Динко Давидов

СРПСКА ГРФИКА 18. ВЕКА

На политичке прилике у Карловачккој митрополији у 1.пол.18.в утицале су последице Аустро-

турског рата од 1737-39. Пећки патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента био је принуђен и
позван од цара Калра VI да са неколико хиљада верника пређе у Угарску. То је била II сеоба
Срба (мања од прве 1690), а разбила је све наде у повратак.

У периоду настанка новије срп. културе значајну улогу добила је ГРАФИЧКА УМЕТНОСТ. Kао
специфична врста ум. била је врло блиска полит. и култ. тежњама Карловачке м. и срп. грађанске
класе, а чврсто повезана са новом европеизованом књижевношћу и штампарством.

Галерија Матице српске поседује највећу срп. збирку графике 18. и 19.в.
Повод за графичко определењ домаћих дрворезаца било је отварање прве штампарије на Цетињу
1494. – јеромонах Макарије – резали дрворезне клишее.
Током 16. и 17.в. стара спр. дрворезна графика била је везана за штампану књигу и заменила је
као књижевна гравира, минијатуре, заставице и иницијале.
Осим књижне графике, рано су се на срп. подручју јавили и посебни графички листови,
вероватно под утицајем католичке пропаганде.
Током Аустро-тур. ратова, дрворезне иконе тзв. ШТАМПИ замењивале су иконе на дасци.
Након 1690. дрворезна икона наставља развој.

Револуционарна је појава БАКРОРЕЗНЕ ГРАФИКЕ (Немачка 15.в), показује тонске вредности и

веће пластичне могућности. Њена граверско-техничка структура је слојевитија, фактура је
богатија-честе су живописне жанр сцене, постаје ум. широких народних слојева. Та графика
одражава дух епохе, обавештава и зближава. Због брзине рада опада њена вредност током 17. в.
Аустрија, Русија и Угарска прихватају ову технику у 2..пол.17-18.в.
У неким земљама дбоја шири значај – друштвено-политички, просветни, књижевни – служи
просвећеном апсолутизму ирационализму (Петар I Катарина II, Марија Терезија).
Политичке намере новог духовног вође срп. народа, патријарха Арсенија IV да има јуриздикцију
над Србијом, Бугарском, Далмацијом, Босном, Хрватском – где има срп. народа, имале су одјека
и у граф. делу Христифора Жефаровића. Патријарх је схватио графику као моћно средство
пропаганде, зато је ангажовао Жефаровића да изради бакрорез велике политичко-дипломатске
садржине – ''Св. Сава са срп. светитељима дома Немањина''

''СТЕМАТОГРАФИЈА'' – 1741. пропагандни арсенал срп. редакицји Витезовићеве књиге

Албум са стиховима којима су Арсеније и Жефаровић додали 29 портрета јужнословенских
владара и светитеља – портрет Арсенија са песмом и на крају песмa посвећана Жефаровићу.
Ова књига постала је омиљена лектира срп. народа. Аустрија није дозволила Србима да оснују
своју штампарију. Због своје практичности, доступности, графика је брзо освојила значајно место
у срп. култури просвећености. Она је била најпогодније средство за упознавање и обавештавање
о ум. појавама, тј. имала је друштвену улогу.
Бакрорези у 18.в. су најчешћа ум. дела у ентеријерима грађ. друштва. Она делује својом
садржином, обликом, лепотом и стилом, поучно педагошком улогом.
Записи на њима су мала хроника важних података о настанку дела, аутору, ктитору. Помоћу
графике саопштавана је савремена политичка мисао Карловачке м. Она зависиод савремене срп.
књижевности, преводилаштва и издаваштва. Она је поуздана сведочанство развоја срп. културе
18.в.
ДРВОРЕЗНА ГРФИКА 18.В.
Слабо очувана, доста оштећена, позната у малом броју графичких композијија. Срп. дрворезна
графика имала је кратак век јер су иконе на хартији сматране као привремени култни предмети.
Ова техника је у 18.в. била у сенци бакрореза, зато су њени аутори остали непознати- углавном
су то били монаси и свештеници – а они нису имали свест о уклапању у нове савремене токове.
Тематски упрошћена, иконографски несамостална, само деломично ослоњена на графику. У
линеарну арматуру цртежа додавана је боја (слично старој немачкој графици са поч 15.в.).

