Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet Mihajlo Pupin

-SEMINARSKI RAD-

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA

Predmetni profesor Ime Studenta i broj indeksa

Dr Vjekoslav Sajfert Sebastijan Lukić 14/08-02

Zrenjanin, 22.decembar. 2008 god

 Sadrzaj:
Uvod ..............................................................................................................3
Faradejev zakon .............................................................................................4
Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije ...........................................4
Lencovo pravilo..............................................................................................5
Statička indukcija............................................................................................7
Dinamička indukcija.......................................................................................7
Međusobna indukcija i samoindukcija ..........................................................8
Induktivnost - Koeficijenti indukcije..............................................................9
Energija magnetnog polja strujne konture......................................................11
Povećanje ukupnog fluksa kroz konturu ........................................................11
Kalem .............................................................................................................12
Strujno-naponska karakteristika kalema.........................................................12
R-L kolo .........................................................................................................13
R-L kolo sa izvorom jednosmerne struje .......................................................14
Vezivanje kalemova .......................................................................................14
Sprezanje kalemova........................................................................................15
Literarura .......................................................................................................16

2
 ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA
Uvod
Faradej je 1831. godine otkrio zakon elektromagnetne indukcije i time čovečanstvu
dao ključ proizvođenja električne energije. Ovaj zakon je jedan od osnovnih i najvažnijih
zakona elektrotehnike. Faradej je na ovo otkriće došao nastojeći da eksperimentalno dokaže
jednu pogrešnu naučnu hipotezu.
Neposredno posle otkrića Ersteda i Ampera da stacionarna električna struja stvara
magnetno polje, Faradej je pokušao da otkrije suprotan efekt, da pomoću stalnog
magnetnog polja izazove stacionarnu električnu struju u kolu koje se nalazi u tom polju. On
je postavio u neposrednu blizinu dva kalema. Kroz jedan je propuštao jaku jednosmernu
struju i time stvarao stalno magnetno polje. Ovo polje je, prema njegovim očekivanjima,
trebalo da izazove u kolu drugog kalema stalnu jednosmernu struju, ali se to nije desilo.
Međutim, Faradejevom oku dobrog eksperimentatora nije promaklo da su se,
prilikom uključivanja i isključivanja struje u prvom kalemu, u drugom kalemu
javljale kratkotrajne struje suprotnog smera. Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i
prilikom promene relativnog položaja dva kalema. Isti efekat je zapazio i kada je prvi
kalem zamenio stalnim magnetom. Analzirajući okolnosti pod kojima dolazi do pojave
indukovanih struja u drugom kalemu, Faradej dolazi do zaključka da je izrok indukcije u
svim slučajevima promena magnetnog fluksa kroz provodnu konturu, a da je intenzitet
indukovane struje srazmeran brzini promene fluksa, pri čemu je način na koji se ova
promena ostvaruje potpuno irelevantan. U opštem slučaju, promena fluksa može nastati I
kao rezultat simultanog dejstva više faktora.

3
 Faradejev zakon

Slika 1

 Promena magnetnog fluksa kroz neku provodnu konturu izaziva

električnu struju u toj konturi

 Električnu struju u provodnoj konturi pokreće elektromotorna sila

koja nastaje u toj konturi usled promene magnetnog fluksa
Pri promeni magnetnog fluksa kroz neku zatvorenu konturu, indukuje se u toj
konturi EMS jednaka brzini promene magnetnog fluksa.
Elektromagnetna indukcija je pojava nastajanja elektromotorne sile usled
promene magnetnog fluksa

Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije

 To je vrtložno električno (ne

elektrostatičko) polje koje nastaje u celom provodniku

 Polje nije elektrostatičko jer ga ne

stvaraju naelektrisanja, već elektromagnetno

 Nema konzervacije, nema

elektrostatičkog potencijala

Slika 2

4
Elektromagnetna indukcija je pojava nastajanja elektromotorne sile usled promene
magnetnog fluksa

Lencovo pravilo

Slika 3

 Određuje smer indukovane elektromotorne sile

Indukovana elektromotorna sila teži da svojim dejstvom poništi uzrok svoga
nastanka

 Pravilo iskazuje jedan vid inercije, odnosno zakona o održanju energije

 Kontura reaguje na promenu magnetnog polja stvaranjem sopstvenog

magnetnog polja (indukovane struje)

 Ako se spoljašnji fluks uvećava, indukovani fluks teži da to povećanje

anulira (odmaže spoljašnjem polju)

 Ako se spoljašnji fluks umanjuje, indukovani fluks teži da to umanjenje

anulira (pomaže spoljašnjem polju)

 Pošto je

5
Faradejev zakon se može pisati u obliku

Totalni izvod fluksa po vremenu može se predstaviti u obliku

gde je v brzina pojedinih elemenata dl konture, kada se ona pomera.

Prvi član na desnoj strani predstavlja brzinu promene fluksa zbog promene indukcije B sa
vremenom, a drugi brzinu promene fluksa zbog pomeranja ili deformisanja konture C.

Izraz za indukovanu elektromotornu silu u opštem slučaju je:

Prvi član predstavlja e.m.s. nastalu usled promena magnetne indukcije, a drugi e.m.s. zbog
pomeranja i deformacije provodne konture u magnetnom polju.

U specijalnom slučaju, kada se menja samo magnetno polje, a kontura je nepokretna,

indukovana e.m.s. je

Kada je magnetno polje nepromenljivo, e.m.s. indukovana u konturi koja se kreće u tom
polju je

Indukovana e.m.s. u prvom od ova dva specijalna slučaja naziva se statičkom indukcijom, a
u drugom dinamičkom.

