ELEKTROMAGNETIZAM

Elektromagnetizam je oblast elektrotehnike koja

proučava električne i magnetne pojave u prirodi.
Magnetizam je pojava kojom se opisuje privlačna ili
odbojna sila između materijala. Magnetno polje
okružuje provodnik sa strujom i njegov smer zavisi od
smera struje (pravilo desne zavojnice).

Marko Nikolić
 MAGNETNA INDUKCIJA
Vektor magnetne indukcije je jedna od najvažnijih veličina kojom
se opisuje magnetno polje. Magnetno polje može biti: homogeno i
nehomogeno. Magnetne linije ili linije magnetne indukcije su
zamišljene linije kojima se vizuelno prikazuje magnetno polje,
r i koje
imaju osobinu da im se tangenta u svakoj tački poklapa sa B
Jedinica magnetne indukcije – T (tesla).
 ELEKTROMAGNETNA SILA
I I
l N r S
B r
dl B
r
r dF
r r r F b)
a)
F = Il × B
( )
r r r
Intenzitet vektora F je F = IlB sin l , B
r r
Pravac je normalan na ravan koju obrazuju vektori l i B
r r
Smer se određuje po pravilu desne zavojnice, prevodeći l u B najkraćim putem
r r r r
F = IlB - sl. a) F = ∫ dF =I ∫ dl × B - za krivolinijski provodnik, sl. b)
l l
 BIO-SAVAROV ZAKON
r r
B I ×B
r r I
B
r dl r
M r dB
r
r0 b)
a) M
Intenzitet magnetne indukcije u nekoj tački polja oko dugog pravolinijskog
provodnika srazmeran je jačini struje, a obrnuto srazmeran rastojanju od
provodnika. Pravac vektora magnetne indukcije se poklapa sa tangentom na
magnetnu liniju u toj tački, a smer se određuje po pravilu desne zavojnice u
odnosu na smer struje u provodniku, sl. a).
r r
I r r μ0 Idl × r0
B=k B = ∫ dB =
r C 4π ∫C r 2 - Laplasov zakon, sl. b)

μI
B= 0 μ0 = 4π ⋅ 10 −7
H
- magnetna permeabilnost vakuuma
2πr m
 AMPEROV ZAKON
r r
∫ Bdl
C
- cirkulacija vekora magnetne indukcije duž zatvorene konture

r r μ0 I r r n

∫C B d l = B ⋅ 2 r π =
2 rπ
2 rπ = μ 0 I ∫ Bd l = μ 0 ∑ I
C k =1

I r
B

r I1 I2 In
M
C

Cirkulacija vektora magnetene indukcije duž proizvoljne zatvorene konture

C u vakuumu jednaka je proizvodu magnetne permeabilnosti vakuuma i
algebarskog zbira struja obuhvaćenih tom konturom.
 MAGNETNI FLUKS
r r r
dS dS = dS ⋅ n PDZ u odnosu na smer C
r r
B n Elementarni magnetni fluks:
r r r r
(
dφ = BdS = BdS cos B, dS )
Magnetni fluks kroz površinu S:
C r r
(
r r
φ = ∫ BdS = BdS cos B, dS )
S

Kada je površina ravna i polje homogeno:

rr
( )
r r
φ = BS = BS cos B, S = BS
φu = Bu Su = veber = T ⋅ m = Wb
2

Zakon o konzervaciji magnetnog fluksa:

r r
∫ BdS = 0
S
Fluks vektora magnetne indukcijer kroz ma koju zatvorenu
površinu jednak je nuli, tj. polje B vektora je bezizvorno.
 Magnetno polje u materijalnoj
sredini
Namagnećenost materije se objašnjava postojanjem magnetnih momenata
u atomima i molekulima materije. Elektroni u atomima se kreću po orbiti i oko
sopstvene ose (spin). Kretanje po orbiti je ekvivalentno
r elementarnoj strujnoj
konturi, kojoj odgovara magnetni moment m = IS .
Deo materije se može zameniti velikim brojem elementarnih strujnih kontura
koje se nalaze u vakuumu, tzv. Amperovim mikro strujama.
Namagnećenost materije se karakteriše vektorom magnetizacije:
r
r ∑m - vektorski zbir svih magnetnih momenata svih Amperovih struja
M =
ΔV - element zapremine
Kada se materija unese u strano magnetno polje, usled elektromagnetnih sila
elementarne strujne konture nastoje da se postave tako da im se normale
poklope sa smerom spoljašnjem magnetnog polja.
Vektor jačine magnetnog polja: Uopšten Amperov zakon: r r
r r r B = μH
r
H=
B r
−M Hu =
A
∫ Hdl = ∑ I μ = μ0 μr
μ0 m C
 μ
μr = - relativna permeabilnost materijala
μ0
Prema vrednosti relativne permeabilnosti materijali se dele na:
1. dijamagnetici μr 〈1 B = μH
2. paramagnetici μr 〉1 B = μH
3. feromagnetici μr 〉〉1
Feromagnetici imaju jako izražene magnetne osobine, zavisnost između
magnetne indukcije i jačine polja nije linearna (gvožđe, nikal, kobalt...).

I B B
Br
N

HC Hm H H
r

prvobitna kriva magnećenja

Kriva magnećenja ili
NI
H= ciklus histerezisa osnovna kriva magnećenja
2πr
 MAGNETNO KOLO
I μr 2
I
lsr l S l
I l2
l0
N N
N
l0

l1

μ r1

Magnetno kolo je put po kome se zatvara magnetni fluks i koji može biti sačinjen
od različitih tela i sredina.

Magnetno kolo može biti 1. linearno i 2. nelinearno,

1. Sačinjeno je od linearnih materijala. 2. Sačinjeno je od nelinearnih materijala.
M NI B φ
φ= = Kap-Hopkinsonov zakon Bk Bk = → Hk
Rm Rm Sk
r r
M – magnetopobudna sila
H ∫ Hdl = NI
Rm – magnetna otpornost kola Hk C
 FARADEJEV ZAKON
Jedna od najvažnijih osobina vremenski promenljivih polja je elektromagnetna indukcija.
Do pojave elektromagnetne indukcije dolazi u sledećim slučajevima:

(1) (1)
(2) (2)

dφ
e=−
dt
Indukovana elektromotrna sila u zatvorenoj konturi srazmerna je izvodu fluksa po
vremenu, tj. brzini promene fluksa kroz tu konturu.
Smer indukovane ems određuje se po pravilu desne zavojnice u odnosu na smer
obilaženja po konturi ili prema Lencovom zakonu: indukovana ems ima takav smer u
kolu da svojim dejstvom teži da spreči uzrok svog nastajanja.
Ako je provodnik prav i kreće se konstantnom brzinom kroz homogeno polje:
(
r r r
e= v×B l )
 SAMOINDUKCIJA I MEĐUSOBNA
INDUKCIJA
Samoindukcija Međusobna indukcija

C C1
C2

i (t ) i1 (t )

dφ dφ12 di1
eS = − φ12 = L12i1 em12 = − = − L12
dt dt dt
Induktivnost: φ21 = L21i2 dφ di
φ em 21 = − 21 = − L21 2
φ = Li L= Lu = henri = H dt dt
i
φ12 φ21
L12 = L21 = =
di i1 i2
eS = − L
dt
L - koef. samoindukcije L12 , L21 - koef. međusobne indukcije
Energija i sile u magnetnom polju
Energija kondenzatora je

1 1 B2 1
Wm = μH V =
2
V = BHV
2 2 μ 2

Gustina energije magnetnog polja je

Wm 1 1 B 2
1
wm = = μH =
2
= BH
V 2 2 μ 2

Privlačna sila elektromagneta je

B2S
F=
μ0
 TEST PITANJA
1. Napisati izraz za elektromagnetnu silu na pravolinijski provodnik.
2. Formulisati Bio-Savarov zakon.
3. Formulisati Amperov zakon.
4. Čemu je jednak magnetni fluks?
5. Čemu je jednak vektor jačine magnetnog polja?
6. Uopšten Amperov zakon.
7. Formulsati Faradejev zakon.
8. Čemu je jednak koeficijent samoindukcije?
9. Čemu je jednak koeficijent međusobne indukcije?
10. Napisati izraze za energiju magnetnog polja.
11. Čemu je jednaka privlačna sila elektromagneta?

Napomena: za UI (usmeni ispit) svaki naslov na početku slajda je pitanje (11).