Public relations - PR

Public relations - PR

Intervju u PR-u
 Intervju je jedna od najzanimljivijih, najuzbudljivijih i
najpopularnijih novinarskih formi. Osnovne specifičnosti
intervjua u odnosu na ostale novinarske forme su:

U klasifikaciji žanrova, on je ujedno i faktografska, ali i beletristička i

analitička forma.
Uprkos opšte prihvaćenom mišljenju, intervju nije po svaku cenu o
nekome. Naprotiv, on može biti i o nečemu: mestu, događaju, itd.
Intervju nije vezan za konkretan medij. Imajući u vidu očigledne
prednosti televizije, intervju gotovo podjednako dobro "radi posao" i u
novinama, i na radiju.
Intervju ujedno predstavlja i novinarski žanr, ali i jednu od tehnika za
prikupljanje informacija koja se ne koristi samo u novinarstvu, već i u
naučnim istraživanjima, naročito u psihologiji.
Za razliku od drugih oblika smišljenog sticanja
publiciteta, intervju je dosta rizičniji, od, na primer
konferencije za štampu.
Razlog je jednostavan, a to je priroda komunikacije.
Naime, intervju se uvek odvija u situaciji oči u oči,
koja za razliku od KZN, nema "protokol", plan, često
može da se krene u "neočekivanom" pravcu koji
može da bude i neprijatan.
Takođe, kod intervjua, do izražaja mogu doći i lični
animoziteti i netrpeljivosti. Upravo zbog činjenice da
je nepredvidiv, intervju je, sa stanovištva novinara
neprocenjiv, ali sa stanovištva PR-a rizičan!
Da bi ispunio svoju PR funkciju, intervju mora
na određeni način da bude "kontrolisan".

Da bi se ovo postiglo, pitanja, teme i tok

razgovora moraju, u najvećoj mogućoj meri,
biti predviđene.Upravo ovde na scenu stupa
PR služba organizacije.
Njena je uloga da osobu koja daje
intervju pripremi za ono što je u
razgovoru čeka, čak iako to
podrazumeva spominjanje ne toliko
prijatnih tema i pitanja.

Ipak, zarad uspešno obavljenog posla,

ove neprijatnosti valja ostaviti po strani.
 Osnovno pravilo davanja intervjua je da svi
odgovori moraju biti:
jasni
zanimljivi
jednostavni
koncizni
argumentovani
ljubazni
Da bi ovo pravilo bilo ispoštovano, evo nekoliko preporuka:
Perfektno poznavanje oblasti koja je tema intervjua, ovim se
postiže argumentovanost, a time i ubedljivost prezentacije
stavova.

Razumljivost, jer su samo neki intervjui namenjeni uskoj publici.

Dakle, da bi nekoga intervju zainteresovao, on najpre mora da
ga razume.

Odlučnost u zastupanju vlastitih stavova. Ovo nije teško postići,

ako na raspolaganju stoje valjani argumenti. Osim toga, javnost
ne voli prevrtljivce.
Ne izgovarati ono što ne želimo da se pročita (vidi, čuje).
Biti staložen, na provokativna pitanja odgovarati staloženo,
opušteno, i držati se svoje priče.
Budite optimisti.
Po svaku cenu izbegavajte odgovore tipa da/ne.Oni vam ne
ostavljaju previše prostora za argumentaciju.
Ukoliko vas novinar prekida, dozvolite mu to, ali se vratite na
svoju priču.
Ukoliko ne znate odgovor, tako i recite, ali naravno, na jedan
diskretan, "diplomatski" način.
Ono što je najvažnije istaknite na samom početku, jasno i
jednostavno.
LOBIRANJE
ŠTA JE LOBI A ŠTA LOBIRANJE?
LOBIRANJE
LOBI (lobby)- grupa ljudi koja pokušava da
utiče na članove organa i institucija koje
donose važne odluke na nivou organizacije,
lokalne zajednice ili društva.

