PREDGOVOR GETEOVO KNJIEVNO DELO Presudan dogaaj u stvaralatvu Johana Volfganga Getea (1749-1832) bio je njegov susret sa Herderom,

duhovnim inspiratorom mlade generacije nemakih pesnika i intelektualaca, koji mu je otvorio oi za veliinu ekspira i Homera, gotsku arhitekturu i lepotu narodne poezije. Novi pogledi na umetnost i ljubav prema Frideriki Brion probudili su u Geteu pesnika, i za sasvim kratko vreme, na poetku sedamdesetih godina, nastaju lirski, dramski i prozni tekstovi koji e biti preloman dogaaj ne samo u nemakoj nego i u evropskoj istoriji knjievnosti. Osnovni postulati mlade generacije - osloboenje linosti od drutvenih, moralnih i estetskih stega - kristalisali su se najpre u lirici. Za razliku od artizma rokokoa, koji je vladao literarnom scenom i koji je operisao ustaljenim slikama i motivima, Geteovi stihovi konkretizuju neposredan doivljaj individualnim izrazom. Njegova lirika prestaje da bude neobavezna igra i zasniva se tradicija poezije koju e prekinuti tek poetak moderne knjievnosti. Subjektivan doivljaj u ovom tipu lirike nije vie podsticaj, nego ini, i to je ono to je radikalno novo, njenu sadrinu. Uz liriku subjektivnosti nastaju i velike himne u kojima se osea uticaj Pindara. Ne vodei mnogo rauna o pravilima tradicionalne poetike i koncentriui se na taan izraz i unutranju formu, Gete

pie stihove koji e otvoriti put Novalisovim himnama, Helderlinovoj poznoj lirici i Rilkeovim elegijama. ivot u celini, priroda, ljubav, genijalnost, vreme i smrt - teme su ovih mladalakih himni koje rezimiraju pesnikov pogled na svet. Ve prva meu njima, Putnikova pesmauoluji (1772), donela je karakteristine kom-ponente novog stila. Dosledno potovanje metrikih stopa stavljeno je van snage i uvedene su neravnomerne strofe IJU formu, kako u pogledu duine stiha tako i u pogledu broja stihova, pesnik prilagoava sadrini. Estetski doivljaj temelji se na realizaciji pesnikovih asocijacija, ostvarenih ne kao dotad racionalno-gramatikom strukturom reenice ve sugestivnim slikama, simbolima, smelim sloenicama i inverzijama. U nekim sluajevima i razumevanje je oteano. Posebno mesto meu himnama zauzimaju Pesma o Muhamedu (1772/73), Prometej (1774) i Ganimed (1774). Figuri Prometeja, poznatoj iz grke mitologije, Gete je poverio novu ulogu: nije on vie titan koji je bogovima ukrao oganj i podario ga ljudima da bi zbog toga bio surovo kanjen, ve stvaralac i buntovnik, sin Zevsov, koji je samosvesno i prkosno ustao protiv svemonog oca. Izmeu njega i carstva bogova, izmeu Prometejeve zemlje i Zevsovog neba mir je nemogu: Evo me gde sedim, stvaram ljude po svojoj slici, rod meni ravan, da trpi, da plae,

da uiva i da se raduje, i da se ne osvre na tebe kao ni ja! Iako je Geteova himna nesumnjiv vrhunac u tumaenju Prometeja kao simbola autonomnog stvaraoca u XVIII veku, ona se bez tekoa moe itati i kao protest protiv samovolje jednog boga, kao izazov svakom teizmu, ukljuujui i hrianstvo. Prometejevo do svetosti zaareno srce" priznaje samo vreme i sudbinu", drugim reima objektivne zakonitosti ivota, od kojih nije izuzeto ni najvie boanstvo. Konfrontirajui Zevsa i Prometeja, Geteova pesma se predstavila kao svojevrstan i neuvijen odgovor svakom ovozemaljskom despotizmu. Jo u dubokoj starosti zazirao je pesnik od politikog aspekta svojih mladalakih stihova: Ne dozvolite", pisao je 1820, da se manuskript suvie razglasi, kako se ne bi pojavio u (V tampi. On bi naoj revolucionarnoj omladini doao kao poruen i visoke komisije u Berlinu i Majncu mogle bi ozbiljno da se namrte na moje mladalake bube". U eksplozivnim stihovima, objavljenim tek 1785, i to bez pesnikovog znanja, ne treba gledati pesnikov kredo iz mladosti. Gete, koji je ivot shvatao kao neprekidno pulsiranje, kao proces stalne kontrakcije i ekspanzije, obeleio je Prometejem jednu od dve osnovne komponente ivota koji se kao celina nagovetava ukljuivanjem himne o Ganimedu, a nju je Gete, sigurno ne sluajno, sta-

vio 1789. u svojim delima neposredno iza Prometeja. Prkosno samopouzdanje otpadnika Prometeja i enja Ganimeda za stapanjem sa svemirom lirski su izraz pomenutih pojmovnih parova koji odreuju Geteovo miljenje isto toliko koliko i njegovu poeziju. Celo stvaranje", pisao je Gete na kraju osme knjige svoje autobiografije, nita nije i nita nije bilo do otpadanje i vraanje iskonskom". enja za spajanjem sa iskonskim izvoritem, pregnantno formulisana u Ganimedovom grlei grljen", okvir je i za Pesmu o Muhamedu, gde se slikom mone reke koja nezadrivo ide cilju, stvarajui kulturu i menjajui svet, predoava ivotni put genija. Geteovo ivotno iskustvo odrazilo se i u drami. U poznatom govoru Povodom ekspirovog dana (1771), kojim mladi autor slavi ekspirovu veliinu, nalazi se i reenica koja malo kae o ekspirovim komadima, a znatno vie o Geteovim dramskim fragmentima i planovima tog vremena> Svi ekspirovi komadi, centralna je Geteova misao, okreu se oko skrivene take (...) u kojoj se ono to je svojstveno naem ja% sloboda na koju pretenduje naa volja, sudara sa neminovnim tokom celine". Za razliku od drame prosvetiteljstva, u kojoj se pojavljuje tragian pojedinac kao predstavnik netraginog sveta, dramu generacije na ijem elu stoji Gete, karakteriu nove tendencije. Kolizija pojedinca, koji insistira na neogranienoj slobodi svoje volje, neminovna je sa istorijskim procesom, zbirom takvih volja, i vodi u katastro-

fu. Geteovi dramski planovi tog perioda potvruju da mu je upravo ta osnovna konstelacija lebdela pred oima. Glavni likovi planiranih drama - titan Prometej, 9 moni Cezar, umni Sokrat, osniva islama Muhamed bili su predvieni da demonstriraju tezu o ustrojenosti jednog sveta u kome je veliki ovek morao da strada ili da rtvuje svoje ideale. Prvi celovit prikaz tragedije jedne znaajne linosti sree se u drami Gec od Berlihingena, objavljenoj anonimno 1773. godine, kojom Gete postie prvi znaajan uspeh. Snaan ekspirov uticaj vie je nego oigledan. ekspirov pogled na ivot, njegovo shvatanje veliine i strasti odredili su dramaturgiju i nov jezik. Gete Gecom utemeljuje istorijsku dramu u Nemakoj, a postie odmah jo jedan vaan cilj ovog anra: pesnik tematizujui prolost, govori o svome vremenu. Nedvosmisleno, iako indirektno, drama predoava shvatanje ivota, dravnog sistema, religije, morala i prava Geteovih savremenika. Hrabro istupanje glavnoga junaka u korist cara upereno je istovremeno protiv apsolutizma nemakih kneeva i njihovih minijaturnih teritorija, njegova iskrena i duboka religioznost razotkriva dogmatski klerikalizam XVIII veka, njegova prirodnost i vitalnost prekor su uglaenom i aneminom prosvetiteljstvu. Posebna snaga drame lei u dijalozima Isklju^vo jezikom, ponekad sa samo nekoliko reenica ili rei, karakterie mladi autor individualnost svojih likova. Plastina slika XVI veka,

kakva se dotle nije videla na nemakim pozornicama, rezultat je jezikog majstorstva. Veliki uspeh Geca od Berlihingena bacio je u senku jo vei: objavljivanje romana Patnje mladoga Vertera (1774). Tim delom, pisao je er Luka, zapoela je kratka, ali vanredno znaajna filozofska i literarna hegemonija Nemake". Gete, dotle poznat u Nemakoj kao autor drame o Gecu, nakon svog prvog romana, postao je pisac evropskog ranga. Nijedno njegovo delo objavljeno za ivota nije nailo u Evropi na takav odjek kao Verter. Osvrui se u zrelom dobu na drutvenu i duhovnu klimu u vreme nastanka romana, Gete je pokuao da objasni razloge uspeha: Mueni nezadovoljenim strastima, bez ikakvih spoljnih podsticaja na znaajne radove, sa jedinom namerom da se ovek dri granica sporog, praznog graanskog ivota ~ ljudi su se, u svojoj zlovoljnoj obe10 sti, mirili s milju da napuste ivot po SVOJOJ volji ako im on vie ne odgovara, i da se tako na dosta bedan nain oslobode svakodnevnih nezgoda i tegoba. Ovo uverenje bilo je tako raireno da je ba Verter zbog toga izazvao veliki utisak, jer je svuda naiao na odziv i javno i razumljivo prikazao sutinu mladalakog uobraenja". Patnje mladoga Vertera bile su izazov za publiku svoga vremena. Iako je racionalizam bio potkopan, a krute crkvene dogme izgubile od svoje svemoi, literarni ton

tom razdoblju davala su dela ije intencije nisu ostavljale itaoca u nedoumici. Jo uvek je na snazi bila ema prema kojoj su negativno koncipirani literarni likovi sluili kao opomena, dok su pozitivni, po pravilu sa uspenim ivotnim putem, bili zamiljeni kao uzor. U prosvetiteljstvu je moral trijumfovao nad porokom, i tu neminovnost potvrivalo je itaocu svako novo delo. Protagonisti radnje u delima graanskih prosvetitelja bili su predstavnici sveta koji je na momente mogao biti tragino ugroen, ali koji nije mogao biti ozbiljno doveden u pitanje. Verter se, meutim, nije uklapao u tradicionalne okvire. Uvreno miljenje da emocije i moralne norme, originalnost i konvencija, individualnost i drutvena hijerarhija ne moraju se sukobljavati, Geteov roman energino je uzdrmao. Verter, emancipovani graanski intelektualac, nespreman na kompromise, zavrava tragino. Uspeh romana bio je senzacionalan. Iako je re o linim iskustvima kao bitnom podsticaju, ona su se, sublimisana u delu, pokazala reprezentativnim za jednu generaciju koja je u liku Vertera prepoznala svoja raspoloenja i svoje tenje. Ne znai to da je kritika odmah shvatila svu umetniku vrednost ovog dela. Verter, koji je u osnovnim komponentama oznaio preokret u istoriji evropskog romana, prihvaen je prevashodno kao ljubavna pria. Njegova socijalna dimenzija ostala je neuoena, a najvei broj italaca reagovao je emocionalno.

Naviknuta na literaturu koja okrepljuje i koja sadri jasne putokaze za praktian ivot, italaka publika se 1 sentimentalno identifikovala sa likovima romana. Struktura romana pogodovala je ovom vidu recepcije. Odlumivi se za epistolarni roman po ugledu na Riardsona i Rusoa, istina bitno izmenjen jer donosi iskljuivo pisma glavnog protagoniste, Gete je itaocu uskratio objektivnu sliku dogaaja i Verterovog karaktera, ali je njegov unutranji ivot prikazan posebno intenzivno. italac je na taj nain, u izvesnom smislu, prinuen da prihvati Verterovu perspektivu i njegovo tumaenje sveta i da se sa njima poistoveti. Ne iznenauje to je roman u redovima graanskih prosvetitelja naiao na nerazumevanje. Za njihov didaktiki koncept, prema kome je roman imao da bude svojevrstan prirunik moralnih naela i graanskih vrlina, Verterov neizbeno tragian kraj bio je neprihvatljiv. Najee kritike su stizale iz klerikalnih krugova, za koje je kamen spoticanja predstavljalo samoubistvo. Na popularnost romana te kritike nisu uticale. U toku 1775. objavljeno je osam novih izdanja, a iste godine objavljen je i francuski prevod. Uprkos velikim knjievnim uspesima, mladog pesnika zahvatila je egzistencijalna kriza. ivotne okolnosti i lini razlozi, ponovie se to i deset godina kasnije, uinili su da je Gete na svaki nain traio priliku za odlazak iz svoje sredine. Ona mu se ukazala u

jesen 1775: na poziv vajmarskog vojvode Karla Augusta preao je Gete iz rodnog Frankfurta na Majni u Vajmar, gde je, uz kraa odsustvovanja, ostao do kraja ivota. U kojoj je meri ova sudbonosna odluka bila i neminovna pisao je sam pesnik: Sa irinom i ivahnou svoga duha ja bih pomahnitao u teskobi i tromosti graanske sredine". U Vajmaru, koji je brojao 6 000 stanovnika, cela drava je imala 100 000, posvetio se Gete, kao blizak saradnik i prijatelj Karla Augusta, razliitim administrativnim poslovima. U skladu sa svojim prosvetiteljskim uverenjem da se preko apsolutistikog vladara moe pozitivno usmeravati razvoj drutva, pesnik je aktivno uestvovao u poslovima pozorita i finansija, starao se o putevima, vojsci, pravosuu, umarstvu i rudarstvu. Njegova oekivanja se nisu ispunila, reforma je 12 izostala i Gete je rezignirano zabeleio da ne shvata kako je njega, roenog za neko privatno zanimanje sudbina upetljala u dravnu upravu i kneevsku porodicu". Bavljenje prirodnim naukama poinje, takoe, u prvoj vajmarskoj deceniji. Geologija i mineralogija zaokupljaju njegovu panju, a neto kasnije paleontologija i anatomija. Godine 1784. polo mu je za rukom da otkrije i meuvilinu kost (081p1egahage) i time potkrepi svoju viziju o organskom jedinstvu ive prirode. Sada mi je najvei izvor zadovoljstva botanika", pie 1786, sve mi se namee, ne razmiljam vie o tome, sve mi dolazi

i ogromno carstvo mi se u dui uproava, tako da i najtei problem mogu odmah prosto oitati. Samo kad bih mogao nekome da saoptim ono to vidim i oseam, ali to je nemogue. A nije to neki san, neko matanje; to je sagledanje sutinske forme, kojom se priroda tako rei stalno igra i igrajui se stvara raznovrsni ivot". Iako u prvoj deceniji ivljenja u Vajmaru nije objavio nijedno obimnije delo, taj period je na Geteovoj linosti ostavio nesumnjivo pozitivne tragove. Dravniki poslovi uslovili su nov, trezveniji prilaz ivotu, a intenzivno bavljenje razliitim granama nauke razvilo je posmatraki dar i donelo dotle nepoznatu preciznost izraza. Nov stil se radikalno razlikuje od onoga u tekstovima do dolaska u Vajmar. U pismima ili dnevnikim zapisima sa prvog putovanja po vajcarskoj 1775. zapaanja i iskustva su fiksirana lirskim tonom ili ekspresionistikim reenicama u kojima su zvuk, ritam i slika od iste vanosti kao gramatika i logika. On je veran odraz izmenjenih pogleda na ivot. vajcarska priroda, koju je na svom prvom putovanju opisivao kao svemono stranu", pojavljuje se etiri godine kasnije u novoj svetlosti. Ona je i sada mona i uzviena, ali Gete ne stoji pred njom samo zadivljen. U svim njenim manifestacijama, samo naizgled samovoljnim i sluajnim, pesnik otkriva zakonitost i trajnost; Makakve ih revolucije kasnije pokretale, odvajale, cepale, i one su

bile pojedinani potresi i sama pomisao na tako ogrom1 no kretanje izaziva uzvieno oseanje veite postojanosti. I samo vezano za velike zakone, vreme je nekad vie nekad manje delovalo na njih (...) Duboko se osea da ovde nita nije proizvoljno, da u svemu vlada veiti zakon koji sporo dejstvuje". Zaokret u ivotu kristalisao se prevashodno u lirskim pesmama, jedinim uspelim umetnikim ostvarenjima tog razdoblja. One su i svedoanstvo o putu koji je pesnik postepeno proao od furioznih poetaka do klasike. Eksplozivnost i mladalaki prkos olieni u Prometeju ne sreu se vie u poeziji koju karakteriu prigueni tonovi, mera i umerenost. Vinkelmanova rasprava Misli o podraavanju grkih dela u slikarstvu i vajarstvu (1755), kojom se kanonizuju estetske i etike komponente umetnikog dela kao i njena sredinja doista uvena formulacija o idealu savrenog oveka koga karakterie plemenita jednostavnost i mirna veliina", pozadina su sada Geteove lirike. Pesma, istina, polazi od linog iskustva, ali je u njoj eliminisano subjektivno, pojedinano i izuzetno i insistira se na objektivnom, optem i zakonitom: Po venim, gvozdenim / velikim zakonima / moramo krug svog / bitisanja svi / da opiemo". Velike himne kao Granice oveanstva, Boansko, Pesma duhova nad vodama, kao i lirska ostvarenja Obujmio planinu, Mesecu Putnikova pesma pred no, Minjon, primeri su lirike u kojoj se smisao, slika, ritam i zvuk sta-

paju u celinu neponovljive lepote. Septembra 1786. Gete je otiao u Italiju. Duboko nezadovoljstvo poloajem izmeu pesnika i dravnog slubenika nije se drugaije moglo razreiti. Poslednjih godina sam", pisao je iz Rima, vie prieljkivao smrt nego ivot". Nepune dve godine boravka na klasinom tlu oznaile su novu cezuru u ivotu i donele preporod. Da, mogu rei", rekao je u starosti, da sam jedino u Rimu osetio ta je ovek zaista. Taj vrhunac, to blaenstvo oseanja docnije nikad vie nisam dostigao; u poreenju sa mojim raspoloenjem u Rimu, u stvari potom nikad vie nisam bio radostan." Susret sa antikim obrascima i idealima vratili su Geteu stvaralaku produktivnost. Na delima Mikelanela, Rafaela, 14 Paladija, kao i grkih vajara, otkrivao je sutinu umetnosti kojoj je priroda bila uzor i koja je ostvarila meru u pogledu sadrine i forme, harmonian odnos izmeu pojedinanog i celine. Stvarati, znailo je pesniku orijentisati se prema unutarnjoj harmoniji prirode koja se zasniva na organskim zakonitostima. Pojmovi zakon", forma", oblik", tip", usvojeni u tom periodu, uli su u temelje Geteove estetike. Boravak na italijanskom tlu bio je podsticaj da se dovre drame Egmont, Ifigenija na Tavridi, i Torkvato Taso. Dok je drama u prozi Egmont (1788), koja obrauje ustanak Holanana protiv panskih osvajaa u XVI veku,

blia mladalakom stilu, druge dve drame vrhunska su dela klasine epohe. Gete je u Ifigeniji (1786) poao od Evripida i grae koja je, poev od XVI veka, ee obraivana (Rasin 1674, Gluk 1779), ali je, dajui tradicionalnom zapletu nov smisao, od mitske drame stvorio psiholoku i stavio akcenat na jednu od osnovnih tendencija XVIII veka: na tenju oveka za autonomijom. Za razliku od Evripida kod koga dramski rasplet obezbeuje boginja Atina, Geteova Ifigenija odustaje od lukavih reenja koja joj se nude i opredeljuje se za delo neuveno": istinu. Ifigenijina autonomna odluka, koja obezbeuje pomirljiv kraj, poiva na novom, prosvetiteljski shvaenom odnosu izmeu oveka i bogova: etika istog oveka XVIII veka korespondira sa voljom bogova. Ifigenija insistira na harmoninom odnosu izmeu humanog ina, dakle neeg to se nalazi u sferi mogueg, i milosti bogova. Svet Geteove Ifigenije nije, kao to se dugo tvrdilo, tako jasan i proziran, a poruke humanosti nisu tako razgovetne i jednoznane. Ako je samovolja bogova, na koju podsea Pesma parka na kraju etvrtog ina, i stavljena van snage, ostaju tamna mesta na Orestovom putu isceljenja, trenuci Ifigenijinog dubokog oajanja, ostaje i, Toantovom etosu preputen, delikatan ishod drame. Gete svojim delom nije ponudio sliku drutvene stvarnosti. Ifigenija je model koji, stilski i dramaturki strogo stilizovan, postavljen izvan istorijskog

konteksta, demonstrira nov stadijum u razvoju savreme1 nog oveka, u kome, nakon ukidanja diktature bogova, autonomna linost preuzima odgovornost za svoju sudbinu i humanije meuljudske odnose. Preglednu dramsku strukturu Ifigenije Gete je zadrao i u Torkvatu Tasu, zapoetom 1780, a objavljenom 1790. godine. Broj likova bio je opet sveden na pet, jedinstvo radnje, vremena i mesta uzorno ouvano. Za Ifigeniju karakteristian stilizovan jeziki izraz, koji iskljuuje govorni jezik i njegovu leernost, sree se u Tarkvatu Tasu kao i usko omeen prostor zbivanja: u obe drame stilizovana priroda kao zahtev oveku za savlaivanjem individualnosti i spontanosti. Spoljanji svet izgubio je svoju vanost - od istorijskog Tasa ostalo je samo ime - problematika intelektualizovana, radnja reducirana na minimum, a psiha protagonista postala je gotovo iskljuivo mesto dramskih sukoba. Zbivanje smeteno u sredite drame, sukob pesnika na dvoru sa svojom sredinom, i pored paralela koje namee slinost izmeu Geteove i Tasove egzistencije, ne razreavaju biografski podaci. Torkvato Taso nije drama o Geteovom ivotu; u obliku apstraktnog modela Gete je predoio problematiku modernog pesnika. Ta apstraktnost povezuje Ifigeniju i Torkvata Tasa i signalizira nov tip Geteove drame, bitno razliit od Geca i Egmonta. Razlikom u shvatanju umetnosti Gete karakterie svoje likove. Za princezu Leonoru poezija je refu-

gijum za njena oseanja, za Alfonsa, vladara i mecenu, mogunost da mu ime ne potone u zaborav. Utilitaristiki sudi o umetnosti Antonio, politiar i dravnik. Nasuprot njemu Gete je postavio Tasa, senzibilnog pesnika koji ivot radikalno vezuje za svoju umetnost: Kad smiljati il' pisati ne mogu, / za mene ivot nije ivot vie". Ali Geteov Taso, izdiferenciran i nervozan karakter, sklon ekstremnim raspoloenjima, nesiguran je u proceni okoline u kojoj ivi. Njegov genijalni subjektivizam izvor je njegove sree i nesree: on kome je dato da kae kako pati, kad obian ovek zanemi" u svome bolu", neminovno dolazi u traginu koliziju sa etikim i estetskim normama svoje sredine. Kraj drame izaziva nedoumice. Da li je re o tragediji ili se tra16 gine disonance ipak razreavaju - ne moe se sa sigurnou tvrditi. Ipak, veina knjievnih kritiara smatra da je Tasov slom neizbean. U tom smislu pisao je ve i iler. U poznatom spisu O naivnoj i sentimentalnoj poeziji on je ukazivao na slinost konstelacija izmeu Tasa i Vertera i time sugerisao tragino shvatanje ishoda. Paralela sa Verterom, koja se moe i u detalje pratiti, gotovo se namee, a i sam Gete prihvatio je Tasa kao potenciranog Vertera". Iako je teko verovati da se u Tasovom tragino organizovanom karakteru neto bitno moe izmeniti, problematian je svaki jednoznaan odgovor. Pouna je opreznost kojom je Rihard Vagner rea-

