Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013.

godinu

str. 1/13

JAVNO PREDUZEE PALI - LUDA

GODINJI PROGRAM UPRAVLJANJA RIBARSKIM PODRUJEM PALI KIRE LUDA

ZA 2013. GODINU

Decembar 2012.

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 2/13

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda je usklaen sa Programom upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za period 2010 2019. godine, Zakonom o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 36/2009) i prateim podzakonskim aktima, Planom upravljanja Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero za period 2010 2019, Programom upravljanja za period 2013, kao i sa Godinjim programima upravljanja navedenih zatienih podruja kojima je Upravlja Javno preduzee Pali Luda

SADRAJ

1. 2. 3. 4. 5.

PROCENA BIOMASE I PRIRASTA RIBLJEG FONDA U RIBARSKOM PODRUJU................. 3 DOZVOLJENI GODINJI I DNEVNI IZLOV RIBE PO VRSTAMA................................................... 6 DINAMIKA PORIBLJAVANJA RIBARSKOG PODRUJA PO VRSTAMA I KOLIINI RIBA, VREMENU I MESTU PORIBLJAVANJA I POTREBNA NOVANA SREDSTVA ......................... 7 MERE I NAIN ZATITE RIBARSKOG PODRUJA .......................................................................... 7 ORGANIZACIJA RIBOUVARSKE SLUBE ...................................................................................... 10

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 3/13

1. PROCENA BIOMASE I PRIRASTA RIBLJEG FONDA U RIBARSKOM PODRUJU Budui da je i dalje nezadovoljavajui kvalitet vode i lo ekoloki status voda celog ribarskog podruja (meseni podaci Zavoda za javno zdravlje iz Subotice) i injenicu da detaljna ihtioloka ispitivanja ni u 2012. godini nisu raena, nije mogue dati preciznu objektivnu procenu biomase i prirasta ribljeg fonda. Tokom prvih meseci 2013. godine se planira probni izlov ribe (izlov u naunoistraivake svrhe) na delu jezera Pali, kako bi se obavila procena kvalitativnog i relativnog kvantitativnog sastava. Planirano je da se probnim izlovom obuhvati III i IV sektor Palikog jezera. Ovo istraivanje se prolongira zbog kanjenja novog akta o zatiti Parka prirode Pali. S obzirom da Predlog za stavljanje pod zatitu Parka prirode Pali kao zatienog podruja III kategorije Studija zatite ima novi koncept sa predloenim novim reimima zatite, neophodno je uskladiti aktivnosti sa novom zatitom. U skorijoj budunosti se oekuje donoenje novog Akta o zatiti. Na osnovu ranijih ispitivanja dostupne su sledee procene: Jezero Pali II Sektor Koliina: nije signifikantno 100 % srebrni karas Mrest: neregistrovan III Sektor Koliina: 200 kg/ha - 3 000 jedinki/ha 90% srebrni karas i ostala bela riba 10% aran IV sektor Koliina: 350 kg/ha - 3 000 glava/ha 18 % aran 20 % tolstolobik 62 % srebrni karas i ostala riba Krvavo (Omladinsko) jezero Zbog nepovoljnih hidrohemijskih i hidrobiolokih uslova, nastavljen je trend izostanka prirodnog mresta svih ribljih vrsta, izuzev srebrnog karasa i belice. Gajenje riblje mlai, aktivnost koja se na prostoru Krvavog jezera odvijala do 2010. godini je obustavljena. Usvajanjem novog akta o zatiti Parka prirode Pali, Krvavo jezero e biti u II stepenu zatite i aktivnosti koje se budu dalje odvijale bie usklaene sa Uslovima zatite prirode Pokrajinskog zavoda za zatitu prirode.

