Liftovi

1. LIFTOVI
Definicija liftova. Pod liftom se podrazumeva trajno ugraeno postrojenje za prevoz, koje opsluuje odreene stanice korienjem kabine (koja se kree izmeu najmanje dve vrsto ugraene voice), ije mere i konstrukcija omoguavaju pristup ljudima ili utovar tereta.

1.2. Podela liftova

Prema konsrukciji liftovi se dele na:
Liftovi za vertikalni prevoz putnika i tereta. Kod njih se kabina kree u voznom oknu izmeu najmanje dve vrsto ugraene vertikalne voice ili izmeu voica nagnutih najvie do 15 0 prema vertikali. Kosi liftovi. Liftovi ija se kabina kree po vrsto ugraenim voicama nagnutim za vie od 15 0 prema vertikali.

Prema nainu pogona liftovi se dele na:

Liftovi na elektrini pogon. Liftovi kod kojih se kretanje kabine postie elektromotorom direktno ili preko reduktora.
Liftovi sa reduktorom. Kod ovih liftova se obino koriste elektromotori naizmenine struje, konkretno trofazni asinhroni motori, ili elektromotori jednosmerne struje. to se reduktora tie koriste se dve vrste:

Puni reduktor. Dobra osobina je tihi rad, jednostavna izrada i mogunost samokoenja.
Loa osobina je veoma mali stepen iskorienja i mogunost pregrevanja, zbog toga se oni koriste za manje brzine kretanja lifta.

Zupasti reduktor, od kojih se koriste planetarni i klasini uglavnom dvostepeni reduktori

sa cilindrinim zupanicima. Loa osobina ovih reduktora je bunost, vea cena, manji broj zuba u zahvatu, nema mogunosti samokoenja. Dobra osobina im je da imaju visok stepen iskorienja, to se pokazuje tokom eksploatacije i povoljni su za vee brzine kretanja lifta. Izgled nekih pogonskih maina koje se koriste u liftovskim postojenjima dat je na sledeoj slici.

Liftovi
Elektrini liftovi bez reduktora mogu se upotrebiti u zgradama razliitih visina. Nosiva uad su jednim svojim krajem spojena na vrh kabine lifta i prebaena preko pogonske uetnjae sa ljebovima. Drugi krajevi uadi su privreni za protivteg koji se moe kretati u vertikalnom pravcu po svojim voicama. Zajednika teina kabine i protivtega pritiska uad u ljebove na pogonskoj uetnjai stvarajui potrebnu vunu silu. Da bi se smanjilo optereenje motora, usvaja se da je teina protivtega jednaka zbiru teine prazne kabine i polovine nosivosti lifta (teine putnika). Kako se kabina podie tako se protivteg sputa, balansirajui optereenje. Na ovaj nain smanjuje se potronja energije, jer u bilo kojem trenutku motor treba da podie najvie polovinu teine tereta. Sigurnost je obezbeena upravljakim ureajem (graninikom brzine) koji aktivira hvataki ureaj ukoliko doe do propadanja kabine. Odlikuju se time to ne poseduju reduktor, ve je pogonska uetnjaa direktno spojena sa vratilom elektromotora, koje se zapravo obre smanjenim brojem obrtaja u odnosu na elektromotore koji se koriste kod liftova sa reduktorom. U dananje vreme brzine liftova se kreu i do 18 m/s, to je primenljivo samo za zgrade velike spratnosti, iz razloga to ako bi se izvrila ugradnja jednog takvog lifta sa velikom brzinim u zgradu male spratnosti, desilo bi se da se zbog vremena ubrzanja i usporenja nazivna brzina lifta ne bi ni dostigla. Da bi dostigli tako velike brzine, liftovi se zasnivaju na konceptu primene bezreduktorske pogonske sinhrone maine sa permanentnim magnetima. U zavisnosti od koncepta izvedbe neka postrojenja ne zahtevaju prostoriju za smetanje pogonske maine i ostale opreme (mainsku kuicu).

Hidraulini liftovi. Liftovi kod kojih se kretanje kabine izvodi hidraulinim cilindrom Za izbor pogona lifta treba imati u vidu prednosti i nedostatke jednih liftova u odnosu na druge. Prednosti hidraulinih liftova se ogledaju u mirnijem radu, niskom nivou uma, kod manjih liftova jednostavnija je konstrukcija jer ne zahteva mainski prostor na vrhu zgrade, jednostavnije je sputanje kabine kod ispada sistema iz rada. Njihove mane bi bile: nisu pogodni za velike visine dizanja, sadre pored elektromehanikih i hidrauline komponente koje donose probleme sa curenjem ulja itd. 2

Liftovi Prednosti liftova na elektrini pogon se odnose na to da su primenljivi za sve visine dizanja, ne zahtevaju kombinaciju elektro-hidraulinog upravljanja itd. Mane su im te da im je za miran rad potrebno procesorsko upravljanje, da imaju relativno visok nivo uma i da im je stepen korisnog dejstva relativno mali.

Prema nainu prenoenja vune sile na pogonski element:

Liftovi sa pogonskom unicom. Liftovi kod kojih se vuna sila prenosi od pogonske maine na noseu uad pomou trenja izmeu uadi i ljebova pogonske unice. Liftovi sa bubnjem (doboem). Liftovi kod kojih se vuna sila za podizanje kabine ostvaruje namotavanjem nosee uadi na bubanj pogonske maine. Liftovi sa lananikom. Liftovi kod kojih se vuna sila prenosi od pogonske maine na nosei lanac preko lananika.

Prema mestu ugradnje liftovi se dele na:

Liftovi koji se ugrauju u stambenim zgradama i javnim objektima (hotelima, ustanovama itd.) Bolniki liftovi. Liftovi namenjeni prvenstveno za prevoz bolesnika na krevetima ili na bolesnikim transportnim sredstvima. Fasadni liftovi. Liftovi namenjeni za odravanje spoljnih zidova zgrade.

Prema nameni liftovi se dele na:

Osobni liftovi. Liftovi namenjeni prvenstveno za prevoz putnika. Teretni liftovi. Liftovi namenjeni za prevoz tereta, a mogu se ugraivati unutar zgrade u zidanom voznom oknu, u stepenitu, u samoj noseoj konstrukciji ili van zgrade. Maloteretni liftovi. Rade se do nosivosti 100 kg, ija unutranjost kabine nije pristupana osobama zbog dimenzija kabine. I oni se kao i teretni liftovi rade u zgradi ili van nje i to u zidanom voznom oknu ili u konstrukciji. Liftovi namenjeni za prevoz motornih vozila. Namenjeni su prvenstveno za prevoz motornih vozila.