govao na dramu: Ko ovde ima pravo? Ko nema? Svako vidi kako vidi i ne moe drugaije". Izbalansiranost argumenata i protivargumenata, uvek ubedljivo za i protiv, ostaje kao jedno od bitnih obeleja drame. Pravi smisao" Torkvata Tasa, objasnio je Gete, jeste nesrazmera talenta i ivota". To znai: zahtevi ivota ipak se ne mogu ignorisati. Vanost Geteove drame jeste i u tome to je ona prva osvetlila problem odnosa knjievnika i drutva. U celoj svetskoj knjievnosti, pisao je vajcarski germanista Emil tajger, pojavljuje se sa Torkvatom Tasom po prvi put pesnik kao protagonista ozbiljne drame. Nekoliko decenija ranije to ne bi bilo mogue. Problematika drame u ovom obliku nije bila poznata, i tek pojavom pesnika, kao to su bili Kloptok ili Gete, ona se nametnula. Taj istorijski trenutak, koji daje peat i savremenom shvatanju umetnika i njegovog poloaja u drutvu, Gete je ubedljivo fiksirao. U Italiji pesnik nije otkrio samo svet umetnosti. U ophoenju sa prirodom junog podneblja sticao je nova saznanja i u prirodnim naukama. O njima je re u vanim stihovima Metamorfoza biljaka (1790) i Metamorfoza ivotinja (1806), koji sublimiu nastojanja da se u prirodi otkriju sutina i zakonitost razvitka. Iza brojnih pojava u kojima se manifestuje ivot Gete vidi prafenomene sveg bitisanja. Ovo saznanje u osnovi je njegovog bavljenja prirodnim naukama, kojima posveuje sve vie panje i vremena. Mora se znati da je Gete Uenje o

bojama (1810), obimno delo neophodno za razumevanje pe1 snikovog sveta, smatrao jednim od svojih najznaajnijih dela. Pogledi na umetnost i ivot sa kojima se Gete vratio iz Italije nisu naili na razumevanje u Vajmaru. U staroj okolini pesnik je iveo usamljeno. Stagnirala je i pesnika produktivnost. Izuzetak ine Rimske elegije, napisane pod naslovom Egopsa Kotapa i objavljene 1795. godine. Osnovni motiv stihova, nesputana ulna ljubav, koji je puritanska publika doivela kao skandal bez presedana, nije bio jedina novost. Koristei lirski ciklus, u kome se teme i motivi uzajamno dopunjavaju i osvetljavaju, Gete je u svoju poeziju uveo formu izraavanja kojom e se kasnije rado sluiti. Stihom elegije dati su u vedrom, strastvenom ili ironinom tonu kroz dijalog, alu, igru rei i refleksiju, duh antike i modernog sveta, erotsko iskustvo i klasino obrazovanje, ljubav i poezija. Na pitanje odnosa nasleene klasine forme i modernog sadraja, Gete je suvereno odgovorio Rimskim elegijama. O drugom, manje znaajnom boravku u Italiji govore Veiecijanski epigrami (1790), proeti razoaranjem i gorinom. Svakodnevica Italije nudila je dovoljno povoda i za takvu perspektivu. Getea koji je u osnovi ivota video evoluciju, duboko je potresla Francuska revolucija, koju je, za razliku od drugih nemakih pesnika od samog poetka, i to kategoriki, odbijao. Istina je", govorio je pesnik u staro-

sti, prijatelj Francuske revolucije nisam mogao da budem, jer njene su mi grozote bile odve blizu pred oima i bunile me svakog dana i asa, dok se njene blagotvorne posledice tada jo nisu mogle uoiti. A nisam mogao ravnoduno gledati kako u Nemakoj nastoje da vetaki prouzrokuju prizore sline onima koji su u Francuskoj bili posledica velike nunosti." Dogaaj u kome je pesnik video opasnost za vrednosti na kojima je poivao njegov svet zaokupljao mu je panju niz godina. Pesnika nastojanja da se sa njima ponese, drame Veliki Kopt (1791), Graanin-general (1793) i Uzbueni (1794), nisu donela rezultate. Sa istom namerom napisao je i ep LisacRajneke (1793), u kome trijumfuju lukavost i niskost. Najznaajnija drama sa ovom tematikom je Vanbrana ki 18 (1803), delo znaajnog jezikog i misaonog dometa, ali kao pozorini komad iskonstruisano i neubedljivo. Francuska revolucija je i u pozadini epa Herman i Doroteja (1796). Kao protivtea dogaaju koji ugroava miran i kontinuiran razvoj, dat je ovde uzak krug porodice. Problematinost epa lei u tome to mir i statinost poetske slike izgledaju neobino u okviru u koji je ona smetena. Kao osetan kontrast nameu se itaocu dogaaji iz Francuske revolucije i sigurne, vrste, u sebe zatvorene zajednice, na ijoj su strani sve pesnikove simpatije. Geteova idealizovana graanska klasa, prezentirana kao idealno drutvo, ostala je neobuhvaena ten-

dencijama razvoja svetske istorije. Idilian ep koji je italaka publika oduevljeno prihvatila, a iler smatrao vrhuncem novije nemake knjievnosti, poslednjih godina je predmet estokih napada Godine 1794. poela je Geteova i ilerova saradnja, koja e trajati do ilerove smrti. iva veza meu prijateljima ogleda se najpre u intenzivnoj prepisci o sutinskim pitanjima estetike i poetike i predstavlja nezaobilazan dokument za razumevanje epohe nemake klasike. Rezimirajui prve godine prijateljstva sa ilerom, Gete je poetkom 1798. pisao: Probudili ste u meni drugu mladost i ponovo me uinili pesnikom, to skoro vie i nisam bio". Prisan kontakt sa ilerom znaio je za pesnika izlazak iz viegodinje izolacije i upoznavanje sa idejama nove epohe, kojoj je ton davala Kantova kritika filozofija. ilerovo nastojanje da ubedi Getea, naivnog" pesnika, u neophodnost teorijskih refleksija kao nezaobilazne komponente stvaralakog procesa, osnovna je nit prepiske. Taj oblik saradnje Gete nije odbacivao: Ja Vas molim da se ne ustruavate da me, rekao bih, isterate iz mojih granica". Podstaknut ilerom, Gete je nastavio rad na romanu o Vilhelmu Majsteru, zapoetom 1777, pod naslovom Pozorino poslanje Vilhelma Majstera. Boravak u Italiji i Francuska revolucija potisnuli su bili roman u drugi plan. Izmena u odnosu na Pozorino poslanje ogledala se u funkciji pozorita u ivotu glavnog junaka, koji, u

prvoj verziji, kao mlad i obdaren pisac, vidi u pozo10 ritu ivotni cilj i postaje reiser. Ne samo Geteovo lino iskustvo ve, pre svega, drutvenoistorijski razvoj uslovio je da su te prvobitne intencije morale izgledati prevaziene. Pozorite, koje je za mladog pesnika stajalo u sreditu duhovnog interesovanja, izgubilo je pri kraju stolea reprezentativni karakter. Umetnosti se, dodue, nije mogla porei posebna uloga u ivotu, o emu je svedoio i Geteov Verter, ali se za graanske intelektualce objektivna stvarnost nije mogla identifikovati sa pozoritem, a Geteu je to izgledalo mogue u vreme poetka rada na romanu. Vilhelm Majster reprezentuje jednu generaciju koja, pod uticajem Lajbnica, aftsberija i Rusoa, nije vie spremna da se povinuje zateenim nadindividualnim normama i koja, stavljajui akcenat na individualnost, trai svoje mesto u drutvu. Vilhelmove rei, da sebe lino, takvog kakav sam, sam obrazujem, to mi je bila mutna elja jo od rane mladosti" karakteristine su za takvo shvatanje i ine sr romana. Na putu ka proklamovanom cilju, Gete svog junaka konfrontira na razliitim stupnjevima njegovog, razvoja sa reprezentativnim oblicima drutvene stvarnosti. Sasvim je u skladu sa duhovnim tendencijama poslednjih decenija XVIII veka to to Vilhelm, kome pred oima kao ideal lebdi humanistiki univerzalno obrazovan ovek, ne polazi od nauke nego od pozorine umetnosti. Vanost koja se

pridaje pozoritu kao instituciji od prvorazrednog znaaja za estetsko vaspitanje Gete podvlai detaljnim prikazivanjem razliitih oblika pozorinog ivota. Vilhelm se upoznaje sa lutkarskim i amaterskim pozoritem, sa druinom igraa na ici, improvizovanim, putujuim i dvorskim pozoritem; on je upuen i u probleme reije, probe, muzike, recitacije i sufliranja. Vrhunac bavljenja pozoritem je Vilhelmov doivljaj ekspira. Aktuelnost romana je time posebno naglaena: upravo na komponentama koje su uinile da ekspirovo delo postane jedan od duhovnih uzora Geteove generacije temelji se i Vilhelmov doivljaj. Pozorite za Vilhelma ima jo jedan - vrlo vaan znaaj. Ono je, naime, mesto gde se niveliu klasne razlike. Vilhelm, koji ima sklonost upravo ka onom harmoninom razvoju prirode" koje mu roenjem nije dato", zna da je u Ne~ makoj" samo plemiu omogueno izvesno opte", lino obrazovanje". Prava koja je jednom irem sloju graanstva u Francuskoj bila obezbedila Revolucija, u Nemakoj su postojala samo kao iluzija. Na daskama se", Vilhelmov je zakljuak, obrazovan ovek pojavljuje u linom sjaju kao i u viim klasama." Iako je u XVIII veku umetnost, a ne crkva, ta koja je u stanju da razrei egzistencijalna pitanja oveka, religiozni aspekti sastavni su deo duhovnog horizonta graanske inteligencije. Uticaj pijetizma je od posebnog znaaja. Kroz njegovu kolu proao je i Gete. U

traktatu Ispovesti lepedue i Vilhelm upoznaje pijetizam, usvaja njegovu strogost i metodinost u voenju ivota, ali ne i njegovu asketinost; susret sa pijetizmom neophodna je, mada i prolazna etapa Vilhelmovog puta. Pod okriljem drutva, koje bdi nad njegovom sudbinom i koje objedinjuje estetske i etike norme, kao i praktinu delatnost, Vilhelmov ideal univerzalnog obrazovanja pretrpee izvesne korekcije. U jednom trenutku njemu e biti kazano jedno od optih saznanja ljudskog ivota - da ovek nije srean pre nego to njegove bezuslovne tenje same sebi ne odrede granicu". Vilhelm, ije obrazovanje objedinjuje bitna stremljenja vremena i koji uvia neophodnost usmerenosti prema nekom pozivu, postaje ravnopravan lan socijalne zajednice. Roman je objavljen 1795/ 96, a doekali su ga najpohvalniji sudovi. Svako e u Majsteru nai svoje godine uenja", smatrao je Vilhelm fon Humbolt. iler, iji je udeo u koncepciji romana bio od posebnog znaaja, pisao je oduevljeno: Mirno i duboko, jasno, pa ipak neshvatljivo kao priroda, tako deluje i tako stoji tu; sve, ak i najsitnija uzgredna crta, pokazuju lepu ujednaenost due, iz koje je sve poteklo". Teoretiar romantizma Fridrih legel nazvao je Francusku revoluciju, Fihteovu filozofiju i Vilhelma Majstera najveim tendencijama razdoblja". Godine uenja Vilhelma Majstera trajno su uticale na razvoj nemakog vaspitno-obrazovnog romana. Veliki pripovedai XIX i XX veka - Lud-

1 vig Tik, an Paul, Adalbert tifter, Gotfrid Keler, Tomas Man, Herman Hese - nalazili su u njemu uzor i inspiraciju. Svojevrstan kontakt sa Geteovim delom uspostavio je i Ginter Gras romanom Limeni bubanj. Kao rezultat intenzivne saradnje sa ilerom nastale su i Ksenije (1797), zajedniki epigrami u kojima se otrim i satirinim tonom pretresa stanje u ondanjoj nemakoj knjievnosti, a neto kasnije ilerov Almanah muza doneo je vei broj Geteovih i ilerovih balada, tako da je 1797. ula u istoriju nemake knjievnosti kao godina balada": Razlikama u shvatanju ovoga anra ostala su dva pesnika i ovom prilikom verna. Dok dramatiar iler insistira na dramskoj situaciji, na grupama glumaca i gledalaca, na opisima kulisa ispred kojih smeta radnju, Geteovu baladu karakteriu lirski elementi. Iako se pojedine Geteove balade pribliavaju ilerovim (arobnjakov uenik), reprezentativne za njegovo stvaralatvo ostaju Bog i bajadera i Korintska nevesta - obe sa svojim velikim temama o ivotu, ljubavi i smrti, poetski tekstovi na ijim se porukama humanosti i tolerantnosti zasniva vajmarska klasika. Poetak novog stolea doneo je pesniku teke potrese. Ubrzo posle Herdera (1803) umro je i iler (1805). Stigla ga je i teka bolest, a zatim su i ratni dogaaji zahvatili Geteovu neposrednu blizinu. Prijatelju Celteru pesnik je pisao posle ilerove smrti: Mislio sam da sam izgubljen, a sad gubim jednog prijatelja i sa

njim polovinu svoga bia. U stvari, trebalo bi da ponem ivot na neki nov nain, ali za to u mojim godinama nema vie puta". Opet je nastala pauza u pesnikoj produktivnosti. Tek postepeno vraa se Gete uz velike napore ivotu i stvaralatvu. Nastavlja rad na Vilhelmu Majsteru, a 1807. objavljuje zbirku Soneta, u kojoj ni veliko majstorstvo ne uspeva da prikrije nedostatak supstance. Poinje poezija koja nosi atribute starosti. Iz tog razdoblja je i Pandora (1808). Opet se govori o Prometeju, ali ovoga puta na sasvim drugi nain. Sada je njemu, oveku realnosti i napretka, suprotstavljen njegov brat Epimetej, sav predan nerealnosti, prolosti i lepoti. Pandori nema mesta uz njih: Prometej je odbacuje, Epimetej ne uspeva da je zadri. Njen povratak bie mogu tek u svetu koji bude u stanju da izmiri disonance izmeu delatnosti i lepote. Tema koja u Tasu ima tragian zavretak, ovde nije dovedena do kraja. Drama o Pandori ostala je fragment velianstven u svojoj misaonosti. Znaajno delo ovog razdoblja je roman Izbor po srodnosti (1809), planiran kao novela koju je trebalo ukljuiti u Godine lutanja Vilhelma Majstera. U toku rada pesnik je odustao od prvobitne namere i delo je objavio kao samostalan roman. Neobian naslov potie iz prirodnih nauka. vedski hemiar Torbern Bergman objavio je 1775. studiju Ce atas1gop\> e1es1tzu koja je 1782. prevedena na nemaki. Gete je taj prevod poznavao. Pod

pojmom izbor po srodnosti podrazumevao se hemijski proces u kome se izvesni elementi u kontaktu sa drugim jedinjenjima iznenada izdvajaju iz svoje zajednice i stvaraju nova jedinjenja. Presudna za roman bila je pieva ideja da jedan egzaktan hemijski proces prenese u oblast meuljudskih odnosa Geteov pomonik Rimer zabeleio je u svome dnevniku Geteovu nameru da novim romanom simboliki prikae drutvene prilike i njihove konflikte". U razgovoru sa svojim sekretarom Ekermanom pesnik je to i potvrdio: Jedini proizvod veeg obima", gde je bio svestan da radi prema jednoj osnovnoj ideji", bio je roman Izbor po srodnosti. Na uoenoj zakonitosti meu elementima trebalo je demonstrirati problem nunosti i slobode. Jer: dok elementi anorganskog sveta samo prividno biraju" prema afinitetu, a zapravo moraju to da rade, ovek, slobodno i razumno bie, doveden u analognu situaciju ne stoji pod istom neminovnou. Ipak, tako jasni i neproblematini nisu odnosi meu ljudima. U Izboru po srodnosti sukob izmeu nagona i razuma zavrava se tragino. Dogaaji izmiu kontroli oveka i elementarnom snagom razaraju odnose. Shodno strogoj koncepciji romana, koja se zasniva na hemijskom fenomenu, Gete se opredelio za simboliko prikazivanje zbivanja. Pojedinani motivi i postupci, pojedinane slike i situacije daju se, istina, plastino i ubedljivo, ali njihovu funkciju i smisao italac shvata tek iz celine. Izbor po srodnosti nije oduevio publiku kao Verter, niti

je bio roman, kao Vilhelm Majster, koji e postati paradigma vaspitno-obrazovnog romana u Nemakoj. Tek postepeno, posle Geteove smrti, poeo je roman da zaokuplja panju kao delo u kome se na problemu braka kao institucije razmatraju odnosi u savremenom drutvu; poeli su ga shvatati kao preteu Gospoe Bovari, Ane Karenjine i Efi Brist. Poev od 1809. pa, sa dugim prekidima, gotovo do kraja ivota, pesnik je radio na autobiografiji kojoj e dati naslov Iz mog ivota, Poezija i stvarnost. Sa teitem na istini o stvarnosti a manje na detalju, ovde je, iz perspektive ostarelog pesnika, osvetljen njegov ivotni put od roenja do prelaska u Vajmar. Gete je, meutim, autobiografiju shvatio i znatno ire: on govori o politikim i drutvenim dogaajima, o zbivanjima u umetnosti i nauci, raspravlja o knjievnosti i daje izvanredne portrete njenih nosilaca. Sve su to plodovi mog ivota i ispriane pojedine injenice slue samo za potvrdu nekog opteg zapaanja, neke vie istine (...) Mislim da se u njima kriju neki simboli ljudskog ivota. Nazvao sam knjigu Poezija i stvarnost, jer se viim tenjama izdie iz predela niske stvarnosti (...) Neka injenica naeg ivota ne stie vanost po tome to je i ukoliko je istinita, nego samo ukoliko je neto znaila" - objasnio je pesnik Ekermanu. Piui o sebi i svom delu, Gete je ispisao jedan deo kulturne istorije Nemaca. Izvesnu dopunu autobiografiji predstavljaju

dela Putovanje po Italiji (1816) i Rat u Francuskoj (1822). Posebno mesto meu knjigama koje osvetljavaju pesnikovu linost i njegovo delo pripada Razgovorima sa Geteom, koje je objavio Geteov viegodinji sekretar Ekerman. Posle ilerove smrti Geteovi klasinni nazori o umetnosti postali su manje strogi, a uticaj romantiarske poezije bio je sve uoljiviji. Gete ne prati samo savremenu literaturu Nemaca, Francuza i Engleza nego proiruje svoje interesovanje prema persijskoj i indijskoj knjievnosti, prema nemakoj srednjovekovnoj knjievnosti i srpskim narodnim pesmama. Iz tog razdoblja je i njegov pojam svetske knjievnosti": Najplodniji je bio susret sa lirikom Persijanca Hafisa (1300-1389), u kojoj Je naao iskazana sopstvena iskustva. irina i lakoa Hafisove poezije proete duhom odgovarale su Geteu, za kojim je bilo ostalo vreme prijateljstva sa ratobornim ilerom, vreme Ksenija, napadanja plitkog i trivijalnog i odbrane sagledanih ideala i utvrenih normi. U periodu od 1814. do 1819. nastaje Zapadno-istoni divan. Orijentalna, a posebno Hafisova poezija, kao i naklonost prema Marijani fon Vilemer, daju osnovni ton ovom ciklusu pesama. Rekvizitima Orijenta zaodenut je aktuelan sadraj ali i najdublja egzistencijalna pitanja. U dvanaest knjiga, koliko ihDivan ima, smetena je duboka mudrost starog pesnika, kome nisu nepoznate ni irine sveta ni najintimnija oseanja ljudske due.

Celina Divana poiva na zajednikim temama, motivima i slikama koje povezuju pesme i knjige. O toj karakteristici govorio je jo Gete. Odbijajui da izdvoji jednu pesmu koja bi sluila na ast celoj, zbirci", pesnik je objasnio da je svaki lan zbirke tako proet duhom celine, tako je u sutini istonjaki, tako je povezan s naravima, obiajima, religijom, da bi uvek jednom prethodnom pesmom morao da bude uveden ako treba da utie na matu i oseanja". Tako se uvodna Knjiga pevaa, sa temom o poeziji, zavrava pesmom Blaena enja, kojom su obuhvaene bitne teme Divana. U slici leptira koji trai smrt u plamenu svee sadrani su ljubav i smrt, ivot shvaen kao dijalektiko jedinstvo beskrajnog nastajanja i nestajanja. U Knjizi posmatraa, Knjizi izreka, Knjizi parabola i Knjizi zlovolje nataloilo se ogromno, ne retko, i gorko ljudsko iskustvo. Ono to Divan ini poezijom najvieg ranga jesu teme o kojima je Gete progovorio samo na nekoliko mesta u svom celokupnom delu date sa lakoom koju poznaje samo najzrelija umetnost. Ne sreu se ovde samo dve kulture, Orijent i Okcident, istorija i sadanjost, venost i trenutak, nego i duboka religioznost i mistika, duh i strast, patos i kolokvijalizmi, ozbiljnost i ironija. Prostor i vreme nisu prepreka Geteovom univerzalnom duhu. Po iri-ni i znaenju pitanja, kao i po virtuoznosti umetnikog zahvata, Divan meu Geteovim delima zaostaje jedino za Faustom. Ono to je karakterisalo poeziju Divana moe se

pratiti i dalje kroz pesnikovu poznu liriku. Tada nastaju pesme velike snage i sveobuhvatne simbolike sa optim istinama o oveku i prirodi: Orfike iskonske rei (1817), Jedno i sve (1821), Parabaza (1827), Zavetanje (1829). U stihovima neiscrpne sadrine i izvanredne muzikalnosti svodi pesnik bilans ivota. Karakteristike poz1To g stila stekle su se u pesmi Zorom, kada magle veo (1828), jednoj od najpoznatijih tog perioda. Poremeeno logiko izlaganje nadoknaeno je smelim povezivanjem duha i prirode.- U tri jednostavne strofe pesnik predoava doba dana, transparentne slike stadijuma ivota. Sinteza duha i prirode potpuna je: duh koji tumai prirodu sigurno je uklopljen u njene tokove. Izvestan izuzetak predstavlja Marijenbadska elegija (1823) sa potresnom ispoveu o, poslednjoj velikoj ljubavi, u kojoj je strast potisnula volju, obrazovanje i konvenciju. Naporedo sa ovom poezijom nastajao je i drugi deo romana o Vilhelmu Majsteru - Godine lutanja Vilhelma Majstera (1829). Termin roman moe se ovde, samo uslovno prihvatiti, jer labavu kompoziciju prekidaju umetnute novele i eseji, brojni aforizmi i stihovi, to oteava praenje osnovne niti izlaganja. I glavna linost se esto gubi u pozadini dogaaja. U centru panje nije vie pojedinac koji od ivota i okoline oekuje i zahteva ve ovek spreman na odricanje. Opti problemi drutva dobili su prioritet u odnosu na linost. Na toj osnovi roman je znaajnim delom vizija

modernog drutva i njegovih komplikovanih odnosa. Traenje smisla ivota pojedinca i ivota uopte tema je Fausta (Faust 1, 1808, Faust II, 1832) - Geteovog najznaajnijeg dela, na kome je, sa prekidima, radio punih est decenija. Polazei od legende o oveku koji je prodao duu avolu, Gete je stvorio dramu oveanstva. Relevantna pitanja filozofije i religije, politike, nauke i etike pokrenuta su u ovom najznaajnijem knjievnom delu na nemakom jeziku. ta je Faust znaio pesniku, rekao je on sam neposredno po njegovom zavretku: Na svoj dalji ivot mogu odsada da gledam kao na ist dar, i sada je u stvari sasvim svejedno hou li uopte i ta u moda jo stvoriti", Posle uvodnih stihova Posvete i Predigre u pozoritu, drama zapoinje Prologom na nebu. U dijalogu izmeu Gospoda i Mefista o vrednosti oveka stvoren je transcendentalan okvir u koji je smetena celokupna radnja. Mefistovoj podsmeljivoj slici oveka Gospod suprotstavlja Fausta, oveka velike aktivnosti, i dozvoljava Mefistu da pokua da ga skrene s pravog puta. Siguran u uspeh, Mefisto nudi i opkladu, zaboravljajui da je i on sam, kao negacija svega postojeeg, samo neizostavan deo u procesu razvoja oveka i sveta. Legenda o savezu oveka sa avolom dobila je u novom kontekstu potpuno nov smisao: nije vie re o pojedincu, Faust je predstavnik oveanstva. Na naelno pitanje, da li je dobar ovek" uvek svestan svog puta, morae da odgovori Faust,

