Padei

Akuzativ

Akuzativ je etvrti pade koji u reenici najee oznaava da neko ili neto trpi radnju, odnosno, ima ta su padei slubu objekta (bez predloga pravi objekat, s predlozima nepravi objekat). Evo primera za pravi objekat: Merima Razliite oblike imenica, zamenica, prideva i nekih ui Omera. A nepravi objekat je u reenici: Merima se brojeva zovemo PADEI. Ova promena zove se interesuje za Omera. U latinskom jeziku ovaj pade glasi deklinacija. Imenice, zamenice, prideve i brojeve accusativus. Accusare znai = TUITI, OPTUITI, ovaj zovemo jednim imenom IMENSKE REI. pade bismo mogli prevesti kao PADE OPTUIVANJA. Za ovako pomalo smean naziv kriv je Imenske rei Marko Terencije Varon, Rimljanin, koji je pogreno Imenske rei menjaju se jo i po rodu i broju. Inae, u preveo grki naziv ovog padea, pa je umesto CAUSATIVUS napisao ACCUSATIVUS. Inae, u naem jeziku ima sedam padea: reenici ovaj pade najlake emo nai pomou pitanja: KOGA, ili TA (vidi). Ve je reeno da neke imenice 1. nominativ, mukog i srednjeg roda imaju isti oblik u nominativu i 2. genitiv, akuzativu jednine, pa konanu odluku donosimo vodei 3. dativ, rauna o funkciji imenice u reenici. Vratimo se ve 4. akuzativ, pomenutim primerima: 5. vokativ, 6. instrumental, 1. Brod plovi. 7. lokativ. 2. Vidim brod.

Nominativ

Meutim, nije ba sve tako jednostavno. Naime, lako je u datim primerima zakljuiti da u prvoj reenici imenica Nominativ je nezavisan pade i uz njega ne idu BROD vri radnju i da je subjekat u reenici, a da stoji u predlozi. Naziv NOMINATIV preuzeli smo iz latinskog jezika u kojem on glasi nominativus. Poto nominativu jednine, a da u drugoj reenici imenica NOMEN znai IME ovaj pade prevodimo kao pade BROD trpi radnju, pa je objekat u akuzativu jednine, ali ta emo kad imamo i ovakvih reenica: Kue je ujelo koji neto IMENUJE. Ba zato sve imenske rei u prase? Dete je ujelo prase!? Tad samo od tvog suda reniku navedene su u nominativu, a glagoli u infinitivu. Nominativ dobijamo na pitanje Ko? ili ta? saznajemo ko je vrilac radnje, a ko je radnju trpeo. Akuzativ s predlogom "U" ima funkciju priloke Meutim, koji e pade biti neka imenska re iskljuivo zavisi od njene funkcije (slube) u reenici. odredbe za mesto i vreme. U subotu idem u abac. Koja od ove dve imenice (subotu, abac) oznaava priloku U reenici u ovom padeu su gramatiki subjekat i imenski deo predikata. Na primer: Marko pie.Trava je odredbu vremena, a koja - mesto, utvrdiemo pitanjima zelena. O tome treba voditi rauna, jer neke imenice KAD i GDE? Akuzativ s predlogom KROZ moe imati mukog roda i srednjeg roda (brod, srp, rep,dete, pile, funkciju priloke odredbe za nain: Mea se alio kroz suze. Kako se Mea alio? KROZ SUZE, to moemo itd.) imaju isti oblik u nominativu i akuzativu. Evo iskazati i glagolskim prilogom sadanjim PLAUI. pogledajmo naredne reenice: 1. Brod plovi. 2. Vidim brod. U prvoj reenici imenica BROD je u slubi subjekta, prema tome, to je nominativ. U drugoj reenici imenica BROD je u slubi pravog objekta, pa je u akuzativu.

Vokativ
Vokativ je peti pade. U latinskom jeziku on glasi vocativus. Poto VOCARE znai = zvati, dozivati, ovaj pade moemo prevesti kao PADE ZA DOZIVANJE. Dakle, koristimo ga za dozivanje ili obraanje. U reenici se obavezno odvaja zapetom ili uzvinikom poto u reenici nema neke funkcije. Izuzetak je epska poezija gde vokativ preuzima funkciju subjekta, samo da