LOBIRANJE (lobbying)-proces kojim grupa

ljudi ili organizacija nastoje da utiču na
odluke, koje za njih imaju važne implikacije
tako da zaštite ili nametnu svoje interese,
informišući o njima donosioca odluke.
U savremenom smislu može se
definisati na različite načine od lobiranja
kao komunikacije između ljudi, do
tehnike odnosno umetnosti ubeđivanja,
a predstavlja niz akcija kojima je cilj
izvršiti uticaj na donosioce odluka
U principu se sve definicije odnose na
postojanje interesnih grupa koje pokušavaju i
uspevaju da utiču na donošenje javnih
odluka, ili odluka uopšte.

U društvenom smislu lobiranje predstavlja

sastavni deo svakog demokratskog
zakonodavstva i političkog procesa.
Lobiranje- deo odnosa s javnošću
Lobiranje treba posmatrati kao deo proseca odnosa s
javnostima. Lobiranje kao jedna od najsufisticiranijih
disciplina PR-a pojavljuje se u trenucima kada je
izuzetno važno uticati ili promeniti stav uticajnih
javnosti.

Lobiranje predstavlja mehanizam aktivnosti čiji

je cilj uticaj na javne organe u procesima
političkog odlučivanja (npr. promovisanje i
usvajanje zakona).
Da bi se lakše razumele najrazličitije
situacije sa kojima se stručnjak za OJ
susreće, neophodno je objasniti spregu
između vlade i mas medija.

Ova sprega također nam pomaže da

sagledamo polja u kojima lobisti mogu
da deluju.
 Vlada i mas medij
Vlade svih zemalja suočene su sa istim izazovom. Taj
izazov se ogleda u specifičnoj vrsti komunikacije sa
javnošću.
Vlade se prvenstveno obraćaju građanima, jer od njih
zavisi dužina veka jedne vlade ili dolazak nove vlade
na političku pozornicu.
Svaki demokratski sistem počiva na slobodnim
medijima. Njihova primarna funkcija je nadzornog
karaktera i oni predstavljaju svojevrstan korektivni
faktor radu i aktivnostima svake vlade.
 Sa jedne strane građani očekuju dobijanje pravih informacija od
vlade i time je primoravaju da stalno radi na potvrđivanju svog
kredibiliteta, a sa druge strane građani se uvek okreću
slobodnim medijima i njihovim informacijama.

Na taj način građani traže potvrdu istinitosti vladinih informacija

i grade svoje stavove kojim kasnije utiču na poltički život.

Primarni zadatak svake vlade je da informiše građane o svojoj

politici i programima. Pored toga ona koristi svaku priliku da
promoviše sopstvenu politiku i programe.

Iz ovoga je jasno da je jedna od najvažnijih funkcija svake

vlade da informiše.
Dešava se da ne postoji jasna granica između potreba i obaveza vlade
(koja kao javni servis treba da informiše građane) i njene potrebe da
stalno ostvaruje svoje političke ciljeve uz veliku podršku javnosti.

Svaka vlada definiše određene ciljeve i politiku. Za stvaranje ozbiljne

platforme i dobijanja podrške javnosti potrebno je raditi sa velikim
brojem stručnjaka.

Sve je češći slučaj da vlade unamljuju stručnjake za OJ kako bi

najbolje opipali puls javnog mnjenja i prilagođavali svoju politiku tome.

Posao stručnjaka za odnose s javnostima je najvažniji u čitavnom

procesu komuniciranja, a od presudnog značaja je i da su oni na
adekvatan način uključeni u procese oblikovanja politike te vlade.
Od velikog značaja je da stručnjaci za OJ poznaju
javno mnjenje, da konstantno vrše istraživanja i
prate trendove kako bi upoznali javnost i odgovorili
na njene potrebe na način koji će biti najrazumljiviji i
najprihvatljiviji.

Niti jedna vlada nema zagarantovan medijski prostor,

već konstantno mora da radi na pronalaženju
najefikasnijih komunikacijskih kanala i načina na koji
će skrenuti pažnju građana na svoj program i
aktivnosti.
 Pronalaženje najboljih komunikacijsikih kanala i
plasiranje poruka vlade direktan je zadatak stručnjaka
iz oblasti OJ
Poenta dobro osmišljenje komunikacijske strategije na
relaciji
VLADA - STRUČNJAK ZA OJ - GRAĐANSTVO
leži u dvosmernoj komunikaciji svih učesnika.