Prema brzini vonje liftovi se dele na:

Sporohodi liftovi sa brzinom vonje do 0,85 m/s. U ovu grupu liftova spadaju osobni i teretni liftovi, bez obzira na broj osoba i nosivost. Elektromotori koji se koriste za pogon ovih liftova, rade se sa jednim brojem obrtaja, sa dva broja obrtaja, sa ureajem za finu regulaciju i sa ureajem sa kontinualnom promenom brzine. Brzohodi liftovi sa brzinom vonje do 2 m/s Ekspres liftovi sa brzinom vonje preko 2 m/s. Primenjuju se kod visokih zgrada, a koriste pogonske maine bez reduktora, odnosno pogonske maine sa direktnom vezom. 3

Liftovi

1.3. Hidraulini liftovi

Hidraulini liftovi su podesni za prevoz tereta i transport ljudi u niim stambenim zgradama. Nosivost teretnih hidraulinih liftova se kree od nekoliko stotina kilograma do vie desetina tona. Pored ogranienja njihove ugradnje koju limitira najvea brzina od oko 1 m/s i visina od 30 m i problema curenja ulja, oni imaju niz pozitivnih osobina. To su visoki komfor vonje, neosetan polazak i pristajanje, znatno manja buka od one kod elektrinih liftova, mainska prostorija je manja i moe biti pored voznog okna na bilo kojoj etai objekta, mala potronja energije, nia investiciona ulaganja, itd. I hidraulini liftovi imaju kabinu, vozno okno i mainsku prostoriju. Oni nemaju protivteg. Kreu se po voicama. Pogon se realizuje hidraulinim fluidom pod pritiskom, koga pokree elektromotor i pumpa, potopljeni u rezervoar sa uljem. Pored navedenog, u opremu hidraulinog lifta spadaju i komandni ventili za podizanje i sputanje kabine, nepovratni ventil, ventil sigurnosti, eline cevi, gumena creva. Pumpni agregat radi samo kada se kabina podie. Tada se u cilindar ubrizgava fluid koji pokree klip koji moe biti iz jednog dela (za manje visine dizanja) ili teleskopski (za vee visine dizanja). Sputanje lifta se obavlja pod dejstvom teine kabine i tereta koga prevozi. Brzine kretanja hidraulinih liftova su od 0,25 m/s do maksimum 1 m/s. Postoji vie tehnikih reenja hidraulinih liftova. Kod svih njih je zajednika karakteristika da se kao izvor energije koristi hidraulini fluid pod pritiskom. Klasini hidraulini lift je sa centralnim cilindrom. Iz njega su razvijeni jednostruki i dvostruki, direktni i indirektni "ruksak" liftovi sa kabinama i platformama.

1.3.1. Hidraulini liftovi sa centralnim cilindrom

Pogon kabine ostvaruju pomou cilindra koji se ukopava u tlo ispod voznog okna lifta, slika 1.2-a. Duina ukopanog cilindra je jednaka rastojanju izmeu krajnje donje i krajnje gornje stanice lifta. Ovo tehniko reenje hidraulinih liftova se koristi za visine dizanja do 15 m i za transport tereta do 5 tona. Za prevoz veih tereta koriste se reenja sa na primer dva paralelno ukopana cilindra. Nedostatak ovih liftova, posebno za vee visine dizanja, je kopanje rupe za smetaj cilindra. Zbog toga se za vee visine dizanja koriste komplikovanija ali adekvatnija tehnika reenja hidraulinih liftova.

1.3.2. Hidraulini liftovi sistema RUKSAK direktan pogon

Kada tehniki nije opravdano kopanje rupe za cilindar, koriste se sistemi ruksak jednostruki direktni i dvostruki direktni.Ova tehnika reenja se primenjuju za transport manjih i srednjih tereta na vivine dizanja do dva sprata. Kod jednostrukog direktnog ruksak sistema cilindar se postavlja bono. Klip cilindra je spojen sa konstrukcijom kabine. Dvostruki direktni sistem ima dva cilindra, slika 1.2-b, iji su klipovi direktno spojeni sa kabinom. Paralelnim, ravnomernim pokretanjem klipova u smeru gore i dole, realizuje se kretanje kabine a time i transport tereta u njoj. Maksimalna nominalna nosivost jednostrukih direktnih ruksak liftova je oko1500 kg, dvostrukih oko 5 tona.

Liftovi

1.3.3. Hidraulin i liftovi sistema RUKSAK indirektni pogon

Za vertikalni transport hidraulinim liftovima na veim visinama primenjuju se jednostruki i dvostruki indirektni ruksak sistemi. I kod ovih reenja nije potrebno ukopavati cilindre. Ovi sistemi liftova na vrhu klipa imaju koturau preko koje je prebaen lanac ili ue. Lanac ili ue su najee na jednom kraju uvreni za postolje cilindra a na drugom za donji deo konstrukcije kabine. Pokretanjem klipa u smeru gore i dole, pokree se kabina lifta. Kod jednostrukog indirektnog ruksak sistema postoji jedan cilindar i jedna koturaa a kod dvostrukog dva cilindra i dve koturae, slika 1.2-c. Jednostruki i dvostruki indirektni sistemi pogodni su za visine dizanja do 30 m. Najvea nosivost jednostrukih je oko 1500 kg a dvostrukih oko 5 tona.

Liftovi

Cilindri Rezervoar za ulje

Odbonik kabine

a)

b)
Graninik brzine

Prevojna unica

Cilindri Uad Rezervoar za ulje Kontroler

Odbojnik kabine

c) Slika 1.2. a) Hidraulini lift sa centralnim cilindrom b) Hidraulini lift sa dva cilindra-direktan pogon c) Hidraulini lift sa dva cilindra-indirektan pogon

Liftovi

2. ELEKTRINI LIFTOVI
Liftovsko postrojenje pokree pogonska maina u iji sastav ulazi i pogonska unica preko koje je prebaen komplet elinih uadi koja su na jednom kraju povezana sa ramom kabine, a na drugom sa ramom protivtega, slika 2.1. Svako elino ue ima poseban ljeb na unici. Postoje dva tipa pogonskih maina: sa reduktorom (geared) i bez njega (gearless). Liftovska postrojenja bez reduktora ugrauju se u objekte u kojima su potrebni liftovi sa veim nazivnim brzinama. Elektrina energija pokree pogonski elektromotor a on pogonsku unicu, koja se nalazi direktno na njegovoj osovini (gearless) ili na osovini reduktora (geared). Pokretanjem osovine motora, pokree se pogonska unica, a trenjem uadi o njene ljebove ostvaruje se kretanje kabine i protivtega po njihovim voicama. Smerovi kretanja kabine i protivtega su suprotni. Odgovarajuim upravljanjem rada pogonske maine i ostalih delova liftovskog postrojenja realizuje se kretanje kabine izmeu svih stanica koje lift opsluuje, otvaranje i zatvaranje vrata lifta a time i transport putnika i tereta. Graevinski delovi liftovskog postrojenja su mainska prostorija, vozno okno i holovi. Oprema liftova je smetena u mainskoj prostoriji, voznom oknu i holovima.

Slika 2.1. Izgled liftovskog postrojenja elektrinog lifta

Liftovi

2.1. Mainska prostorija

Mainska prostorija lifta je zatvoreni graevinski prostor namenjen za smetaj pogonskih i upravljakih ureaja lifta. Ona se nalazi iznad voznog okna i moe biti zajednika za vie liftova. U njoj mogu biti smeteni pogonske maine, upravljaki ureaji, pomone unice i graninici brzine. U mainsku prostoriju ne smeju se ugraivati instalacije i ureaji koji nisu sastavni deo lifta, osim ureaja za njeno provetravanje i grejanje, detektora poara i protiv poarnih ureaja za elektrine instalacije.Na podu mainske prostorije postoji otvor za unoenjeiznoenje opreme. Prilaz mainskoj prostoriji mora biti lako pristupaan i siguran. Vrata mainske prostorije su metalna, koje se zakljuavaju a ne smeju da se otvaraju prema unutranjosti prostorije. Mainska prostorija mora biti suva i provetravana. Temperatura u njoj treba biti u granicama od 5 0 C do 40 0 C . Ako je potrebno, mainska prostorija se mora provetravati prinudnim putem.