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 4/13

Kanal Pali Luda U prolosti, kada je Krvavo jezero sluilo za uzgoj riblje mlai, deavalo se da jedinke (mla) arana preko kanala Pali Luda dospe u Ludako jezero. Budui da je gajenje riblje mlai i ove godine izostalo, eliminisana je mogunost dospevanja mlai arana u Ludako jezero posredstvom kanala Pali Luda. Kanal Pali Luda, pored svoje znaajne funkcije ekolokog koridora izmeu dva znaajna ekosistemska kompleksa, doprinosi i transferu alohtonih vrsta biljaka i ivotinja u Ludako jezero i dalje, preko reice Kire u Tisu. U samom kanalu nizvodno od Slanog jezera, kao i na uu kanala u Ludako jezero u poslednje vreme dolazi do sve eeg uginua riba, najvie u letnjem periodu, kada zbog razlaganja otpadnih voda dolazi do nedostatka kiseonika. Sporadini pomori su evidentirani od 22. juna 2012. godine (oko 500 jedinki srebrnog karasa (Carassius auratus)) do kraja jula. Kanal je na svojoj deonici od Krvavog jezera do ulaska u Specijalni rezervat prirode Ludako jezero delom izmuljen (izmuljavanje je obavilo VDP DTD Severna Baka u skladu sa uslovima zatite prirode.). Reica Kire Prema poslednjim istraivanjima (podaci od 04.12.2008. godine istraivanja je obavio Zavod za zatitu prirode Srbije), na Kireu , u delu koji se nalazi u reimu zatite II stepena Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero, u duini od 500 metara, probnim elektroribolovom je ustanovljeno prisustvo 7 vrsta riba iz 3 familije. Iz familije Esocidae registrovana je tuka (Esox lucius), iz familije Cyprinidae 5 vrsta (srebrni kara Carassius auratus, ebaok Pseudorasbora parva, zlatni kara Carassius carassius, linjak Tinca tinca, crvenperka Scardinius erythrophthalmus) i iz familije Centrarchidae jedna vrsta (sunanica Lepomis gibbosus). Iako su i ovde evidentirane alohtone vrste, od posebne vanosti je nalaz autohtonih vrsta, kao to su tuka, linjak i zlatni kara, ije je prisustvo posledica postojanja povoljnijih uslova u reici Kire nego u Palikom i Ludakom jezeru. Tokom 2012. godine je evidentirano isuivanje reice Kire na nekim deonicama u okviru ribarskog podruja. Izostanak padavina i veoma visoke temperature tokom letnjih meseci dovele su do pojave vrlo nepovoljnih uslova za ivotne zajednice - neke vrednosti fiziko-hemijskih parametara su bile blizu pesimalnih za veinu organizama. Ribouvarska sluba je u isuenom koritu reice Kire evidentirala prisustvo vrste Misgurnus fossilis ikov, iz familije Cobitidae. Jedinke su uz nadzor strune slube upravljaa locirane u delove istog ekosistema sa slinim uslovima stanita. Dislocirano je oko 150 jedinki i o aktivnosti je naknadno obavetena nadlena inspekcijska sluba. Ludako jezero Podaci za Ludako jezero su takoe iz 2008. godine. Na Ludakom jezeru elektroizlov se radio 03.12.2008. godine na pet lokaliteta: kod Vizitorskog centra Luda, salaa, kod ute obale, kole u Ludakom oru i Guja arde. Ukupno je konstatovano prisustvo 6 vrsta riba; 5 vrsta iz familije Cyprinidae (srebrni kara Carassius auratus, ebaok Pseudorasbora parva, aran Cyprinus carpio, crvenperka Scardinius erythrophthalmus, bodorka Rutilus rutilus) i jedna vrsta iz familije Percidae (grge Perca fluviatilis). U odnosu na ukupnu brojnost, najvie su zastupljeni srebrni kara i ebaok, a u znatno manjem broju i bodorka. Sa svega nekoliko primeraka pronalaene su crvenperka i grge, dok je izlovljen samo jedan primerak arana. U odnosu na maseni udeo, srebrni kara je najzastupljenija vrsta. Uzorkovanja su obavili saradnici Zavoda za zatitiu prirode Srbije u saradnji sa Strunom slubom Upravljaa.

