Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
9Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Davidov

Davidov

Ratings: (0)|Views: 1,177|Likes:
Timotijevic, 18. vek, srpski barok
Timotijevic, 18. vek, srpski barok

More info:

Published by: Džo Kornjača Od Princeze on Sep 09, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/21/2014

pdf

text

original

 
Динко Давидов
СРПСКА ГРФИКА 18. ВЕКА
На политичке прилике у Карловачккој митрополији у 1.пол.18.в утицале су последице Аустро-турског рата од 1737-39. Пећки патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента био је принуђен ипозван од цара Калра VI да са неколико хиљада верника пређе у Угарску. То је била II сеобаСрба (мања од прве 1690), а разбила је све наде у повратак.У периоду настанка новије срп. културе значајну улогу добила је
ГРАФИЧКА УМЕТНОСТ.
Kаоспецифична врста ум. била је врло блиска полит. и култ. тежњама Карловачке м. и срп. грађанскекласе, а чврсто повезана са новом европеизованом књижевношћу и штампарством.Галерија Матице српске поседује највећу срп. збирку графике 18. и 19.в.Повод за графичко определењ домаћих дрворезаца било је отварање прве штампарије на Цетињу1494. – јеромонах Макарије – резали дрворезне клишее.Током 16. и 17.в. стара спр. дрворезна графика била је везана за штампану књигу и заменила јекао књижевна гравира, минијатуре, заставице и иницијале.Осим књижне графике, рано су се на срп. подручју јавили и посебни графички листови,вероватно под утицајем католичке пропаганде.Током Аустро-тур. ратова, дрворезне иконе тзв.
ШТАМПИ
замењивале су иконе на дасци.Након 1690. дрворезна икона наставља развој.Револуционарна је појава
БАКРОРЕЗНЕ ГРАФИКЕ
(Немачка 15.в), показује тонске вредности ивеће пластичне могућности. Њена граверско-техничка структура је слојевитија, фактура јебогатија-честе су живописне жанр сцене, постаје ум. широких народних слојева. Та графикаодражава дух епохе, обавештава и зближава. Због брзине рада опада њена вредност током 17. в.Аустрија, Русија и Угарска прихватају ову технику у 2..пол.17-18.в.У неким земљама дбоја шири значај – друштвено-политички, просветни, књижевни – служипросвећеном апсолутизму ирационализму (Петар I Катарина II, Марија Терезија).Политичке намере новог духовног вође срп. народа, патријарха Арсенија IV да има јуриздикцијунад Србијом, Бугарском, Далмацијом, Босном, Хрватском – где има срп. народа, имале су одјекаи у граф. делу Христифора Жефаровића. Патријарх је схватио графику као моћно средствопропаганде, зато је ангажовао Жефаровића да изради бакрорез велике политичко-дипломатскесадржине – ''Св. Сава са срп. светитељима дома Немањина''
''СТЕМАТОГРАФИЈА''
– 1741. пропагандни арсенал срп. редакицји Витезовићеве књигеАлбум са стиховима којима су Арсеније и Жефаровић додали
29 портрета
јужнословенскихвладара и светитеља – портрет Арсенија са песмом и на крају песмa посвећана Жефаровићу.Ова књига постала је омиљена лектира срп. народа. Аустрија није дозволила Србима да оснујусвоју штампарију. Због своје практичности, доступности, графика је брзо освојила значајно местоу срп. култури просвећености. Она је била најпогодније средство за упознавање и обавештавањео ум. појавама, тј. имала је друштвену улогу.Бакрорези у 18.в. су најчешћа ум. дела у ентеријерима грађ. друштва. Она делује својомсадржином, обликом, лепотом и стилом, поучно педагошком улогом.Записи на њима су мала хроника важних података о настанку дела, аутору, ктитору. Помоћуграфике саопштавана је савремена политичка мисао Карловачке м. Она зависиод савремене срп.књижевности, преводилаштва и издаваштва. Она је поуздана сведочанство развоја срп. културе18.в.
 