2.1.1. Pogonska maina

Pogonska maina se sastoji od elektromotora, reduktora (kod gearless maina njega nema), elektromehanike konice i unice. Jedno reenje pogonske maine sa elektromotorom, punim reduktorom, elektromehanikom konicom i unicom dato je na slici 2.2-a. Konica lifta deluje automatski ako nestane napon mree i ako nestane napon upravljanja. Elektromehanika konica mora da zaustavi kabinu lifta, optereenu sa 125% nazivne nosivosti, kada se kree nazivnom brzinom u smeru dole. Elektromehanika konica mora imati napravu za runo otkoivanje, koja je tako izraena da se posle prestanka delovanja na nju konica automatski zakoi. Kod liftova najee se primenjuju konice sa spoljnim papuama. ematski izgled konice sa dve papue dat je na slici 2.2-b. Kretanje kabine elektrinih liftova moe se ostvariti sa klasinim elektromotornim pogonom i sa regulisanim elektromotornim pogonom. Prednosti regulisanog elektromotornog pogona u odnosu na klasini su znatne i navee se samo neke: - mirniji rad - maksimalno mogu komfor putnika - tanije pozicioniranje na spratovima, itd. Njegove mane se ogledaju u vioj ceni i sloenijem sistemu upravljanja. To su ujedno i prednosti klasinog elektromotornog pogona u odnosu na regulisani. Mane klasinog elektromotornog pogona su: - nagli polasci i zaustavljanja (vea ubrzanja i usporenja) - umanjen komfor putnika - grublje je pozicioniranje na spratovima - vee habanje uadi i inice, itd. 8

Liftovi Kod svih pogona elektrinih liftova sa reduktorom, mogu se koristiti: - puni reduktor - klasian zupasti reduktor - zupasto-puni reduktor - planetarni zupasti reduktor - specijalni zupasti reduktor

Slika 2.2. a) Pogonska maina kod elektrinog lifta b) Konica sa dve papue

Prednosti punih reduktora u odnosu na zupaste se ogledaju u deliminoj ili potpunoj samokoivosti, manjim dimenzijama, ukrtenim osama ulaza i izlaza to je povoljno zbog smetaja pogonske maine, niskom nivou uma. Njihove najvee mane su mali stepen korisnog dejstva i neto vea cena nego zupastih. Postoje reenja liftova sa pogonskom mainom postavljenom gore iznad voznog okna i sa postavljenom pogonskom mainom sa strane voznog okna, slika 2.3. Lift sa pogonskom mainom postavljenom iznad voznog okna je prikazan na slici 2.1.

Slika 2.3. Elektrini lift sa pogonskom mainom postavljenom sa strane voznog okna bez mainske prostorije na vrhu voznog okna

Liftovi

2.1.2. Graninik brzine

Graninik brzine se pokree elinim uetom. Ue graninika brzine mora biti zategnuto zateznim ureajem koji se nalazi u donjem delu voznog okna. Ono je uvreno za ram kabine preko poluge koja aktivira hvataki ureaj. Brzina okretanja ograniitelja brzine je time srazmerna brzini same kabine. Graninikom brzine, preko elektrinog sigurnosnog ureaja, mora da se iskljui pogon lifta pre nego to brzina kabine, u smeru gore ili dole, dostigne brzinu stupanja u dejstvo graninika brzine. Brzina stupanja u dejstvo hvatakog ureaja ne sme biti vea od vrednosti datih u tabeli 2.1, gde je v nazivna brzina lifta. Brzina aktiviranja ograniitelja koji dejstvuje na hvataki ureaj protivtega mora da bude vea nego brzina ograniitelja brzine koji dejstvuje na hvataki ureaj kabine, a da pri tome ne prekorai ovu vrednost za vie od 10%. Ograniitelj brzine mora da se pokree putem vrlo savitljivog elinog ueta. Nazivni prenik ueta mora da iznosi najmanje 6 mm.
Tabela 2.1. Brzine stupanja u dejstvo hvatakih ureaja

Brzina dejstva hvatakog u m/s 0,8 1 1,5

Vrsta hvatakog ureaja Za hvatake ureaje sa trenutnim dejstvom Za hvatake ureaje sa valjcima ili klinovima sa trenutnim dejstvom Za hvatake ureaje sa prigunim ureajem

1,25 v +

0,25 v

Kod svih ostalih vrsta hvatakih ureaja

Postoji vie vrsta ograniitelja brzine koje proizvode razni proizvoai, a navee se samo neke. Ograniitelj brzine sa kontrolnom unicom. U svom sastavu on ima kontrolnu unicu sa klinastim ljebom, iji je prenik manji od prenika glavne unice ograniitelja brzine. Preko ove kontrolne unice izvodi se proba hvatanja kabine za svoje voice i odreivanje pravilnosti rada ograniitelja brzine. Ograniitelj brzine sa centrifugalnim masama. Ovaj ograniitelj brzine ima tegove koji usled centrifugalne sile zbog poveanja nominalne brzine vri priljubljivanje tegova za zid kuice ograniitelja brzine i tada nastaje koenje i aktiviranje procesa hvatanja. Na ograniitelju brzine nalazi se glavna i kontrolna unica kao i prekida linije upravljanja koji se prekida kada se aktivira ograniitelj brzine. Ovaj ograniitelj brzine je prvenstveno preporuljiv za brzohode i ekspresne liftove.

10

Liftovi

2.1.3. Vozno okno

Vozno okno lifta je graevinski prostor, potpuno ili delimino ograen, u kome se kreu kabina i protivteg jednog ili vie liftova. Vozno okno je jedinstvena celina, ali se funkcionalno moe podeliti na tri dela, srednji, gornji i donji deo, slika 4.1. Srednji deo je izmeu nivoa holova krajnje donje i krajnje gornje stanice. Njime se kreu kabina i protivteg. Gornji deo voznog okna je od nivoa hola lifta krajnje gornje stanice do tavanice voznog okna, a donji od nivoa hola krajnje donje stanice do samog dna voznog okna.Vozno okno se gradi kao zidano- vozno okno ili od metalne konstrukcije. Na voznom oknu dozvoljeni su otvori za vrata voznog okna, vrata za odravanje, vrata za nuni izlaz i pristup u vozno okno i vrata za kontrolu, kao i otvori za provetravanje i otvori koji u sluaju poara odvode gasove i dim. Ako je vozno okno zajedniko za vie liftova, u njegovom donjem delu mora postojati pregrada izmeu pokretnih delova susednih liftova. Od sredine voznog okna do kabine lifta postavljaju se fleksibilni kablovi u kojima se nalaze elektrini provodnici za upravljanje, osvetljenje i ventilaciju kabine. U tabeli 2.2 date su orjentacione povrine zidanog voznog okna pravougaonog preseka sa kabinom bez vrata i spoljnim jednokrilnim obrtnim runim vratima. U tabeli 2.3 date su orjentacione mere za zidano vozno okno pravougaonog preseka, sa reenjem kabina ima automatska vrata tipa teleskop, a spoljna su jednokrilna obrtna runa. Tabela 2.2. Povrina voznog okna sa kabinom bez vrata Povrina voznog okna A m2
Tabela 2.3. Povrina voznog okna sa kabinom sa automatskim vratima