Samo tako vlada će uspeti da svoje programe i ideje

implementira na pravi način sa jedne strane, a
građani će moći na najbolji način da vrše pritisak i
kontrolišu rad vlade.
Ulogu najvećeg i najznačajnijeg
posrednika u komunikaciji između
vlade i građana obavljaju masovni
mediji, jer je nerealno očekivati da
građanin sve potrebne informacije
dobije direktno od vlade.
Vlada i mediji imaju različite ciljeve.
Sa jedne strane vlada je ta koja odlučuje kad, koliko i
kome će plasirati određenu informaciju, a cilj medija
je da dođu do brzih i tačnih informacija.
Često se dešava da mediji pišu i o propustima i o
negativnim aspektima rada vlade, i tu leži žarište
“sukoba”.
“Sukob” vlade i medija postoji oduvijek. Vlada će
učiniti sve da zaustavi curenje informacija i stvaranje
negativnog imidža u javnosti
Npr. sukob Vlade Velike Britanije i BBC-a
prilikom objavljivanja “Dosijea o Iraku” kada
je došlo do curenja informacija vezanih za
odluku o vojnom angažovanju VB u Iraku.
Epilog priče se završio negativno po BBC
pošto je ova medijska kuća morala javno da
se izvini Vladi i njen generalni direktor
podnese ostavku, ali ni Vlada Velike Britanije
nije prošla neoštećeno pošto je cjeli slučaj
urušio i njen ugled.
 Šta nije lobiranje?

Poseta iz uljudnosti,
Besciljni, pozivi na prijeme,
Besciljno i širokogrudo davanje poklona,
Podmićivanje,
Zavođenje,
Prevare
Sve u svemu vidimo da lobiranje nije ništa od
onoga za što se većinom ovaj pojam veže.
 Lobiranje, šta je to?
Generalno govoreći pod lobiranje se
može podvesti svaka komunikacija
između dva pojedinca.
Zašto?
Razlog je jednostavan. Svaki čovek kroz
razgovor traži istomišljenika te direktno
ili indirektno nameće svoje stavove.
 Razlika
Razlika između regularnog razgovora i lobiranja jeste
u tome što lobiranje mora biti ciljano i planirano
traženje istomišljenika tj. nosioca stavova i
određivanje na koji će način taj neko prenositi
zajedničke stavove.
U društvenom smislu lobiranje pretstavlja važan
sastavni deo svakog demokratskog zakonodavnog i
političkog procesa. Lobiranje je izvestan vid raširenog
vidika demokratije, jer ljudi ne odločuju samo o tome
ko će da bude njihov predstavnik u zakonodavnom
telu, nego i kako će ih on zastupati.
SPONZORSTVO
Cilj sponzorisanja je da se postignu
rezultati korišćenjem
strategije oglašavanja,
Strategije odnosa s javnošću i
Strategije marketinga.
Sponzorisanje s aspekta oglašavanja
Ciljevi oglašavanja koji mogu da se postignu
sponzorisanjem su:
kada su reklamni mediji zabranjeni,
udruženo oglašavanje - oglašavanje na licu
mesta zajedno sa sponzorisanjem moguće je
na oglasnim tablama, sportskim stadionima i
sl., dok se snimaju događaji,TV kamere
neminovno otkrivaju, a vide ih i gledaoci na
licu mesta,
promocija proizvoda.
 Sponzorisanje s aspekta OJ
Za razliku od ciljeva oglašavanja, ciljevi
OJ ne idu za tim da oglašavaju da bi
ubedili nekoga da proda, već teže za
tim da šira javnost upozna i shvati rad
organizacije ili karakteristike proizvoda.
Ciljevi:
dobra volja-(donacije)
korporativni imidž
korporativni identitet
prihvatanje imena-(neprestano ponavljanje imena
zbog medijskog publiciteta
Gostoljubivost
Podsticanje interesovanja novinara-(dodela nagrada
popularno novinarima, prilikom pisanja pokazuju
svoju veštinu i znanje o predmetu sponzora).