X gimnazija Mihajlo Pupin

Analiza pesme Banovi Strahinja

Milinski Ana I/8

O EPSKIM PESMAMA
Premda sadre vie legendarnog nego istorijskog, pretkosovske pesme sauvale su neka znaajna obeleja vremena o kojem pevaju, to pokazuje da je i ova, najstarija epoha narodne pesme upamena. EPSKE NARODNE PESME su vrsta narodnih pesama u kojima je opevan neki vaan dogaaj, istorijske linosti, junaci neobine snage i snalaljivosti, doivljaji iz njihovog ivota, njihovi megdani sa drugim junacima i slino. Srpske narodne epske pesme se dele na pesme dugog stiha (bugartice) i na pesme kratkog stiha (deseterake). Epske pesme su podeljene u 9 ciklusa: Neistorijski ciklus Pretkosovski ciklus Kosovski ciklus Ciklus Marka Kraljevia - Pokosovski ciklus - Hajduki - Uskoki ciklus - Ciklus pesama o oslobodjenju Srbije - Ciklus pesama o oslobodjenju Crne Gore. Pretkosovski ciklus: pesme ovog ciklusa pevaju o dogadjajima i junacima pre Kosovskog boja. U najznaajnije sakupljae narodnih epskih pesama kod nas spada Vuk Karadi. Pesme je sakupljao najvie od Filipa Vinjia i starca Milije. Pesmu ,,Banovi Strahinja", koja inae pripada pretkosovskom ciklusu, prikupio je od starca Milije. Postoji oko 20 varijanti ove pesme,ali Vuk je ovu zapisao. Starac Milija je dao primer kako se ,od pesme koja ima uobiajenu radnju, moe ispevati veliko umetniko delo,koje sadri epsku smirenost,ubedljivost i neku vrstu verodostojnosti.Pesma govori o duhovnoj veliini opratanja kroz lik Banovia kao simbola-nosioca ove vrline.U pesmi Banovi Strahinja istaknute su posebno moralne,ak mnogo vie nego fizike osobine glavnog lika, po kome je ovo izuzetno delo i dobilo naziv. Pesma poinje pohvalom,i pohvalom se i zavrava,a kroz celu pesmu se gradi lik Strahinjia Bana.

"Netko bjese Strahinjiu Bane!" Ovim reima poinje pesma.Tematski, pesma poinje u klasinom epskom stilu. U prvom delu pesme opisuje se ivot, obiaji i drutveni odnosi epskog sveta, sveta kulta junatva: odlazak mua u tazbinu (bez ene), uzajamno spoljanje potovanje srpske gospode, odnos mukarca i ene u takvom svetu (ena slui mua), goenje srpske vlastele... No,dalje pie:

"...Pozadugo bane gostovao, pozadugo bane zaamao, ponosi se bane u tazbini..." Strahinja se na neki nain pomalo gordo poneo.Zaboravio je na oprez,ostavio je svoj dom bez zatite, jer mu je bilo vanije da ispotuje dotadasnje norme ponaanja, da poseti svoju tazbinu i da s njima pije rujno vino". Pri tom nije ni pomiljao na to da Turci dolaze,i sve postaje traginije u svetlu injenice da se radnja odigrava u predveerje Kosovske bitke. Onda mu stie pismo od majke u kom mu ona saoptava kakvo je pravo stanje u njegovoj zemlji: javlja da su mu dvori poharani, sluge pobijene, a da mu je ena oteta i da Vlah-Alija: "Ljubi tvoju ljubu pod adorom, A ja, sine, kukam na garitu, A ti vino pije u Kruevcu! Zlo ti vino napokonje bilo!" Tu sledi otrenjenje, sledi sticanje svesti o ozbiljnosti situacije. Tu je prikazan kontrast u kom se istie neshvatanje srpske vlastele jer oni ,,piju rujno vino" a Turci su doli na Kosovo,ali u reima Jug-Bogdana najbolje prikazuju glavne nedostatke epskog sveta: Volimo te, Strahiniu bane, no svu zemlju nau carevinu." Al' da vidi jada na nevolji! Banu jutros nema prijatelja..." On, sada kao pravi tragini junak, koji mora da ide da se bori protiv Turaka da bi povratio izgubljeno, ostaje sam. Nekadanje prijatelje zamenjuje pas. Hrt Karaman je jedini prijatelj oveka koji se rastao od epskog sveta i kulta junatva.