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 5/13

Tokom jula meseca 2012. godine na junom delu Ludakog jezera su evidentirana sporadina uginua tuke (Esox lucius) iz familije Esocidae, pojedinani primerci poev od 09.07.2012. do kraja meseca. O uginuu je naknadno obavetena nadlena inspekcijska sluba. Poetkom avgusta je ribouvarska sluba evidentirala uginue oko 100 jedinki arana (Cyprinus carpio), u proseku, teine oko 1 kilogram, na severozapadnom i zapadnom delu Ludakog jezera. Primeeni su I znatno krupniji primerci, prema slobodnoj proceni ribouvara, do oko 7 kilograma. Procenjena koliina: 350 kg/ ha 75% srebrni karas 18% aran 2% smu 5% ostala riba Posmatrano procentualno po broju jedinki, riblji fond se poslednjih godina odraava skoro kao monokultura srebrnog karasa. Svi navedeni podaci predstavljaju rezultate analize kombinovanih istraivanja, monitoringa i praenja stanja: monitoring koji su obavili strunjaci Zavoda za zatitu prirode Srbije u saradnji sa strunom slubom upravljaa izlov alohtonih invazivnih vrsta ribe kao mera aktivne zatite prirode (struna sluba) evidentiranje ulova ribolovaca (ribouvarska sluba) evidentiranje pomora riba (ribouvarska sluba) Na teritoriji celokupnog ribarskog podruja Pali Kire Luda moe da se konstatuje sledee: Na osnovu postojeih podataka , moemo da zakljuimo da se ihtiofauna pojavljuje sa malim brojem predstavnika. U narednoj godini je planirano da se preduzmu obimnija istraivanja i da struna kua obavi probni izlov na celom ribarskom podruju. Na taj nain emo dobiti validne podatke o kvalitativnom i relativnom kvantitativnom sastavu ribljeg fonda. Pomori riba, koji se sporadino daavaju u celom sistemu tokom letnjih meseci, nastaju usled nepovoljnih vrednosti biotikih i abiotikih faktora za ivi svet. Budui da je tokom 2012. godine evidentirana sua na celom podruju, smanjeni nivo vode, visoka temperatura i nedovoljna koliina rastvorenog kiseonika u vodi, uslovili su da se pomori dogode na takama na kojima su i oekivani: nizvodno od Slanog jezera i na uu kanala Pali Luda u Ludako jezero, kao i na junom delu Ludakog jezera, gde je drastino opao nivo vode (na nekim delovima je to bilo i ispod 20 cm).

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 6/13

2. DOZVOLJENI GODINJI I DNEVNI IZLOV RIBE PO VRSTAMA Na osnovu desetogodinjeg programa upravljanja ribarskim podrujem i u skladu sa Naredbom o merama za ouvanje i zatitu ribljeg fonda ("Sl. glasnik RS", br. 104/09 i 49/10), a uzimajui u obzir procenjeni prirast biomase autohtonih vrsta, prosean broj sportskih ribolovaca na ribarskom podruju, kao i druge faktore koji deluju na brojnost i biomasu ribljeg fonda (krivolov, prirodni mortalitet, faktori sredine), utvruju se sledee mere: 1. Trajno se zabranjuje ulov za sledee vrste: - linjak - Tinca tinca - zlatni kara - Carassius carassius 2. Privremeno se zabranjuje ulov za sledee vrste riba, i to u periodu: - aran - Cyprinus carpio od 1. aprila do 31. maja - smu - Sander (Stizostedion) lucioperca od 1. marta do 30. aprila 1. Zabranjuje se rekreativni ribolov svih vrsta riba tokom cele godine u vremenu od 21 do 3 asa u periodu letnjeg raunanja vremena, a od 18 do 5 asova u periodu zimskog raunanja vremena 2. Zabranjuje se lov smua Sander (Stizostedion) lucioperca ija duina je manja od 40 cm 3. Prilikom obavljanja rekreativnog ribolova ograniava se dnevni ulov autohtonih vrsta riba na najvie 5 kg po ribolovcu 4. Prilikom obavljanja rekreativnog ribolova dozvoljen je neogranien lov svih alohtonih vrsta: sivog tolstolobika Arystichthys nobilis, belog tolstolobika Hypophthalmichthys molitrix, amerikog somia Ictalurus nebulosus, sunice Lepomis gibbosus, amurskog ebaoka Pseudorasbora parva i babuke Carassius (auratus) gibelio. 5. Godinji izlov arana (Cyprinus carpio) za celo ribarsko podruje ograniava se na 70 t. Nakon sprovoenja sanacionih mera na vodama ribarskog podruja, dostizanja zadovoljavajueg ekolokog statusa i poboljanja kvaliteta vode, pristupie se reviziji dozvoljenog izlova ribe po vrstama. Napomena:
Na osnovu dostupnih podataka o kvalitativnom sastavu ribljeg fonda ribarskog podruja, gde autohtone vrste, koje se sporadino konstatuju, ine manje od 2% ribljeg fonda (izuzimajui arana, koji ini 10-20% ukupnog ribljeg fonda), kao i nepovoljne uslove za mreenje, nije mogue napraviti validnu procenu godinjeg prirasta biomase ostalih autohtonih vrsta.