6
 Statička indukcija
U slučaju statičke indukcije, kontura u kojoj se indukuje elektromotorna sila ne kreće se.

slika 4

Dinamička indukcija
U provodniku koji se kreće u magnetnom polju (seče linije polja) indukuje se
elektromotorna sila.

slika 5

7
 Međusobna indukcija i samoindukcija
Magnetno polje koje stvara fluks kroz neku konturu može poticati od drugih kontura, ali može
poticati i od struje same konture. S tim u vezi, razlikuju se

–međusobna indukcija

–samoindukcija

slik

Slika 6
Indukovana e.m.s. u konturi (1) je

Indukovana e.m.s. sastoji se od dve komponente.

8
 Prvi član predstavlja e.m.s. samoindukcije, a drugi e.m.s. međusobne indukcije
e.m.s. samoindukcije potiče od struje u konturi u kojoj se i sama indukovala
(samoindukcija). e.m.s. međusobne indukcije nastala je od promene fluksa konture (1)
stvorenog strujom u konturi (2).

Induktivnost - Koeficijenti indukcije

Posmatrajmo sistem od n kvazilineičnih strujnih kontura, koji se nalazi u sredini u
kojoj magnetna permeabilnost ne zavisi od jačine polja H. U svakoj tački te sredine
magnetna indukcija B jednoznačno je određena strujama u konturama (I1, I2, .... Ik, .... In).
Pošto struja svake konture učestvuje u njenom stvaranju, indukcija se može razložiti na n
komponenata. Svaka od tih komponenata srazmerna je struji odgovarajuće konture. Tako se
i ukupni fluks neke od kontura može shvatiti kao zbir parcijalnih fluksova koji potiču od
struja u pojedinim konturama i koji su srazmerni tim strujama.
Ukupni fluks prve konture je

Koeficijenti Lik, kod kojih je i ≠ k, nazivaju se koeficijenti međusobne indukcije ili

međusobne induktivnosti. Koeficijent Lkk naziva se koeficijent samoindukcije ili
induktivnost k-te konture.
Koeficijent međusobne indukcije Lik jednak je količniku iz fluksa koji prožima i-tu
konturu i struje u k-toj konturi (Φik), kada su struje u svim ostalim konturama jednake nuli

Koeficijent samoindukcije Lkk jednak je količniku iz fluksa u k-toj konturi (Φkk) I

struje Ik, kada su struje u svim ostalim konturama jednake nuli

9
 Koeficijent međusobne indukcije može imati i pozitivnu i negativnu vrednost, što
zavisi od izabranih pozitivnih smerova po i-toj i k-toj konturi.
• Intenzitet magnetnog polja proporcionalan je struji koja ga izaziva
• Fluks magnetnog polja kroz bilo koju konturu u polju je proporcionalan intenzitetu
magnetnog polja
• Fluks magnetnog polja kroz bilo koju konturu u polju proporcionalan je jačini
struje koja stvara magnetno polje
• Sopstveni fluks kroz neku konturu proporcionalan je jačini struje koja
protiče kroz tu konturu Jedinica induktivnosti je
Induktivnost (ili koeficijent samoindukcije) je količnik sopstvenog fluksa neke
konture i jačine struje koja protiče kroz konturu

Jedinica induktivnosti je

Induktivnost konture zavisi od njenog oblika i osobina sredine unutar konture.

Indukovana elektromotorna sila samoindukcije je

10
 Energija magnetnog polja strujne konture
• Pri povećanju struje u strujnoj konturi stvara se magnetno polje, suprotstavljajući
se ems samoindukcije
• Za stvaranje magnetnog polja mora se uložiti rad, odnosno mora se određena
količina energije izvora električne struje pretvoriti u energiju agnetnog polja
• Magnetno polje strujne konture ima energiju

Povećanje ukupnog fluksa kroz konturu

• Vezivanjem na red više kontura postiže se povećanje magnetnog fluksa kroz tako
dobijenu “ukupnu konturu”
• Linije magnetnog polja prolaze kroz površine pojedinih kontura, a ukupni fluks
jednak je zbiru pojedinih fluksova
• Pri računanju ukupnog magnetskog fluksa mora se voditi računa o stranama
pojedinih površina

11
 Kalem
 Kalem je element električnih kola koji služi sakupljanju magnetne energije

 On se može shvatiti kao inercijalni element električnih kola – ponaša se kao

usporivač procesa promena stanja u kolu (“električna masa”)

Slika 7

Strujno-naponska karakteristika kalema

Slika 8

12
 Ako je struja nepromenljiva, napon na kalemu jednak je nuli; za ovu struju
otpornost kalema je nula.

R-L kolo

Ovo je nehomogena linearna diferencijalna jednačina prvog reda.

vremenska konstanta

13
slika 10

slika 11

14
 slika 12

slika 13

15
 Literatura
[1] Dr Vjekoslav Sajfert ,,Elektrotehnika sa elektronikom 1”, drugo ispravljeno izdanje Univerzitet
u Novom Sadu Tehnički fakultet ,,Mihajlo Pupin” Zrenjanin, 2005.

[2] Internet sajt www.wikipedia.org

[3] Internet sajt rudarsko-geoloskog fakulteta www.rgf.bg.ac.yu

[4] Internet pretrazivac www.google.com

16