- СВ. КНЕЗ ЛАЗАР КЕФАЛОФОР – крај 17.в., једна од најпопуларнијих икона на хартији (из
Врдника), значајна јер се у њој налази зачетак барокизираног култа срп. владара који је у 18.в.
одржавао национално-полит. намере Карловачке м.
- дрворезна плоча – ВЕДУТА СВ. ГОРЕ- крај 17. поч. 18.в. (обострана), линеарна перспектива
- мала дводелна икона СВ ГЕОРГИЈЕ И СВ. ДИМИТРИЈА – упрошћен гот. цртеж (Музеј СПЦ),
дрворезна срп. графика из 18.в познатија.
- Дрворезац ГЕРГИЈЕ НИКОЛИЋ урадио је антиминис за патријарха Арсенија III Чарнојевића
у стилу традиционалног срп. дрвореза – композ. Полагање у гроб.
- АНТИМИНИС ИЗ ШИШАТОВЦА, 1713. од јеромонаха Јоне за Мојсеја Петровића који није био
њим задовољан па је наручио други од јером. Христифора из Беочина.
- У Срему и Славонији ради дрворезац СТЕФАН ЛУКИЋ, 1721-47, показује цртачку сигурност
старих мајстора и основне обликe барокног стила, статичне композиције и строгост
традицоналне иконографије. Након њега у срп. графици дуго није било познатих дрворезаца.
Дрворезна графика у срп. књизи 18.в сведена је на букваре, молитвенике, псалтире, ирмологије.
Илустрације су скромне јер је сматрано да књиге одређене религиозне и педагошке садржине не
требају бити украшене скупим бакрорезима. Те књиге штампане су у Бечу (штампарија за
илирске књиге Јосифа Курцбеког) и Венецији. На развој срп. графике утицао је и Јаков Србин из
Кијева (познате 4 дрворезне иконе). Крајем 18.в. дрворезном графиком у срп. земљама за време
Турака бавио се ХАЏИ РУВИМ НЕНАДОВИЋ, архимандрит ман. Боговађе, крсторезац, цртач
антиминиса, дуборезац, гравер.

ПОЈАВА БАКРОРЕЗА
Још током 16. и 17.в. Србима из горње Угарске била је позната бакрорезна грвира са З. Појава
бакрореза у функцији СПЦ веже се за личност патријарха Арсенија III Чарнојевића, након 1690.
На подручју Пећке п. биле су распрострањене венецијанске ведуте Св. Горе.
Панораме Београда које су у 17. и 18.в. рађене у Зевропским радионицама графике, били су
посебни бакрорезни листови или као илустрације у књигама. Определење п. Арсеније 3
Чарнојевића за бакрорезну графику условљено је практ............... потребама (за предмете култне
намене као што је нпр. антиминис).
1. Одмах након Сеобе поручио је свој први антиминис из Беча, уобичајено композ.
решење – Полагање у гроб, 1692.
2. Патријарх није био тако задовољан овим радом па у Бечу налази боље мајсторе, и издаје
индулгенцију – опросницу грехова.
3. Док је био у Бечу 1700. дао је да се изради његов бакрорезни портрет. То је 1. примерак
профане графике и најстарији до сада бакрорезни портрет код Срба (ни један примерак није
сачуван).
4. Арсеније поручује у Бечу 1706. да се изгравира и на платну умножи његов други антиминис,
складна барокна композиција у католичком духу.
ОПРОСНИЦА ГРЕХОВА И ПОРТРЕТ П .АРСЕНИЈА III Ч. – су гравире раширене кроз срп. народ у
1000... примерака, а имали су политичку, верску и културну мисију.
- Бакрорезна икона Св. Георгије,1701. за срп. ц. у Пешти, ктитор Емануил Николау из цинцарске
колоније. Та гравира је у великим бројевима поклањана верницима, она је заменила икону на
дасци.
- Бакрорез СИНАЈАСКА ГОРА, 1710. у С. Карловцима
- Исаија Ђаковић, Карловачки митрополит је 1707. наручио 1. бакрорезну плаштеницу у Срба
са композ. Полагања у гроб.
Међу Србима у Угарској поч.18.в. присутна је руска графика, а она настаје под Зевроп. утицајима
(појавила се у 2.пол.17.в.), процват у време младог цара Петра I. Било је случајева и преношења
оригиналних бакрорезних плоча из Русије (гравира Бр. Черниговске 1725).
Већи утицај на развој срп. графике има је патријарх Арсеније IV Шакабента посебно од 1741.
када је дао графичке задатке Томи Месмеру и Х. Жефаревићу.