koji nijednog trenutka svog dugog ivota ne zna kakva mu je uloga dodeljena na nebu. U velikom uvodnom monologu Faust, naunik i mislilac sa poetka XVI veka, koji raspolae celokupnim znanjem svoga vremena, stoji bespomoan i rezigniran pred tajnama prirode. Njegova enja da upozna snage od kojih je sazdan svet, da prekorai granice kojima je omeen ovek teraju ga da pomo potrai u maiji. Iako nije ubeen u svemo Mefista, koji mu svoje usluge stavlja na raspolaganje, Faust pristaje da mu prepusti duu, pod uslovom da mu ovaj obezbedi da jednom trenutku poeli trajnost: Ako trenutku kaem kada: / Tako si divan! Stani! Traj! - / ti me u lance okuj tada, / tad ne marim da doe kraj! / Tad smrtna zvona nek zazvone, / tad slube budi reen ti, / nek stane sat, kazaljka klone, / nek proe rok to dat mi bi!" Sa otroumnim i cininim pomonikom Faust kree kroz svet. Njegova stremljenja nisu obina. Faust grai da u svojim grudima oseti sreu i bol oveanstva i nije spreman da se zadovolji plitkim uivanjima. Nemo i sa gaenjem posmatra Mefistove neukusne ale ko-jima ovaj eli da ga pridobije. Sutina Faustovog stremljenja ostaje Mefistu do kraja nedokuiva. Mefistove granice vide se i u susretu sa istom ljubavi - dok bespomono posmatra kako ljubav sa Gretom budi u Faustu ovenost, upravo ono to on eli po svaku cenu da eliminie. U susretu Fausta i Grete delo dostie vrhunac. Kratkotrajna srea uinila je Gretu u njenoj malo-

graanskoj sredini tekom prestupnicom. Naputena od Fausta skrhanog tekom krivicom, etiki ista Greta zavrava na gubilitu. Verovatno najlepim stihovima na nemakom jeziku ispriana je tragina povest o ovoj velikoj ljubavi. U drugom delu tragedije Faust naputa uski graanski svet da bi ga put odveo u najvie drutvene krugove. On se pojavljuje na carskom dvoru, gde uz pomo Mefista priziva idealan ljudski par, Parisa i Helenu, posle ega su njegove misli obuzete najlepom enom svih vremena. Ceo drugi in, klasina Valpurgina no, sa smelom temom stvaranja vetakog bia Homunkula, iste entelehije, kao i Faustovi susreti sa bogovima i mitolokim biima na klasinom tlu, predstavljaju uvod za pojavu lepe Helene. Trei in donosi susret Fausta i Helene, spoj germanskog severa sa helenskim jugom. Njihov sin, Euforion, simbol poezije, rano nalazi smrt, a odmah za njim gubi Faust i Helenu. To je i kraj njegovog boravka u legendarnom svetu; Faust se vraa na Sever, u carski dvorac, gde kao nagradu za usluge caru u ratu dobija deo morske obale, koju poinje da pretvara u plodnu zemlju. Svoga Fausta koji je teio apsolutnom znanju, koji je doiveo bezgraninu ljubav i koji je u Heleni susreo apsolutnu lepotu, Gete uvodi u svet delatnosti. U poslednjem inu Faust, moni gospodar i kolonizator, sprovodi svoju zamisao. Ne obazirui se na rtve, greei i dalje, on narodu obezbeuje ivot na tlu koje

je snagom svoga duha i svoje volje otrgnuo od mora. Tek u tom trenutku oslepeli stogodinjak se osea srenim. Mefisto gubi opkladu: opredeljenje za neumornu delatnost i boanska milost, doneli su Faustu izbavljenje. Geteovo monumentalno delo ubraja se u najvea ostvarenja svetske knjievnosti, mada je put do takvog priznanja bio neuobiajeno dug. Kritika je bila glasna, pogoIovu posle objavljivanja drugog dela. Ni najvei savremenici nisu pokazivali razumevanje za delo, a Faustov karakter bio je estoko napadan. Poeziji se sudilo etikim, religioznim ili nekim drugim vanestetskim kriterijumima, te je sud, po pravilu, bio nepovoljan. Posle ovih zabluda usledile su nove: Geteovo delo poelo se glorifikovati. Probuena nacionalna oseanja Nemaca poslednjih decenija prolog veka odigrala su u tome presudnu ulogu. Faust je postao simbol nemakog duha, a kasnije i celokupne zapadnoevropske kulture. Naporedo sa ovim zabludama sazrevalo je saznanje o veliini drame. Znaajan korak u razumevanju Fausta kao umetnikog dela neumornih htenja i traginih iluzija, dela neizmerne lepote i misaonosti, uinjen je posle Drugog svetskog rata. Slino stoji sa ocenom celokupnog Geteovog dela, tesno povezanog sa njegovim ivotom. Od samog poetka pa do u najnovije vreme ni ostala dela nisu bila poteena ne retko besmislenih napada, nerazumevanja i nesporazuma. Nezainteresovanost za akutna pitanja nacije donela

mu je ne malo uvreda i nikad mu nije bila zaboravljena. Na drugoj strani, stvarao se tokom decenija kult pesnikove linosti, gajena predstava o Geteu kao uzvienom predstavniku Olimpa Deo zabluda i predrasuda uklonio je roman Tomasa Mana Lota u Vajmaru (1939). Na Geteovu istinsku veliinu poelo se trezveno ukazivati tek u XX veku. Za dela kao Izbor po srodnosti, Zapadno-istoni divan i drugi deo Fausta prethodni vek nije imao izotren sluh. Vremenska distanca je omoguila da se sagleda u kojoj su meri bile istinite rei Hermana Grima poznatog istoriara umetnosti i jednog od prvih Geteovih biografa, koji je pisao da je Gete svojim delom izmenio duhovnu klimu Nemake i uinio je nekoliko stepeni toplijom. 20 FAUST CRVI dg o POSVETA Prioste opet, lelujna stvorenja, kao pred davni mutni pogled moj. Da vam sad vrsta dam uoblienja? Zar jo sam srcem sklon zabludi toj? Vi navirete svud iz isparenja i magle - lepo! va nek vlada roj! Kako mi duu mladiki potresa arobni daak oko vaih lesa! Vi donosite slike vedrih dana mnoge su drage seni usred vas; javlja se, kb iz zamrlih predanja,

ljubavi i drugarstva prvi as; pominje zbrku ivotnih putanja obnovljenoga bola alan glas i dobre due koje, prevarene od kobi zle, uminue pre mene. Budue pesme oni uti nee kojima nekad svoje prve slah; rasu se krug to ljubazno salee, utihnu onaj prvi odjek, ah! Moj bol sad mnotvo neznano presree od koga me je i kad pljeska strah, a to sam negda pesmom razgaljivb ko zna kud luta, ako je jo ivo. 33 en>a me, ve zaboravljena, goni tim duhovima, u mir, ozbiljnost, sklad, kao da s harfe Eolove zvoni pesma i ape polujasan jad, jeim se, suza za suzom se roni, strogo se srce sve raznei sad; to imam, to se u daljini skriva; to nestade, za mene stvarnost biva. PREDIGRA U POZORITU Upravnik. Pozoriii pesnik. Komiar. UPRAVNIK: Vi to mi pomo dajete u svemu, drugovi moji u dobru i u zlu: da l' ovek moe nadati se emu

od naeg posla na nemakom tlu? Hteo bih da se svidim puku tom, jer daje on i drugom da zaradi. Sklepasmo pozornicu, a pred njom svako se sprema sad da oi sladi. 40 Ve rahat eno sede, ije krive, uzdigli vee spremni da se dive. Narodnoj umem da podiem volji, al' nikad ne beh zbunjen ovoliko; dodue, oni ukus nemaju ponajbolji, ali su naitani kao niko. Kako da damo neto to ar novine ima, i da znaajno bude, i da se svidi svima? Jer volim ja kad gomila se tiska 50 i navire u nau atru, i pone jauk, pone vriska dok se kroz vrata guraju da se satru, kad se u rane popodnevne ase ve laktaju i kre put do kase, i, samo jedne ulaznice radi, ne zaziru ni vrat da slome, kao pred pekarama za hleb u doba gladi. Samo je pesnik vian udu tome: .?5 da sav raznolik svet oara. - O, moj prijatelju, uini danas to! PESNIK; Ne pominji arenu masu meni:

duh bei od nas, vidimo li nju! Zastri mom oku mete zapenjeni, iji nas vrtlog vue prema dnu. Ne, vodi me u neba kut skriveni: pesniku radost cveta samo tu, boanska ruka tu nas blagosilja sred prijateljstva, ljubavi i milja. Ah, to u dui nikne, pa se njija, to plana usna jedva rei sme, as loe a as dobro - sve upija divljani tren i silom svojom tre. esto kroz mnoga leta se probija dok divno se ne uoblii sve. to sja, za tren se rodilo; to vredi, ni pred dalekim potomstvom ne bledi. KOMIAR: Potomstvo! to u njim da glavu morim! Ko e da ljude dananje veseli, da ja sad poem o potomstvu zborim? Zabavu dajte svetu, kad je eli. Pa kad je tu zabavlja valjan koji, to se, ja mislim, u dobit uvek broji. Ko rado i od srca zna to rei, gomile ud ga ne moe omesti; to slualaca krug je vei, to e ga bolje on potresti. Kurano zato! Sve uzorno dajte,

pa matu s njenim horovima svima, strast, razum, oseanja razigrajte, al' svuda neka i ludosti ima! 3 UPRAVNIK: Pre svega, nek to vie radnje bude! Oni bi da to vide, da se ude. Najire dejstvo postie se tako to im se hrpa dogaaja da, te svak se divi, svako zja, i miljenikom naziva vas svako. Mnotvo se samo mnotvom pridobija, svak e tu nai to mu srce ite. Gde mnogo ima, svak neto dobija, pa veseo naputa pozorite. Daje li komad, na komadie ga daj! Uvek e ti od ruke poi paprika taj; lako ga smisli, lako spravlja. to da celinu pred publiku stavlja? Ona to raskomada ionako. PESNIK: Ne oseate vi kolika krparija je bedna to, i kako ne prilii za pravog umetnika! Kad vas se, vidim, ponajvie mari kad neko nadripisaki oljari. UPRAVNIK:

Takav me prekor ne vrea nimalo: ko eli pravo dejstvo neko, do najboljeg alata mu je stalo. To drvo to ga cepate je meko. Za koga piete? Ta ko su oni? Dosada jednog amo goni, drugi se s masnog ruka k nama gega pogleda tupa i stomaka sita, a neko stie - najgore od svega! tek poto novine iita. Svet rasejano k nama hita ba kb da e na makarate; svi samo iz radoznalosti ure. Gospe se toaletama epure i sudeluju u glumi bez plate. ta snivate sa pesnike visine? to vam dvorana puna srce gali? De, gledajte mecene iz blizine! Jedni su hladni, drugi zadivljali. Jedan na karte misli, drugi na to kako e s droljom da provede no. Pa zar da, jadne lude, zato muite muze i svog duha mo? Velim vam, dajte stalno, dajte mnogo, pa ne moete promaiti metu. Nastojte da se ljudi zabune i pometu, a zadovoljiti ih - ta ko je jo to mogb? Al' ta vas to najednom skoli?

Da l' ushienje? Il' vas neto boli? PESNIK: Idi i trai drugog slugu kog! Zar pesnik ljudsko pravo odabrano, najvie pravo od prirode dano, da greno raspe radi dobra tvog? ime on gane srca sviju ljudi? ime on svaki element svladava? Nije l' to sklad to navre mu iz grud i pa, vrativ se, u srcu sav svet zaobruava? Dok priroda ravnoduna beskrajno na vretenu nit venu sue, dok bia sva, neskladno i oajno, u optoj vrevi jauu i bue, ko niz jednolik da razdeli zna, te ritmom i ivotnoj struji? Ko svaki deo u sveoptost tka, gde divnim sazvujima bruji? Ko divlju buru pretvara u strast? Veernju rumen ko u duu toi? 38 Ko stere lepu premalenu cvast putanjom gde e voljena da kroi? Ko plete lovor-vence pune sjaja za sve to zasluno i dobro biva? Ko tvori Olimp? Ko bogove spaja? Ko drugi do li ljudska sila iva

to se kroz pesnika otkriva. KOMIAR: Pa sluite se ovom silom slavnom! Pesniki posb obavljajte veto kao u kakvom zapletu ljubavnom! Sluajno prie, obuzme te neto, ostane, ve do gue si se spleo, al' sreu neko ugrozi ti tad, za ushienjem dou bol i jad dok dlanom o dlan, tu je roman ceo. Pa, hajd, i nama takav komad dajte! U bogat ljudski ivot zahvatajte! Svak ivi njim, neznan je skoro svima, a gde god darne, zanimljivog ima. Ne naroito jasne slike sjajne, istine iskra-dve sred zablude beskrajne tako napitak najbolje se vari to prua svetu okrepe i ari. Tad cvet i dika mladog pokolenja slua iz vae glume otkrivenja, i svaki duh se utanani iz vaeg dela setnom hranom hrani, tad se as ovo a as ono prene, i svak u grudi pronie sopstvene. Jo su svi oni spremni podjednako i da se smeju i da im suze teku, jo zanos tuju, jo ih privid gali.

Ugoditi se ne moe nikako ve uoblienom oveku, a ko nastaje, taj e za sve da vam zahvali. 3 PESNIK: Tad vrati meni one dane kad nastajah, kad bejah mlad, i kad su pesme neprestane u divni navirale sklad, kad magla skrivae mi svet, pupoljke samo gledah svuda, i jo je nebrojena uda u sebi krio svaki cvet. Bez ieg, imah dosta: strast za istinom, u lepoj varci slast. Daj bolnu sreu izobilnu, daj onaj nagon, onaj ar, daj mrnju, daj mi ljubav silnu, o, mladosti mi vrati ar! KOMIAR: Mladost ti jo i treba, dragi drue, kada u bici dumani te stisnu, kad devojke te prelepe okrue navaliv da se o vrat tvoj obisnu, kad valja dobro potpraiti pete k vencu to blista kraj daleke mete, ili kad, posle estoke igranke, krene na gozbe i pijanke.

Ali da hrabro, ljupko zasvirate na instrumentu to ga dobro znate, ka cilju to ga sami izbirate da milo bludite i tumarate to od vas, stara gospodo, svi trae, a od tog nita va ne trpi glas. Ne podetinji ljude starost, kb to se kae, no samo jo kb pravu decu zatie nas. UPRAVNIK: E, dovoljno je bilo rei, da vidim najzad dela prava! 0 Dok tu sve upljom frazom zvei nita se vredno ne deava. ta tol'ko o raspoloenju? Ne oklevajte, ne mudrujte! Jeste l' poete po roenju? Tad poezijom komandujte! 230 Sok estok nam to pre u ae nalijte - ove elje nae nek neodlunost ne obmane. to propusti se danas, to sutradan ve nesta, pa zato ne harite dane; i odluka nek hrabro smesta za kike uhvati mogunost: iz ruku tad je nee dati, no mora dalje delovati

iz sadanjice u budunost. 240 Oni to vode nae bine probaju ega god se sete; zato nek danas samo lete kulise, svetla i maine! Nek sunce sja i mesec nek treperi, zvezde po volji rasipajte; vode i vatre amo dajte, stenja i uma, ptica, zveri! Po tesnoj daari vi tako proite svaki vaseljenski kut, 250 nek odmereno brz vas vodi put sa neba, preko zemlje, do u pakb! PROLOG NA NEBU Gospod. Nebeske vojske. Potom Mefistofeles Tri arhaiela izlaze napred. RAFAIL: U kolu bratskih sfera bruji Sunce i peva drevni poj, putanjom propisanom huji i gromori niz prostor svoj. Anele ovaj prizor snai, mada im smislom nije znan; neshvatljiv ali prepun drai velikih dela traje dan. GAVRILO: Vrti se zemlja s nepojamnom brzinom, raskona kb raj;

s duboko stravnom noi tamnom nebeski smenjuje se sjaj; i kljua val i svom silinom o hridi lomi svoju mo, i sve to s veitom brzinom kroz vasionsku leti no. MIHAILO: I hune se oluje bore nad kopnom, morem, svud u krug, i divljim svojim besom tvore najdubljeg dejstva lanac dug. Munje palacaju i pale, i pusto prati groma trag; 42 al' aneli svim srcem hvale, Boe, tvog dana korak blag. SVA TROJICA: Taj prizor tvoje sluge snai, jer smislom nisi nikom znan, sva dela su ti puna drai i divna kb u prvi dan. MEFISTOFELES (sam): Kad si ve, Boe, opet amo svratio da pita kako smo i ta sve novo ima, a naklonost mi dosad obino nisi kratio, evo i mene zajedno sa svima. Oprosti, krupne rei zboriti ne bih znao,

pa makar mi se tu rugali svi; jer, da se nisi smeha odvikao, mom patosu bi smejao se ti. Ja nita ne znam rei o Suncu i vasioni; vidim jedino ljude i kako se pate oni. Istoga kova vazda zemljin je mali bog i nastran, kb i prvog dana svog. Malo bi bolje ivovao da mu nebeskog sjaja odblesak nisi dao; on zove umom to, a uma sav mu smer da bude zverskiji no svaka zver. On mi se ini, uz vae doputenje, kb skakavac, dugonogo stvorenje to samo leti, skae, pa u travi smesta se opet starom pesmom javi; pa bar da iz te trave ponovo ne uzlee! Ne, on ti gura nos u svako smee. GOSPOD: Zar nema nita drugo da mi kae? Optube samo, kb i pre, izlae? Zar ti na zemlji nita potaman ne izgleda 3 MNFISTOFKLNS: Ne, Boe! Smatram da je onde jad i beda kb to oduvek bee - da sakloni vas Bog. Ljudi se mue kb kukavci sinji, pa ak ni avo vie ne mari da ih kin>i. GOSPOD:

Zna li Fausta? MEFISTOFELES: Doktora? GOSPOD: Slugu mog! 310 MEFISTOFELES: Zbilja, na udan nain on vas slua! Ta luda hranu nezemaljsku kua. Sav vri i kljua, u daljinu udi, upola svestan onog od eg ludi; od neba zvezde ponajlepe trai, od zemlje ponajviu slast, a nit' blizina nit' daljina blai enju tih uzburkanih grudi i njihovu ne toli strast. GOSPOD: Mutno i zbrkano on sada slui meni, 320 al' put jasnoe vodim njegov hod. Batovan zna, kad drvce zazeleni, da e budua leta doneti cvet i plod. MEFI STOFEL ES: A da l' biste se kladili u to? Izgubiete njega vi, da znate, ako mi samo doputenje date da svojom stazom vodim ga u zlo. GOSPOD: Dok je na zemlji i hodi izme ljudi,

neka ti nije zabranjeno to. Dogod za neim tei, ovek bludi. 330 MEFISTOFELES: E, hvala vam; jer kada umre ko, za njega ja ne marim ionako. Najvie volim obraie rumene. Na leeve ne pozivajte mene; ko maka s miem, i ja tako. GOSPOD: Lepo, po svome postupaj! Odvodi taj duh od praiskonskog vrela, moe li da ga pojmi, u ponor sa njim hodi; al' zastae i postiena ela morae najzad priznati i sam: 340 nagonom mutnim vuen, dobar ovek pravoga puta svog je svestan dovek. MEFISTOFELES: U redu, de! Te prie dobro znam! Al' ovo dovek" proi e u mah. Za opkladu me svoju nije strah. Kad dospem konano do cilja dozvolite da zaklikem od milja. Puzie meni on i jee prah, kao roaka moja, uvena ona zmija, i jo e sve to da mu prija. 350 GOSPOD: I tad se samo slobodno pojavi;

nikad ne radih takvima o glavi. Od svih duhova - poricaa najvie trpim zlobnog zadevaa. ovekova delatnost i odve lako klone, on zaas u mir bezuslovan tone; stog rado na put dajem mu drugara to podstie, te tako, iako avo, stvara. Al* pravu decu boju neka krepi obilja ivog ovaj prizor lepi! to nastaje, to veno tka i buja, nek obujmi vas ljubavlju beskrajnom, pojavi koja nestalno leluja vrst oblik dajte svojom milju trajnom. (Nebo se zatvara, arhaneli se razilaze.) MEFISTOFELES: Volim da katkad vidim se sa Starim i uvam se da sa njim odnose ne pokvarim. Ba je videti lepo takvoga gospodara da i s avolom samim oveno razgovara. 46 PRVI DEO TRAGEDIJE NO U visoko zasvoenoj, tesnoj gotskoj sobi Faust sedi nemirno na stolici za pultom. FAUST: Avaj, koliko leta minu otkako filozofiju, prava, 370 a sa njima i medicinu

revno i trudno izuavah! ak sam, na svoju alost pravu, i bogoslovljem punio glavu. ta stekoh, luda, od nauke te? Znam samo ono to znao sam i pre. Magistar, ak doktor zovem se ja, a da li iko vidi i zna da deset ve leta ovako hodam i uenike za nos vodam? - 380 A vidim da nita ne moemo znati! To e mi srce skoro razderati! Pametniji sam, dodue, od njih, od svekolikih doktora tih, od magistara, popova, ata, od svih tih zvrndova i zamlata; sumnja il' skrupula nije me takla, ne bojim se avola niti pakla al' me i radost napusti sva; ne uobrazih da saznadoh ta, 390 da mogu nekoga pouavati i ljude nabolje preobraavati. A nemam ni para ni imanja, nit' svetskih poasti i priznanja; ni pas to ne bi izdrao! Stog sam se, evo, na magiju dao, da bi moj udni upio sluh tajnu to snani je zbori duh, da ne moram vie, uz gorak trud,

ono to ne znam da priam svud; 400 da spoznam ta je to to u sri na okupu vasionu dri, da delatnu silu i klice sagledam, pa da po reima vie ne raspredam. O, kad bi gledao, mesee ut, na moju muku poslednji put, ti, kog sam mnoge noi, pun briga, za ovim pultom doekivao: ti si se iznad hartija i knjiga, sumorni drue, pojavljivao! 410 Ah, da me navrh gorskoga bila obliva tvoja svetlost mila, da s duhovima lebdim kraj pilja i gazim posred planinskog bilja, pa, zadimljenog znanja lien, sred rose tvoje da isceljen diem! Zar jo me ova tamnica krije? Proklet zaguljiv umez taj, gde ak se i ljupki nebeski sjaj tmurno kroz okna arena lije! 420 Gomile knjiga oko mene, crvotone, praine pune, do vrha sobe zasvedene hartija uta koja trune; predaki nametaj sputava moj korak, svuda boce ove,

kutije, bezbroj raznih sprava to je tvoj svet! I to se svetom zove! 48 Zar pita jo zbog eg se plai srce, i zato grudi pee? 430 to bol ti ne da neobjanjiv da nagon ivotni potee? Mesto prirode ive, kamo postavio je ljude Bog, kosturi, dim i memla samo svuda su ispred oka tvog. Ustaj! U irok bei svet! Neka te Nostradamusova prezagonetna knjiga ova povede na tajanstven let! 440 Priroda tebi pouk dae, videe svake zvezde cilj, buknue dua silom, znae ta zbore dusi sveudilj. Mozganjem suvim stei nee znakova svetih smislen sklad: due to pokraj mene lee, uje li, odgovori sad! (Otvara knjigu i ugleda znak Makrokozma.) Ah, kako li mi od prizora tog milina nagla svako ulo opi! 450 ivotna srea, mlada, sveta, kropi

i ari svaki damar tela mog. Da li to ruka nekoga boanstva zapisa ove znake, to u meni stiae ljuti vrtlog zapenjeni, to radost mi u jadno srce slivaju i, snagom prepunom tajanstva, prirodne sile ukrug razotkrivaju? Jesam li Bog? Pred okom sve se zori! U ovoj isto iscrtanoj mrei 460 delatna priroda pred duom mojom lei. Shvatam tek sad ta mudrac zbori: Svet duhova od tebe nije skriven; no srce ti je mrtvo, duh zaptiven! O, uenie, vredno stupaj, zemaljske grudi u rujnoj zori kupaj!" (Razgleda znak.) Svaka se crta u celinu splela, svaka u svakoj tu ivi i dela! Nebeske sile penju se i slaze, dodaju zlatna vedra jedna drugoj! 470 Niz mirisne blagoslovene staze s neba na zemlju, u povorci dugoj, naviru, skladne, i sklad kojim zvone proima beskraj cele vasione! O, kakav prizor! Kakva slika sjajna! Al* avaj, samo slika! O, prirodo beskrajna, gde da ti priem na prsa ivodajna? Izvori svega ivljenja, od vas

nebesa se i zemlja snae, vas moje svele grudi trae 480 da navrlim se vaim sokom blae pa zar da skapam ne doekavi spas? (Ljutito prevre staiice i ugleda znak Zemaljskog duhaj Koliko mi je blii ovaj znak! Za tebe, Due zemlje, vie marim; oseam ve: sve vie bivam jak, i ve se kb od mladog vina arim; oseam hrabrost u svet da krenem sad, da snosim sreu zemljinu i jad, da s burama se nosim, da ne klonem ak ni kad s brodom pokrhanim tonem. 490 Nada mnome se zaoblauje prikri se meseev sjaj tuli se svetiljka! Dimi se! - Crveni zraci palacaju mi oko glave 50 Sa svoda k meni jezivo neto struji i grabi me! Oseam, ti to lebdi oko mene, o, due kog toliko zvah. 500 Otkrij se! Sve mi se srce trese, ah! Od novih oseanja

svako mi ulo, propeto, odzvanja! Srce mi celo preda te je palo! Mora! pa makar ivota to me stalo! (Uzima knjigu i tajanstveno izgovara znak Duha. Zapalaca crven plamen, usred kojeg se pojavi Duh.) DUH: Ko zove? FAUST (okrenuta lica): Kakvom grozom taj lik preti! DUH: Dugo si moju sferu udahnjivao, privlaio me i prizivao, a sada FAUST: Vaj! Ne mogu te podneti! 510 DUH: Ti iz dna due vapio si, hteo glas moj da uje, moj da vidi lik; prigoh se na taj snaan duin krik, i evo me! - Pa to te uas spleo, o, natovee? Gde je duin zov? Gde grudi koje svet stvaraju nov i bujan, koje u radosti plinu elei da se k naoj sferi vinu? Fauste, gde si, ti iji silni glas hrlei k meni traio je spas? 520 Jesi li ti to, to taknut mojim dahom do korena svog bia cepti strahom,

ti to se gri kao crv? FAUST: Zar pred tobom, plameni stvore, da ustuknem? Ti da mi ledi krv? Ja sam to, Faust, i jednak sam sa tobom! DUH: Sred plime ivota, po delatnoj oluji ja lebdim gore i dole, tamo i amo strujim! Meu roenjem i grobom, 530 veito more, veno krstarenje kroz ivotno arenje za hunim razbojem vremena i prostranstva tkam ivu odoru boanstva. FAUST: O, bodri due, koji sav svet proe, koliko duh blizak meni ti si! DUH: Ravan si duhu koga tvoj duh shvatiti moe, al' meni slian nisi! (.Iezne.) FAUST (srui se kao zgromljen): Na tebi? 540 Pa kome sam onda? Ja, slika i prilika boanstva! Pa ak ni tebi! (Ieko kuca.)

