Slikarstvo neoklasicizma –

Žak Luj David

 Opšte karakteristike slikarstva

• Crtež postaje primarno sredstvo izraza i ističe vrednost i lepotu

jasne i čiste konture.
• Boja ima drugorazredni značaj – ne sme da umanji vrednost crteža.
• Ona se svodi na ahromatske, nezasićene tonove i u ravnomernom
sloju se stavlja na podlogu.
• Nema kontrasta svetlo-tamnog; nema ničeg što bi narušilo uzvišeni
mir i izražavalo osećanja.
• Svetlost iste jačine osvetljava sve naslikane predmete i figure.
• Ugledalo se na antičku skulpturu – kompozicija ima oblik friza sa
naglaskom na prvom planu.
• Prostor na neoklasicističkoj slici je skučen i plitak, često odmah iza
figure, u prvom planu, zatvoren zidom ili draperijom.
 Predstavnici slikarstva u neoklasicizmu

• Žan-Ogist-Dominik Engr
• Žak-Luj David
• Džon Flaksman
• Đovani Batista Piranezi
• Angelika Kaufman
• Elizabet Viže-Lebran
• Gavin Hamilton
• Karl Fridrih Šinkel
• Antoan-Žan Gro
• Nikolaj Abraham Abildgor
 Žak-Luj David
• Bio je francuski slikar i
utemeljivač (neo)klasicizma u
Francuskoj.
• Polazna faza njegovog
stvaralaštva bila je pod uticajem
njegovog prijatelja, rokoko
slikara Fransoe Bošea.
• Tokom boravka u Italiji, učio je
kopirajući klasična dela, pa je
tako iz rokokoa prešao u
klasičnu fazu.
• Bio je Robespjerova pristalica.
• Bio je izvrstan portretista,
pokazao je da je sjajan
posmatrač i slikar.
• Pristalica jakobinaca, hapšen
više puta.
• Nakon pada Napoleona,
• Za njegovu karijeru, značajan je
morao je da napusti Pariz.
susret sa Napoleonom – postao
• Poslednje godine života
je prvi dvorski slikar, veličao je
proveo je u Briselu.
cara.
• Slikar revolucije, Napoleonovog
carstva
• Slikao je i najviše cenio istorijske
kompozicije i herojske teme, antičke
i savremene.
• Većina njegovih dela naslikanih za
vreme revolucije trebalo je da budu
moralna pouka revolucionarima
kako se za ideje bori i umire.
• Najpoznatija dela : Otmica
Sabinjanki, Zakletva Horacija,
Ubijeni Mara, Sokrat ispija otrov,
Krunisanje Napoleonovo
• Najpoznatiji portret: Portret gospođe
Rekamije (po jasnoći prostora,
difuznom relativnom osvetljenju,
finoći i plemenitosti konture).
 Otmica Sabinjanki
• Za temu ove slike Žak Luj David je
izabrao momenat kada su se Sabinjanke,
pošto su već postale majke, bacile sa
svojom decom među zaraćene Rimljane,
svoje muževe, i Sabinjane, svoju braću,
da bi ih rastavile u bici i sprečile
krvoproliće.
• Slika je veoma realistička.
• Ispunjena je snažnim telima kako ratnika
tako i dece i Sabinjanki.
• Figure su napete, u pokretu i kao da su
žive.
• Na slici je i integralno primenjen princip
herojske nagote.
• Ratnici su naslikani bez ikakvog odela,
samo sa šlemovima i štitovima, a
Sabinjanke su takođe naslikane skoro
nage. Centralna figura je devojka u
belom koja je ujedno i najosvetljenija na
slici. Ona stoji raširenih ruku između dva
naga ratnika kao da želi da se zaštiti ili ih
otera. 1799.
• Sliku Otmica Sabinjanki treba shvatiti pre
svega kao apel za slogu i prestanak
krvoprolića u vreme terora.
• Slika se danas čuva u Luvru.
Zakletva Horacija
• Jednostavna pozadina
• Opora svetlost baca precizne senke,
izoštrava ivice i pojačava
dramatičnost slike
• Napetost vidimo u očevim jasno
osvetljenim prstima na kojima se
odražava reskost mačeva
• Obučeni u odeću iz rimskog perioda
• Prva slika neoklasicizma koja je svojim
intenzivnim iluzionizmom snažno uticala
na generacije slikara posle; takođe je
jedna od prvih propagandskih slika u
istoriji.
• Prikazuje scenu iz klasične antike u kojoj
je prikazana rimska tradicija časti i
samožrtvovanja.
• Scena je smeštena u enterijeru klasične
rimske građevine gde su figure u rimskim
nošnjama i strogim i odlučnim pozama
koje su namerno teatralne. U kontrastu sa
strogim i krutim držanjem ovih likova su
žene i deca koji su manji i skupljeni su u
kutu u seriji tečnih i ritmičnih krivulja koje
aludiraju njihovu osećajnost.
 • Nož, umesto zaboden u srcu, stoji