Banovi Strahinja, preobuen u Turina, polazi na Kosovo. Jedna od najlepih epizoda u srpkoj epskoj narodnoj poeziji je susret Bana sa usamljenim derviom. Ova epizoda se javlja samo u varijanti pesme koju je Starac Milija ispevao Vuku i karakteristina je po tome to se u jednoj epskoj pesmi susreu dva ne epska, ve tragina junaka. Dervi je, isto kao Strahinja, usamljenik u polju Kosovu kome su Turci, dok je bio u Banovoj tamnici, opljakali sve kod kue. No bijae jedan stari dervi, Bijela mu prola pojas brada, njime nema nitko pod adorom, Bekrija je taj nesrean dervi, Pije Turin vino kondijerom, No sam lije, no sam au pije, Krvav dervi bjee do oiju. Dervi prepoznaje Strahinju.

Iako je u Banovoj tamnici proveo nekoliko godina, Strahinju pamti po dobru: I ako sam bio u tamnici, Dosta si me vinom napojio, Bijelijem ljebom naranio, A esto se sunca ogrijao, Putio si mene veresijom. Strahinja kasnije pronalazi Vlah-Aliju i zapoinje dvoboj dva velika junaka.Tokom borbe sa Vlah Alijom do izraaja dolazi negova sranost i ogromna upornost koja upotpunjuje sliku njegove snage.Takoe, vidimoi koliko je veliko njegovo iskustvo i fizicka snaga kao posledica mnogih borbi koje su ostale iza njega. Banovo potpuno otrenjenje - jer moda je tinjala vera u vernost ljubinu - nastaje onog trenutka kada ona, pred dilemom da li da pomogne Banu ili Vlah-Aliji, udara Strahinju maem po glavi. Vlah-Alija je najbolji turski borac, ne slua nikoga, ak ni turskog cara, radi kako mu se prohte, ceo mu se ivot sastoji od ubijanja, pia i ena. On je svojeglav i gord, a u otetoj Strahinjinoj eni je pronaao trenutni mir koji ni po koju cenu ne eli da izgubi. Ipak,uporedo najbolju i najtajnovitiju stranu ovog lika predstavlja injenica da je posle izdaje,za razliku od svih likova opisanih u epskoj poeziji, oprostio svojoj eni,koja je osim to je provela no sa drugim muskarcem, i lakomisleno poverovala u obeanja i uveravanja Vlah Alije,drala stranu suprugovog protivnika u najkritinijim trenutcima njihove borbe. Ovaj njegov gest samo jos vie iskazuje dobrotu, plemenitost i istou njegove due,koja ga prati tokom cele ove pesme. Ovde se razvija rasprava o tome zato je oprostio svojoj eni.

Sa jedne strane je Strahinja,junak koji je poznat po svojoj dobroti i pravinosti. Sve do borbe sa Vlah-Alijom,imao je nadu da ga ljuba Andjelija jos uvek u stvari voli, mada, to se pokazalo kao netano. Pa,zasto joj je onda oprostio? Najprihvatljivije objanjenje bi bilo to da je on, opratajui joj, hteo da u njoj izazove oseaj krivice i kajanja,a da pritom sebe proslavi kao oveka veeg morala od drugih ljudi(u ovom slucaju:prvo od njenog oca i brae koji su hteli da je ubiju. Devet Jugovia nije polo sa njim po sestru,ona je najverovatnije bila zapostavljana od strane porodice,pored tolikih sinova,i nije imala dobar odnos sa ocem,zato su svi prema njoj postupili i tako olako hteli da je ubiju. Verovatno su se stideli njenog namernog neverstva,nisu hteli da strahinji pokau pravo lice porodice,da su je tako odgajili i da su u stvari svi dvolicni i da misle samo na sebe). A,sa druge strane je ljuba Andjelija, ije postupke neki odobravaju a neki ne. Ona je izdala mua,i to je,ini se neoprostivo,ali,to se svodi na primitivno misljenje ljudi o superiornom polozaja muskaraca u odnosu na ene,jer,niko se nije osim Banovi Strahinje stavio u njen poloaj. to nas dovodi do zakljuka da ju je on stvarno,istinski voleo,i da je hteo sve da joj oprosti,smatrajui da ju je on "bacio" u ruke Turcina.