1733. поручује цртеж СТУДЕНИЦЕ приказ манастира и 12 његових цркава – по том цртежу је
онда поручио бакрорез у бечкој граф. радионици Месмера још док је био партријар у Пећкој п.
Гравира има натписе, а у медаљонима испод су религиозне композиције и ликови светитеља,
хералдички пано и грбови илирских земаља (композ. Св.Саве са срп. светитељима дома
Немањина; Лоза Немањића.
 ЖИВОТНИ ПУТ
ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ

Пореклом из јужне Македоније са Дорјанског језара, крајем 17.в. иѕ свештеничке породице.

Познат је по монашком имену Христоф, био је живописац, иконописац, бакрорезац, калиграф,
издавач, трговац ум. рдовима, вечити путник. Добро примљен у друштвеним круговима због
своје флексибилне природе. Потован као уметник, имао је бројну клијентелу и из ц. хијерархије и
богатог грађанства.

У кући је стекао основно црквено-религиозно образовање. Постао је јерођакон, али се

свештеничком позиву није посветио него сликарству. Почео је у некој слик. радионици која је
неговала пост-визант. наслеђе. Припремао је предлошке за стари црквени вез и тако се
приближио графици и пре доласка у Карловачку м. Када је дошао на Север 30тих г 18.в. бећ је
био оформљени живописац и иконописац. Прво је дошао у Београд са 2 ученика и ту оформио
своју радионицу. Ради је за тадашњег Бг-карловачког митрополита Вићентија Јованивића.
Беколико година пре 2 Сеобе 1739. прешао је у С. Карловце па у Нови Сад где посредством
епископа Висариона Павловића добија нови посао – осликавање ман. БОЂАНИ 1737. – нема
архив. података о времену које је ту провео нити о условима рада. Већ 1740. осликава ц. у
ШИКЛОШУ, Барањи и након тога напушта зидно сликарство и посвећује се графици тј.
БАКРОРЕЗУ јер је израда таквих икона постала уносан посао (наручивали их и црква и грађани).
Патријарх Арсеније 4 Шакабента хтео је да има сог бакрорезца православне вере па шаље
Жефаровића у бакрорезну радиницу Томе Месмера у Бечу.

 Композиција ''СВ. САВА СА СРП. СВЕТИТЕЉИМА ДОМА НЕМАЊИНА'' је Ж.1. бакрорез

али урађен уз Месмерову помоћ. Исте год. 1741. режу плоче за ''Стематографију'' – Ж. урадио
гравире владара и светитеља.

 За Ж. биографију важан је бакрорез Св. Никола из 1742. – парох.ц. у Ђуру и Кечкемету

На Св. Гору са групом монаха из ман. Раковац одлази 1745. а већ 1746. враћа се у Беч. Нови
Карловачки митрополит Павле Ненадовић поверава Ж. стручну страну припрема за штампарију
1750. Такође је радио за клијентелу са југа. У Рурисију одлази 1753. и исте године изненада
умире у Москви.