[ ]

Broj osoba 3 4 6 8 10

Povrina voznog okna A m2

[ ]

Broj osoba 4 6 8 10 12

1,58 1,85 2,32 3,00 3,50

2,10 2,56 3,14 3,60 4,00

Orjentacione mere zidanog voznog okna pravougaonog preseka, sa reenjem kabinska i spoljna vrata su automatska dvokrilna klizna koja se kreu jedna naspram drugih date su u tabeli 2.4. Tabela 2.4. Povrina voznog okna sa automatskim kabinskim i spoljnim vratima Povrina voznog okna A m2

[ ]

Broj osoba 4 6 8 10 12 11

2,25 2,90 3,20 3,60 4,00

Liftovi

2.1.4. Protivteg
Protivteg se najee izrauje iz vie delova slika 2.4, koji su meusobno vrsto spojeni i postavljeni u njegov ram. Najmanji slobodni prostor izmeu protivtega i zida voznog okna mora biti 50 mm, a izmeu protivtega i pokretnih delova lifta 70 mm. Kada se na protivtegu nalazi hvataki ureaj, on se postavlja na njegov donji deo i dejstvuje pri kretanju protivtega u smeru dole. Hvataki ureaj protivtega mora zaustaviti protivteg dejstvom graninika brzine i mora ga drati na njegovim voicama ak i pri slobodnom padu. Protivteg se povezuje sa kabinom pomou odgovarajueg broja pogonskih elinih uadi.

Slika 2.4. Poloaj protivtega pri direktnom vezivanju uadi za protivteg i kabinu

2.1.5. Pogonska elina uad

Kabina i protivteg su, na gornjim delovima svojih ramova, povezani elinim pogonskim uadima koja, preko pogonske unice pokretane elektromotorom, realizuje kretanje kabine i protivtega. Pored pogonske unice koristi se i pomona (otklonska) unica koja se postavlja na odgovarajuem rastojanju kako bi se obezbedilo najefikasnije kretanje kabine i protivtega po njihovim voicama. Postoje dva naina povezivanja uadi za kabinu i protivteg: direktno na ramove kabine i protivtega i preko prevojnih unica koje se nalaze na kabini odnosno protivtegu, slika 2.5-a. Na svim unicama (pogonskoj, otklonskoj i pomonim na kabini i protivtegu) za svako pogonsko elino ue postoji poseban ljeb slika 2.5-b. elina uad su vrlo prikladna za liftovska postrojenja, jer imaju sledea svojstva: - rade bez uma pri raznim brzinama kretanja - imaju veliku sigurnost u radu - sopstvena teina im je mala - prikladna su za dinamike udare Pri duem radu lifta, kod elinog ueta pojavljuje se vei broj iskidanih ica, te je potrebno da se njegovo stanje prekontrolie, da bi se eventualno zamenilo. Liftovi sa pogonskom unicom moraju da imaju najmanje dva ueta koja su nezavisna jedno od drugog. Ovo isto vai i kod liftova sa doboem. Broj uadi zavisi od nazivne nosivosti kabine, a odreuje se proraunom. Minimalni penik pogonskog ueta ne sme biti manji od 8 mm i sva uad moraju biti atestirana. Da bi optereenje pogonskih uadi bilo ravnomerno, bar na jednoj strani njihovog postavljanja mora postojati ureaj za izjednaavanje optereenja. Ako se 12

Liftovi bar jedno pogonsko ue olabavi ili prekine, pogon lifta mora da se zaustavi elektrinom sigurnosnom sklopkom.

a)

b)

Slika 2.5. a) Primeri povezivanja uadi sa kabinom i protivtegom b) Poloaj uadi na unici

2.1.6. Hvataki ureaj

Na svakoj kabini lifta, na gornjem ili donjem delu njenog rama, mora postojati najmanje jedan hvataki ureaj. Njegov zadatak je da zaustavi kabinu, optereenu nazivnim optereenjem, u vonji sa smerom na dole odupiranjem o voice. On se aktivira graninikom brzine. Protivteg mora imati hvataki ureaj ako se prostor ispod voznog okna koristi kao garaa, skladite, prolaz ili slino. Ima vie vrsta ovih ureaja. Izbor odgovarajueg hvatakog ureaja zavisi od nazivne brzine lifta, tako da se mogu podeliti na sledee hvatake ureaje: a) Hvataki ureaji za trenutno koenje za nazivne brzine do 0.63 m/s b) Za hvatake ureaje sa valjcima ili klinovima sa trenutnim dejstvom 1 m/s c) Hvataki ureaji za postupno koenje (koni hvataki ureaji) za nazivne brzine preko 1 m/s Kada hvataki ureaji ukljete kabinu lifta sa nazivnim teretom na voicama, oni ne smeju da popuste ako se vuna sila u uetu ograniitelja brzine smanji. On mora da dejstvuje na obe voice (sa jedne i druge strane rama kabine) istovremeno i istom silom pritiska. Na slici 2.6 prikazano je reenje hvatakog ureaja koji je postavljen na donjem delu rama kabine.

Slika 2.6. Hvataki ureaj na donjem delu rama kabine

13

Liftovi

2.1.7. Voice
Kabina i protivteg se kreu po nepokretnim, vrsto ugraenim elinim inamavoicama. Broj voica mora biti paran. Duine voica moraju biti tolike da ih kabina i protivteg ne mogu napustiti. One moraju izdrati dinamiko naprezanje prouzrokovano dejstvom hvatakog ureaja i zbog neravnomernog optereenja kabine. Voice kabine se danas najee izrauju od ,,T profila koji se dobijaju izvlaenjem. Da bi se dobilo to bolje i tie kretanje kabine po voicama, na mestima povrina gde klizai klize ili se kotrljaju fino su obraene. Izgled jednih takvih voica dat je na slici 2.7 proizvoaa liftova ,,OMEGA-elevators. Voice u voznom oknu mogu biti izvedene na dva naina: kao visee voice (koje se retko primenjuju) i kao voice koje su poduprte na dnu voznog okna, odnosno stojee voice. Spajanje voica izvodi se tako, da svaki kraj voica ima oljebljeni deo koji viri ili koji je udubljen (gde ulazi ovaj oljebljeni deo). One sa na odgovarajuim mestima privrene za konzolu u voznom oknu na rastojanju 2 m ili veem. Veza izmeu voica i konzole se izvodi preko abica koje svojim povrinama za stezanje dre voicu preko sile trenja, a u isto vreme dozvoljavaju voicama vertikalno pomeranje.