O, smrti! - Ovo famulus je moj: Cela se moja srea raskomada! Taj suvoparni puzavap da sada uniti bujnih privienja roj! (Vagnsr u kunoj haljini i sa nonom kapicom, lrei svetiljku u ruci Faust se ljutito okree.) 52 NAGNKR: Izvin'te, uh da itate; al' ta? Zacelo grku tragediju neku? Rado bih da se vajdim tu i ja: 550 to danas vrlo koristi oveku. Kau, kad hvale govorenje veto, da od komedijaa i pop naui neto. FAUST: Zacelo, kad i pop je komedija; kb to i jeste poneki mantija. VAGNER: Ah, ko u sobi sav se knjizi preda, ko u svet jedva i na praznik hodi, no izdaleka, durbinom ljude gleda kako e da ih ubedi i vodi? FAUST: Ko ne osea, taj to zalud kua. 570 Iz due valja da vam iknu rei, da s praiskonskom snagom koja lei pokore srce svakog to vas slua.

Sedite! Lepite i krparite, varite to se s tueg pira baca, duvanjem pepeo svoj raarite sve dok plamiak hud ne zapalaca! Dete il' majmun nek tim oi poji, marite li za tako to, 570 al' niko srca ne moe da spoji kome iz srca ne potee to. VAGNER: Dikcija sve je govorniku, znam, mada sam od tog jo daleko sam. FAUST: Oko dobitka estitog se trudi! Ne budi luda to praporcima zvei! Valjana pamet iz valjanih grudi s malo vetine doi e do rei; i kad se zbilja ima ta da kae, emu da rei krupne tu se trae? A govora je vaih svetlucanje, 580 prepuno ljoka i cvea od papira, nemilo kao kad kroz suvo granje i maglu vetar zapone da svira! VAGNER: Ah, Boe! Umetnost veno traje, a ivot na je kratak kao dah. Kritiki trud mi radost sva je, al' opet esto obuzme me strah. Kako je teko sredstva stei

pomou kojih izvoru se slazi! I tek to malo krene po toj stazi, 590 ve ubog avo mora u grob lei. FAUST: Zar je pergament onaj izvor sveti koji zanavek gasi e to pee? Okrepa nikad nee te proeti ako iz tvoje due ne potee. VAGNER: Izvin'te ali veseli duboko u duh se doba preneti dalekih, gledati kako pre nas miljae mudrac neki i kako mi se potom uzvinusmo visoko. FAUST: O, jest, do zvezda samih! 600 Dragi moj, prola doba su u tami, zapeaena knjiga prava; to vama duh se doba ini ono je sopstven duh va u sutini, u kom se doba odraava I tu sad esto vidi bedu puku, 54 da ti se zbilja utroba okree: trice, starudije i smee, i, u najbolju ruku, povesni neki prizor trogatelni, 610 pun izreka pouitelnih

kb stvorenih da lutka ih blebee! VAGNER: A svet? A ljudsko bie? Svako eli da spozna njih. FAUST: Da, da, onako kako je kadar da spoznaje. Ko sme da tome pravo ime daje? A one malobrojne, to su neto i saznali, al' nisu znali veto da skrivaju saznanja ta, no su ih, srca nabujala sva, 620 prostome puku obznanjivali njih su, otkad za svet se zna, razapinjali i spaljivali. Al\ prijatelju, no je ve duboka, valja se danas i odmoriti. VAGNER: Celu bih no ne sklapajui oka ueno s vama hteo zboriti. Al' sutra, na dan Vaskrsenja, moliu za jo neka objanjenja. Nauci strasno predadoh se ceo; 630 dodue, mnogo znam, al' sve bih znati hteo. (Ode:) FAUST (samu. Kako li takav stvor ne oajava, kad stalno hranom bljutavom se tovi,

skriveno blago udno iskopava, a nae l' gliste, u radosti plovi! Zar se ovakav ljudski glas tu, gde se dusi roje, uti sme? Al' ovog puta hvala ti za spas, najbedniji od ljudske dece sve! Iz oajanja otre me ti to poe ve da krha me i davi. Ah, onaj lik toliko golem bi da kb patuljak oseah se pravi! Ja, slika boja, ja to ve uzvien istine vene prizor oekivah, ja to u sebi ve uivah na sjajnom nebu, zemnog bia lien; ja, vei od heruvima, ja, ija snaga se drznu u premiloj slutnji da tvoraki potee i zatutnji kroz svaku ilu prirode, te i ja da ivim poput nekog boga koliko moram ispatati zbog toga! Tek jedna re me poput groma spri. Ne smem da drsko s tobom se jednaim. Ako i mogu da tvoj lik privlaim, u meni nema snage da te dri. U onaj blaeni sam mah bio i pregolem i mali; ti svirepo me natrag svali u ljudske kobi no i prah.

Ko e mi rei ta da kuam? I ega treba da se klonim? Da li da onaj nagon sluam i tenjama se predam onim? Ne samo patnje - ak i dela mute na ivot i zamruju mu pute. K najviem to nam duh ikada grli veito strana materija hrli; kad dospemo do dobr a zemlje ove, 670 sve t o j e bolje obmanom s e zove. Sva oseanja, koja neumrli ivot u nae ulila su due, sred vihora zemaljskoga se sue. Do beskonanog kruga vasione mata je smelo krug irila svoj, a sad, kad srea u vir doba tone, i mali prostor dovoljan je njoj. Sred srca briga odmah nae stan, bolove tajne tvori svaki dan, 680 remeti radost, mir, i rije, rije; veito novim maskama se krije, uzme lik ene, dece, doma, otrova, kame, vode, vatre, groma; strepi pred svaim to te je kadro ubiti i vazda plae za svim to moe izgubiti. Bogolik nisam! U srca dubini znam: kao crv sam koji po tlu plazi

i koga, dok se hrani u praini, 690 prolaznikova noga zgazi. Zar nije prah sve to me du polica na visokome zidu okruava; ta stare, puna kuina i trica, to me u svetu moljaca stenjava? Zar tu da naem to mi itu grudi? Da opet itam u hiljadu knjiga da svuda behu muenici ljudi, i gde-gde, moda, neko lien briga? ta kae, uplja lobanjo, tim smekom? Da mozak tvoj, kb i moj, zbunjen davno, 700 traei isti dan, po mraku tekom, istinu ude zalutao je stravno! S pravom se meni rugate, o sprave, grebeni, valjci i tonkii svi. Pred kapijama stajah, ije brave valjalo je da otkljuate vi; zubaca puni bili su, dodue, kljuevi, ali reze ne dignue. Tajanstvena i usred dana bela, priroda ne da da je lii vela; 710 kad neto sama nee da ti kae, ni poluga ni vijak ne pomae. Taj pribor stari ne upotrebljavah; tu je; jer otac sluio se njim. Pergament onaj i ne proitavah, a svetiljke pocrnio ga dim.

Bolje da ovaj kr sav porazdavah no da se znojim sad pod jadom tim! Da zbilja ima to dadoe ti preci u naslee, ti najpre to i steci. 720 Sve im se ne koristi, teko mori; a korist daje samo trenutak koji tvori. Al' to za ono mesto pogled se moj prikiva? Zar je za moje oi magnet boica ta? Najednom milo sve i svetlo biva, kao kad meseina kroz umu nou sja! Evo te s potom iz skrovita tavna skidam, boice kojoj nema ravna! Sokova smeso to nas toli snom, vrhune ljudskog duha i vetine, 730 smrtonosni putovoo u tmine, ukai milost gospodaru svom! Gledam te, i sav bol se ublaava, hvatam te, i sva tenja sad jenjava, u duhu sekne onaj burni val. Isplivavam na puinu iroku, 58 talasi glatki blistaju mom oku i novi dan na novi mami al. Ognjena kola lakokrila plove put mene! Spremnost oseam za let 740 kroz dubok eter, niz putanje nove, u delatnosti iste novi svet.

Kakav boanski ivot u milini! Crve, zar ti da stekne sreu tu? Da, samo lea okreni sudbini zemaljskoj, ovom suncu, ovom tlu! Drzni se, ulaz otvori tajanstven u koji niko ne voli da kree! as je, dokai delom da ovek dostojanstven ustuknuti pred bogovima nee 750 ni sklanjati od mrane pilje elo gde mata sebe proklinje i mori; prolazu tesnom hrli smelo u ijem drelu sav takav gori, odlui se da vedro tamo kroi, makar u nita morao da se toi. Biljurna kupo, prozirna i sveta, na koju ne pomiljah toli'ko leta, iz kutije izii! Od davnina na predakim si pirovima sjala, 760 ozbiljne goste radovala dok su iz tebe redom pili vina. Likova niz na tebi, u raskonoj punoi, dunost da stihom kae im sutinu pre nego to iskapi sadrinu sve to na mlade podsea me noi. Drugom te neu dati, nit' u sada slaviti umno lepotu tvog sklada; opije brzo ovog soka slast.

Pripremljen davno, vie se ne skriva, 770 smeim se mlazom u grotlo tvoje sliva: poslednji moj napitak me poziva da blaenoga duha iva sveano jutru pijem ga u ast! (Priiosi kupu usnama.) (Zauju se zvona i pevanje hora) HOR ANELA: Hristos u nebo se vinuo! Slavlje odjekuje: Smrtnom oveku je greh kojim vekuje sada uminuo. FAUST: 0, kakav dubok bruj i zvonak glas 780 kupu sa usta presilno mi skloni? Da to na Uskrs ve muklo ne zvoni, na praznikoga jutra prvi as? Da l' horovi ve onaj uteni poju poj to ga nad grobom nekad klicae anela roj, znai li ova pesma to se roni izvesnost, novi savez, spas? HOR ENA: Mi smirnom smo i alojem njegovo telo umile, mi ga, njegove vernice, 790 u isto platno uvile; u grob smo ga poloile

da vean sanak sni vaj! Hrista sad u grobnici ne zatiemo mi. HOR ANELA: Hristos u nebo se vinuo! Ljubavlju blaen, muen, prokaen, kuanjem snaen, veno je sinuo. 800 0 FAUST: Nebesni zvuci, ta e vaa jeka meni to puzim preko pranog tla? Zvuite onde gde su srca meka. Poruku ujem, al' vere nemam ja; a uda behu u vremena sva najdraa srcu vernoga oveka. Ne smem put sfera odakle se sliva premile vesti napev blag, pa ipak, ovaj zvuk, od mladih dana drag, i sad u ivot natrag me poziva. 810 Pre se na mene kroz prazniki mir poljupcem lila s neba ljubav silna; zvuahu slutnjom zvona preobilna, pa strasno tonuh u molitve vir; nepojmljiva je enja mila gonila mene u livadu i lug,

dok se za suzom suza lila nicao mi je nov svet uokrug. Vesele igre, mlade dane, proleno slavlje sred sree nesputane 820 ta pesma mi, kb pre, nagovetava. Detinjstvom punei mi grudi, seanje sada volju zadrava da se na krajnji korak ne usudi. O, nek se samo ori slatki nebeski poj! Navire suza: Zemljo, opet sam tvoj! HOR APOSTOLA: Hristos iz groba, uzvien, premio, na nebesima let je ustremio; srenom svestvaranju on se pripremio; ah! nas na zemlji jad je onemio. 830 61 udimo zemljine uze da kidamo; Hriste, zbog tvoje sree mi ridamo. HOR ANELA: Hristos u nebo se vinuo iz truljenja, iz groba, 840

gde kratko je poinuo! Budite sreno spremni, zbacite lanac zemnih nevolja i teskoba! Vi to u srce ga staviste i njegov steg razaviste, njega jedino slaviste, ljubavlju svet raskraviste kada mu re objaviste uitelj nosi vam spas, 850 ujte mu glas! PRED GRADSKOM KAPIJOM Graani raziih zaiimanja izlaze u etnju. NEKOLIKO KALFI: A kuda ete stazom tom? DRUGE KALFE: U lovaki smo poli dom. PRVI: Do vodenice hteli bismo mi. JVDAN KALFA: A Vaserhof? Da krenemo onamo? DRUGI KALFA: Kad bi put donde bio lepi samo! 62 DRUGN KALFE: A ta e ti? TREI KALFA:

Ja idem kud i svi. ETVRTI KALFA: Hajte u Burgdorf! Samo ivo! Najlepe cure i najbolje pivo tu ete nai, i tunjavu kb bog! 860 PETI KALFA: De, de, ta mi se tu junai? Zar trei put da deblji kraj izvlai? Ja neu tamo, strah me mesta tog. SLUAVKA: Ne! Vraam se u grad, da zna! DRUGA SLUAVKA: Pa on nas eka tamo pored gaja. PRVA SLUAVKA: Tu u se usreiti ba; on se od tebe ne odvaja, sa tobom igra povazdan; nimalo do provoda mi tvoga nije stalo! DRUGA SLUAVKA; Al' nee biti sam; do luga 870 povee i svog travoga druga. STUDENT: Um, ala gaze cure one, a? Kolega, brzo! Da krenemo za njima! To ti je sve to volim ja: kad ljutoga duvana ima i krag jakog piva da se gutne,

i kada jedra enskadija ta u praznino se ruho utne. 03 GRLANSKL DG.NOJKA: Gle samo krasne te mometine! E, to je zbilja alost i sramota! 880 Mogu u fino drutvo, a vue ih prostota, pa jure one sluavetine! DRUGI STUDENT (prvome): JTake! Vidi li one dve? Ta one dve nakinurene cice! Jedna od njih je iz moje uliice: ba bih da neto postignem kod nje. Stupaju smerno kroz svu ovu graju, al' povee nas sa sobom na kraju. PRVI STUDENT: Ma ta, kolega! Ne libim se ja. Brzo, da zverice ne otperjae! 890 Ruka to metlom u subotu mae nedeljom najbolje milovati zna. GRAANIN: Ne, vala, novog kmeta mi je dosta! Sve drskiji je otkada to posta. Da li za varo ini to? Svakoga dana sve je gore! Te mora ono, ne sme to, a porezi kb nikad mbre. PROSJAK Speva):

Vi dobri ljudi, lepe ene, rumene, krasno odevene, 900 svrnite pogled i na mene, ublaite moj usud klet! Udel'te, pruite mi nade! Samo ko daje, sreu znade. Beriet neka meni dade dan koji slavi ceo svet. 64 DRUGI GRAANIN: Praznikom za oveka nita bolje nego da pria, dok ovako eta, o ratu, negde u Turskoj, preko sveta, gde narod s narodom se kolje. 910 Gleda na reku, aicu pijucka, posmatra kako prevozi se roba, uvee domu kree i pevucka i blagosilja mir i mirno doba. TREI GRAAIIN: Jest, komija! I ja sam toga mnjenja: neka se seku, pale, plene, nek tumbe sve se preokrene, samo na domu nek nita se ne menja. STARICA (graanskim devojkama): Lepojke! to se udesile, gle! Ta ko se u vas zaorio ne bi? 920 Samo ne tako gordo! Hajde-de!

A ja znam da doaram sve to elite sebi. GRAANSKA DEVOJKA: Hajdmo, Agato! Neka ne da Bog da s veticom nas takvom vide javno; istina, ona po noi, tu nedavno, budueg mi je pokazala mog. DRUGA GRAANSKA DEVOJKA: Ja ga u kugli ugledah kristalnoj: vojnik, kraj njega same ide stoje; svuda ga traim, osvrem se stalno, al' nigde da ga spaze oi moje. 930 VOJNICI: Zamkovi i kule silna utvrenja, i ohole devojke, podrugljiva stvorenja. volim opsaivati i pobeivati! Ko zna navaljivati i nagraen je taj! Truba nas zove hej-hoj, hej-hoj, hej-hoj! i na veselje i u smrtni boj. Kakvi su to jurii strano je i gledati! Devojke i tvrave moraju se predati!

S glavama u torbi osvajamo raj, pa tad brzo kreemo u nov okraj. Faust i Vagner. 940 950 FAUST: Prolea pogled, pun topline, led sa reka i potoka die; zapupele nadom sve doline: zimu starost i bolest stie pa bei u surove planine. Otuda samo nemono alje na polja pljusak zrnasta leda; ali sunce nikako ne da da se to belo via i dalje; svuda se ivot i oblik javlja, 960 sve ono bojama oivljava; al' nigde jo cvea da se prene; umesto njega se ljudi arene. Okreni se da za asak samo na grad sa visa pogledamo. Iz grotla mrane kapije van kuljaju ljudi na beli dan, na sunce hitaju s nestrpljenjem. 66

Slave Gospodnje vaskrsenje: jer ovo je vaskrs i za njih same; 970 iz memljivih soba, niskih domova, iz radionica punih tame, iz ume zabata i krovova, iz tesnih sokaka u kojim ame, iz crkava mranih i ledenih svi su na svetlost izvedeni. Gle samo kako se svet razliva preko bata i preko njiva, kako, dokle god dopire oko, plove unovi rekom irokom; 980 jedva se, prepuni, dre u vodi, al' svaki veselo dalje brodi. ak se i brdske daleke staze arene od ljudi to njima gaze. Ve se iz sela uje vreva; tu narod najzad za raj zna, staro i mlado sreno peva: tu smem da budem ovek ja. VAGNER: Doktore, s vama etati ma kamo uvek je korisno i asno; 990 al' sam ja ne bih zalutb ovamo, jer sirovost i grubost mrzim strasno. Uasno meni para sluh to kuglanje, taj urlik, svirka, zveka;

besne kb da ih vija zao duh, i to im je veselje, i ta dreka za njih je vajna pesma neka. Seljaii pod lipom. Igra i pssma. Na igru pastir urio; a to se nakinurio ba kicoki bez mane! Kraj lipe sve se tiskalo i ve ko ludo iskalo. 1000 67 Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! Cijukalo emane. On brzo tu se gurnuo, pa jednu curu munuo, u rebra je spotakb. A ljuta drusla die nos i ree: Nemoj da si prosT' 1010 - Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! I ne rivaj se tako!" Al' s kolom se pomeae, suknje se uskomeae, ip' levo, ipa desno! Obli ih rumen, jara, znoj, zastae dah da vrate svoj -

Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! - 1020 sve pripijeni tesno. Okani se pipaine! Ja dobro znam mukarine!" Al* hoe! - Natenane u skrovit kut on smami nju, i sad jo jedva uju tu Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! galamu i emane. STARI SEJBAK: Od vas je, gispo'n doktore, lepo 1030 to ne gledate s visoka na nas, nego ste, takav uevnjak, doli tu gde se narod tiska danas. Natoili smo sveeg pia za vas u ponajlepu au; evo, i elim vam da ono 68 ne samo e ugasi vau: nek vaih dana umnoi broj broj kapljica u ai toj. FAUST: Hvala za ovo okrepljenje! 1040 Nek vam je na zdravlje i na spasenje! (Narod se okulja u krug.)

STARI SELJAK: Doista, to vam lepo lii to ste u dan veselja doli: jer u pomo ste priticali pre, kad su bili dani loi! Ovde jo iv je i sad mnogi kojega otac va izlei, od groznica ga besnih spase i kugu najzad sasvim sprei. Kao mlad ovek, i vi tada 1050 sve bolesnike negovaste; leevi leahu svud redom, kroz teke kunje prolaaste, kroz napore i kroz uase, al' nebo vae zdravlje spase; onom ko nama pomo je dao pomaga vinji je pomogao. SVI: Da nam pomagati on moe jo dugo, zdravlja daj mu, Boe! FAUSG: Nek svako od vas pognut stoji 1060 samo pred onim gore, koji i pomaganju ui vas, i sam alje pomo i spas. (Odlazi sa Iagnerom.) VAGNKR: Veliki muu, kakva oseanja

moraju da ti duu plave kada te ljudi ovoliko slave! Srean kom takvu etvu i priznanja donese njegov dar kad leta minu! Pokazuje te otac sinu, raspituje se svako, svak se tiska, 1070 prestaje svirka, igra, vriska. Ide kroz njine vrste dve, kape im u visinu lete, jo malo pa bi kleknuli na tle kb ispred kakve slike svete. FAUST; Hajdmo jo korak-dva, pa onaj kam nek odmorite bude nama. Tu esto seah zamiljen i sam, izmuen postom i dugim molitvama. Pun nade, vrst u veri, tu sam plakb, 1080 krio ruke, uzdisao tu, elei Boga prinuditi tako da zarazu okona zlu. A sad mi kao podsmeh hvalospev zvui njin. O, da zna kako duu svu mi pee stid to moj otac, i s njim njegov sin, nezasluenu slavu stee! Moj otac bee bie asno, al' mrana duha; o prirodi je strasno i estito, iako svojeudno, 1090

mozgao zametno i trudno; s posveenima u nauke tajne u crnu bi se kuhinju zatvarao pa bi, prouiv recepte beskrajne, od oprenosti nov spoj stvarao. Crvenog lava, prosca due smele, u mlakoj kupki s JTilijom bi sparivali, 0 i tad kroz mnoge lonice ih vrele plamenom jarkim naterivali. Najzad i krajnji cilj postigli behu: sva raznobojna, tu se kraljica javi mlada. To bee lek, i bolesnici mrehu, i niko ne upita ko sve strada. Tako, uz pomo paklenih sokova, kroz doline i brda ova divljasmo gore i od kuge mrske. Ja sam sam otrov hiljadama dao; sve snae smrt, a sad sam doekao da hvale ubojice drske. VAGNER: Zato vas ovo alosti i jedi? Zar valjan ovek ve ne ini mnogo kad znanje koje od starih nasledi primeni tano, savesno i strogo? Ako li, mlad jo, oca uvaava, rado od njega sve e preuzeti;

ako, u zrelo doba, nauku umnoava, moe ti sin i dalje jo dospeti. FAUST: Srean ko moe nadati se da e iz mora zabluda ikada isplivati! Treba nam ono ba to ne moemo znati a s onim to zna, ovek ne zna ta e. Al' nek ovakav sumor nam ne kvari ovoga asa lepo preobilje! Gle kako Sunce predveernje ari kolibe, drvee i bilje. Dan je pri kraju; ono, sve dalje, sja, hita da drugi oivljava svet. O, to me krila ne dignu sa tla, pa za njim, veno, da upravljam svoj let! Da vazda gledam: ljubi pozni zrak tih svet poda mnom, vrhunce pali vee, doline hvata mir i polumrak, srebrni potok u zlatne reke tee. Divljani breg i gudura duboka preili ne bi hod bogolik moj; i ve se ispred zadivljenog oka pomalja more i toplih draga roj. Boanstvo najzad kb da klonu; al' novi nagon stie mo: hitam da pijem venu svetlost onu - 1140 preda mnom dan, a iza mene no, talasi dole, gore ir nebesna.