ГРАФИЧКО ДЕЛО
Жефаровић је имао изузетне услове да већ у свом завичају упозна средњовек-виз. слик.
1725-30. Посредством бакрореза и граф. предложака упознаје се западноевроп. уметношћу (преко
Библија-Ектипа, Вајгла, Пискаторова).
У Бођанском слик. испољава своју слик. индивидуалност – спој јужњачког слик. искуства, слик.
Ерминијом, збирком граф. предложака Зевроп. порекла. Ово слик. најављује барок у срп. ум.
18.в. иако је Ж. показао цртачку, несигурност и наивност. Д. Медаковић се бавио стилом
Бођанског слик. па расправља о виз-западној симбиози. Ж. није преносио готова иконограф.
решења већ му ти узори користе као иконографски подсетник.
Бојом и слик. сензибилитетом показује слик. таленат. Настоји да оствари реалистичку
перспективу. После се опредељује за графику и постаје дворски гравер.
БАКРОРЕЗИ
Први срп. бакрорез са сигнатуром домаћег мајстора је
1. ''СВЕТИ САВА СА СРП. СВЕТИТЕЉИМА ДОМА НЕМАЊИНА'',1741- илустрација
политичких захтева патријарха Арсенија IV (цртеж композиције, распоред стилова и хералдичка
решења урадио Ж. а Месмер је разао у бакру). У иконографскогм погледу ова комп. је преузета
из старијег бакрореза Студенице 1733. па ју је Ж. сада обогатио, издужио ликове, додао барокне
детаље, дао чврстину композиције која је хоризонталном линијом подељена на 2 дела – у доњем
су 2 колоне са стиховима, а између њих је грб.
Композ. украшава богата декоративна трака у виду лозице. Ликови су у духу традиционалних
облика. Због геометријеске прецизности нема пластичности облика. Стилизација је смишљена и
вешта. Наглашавајући култ националних светитеља, Ненадовић је мислио на савремена верска и
национална права Срба у Аустро-Угарској.

2. Бакрорезна књига – СТЕМАТОГРАФИЈА, 1741. – по културно-истор. значају и

националној мисији ово је најзначајнија срп. књига 18.в. То је измењени превод књиге Павла
Ритера Витезовића, уз додатак гравира јужнословенских владара и светитеља. То је 1. Ж.
бакрорезни рад. Патријарх Арсеније IV Ј. и народни секретар Павле Ненадовић млађи, двали су
идеје и одређене захтеве, а Ж. је конципирао изглед књиге (улога главног редуктера).
У стилском погледу гравире тих владара и светитеља могу се поделити на 3 групе:
I - 8 ликова са 1.четири стр. – сличе стојећим ликовима у 1. зони ман. Бођана
II - 8 ликова – сличе бакрорезу ''Св Сава...''
III - последњих 8 ликова – репрезентативни барокни владарски ликови (Зевроп. узори преко
Украјине)
Очигледно је да се Ж. служио разним предлошцима. За I i II групу узори су са Југа, док се III
везује за Зевроп. утицаје који су дошли и прихваћени преко Украјине.
Од посебног културно-истор. значаја па и уметничког је архијерејски портрет у овој књизи –
АРСЕНИЈЕ IV JОВАНОВИЋ – стојећи чеони лик. подсећа на икону, има портрет.
карактеристике, смештен је у барокном ентеријеру са стубом и драперијом.

Ж. први бакрорези били су, дакле, најснажнији израз митрополијског идејног и ум. става чији се одјек
осећао током целог 18.в. па и касније. Култови националних светитеља су окосница верско-националне
идеологије Карловачке м. а њиховом популарисању највише је одговарала техника графике.

3. Бакрорез СВ. ЦАР УРОШ – за ман. Јазак (од 1705. ту су биле мошти цара Уроша). Ж. га је
насликао према једном предлошку из Беча. Лик цара Уроша показује напуштање словенске
типологије личности. То је позајмљени лик неке историјске личности са Зевроп. предлошка.
псеудо портрет – владарски и светитељски.