Slika 2.7. Voice kabine i protivtega

2.1.8. Odbojnici kabine i protivtega

U donjem delu voznog okna nalaze se odbojnici kabine i protivtega kojima se ograniava putanja kabine i protivtega. Odbojnici mogu biti privreni za kabinu i protivteg.Tada oni moraju na kraju svoje putanje da nasednu na stub visine najmanje 50 cm. Odbojnici se u zavisnosti od nazivne brzine lifta delena: a) odbojnici sa oprugom (bez priguenja i sa povratnim priguenjem) b) odbojnici sa uljnim amortizerom (sa priguenjem) c) Odbojnici bez priguenja mogu se upotrebiti samo za liftove ija nazivna brzina nije vea od 1 m/s. Odbojnici sa povratnim priguenjem mogu se upotrebiti samo za liftove ija nazivna brzina nije vea od 1,6 m/s. Odbojnici sa priguenjem mogu se upotrebiti za sve liftove bez obzira na nazivnu brzinu. Ako lift ima odbojnike sa priguenjem, tek kada se odbojnici vrate u poetni radni poloaj (on se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu povratka odbolnika), moe se omoguiti rad lifta. Na slici 2.8 je prikazan izgled jednog oprunog odbojnika. Slika 2.8. Opruni odbojnik 14

Liftovi

2.1.9. Vrata lifta

Vrata lifta sainjavaju vrata voznog okna i vrata kabine. Vrata kabine su na kabini. Ona se sa kabinom kreu od stanice do stanice. Vrata voznog okna su ugraena na odgovarajuim otvorima voznih okana svake etae koju lift opsluuje. Kada kabina nije na stanici vrata voznog okna su obavezno zabravljena. Kabina ne moe da se pokrene sa stanice ako nisu zatvorena i njena vrata ivrata voznog okna. Prema nainu otvaranja i zatvaranja vrata lifta se mogu podeliti na: runa, poluautomatska i automatska. Vrata lifta koja se runo otvaraju se mogu praviti kao jednokrilna, dvokrilna i makazasta. Jednokrilna vrata se uglavnom primenjuju kod stambenih zgrada (gde se trai niska cena kotanja stanova). Dvokrilna vrata se upotrebljavaju za bolnike i teretne liftove. Makazasta vrata se najee koriste kao kabinska. Poluautomatska vrata voznog okna imaju veliku primenu u stambenim i javnim objektima. Ona rade tako to se otvaraju na runo guranje-povlaenjem krila vrata, a zatvaraju se samostalno automatski. Kod automatskih vrata ureaj za otvaranje vrata lifta nalazi se na krovu kabine. Njegovim radom komanduje mikroprocesorsko upravljanje lifta. Ovim se obezbeuje da sila koja je potrebna za spreavanje zatvaranja vrata ne bude vea od 150 N i da kinetika energija krila vrata ne bude vea od 10 J, to je vrlo znaajno za bezbednost putnika. Vrata lifta imaju sigurnosne ureaje za kontrolu zatvorenosti i vrata kabine i vrata voznog okna. Ovim ureajima se spreava kretanje lifta ako i jedna i druga vrata nisu potpuno zatvorena. Ako neko nasilno pokua da odbravi vrata voznog okna kada se kabina kree, lift mora stati. Vrata za nuni izlaz iz kabine mogu se ugraditi ako u voznom oknu ima najmanje dva lifta. Ova vrata se spolja moraju otvarati bez kljua a iz kabine samo pomou specijalnog trouglastog kljua. Za kvalitet funkcionisanja lifta izuzetan znaaj imaju njegova vrata. Ona veoma mnogo utiu na transportni kapacitet lifta i na bezbednost i komfor putovanja. Vrata lifta, u svakom ciklusu vonje lifta, angauju znatan deo njegovog vremena. Trajanje ciklusa sastoji se iz vremena: ulaska putnika, zatvaranja vrata, vonje od polazne do odredine stanice, otvaranja vrata, izlaska-ulaska (transfera) putnika i zatvaranja vrata. Sve se ovo mnoi sa brojem stajanja od polaska sa glavne stanice do povratka na nju. Da bi se obezbedio to vei transportni kapacitet, potrebno je smanjiti vremena transfera putnika i rada vrata. Prvo vreme znaajno zavisi od korisnika liftova. Na njega projektanti liftova mogu da utiu izborom irih vrata i njihovim upravljanjem. Vreme otvaranja i zatvaranja vrata lifta mogu smanjiti proizvoai liftova kvalitetnim tehnikim proizvodom, a projektanti izborom odgovarajueg tehnikog reenja vrata. Trajanje rada vrata lifta moe se smanjiti i kvalitetnim tehnikim reenjem njihovog otvaranja. Ovde se podrazumeva predotvaranje vrata i "osetljivost" upravljanja liftova na otkrivanje broja putnika u holovima i kabini. Podeava se trajanje vremena otvorenih vrata, potrebno za transfer korisnika lifta na svakoj stanici, kao i efikasno ponovno otvaranje vrata kada im prilazi putnik u fazi njihovog zatvaranja. Mikroprocesorsko upravljanje radom vrata znatno skrauje vreme bavljenja lifta u stanici. Savremeni liftovi moraju da imaju programe upravljanja vratima da ona "osete" kada vie nema putnika koji ele da uu u kabinu ili da izau iz nje, te da odmah daju komandu za zatvaranje vrata. Mikroprocesorsko upravljanje bira one karakteristike brzina otvaranja i zatvaranja vrata koje odgovaraju trenutnom obimu i intenzitetu toka putnika. Kada je intenzitet transporta veliki, rad vrata je bri kako bi se poveao transportni kapacitet. Kad zahtevi za prevozom nisu intenzivni, prednost ima komfor putnika.

15

Liftovi

2.1.10. Kabina lifta

Kabina lifta je deo lifta namenjen za prevoz putnika i tereta. Geometrija i nazivna nosivost kabina su standardizovane. Izraunavanje najveeg broja putnika vri se prema izrazu: najvei broj putnika = ( nazivna nosivost ) / 75. Da bi se spreilo da broj osoba u kabini ne prekorai nazivno optereenje moraju se koristiti najvee vrednosti korisne povrine kabine, date u tabeli 2.5, a prema. Kabina lifta mora biti ograena punim zidovima, podom i tavanicom. Ona se sa svom svojom opremom montira na njen elini ram. U cilju izolacije buke i vibracija, zbog boljeg komfora putnika, izmeu kabine i rama postavljaju se gumeni podmetai. Na svakoj kabini mora postojati najmanje etiri ureaja za njeno voenje po voicama kabine. Voenje se moe realizovati klizanjem ili kotrljanjem. Ovi ureaji se montiraju na ramu kabine. Ram, ureaji za voenje, zidovi, pod i tavanica kabine moraju imati dovoljnu mehaniku vrstou da izdre sve udare i optereenja kojima je kabina izloena za vreme rada lifta, kada deluju hvataki ureaji i kada kabina nasedne na odbojnike. U poslovnim i drugim slinim zgradama, kod liftova za prevoz putnika mogu se zastakliti zidovi kabine i voznog okna. Zidovi kabine moraju se zastakliti providnim i kaljenim stakom. Ako je rastojanje od ivice krova kabine do zida voznog okna vee od 30 cm, na krovu kabine se mora postaviti zatitna ograda.
Tabela 2.5. Povrine poda kabine i najvei dozvoljeni broj putnika

Nazivna nosivost [kg ] 100 180 225 300 375 400 450 525 600 630 675 750 800 825 900

Najvea korisna povrina poda kabine m2 0,40 0,50 0,70 0,90 1,10 1,17 1,30 1,45 1,60 1,66 1,75 1,90 2,00 2,05 2,20

[ ]

Najvei broj putnika 1 2 3 4 5 5 6 7 8 8 9 10 10 11 12

Nazivna nosivost [kg ] 975 1000 1050 1125 1200 1250 1275 1350 1425 1500 1600 1800 2100 2500