Genitiv
Naziv genitiv preuzeli smo iz latinskog jezika u kojem on glasi genitivus. Poto GENUS znai poreklo ovaj pade moemo prevesti kao PADE POREKLA. U reenici GENITIV ima tri osnovna znaenja: poreklo (ablativni genitiv), pripadnost (prisvojni ili posesivni genitiv) i deo neega (deoni ili partivni genitiv), a moe oznaavati mesto, vreme uzrok itd. Dobijamo ga na pitanje Og koga, ega? Genitiv se upotrebljava sa predlozima i bez predloga. Primeri:Genitiv porekla (ablativni genitiv) oznaava od koga ili ega neko ili neto potie: Milan je rodom iz apca. Boko je sin Jugovia itd. Deoni ili partitivni genitiv oznaava da se od celine izdvaja deo: Marko je uzeo pare torte. Mira je pojela malo sira. itd. Prisvojni ili posesivni genitiv oznaava pripadnost nekome ili neemu: Ovo je poster popularnog pevaa. Na stolu je sveska drugarice Mire. itd. Ovde treba biti obazriv da ne pobrkamo prisvojni pridev izveden od imenice sa imenicom u genitivu koja oznaava pripadnost. Na primer: Na stolu je Mirina sveska. Ako malo bolje analiziramo ovu reenicu nije teko zakljuiti da je prisvojni pridev Mirina sa imenicom SVESKA u slubi gramatikog subjekta, a to znai da je u nominativu jednine. Vremenski genitiv oznaava vreme vrenja radnje, te je u slubi priloke odredbe za vreme: Prole godine bili smo na Zlatiboru. Od srede treniramo koarku. itd. Mesni genitiv oznaava mesto gde se radnja i stanje vre i u slubi je priloke odredbe za mesto: Ibro sedi ispod lipe. Mujo se sakrio iza ormara. itd. Genitiv uzroka oznaava uzrok vrenja radnje, stanja i zbivanja, pa ima slubu priloke odredbe za uzrok: Jasmina nije dola u kolu zbog bolesti. Janko se uplaio od vuka. itd.

bi stih bio od deset slogova (deseterac). "Vi-no pi-je Kra-lje-vi-u Mar-ko".

Instrumental
Instrumental je esti pade koji u reenici oznaava drutvo sa kojim se vri radnja i sredstvo ime se vri radnja. Uz to moe imati funkciju prilokih odredbi i nepravog objekta. Trai se pitanjima SA KIM (za drutvo) i IME (za sredstvo). I ovaj naziv preuzeli smo iz latinskog jezika gde glasi instrumentalis. Kako INSTRUMENTUM znai SREDSTVO, prevodimo ga kao PADE SREDSTVA Primeri: Instrumental drutva: Marko sedi sa Anom. Instrumental sredstva: Milan pie olovkom. Nepravilno je: SA OLOVKOM, jer to bi znailo da Milan i olovka zajedno piu. Meutim, moe se rei Idem: sa biciklom. Ali, to znai da gura bicikl pored sebe. Naravno, nepravilno je rei: Putujem sa vozom.: ovek nije toliko izdrljiv da bi mogao putovati sa vozom jer to bi znailo da sve vreme tri pored voza. Osim ova dva znaenja, instrumental moe imati slubu nepravog objekta i prilokih odredbi za mesto, nain i vreme. Primeri: Nedeljom ne idemo u kolu. (vreme kad ne idemo u kolu). S panjom je gledao utakmicu. (nain kako je gledao utakmicu). Pred kuom je parkiran auto. (mesto gde je parkiran auto). kolom upravlja direktor. (kolom nepravi objekat).

Lokativ

Lokativ je sedmi pade. U reenici najee oznaava mesto gde se neto nalazi, gde je neto locirano. Ide iskljuivo sa predlozima uz glagole mirovanja. Naravno, i on je iz latinskog jezika gde glasi locativus. LOCUS znai mesto, pa ga prevodimo kao PADE MESTA. Uz to moe imati funkciju i drugih prilokih odredbi i nepravog objekta. Primeri: O Boiu esto pada sneg. Dativ (vreme kad pada sneg). U ratama plaa knjige (nain kako plaa knjige). U apcu je roen Oskar Davio, Dativ je trei pade koji u reenici najee oznaava knjievnik. (mesto gde je roen Davio). Ovde smo kome ili emu je to namenjeno, ili - emu smo se pisali o padeima. (nepravi objekat). Inae, uenike uputili, a moe imati i funkciju nepravog objekta, esto zbunjuje predlog U kad je sa imenicom u priloke odredbe za vreme itd. Naziv DATIV, takoe, akuzativu u slubi priloke odredbe za mesto, pa preuzeli smo iz latinskog jezika u kojem on glasi pomisle da je re u lokativu. Ne treba uriti. Pogledajte dativus. Poto dare znai dati moeno ga prevesti kao imenica abac sa predlogom U u akuzativu glasi: Idem u PADE DAVANJA. Primetili ste ve dativ u reenici abac. Dakle, razlika izmeu lokativa i akuzativa je u traimo pitanjima KOME, ili EMU je to namenjeno tome to LOKATIV ide sa glagolima mirovanja ili upueno. Ide iskljuivo uz glagole KRETANJA i po ROEN, dok AKUZATIV ide sa glagolima kretanja tome e mo ga razlikovati od LOKATIVA koji ima IDEM. isti oblik rei, ali ide uz glagole mirovanja. I jo po

tome to se LOKATIV ne moe upotrebiti bez predloga, a DATIV ide ee bez predloga, a i tad su uz DATIV mogui jedino predlozi K(A) i PREMA. Primeri: Dativ namene: Kupila sam cvee majci. Dativ pravca (cilja): Idem prema majci. Dativ u slubi nepravog objekta: Mira pomae majci. Dativ u slubi priloke odredbe za vreme: Zimi idemo na skijanje.

Priredio: Petar Joki, nastavnik