ДРВОРЕЗНА ГРФИКА 18.В.
Слабо очувана, доста оштећена, позната у малом броју графичких композијија. Срп. дрворезнаграфика имала је кратак век јер су иконе на хартији сматране као привремени култни предмети.Ова техника је у 18.в. била у сенци бакрореза, зато су њени аутори остали непознати- углавномсу то били монаси и свештеници – а они нису имали свест о уклапању у нове савремене токове.Тематски упрошћена, иконографски несамостална, само деломично ослоњена на графику. Улинеарну арматуру цртежа додавана је боја (слично старој немачкој графици са поч 15.в.).
- СВ. КНЕЗ ЛАЗАР КЕФАЛОФОР
– крај 17.в., једна од најпопуларнијих икона на хартији (изВрдника), значајна јер се у њој налази зачетак барокизираног култа срп. владара који је у 18.в.одржавао национално-полит. намере Карловачке м.- дрворезна плоча – 
ВЕДУТА СВ. ГОРЕ
- крај 17. поч. 18.в. (обострана), линеарна перспектива- мала дводелна икона
СВ ГЕОРГИЈЕ И СВ. ДИМИТРИЈА
– упрошћен гот. цртеж (Музеј СПЦ),дрворезна срп. графика из 18.в познатија.- Дрворезац
ГЕРГИЈЕ НИКОЛИЋ
урадио је антиминис за патријарха Арсенија III Чарнојевићау стилу традиционалног срп. дрвореза – композ. Полагање у гроб.
- АНТИМИНИС ИЗ ШИШАТОВЦА, 1713.
од јеромонаха Јоне за Мојсеја Петровића који није биоњим задовољан па је наручио други од јером. Христифора из Беочина.- У Срему и Славонији ради дрворезац
СТЕФАН ЛУКИЋ,
1721-47, показује цртачку сигурностстарих мајстора и основне обликe барокног стила, статичне композиције и строгосттрадицоналне иконографије. Након њега у срп. графици дуго није било познатих дрворезаца.Дрворезна графика у срп. књизи 18.в сведена је на букваре, молитвенике, псалтире, ирмологије.Илустрације су скромне јер је сматрано да књиге одређене религиозне и педагошке садржине нетребају бити украшене скупим бакрорезима. Те књиге штампане су у Бечу (штампарија заилирске књиге Јосифа Курцбеког) и Венецији. На развој срп. графике утицао је и Јаков Србин изКијева (познате 4 дрворезне иконе). Крајем 18.в. дрворезном графиком у срп. земљама за времеТурака бавио се
ХАЏИ РУВИМ НЕНАДОВИЋ
, архимандрит ман. Боговађе, крсторезац, цртачантиминиса, дуборезац, гравер.
ПОЈАВА БАКРОРЕЗА
Још током 16. и 17.в. Србима из горње Угарске била је позната бакрорезна грвира са З. Појавабакрореза у функцији СПЦ веже се за личност патријарха Арсенија III Чарнојевића, након 1690.На подручју Пећке п. биле су распрострањене
венецијанске ведуте Св. Горе
.
Панораме Београда
које су у 17. и 18.в. рађене у Зевропским радионицама графике, били супосебни бакрорезни листови или као илустрације у књигама. Определење п. Арсеније 3 Чарнојевића за бакрорезну графику условљено је практ............... потребама (за предмете култненамене као што је нпр. антиминис).1.Одмах након Сеобе поручио је свој први
антиминис
из Беча, уобичајено композ. решење – 
Полагање у гроб
,
 
1692.2.Патријарх није био тако задовољан овим радом па у Бечу налази боље мајсторе, и издаје
индулгенцију
– опросницу грехова.
 
3. Док је био у Бечу 1700. дао је да се изради његов
бакрорезни портрет.
То је 1. примеракпрофане графике и најстарији до сада бакрорезни портрет код Срба (ни један примерак нијесачуван).4.Арсеније поручује у Бечу 1706. да се изгравира и на платну умножи његов други
антиминис
,складна барокна композиција у католичком духу.
ОПРОСНИЦА ГРЕХОВА И ПОРТРЕТ П .АРСЕНИЈА III Ч.
– су гравире раширене кроз срп. народ у1000... примерака, а имали су политичку, верску и културну мисију.- Бакрорезна икона
Св. Георгије
,1701. за срп. ц. у Пешти, ктитор Емануил Николау из цинцарскеколоније. Та гравира је у великим бројевима поклањана верницима, она је заменила икону надасци.- Бакрорез
СИНАЈАСКА ГОРА,
1710. у С. Карловцима- Исаија Ђаковић, Карловачки митрополит је 1707. наручио 1.
бакрорезну плаштеницу
у Србаса композ. Полагања у гроб.Међу Србима у Угарској поч.18.в. присутна је руска графика, а она настаје под Зевроп. утицајима(појавила се у 2.пол.17.в.), процват у време младог цара Петра I. Било је случајева и преношењаоригиналних бакрорезних плоча из Русије (гравира Бр. Черниговске 1725).Већи утицај на развој срп. графике има је патријарх Арсеније IV Шакабента посебно од 1741.када је дао графичке задатке Томи Месмеру и Х. Жефаревићу.1733. поручује цртеж СТУДЕНИЦЕ приказ манастира и 12 његових цркава – по том цртежу јеонда поручио бакрорез у бечкој граф. радионици Месмера још док је био партријар у Пећкој п.Гравира има натписе, а у медаљонима испод су религиозне композиције и ликови светитеља,хералдички пано и грбови илирских земаља (композ. Св.Саве са срп. светитељима домаНемањина; Лоза Немањића.

Activity (9)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
berdysz liked this
Miljana Mirovic liked this
Miljana Mirovic liked this
SL6 liked this
Iva Paradjanin liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->