4. За ман. Врдник урадио је 1746. бакрорезни парадни портрет СВ. КНЕЗА ЛАЗАРА
5. Бакрорез СРЕМСКИ СВЕТИТЕЉИ И БРАНКВОВИЋИ , 1746- за Крушедол, наручио Јован
Ђорђевић. Крушедол је чувао мошти Бранковића својих некадашњих ктитора. Основна
иконограф. композ. ослања се на старију икону из ман. Шемљуг у Банату, 16.в, само што су на
икони ликови у чеоном ставу а на гравири у полупрофилу. Фигуре су распоређене у 2 групе –
родитељи и синови у разговору окренути наспрамно. Зато Ж. композиција делује живље и
природније. Разлике су и у приказу костима.
6. Графика СВ. СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ, 1753., култ из ман. Шишатовац (претеран бар. култ),
свечана бар. владарсла композиција- свечан став са жезлом у руци, круном на глави,
хермелинским огртечем (решење из Стематографије), али има и расуђен бар-рокајни декоративни
оквир у којем су још 3 медаљона.

7. Монументална гравира СВ КУЗМАН И ДАМЈАН – са изгледом ман. Раковца, једноставан,

али у суштитни богат иконог. садржајем. У центру су ликови Св Врача, а около медаљони са
сценама из њихових житија. У горњем делу су Св Тројица са анђелима, а доле је свечана посета
п. Арсенија IV ман. Раковцу. Ликови Св. Врачи нису у потпуности ослобођени пост.виз. слик.
Они показују маниристичку тежњу која се огледа у покушају реалистичког сликања њихових
лица. Испољена је и ауторова склоност нарацији, жеља за реалнијим простором (приказани у
ентеријеру са стубовима и драперијама).

8. Композиција СВ. ТРОЈИЦА НА КУГЛИ ЗЕМАЉСКОГ – коју држе анђели, у духу зевроп.
маниристичко барокне ум. преузета из Библиј Крауса. Први пут у срп. графици приказана је
комоз. историјске аутентичности (посета п Арсенија IV ман. Раковцу) и фиктивне реалности
(маниристичко схватање), широка панорама, манирист. арх, једно од најранијих приказа ман. у
Србији. Ж. је на овој композ. остварио цртачко-графичку чврстину.

9. Композ. ВАЗНЕСЕЊЕ Х. - 1743 – Зевроп. вријанта, Х. у облацима раширених руку, окружен

анђелим који трубе. Маниристичка обележја-наглашен контраст светло-тамног, пластичност
облика и драматичност комп.

10. БОГОЈАВЉАЊЕ – слично итало-виз. иконома, уобичајено иконограф. решење.

11. СВ. НИКОЛА, 1746- поствиз. решење, стојећа фигура на облацима, у медаљонима сцене из житија
12. РАСПЕЋЕ И СТРАДАЊЕ АПОСТОЛА, 1751- најближе Зевроп. графици, централна комп. и
медаљони са натуралистичким сценама мартиријума апостола упућују на немачке серије графика

13. Бакрорез СВ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ, 1747- утицај руске графике, за ман Бездин.
Неколико бакрореза Ж. је урадио на захтев познатих архијереја и они су отискивани на свили или
платну због богослужбене употребе (аер, плаштаница, прекривач за дискос, антиминис). Радови
нису сигнирани
14. АЕР за митрополита Павла Ненадовића 1750, композ. Х. агнеца и Васкресења Х.
15. АНТИМИНИС за ман. Драговића, 1752, необичан, фигурална комп. Оплакивња Х. без
орнаменталног украса, амблематско-теолошких атрибута и наративно –алегор. детаља.
Реалистички ликови, у позадини је панорама Јерусалима, горе су Св. Тројица.Изузетна
осетљивост за тонско умекшавање сврстава овај бакрорез у један од најуспешнијих Ж. радова.

АНТИМИНИС Висариона Павловића, 1752. није тако оригиналан.

СИНЂЕЛИЈЕ – архијерејске свећане дипломе издаване свештеницима на дан рукоположења (за
П. Ненадовића, п Арсенија IV Јовановића 1744)
БАКРОРЕЗИ ЗА ПОРУЧИОЦЕ СА ЈУГА

Током 10 год. ум. рада у К. митрополији и Бечу, Ж. је радио и за клијентелу са Југа, манастире и
појединце из Македоније , па и Јерусалима. Поручиоци су Грци и Цинцари, па је радове сигнирао
на грч. језику. На тим графикама покушао је да усклади строгост традиције и декоративни немир
барока.