Divnog li sna, dok ono dalje kree! Ah, kuda lete krila bestelesna telesna krila vinuti se nee! Al' svakom nagon uroen se javi, duu mu uvis i napred neto goni kada se iznad nas, kroz beskraj plavi, evina zvonka pesma roni, kad krui orao vrh gora 1150 obraslih smrama, kad dral preko ravnica, preko mora, na zaviajni leti al. VAGNNR: Muiav i ja ponekad sam bio, al' takav nagon nisam osetio. Zaas se uma nagleda i njiva, pa to da ovek ptija krila prosi? Kol'ko se lepe u duhu uiva to nas od knjige knjizi, od lista listu nosi? Zimske su noi prepune tad ari, 1160 blaenstvo zagreva sve telo, pa jo pergament kad razvije stari, ah! tad se k tebi sputa nebo celo. 72 FAUST: Ti samo jedan nagon zna, i Bogu moli se da ti drugi ne probudi! Dve due meni, ah, raspinju grudi

i smesta bi se rastale da mogu; jedna, sa strau grubom i prostankom, za svet se svakim ulom hvata; druga se silom uzdie iz blata 1170 ka uzvienom carstvu praotakom. Ako vas ima, dusi, vae ete to izme' zemlje i nebesa brode neka iz zlatne izmaglice slete, nek me u nov, arolik ivot vode! Da mi bar kogod plat arobni da, pa da me nosi preko sveta cela ne bih ga ni za najskuplja odela, za carski plat ga ne bih dao ja. VAGNER: Ne prizivaj tu dobro znanu etu 1180 to se komea, kljua i klobua, pa ljude sa svih strana zaobrua nosei beskonana zla i tetu. Njin otar zub i jezik se rogui da te ubode sa severnih strana; s istoka vrvi njihov roj i sui, a tvoja plua su im hrana; iz pustinje ih alje jug i jarom tvoje teme pali, dok zapad alje roj to isprva razgali, 1190 pa onda plavi tebe i livadu i lug. Snujui tetu, sve nam oi mau,

sluaju, jer obmanjuju nas rado, prave se da je nebo poslalo njino stado i aneoski apuu dok lau. Al' poimo! Oko nas ve se mrai, zastudilo je, magla se navlai! 3 S veeri znamo tek ta kua znai. Al' ta to, sav u udu, sada spazi? ta te u suton tako prenerazi? 1200 FAUST: Vidi li tamo pored onog bunja crnoga psa to strnjitem se unja? VAGNER: Odavno sam ga ugledao ja, al' niim moju panju ne privue. FAUST: Gledaj ga dobro! ta misli, ta je ta ivotinja? VAGNER; Pa, kue kao kue, valjda za tragom gospodara uri. FAUST: Primeuje li kako juri 1210 uokrug, i sve blie, oko nas? Ne varam li se, kud god kroi za njim se pruga od plamena toi. VAGNER:

to vidim, to je samo crni pas; obmanjuju vas, nema sumnje, oi. FAUST: Privezuje nas za se uz pomo tankog lanca to ga magijski plete oko stopala naih. VAGNER. Ja vidim: skae, koleba se, plai, jer mesto gazde vidi dva neznanca. FAUST: Suava krug, ve tu je eto! 74 VAGNER: Vidi li, nije avet nego pseto. Rei, okleva, lee po praini, pa vrti repom - svaki pas to ini. FAUST. Pridrui nam se! Prii blie! VAGNER: Pudlica to je budalasta neka. Zastane, ona nepomino eka, kae joj togod, upropanj se die; izgubi neto, ona e da vrati, za tapom e kroz vodu zaplivati. FAUST: Bie u pravu; dresura je posredi, od kakvog duha ne vidim ni trag. VAGNER:

Kad vaspitan je i kad zbilja vredi, ak i mudracu pas postane drag. Izvrstan ak studentski, on po svemu zasluuje da naklon bude njemu. (Ulaze u gradsku kapiju.) RADNA SOBA FAUST (ulazi sa pudlicom)-. Na lug i njive mrak se sveo, sav svet duboka no sad krije, to budi due bolji deo, slutnju i jezu u nju lije. Postupak divlji sada sniva, spi nagon obesni i ludi; sveljudska ljubav n&s obliva, ljubav se k Bogu sada budi. 75 Pudlice, mir! Ne juri tamo-amo! to njuka oko praga? Hoe stati! Hajd iza pei, prilezi onamo, a najbolji u svoj ti jastuk dati. Po brdskoj skakuui stazi ti si nas zbilja zabavljala dosta; daj da te ja sad negujem i pazim kb dobrodolog tihog gosta. Ah, kada u sobiku tesnom svetiljka milo opet sja, svetlinom puni se nebesnom i srce, koje sebe zna.

Um opet zbori, usred grudi ponovo cveta nade cvet; ivotnu reku ovek udi, ah! izvor koji poji svet. Ne rei, psu! Svu duu mi zagrevaju zvukovi sveti, krepe je i snae: s njima se glas ivotinjski ne slae. Svikli smo mi da ljudi se podsmevaju svem onom to ne razumevaju, da gunaju na sve to dobro je i lepo, a to im esto teko pada; pa zar i pas, kb oni, na to da rei sada? Al' avaj! ni uz najvee htenje ne oseam vie zadovoljenje. to zaas mora prestati da tee reka, te opet e nas pee? Koliko puta iskusih ovo! Al' e se i drugim toliti moe; za nadzemaljskim enja nas proe, udimo otkrivenje novo, re to beskrajno lepa i ista samo u Novome zavetu blista. 76 Toj svetoj knjizi sad neto me privlai elim iskrenim uvstvom skoljen da izvornik, koji svetou zrai, prenesem na svoj jezik voljen.

(Otvara jednu knjigu i sprema se za rad.) Pisano stoji: Re bee u poetku!" Evo, ve zapeh tu, na prvom retku! Ja re toliko ne mogu da cenim, moram to drugim da zamenim, ako se zbilja duh u mene slio. Nek pie: U poetku um je bio". O prvoj vrsti porazmisli lepo, ne daj da pero hita slepo! Da l* zbilja um sve stvarae i tkae? Snaga u samom poetku bejae!" Al* ve dok ovo piem, svest me prati da ne smem ni na tom reenju stati. Duh pomae mi! Vidim! Piem smelo i mirno: U poetku bee delo!" Ako se eli kod mene nastaniti, pudlice, za red mora hajati: zavijanja se mora okaniti, ne sme lajati! Trpeti pored sebe nisam svikb drugara koji smeta ovoliko. elija tesna posta; moram terati gosta, makar i preko volje: otvorena su vrata, pa iroko ti polje! Ali ta vidim sada? Zar to na prirodan nain biva?

Da li mi oko gleda il' sniva? Moj pas se dui i iri iznenada! Silovito se die sa tla, to nije vie oblije psa! 7 Kakvu to avet dovedoh u dom! 131 0 Ve na nilskoga konja lii s plamenim oima, sa groznom eljusti tom. O, s tobom na kraj ja u izii! Klju Solomonov uvek pomae kad polupaklen se izrod pokae. DUHOVI ( hodiika): Jednog od naih tu su zatoili! Da nipoto niste unutra kroili! Kao u kljusi lis vrti se matori pakleni ris. Ali pazite, 1320 sad morate kolo voditi! Uzleite, slazite, pa e se on osloboditi. Hajte, pomaite, za njega izlaza traite! A on je to zasluio, jer sve je nas zaduio. FAUST: Da se s tom zveri smem suoiti, basmu o etvoro valja mi sroiti: Salamander neka se ari, 1330

nek se Undina gri i vije, Silfa u tamu nek se skrije, Kobold od truda nek se mari. Ko elemente ne zna do u tanine, ko im ne poznaje snagu ni osobine, taj se ne moe nadati da e duhove svladati. U plamenu se skrij, 134 0 Salamandre! U vir se uboran slij, 78 Undino! Meteorski divno sjaj, Silfo! Domu blagodet daj, Inkubuse! Iskrsavaj i ovu vracbinu okonavaj! Nijedan od etiri stvora ta ne nalazi se u zveri. Spokojno lei i na me se ceri; jo joj nisam naneo zla. Snanijim aranjem moram te lomiti da bih te mogao pripitomiti. Da l' te sam pakleni mrak, prijane, uobliavao?

Tad gledaj ovaj znak to vazda je pokoravao crne neastive lese! Gle, kostrei se, buja, sav se trese! Zar moe, kleto stvorenje, da ita objavljenje nikada proistekloga, veno neizreenoga, kroz svemir sav potekloga, zloino probodenoga? Buja, sateran iza pei, kb slon je, i sve vei i vei, odaju celu eli zapremiti, rasuti se u maglu i paru. Ka tavanici ne sme stremiti! Lezi pred noge gospodaru! Vidi da prazne pretnje ne zborim. Svetim u ognjem da te sagorim! uvaj se da ti ne pokaem najjae ime raspolaem! uvaj se da ti ne pokaem trojednu svetlost, sjaj trostruko vreli MG.FISTOFGLKS {dok se magla rastura, izlazi iza iei odeven kao putujui ak): emu ta buka? ta gospodin eli? FAUST: To, dakle, bee jezgra onog psa! 1380 ak lutalica! Zasmeva me time.

MEFISTOFELES: Uenom gospodaru odajem potu ja! Oznojiste me dobro. FAUST: A kako ti je ime? MEFISTOFELES: To pitanje se meni ini sitno za nekog to re omalovaava, sav privid puki izbegava i traga tek za onim to je bitno. FAUST: Pa kod vas ve nazvanja mnoga, gospodo, sr i bie vam odaju; jasno je to kad vam imena daju 1390 laova, zavodnika, muvljeg boga. Pa lepo, ko si? MEFISTOFELES: Deo snage sam koja vazda eli da tvori zlo, a uvek dobro sazda. FAUST: ta znai zagonetka koju uh? MEFISTOFELES: Ja veitog poricanja sam duh! I to sa pravom; poto sve to nastaje zasluuje da mre; stog bolje jo da nita i ne biva. 80

Te sve to kod vas grehom se naziva, razaranjem, ukratko zlom, element moj je, stanite i dom. 1400 FAUST: Delom se zove, a tu stoji ceo? MEFISTOFELES: Istinu skromnu rei sam ti hteo. ovek, taj ludi svet, ta jadna mrva, obino sebe dri za celinu; a ja sam deo dela to bee sve isprva, estica mraka to iznedri svetlinu, ponosnu svetlost to sad prvenstvo spori materi noi, o prostor s njom se bori; uspeti ipak nee, pa ma koliko htela, 1410 jer nerazluno s telima se splela. Iz tela struji, tela ozarava, telo u njenom toku je spreava pa, nadam se, jo nee dugo proi i s telima e i u propast poi. FAUST: Sad znam o emu dostojno se stara! Ne moe nita sruiti golemo, pa oko maloga bukara. MEFISTOFELES: Doista, mrav uspeh postiemo. Poplave, bure, zemljotrese, vatre - 1420

ta li sve ne pokretah da se satre to Neto, ovaj svet ilavo-ivi, ali ne mogu da mu dohakaju: nitavilu on grubo se protivi, more i kopno smire se na kraju! Odoleva ba svemu ova ivotinjska i ljudska sorta kleta. Koliko ve ih otpravih sa sveta, 81 a stalno kbla krv svea i nova! Veito tako, ba da se poludi! 143 0 Iz vazduha, iz vode i iz zemaljskih grudi pronie tisu klica, u toploti, u hladnome, u vlanom, u suvoti! Da nisam za se plamen zadrao, posebnim svojim ne bih nita zvao. FAUST: Znai, na silu veno budnu, ivotodavno - ustalaku, die, u jenu uzaludnu, pesnicu podlu paklenjaku! Bolje se neeg drugog lati, 1440 haosa sine udnovati! MEFISTOFELES: Imau to na pameti, dabome; drugi put vie i o tome! A da l* bih sada ii smeo? FAUST:

Pitanje ne razumem tvoje. Sada te znam; kad bude hteo, doi u vreme bilo koje. Eno ti prozor, vrata eno, a i kroz dimnjak ti je doputeno. MEFISTOFELES: Da priznam! Neto malice tu smeta 1450 da avo slobodno ieta: vetija stopa tu na pragu. FAUST: Zar pentagram tvoj korak sputa? Ako on ulaz prei vragu, kako li onda amo nae puta? Zar takav duh, pa sad u klopku pao? 82 MEFISTOFKS: Nisi ga dobro iscrtao; pogledaj: ovaj spoljni kut ostavio si nepotpuno spojen. FAUST: Na sreu u tom uspeh ovaj put! 1460 Tako si, dakle, sad u ropstvu mojem? Sluajno to se udesilo s&mo! MEFISTOFELES. Ne spazi pas to kad uskoi amo, al* to je sad drugaije veoma; kb avo sad ne mogu iz tvog doma.

FAUST: Zar ne moe kroz prozor puta nai? MEFI STOFELES". Za avole i aveti postoji zakon: kud ue, mora i izai. Prvo na volju nama stoji, a drugom svak se od nas pokorava. 1470 FAUST: I pakao ak ima svoja prava? Odlino! S vama mogue je tada, gospodo, poten pakt ostvariti? MEFI STOFELES: Dobie sve za ta ti re se zada, neemo nita ukaiariti. Al' ne moe o tom u dve-tri rei, kasnije mora da se vie zbori; a sad te preklinjem: otvori, izlazak vie mi ne prei! FAUST: Ta ostani jo asak-dva da prianjem me razveseli! 1 0 MEFIST0FEL1-S: Pusti me! Brzo vratiu se ja, a onda pitaj to god eli. FAUST: Nisam te jurio niti vrebao, sam mi u mreu natra. Nek svako

avola dri kad ga je ukebao! Nee ga opet uloviti lako. MEFISTOFELES: Kad eli, nek ti bude: ja sam rad da ostanem i drutvo tebi pravim; ali uz uslov da te sad 1490 vetinom svojom malo pozabavim. FAUST: Bie mi drago to da gledam; samo nek ljupka bude tvoja ala, vetina tvoja nek je dolina! MEFISTOFEJ1ES: ulima tvojim ovaj asak jedan pruie vie no to bi ti dala sva godina jednolina. Niti duhova nenih poj, niti prelepih njinih slika roj magijsko nee biti privienje. 1500 Mirisom mednim ti e da se kadi, pa nepca predivno da sladi, dok svega te ne prome ushienje. Priprema nije potrebna, jer svi na okupu smo. De, zapojte vi! DUHOVI: Vie se, nebesni svode, ne mrai! Ljupko se javi,

eteru plavi, 84 sve nas ozrai! O, da se tamni oblak raspline! Venac zamamnih zvezda da sine, sjaj nepojamnih sunaca line! Roj nebesnika prelepa lika tu da se jati i proleluja, dokle ih prati enja to buja da se za njinim putem uputi. Odore njine leprni skuti krile daljine, zemlje prekrivaju, zastiru senice gde se voljeni, mislima skoljeni, motre u zenice, pa se celivaju, jedno se s drugim

zauvek slivaju. Vinove senice, okoti stari! Sve se l&stari! Slau se grozdovi zaobljavaju pa se u muljae stropotavaju, uspenuali otud pokuljae mlazevi vina koje se blista. Zaplaminjae, zarominjae preko visina, svuda sred mista alem-kamenja, pae sa stenja u mir dolina, da se u jezera tiha razlivaju, te da zeleni breg i ravnice miljem umivaju. Bezbrojne ptice sru tu sreu, k suncu uzleu, lete ka alima

ostrva blaenih to se belasaju i talasaju miveni valima; tu se pevai klikom natklikuju, poljem igrai sreno pocikuju, pa sva ta lesa veselo hodi ispod nebesa prema slobodi, jedne uz gorje putevi vode, drugi niz morje plavetno brode, trei pak jezde; svi ka ivotu, svi u daljine, tamo gde zvezde liju lepotu, liju miline neizreene. MEFISTOFELES: Zaspao! Deco vazduno-lelujna, uljuljkala ga vaa pesma bujna! Tim koncertom zaduili ste mene.

Jo si ti preslab da zadri vraga! Neka u snovienja, deco draga, 1590 tone, u more zabluda nek pada! Al' da na pragu rasturim bez traga aroliju, otrozub pacov sada treba mi. - Jedan ve u onom kutku uka, i ue mene u sledeem trenutku. Gospodar pacova, mieva, zunzara, vaiju, buva, aba i bumbara, tebi nareuje smesta da doe, na prag da prione i da ga gloe im ga on bude uljem namoio! - 1600 Gle, gle, evo si ve priskoio! Navali! iljak to me zatoio tu je na rubu, napred; jo malo! Gotovo! Volebno dejstvo je spalo! Fauste, nastavi snom se krepiti, uskoro u te opet posetiti! FAUST (probudivi se)\ Zar opet obmanut sam ja? Duhova nema, nema one plime? Zar u snu videh avola? A s njime zar nestade i onog psa? 1610 s 7 RADNA SOBA Faust. Mefistofeles. FLUST: To neko kuca? Napred, molim!

Ko li to opet eli da me mori? MEFISTOFRLES: Ja sam to. FAUST: Napred! MEFIS TOFEL ES: Triput izgovori! FAUST: Pa napred! MEFISTOFELES: Takvoga te volim. Sloiemo se, prilika je sva! Jer bubice zbog kojih si utuen da rasteram, ovamo dooh ja kb otmen gospodii preobuen, u crvenom odelu sa pervazom od zlata, u kratkom platu od brokata, 1620 s petlovim perom za eirom i dugim iljatim rapirom. Moj ti je savet: ne oklevaj, no takve iste haljine odevaj, slobodno krei svuda kud bi hteo, da tako sazna ivot ceo. FAUST: Nema odela tog u kojem ne bih zla zemaljskog skuenog ivota oseao. Odve sam star da samo glumim ja,

a odve mlad da vie za elje ne bih znao. 1630 88 ta meni moe svet da da? Liavaj se! Odrii se, odrii! Eto, veita pesma ta na uho svakom od nas krii, dogod smo ivi, svakog trena promuklo jei kletva njena. S uasom ujutru se budim, gorko bih hteo zaplakati, jer novi dan od onog za im udim nita, ba nita nee meni dati; 1640 on ak i sluenje o srei svojeglavim zameranjem sputava, i sve to eli iz grudi potei beskrajnim radnim keenjem spreava. Pa i u gluvi noni sat u strahu moram na odar svoj da klonem, ni tu mi pokoj nije dat, u divljih snova uas tonem. Bog to se stni sred mog srca iva kadar je da mi celu duu prene; 1650 Bog koji iznad mojih sila svih prebiva ne moe nita pokrenuti van mene. I postojanje mi je zbog toga teret ljut, smrt elim, ivot mi je omrznut. MEFISTOFELES:

Pa ipak, niko ne bi ba rado na taj put kojim bi smrt ga zauvek odvela. FAUST: Blaen kom ona u pobednom sjaju krvavi venac splete oko ela, kog bude, posle lude igre, srela u devojakom zagrljaju! 1660 O, kamo da sam, ushien od moi silnoga duha, oi sklopio! MNFISTOFGJS: Pa ipak neko one noi napitak smei nije popio. FAUST: Bez uhoenja, kanda, ne bi motb. MEFI STOFELES: Sveznaju nisam; al' znano mi je mnogo. FAUST: Ako iz stranog komeanja izvue glas me znan i drag, svarav prizvukom radovanja detinjskog oseanja trag; 1670 tad kunem sve to sputa duu opsenjuju i mame nju, u ove tune pilje tmuu goni je, laskaju joj tu! Prokleto uzvieno mnjenje kojim sam sebe splie duh! Prokleto pojavno zaslepl>enje

to pometa nam vid i sluh! Prokleto to nam snove vodi, nada u slavu, spomen dug! 1680 Prokleto to kb posed godi ena i dete, sluga, plug! Proklet nek Mamon je, kad zlatom na podvige nam budi strast, kad posteljom nas prebogatom mami u dokolice slast! Proklinjem groa melem rumen! Ljubavne sree kunem vir! Proklinjem nadu! Veru kunem! A ponajvie: strpljiv mir! 1690 HOR DUHONA (nevidljiv): Vaj! vaj! Pesnicom snanom 0 ti razori sada lepi svet; rui se, pada! Polubog smrska ga jak! Mi krhotine krijemo u nitavila mrak i suze lijemo nad nestalom onom lepotom. 1700 Ti to si tako silan meu ljudima,

stvori ga ponovo, jo vema umilan, sa veom divotom u svojim izgradi ga grudima! Neka ti vedro misli plove, zaponi s novim ivotom, i pesme e nove zazvuati potom! 1710 MEFISTOFELES: Hor mojih malih prijatelja podie ovu graju. uj ih, za dela i veselja starmalo savet daju! Iz tvoje ledene samoe, gde krv i duh ti ame, u svet beskrajan oni hoe pevanjem da te smame. Prestani da se igra tim jadom to te proe i to ti kb leinar kljuje grudi! 1720 Svak i u najgorem drutvu jo osetiti moe i da je ovek sam, i da su pred njim ljudi. Al' time nikako ne velim da te me olo odgurnuti elim. Moj in je mali; ali pazi: ako li eli da se s tobom zdruim pa da po ivotnoj krenemo stazi, pristajem odmah da ti sluim i da se tebi predam ceo.

Kb drug na putu ja u te voditi, 1730 i, budem li ti znao ugoditi, biu ti sluga, rob, to bude hteo! FAUST: A ta ja treba za uzvrat da radim? MEFISTOFRJTES: Dotle jo mnogo vode e protei. FAUST: Ne! avo je sebinjak ponajvei i nee tek badava, ale radi, da koristi i usreava. Svoj uslov jasno mora mi izrei! Ovakav sluga kuu ugroava. MEFISTOFELES: Ja u na ovom, svetu tebi sluiti, bez poinka i stanka to god ti srce eli 1740 nabavljau ti, i nee se potuiti. A kad na onom opet budemo se sreli, ti e se meni istim tim oduiti. FAUST: Zaista, onaj svet me malo brine; ako li ovaj smrska u ruevine, nek drugi nikne kakav zna. Iz ove Zemlje moja radost izvire sva i ovo Sunce na moju patnju sja; budem li mogao da se od njih rastanem ja, 1750 nek se tad zbude bilo ta.

Ne elim uti ta dolazi zatim, ni da l' e ljudi i tad da mrze i da vole, ni da li u tim sferama nepoznatim postoji neko gore ili dole. 92 MEFISTOFELES: U tom se smislu i usudi. Pristani! Srean, ve za koji dan videe kakve sve vetine znam; dau ti slasti skrivene oku ljudi. FAUST: avole jadni, ta ti moe dati? 1760 Zar takav kao to si ti da shvati kud stremi ljudski um i ta ga uzviava? No moda ima jela koje ne zasiava, eena zlata to se rasplinjava u aci, poput ive, istog trena; ima li igru gde dobitka nema, devojku koja u mom zagrljaju ve gleda kom e drugom da se d2, boansku sreu poasti to traju koliko i meteor nebom sja? 1770 Plod mi pokai to pre branja strune, grane to svakog dana iznova prozelene! MEFISTOFELES: Ne strai takav zahtev mene, takvoga blaga torbe su mi pune.