Najvea korisna povrina poda kabine m2

[ ]
2,35 2,40 2,50 2,65 2,80 2,90 2,95 3,10 3,25 3,40 3,56 3,88 4,36 5,00

Najvei broj putnika 13 13 14 15 16 16 17 18 19 20 21 24 28 33

16

Liftovi

2.1.11. Oprema za upravljanje

Liftovima se upravlja pomou elektrinih impulsa, koji se alju na na odgovarajue elektro-organe, a koji izvode odgovarajue operacije. Komandovanje se moe podeliti u sledee grupe i to: - prosta komanda - sloena komanda U prostu komandu dolazi komandovanje preko runog potezaa i komandovanje preko dugmadi. Komandovanje preko runog potezaa je najprostija komanda. Ona se primenjuje kod malih 17

Liftovi teretnih liftova nosivosti do 100 kg za industrijske pogone. Ovo je jedna od prvih komandi koja se do danas zadrala. Komandovanje preko dugmadi moe raditi bez spratnih releja i sa spratnim relejima. Komandovanje preko dugmadi bez spratnih releja predstavlja jedno od starijih reenja ovog tipa komande. U kabini se nalazi registar kutija koja radi preko dugmadi. Dugme je direktno vezano za polugu koja deluje kao kontaktna poluga i mehanika poluga. Sloena komanda ima pored univerzalne komande jo niz pomonih radnji koje daju ceo ciklus radnji za kretanje lifta. U okviru elektrine komande, pored ve poznatih elektroorgana, koji vre radnje oko pokretanja elektromotora , nalaze se i pomoni releji: relej za centralno zatvaranje, spratni releji, svetlosni releji, vremenski relej itd. Sve ove komande se odnose za liftove iji je pogon preko elektromotora bez posebne regulacije. Kod liftova sa regulisanim pogonom u energetskom ormaru lifta nalaze se tiristorski mostovi kojima se regulie broj obrtaja osovine pogonskog elektromotora odnosno brzina kretanja kabine. U mikroprocesorskom kontroleru nalazi se mikroprocesor i sva ostala mikroelektronika pomou kojih se upravlja radom energetskog dela liftovskog postrojenja, kabinom i vratima. U njemu se obrauju svi podaci o poloaju kabine u voznom oknu, smeru njenog kretanja, broju putnika u njoj. Takoe, u njemu se registruju svi zahtevi putnika za prevozom koji se daju u svim holovima lifta. Mikroprocesor sve ove podatke obrauje i donosi odluku o kretanju kabina u cilju realizacije svih zahteva putnika.

2.1.12. Elektrine sklopke

U mainskoj prostoriji odmah pored njenih vrata, mora da se za svaki lift nalazi po jedna glavna sklopka lifta. Njome se prekida dovod struje za pogon lifta. Ova sklopka ne sme da prekida strujna kola za osvetljenje i provetravanje kabine, za prikljunice na krovu kabine i u mainskoj prostoriji, za osvetljenje mainske prostorije i voznog okna, za provetravanje i za ureaj za uzbunu.

2.1.13. Zatite
Metalni delovi elektrinih sigurnisnih ureaja moraju biti uzemljeni prikljuivanjem za zatitni vod bez obzira na visinu napona struje. Naponski udari koji se pojavljuju pri pogonu lifta i ukljuenju drugih aparata prikljuenih na mreu, moraju se ograniiti da nebi tetno delovali na elektronske elemente i sklopove. Dejstvom elektrinog sigurnosnog ureaja mora se istog trenutka zaustaviti kretanje pogonske maine, odnosno mora se spreiti njeno pokretanje.

2.2. Vua kabine

Vua kabine se moe ostvariti na tri naina: - preko doboa za namotavanje elinog ueta - frikcionom vezom, izmeu pogonske unice i uadi - preko lananika i lanca

2.2.1. Vua doboem

Kod ovog naina vue ue se namotava na dobo. Nema pojave proklizavanja ueta. Vua tereta ostvaruje se na dva naina: bez protivtega i sa protivtegom. U prvom sluaju pogonska maina, preko bubnja, prima ceo teret. Kod liftova se upotrebljavaju najmanje dva nosea elina ueta. U veini sluajeva u sklopu sa doboem nalaze se odgovarajui etai u vidu pokretnih unica, koje slue za pravilno 18

Liftovi namotavanje uadi na dobo. Tek posle dolazi nepokretna pomona unica sa ovalnim kanalima, koja omoguuje pravilan pravac ueta. Pogonski dobo ima i pozitivne i negativne karakteristike. Pozitivna karakteristika je da se ne pojavljuje klizanje uadi. Nedostatak doboa je u tome to kod visokih zgrada i vee nosivosti lifta dobo mora da bude dosta dugaak, a to je nepovoljno kako za njegovu konstrukciju tako i za odgovarajui prostor u mainskoj kuici. Na slici 2.9 ematski je prikazano reenje vue pomou doboa, sa pogonskom mainom postavljenom gore i dole.

Q+K

Q+K

Slika 2.9. Vua pomou doboa

2.2.2. Vua frikcionom vezom-pogonskom unicom

Kod ovog naina pogona veanje kabine mora biti sa protivtegom. Oblik poprenog preseka ljebova zavisi od poveanja brojne vrednosti trenja, tako da imamo sledee oblike: klinasti ljeb, polukruni ljeb sa prorezom i polukruni ljeb bez proreza, slika 2.10.

Slika 2.10. Oblici poprenih preseka ljebova unica

Poto nastaje brzo habanje klinastog ljeba bez proreza, pa se zbog toga stalno smanjuje pogonska mo vue, ovaj tip ljeba se uglavnom koristi samo kod liftova ija brzina uadi ne prelazi 0,6 m/s. Pogonska unica je vrsto vezana sa izlaznim pogonskim vratilom reduktora ili vratilom elektromotora.Postoji vie reenja vue preko frikcione veze od kojih izdvajamo neka. 19

Liftovi Jedno od najjednostavnijih reenja vue je kada se radi bez pomone unice i sa pomonom unicom, slika 2.11. U oba sluaja pogonska maina se nalazi iznad voznog okna.

Q+ K

Q+ K

Slika 2.11. Reenje vue preko frikcione veze

Ako se trai vea nosivost pogonske maine, onda se to reava preko pomonih unica, koje su vezane za ram kabine i za ram protivtega. Drugi krajevi uadi vezani su za pod mainske kuice, slika 2.12-a. Ako se desi da uad proklizavaju onda se poveanjem obuhvatnog ugla to moe spreiti. Reenje sa poveanim obuhvatnim uglom dato je na slici 2.12-b,c.

