ODNOS LOGIKE, FILOZOFIJE I NAUKE

ODNOS LOGIKE I FILOZOFIJE

Logika je deo filozofije, filozofska disciplina.

Predmet logike je istraivanje uslova saznanja istine. Znati istinu znai imati adekvatane informacije o stvarnosti onakva kakva je, nezavisno od naih elja i interesa.

Filozofija se u drugim svojim disciplinama bavi drugim bitnim problemima oveka i sveta. Ontologija je nauka o biu, epistemologija - nauka o saznanju, aksiologija - nauka o vrednostima, etika ispituje moralno dobro, estetika - lepo, filozofija prava - pravednost, politika filozofija, filozofija nauka, filozofska antropologiju opte karakteristike ljudske prirode.

ODNOS FILOZOFIJE I NAUKE

Kao nauka filozofija se slui metodama racionalnog sistematskog miljenja. Kao injeniki materijal koristi ve utvrene rezultate posebnih nauka.

ODNOS FILOZOFIJE I NAUKE Filozofska razmiljanja ne moraju imati nauni karakter. Dela openhauera, Niea, Emersona, Bergsona i Hajdegera nisu nauna dela po svom stilu i metodi. Ona su filozofska po svom celovitom pristupu oveku i svetu, po svom poniranju u najdublje probleme ljudske egzistencije, koja prevazilaze uske granice bilo koje posebne nauke.

ODNOS FILOZOFIJE I NAUKE

Filozofija i nauka se delimino ukrtaju.

Deo filozofije je blii literaturi. Nauka se razlikuje od filozofije po tome to se bavi posebnim problemima. Filozofija do svojih celovitih uvida i teorija o oveku i svetu dolazi sintezom ili kritikom analizom sabranih, sistematizovanih naunih znanja.

ODNOS LOGIKE I NAUKE Primer: U antiko doba vladalo je uverenje da je Zemlja centar sveta. Aristotel je ovu tezu pokuao da dokae na sledei nain: Priroda tekih tela je da tee centru sveta. Iskustvo dokazuje da teka tela tee centru Zemlje. Prema tome, centar Zemlje je istovremeno i centar sveta.

ODNOS LOGIKE I NAUKE

Tek u 16. veku to reenje je doveo u pitanje Kopernik a zatim opovrgao Kepler.
Logiko zakljuivanje u ovom Aristotelovom dokazu je formalno tano ali je prvo tvrenje pogreno. Nikakve iskustvene injenice ne govore o centru sveta. U pitanju je zdravorazumska pretpostavka koju nauka ne prihvata.

ODNOS LOGIKE I NAUKE Nauno saznanja treba razlikovati od filozofskog i od zdravorazumskog znanja. Zdravorazumsko znanje se zasniva na ulnom iskustvu u kome je logika prisutna ali nije dovedena do svesti. Zdravorazumsko znanje se razlikuje od mita i religije po tome to ne prihvata nita na veru ve samo ono to moe ulno opaziti i u odnosu na sujeverje je znaajan korak ka nauci.

ODNOS LOGIKE I NAUKE Nauno saznanje je sistematino i kritino. ulno iskustvo nas moe varati.

Potrebno je nagomilano iskustvo mnogih generacija da bismo prevazili poetne zablude zdravorazumskog znanja i doli do naunog znanja.
To je prirodan put kojim se nauka razvija.