Al', prijatelju, doi e i taj dan da na miru proslavljamo pir. FAUST: Ako me ikad skoli lenji mir, neka mi smesta doe kraj! Ako me laskom kad zaseni da dopadnem se sebi sam, 1780 ako uivanjem me spleni, to poslednji nek moj je dan! Opkladu nudim! MEFISTOFELES: Ruku! 3 FAUST: Dlan na dlan! Ako trenutku kaem kada: Tako si divan! Stani! Traj! ti me u lance okuj tada, tad ne marim da doe kraj! Tad smrtna zvona nek zazvone, tad slube budi reen ti, nek stane sat, kazaljka klone, 1790 nek proe rok to dat mi bi! MEFISTOFELES: Promisli - ovo pamtiemo mi. FAUST: Na to si svako pravo stekb. Ja se ne drznuh greno u obeanju svom;

im se gde skrasim, sluiu, kb to rekoh, svejedno kome - tebi il* drugom kom. MEFISTOFELES: Evo ve danas, na doktorskom banketu, poeu da ti sluim ja. Jo jedno samo! - Tako ti sveg na svetu, da napie mi redak-dva. 1800 FAUST: Pedante, jo i napismeno bi hteo? Zar jo oveka od rei nisi sreo? Zar nije dosta to re izreena obveza ivot moj na sva vremena? Sav svet nezaustavno bujica nosi iva, a mene obeanje na mestu da prikiva? Ipak, zabluda ova u srcu nam se stani, zar bi se kogod nje rado odrekao? Srean ko istu vernost u srcu svome hrani, nijedne rtve njemu nikada nije ao! 1810 Ali pergament pisani, igosani, 94 uliva svima strah kb demon zao. Rei nam ve u peru mru, vosak i koa gospodare tu. Zli due, ta od mene oekuje? Zatrai! Tu, mermer, pergament il' hartiju? De, kai! Treba li perom, dletom, rezaljkom potpisivati Moe da bira kako ti je volja.

MEFIS GOFELES: Ih, ih, pa to toliko preterivati? Zar mora da se zlobi kao zolja? Ta svako pare hartije je zgodno. Kapljicom krvi potpisae se meni. FAUST: Ako ba misli da je neophodno, pristajem na taj zahtev besmisleni. MEFISTOFELES: Krv je sok sasvim poseban. FAUST: Ne boj se da u porei savez i potpis to sam dao! Tenja sve moje snage i ceo ivot moj se sastoji uprav u tom to sam ti obeao. Kol'ko se napeh od uobraenja; a nisam nita vie nego ti. Veliki duh me odbi, pun prezrenja, priroda ispred oka mog se skri. Miljenja nit je prsla, i ve davno sve mi je znanje muno i ogavno. Hajd da u moru ulnosti dubokom tolimo raarene strasti! arobne opne, dosad neproniknute okom, nek pruaju nam udesa i slasti! Zaronimo u vremena huktanje, u dogaaja kotrljanje! Pa nek se bol i ushienje,

uspeh i neraspoloenje smenjuju kako hoe; samo kroz nespokoj delatan ovek tvori ivot svoj. MEFISTOFNLES: Ogranienja za vas ne postoje. Bude l' vam drago, trpkajte svud po svetu, grabite to god hoete u letu i svim po volji sladite srce svoje. Ne cifrajte se ba nimalo! FAUST: Pa uje: nije do radosti mi stalo. 1850 Bevutu u se dati, uivanju prebolnom, mrenju zaljubljenom, jeenju sveutolnom. Srce pak moje, od tenje za znanjem isceljeno, vie nijednom bolu ulaz preiti nee, i to je celom rodu ljudskome dodeljeno elim da i mog bia najdublju sr pokree, elim da duhom prodrem u ljudska sva prostranstva, da oseam svu sreu i sav jad oveanstva, da tol'ko svoje Ja do njegovoga nadmem da, kb i ono, konano i sam padnem. 1860 MEFISTOFELES: Veruj mi - ja ve godina toliko moram da kusam taj bukuri stari: od kolevke do groba niko uspeo nije da to svari! Veruj, ja znam: za ovu je celinu

jedino Bog da njome gospoduje; on prohodi kroz veitu svetlinu, nas je odbacio u tminu, a vama dan i no tek, na smenu, pogoduje. FAUST: Ali ja elim! 96 MNFISTOFE.TES: Lepo je uti to! 1870 Samo se jednog plaim: vremena bie malo da postignete sve do ega vam je stalo. Zato ne date da poui vas ko? Naite drutvo nekoga poete: neka se on u smiljanju pokae i plemenite sve nek kvalitete na vae asno teme ponaslae lavlju hrabrost i dostojanstvenost, jelenovu hitrou, italijansku strastvenost, 1880 severnjaku vrednou. Nek vam prokljuvi tajnu: kako da ovek moe sa iskrenou lukavost da spoji, kako da ljubav, to ga mladikim arom proe, vodi po vrstom planu to prethodno ga skroji. Rado bih i sam takvog prijaka upoznao, gospodin-Mikrokozmom bih ga zvao. FAUST:

Pa ta sam ja, kad moram i nade se odrei da krunu oveanstva ikada mogu stei, za kojom udnja sve mi telo plavi? 1890 MEFISTOFELES: Ti si, konano - to to jesi. Vlasulje s tisu kovra ponesi, noge na tule od sto arina stavi ipak e uvek biti to to jesi. FAUST: Oseam: zalud ljudskog duha sve riznice na se nagomilah: kada, na kraju, prisednem na tle, u biu mome ne vri nova sila; niti me i za trunku sve to die, niti sam Beskonanom ita blie. 1900 M1FISGOFJL1S: Gospodine moj dragi, vi gledate na stvari kb to ih posmatra veina; nama tu treba umnija vetina dok ne minu ivota ari. ta, vraga! Jeste, ruke, glava, zadnjica, noge, to je tvoje; al' to mi slui, to se potinjava, zar je to stoga manje moje? Ako za konja est da platim mogu, zar njinom snagom tad ne raspolaem? 1910 Jurim kb strela, gospar sam uvaen kao da imam dva tuceta nogu.

Stoga se mani umovanja kleta, pa ilo sa mnom kroz sred sveta! Ko stalno mozga, zna, taj lii meni na brave to se, gonjeno zlim duhom, vrti u krug po pustopolju suhom, a okolo se sona ispaa svud zeleni. FAUST: ta emo za poetak? MEFISTOFELES: Pa, otii. Kakvo je ovo samo muilite! 1920 Zar takav ivot tvoje srce ite: dosauje se i ti i mladii! Neka se gos'in Trbi, tvoj sused, toga lati! to da se kinji, to da tu slamu mlati, reci? Ponajbolje to moe znati ti ipak ne sme rei onoj deci. Evo, za vratima je ba sada od njih neko. FAUST: Ne mogu sa njim sad da razgovaram. 9n MEFISTOFEJS Taj jadni deko odavno te je ekb; ne sme da ode razoaran. 1930 De, daj mi plat i kapu, a ti se nekud skloni, ta maska e mi divno stajati. (Preodeva se.) Na visprenost se moju sad osloni!

Ni etvrt sata nee sve to trajati; a ti se dotle spremi za putovanje lepo! (Faust ode.) MEFISTOFELES (u Faustovom dugom ogrtanu): Nauku i um preziri samo slepo, najviu snagu za koju ovek zna, dopusti samo neka te Duh lai kroz opsene i arobnjatvo snai, pa te ve bezuslovno drim ja. - 1940 Njemu sudbina duh je dala to neobuzdan hrli u daljine i ija tenja zahuktala ovozemaljske previa miline. Sad u kroz divlji ivot ga provesti, kroz nesutastvo plitko-beznaajno, nek se praaka, koi, lepi, esti, u svom nezajaju beskrajnom jelo i pie neka pred udnom usnom gleda i veno zalud trai okrepljenja; 1950 ak i da nije avolu ve predan, nema za njega nade ni spasenja! (Ulazi jedai student.) STUDENT: Ovde pre nekol'ko stigoh dana, i, prepun strahopotovanja, dolazim da upoznam vas o kom svud bruji slavan glas.

MEFISTOFELES. Utivost vaa mi je mila! Ovakvih ko ja ima tu sva sila. Da l' se i drugde osvrnuste ve malo? 99 STUDKNT: Do vaeg saveta mi je stalo! 1960 Dolazim ovde pun mladog ara, oran, i s neto malo para; jedva me htede pustiti mati; a elim to valjano znati. MEFISTOFELKS: Niste na bolje mesto mogli doi. STUDENT: Pravo da kaem, ve eleo bih poi: s tim zidinama, zdanjima sivim, ba ne mogu da se saivim. Sav je tu prostor tesan meni, nigde drvceta da se zeleni, 1970 i u klupama, sred dvorane, ogluvim, oslepim, mozak stane. MEFISTOFELES: Sve je to navika, nita drugo. I dete isprva se mrti na dojku, al' ne proe dugo a ono vue da sve prti. Kad mudrost uzme vas na grudi, i u vama e svakog dana

sve vea elja da se budi, sve e vam slaa biti hrana. 1980 STUDENT: O n>en bih vrat se veselo obisnuo; al' kako do n> e stii - i to bih rado uo. MEFISTOFELES: Pre svega, recite mi da li fakultet ve ste izabrali? STUDENT: elim da budem uen silno, da znam o svemu izobilno upoznam zemlju i nebo, sve to postoji - nauku, prirodu svu. 100 MEFIST0F1 L1'S: E, na putu ste pravom tu; samo da pan>u ne skrene vam neto. 1990 SGUDENT: Duom i telom sam uz knjige, ali ne velim da mi ne godi malo provoda i razbibrige u letnjoj praznikoj slobodi. MEFI STOFEL ES: Vreme valjano upotrebite! Dok dlanom o dlan, ve ga nema. Al' pomou reda i sistema znaete da ga i utedite. Moj prijatelju dragi, stoga moj savet ujte:

pre svega So11e$it 1ogsit poseujte. 2000 Duh e vam divno tu dresirati, u panske izme ga unirati, te da klaj-klaj se vui sme putanjom misli, a ne, kb pre, da stalno a tamo a ovamo kb smuen svitac vitla samo. Zatim e dugo da vas ue da je za ono to ste do jue u jednom mahu inili vi - kao, na primer, pili il' jeli - 2010 potrebno: jedan! dva! i tri! da biste pravilno to izveli. Znate, misli je kovanica ba kao vrsnog majstora tkanica: tu jedan udar tisu niti kree, unkovi iaju i lete, reka konia svud prolee i tisu vorova se plete. E, a onda filozofa eto da objasni kako i zato je sve to: 2020 101 Prvo je tako, i drugo tako, pa stog i tree i etvrto tako; da prvo i drugo ne postoje, ne bi ni ovo drugo dvoje. Dive se aci tom to sad znaju, al' ne nauie da tkaju.

Ko eli neto ivo da spozna i pokae, taj najpre duh odatle goni; sad delovima svima na dlanu raspolae, al', na alost, ni traga nema duhovnoj sponi. 2030 Epse1ge518 pagae hemija daje joj ime, a ne zna kol'ko se sama sebi podsmeva time. STUDENT: Ne shvatam ba, ni kraj najbolje volje. MEFISTOFELES: Bie to kasnije mnogo bolje, kad nauite da sve reducirate i kako val>a klasificirate. STUDENT: Od svega toga mi glava bui kao da rvanj po njoj hui. MEFISTOFELES: A tad, kb najpree ovo utuvite: u metafiziku sav se udubite! 2040 U iskaz uman treba vam tu obui sve to u ljudsku glavu ne pristaje nijednu; za sve to u nju moe ili ne moe ui nai ete pri ruci re neku izvanrednu. Al' ovo prvo pola godine reda se drite, moj gospodine! Pet asova imate svakodnevno; im jekne zvono, a vi u klupu revno! Valja vam se dobro pripremiti

i nabubati poglavlje svako, 2050 pa ete mnogo bolje tako 102 na prvi pogled ve primetiti da on ne kae nita vie no to ve i u knjizi pie. Al' opet zapisujte sve od reda kb da vam Sveti duh pripoveda! STUDENT: Ne recite to dvaput! Zacelo, ja vidim vrednost svemu tom; jer ono to ima crno na belo, spokojno nosi domu svom. 2060 MEFISTOFELES. Al* izaberite fakultet koji! STUDENT: Na prava ba me ne vue mnogo. MEFISTOFELES: Tu vam, zbil>a, ne zameram strogo, znam ja kako s tom naukom stoji. Zakoni i prava nasleuju se dugo kb boljka kojoj nema kraja, sa jednog mesta vuku se na drugo, od jednoga do drugog narataja. Um bezumstvuje, dobrota pokor tvori; a ti si, teko tebi, unuk samo! 2070 O pravu to ga roenjem dobijamo,

na alost, nikad se ne zbori. STUDENT: Odvratnost moju rei vae mnoe. Srean ko od vas uiti se moe! Sad bih da bogoslovlje izuavam. MEFISTOFELES: E, tu ne elim da vas zavaravam. U toj nauci, moram rei, odve je teko krivi put izbei; 103 tol'ko je u njoj onoga to truje, a jedva se od leka razlikuje. 2080 Sluajte samo jednog - i ovde to pomae; kunite se u ono to uitelj vam kae. Ukratko - rei drite se! Tako kroz pouzdane dveri ete lako i brzo u hram izvesnosti stii. STUDENT: Al* neki pojam mora uz re ii. MEFISTOFELES: U redu, de! Al' nije ovek pravi ko se tu samo skanjera i sprema i veno se od silnog straha davi; jer onde ba gde pojma nikakvoga i nema, 2090 uvek se neka re u zgodan asak javi. Reima moe divno da se spori, reima sistem celovit da stvori, u rei divno verujem doslovce,

ne moe od njih otkrnjiti ni slovce. STUDENT: Izvin'te to vas moram zadrati, al' jo poneto pitati sam rad: da l' biste i o medicini sad jezgrovit savet mogli meni dati? Tri godine - to promine odjednom, 2100 a, Boe! re je o polju nepreglednom! Ako i mali mig ti neko da, napipa lake put i kree pravo. MEFISTOFELES (za sebe)\ Suvoparnoga tona sit sam ja; sad opet moram biti pravi avo. (Glasno.) Duh medicine shvatiti je lako; proui ceo svet, iznutra, spolja, da najzad pusti nek tee sve onako kako je boja volja. Zalud s naunom tenjom svak od vas ukrug bludi, 2110 104 svako naui samo to moe mu u glavu; ali ko epa priliku pravu, e, takav mi je ida po udi. Prilino krepak va je stas, a i smelosti valjda imate, pa ako li se u sebe uzdate pouzdae se i drugi u vas. Pre svega, znajte ene voditi;

od njihovog kuku i lele, njihove stalne muke, boljke hiljadostruke, 2120 u jednoj taki ete ih osloboditi; i postupate l' bar upola asno, pod svojom kapom imaete ih lasno. Najpre im titula mora uliti poverenje kako vetina vaa sve druge nadviava; im uete, vi svako pipnite ispupenje, okolo kojih drugi odavno obigrava; pulsi im lepo pritiskati znajte, smeite im se lukavo-obesno i poglede im vatrene bacajte, 2130 pa tada nek vam poe ruka slobodno oko njinog vitkog struka da vidi nije li im ispod steznika tesno. STUDENT. To je ve mnogo bolje! Bar vidi ta i kako. MEFISTOFELES: Sivo je, brajko, teorisanje svako, a vazda zlatno drvo ivota se zeleni. STUDENT: Kunem se, kb u snu je meni. A da l' bih vas jo kadgod uznemiriti smeo te da, sluaju, vau iskapim mudrost do dna? MEFISTOFELES: to god sam kadar, uinii ja. 2140 105 STUDKNT:

Nikako sad otii ne bih hteo a da vam svoj spomenar ne pokaem i zamolim vas za potpis uvaen i makar samo jednu-dve naklone rei. MEFISTOFELES: Rado, to da ne? (Pie i vraa mu spomenar.) STUDENT (itau. EpIb 51si1 Vei5, $aeme$ opi e1 a1ipg (S potovanjem zatvara spomenar, pozdravlja i odlazi.) MEFISTOFELES Ti samo sluaj drevnu izreku tu, sluaj ta zmija, roaka moja, zbori, pa e zacelo jednom, uz bogolikost svu, iskusiti u srcu i kako strava mori! 2150 (Pojavljuje se Faust.) FAUST: Kud emo sad? MEFISTOFELES: Kud god ti dua je rada. Najpre kroz mali svet, pa kroz veliki tada. Bie to vajda za te, a i milina prava dok prohodi kroz ovaj teaj za bambadava! FAUST: Ali, kraj moje duge brade za lak i otmen ivot sve mi smeta.

Ne, nema od tog pokuaja nade; da se snalazim usred sveta, to nikad nisam znao: mali sam i pometen pred drugima, i vazda biu spleten. 2160 106 M1-FISG0F1J1KS: Moj prijatelju, sve e to biti kako treba; im se pouzda u se i im se ne koleba, ovek se ume i u ivotu snai. FAUST: A kako emo odavde izai? Ima li konje, slugu, kola neka? MEFISTOFELES: Sve to nam treba jeste da plat taj razavijemo, i ve put daleka vinuemo se neba. Samo, znaj, prilikom ovog pokuaja smela ti ne sme prtljag preteak uzeti. 2170 Spraviu neto malo gasa vrela, pa emo zaas sa zemlje se uzneti. to god smo laki, bolje e da se plovi; a sad, sa sreom u svoj ivot novi! AUERBAHOV PODRUM U LAJPCIGU Pijanka vesele druiie. FRO: ta ste se smrzli? ta tu ekate? Niti loete, nit' se cerekate. Dau vam to ste se tako ucmoljili,

noseve odreda otomboljili! Inae gorite kao slama, a sad ste pokisli! ta je s vama? 2180 BRANDER: Sam si kriv; ba nijednu blezgariju da nam izvede, niti svinjariju. FRO (izliva mu au viia ia glavu) . Evo ti oboje! 107 BRLNDKR: Prokleta svinjo! FRO: Pa sam si to hteo, molim fino! ZIBEL: Napolje ko se ovde spori! hajd, zaurlajte iz sveg glasa! Po jednu sruite, pa nek se ori! Haj-hoj! ALTMAJER: Jao, nema mi spasa! Pamuka! Ovaj mi probi ui* ZIBEL: Kada o svod se pesma rui, 2190 najbolje oseti snagu basa. FRO: Tako je! Nek se tornja ko zamera ma ta! Tra-lala-lala-la! ALTMAJER:

Tra-lala-lala-la! FRO: Podeena su grla, nek pone pesma skladna. (Peva.) Presveto Rimsko carstvo, o, zar jo se nisi raspalo? BRANDER: Bedne li pesme! Fuj! Politika pesma je gadna! Svakog vam dana valja Bogu u ast napijati to ne morate glavu Rimskim carstvom razbijati! Bar ja to drim za pregolem ar 2200 to nisam ni car niti kancelar. 108 Al' glava ne sme ni nama da fali; pa to ne bismo papu izabrali? Vi znate koje svojstvo tu reava i na to mesto oveka uzviava. FRO (peva): Leti, slavuj-ptico, u daleki kraj, sto pozdrava mojoj dragoj otpevaj! ZIBEL: Nikakav pozdrav dragoj! To uti ja ne elim! FRO: Ti li e da mi brani? Pozdrav i poljubac, velim! (Peva.) U gluvu no mi otvori ti! 2210

Rezu izvuci, dragi tvoj bdi! Vrata zatvori tek kad se zazori! ZIBEL: De, pevaj samo, slavi je ne znam kako! Kad doe vreme, smejau se tom. Mene je nasankala, pa e i tebe tako. Dabogda zloduh spanao se s njom, aoljio je na raskru kom! A neki mator jarac, to sa Brokena kree, neka joj u galopu laku no odmekee! Ko god je dasa, a ne neka geba, 2220 odve je dobar za tu mizlu zlu. Kamenjem okna razbiti joj treba, jedino takav pozdrav je za nju. BRANDER (lupajui po stolu): Tiina! ujte! Gospodo, svak zna da se razumem u manire ja: tu zaljubljeni ljudi sede, pa da im, prema obiaju starom, 10 jo neto lepo za laku no izvedem, po najnovijem kroju. Dede, nek svako pripev prihvati svim arom! 223 0 (Peva.) Podrumski pacov sladio sve samu mast i puter, trbui je zaradio kaono doktor Luter.

Al' slukinja otrovan mamac mu dade i on se sav stenjen kovitlati stade, ba kao da ljubav ga upa. HOR (kliui): Ba kao da ljubav ga upa. BRANDER: ta nije, grenik, probao! Iz svih je bara pio, 2240 sve razgrebb, razglodao, al' zalud bes mu bio. Od straha je skakao, vio se, trzb, al' se, jadnie, zamori brzo, ba kao da ljubav ga upa. HOR: Ba kao da ljubav ga upa. BRANDER: Uas ga oamutio, ve nita nije znao: u kujnu se uputio, kraj ognjita je pao. 2250 A slukinja videv ga prte u smeh: Gle, iti, vua se, splasnu kb meh, ba kao da ljubav ga upa. HOR: Ba kao da ljubav ga upa. 110 ZIBEL:

Kako se ove tikve vesele to to uju! Ba je vetina, nema ta, da pacovi se jadni truju! BRANDER: Ti ih veoma ceni, a? ALTMAJER: Gle kako posta blag i mekan pupavko ovaj, elav zvekan! Na prizor takav neuveni suzicu nenu puta, jer vidi: pacov naduveni slika je njegova suta. (Ulaze Faust i Mefistofeles) 2260 MEFISTOFELES: Najpre te moram, kao dobrog aka, uvesti u drutvo veseljaka, da vidi kako se iveti moe lako. Praznuje svakog dana ta bratija ovako. Sa malo duha, a uz provod lep, u skuenome kolu oni krue 2270 kb mlade make to svoj jure rep. Kada se na glavobolju ne tue, i dokle samo krmar posluuje na kredu, sve je za njih potaman i u redu. BRANDER: Ovi su upravo stigli s puta,

neobino se dre, i odmah se poznadu; nema ni sat otkako su u gradu. FRO: Tu si u pravu po sto puta! Eh, pa ko sad da Lajpcig moj ne hvali! On obrazuje svet, on ti je Pariz mali. 2280 1 ta misli, ko bi ti stranci mogli biti? FRO: Pusti ti samo mene! Kad pomnu sa mnom da piju, lako u njima, kb mlemnjak, izvaditi sve to bi, moda, eleli da skriju. Kanda iz nekog otmenog su doma, ine se nezadovoljni i oholi veoma. BRANDER: Kladim se, to su vaarski opsenari! AJGGMAJER: Mogue. FRO: Pazi, kad ih pritegnem, bie tropa! MEFISTOFEPES (Faustu)\ avola ne nanjue nikada ti drugari, pa ak ni kad ih ve za iju skopa 2290 FAUST: Gospodo, pozdrav na! ZIBEL: Hvala, i otpozdravljanje! (Tiho, gledajui Mefistofelesa ispod oka.)

to li taj bratac na jednu nogu hramlje? MEFISTOFELES: Da l' bismo i mi za sto s vama smeli? Kad se ve dobrog pia ne moe ovde nai, da nas bar drutvo prijatno veseli. ALTMAJER: O, vi ste, kanda, silni probirai. 112 FRO: Iz Ripaha ste danas, bez sumnje, poli kasno? Da niste veerali sa gospodinom Hansom? MEFISTOFE1ES: Danas mu samo minusmo kraj doma; proli put govorili smo s njim. 2300 O svojim roacima priao nam je svim i svakog pozdravlja veoma. (Klanja se Frou.) ALTMAJER (tiho): Eto ti, zna taj znanje! ZIBEL: Prefrigan, nema ta! FRO: No, ekaj samo, nasadiu ga ja! MEFI STOFELES: Ako nas nisu prevarile ui, glasove skladne usmo ba pre no to smo uli. Doista, divno biti mora

pod svodovima ovim kad jekne pesma hora. FRO: Da niste, moda, neki od vetaka? MEFISTOFELES: O, ne! Snaga je slaba, al' ea nam je jaka. 2310 ALTMAJER: Dajte nam neku pesmu! MEFISTOFELES: Treba li, sto i tri. ZIBEJG. Al' nipoto da nije neka stara! 13 MEFISTOFGLJS: Iz panije ba dolazimo mi, iz lepe zemlje vina i gitara. (Psva.) U davno doba jedan kralj imao buvca golemog FRO: ujte ga! Buvac! E, tako mi neba, buvac je krasan gost, ba kakav nama treba. MEFISTOFELES (,peva): U davno doba jedan kral> imao buvlja golemog, 2320 i voleo ga silno on ba kao sina roenog. Krojaa svog je pozvao da odeu mu saije:

Da skroji ovom plemiu dolamicu i akire!" BRANDER: Ka'te krojau da e morati da sve to triput premerava! I da se nipoto ne smeju borati 2330 akire, inae ode glava! MEFISTOFELES: U svili i u somotu on sad se raepurio, po odei mu traice, na grudi krst je turio, i odmah postb ministar, kb tanjir zvezdu dobio, pa brau svu i sestrice na dvor je nadovodio. A oni odmah dvorane ujedati navalie, 2340 i kraljici i slukinji 1 svu kou razranjavie. Na dvoru niko ne smede da pobije to zlo. Mi, bogme, noktom zgnjeimo kad ujede nas ko. HOR (kliui): Mi, bogme, noktom zgnjeimo

kad ujede nas ko. FRO: Bravo, bravo! Nema ta, ba fino! ZIBEL: Nek tako proe buva svaka! 2350 BRANDER: iljite prste, pa samo: caka-caka! ALTMAJER: ivela sloboda! ivelo vino! MEFISTOFELES. E, zbilja mi je dola volja da i ja koju au gucnem u ast slobode, kad bi vam samo vina bila bolja. ZIBEL: Sluajte, takve rei nam ne gode! MEFISTOFELES: Bojim se samo da e se krmar aliti; a ba bih hteo gospodi vrloj naliti vino iz naeg podruma. ZIBEL: Ja u to srediti! Samo vi dajte; nee se on uvrediti. 2360 FRO: Nalijte dobru mau, pa svaka ast i hvala. Jedino, proba ne sme biti mala. Jer, ako moram sud izrei, treba mi gutljaj malo vei. ALTMAJER (tiho):

Oni su s Rajne doli, mnim. MEFISTOFEL ES: Dajte mi svrdlo! BRANDER: A ta ete s njim? Nemate, valjda, burad iza vrata? ALTMAJER: Tu straga ima nekakvog alata. MEFISTOFELES (uzima svrdlo. Frou): E, koje biste sada? Odgovor'te! FRO: Kako to? Zar imate razne sorte? 2370 MEFISTOFELES: Po svojoj elji moete naruivati. ALTMAJER (Frou): Aha, ve poe usne oblizivati! FRO: Pa, kad je da se bira, onda rajnskoga, molim. to domovina prua, to ponajvie volim. MEFISTOFELES (buei rupu u stolu na mestu gde sedi Fro) : Za epove sad malo voska dajte! ALTMAJER: Ujdurma ista! Ti su iz opsenarske fajte. 116 MEFISTOFEJ1ES (krand eru); A vi? BRANDER:

ampanjca meni! Al' nek se samo kako reba peni! MEFISTOFELES (bui; jedan od njih je u meuvremenu nainio votane eiove i njima zatisnuo rupe ). BRANDER: Ne moe ovek stalno tuega da se kloni, jer to je dobro, esto blizu nije. 2380 Ne mari Nemac Francuze, ak mrski su mu oni, al' njina vina uiva da pije. ZIBEL (dok se Mefistofeles pribliava njegovom mestu): Ne hajem za kiseli, moram rei; nek pravo slatko u au mi se toi! MEFISTOFELES (bui): Vama e odmah tokajac potei. AJGGMAJER: Ne, pogledajte nas pravo u oi! Zavitlavate, vidim lepo ja. MEFISTOFELES: Ih, ih! Pa ko bi smeo da na to se usudi kad su pred njime tako fini ljudi? A sad recite brzo! Jedan-dva! 2390 Kojim bih vinom posluiti vas mogb. AJPMAJER: Ma kojim! Samo ne pitajte mnogo! (Poto su sve rupe izbuene i zaepljene.) MEFISTOFELES (izvodei neobine pokrete) : okot nosi plodove,

jarac nosi rogove! 1 Sono je vino, loza je drvena, sto amov daje vina crvena. Okom u prirodu duboko ronite, Ovome udu veru poklonite! Napolje epove! Nek svako sada pije! SVI (dok izvdae epove i dok se svakome lije u au traeno viio) : Kakav se divan sok u ae lije! 2400 MEFISTOFELES: Samo ni kap da prosula se nije! (Piju po nekoliko puta.) SVI (pevaju)-. to ljudoderski uivamo kb celo krdo svinja! MEFISTOFELES: Narod se oslobodi, gledaj ih to uivaju! FAUST: Ja bih da krenem. MEFISTOFELES: ekni da istinsku vidi im narav ivotinjsku to e je sad da pootkrivaju. ZIBEL (Pije neoprezno, vino se proliva na pod i prstvara se u plamen.) U pomo! Vatra! U pomo! Paklen plam! MEFISTOFNLES (bajui plamsnu):

Nakloni elemente, sad se stiaj! (Zibelu) Zasad je ovo bila tek kaplja istilita. 2420 ZIBEL: Ama zar tako? ek! E, vala u da vam dam! 1 O nama, kanda, vi ne znate jo nita. FRON1. Da tako neto ponovili niste! ALTMAJER: Na stranu da ga odzovemo, je li? ZIBEL: Kako ste samo bili tako smeli da terate pred nama besne gliste! MEFISTOFELES: Matora bavo, ni jedne rei vie! ZIBEL: Oklagijo! Da poem jo i nee pred nama drsko da blebee? BRANDER: ek samo! Bie batina kb kie! 2420 AJTGMAJER (izvlai jedan ep iz stola, ia njega sukne plamei): O, gorim sav! ZIBEL: arolije to su razne! Naval'te! Sad ga svako sme ubiti bez kazne! (Izvlae noeve i kreu prema Mefistofelesu.)

MEFISTOFELES (sa ozbiljnim izrazom): JTana slika i re zasenjuju, smisao i mesto zamenjuju! Nek vas vracbine ove zaplenjuju! (Oni zaueno zastanu i gledaju jedan drugoga.) ALTMAJER: Gde sam to? Kakav divan kraj! FRO: Vinograd! Vidim li dobro? Pravi raj! ZI1LI: Pa groe svud pod rukom! KRANDER: Blago meni, gle kakav okot! Kakav grozd rumeni! (Hvata Zibela za nos. I druga dvojica se hvataju i svi diu noeve.) MEFISTOFNLES (kao gore). Zabludo, prevez s oiju im svuci! 2430 I zapamtite kako se avo ali! (Nestaje zajedno sa Faustom, drugari uzmiu jedan od drugoga) ZIBEP: ta je to? ALTMAJER: A? FRO. Ma zbilja, da li tvoj nos to bee? BRANDER (Zibelu):

Tvoj drim jo u ruci! ALTMAJER: Ovo mi kosti rasturilo sve; stolicu! il' u da skljokam se na tle. FRO: Ne, recite mi, ta ovo bejae? ZIBEL: Gde je taj ova? Naem li ga gde, iz mojih ruku iv izai nee! ALTMAJER: Videh ga kako na buretu jae i pravce tamo kroz vrata izlee - - 2440 120 Olovne su mi noge. E, ba me dokusuri! (Okrsui se prema stolu.) Boe! da vino jo ne curi? ZIBEL: Obmana, la! Tek privid to je bio. FRO: Pa ipak, kao da sam vina pio. BRANDER: A ta je s onim groem? Bee svuda. ALTMAJER: Nek mi sad kae neko da ne postoje uda! VETIINA KUHINJA Na niskom ognjitu, iznad vatre, visi veliki bakra. U pari to se iz njega die pokazuju se razne prilike. Jedna majmunica sedi

kraj bakraa, skida penu i vodi rauna o tome da ne prekipi. Majmun sa mladima sedi u blizini i greje se. Zidovi i tavanaca su okieni najneobinijim vetijim pokustvom. Faust. Mefistofeles. FAUST: Gadim se na to arobnjatvo ludo! Zar tu da naem neko zdravlje hudo, sred ovog kra mahnita i gadna? Zar da od bapskih saveta mi lakne? 2450 I zar da ova brljarija smradna trideset leta s grbae mi smakne? Ne zna li nita bolje, onda zlo! I ve sam svake nade lien. Zar priroda i neki duh uzvien jo melem nisu smislili za to? 1 MNFISTOFJ-JJES: Sad opet pria mudro i kako se pristoji! I na prirodan nain moe vratiti zdravlje; al' to u drugoj knjizi stoji i udnovato je poglavlje. 2460 FAUST: Da ujem! MEFISTOFELES: JTepo! Zaista postoji neto to moe dobiti bez para, bez ikakvih vradbina i lekara: na njivu emesta kreni, kopaj, ori,

sebe i duh svoj u uzan krug zatvori, hrani se prostom hranom: hlebom, smokom, kb stoka ivi zajedno sa stokom i nemoj da se libi da njivu koju anje ubri sam; najbolje to je sredstvo, kol'ko znam, 2470 da mlad do osamdesete poivi! FAUST: To nisam navikao, nikako neu moi da aov prihvatim il' plug. Nije za mene takav skuen ivotni krug. MEFISTOFELES: E, onda mora vetica pomoi! FDUST: A to to ne bi sam uradio i svario napitak? ta e mi ova baba? MEFISTOFELES: Taman! Da tol'ko vreme spljiskam caba! Dotle bih sto mostova posagradio, Ne samo znanje i umenje, 2480 na tom se poslu trai i strpljenje. Godinama se time duh u samoi bavi; tek vreme od tog vrenja sok delotvoran pravi. 122 Da zna tek ta je potrebno tu! Sve same neobine stvari! Dodue, avo nauio je nju,

al' avo sam ne ume da to svari. (Ugledavi ivotinje.) Pogledaj samo kakav ljubak soj! Ovo je slukinja, a ovo sluga njoj! (ivotinjama.) Gospa se, kanda, ne nalazi u kui? 2490 IVOTINJE: Pocikujui kroz dimnjak je otpr'nula, na neku gozbu svrnula! MEFISTOFELES: Kol'ko van kue luduje inae? IVOTINJE: Dokle se nae apice ne smlae. MEFISTOFELES (Faustu)\ ta misli o tim zverkama tananima? FAUST: Odurnije jo nisam vidb gadije! MEFISTOFELES: Ne reci tako! Ja najradije razgovaram ko ovo sad sa njima! (ivotinjama.) No recite mi, njuke svinjske, 2500 ta meate po ovoj kai? IVOGINJE. Kuvamo orbuljake sirotinjske. MEFIS I OFELES: E, bie dosta muterija vaih. MLJMUI (pribliava se i umiljava se oko Mefistofelesa):

O, baci odmah kockicu i daj mi koju svoticu, dobitka meni daj! Jedva vezujem s krajem kraj, a kad bi mi parica dao, svak bi me pametnim zvao. MEFISTOFEPES: Od sree bi se majmun zavrteo kb igra 2510 kad bi mogao samo na lutriji da igra! (Za to vreme se mlada majmunad igrala s velikom loptom, koju sad dokotrljavaju.) MAJMUN: Gle sveta sada gde se kotrlja; penje se, pada, veito srlja! Kb staklo zvoni; to zaas se lomi! Iznutra je upalj. Ovde se sja, ovde jo vie. 2520 A iv sam ja! Dragi moj sine, podalje stani da te ne rani, da te ne smrska svet taj od gline

kad se rasprska. MEFISTOFELES: A sito, emu sito? MDJMUN (skida ga): O, da si ti lopov, ja bih to odmah video jasno. 2530 1 (Tri do majmunice i tera je da gleda kroz sito.) Virni kroz sito! Gle, lopova vidi, zar ne, al' ne sme to rei glasno. MEFISTOFELES (pribliavajui se vatri); A ovaj up? MAJMUN I MAJMUNICA: E, ba je glup! ne poznaje up, ne poznaje kotao na! MEFISTOFELES: Nevaspitan si ba! MAJMUN: Uzmi peruku ovu, ne esti se i na stolicu smesti se! 2540 (Primorava Mefistofelesa da sedne.) FAUST (koji je za to vreme stajao pred jednim ogledalom, as mu se pribliavajui, as se odmiui) :

ta vidim? kakva nebesnica vila u volebnom ogledalu to hodi! Ljubavi, daj mi ponajbra krila, u predele me njene vodi! Ah, im se krenem sa ovoga mesta, im usudim se da joj priem blie, odmah se neka magla die u kojoj lik joj skoro nesta! Najlepi lik od enskih svih lepota! Zar Bog toliko lepom stvori enu? 2550 Zar zbilja u tom telu opruenu vidim sutinu nebeskih svih divota? Zar se ovako neto na zemlji moe nai? MEFISTOFEG1ES: Dabome, kad est dana Bog mui se kb avo, pa sebi sam na kraju kae: bravo! -tad mora neto pristojno izai. Za sada oi napasaj; a ja umem da naem curiak slian tom; i blaen onaj kome srea da da je kb mladu povede domu svom! 2560 (Faust ieprestano gleda u ogledalo. Mefistofeles, proteui se na stolaci i igrajui se perukom, nastavlja da govori) Sedim ko kralj na tronu ispod neba, ezlo ve drim, jo mi kruna treba. IVOTINJE (koje su dosad zavodile razliite zbrkane i udne pokrete, donose Mefistofelesu krunu, uz silnu dreku.) O, da li bi nam malo ti

znoja i krvi odvojio i ovu krunu spojio? (Nespretno rukuju krunom i razbijaju je na dva dela, pa ih nose skaui uokrug.) Sad bi to bi! Mi gledamo, pocikujemo. sluamo i slikujemo! FAUST (okrenut ogledalu): Gotovo da izludim, vaj! MEFISOFELES (pokazujui na ivotinje): Sada se ak i meni bezmalo vrti u glavi. 2570 IVOTINJE: I uspe li nam posb taj, i sastavi l' se s krajem kraj, misao tad se javi. FAUST (kao gore): Srce mi gori, sve me pee! Udaljimo se odavde to bre! MEFISTOFELES (u gornjem poloaju): No, to jest jest, al' mora da ree da istine se barem pesnici ovi dre. 126 (Nakra, na koji majmunaca za to vreme NIJS pazila, poinje da kipi: die ss veliki plamsn, koji sukns u dimn>ak. Kroz plamen se sputa vetica, uz uasnu dreku.) VETIND: Ajoj! Ajoj! Ajoj!

Prokleti krmei soj! Prokleta betija! Svoj ne gleda posao, ne pazi kotao, gospodaricu prlji i smudi! Bes te spopao! 2580 (Ugledavi Fausta i Mefistofelesa.) Al' ta je ovo tu? Ko su ti ljudi? ta traite tu? Ko se to uvue? Hu, evo vam malo vatre da sr i kosti vam satre! 2590 (Zahvati pegvaom po bakrau i prska plamen prema Faustu, Mefistofelesu i ivotinja. ivotinje cvile.) MEFISTOFELES (koji obre peruku to je dri u ruci i lupa po aama i loncima): Slomi se! Smrska! Eto ti kaa! Eto ti aa! To je tek ala naa i takt, strvino mrska, uz tvoja zapevanja drska. (Vetica ustukne gnevna i uasnuta.) Poznaje li me? Kosture! udovite! Prepoznaje li gospodara svog?

ta li mi dri ruke te da te ne unite, i tebe i majmunski avetinjski taj log! 2600 Zar ne potuje vie ni grudnjak moj crveni? Pa ni petlovo pero ne vidi ak na meni? Da lice maskom poem ne oblaem? Treba li, moda, sam da svoje ime kaem? 1 VETICA: Izvin*te, gospodaru, za pozdrav grub! ta mogu! Pa ne vidim vam konjsku nogu! Gde su vam ona dva gavrana vrana? MEFISTOFELES: Nek ti se zasad proe tako; jer, zbilja, minu mnogo dana otkad se nismo videli nikako. 2610 Kultura, koja svet poliza ceo, i avola je najzad spopala; gde li se fantom severnjaki deo? gde vidi rep i rogove i kance? A to se tie moga stopala, bez kojeg zbilja ne mogu da se snaem, taj ukras bi mi me ljud'ma samo tetio; stog sam se, kb mladii tol'ki, setio da listove na sebe stavim tue. VETICA (igrajui): I um i svest me skoro ostavie 2620 otkako mi u kuu gos'in Satana ue. MEFISTOFELES:

To ime, eno, ne pominji vie! VETICA: A zato? to vam nije to po volji? MEFISTOFELES: U basnoslovnu knjigu davno ga piu svi; al' ljudi zato nisu nita bolji: liili su se Zlog, no ostali su zli. Baronom zovi mene, no, i gotova stvar; kavalir ja sam, kao i drugi kavaliri. U otmenu mi krv ne sumnja zar? Evo, na grb moj malice nagviri! 2630 (Pravi nepristojan gest.) VETICA (smeje se neobuzdano): Ha-ha! e, ba na vas to lii, gazda! 128 Obeenjak ste ko to beste vazda. MEFISTOFELES (Faustu): Moj prijatelju, dobro utuvi nauk taj! S veticom samo tako izai e na kraj. VETICA: Recite ta vam treba, gospodo moja draga! MEFI STOFELES. Dobrana aa s onim znanim sokom! Al' sasvim starog molim, poto tokom godina njemu udvoji se snaga. VETICA: Veoma rado! Evo jedne boce -

iz nje i sama volim da pokvasim gr'oce, 2640 jer smrdljiva nimalo vie nije; eto, moete od nje aicu da imate. (Tiho.) Al' ako ovaj ovek bez pripreme to pije, nee ni pola sata iveti, dobro znate. MEFISTOFELES: To je prijatelj dobar, nek bude mu od vajde; daj mu to ponajvie u tvojoj kujni vredi. Opii krug, odverglaj basme, hajde, i punu olju soka mu nacedi! VETICA (uz udne pokrete, opisuje krug i stavlja u njega neobine predmete; za to vreme ae poinju da zveckaju, kotlovi da bruje, i sve to stvara muziku. Ona najzad donosi i jednu veliku knjigu i u krug uvodi majmune, koji joj slue kao pult i dre baklju. Daje znak Faustu da joj prie.) FAUST (Mefistofelssu): Ne, reci, emu ovo sve? Taj ludi pribor, mahnite kretnje te, 2650 podvala plitka, bljutav ljam, sve mi je mrsko, sve to dobro znam. 129 MEFISTOFGLG.S Ma, lakrdija puka i smejurija prava! Ne budi samo tako strog! Taj hokus-pokus ona kb lekar upranjava da bi imao stvarnu korist od soka tog. (Nrimorava Fausta da ue u krug.)

VNT1A (snano naglaavajui rei poinje da deklamuje knjige.) Ui se sad vetini! Od jednog deset naini, pa dva otuda skini; tri moe zanemariti, 2660 i tako e uariti. et'ri nek nose vetri! Od petice i estice, to ti je nauk vetice, sedam i osam stvori, pa se odmori; devetka za jedinicu stoji, a desetka i ne postoji. Eto ti kako vetica broji! FAUST: Rekb bih, stara bunca i mahnita. 2670 MEFISTOFELES: Poprilino jo tako e da ita, znam je ja dobro, sve je tako u knjizi toj; baktao sam se n>ome onoliko, jer savrenog protivreja spoj ne shvata niti mudrac, nit* glupak, niti iko. Moj prijatelju, vetina je ova koliko drevna, toliko i nova. Vazda je ovek sluio se time: trime i jednim, i jednim i trime

zabludu mesto istine da slavi. 2680 I tako brblja, druge ui tako 130 neometano, po volji i veto. Ko bi jo da budalama se bavi? Samo li uje rei, obino smatra svako da se pri tom, bez sumnje, mora i misliti neto. VETICA (nastavlja) . Nauke snaga neuvena, od svega sveta prikrivena! Nauka mimo knjiga! I ko ne misli ni po sata, njemu e na dar biti data, 2690 imae je bez briga. FAUST: Koliko besmislenih rei! Prsnue mi od toga glava. Kao da sluam kako drei hor od sto hiljada budala MEFISTOFELES: Dosta, o, dosta, cenjena Sibilo! Ovamo s tim napitkom svojim hodi pa ga do samog ruba sipaj ilo; nee to pie drugu mom da kodi: on je na sebe mnoge stepene natukao 2700 i ve je puno aica povukao. VETICA (uz SIJS ceremonije; sipa napitak u kulu kako je Faust

prinese ustima, pojavi se lak plamen.) MEFISTOFELES. A sad izrui! ta je? Brzo samo! To e ti smesta srce da razgali. Sa avolom si na ti, a ovamo uplaio te ovaj plamen mali! (Vetica rastura krug. Faust izlazi.) MEFISTOFELES: Napolje, brzo! Ne sme sada stati. 131 VETICA: Nek vam gutljaje ovo ulije svaku mo! MEFISTOFELES (veticiu. Ako ti bilo togod mogu dati, ti samo reci na Valpurginu no. VETICA: Evo vam jedna pesma! Pojte je na sav glas, 2710 i posebno e dejstvo smesta da prome vas. MEFISTOFELES (Faustu): Hajd samo brzo, ruku meni daj da te povedem, i nemoj da se boji! Neophodno je da se sada znoji kako bi snani odvar taj i sr i svaku ilu mogao da promari. Nauiu te tad ta znae otmene dokolice ari, i osetie brzo kako se dua ari kad Kupidon se prene i zapone da skae. 2720

FAUST: Daj mi jo samo dva-tri trena da mi se oko onim prelepim likom poji! MEFISTOFELES: Ne! Ne! Jer brzo uzor sviju ena ovaploen e pred tobom da stoji. (Tiho.) Kad se napiju ovog soka damari tvoji, svaka e ti se ena initi kb Helena. ULICA Faust. Prolazi Margareta. FAUST: O, gospoice lepa, izvin'te to sam smeo: ruku i pratnju ja bih ponuditi vam hteo. 132 MARGARETA: Nisam ja gospoica, ni lepa isto tako; i nepraena put u do kue nai lako. 2730 (Otre se i odlazi.) FAUST: Nebesa, kakva lepota izvanredna! Ovako neto jo ne videh ja. Tako je smerna ta mala, tako edna, a opet i da odbrusi zna. Rumene usne te, tu put to se belasa pamtiu do svog sudnjeg asa! U srce mi se useklo duboko kako zna k zemlji da obori oko;

a koga ne bi sveg oarala kad je onako preko odgovarala! 2740 (Pojavljuje se Mefistofeles.) FAUST: uj, onu curu mora mi privesti! MEFISTOFELES: Koju to? FAUST: Sad ba proe tu. MEFISTOFELES: Onu? Pa taman ide s ispovesti, pop grehova razreio je nju; uz ispovedaonicu se beh prikrao. - Nema ta nijedan greh, na ispovest je ila zabadava; nad njom ja nemam sile niti prava! FAUST: Pa vie joj je od etrnaest leta. 1 MEFISTOFM! 1ES: Govori sad kb neki bludnik stari 2750 to laska sebi kako nema cveta, ni asti te, niti ijedne ari koju on ne bi mogb uzabrati; pa ipak to ne biva uvek, shvati! FAUST: Moj gos'in uo, te pridike mani i zakona se dosadnih okani!

Sluaj me to u rei sada, kratko i jasno: ako to devoje slatko jo noas u mom naruju ne spava, nae se drutvo u pono okonava. 2760 MEFISTOFELES: Ta pomislite ta je mogue, a ta ne! Da priliku prokljuvim, treba dve nedelje bar u njukanju provesti. FAUST: Da imam mira samo asa dva, bez avolove pomoi bih ja stvorenjce takvo mogao zavesti. MEFISTOFELES: E, sad ve govorite kb Francutina neka; al' molim, nemojte se tmuriti. ta vredi tako sa uivanjem uriti? Nema nam slasti tu ni izdaleka 2770 no kada najpre, s ove, s one strane navaljujui, askanjem natenane odmekate i pripravite lue, kb to nas prie talijanske ue. FAUST: Imam ja apetita i bez te udvarancije. 134 MEFISTOFELES: A sad bez ale i bez zavitlancije: shvatite, jednom zauvek, kod te male

nikakvi brzi postupci ne pale. Na juri nita neete tu stei; lukavtinama valja nam pribei. 2780 FAUST: Nabavi neto od tog anelskog blaga! Ka postelji me vodi na kojoj spava draga! Sa njenih grudi maramu mi stvori, il' podvezicu za strast to mnome gori! MEFISTOFELES: Pa evo, da vam ba dokaem elju da sluim i pomaem u vaoj muci, ne gubimo ni tren: vodim vas danas u sobiak njen. FAUST: Hou l' je videti? i hoe l' moja biti? MEFISTOFELES: Ma ne! Kod svoje e se susetke nalaziti. 2790 A za to vreme ete slatko moi da upijate miris i dah njen, u samoi, zamiljajui slasti skorih noi. FAUST: Krenimo! MEFI STOFELES: Jo je rano. FAUST: Zar? Tad muni glavom i nai za nju dar! (Ode:)

MEFISTOFELES: Dar za poetak? Bravo! Uspee on tu smesta! 1 Poznajem mnoga zgodna mesta sa blagom zakopanim u davnini; moram da malo njurnem po okolini. (Ode.) VEE Mala ista soba. Margareta plete kike i obmotava ih oko glave. MARGARETA: Da mogu znati ko li je onaj bio 2800 gospodin to me danas pozdravio! Izgledao je naoit veoma i mora da je iz otmena doma; to mu se moglo itati sa ela inae ne bi bio dranja tako smela. (Ode.) Mefistofeles Faust. MEFISTOFEJ1ES: Ui, de ui, samo tie! FAUST (proutavi malo): Molim te, sada ne prati me vie! MEFISTOFELES (njukajui): Nisu sve tako iste. to mirie! (Ode.) FAUST (obazirui se): Dobgo mi dolo, sutonjenje zlatno to obliva mi ovo svetilite! 2810 Porosi nadom, o> predivna patnjo, e srca moga koje ljubav ite!