 СВ. ТЕОДОР СТРАТИЛАТ И ТИРОН, 1741- представља као и рим. војвода и војник, широки
оквир
 СВ НИКОЛА, 1742 - чеони лик у седећем положају
 СВ. ЈОВАН ВЛАДИМИР МИРОТОЧИВИ – у барокном духу, декоративни медаљони, према
стематографији. У односу на дотадашњие радове пви показују Ж. смисао за декоративно.
 СВ. НАУМ ОХРИДСКИ – сцене у правоугаоним пољима (итало-грчко)
 СВ. БОГОРОДИЦА ИЗВОР ЖИВОТА, 1745- сложенија комп. по светогор. слик. приручнику.
Представља најраскошнији и најразноврснији иконограф. облик старе виз. теме. То је Ж.
најзрелије дело, изузетна моделација, 3 плана, перспектива.
 Б. ЕЛЕУСА-СПИЛЕОТИСА, 1749- замишљена као икона, поствиз. традиција
 Б. ОЛИМПИОТИСА, 1752 –за ман. Олимпиотис у Грчкој. У барокном духу, Б. подсећа на
итало-маниристичку Мадону.

Ж. је своје занимање за јерусалимске иконе показао кроз неколико дела. Осим познатих књига
''ОПИСАНИЈЕ ЈЕРУСАЛИМА'' (хаџијска књига-водич) и ''ПРОСКИНИТАРИОН'' израдио је и
неколико посебних бакрореза- Јерусалимска ц. Вазнесења и Патријаршија Ман. Св. Саве
Освећеног 1752.
Изузетну националнополитичку улогу имала је Ж. књига ''ПРИВИЛЕГИЈЕ'', али сеу јако битне и
књиге ''ПОУЧЕНИЈЕ СВЕТИТЕЉСКО'' и ''КАНОН ВОСКРЕСНИ''.
 ЖИВОТНИ ПУТ
ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН (1726-1783)
Рођен је у Вуковару 1726. Самостално је радио на свом вишем образовању (због
сиромаштва није ишао у јавне школе). Као магистар основне школе у Н. Саду ступа у службу
1749. За време 7.год. боравка у Н.Саду (1749-56) изучио је калиграфску, цртачку и бакрорезну
технику. Путовао је тада неколико пута на З, Будим и Пешту (могао упознати Жефафовића).
Успех његових дела ''МАЛОВАЖНОЕ ПРИВЈЕСТИЈЕ'' био је повод да из Н.Сада пређе у С.
Карловце у митрополијски двор Павла Ненадовића - израђивао као калиграф разне дипломе и
повеље.

• 1758 – изрезао у бакру и издао малу књигу

• 1759 – у С.Карловцима је отиснуо своје прве бакарне плоче ''КАЛИГРАФИЈЕ'', 35 табли, огроман
рад
• 1761 – пише ''ПЛАЧ СРБИЈИ'' – политичко патриотске садржине. То је 1. срп. штампана
књига са антиаустријским духом и са извесним тежњама срп. народа за слободним животом.
• 1763. Захарије борави у Н.Саду, а већ 1764. одлази у Венецију у штампарију Димитрија
Теодосија.
У Венецијанском периоду је интензивно почео да се бави графиком и почиње резати
монографију о Петру Великом.
У Темишварском периоду 1770-72. издаје ''Историју Петра Великог'' на владичанском двору
Викентија Јовановића Видака. Тада бива предложен за директора банатских школа.
Враћа се у Н.Сад 1772. и посвећује граверском делу. Следеће год. продао је кућу и преселио
своју типографију у С.Карловце. ''Историја Петра Великог'' је изашла 1772. без илустрација.
Орфелин је самостално и доста споро припремио бакрорезне илустрације, портрете, географске
карте, ордење и планове, а највише бројне медаље петровске епохе. Те бакрорезне илустрације
радио је у периоду 1772-74. у импозантном броју од 65 мунициозно обрађених.
Након 1775. реже неколико мањих бакрореза религиозне садржине који су били намењени за
рукописне књиге. Од тада слаби Орфелинова бакрорезачка активност.
• 1777. добија царску поруџбину за ''КАЛИГРАФИЈУ'', штампа у Бечу 1778.
• У периоду од 1777-80. у С. Карловцима припрема ''ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР'' и ''ИСКУСНИ
ПОДРУМАР'', штампани у Бечу 1783.
• 1779. реже бакрорез ман. ХИЛАНДАР, СВ САВА И СВ. СИМЕОН, 1780.
Са пуно полета саставио је своју ПРЕДСТАВКУ МАРИЈИ ТЕРЕЗИЈИ – анализа стања у срп.
православној ц. у Аустрији са критичким опаскама на архијереје.
Имао се утисак да је протеран из С. Карловаца и да је започео своју тужну одисеју по фрушкогор.
ман. 1783. добио је место коректора у штампарији Јосифа Кумцбека у Бечу, али због болести
враћа се у завичај где и умире.
Дела Захарија Орфелина – књижевно историјска, ум. тј.графичка, представљају најиши домет
срп. културе и ум. оног времена. Срп. култура још није била на висини његових радова.
Орфелинова дела најчешће су настајала као израз његових жеља и настојања, а не као захтев
средине.
 ГРАФИЧКО ДЕЛО