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 7/13

3. DINAMIKA PORIBLJAVANJA RIBARSKOG PODRUJA PO VRSTAMA I KOLIINI RIBA, VREMENU I MESTU PORIBLJAVANJA I POTREBNA NOVANA SREDSTVA

Zbog loeg ekolokog statusa voda na ribarskom podruju, u skladu sa Programom upravljanja ribarskim podrujem za period 2010-2019. godine, ne planira se poribljavanje na teritoriji ribarskog podruja Pali Kire Luda, pre sprovoenja odgovarajuih mera sanacije remedijacije vodenih ekosistema. Kada se popravi stanje kvaliteta voda ribarskog podruja i omogui reprodukcija, rast i razvoj ribljeg fonda, Upravlja i korisnik ribarskog podruja e napraviti det aljan Program poribljavanja, u saradnji sa svim relavantnim institucijama.

4. MERE I NAIN ZATITE RIBARSKOG PODRUJA Zatita ribarskog podruja odvija se na osnovu Zakona o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009), Zakona o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS, br. 36/09 i 88/10), Uredbe o zatiti Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero (Sl. glasnik RS broj 30/06), Odluke o zatiti Parka prirode Pali ("Slubeni list optine Subotica", br. 8/96, 43/02 i 16/03), kao i ostalim propisima vezanim za upravljanje zatienim podrujima.

4.1.

Praenje kvaliteta vode i mulja

Zavod za javno zdravlje Subotica obavlja kontinuirano praenje kvaliteta vode i mulja mesenom dinamikom, a u sluaju potrebe i ee. Program se finansira iz budeta Grada Subotice. 4.2. Praenje osnovnih parametara Struna sluba Upravljaa dnevnom dinamikom prati sledee parametre: vodostaj, temperatura vode i vazduha, rastvoreni kiseonik u vodi i pH vrednost vode. 4.3. Uklanjanje mehanikih neistoa Stalna aktivnost Upravljaa. Obavlja se prema potrebi. Aktivnosti se svode na iznoenje vrstog otpada iz jezera i kanala (pet ambalaa i drugi otpad koji dospeva u vodu i na obalu). Otpad se sakuplja u dakove, stavlja na amce, iznosi iz jezera i odnosi na deponiju. Tokom letnjih meseci i trajanja Meunarodnih volonterskih radnih kampova, Upravlja zajedno sa volonterima svake godine sprovodii aktivnost organizovanog iznosa otpada iz jezera na podruju Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero. U jesenjim mesecima se nedeljnom dinamikom iznosi opalo lie. 4.4. Uklanjanje submerzne vegetacije

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 8/13

Uklanjanje submerzne vegetacije u toku letnje sezone Upravlja obavlja kontinuirano, iskljuivo na lokacijama koje su predviene za kupanje (Muki i enski trand) na jezeru Pali, kao i uz obalu u zatonima, gde se, praktino stvara debeo nanos uginulih biljaka i gde one poinju da trule. Od nanosa submerzne vegetacije se iste i prelivi (reetke) izmeu sektora jezera i na delu Krvavog jezera prema kanalu Pali-Luda. Planirano je da se aktivnosti na uklanjanju submerzne vegetacije znaajno smanje i da se sprovode samo na mestima gde to naruava atraktivnost jezera Pali (u turistikom smislu) i protok vode u sistemu. Ideja je da se uspostavi ekoloka ravnotea u sistemu omogui submerznoj vegetaciji da ona obavlja fotosintezu na raun cijanobakterija i algi. 4.5. Pravljenje oduaka na ledu Tokom trajanja zimskih meseci sprovode se aktivnosti otvaranje odunih otvora na ledu u blizini prirodnih zimovnika riba. Oduni otvori se prave kako bi se eliminisali gasovi, koji su zbog sloja leda na povrini jezera, prisutni u znatno veoj koncentraciji od optimalne, a koja bi dovela do poremeaja u metabolikim procesima ivog sveta u jezeru, ak i do uginua pojedinih grupa organizama. Oduni otvori se prave na jezeru Pali i Luda i to na razmacima od oko 30. Povrina otvora je, u proseku 6 x 2 metra. Sve aktivnosti realizuje ribouvarska sluba Korisnika ribarskog podruja, uz koordinaciju srune slube Upravljaa na zatienom podruju. 4.6. Obeleavanje ribarskog podruja Ribarsko podruje Pali Kire Luda je poetkom 2010. godine adekvatno obeleeno u skladu sa Pravilnikom o nainu obeleavanja ribarskog podruja (Slubeni glasnik Republike Srbije broj 36/09). Odravanje i zamena tabli je redovna aktivnost Upravljaa i sprovodi se prema potrebi. 4.7. Saradnja sa nadlenim institucijama Saradnja sa nadlenim ustanovama i slubama je stalna aktivnost korisnika ribarskog podruja i Upravljaa zatienih podruja. Pored institucija na gradskom, pokrajinskom i republikom nivou, Upravlja ima veoma dobru saradnju sa zatienim prirodnim dobrima i drugim ribarskim podrujima u zemlji i inostranstvu. 4.8. Razvoj rekreativnog ribolova Razvoj rekreativnog ribolova, sportskog ribolova i sportskog ribolovnog turizma Upravlja sprovodi u saradnji sa Savezom sportskih ribolovaca Subotice kroz podrku organizovanja takmienja u rekreativnom ribolovu na sekcijskom, optinskom, pokrajinskom i dravnom nivou kao i veliki broj meunarodni h takmienja u sportskom ribolovu. Uz navedene aktivnosti, Upravlja e do potpunog reavanja problema nedovoljno dobrog kvaliteta vode na teritoriji celokupnog ribarskog podruja Pali Kire

