Prema sastavu reenice se dele na:

proste
proirene
sloene.
Proste reenice su reenice koje imaju samo predikat i subjekat.
Primer: Ivan je otisao.
Avion leti.
Ja sam se zaljubio. (Proste reenice)
Proirene reenice su reenice koje pored subjekta i predikata imaju i jo neki
dodatak. (atribut, apoziciju, objekat, priloska odredba)
Primer: Ivan je juce otisao u Beograd.
Avion leti neobicno brzo.
Ivan se zaljubio u Mariju.
Sloene reenice su reenice koje se sastoje od dve ili vie prostih reenica,
odnosno to su reenice koje imaju dva ili vie predikata.
Primer: Ivan je morao da se pozali bratu kako je lose uradio kontrolni.
Avion leti brzo da bi stigao na vrijeme.
Ivan se zaljubio u Mariju, iako ona voli Jovana. (Sloene reenice)
SUBJEKAT- KO VRSI RADNJU(KO?)

PREDIKAT-TRPI

RADNJU

(STA?)

Sluba rijeci u recenici

Glavni reenini

lanovi

Subjektom
se iskazuje vrilac radnje
Primeri: (subjekat je obeleen plavom bojom)
Igor je u srijedu dobio peticu.
Moj najbolji drug je Petar.
Na prozoru vise zelene zavese.

su: subjekat i predikat

 Tata je srean zbog mog uspeha.

Predikat
je deo reenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Rei koje
oznaavaju radnju su glagoli, a pored glagola u slubi predikata mogu biti imenice,
zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Primeri: (predikat je obeleen zelenom bojom)
Petar jede jagode.
Jovan je moj profesor.
Maka juri mia.
Zavisni reenini
lanovi

su:

Objekat
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vri radnja ili u
vezi sa kojom se vri radnja..
Primeri: (objekat je obeleen ljubiastom bojom)
Sanja pjeva pjesmu.
Uiteljica ih je pohvalila.
Dragana ita novine.
Deda je unuci ispriao priu.
Atribut
je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili koliinu onoga to znai
imenica.
Primeri: (atribut je obeleen narandastom bojom)
Pili smo pivo iz flae.
Sneana ima ogrlicu od zlata.
Onaj maleni deak tri.
Isprljala sam narandastu haljinu.
Apozicija
Apozicija je dodatak imenici koji na drugi nain (pomou novih podataka) kazuje ono
to znai imenica. Slubu apozicije obino vri skup rei u kojem je imenica glavni
lan.
Primeri: (apozicija je obeleena zelenom bojom)
Tamara, Sandrina erka, lepo peva.
Dobila sam knjigu od Jelene, nae kominice iz zgrade.
Edi, Markov pas, je mnogo pametan.
Priloke odredbe
su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, nain, koliina ili uzrok
vrenja radnje iskazane predikato

Primeri: (priloke odredbe su obeleene plavom bojom)

Stefan je bio u Beogradu.
Ivanin trotinet se nalazi ispred kue.
Nisam dolazio u kolu zbog gripa.

NEPROMJENLJIVE VRSTE RIJECI:

Prilozi

Prilozi stoje obino uz glagole i kazuju mesto, vreme, nain, uzrok ili koliinu vrenja radnje.
za mesto: ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo, tamo, napred
za vreme: odmah, danas, jue, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, ve, tek
za nain: sporo, lako, brzo, lepo, ovako, slono
za koliinu: malo, mnogo, dosta, puno, jo, onoliko
za uzrok: zato, stoga

Predlozi

Predlozi su nepromenjive vrste rei koje izraavaju odnos izmeu bia, stvari i pojava i utiu na
pade rei uz koju stoje. Stoje ispred imenica i linih zamenica koje se nalaze u odreenom padeu.
od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod, izmeu, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za,
radi, zbog

Veznici

Veznici su nepromenljive vrste rei koje slue za oznaavanje veze meu pojedinim reima u
reenici, kao i meu reenicama.

Uzvici
Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izraavaju lina oseanja ili raspoloenja.
jao, joj, oj, uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mr, ku, i, mac

Rjece

Rece su rei koje izraavaju lini stav govornika prema onome to govori.
potvrdne i odrine: da, ne
upitne: li, da li, zar
imperativne: neka
uzvine: ala
zakljune: dakle
iskljune: samo, jedino
poredbene: kao
pokazne: evo, eto, eno
za isticanje linog stava: sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, moda, nipoto,
uistinu, zaista, zbilja
za posebno isticanje: upravo, ba, bar

 za isticanje suprotnosti: meutim, pak

U rece se jo ubrajaju i: inae, takoe, uostalom

Epitet svaki je atribut, odnosno dodatak imenici koji ju poblie objanjava i

opisuje. Epiteti su najee pridjevi. (Lijepi anes seta.)