1. Прво познато оставрењза О. је ПОЗДРАВ МОЈСЕЈУ ПУТНИКУ – барокно рокајна књижица,

коју је О. исписао и украсио 1757. – поетско, калиграфско и цртачко дело. Тим својим првим
већим радом представио се својим меценама, бечком епископу Мојсеју Путнику и карлов.
митрополиту Павлу Ненадовићу - као песник, калиграф и лик. уметник (стилка усаглашеност сва
3 израза).
Ово дело показује многострука ум. стремљења, али и ауторов раскорак између даровитости и
лик. образованости. Цртежи илуструју стихове (4) – латинска калиграфска слова транспонована
су у ћирилицу. Друга група цртежа приказује збивања после устоличења – Анђели доносе
одежде...
Посебну пажњу привлачи портрет Мојсеја Путника на засебном листу тј. стр.

ПОСЕБНИ БАКРОЕЗНИ ЛИСТОВИ

2. Годину дана након преласка из Н.Сада у С.Карловце О. је започео граверски рад 1758.
РАСПЕЋЕ Х. – мало познат лист, али носи О. потпис само није тачно датован. Таква иконограф.
концепција је ретка у срп.бар.слик. – војник пробада Х. ребра. Тема се уклапа у Зевроп.
репертоар.
3. Бакрорез БОГОРОДИЦА БОЂАНСКА – није сигинирано али је датовано у 1758. Ктитор је
Јован Веселиновић карловачки грађанин. Бр. је тип Одигитрија као икона, приказана као
допојасни лик са Х. Централни делови композ (главе Б. и Х., анђели) резани су с великом
пажњом, граф. осетљивошћу, а декоративни оквир са симболима пророка гравиран је тврђе. У
доњем делу је ведута ман. Бођани.
4. СВ. ТРОЈИЦА СА АРХАНЂЕЛОМ МИХАЈЛОМ – за Павла Ненадовића. Иконографски
сложена, а граверско цртачки изузетно успела композ. Користио је предлошке из Крансове
Библије. Благи тонски прелази, меко резање, сенчење танким линијама, перспектива.

5. ВАВЕДЕЊЕ БР – настало посел краће паузе у граверском раду, за ц. у Коморину

6. СВ. ЂОРЂЕ са изгледом ман Сен Ђурђа (Сен Дура) 1767, најбоље показује повезаност са
бечким мајстором Шмуцером са чијих је предложака О. преузео иконограф. садржину, али су
готово сви детаљи његова замисао. Цртеж је прецизан. На оба бакрореза пажњу привлачи приказ
архитектуре.
7. СВ. ПЕТАР са изгледом доње ц у С.Карловцима – кориштени старији узори за приказ
централне композ. стојеће фигуре светитеља са црквом у рукама (традиционално утврђена
иконограф. шема)
8. БР. ВИЧАНСКА-БЕЗДИНСКА, 1770 – тип Виз. Умиљеније – положај фигура изражава
дирљиву емоционалност између мајке и детета (Х. прислонио главу уз њен образ, увек му се види
табан једне ноге), обоје имају барокне круне.