Q+ K

Q+ K

Q+ K

Slika 2.12. Reenja poveanja nosivosti pogonske maine

Na slici 2.13-a prikazano je reenje lifta gde se pogonska maina nalazi dole, sa strane voznog okna. Na slici 2.13-b dato je reenje pomou kompenzacionog ureaja. Kompenzacioni ureaj slui da se kompenzira nepravilno prenoenje teine pri vui lifta. Pri veoj visini dizanja imamo uvek izrazitu i teinu elinih uadi. Da bi se izbegao ovaj negativan uticaj pri vui lifta, postoje dva naina i to: a) Vezivanje ispod kabine i protivtega istim brojem i istog prenika elinih uadi, preko zateznog ureaja sa unicom za kompenzaciju kod liftova sa nominalnom brzinom veom od 2,5 (m/s), slika 2.13-b. Broj uadi za kompenzaciju mora da bude najmanje dva. 20

Liftovi b) Vezivanje ispod kabine i protivtega elinim lancem, koji je izraen od karika, a kroz njega provueno ue od kudelje

G G+K

Slika 2.13. Pogonska maina postavljena dole i pogon sa kompenzacionim ureajem

21

G+K

Liftovi

3. TEHNIKA KONTROLA
Novoizgraeni i rekonstruisani liftovi, liftovi osposobljeni za upotrebu posle nesrenog sluaja, liftovi na kojima je izvrena zamena bilo kog od sledeih delova: nosee uadi, pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, upravljakih ureaja, ureaja za koenje ili ureaja za dizanje i liftovi za koje je pri pregledu utvrena neispravnost koja moe dovesti do opasnog pogonskog stanja i zbog koje je lift iskljuen iz upotrebe, ne smeju se pustiti u pogon pre nego to se tehnikom kontrolom lifta utvrdi da su ispunjeni svi propisani uslovi za njegov bezbedan rad. Liftovi podleu obaveznoj povremenoj tehnikoj kontroli.

3.1. Tehnika kontrola lifta pre putanja u pogon

Tehnika kontrola novoizgraenog lifta i lifta osposobljenog za upotrebu posle nesrenog sluaja vri se: 1) pregledom celokupnog postrojenja lifta; 2) statikim ispitivanjem lifta; 3) dinamikim ispitivanjem lifta. O izvrenoj tehnikoj kontroli, sastavlja se izvetaj o ispitivanju. Pregled celokupnog postrojenja obuhvata proveru: ispravnosti rada svih sigurnosnih ureaja i delova lifta, stepena njihove istroenosti i bezbednosti rada lifta, a naroito: 1) zazora izmeu pua i punog kola; 2) nosee uadi ili lanaca i njihove veze sa kabinom i protivtegom; 3) pravilnog optereenja protivtega, kabine i okvira kabine; 4) voica kabine i protivtega; 5) rada svih sigurnosnnh strujnih kola i rada sigurnosnih elektrinih ureaja; 6) snage, brzine lifta i otpora izolacije svih strujnih kola; 7) zabrave vrata voznog okna; 8) ureaja za uzbunu; 9) ureaja za preoptereenje; 10) ureaja za povratnu vonju; 11) rada strujnih kola za osvetljenje i signalizaciono-informacijskog strujnog kola; 12) zatite od previsokog napona dodira; 13) prikljuaka na gromobransku instalaciju; 14) zvune izolacije mainske prostorije, kabine i prilaza voznom oknu; 15) osvetljenosti mainske prostorije i njenog prilaza, kabine, prilaza voznom oknu i voznog okna. Statiko ispitivanje lifta obuhvata proveru zatezne vrstoe i deformacije lifta i sledeih njegovih delova: kabine, nosee uadi, odnosno lanaca i njihovog vezivanja za kabinu i protivteg, nosee ploe ili nosee eline konstrukcije pogonske maine i ispravnosti konica. Statiko ispitivanje lifta ija se vua ostvaruje preko trenja obuhvata proveru ispravnosti vue, odnosno klizanja uadi u lebovima pogonske uetnjae. Za liftove na rogon jednosmernom strujom (Vard-Leonard sistem sa rotacionim pretvaraem), statikim ispitivanjem proverava se sigurnost elektrinog koenja bez mehanike konice. Statiko ispitivanje lifta vri se kad se kabina nalazi u najnioj stanici. Kabina se ravnomerno optereuje u trajanju od najmanje 10 minuta, i to: 22

Liftovi 1) 100% poveanim nazivnim optereenjem, pri ispitivanju liftova nazivne nosivosti do 1000 kg; 2) 50% poveanim nazivnim optereenjem, pri ispitivanju liftova nazivne nosivosti preko 1000 kg; 3) nazivnim optereenjem pri otvorenoj mehanikoj konici za liftove na pogon jednosmernom strujom, a ako se ispitivanje vri u trajanju od 30 sekundi, kabina se ravnomerno optereuje 50% poveanim nazivnim optereenjem. Dinamiko ispitivanje lifta obuhvata proveru vune sposobnosti lifta i ispravnosti rada konice pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine i odbojnika. Vuna sposobnost lifta ispituje se viestrukim zaustavljanjem lifta sa najveim moguim usporenjem. Pri svakom zaustavljanju kabina se mora potpuno zaustaviti. Ispitivanje se vri: 1) u vonji nagore praznom kabinom, raunajui od polovine visine dizanja; 2) u vonji nadole i sa 25% poveanim nazivnim optereenjem, raunajui od polovine visine dizanja. Za vreme rada pogonske maine i pri koenjima uad u lebovima pogonske uetnjae mogu klizati najvie do 30 mm, i to samo pri polasku i zaustavljanju kabine, pri emu se moraju sama umiriti. Ako se protivteg nalazi na svojim potpuno sabijenim odbojnicima, okretanjem pogonske uetnjae neoptereena kabina ne sme se pokrenuti nagore. Ispravnost i efikasnost rada konice pogonske maine ispituje se koenjem kabine sa 25% poveanim nazivnim optereenjem dok se kabina kree nazivnom brzinom nadole. Dovod energije za motor i otkoni ureaj mora biti iskljuen. Ispravnost rada hvatakog ureaja ispituje se runim ukljuivanjem graninika brzine u vonji nadole dok je konica otvorena i pogonski ureaj ukljuen. Ispitivanje se obavlja sve dok nosea uad ne ponu da klize ili dok se ne olabave. Hvataki ureaj za postupno koenje ispituje se kada je kabina optereena sa 25% poveanim nazivnim optereenjem, rasporeenim ravnomerno na povrinu poda kabine. Ispitivanje hvatakog ureaja vri se smanjenom brzinom u odnosu na nazivnu brzinu, i to blizu vrata voznog okna da bi se kabina oslobodila hvatanja i da bi se omoguilo njeno rastereenje. Hvataki ureaj za trenutno koenje i hvataki ureaj za trenutno koenje sa priguenjem ispituju se kad je kabina optereena ravnomerno rasporeenim nazivnim optereenjem pri nazivnoj brzini. Ako su u pitanju liftovi za prevoz motornih vozila, hvataki ureaj ispituje se sa 50% poveannm nazivnim optereenjem. Hvataki ureaj na protivtegu proverava se na nain odreen u poslednjim stavovima, ali bez preoptereenja. Hvataki ureaj na protivtegu koji se ne ukljuuje graninikom brzine ispituje se pomou kinematike ureaja za ukljuivanje hvatakog ureaja koja stupa u dejstvo olabljivanjem ili kidanjem uadi. Brzina ukljuivanja graninika brzine ispituje se u smeru obrtanja koji odgovara vonji kabine nadole. Ispitivanjem graninika brzine proverava se, u oba smera vonje lifta, da li se graninikom brzine ili prekidaem na njemu zaustavlja lift. Graninikom brzine mora se zaustaviti lift pre nego to brzina kabine u vonji nagore ili nadole prekorai njegovu brzinu stupanja u dejstvo. 23