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 9/13

Luda preduzimati odgovarajue mere i aktivnosti u cilju zatite korienja ribljeg fonda i uporedo sa popravljanjem kvaliteta kroz proces sanacije/remedijacije, planski pristupiti razvoju i ouvanju ribljeg fonda. Sve aktivnosti koje se budu sprovodile bie usklaene sa: Planom upravljanja SRP Ludako jezero 2010-2019 Godinjim programom upravljanja SRP Ludako jezero za 2013. godinu Programom upravljanja Parkom prirode Pali za 2013. godinu(sa elementima Plana upravljanja) Godinjim programom upravljanja PP Pali za 2013. godinu Odluka o stavljanju pod zatitu parka prirode "Pali" i spomenika prirode u njemu ("Slubeni list optine Subotica", br. 8/96, 43/02 i 16/03) - do donoenja novog akta o zatiti Uredbom o zatiti Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 30/06) Zakonom o zatiti prirode (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 36/2009 i 88/2010) Zakonom o odrivom korienju ribljeg fonda (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 36/2009) Instrukcijom broj 011-00-107/12-03 od 08.03.2012. godine koju je izdalo Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Svim aktima koja donosi nadleno Ministarstvo, Pokrajinske institucije i Organi lokalne samouprave

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 10/13

5. ORGANIZACIJA RIBOUVARSKE SLUBE Javno preduzee Pali Luda raspolae sa ribouvarskom slubom i slubom uvara prirode na zatienim prirodnim dobrima, koja obavlja poslove nadzora i uvanja na teritoriji Ribarskog podruja Pali Kire Luda. Ribouvarska sluba ima tri uvara prirode u stalnom radnom odnosu (uvari na podruju Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero i Parka prirode Pali) i tri uvara prirode na zatienim podrujima sa zakonski propisanim licencama za ribouvare, koja obavljaju i poslove ribouvara. U obavljanju slube, uvar ribouvar je duan da kontrolie sprovoenja pravila unutranjeg reda, da obavlja poslove uvanja ribarskog podruja (da redovno vodi dnevnik obilaska i da zabelei nepravilnosti, zapisniki konstatuje nelegalne radnje). Kada ribouvar koji koristi aktivnu legitimaciju u obavljanju slube ustanovi da je uinjena radnja suprotno pravilima unutranjeg reda, ili kada postoji opravdana sumnja da ju uinjen prekraj, odnosno krivino delo, ovlaen je na osnovu zakona da legitimie lice u ribarskom podruju; izvri pregled plovila; kao i da privremeno oduzme predmete ili alate kojima je izvren prekraj ili krivino delo i predmete koji su nastali ili pribavljeni izvrenjem takvog dela i da sve predmete preda Upravljau; za lica bez linih isprava, ili lica koja odbijaju da saopte svoje line podatke, a zateena su u vrenju prekraja ili krivinog dela, utvrdi identitet uz asistenciju lica organa unutranjih poslova. O oduzimanju ulova ili tovara uvar izdaje potvrdu. Ribouvarska sluba evidentira broj sportskih ribolovaca na ribarskom podruju, koliinu i sastav ulovljene ribe; vodi evidenciju o zaplenjenom nedozvoljenom priboru za ribolov, broju prodatih ribolovnih dozvola. Komunicira sa inspekcijskom slubom i strunom slubom upravljaa na zatienim podrujima (korisnika ribarskog podruja). Sve podatke belei i u svoje dnevne izvetaje (terenska beleka), koji se naknadno unose u jedinstvenu interaktivnu bazu podataka uvarske i rbouvarske slube. Sve aktivnosti su evidentirane i postoje zapisi i u elektronskoj formi. Pored narativnih dnevnih izvetaja, ribouvarska sluba podnosi i fotodokumentaciju u vezi sa prekrajima, voenju evidencije ulova, ili nekim drugim znaajnim aktivnostima za ribarsko podruje (fotografije manifestacija na ribarskom podruju, inspekcij skih nadzora i slino).

