SLUŽBA REČI

Clanove recenice delimo na:

■ glavne I
■ Zavisni clanovi
Glavni su
■ Subljekat I Predikat
Zavisni:
■ Objekat
■ Atribut
■ Apozicija I
■ Priloske odredbe
 Subjekat
■ Subjekat je rec u recenici
koja vrsi radnju.On je nezavistan,samostalan
u recenici.U funkciji subjekta su najcesce
imenice,imenicke zamenice,brojevi ali I druge vrste
reci
Primeri
Grad lezi na levoj obali dunava. Kisa pada.
Filip je odlican djak. Njoj je hladno.
Oni su bili vredni radnici. On ce doci ubrzo
 Predikat
Predikat je deo recenice koji subjektu prepisuju neku radnju,stanje ili zbivanje.
Predikat moze biti:
Glagolski I
Imenski
Glagolski predikat se sastoji samo od glagola u licnom glagolskom obliku koji se slaze sa subjektom u licu,broju I rodu
ako glagolski oblik razlikuje rod
Primer:Gordan je ustao u devet sati.
Imenski predikat se sastoji od pomocnih glagola u licnom glagolskom obliku i imenske reci.
Primer:Zoran je dobar ucenik.
Prema slozenosti predikat se deli na prost I slozen predikat.
Prost predikat se sastoji od jednog glagola u licnom glagolskom obliku.
Primer:On je uporan
Slozen predikat se sastoji od dva ,ponekad tri glagola
Primer:On mora da bude uporan.
Oni su spori.
 Objekat
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrsi radnja ili u vezi
sa kojom se vrzi radnja. Pripada grupi zavksnih recenicnih clanova.
Objekat moze biti:
pravi i napravi
Pravi(blizi objekat stoji u akuzativu bez predloga ili u partitativnom genitivu.
Dobija se na pitanja: KOGA? STA? CEGA?
Nepravi(dalji)objekat stoji u genetivu,datuvuz,akuzativu sa predlogom,instrumentalu I
lokativu.
Dobija se na pitanja: KOME? CEMU? O KOME? O CEMU? CIME? CEGA? ZA CIME?
Sluzba objekta
U službi objekta su najčešće imenice I zamenice
Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reci.U jednoj rečenici mogu da
budu pravi I nepravi objekat Primer:Filip je kupio lop
Atribut
■ Atribut je zavisni clan sintagme kojim se kazuje osobina,pripadnost,kolicina ili sto drugo imenice uz koju se
nalazi.U sluzbi atributa najcesce su pridevi,a pored njih to mogu biti I brojevi,pridevske zam I imenice
Postoje tri vrste atributa:
1.kongruentni- slaze se sa imenicom uz koju stoji u rodu,broju I padezu.
Primeri:beli vuneni dzempe
cokoladne torte
staklene cinije
2.padezni- nalaze se u nekom drugom padezu u odnosu na imenicu koju odredjuje I obicno stoji posle nje
Primeri:pesma o jubavi
sladoled od cokolade
devojka plave kose
3.imenicki(Atribut)-predstavlja imenicy koja blize odredjuje imenicu
Primer:tetka Jelena
grad Arandjelovac
reka Druna
Apozicija
■ Apozicija je dodatak imenici koji na drugaciji nacin kazuje ono sto ta imenica
oznacava.Ona imenuje isti sadrzaj I ima istu sluzbu reci kao I imenica koju
odredjuje.Uvek je u istom padezu kao I imenica koju odredjuje. Apozicija se u
pisanju odvaja zarezima a u govoru pauzom.
Primeri:Ivana,Jelenina sestra,dobro igra odbojku
Sofija,moja prijateljica iz detinjstva, lepo izgleda
Karanfili, beli I crveni, zamirisali celu kucu
Apozicijski skup
Apozicijski skup je skup reci koji sacinjava jedna ili vise apozicija sa svojim
atributima.Najlepsa devojka Marija bila je ponos sela.
Jedna apozicija moze se odnositi sa vise imenica.Primer:Ja sam prosle god slavila
rodjendan sa Kristinom I Sofijom.
Ako se apozicija ili apozicijski skup nalaze iza imenice koja odredjuje,onda se izmedju
imenice I apizicije stavlja zarez.Primer:Hej,Jače,ljudino cobanska,sto rujes po tom
Priloške odredbe
Priloške odredbe su glagolske dopune kojom iskazujemo vreme mesto I način količinu uzrok ili cilj vršenja
radnje iskazane predikatomU služni priloških odredba najčešće su prilozi I imenice u nekom padežu sa
predlogom ili bez njih.
Priloške odredbe se dele na:
Priloške odredbe za vreme određuje vreme vršenja glagolske radnje I dobija se na pitanje KADA?
Primeri:Juce sam bio u Cacku,Danas imam test iz matematike,Zimus je bilo hladno,Ne spavam preko dana.
Priloška odredba za način određuje način vršenja glagolske radnje I dobija se na pitanje KAKO?Primeri: Ja
sam ti lepo objasnio.Putuj tamo bez straha. Očekujem te sa nestrpljenjem Sve radimo zajedno
Priloška odredba za količinu ili meru određuje količinu meru onog što znači da glagolska radnja I dobija
se na pitanje KOLIKO? Ovo je bilo previše.Putavala sam 7:00 h. Biću na moru 10 dana.
Priloška odredba za uzrok I cilj u nedelju odnosno cilj vršenja glagolske radnje I dobio si na pitanje ZASTO
ZBOG ČEGA ,RADI CEGA PrimeriMaja je plakala zbog sestre. Ukočio se od straha.Nije došla u školu
zbog bolesti
Priloške odredba za mesto udređuju društvo s kojim se vrsi glagolski radnja se na pitanje GDE,KUDA
ODAKLE DOKLE Primeri: Zaustavi se blizu kuće.Mačka šeta ulicom Laste lete prema jugu Bio sam na
moru