Naime,na poetku pesme stoji da on odlazi u tazbinu,ali ne vodi nju,kod njenog rodjenog oca i brae.Ona ostaje da uva kuu.Kada su Turci doli,spalili su i razruili sve, a to Strahinja nije znao,i Vlah-Alija ju je odveo. On ju je odveo na Kosovo polje,na kome je bila ogromna vojska.Moda se ona i uplasila,videla ta se sprema Srbiji,a Turin joj je svata obeavao,pa je prirodno htela za sebe sigurnost,a i da se na neki nain osveti Strahinji i porodici sto nisu bili tu.Zato je i pokusala da ubije Strahinju dok su se borili njih dvojica,a moda i zato to je,manje verovatno po mom misljenju,bila stvarno zaljubljena u Turina. Ali,ta se krije iza ovog gesta spaavanja njenog ivota? Da li je on to uradio samo zato to je tolika moralna velicina ili zato to bi za nju najgora kazna bila da ostane iva (Ona bi ostala omraena od strane svih)...ili oboje? A,njena izdaja sa druge strane,nije mogla biti vea:provela je no i prihvatila turina, i to jos neprijatelja. Kako je onda moemo pravdati? Kako kaze Jug-Bogdan: "Al' ako je jednu noc nocila, jednu nocu s njime pod adorom, ne moe ti vie mila biti" Dilema se krije i u poslednjim stihovima: "Nemam s kime ladno piti vino; no sam ljubi mojoj poklonio."

Da li je on nju toliko voleo,da joj je sve dao,hteo sve sa njom da deli,ili se toliko razoarao u druge ljude,da mu je samo ona ostala? Mislim da bi nastavak cele pesme bila epizoda u kojoj Andjelija oduzima sebi ivot. itaocima je stavljeno do znanja koliko su neki gestovi upeatljivi ukoliko su oni dobri i plemeniti.

ISTORIJA:
Banovi Strahinja je Djuradj Straimirovi Bali. Tast mu nije bio Jug Bogdan, nego knez Lazar Hrebeljanovi. Strahinja nije bio na Kosovu uz tasta Lazara, jer je ve bio turski vazal.ena mu je bila Jelena, trea Lazareva ki. Na Kosovu nije bio pomo tastu jer nije smeo, kao tadanji turski vazal, a ena ga nije prevarila, nego je jo posle njegove smrti ostala da se bori oko desetak godina sa Mleiima radi odbrane njegovih teritorija,tako da ostaje pitanje ta je narodni peva hteo i ovom pesmom da kae. Da, naravno, ne poklapaju se injenice, ali istrgnuta iz konteksta istorije, pria je divna, pa recimo i aktuelna,a lik Strahinje fascinantan.

Iskliznue" epskog junaka iz njegovog epskog sveta, centralna je tema pesme Banovi Strahinja. Banovi Strahinja je, u stvari, tragian junak, a ova pesma,za koju se kaze da je biser srpske epike,zavrsava se: "...Pomalo je takijeh junaka Ka sto bjee Strahiniu bane."

Literatura: 1.Jovan Dereti,Zlata Bojovi,Marija Mitrovi, Istorija narodne knjizevnosti,Zavod za udzbenike,Beograd,2010.godine 2.Nada Milosevi Djordjevi,Pesma Banovi Strahinja,Kosovska epika,Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd,1990.godine 3.Internet,www.wikipedia.com