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 11/13

6. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOENJE GODINJEG PROGRAMA UPRAVLJANJA RIBARSKIM PODRUJEM

Rbr. Aktivnost Kol. Jedinina cena (RSD) JP PaliLuda (RSD) Pokrajina (RSD) Ukupno (RSD)

1 TEKUA ULAGANJA 1.1. Plate strune i uvarske slube 1.1.1. 1.1.2. 1.2. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.3. 1.3.1. 1.3.2. 1.3.3. 1.3.4. 1.3.5. 1.4. 1.4.1. 1.4.2. 1.4.3. 1.4.4. 1.4.5. 1.4.6. 1.5. Plata strunog saradnika Plata uvara (total brutto) Gorivo Gorivo za terensko vozilo Gorivo za amac (TOMOS 4) Gorivo za motor (APN 4) Uniforma za ribouvare Pantalone Koulja - letnja Prsluk - letnji Majice Terenske patike - letnje Obeleavanje ribarskog podruja Drveni stub Farba etke Rukavice Tabla za obeleavanje ribarskog podruja Tabla zabrane Odravavanje multiparametarskog aparata 6 6 6 6 6 9 1 1 1 3 6 8,500 5,000 8,000 3,000 5,290 200 450 150 100 4,000 500 1,800 450 150 100 12,000 3,000 51,000 30,000 48,000 18,000 31,740 51,000 30,000 48,000 18,000 31,740 1,800 450 150 100 12,000 3,000 18 22 22 15,000 1,500 1,500 180,000 18,000 18,000 90,000 15,000 15,000 270,000 33,000 33,000 8 18 69,000 52,000 552,000 936,000 552,000 936,000

1.5.1. Destilovana voda 12 2 KAPITALNA ULAGANJA Trokovi istraivanja kvalitativnog i relativnog 2.1. kvantitativnog sastava ihtiofaune Administrativni trokovi 2.1.1. obezbeivanje dokumentacije 1 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. Uslovi zatite prirode Telefonski trokovi Trokovi angaovanja strune kue za izlov u nauno-istraivake svrhe na celom ribarskom podruju Trokovi goriva za aktivnosti na terenu 1 3

75

900

900

5,000 660 300

5,000 660 900

5,000 660 900

1 200

500,000 140

500,000 28,000

500,000 28,000

2.1.5.

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 12/13

2.2. 2.2.1. 2.3. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.4.

Vozila i plovila Terensko vozilo, Lada niva IT oprema Raunar (PC) + operativni sistem Monitor za raunar Laptop + operativni sistem ArcGIS softver UKUPNO 2 1 1 1 59,000 12,000 60,000 10,000 3,456,060.00 118,000 12,000 60,000 10,000 499,640.00 118,000 12,000 60,000 10,000 3,955,700 1 1,200,000 1,200,000 1,200,000

Pregled planiranih godinjih rashoda prikazan je tabelarno:

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2013. godinu

str. 13/13

6.1.

Distribucija dozvola za rekreativni ribolov

Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je izdalo instrukciju broj 011-00-107/12-03 od 08.03.2012. godine kojom je propisano da dozvolu za rekreativni ribolov za kalendarsku godinu izdaje korisnik u jedinicama lokalne samouprave koje se nalaze na teritoriji ribarskog podruja za koje korisnik ima ugovor o ustupnju na korienje. Budui da sa upravljaima zatienih podruja, koji su istovremeno i korisnici ribarskih podruja u okviru zatienih podruja, nije zakljuen ugovor, odredba onemoguava korisnike ribarskog podruja, a upravljae zatienog podruja da izdaju godinje dozvole za rekreativni ribolov i na taj nain gubi znaajan deo prihoda. Korisnik ribarskog podruja Pali Kire Luda je 26.12.2012. zaduio sledee obrasce dozvola za rekreativni ribolov za 2013. godinu: D2 1000 D3 300 D4 200 Budui da se korisnik rukovodi Instrukcijom broj 011-00-107/12-03 od 08.03.2012. godine Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja distribucija se ne realizuje do donoenja nove instrukcije, ili drugog akta koji e definisati nain i mogunost distribucije.