Чудотворна Б.Владимирска- у Бг. у Саборној ц – у ман. Врдник- Бездин- чуд икона Бездинска
Други период О. рада – ЗРЕЛИ – израдио је 2 бакрореза великог формата са изгледом манастира

9. МАНАСТИР КУВЕЖДИН, 1772 – замишљен као пејсажна композ, па зато припада најзнач.
О. радовима графике. Ман. је приказан у широком плану. У 1. плану је шумарак (реалистичне
тежње). Издвојени ликови Св. Саве, Симеона, Св. Николе, Х. и Бр, још више разбијају утисак
пејсажне комп, стилизација панораме
10. МАНАСТИР КРУШЕДОЛ, 1775 – главна тема је цртеж арх. ман, а пејсаж је готово само
топограф. скица. Ту је и мала комп. Благовести, а 4 лика постојећих срем деспота Бранковића у
угловима, нацртани су сасвим шематски. Оквир је барокно-рокајни.
11. КНАЗ ЛАЗАР, 1773- према истоименој Жефаровићевој графици и без већих измена.
12. АНТИМИНИС Викентија Јовановића Видака - са комп. Оплакивање Х.
13. МАН. ХИЛАНДАР, 1779 – није сигнирано
14. СВ. САВА И СИМЕОН, 1780 – бакрорез везан такође за Хиландар, а настао пред крај О. рада.
15. Бакрорезне илустрације у ''ИСТОРИЈИ ПЕТРА ВЕЛИКОГ'' – по броју гравира (65) спада
међу најбогатије илустроване књиге историј. саджине у Европи. Припремана је и писана 70тих
18.в. у Н.Саду и Венецији где је и одштампана 1772. у штампарији Димитрија Теодосија, а
украшена је гравирама у С. Карловцима. Ова књига означава зрело доба срп. европеизоване
културе. До тада у Русији није постојала монографија о Петру Великом. Бакрорези су од почетка
били саставни део књиге, а објашњењима чврсто везани за текст (1. издање без улустрација). О.
ради илустр. 1770-74. Историјске догађаје илуструје гравирама медаља и геог. карата,
непосредно везаних за петровску епоху. То је била логична, али не и оригинална замисао. Ово је
дело високе граверске вредности. Пишући о руском цару и Русији, О. остаје чврсто на З.
естетичком подручју.

БАКРОРЕЗИ У ОСТАЛИМ КЊИГАМА И КАЛИГРАФИЈЕ

1. ФРОНТИСПИС СРБЉАКА, 1765 – ликови св.срп. царева, деспота, кнезова, архиепископа.
Орфелин је израдио још неколико бакрорезних илустрација у својим и туђим књигама.
2. СТВАРАЊЕ СВЕТА у Вечитом календару, 1785 – изузетне ликовно-граф. вредности. У 1. плану
су сјајни актови Адама и Еве смештени у пејзаж.
3. Х. ПРЕД Б. ОЦЕМ МОЛИ ЗА СПАС ГРЕШНИКА, 1782, за молитвеник –врло значајна
графика мало формата, идејно комп. одговара бароку
4. ЦЕХОВСКА ДИПЛОМА за столаре, 1774 – панорама Н.Сада... О. цртачки и графички рад још
више обогатила његова изразита калиграфска склоност коју је успешно развио.
5. 2. слик приручник – ПРОПИСИ, 1776- на насловној стр. је шкољка (типично за рококо).

Захваљујући О. ум. облик ћирилице изашао је из књига националне културе. Тако је калиграфска
ћирилица у Бечу призната као равноправна са латинском калиграфијом
Курцбекова штампарија у Бечу прва је штампала на ћирилици.
Терезијанске реформе избрисале су одушевљење за Петра Великог и Русију, срп. грађанство
више се окреће З, зато је О. дело о Петру Великом остало без признања.