Liftovi Ispitivanje odbojnika bez priguenja vri se tako to kabina, sa nazivnim optereenjem, nasedne na odbojnik, pri emu se, sa potpuno labavim noseim uadima, proverava da li sabijanje odbojnika odgovara grafikom prikazu potrebnih ugiba odbojnika. Ispitivanje odbojnika sa priguenjem i odbojnika sa povratnim priguenjem vri se tako to kabina sa nazivnim optereenjem ili protivteg nailaze na odbojnike nazivnom brzinom ili brzinom koja je uzeta za proraun hoda odbojnika koji imaju skraeni hod, a postoji ureaj za kontrolu usporenja. Masa protivtega mora odgovarati vrednosti koju je naznaio u uputstvu proizvoa, to se ispituje uporeivanjem merene veliine struje kod trofaznih motora i veliine napona kod jednosmernih motora. Ispitivanjem zabravljivanja vrata voznog okna proverava se da li se zabravljivaem zahvata najmanje 7 mm pre stupanja u dejstvo elektrinog sigurnosnog ureaja za kontrolu zabravljivanja, tako da lift ne sme da krene ako su vrata voznog okna otvorena ili nezabravljena.

3.2. Povremena tehnika kontrola lifta

Povremena tehnika kontrola lifta mora se izvriti najdocnije po isteku jedne godine od prethodne tehnike kontrole tog lifta. Povremena tehnika kontrola lifta obuhvata: 1) pregled celokupnog postrojenja kao prilikom tehnike kontrole pre putanja u pogon; 2) dinamiko ispitivanje kao prilikom tehnike kontrole pre putanja u pogon, s tim da se ispravnost rada hvatakog ureaja i odbojnika za kabnnu i za protivteg ispituju sa praznom kabinom i sa smanjenom brzinom. O izvrenoj tehnikoj kontroli sastavlja se izvetaj o ispitivanju. Tehnika kontrola rekonstruisanih liftova i liftova na kojima je izvrena zamena opreme obavlja se na sledei nain: 1) ako se izvri zamena nosee uadi, mora se obaviti statiko ispitivanje, a ako se izvri zamena ili remont pogonskog motora, kao i zamena konog ureaja ili pogonske maine, mora se obaviti statiko i dinamiko ispitivanje bez provere hvatakog ureaja i odbojnika; 2) ako se izvri zamena hvatakog ureaja, graninika brzine ili hidraulikog odbojnika, mora se obaviti dinamiko ispitivanje; 3) ako se izvri zamena upravljakih ureaja, kopirnog ureaja i izmena konstrukcionog reenja krajnje sklopke, zabrava i spratnih prebacivaa, ne obavlja se statiko i dinamiko ispitivanje, ve se samo proverava rad ovih ureaja.

3.3. Odravanje
Svaki lift mora biti snabdeven uputstvom proizvoaa o rukovanju liftom i o njegovom odravanju. Redovno odravanje lifta obuhvata: pregled postrojenja lifta i kontrolu njegovog rada, prema uputstvu proizvoaa, otklanjanje utvrenih nedostataka i zamenu neispravnih i oteenih elemenata, a naroito: 1) proveru pravilnosti rada svih sigurnosnih ureaja, a naroito rada sigurnosnih ureaja konice pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, krajnjih sklopki, odbojnika, vrata voznog okna i zabrave vrata voznog okna; 2) proveru nosee uadi ili lanaca i njihove veze sa kabinom i protivtegom; 3) proveru vue koja se ostvaruje preko trenja; 4) proveru izolacije svih strujnih kola i njihovih veza sa uzemljenjem; 24

Liftovi 5) proveru prikljuaka na gromobransku instalaciju; 6) ienje i podmazivanje delova lifta; 7) proveru ispravnosti rada lifta pri vonji od stanice do stanice du voznog okna u oba smera, kao i pri pristajanju; 8) proveru nunih izlaza; 9) proveru ispravnosti pogonskih i upravljakih ureaja lifta. Redovno odravanje lifta mora se vriti najmanje jedanput meseno. Svi nedostaci u radu lifta moraju se pri redovnom odravanju otklanjati bez odlaganja, a neispravni i oteeni delovi moraju se zameniti ispravnim. Ako se pri pregledu lifta utvrde neispravnosti koje mogu dovesti do opasnog pogonskog stanja, lift se mora iskljuiti iz upotrebe dok se takve neispravnosti ne otklone. Svaki lift mora imati knjigu odravanja, koja sadri: 1) opte podatke o liftu (podatke o korisniku i mestu ugradnje lifta; datum i broj dozvole za upotrebu lifta; firmu, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa lifta; broj i godinu proizvodnje lifta); 2) osnovne karakteristike lifta (podatke o: vrsti lifta, nazivnoj nosivosti i brzini; najveem broju ukljuaka na as; broju asova rada u toku 24 asa; broju stanica i oznaci glavne stanice; visini dizanja; vrsti elektrine struje i naponu za strujna kola; zatiti od previsokog napona dodira; vrsti kabine, njenoj veliini i materijalu od kog je izraena; konstrukciji kabine i poda kabine; merama i veanju voica kabine; merama i veanju voica protivtega; konstrukciji hvatakog ureaja i veliini putanje hvatanja; provetravanju mannske prostorije; provetravanju kabine; vrsti reduktora; broju hodova pua i broju zuba na punom kolu; preniku uetnjae, obuhvatnom uglu i uglu leba uetnjae; tehnikim karakteristikama eline uadi za kabinu i protivteg; ureaju za kompenzaciju; graniniku brzine; kopirnom ureaju; grajnjim sklopkama i tehnikim karakteristikama pogonskog motora (tip, snaga, broj obrtaja, nazivna struja, zamajni moment i provetravanje); sigurnosnim ureajima; broju komadnih tabli; preseku glavnog elektrilog voda i vrsti odbojnika ispod kabine, odnosno protivtega); 3) podatke o izmenama optih podataka i osnovnih karakteristika lifta; 4) podatke o odravanju i iskljuivanju lifta iz upotrebe zbog neispravnosti; pregledima, kvarovima, popravkama i zameni delova lifta; 5) podatke o organizaciji udruenog rada ili licu koje odrava lift.

3.4. Isprave koje prate liftove u prometu

Liftovi u prometu, odnosno pri isporuci moraju biti snabdeveni garantnim listom. Garantni rok za ispravno funkcionisanje lifta ne moe biti krai od dve godine. Garantni rok poinje da tee od dana predaje lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavljanja dozvole za upotrebu lifta. Rok u kome je davalac garancije, odnosno ovlaeni servis duan da postupi po zahtevu imaoca garantnog lista za izvrenje usluga odravanja, odnosno popravki lifta iznosi deset dana od dana prijema takvog zahteva. Liftovi moraju biti snabdeveni tehnikim uputstvom proizvoaa, koje mora da sadri: tehnike i druge podatke znaajne za ispravno montiranje, putanje u pogon i korienje lifta, otklanjanje smetnji i kvarova i nabavku rezervnih delova; upozorenja na opasnosti pri korienju lifta i uputstva za njihovo otklanjanje i podatak o roku obezbeenog servisiranja lifta. Rok obezbeenog servnsiranja lifta ne moe biti krai od deset godina, raunajui od dana predaje novougraenog lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavljanja dozvode za upotrebu tog lifta. 25