Voluntarizam Artura openhauera

- UVOD Rodjen 1788,umro 1860.Nemaki filozof,predstavnik Voluntarizma. Stvarao pod uticajem Kanta,elinga i Platona,i pod uticajem indijske filozofije i religije (zapisati).Njeova filozofija se protivila Hegelovim shvatanjima,ali nije uspeo da nadvlada njegov uticaj.Postao je slavan tek posle smrti,i njegov uticaj je vidljiv u filozofiji egzistencije. Dela : O etvorostrukom izvoru naela dovoljnog razloga , O volji u prirodi , Svet kao volja i predstava - openhauerova filozofija naziva se VOLUNTARIZAM filozofsko shvatanje po kome VOLJA ini osnovu celokupne stvarnosti i sutinu svih pojava u svetu - openhauer izlae voluntarizam polazei od Kantovog razlikovanja predstave sveta u naoj svesti i sveta kakav on jeste nezavisno od nae predstave,odnosno sveta kao STVARI PO SEBI. Svet kao svar po sebi je volja,a svet u naoj svesti predstavlja skup predstava u prostoru i vremenu,koje su povezane uzrono posledinim vezama(postoje smao u naoj svesti).Te veze prouava nauka,ali nauka se ne odnosi na samu stvarnost.Kao ni kod Kanta,ni kod openhauera prostor i vreme ne postoje objektivno,vec su to samo oblici subjektivnog predstavljanja stvarnosti. - openhauer postavlja pitanje : Kako je mogue saznazi svet kao stvar po sebi ? ovek untuicijom otkriva da je u osnovi sveta volja kao beskonano delovanje koje nema nikakav odreeni cilj.Volja je Jedno i sve u svetu. Volja se manifestuje na razliite naine : 1. Osetljivost ( u vegetativnom svetu) 2. Motivacija ( u ljudskom delovanju) 3. Mehaniko kretanje ( u prirodi) Volja nije uzrok pojava,vec su pojave razliiti oblici njenog ispoljavanja.

- Zakon motivacije : Po openhauru postoji samo jedan nuni zakon za ljudsku volju a to je zakon motivacije.Po ovom zakonu ni jedna radnja ne moe izostati ako za nju postoji motiv. Postoje 3 glavna pokretaa ljudskih postupaka : 1. Egoizam htenje sopsvenog dobra. 2. Zloba htenje tueg zla 3. Saaljenje htenje tueg dobra

- Uticaj Indijske religije i filozofije:Volja nema nikakav odreeni cilj niti svrhu i zbog nedostatka ivotnog smisla ovek je u sustini nezadovoljno i nesreno bie.Ovaj stav pokazuje openhauerov pesimizam.Uzajamno suprotstavljanje razliitih manifestacija volje izaziva u svetu samo patnju i bol i zbog toga se ovaj svet smatra najgorim od svih moguih svetova.ovek moe samo privremeno prevazii patnju tako to se moralno saosea sa drugim ljudima ili se posveti istoj teoriji ili umetnosti ili asketskim nainom ivota.Potpuno oslobaanje od patnje moglo bi se postii jedino ponistavanjem volje,sto je po openhaueru nemogue.Stoga,patnja se jedino moe prevazii odricanjem sopstvene individualnosti i sjedinjavanjem sa jedinstvenom svetskom voljom. openhauer smatra da je najbolji spas od volje za ivotom nirvana. Poto veina ljudi ne moe na taj nain da ugasi svoju volju za ivotom,on preporuuje kolektivno samoubistvo.