Ubijeni Mara skriven pored kade. Maraova figura je
• David je bio Maraov prijatelj. idealizovana. Na njegovom telu nema
• Videli su se dan pre Maraovog ubistva. Kada tragova kožne bolesti, nema nikakvih
je čuo strašnu vest o ubistvu svog prijatelja, znakova stravičnog ubistva.
• Mara je u Davidovoj verziji simbol
počeo je da slika kao u transu.
• Slika prikazuje poslednji Maraov izdisaj, dobrote, humanosti, patriotizma.
zaustavljeno vreme između poslednjeg daha i
smrti, dok je ubica tu u blizini.
• Njegovo malaksalo, beživotno, obešeno telo
leži u kadi. Ruka u kojoj drži pero je već
spuštena pored kade, glava mu je klonula, oči
zatvorene, a iznad njega beskrajna tama koja
ukazuje na prazninu koju Mara ostavlja za
sobom.
• Kada postaje mrtvački sanduk, Maraova
grobnica, večna kuća.
• Cela slika u svojoj smirenosti, grobnoj tišini i
himničnoj uzvišenosti ukazuje na veličinu i
značaj ovog političkog ubistva.
• Kako bi slika zadržala važnost ovog događaja,
sa nje su otklonjeni svi forenzički momenti.
Ambijent je sterilan, bez tragova krvi; ona se
jedva negde nazire u obrisima na pismu i na
Maraovom telu.
Sokrat ispija otrov • Osvetljenje je oštro i baca precizne sene,
•Sokrat je prikazan u trenutku uzimanja čime detalji na slici, poput ruku, nogu i
putira sa otrovom od učenika, dok desnom nameštaja, izgledaju veoma realistično.
rukom pokazuje prema nebu kao znak
poštovanja prema bogovima i besmrtnosti
duše.
•Sokrat svesno poseže za putirom dok
ravnodušno nastavlja da govori o onome što
je zaista važno, o idealima i ciljevima.
•Ovaj njegov položaj ruke snažno podseća
na prikaz Platona na Rafaelovoj slici Atinska
škola.
•Kompozicija slike je horizontalna i širi se
poput antičkog reljefa, paralelno sa planom
slike.
•Likovi su takođe modelovani hladnim
koloritom i crtežom kao temeljnim likovim
elementom, pa ostavljaju utisak da su čvrsti i
nepomični poput kipova.
•Sokrat i njegovi učenici, među kojima je
najpoznatiji Platon, su naslikani u
jednostavnom arhitektonskom okruženju i
izrazito hladnom koloritu.
•Dubina prostora naglašena je prikazom
detalja iz susedne sobe koja se nazire kroz
lučni otvor na zidu
 Kurnisanje Napoleonovo
• Glavni lik stoji u središtu slike: to je car Napoleon I.
• Njegova „mala figura bila je izgubljena ispod prostranog hermelinskog plašta”, ali se on
s tim izborio bez napora.
• Posmatrače je, pre svega, opčinio „neočekivanim”, ali unapred detaljno uvežbanim
činom koji je David ovde zabeležio:
• Napoleon sam stavlja krunu na glavu svoje žene Žozefine, dok je sebe već krunisao
zlatnim lovorovim vencem nekoliko trenutaka ranije.
• Papa, koji je čak iz Rima došao kako bi prisustvovao svečanom činu, dobio je ulogu
statiste, trebalo je samo da miropomaže carski par. Napoleon je očigledno nameravao
da pokaže autoritet.
Portret gospođe Rekamije
• Mlada i bosonoga gospođa Rekamije, u
gracioznoj ležećoj pozi, odevena u belu haljinu
kao antička heroina, posmatra nas iz
poluzamračene prostorije bez ikakvog dekora, u
kojoj pažnju privlači jedan komad nameštaja –
kanabe.
• Reč je o slici koju je vrlo uticajna figura
fransuskog visokog društva s početka 19. veka,
lepa i načitana madam Rekamije, naručila od
zvaničnog slikara Fransuske republike i kasnije
Napoleonovog carstva, Žak – Luj Davida.
• Držeći da je slikar previše spor u svom radu,
madam je otpusila svog portretistu, na šta je Žak
– Luj David svom hirovitom modelu odgovorio:
„Žene imaju svoje kaprice, kao i umetnici.
Dozvolite mi da ja svoj zadovoljim time što ću
zadržati ovaj portret“. Slika je tako ostala u
njegovom ateljeu, nezavršena i sakrivena od
očiju javnosti, sve do trenutka kada je
dvadesetak godina kasnije igrom slučaja postala
deo umetničke kolekcije u Luvru.
• Ova slika je karakteristična zbog velike jasnoće
prostora, difuznog razlivenog osvetljenja, finoće i
plemenitosti konture.
Hvala na pažnji!

Nikolić Anđela
Nikolić Teodora
Pejić Nikolina
Popić Iva