Kako sve ovde odie spokojstvom, urednou i zadovoljstvom! U ovoj bedi koliko obilja! U ovaj tamnici koliko milja! (Baca se u konu fotelju kraj postelje.) Primi me, ti u kojoj za zlih i srenih dana pokolenja su ve poivala! 13 Kol'ko je puta dece gomila razdragana predaki ovaj presto okruivala! 2820 O Boiu je, moda, moja mila pred dedu svog tu smerno dolazila, rumenih obraia jedrih, i smeuranu ruku mu celivala. Devojko, kako svuda treperi duh tvoj vedri, duh reda, sree, blagodati, duh to te svakog dana pouava ko mati i veli kako stolnjak lepo zastrti treba, kako na podu arati pesak taj. O, mila ruko! ruko s neba! 2830 Kuerak ovaj pretvara u raj. A ovde! (.Zadie zavesu na postelji.) Kakvom jezom milina sveg me proe! Ovde bih sate proveo i dane. Prirodo, ovde kroz snove lagane oblikovala si suto edo boje; detinjske grudi ovde je toplotom

ivot joj neno proplitao, ovde svetou i istotom boanski njezin lik se tkao! A ti? ta tebe amo je dovelo? 2840 Kako me oseanja preplavie! ta hoe ovde? to se srce splelo? Fauste bedni! ne poznajem te vie. Da l' arolija neka ovde me okruava? Dooh da hitro nauivam se tu, a evo gde sav plinem u ljubavnome snu! Zar i najmanji daak nama se poigrava? A kad bi ona ula ovog trena, kako bi samo platio za svoj greh! Veliki razmetljivko kao izduvan meh 2850 skljokao bi se pred stopala njena! 137 MEFISTOFELES (dolazi): Sad brzo! Eno dole nje. FAUST: Neu ponovo doi! Odlazi, dumanine! MEFISTOF1-LES. Evo vam jedne skrinje, poprilimne teine, uzeo sam je ne znam gde. U orman gurnite je samo! Kunem se, ima da joj pamet stane; stavio sam vam tota tamo da drugo jedno namamite lane. Ono, igra je igra, jedna je cura kb druga. 2860

FAUST: Ne znam hou li? MEFISTOFELES: Man'te ta skanjeranja duga! Zar biste da to sauvate blago? Nek se tad vaa pohotljivost svrti i nek pritedi vreme drago i meni svaki dalji trud. Nadam se, niste ba toliko krti! Ja lupam glavu, muvam se kb lud (Stavnja skrinju u orman i zakluava ga) beimo! brzo! - samo da vam ud zadovoljim i vaoj elji shodno obrlatim parence ovo zgodno; 2870 a vi nos prite, elo borate kao da na predavanje morate, ko da vas, siva oka puna leda fizika s metafizikom gleda! Beimo! (Odlaze.) MARGARETA (iosei svetiljku): Tako je sparno ovde, tako gui; (Otvara prozor.) 13 napolju nema traga od omorine te. Ne znam ni sama ta mi je na dui samo da majka vrati se to pre. Mili mi telom neko uzbuenje - 2880

ba sam ja ludo, straljivo stvorenje! (Svlai se a poinje da peaa) U Tuli kralj je bio, iz zlatnog je pehara pio to dragana mu je dala kada je umirala. Taj pehar mu drai bejae od sveg to imaae; i gorke suze je lio kad god iz njega je pio. Kad as mu doe da mre 2890 on razdeli zemlje sve; sve nasledniku je dao, al' pehar je zadrao. Za vitezove svoje tad gozbu sazvao je u zamku na litici morskoj, u dvorani pradedovskoj. Tu napi se bekrija stara poslednjeg ivotnog ara, pa sveti pehar estoko 2900 hitnu u more duboko. Vide gde pada, gde tone u tamne talase one, pa zauvek oi sklopi to poslednje bee to popi. (Otvara orman da stavi odeu i ugleda skrinju s iakitom.)

Otkud se ova lepa skrinja stvori? Pa sigurna sam da orman zatvorih. Ba je to udno! ta li je unutra? 139 Doneo, bie, neko ovog jutra ko zalog, da od majke zajmi para. Tu i klju visi koji je otvara. Da vidim ba! Al* ta je ovo? Boe, ne videh tako to otkad se rodih! Nakit! Sa kakvim i plemkinja moe o sveaniku najveem da hodi! Kako li meni ovaj lanac stoji? ija bi mogla biti ta divota? (Kiti se i staje pred ogledalo.) Eh, da su bar oboci moji! Kako to odmah ceo izgled menja! Mlada stvorenja, ta li vam vredi sva vaa lepota? Sve je to lepo i krasno onoliko, al' na vas glave ne osvre niko; ale vas kad odaju hvalu vama. Za zlatom sve to najzad hrli, svak zlato grli. Teko siroticama! ETALITE Faust ide gore-dole potoiuo u misli. Pribliava mu se Mefisto feles MEFISTOFEJ1ES:

Da ga sva prezrena ljubav! Da bi ga pakao sam! Voleo bih da kletve jo uasnije znam! FAUST: ta je? ta te to seca? ta si se namrtio? 2930 Ovakvog lica svog veka nisam gledao! MEFI STOFEJ1ES: Iz ovih stopa avolu bih se predao, samo kad i sam avo ne bih bio! 140 2910 2920 FAUST: Da l' ti u glavi pue neka daska? avolu lii ba da kao mahnit praska! MEFISTOFELES: Ta zamislite, nakit to bejah ga namenio za Gretu - pop mi nekakav zaplenio! Samo to majka njena pogleda one stvarce, oseti u dnu due hladne marce: ima ta gospa za njukanje dar, 2940 svoj nos u molitvenik zavlai svakog dana i smesta namirie kakva je svaka stvar: ova je sveta, a ova profana. Odmah je zato osetila jasno da s tim nakitom nije sve ba suvie asno. Uzviknula je: Keri, nisu blagoslovena dobra kad su na nain neopravdan steena!

To muti duu, krv ispije svu. Nego da Svetoj devi skrinju tu zavetamo, a Boija e mati 2950 nama na radost nebeske m5ne dati!" Gretica na to puiti se stade. to da se poklonjenom konju gledaju zubi, pomisli; a bez sumnje Boga ljubi onaj to nakit taj nam toliko lepi dade. Tad majka pozva nekog popa; samo to razbra ta je, kb iz topa on, zadovoljan grdno, ree njima: Izvrstan naum! Tako mislim i ja. Ko zlo pobedi, taj dobija 2960 Crkva odlian trbuh ima, itave zemlje ve je progutala, a ipak jo se nije prederala; jedino crkva, gospo i gospoice draga, moe da svari nezakonita blaga." FAUST: Pa to je opti obiaj, u stvari: isto to ine lihvari i vladari. 1 M1FIST0F1LNS I onda smota kopu i lanac i prstenje kb da su ljive il' kestenje, ree joj taman tol'ko hvala 2970 kb da mu pregrt oraha je dala, nagradu sa nebesa u boje im obea ime -

i silno ih je okrepio time. FAUST: A Greta? MEFISTOFELES; Neki je nemir zgrabi, samo se vrti i ne zna ta bi? na nakit misli i nou i danju, jo vie na onog ko to donese za nju. FAUST: Jad moje drage i mene ljuto mori. Smesta joj novi nakit stvori! Prvi i tako ne bee bogzna ta. 2980 MEFI STOFEL ES: Da, gospodinu sve je igraka, znam to ja! FAUST: Hajd, ini kako kaem, i ne popuj! Susetke njene dri se u stopu! avole, kb prebijen se ne vuci i novi nakit brzo nek bude ti pri ruci! MEFISTOFELES: I hou, gospodaru, itekako! (Faust ode.) Ovakav ludak zaljubljen bi lako sfukao Sunce, Mesec i zvezde sve sa neba samo da svoju dragu zabavi kako treba. (Ode.) 12 SUSETKINA KUA MARTA (samau.

Bog nek mog mua grehova razrei; 2990 on prema meni zbilja silno zgrei! Ni pet ni est no pravo u svet jurnu, mene u belo udovitvo gurnu. A zbilja, nisam alostila ga ja, volela sam ga vrlo, sam Bog zna. (Plae.) Moda je ak i umro! - Kakvog jada! - Pa da bar imam umrlicu sada! Dolazi Margareta. MARGARETA: Gospoo Marto! MARTA: Greto, ta je? Bre! MARGARETA: Ah, sruiu se, noge me ne dre! Opet pronaoh, kada otvorih orman svoj, 3000 skrinju, od abonosa, a u njoj, bogatijoj od prve, adiara toliko krasnih da im nema para MARTA Ne mora za to majka da ti zna; mogla bi opet da sve crkvi d&. MARGARETA: Ah, pogledajte kako je sve divno! MARTA (ukraava jeu. O, srena li si, devojko! MARGARETA:

Jedino, na alost, ovo ni u gradu ne smem, a ni u crkvi da ponesem. MARTA: Samo ti ee amo k meni doi 3010 i ovde potajno se kiti; pred ogledalom ovim koji se asak proi, da uivamo i ja i ti. A tad e se i povod, praznik nekakav, nai pa e, malo-pomalo, s tim i pred svet izai. Najpre na uho biser, a zatim lane to; majka videti nee, il' emo smisliti to. MARGARETA: Ko li to samo obe skrinje posla? Nee to biti ista posla! (Neko kuca.) Ah, Boe! da to nije moja mati? 3020 MARTA (zadiui zavesu ia vratima): Ne, to je neki gospodin nepoznati. Uite! Pojavljuje se Mefistofeles MEFISTOFELES: Moram gospe za oprotaj da molim to upadam ovako. (S potovanjem uzmie pred Margaretom.) Znate, s gospoom Martom vertlajn bih da zborim! MARTA: Ja sam to: ta mi to rei imate?

MEFISTOFELES (tiho Marti): Sad poznajem vas, i dosta mi je to; ne bih da smetam njeno blagoroe. Slobodu moju ne uzmite za zlo. a posle podne opet u da doem. MARTA (glasio): Zamisli, dete, za miloga Boga! 3030 Gospodin smatra da si od roda visokoga. 144 MARGARETA: Pa ja sam samo devojka sirota; to je i odve ljubazno od vas: zaboga, meni ova ne pripada divota. MEFISTOFELES: Nije to samo nakit; nego stas, pa dranje, pa ovaj pogled va toliko otar! E, radujem se ba to ostati jo mogu! MARTA: Recite! Drage volje MEFISTOFELES: Kamo da vesti donosim vam bolje! Ali neete, mislim, kazniti mene strogo: 3040 va mu je mrtav i pozdravlja vas mnogo. MARTA: Mrtav? Moj verni mu? O, kuku, kakva vest! Moj mu je mrtav! Lele! Gubim svest!

MARGARETA: Ah, draga gospo, toliko ne tugujte! MEFISTOFELES: No, moju tunu priu sad poujte! MARGARETA: Ja zato ne bih htela da ikad ikog volim, gubitak ne bih mogla da prebolim. MEFISTOFELES: Nijedna radost bez tuge ne biva. MARTA: Priajte kako i gde umre, molim! MEFISTOFGLES: U Padovi vam oh poiva 3050 1 u porti Svetoga Antuna; na posveenom mestu tuna on veno leden sanak sniva. MARTA: A da l' jo togod nosite mi? MEFISTOFEJ1ES: Da, imam za vas i molbu pregolemu: da naruite trista misa njemu! Al' ako drugom nadate se emu, potpuno praznih depova sam ja. MARTA: ta? Ni prsteni? Ni medaljon neki? 3060 Neto to svaki kalfa idu kroz svet daleki

kb uspomenu na dnu vree nosi, i ne bi to iz ruku dao pa sve da gladuje il' prosi'? MEFISTOFELES: Madam, od srca mi je ao; al' zbilja nije on svoj novac proerdao. Sem toga, kajao se grdno za greke sve, i kukao jo vie zbog svoje sudbe zle. MARGARETA: Ah, zato ljude prati nesrea ovolika! Za njegovu u duu molitve mnoge itati. MEFISTOFELES: Vama bi, dete moje, valjalo u brak hitati: 3070 pa vi ste lepi kao slika. MARGARETA: Ah, ne! to zasad jo ne moe biti. MEFISTOFGLES: Neete l' mua, ljubavnika bar uzmite! Boji najlepi je dar 146 ovako ljupko edo zagrliti. MARGARETA: Obiaj kod nas nije to. MEFISTOFELES: Obiaj il' ne! Biva i tako to. MARTA: Priajte!

MEFI STOFEL ES: Pokraj samrtne sam mu stajao postelje, to je jedva bolja bila od smea: sama slama polugnjila; 3080 al' hrianski je umro, i uasno se kajao to na rabou ima jo mnogo dela zlih. Ah", viknu, samog sebe bih oamario to sam toliko zanat i enu zanemario! More me uspomene i umreu od njih! Kad bi mi bar oprostila dok sam iv!" MARTA (plaui): Dobriina! Oprostila sam mu davno. MEFISTOFELES: ,,Al' - Bog to zna - od nje sam ja mnogo manje kriv." MARTA: To lae! ta! Pred smrt da lae! Ba ogavno! MEFI STOFEL ES: U ropcu on je bulaznio stravno, 3090 ukol'ko ja to bar malo poznajem. Zar mogu", ree, zjala da prodajem? Ponajpre deca, a onda za njih hleba, hleba, i sve to uz to treba, a ak ni hudu krajiku nisam smeo da jedem mirno kako hou." 1 MARTA: Ta zar je tako vernost i ljubav s uma smeo, i dirindenje i danju i nou!

MEFISGOFELES: Ne, na to on je mislio svakodnevno. Rekb je: Kad je s Malte laa krenula 3100 za enu i za decu molio sam se revno; a tad i nama srea se osme'nula, pa nam je laa turski brod zarobila sa blagom velikog sultana; e, hrabrost tu je i nagradu dobila, te i ja stekoh imetka valjana kb tano odmereni deo". MARTA: ta kaete? A gde se imetak ovaj deo? Da li ga nije negde zakopao? MEFISTOFELES: Odneo vetar! Ko bi to sad znao! 3110 Njega se jedna lepa gospoj'ca prihvatila dok je kb stranac po Napulju etuckao; bogzna koliko verno oko njega se svila, te je do blaenoga svoga kraja boluckao. MARTA: Hulja! Da svoju decu opeljei! Zar ni sva beda ni sav jad ne spreie ga da vie ne grei! MEFISTOFELES: E, vi'te, zato je mrtav sad. Kad bih na vaem mestu bio, ja bih ga godinicu propisno oalio 3120

za prilikom se osvru nekom novom. MARTA: Takvog kb to mi prvi bee, ah, blagi Boe! 1 teko da naem jo na svetu ovom. Ludice slae jedva biti moe. Odve je voleo jedino tumaranje po belom svetu, i tue ene, strano vino, i kartanje i kocku kletu. MEFI STOFELES: No, no, pa to je moglo biti fino ako je i on, sa svoje strane, 3130 proglbdao kroz prste vae mane. Kunem se da bih i ja pod takvim pogodbama izmenjao prstenje s vama! MARTA: O, gospodin se ali! MEFISTOFELES (za sebe): Vala, dok je vremena, da otpraim! Ta bi i vraga za re zadrala. (Greti.) A kako je sa srcem vaim? MARGARETA: ta hoete tim rei? MEFISTOFELES (za sebe): Da nevinog stvorenja!

(Glasno.) Pa, do vienja, gospe! MARGARETA: Do vienja! MARTA: Jo samo dve-tri rei! Znate, bila bih rada 3140 da imam napismeno kako je, gde i kada umro moj mili i gde poiva sada. Oduvek volim red u svemu, a htela bih da vidim i itulju o njemu. M1:FISG0F1:NS Pa, draga gospo, svuda za istinu priznaju to dva svedoka kb izjavu daju; jednog svog druga otmenog u nai pa emo skupa pred suca izai. Doveu ga ovamo. MLRTA: Ah, molim, i to pre! MEFI STOFEL ES: I mlada gospa bie tu, zar ne? 3150 Valjan je momak to! Naputovan je silno, a gospoice ume da estvuje umilno. MARGARETA: Pred njim bih vrlo morala da se sramim. MEFISTOFELES: Nipoto! Ni pred carem samim! MARTA: U bati mojoj, za kuom, bie zgoda da se veeras pojave gospoda.

ULICA Faust. Mefistofeles FAUST: No, ta je? Da l' e stvar jednom da krene? MEFISTOFELES: Ah, bravo! Sav gorite? Sve vas pee? Brzo e Greta biti vaa. Jo ovo vee videete je kod susetke njene. 3160 Ta ena, Marta, kao da se rodi za to da pezi i da svodi! 150 FAUST: Odlino! MEFISTOFELES: Al' i od nas tu se zahteva tota. FAUST: Jasno, usluga mora i da kota. MEFISTOFELES: Da punovano izjavimo samo da padovansko groblje veiti poin prua kostima njenog pokojnoga mua. FAUST: Ba mudro! Treba najpre da putujemo tamo! MEFISTOFELES: 5aps1a bJtrIsIaz! Pa nije to posredi; svedoite, a ba vas za znanje pita neko. 3170 FAUST:

Nema li togod bolje, nita nam plan ne vredi. MEFISTOFELES: O, svetitelju! Tu sam vas i ekb! Zar bi vam ovo bio sluaj prvi da neto svedoite lano? Zar niste Boga, svet i sve to svetom vrvi, sve to oveku trepti u glavi i u krvi, definisali izvanredno snano, drskoga ela, smelo, zaneseno? A kad biste valjano u sebe zagledali, morali biste priznati poteno 3180 da ste o svemu tome taman toliko znali koliko i o smrti gospodin-vertlajnovoj. FAUST: Sofista ti si, lae, sve iskree. 1 M EF I S T O FI - II \ S: Jest, da ne gledam malo dublje u stvari ovoj. Jer zar ve sutra najasnije nee Gretici jadnoj svu glavu zaneti, u ljubav cele due joj se kleti? FAUST: I to od srca! MEFISTOFELES: J1epo i krasno! Tad e rei kako ti verna ljubav veno gori, kako te samo jedan svemoan nagon mori - 3190 hoe li i to tako od srca ti potei?

FAUST: Pusti to! Hoe! Kad traim nazvanja za mete uzavrelih oseanja, kad ne nalazim ime plamsanju neizrenom, pa kada svima ulima krstarim, lovei rei najvie, kroz svet, i ovu strast, od koje sav se arim, beskrajnom zovem, venom, venom zar je to samo vrakih lai splet? MEFISTOFELES: Ipak sam ja u pravu! FAUST: Ako to neto vredi, 3200 uj i utuvi i plua mi potedi: ko samo eli da pravo zadri, a jezik mu je i dui i bri pa ume da lapara i da kiti, taj e u pravu uvek biti. Hajd, nisam vie za brbljanje oran! U pravu si, pre svega jer ja moram. 12 BATA Margareta, drei Fausta lod ruku, Marta i Mefistofeles etaju po bati. MARGARETA: Svesna sam da vi moja tedite oseanja i sputate se k meni, te moram da se stidim.

Putnici esto po svojoj dobroti 3210 zadovolje se malim. Lepo vidim, oveka vaeg iskustva i znanja ne moe zabaviti moj razgovor siroti. FAUST: Jedan tvoj pogled samo, re tvoja samo jedna vie mi kae nego sva mudrost ovog sveta. (Ljubi joj ruku.) MARGARETA: Ne trudite se! O, zar vam ne smeta da ljubite je? Tako je neugledna, sva hrapava, ogrubela i runa! Ah, za ime Boga, kada se setim ta sve bejah duna 3220 da radim! Moja majka izvanredno je stroga. (Prolaze). MARTA: Gospodin, znai, na putu je esto? MEFISTOFELES: Ah, posao i dunost vazda nas nekud alje! S tugom iz mnogih polazimo mesta, al' ta to vredi kad moramo dalje! MARTA: ovek u mlade, vetropirske dane jo moe da tumara veselo na sve strane; al' kada stisnu starost i zlo doba, on je na niske spao grane

mora li sam teturati put groba. 3230 MNFISGOFKP-S: S uasom gledam na to iz daleka. MARTA: Na vreme promislite o svemu to vas eka. (Prolaze.) MARGARETA: Daleko od oiju, daleko i od srca! Istinu veli poslovica ta. Da govorite utivo, to znate; al' prijatelje mnoge vi imate, pametnije no to sam ja. FAUST: O, draga, veruj, to to pameu krste ljudi esto je samo kratkoumlje tato. MARGARETA: Kako to? FAUST: Ah, ta zato da jednostavnost, zato 3240 da nevinost se nikad ne probudi da jasno spozna svoju svetu vrednost i bude svesna sebe same! Zato da skruenost i smernost, ta najvea dva dara to ih tedra priroda deli s ljubavlju iz nedra MARGARETA: Mislite samo dva-tri trena na me, a ja u preko dana uvek dovoljno moi

da mislim na vas. FAUST: esto ste u samoi, zar ne? 154 MARGARETA: Pa jesam; nae malo je domainstvo, 3250 al' ipak stalno mora o njemu da se stara. Slukinju ne drimo; i tako ja detinjstvo i mladost svu u poslu protumarah; kuvati moram, mesti, plesti, iti i celog dana na nogama biti; a majka dri do najstroeg reda i sve zagleda! Nije ba da nas nematina kolje te se toliko stee; naprotiv, ima dosta, od mnogih ljudi bismo mogli iveti bolje; 3260 posle mog oca lep imetak osta, kua i mala bata izvan grada. Al' prilino je miran sad mojih dana tok; moj brat kb vojnik slui rok, a sestrica mi umre iznenada Sa njome mnogo videla sam jada; al' ponovo bih rado podnela muku svu, toliko mi je do tog deteta bilo stalo. FAUST: Ako je na te liila bar malo,

aneo pravi bee. MARGARETA: Odgajila sam nju, 3270 i od sveg srca zavolela je mene. Ona po smrti oevoj se rodi; majku tad tako teka bolest zgodi da nade sve ve behu izgubnjene, i jedva najzad da se sporo poe oporavljati. Nije moglo biti ni pomena da doji to siroe, pa ga se sama moradoh prihvatiti, podizati ga na mleku i na vodi? i tako posta moje, sasvim se sa mnom srodi. 3280 Na ruci mojoj, na mom krilu se praakalo, smeilo mi se, raslo i na noice stalo. FAUST: Zacelo istu sreu iskusila si tako. MARGARETA: Al' esto, verujte mi, nije mi bilo lako. Nou kraj moje postelje je njena kolevka bila; im se pomakne, istog trena budila sam se i ja; sad je poj, sad je u krevet stavi svoj, sad, kada bi se zaplakala jako, ustaj i nosaj je i n>ii svejednako, 3290 a rano zorom uz korito stoj; pa na pijacu tri, kuvaj, pometi stan, i tako svaki bogovetni dan.

Ponekad to, gospodine, i dodija; al' zato jelo prija, poinak zato prija. (Prolaze.) MARTA: Muka je to za jadne ene! Mator se momak teko preobrati. MEFISTOFELES: Jedino neko poput vas bi mene mogao s puta pogrenog da vrati. MARTA: Recite pravo, da l' ste ve nali to, 3300 da li vam srce zaplenio ko? MEFISTOFELES: Stara je re: od doma i ognjita i verne ene nema bolje nita. MARTA: Mislim, pa zar vas nikad elje ne obuzee? MEFISTOFELES: Svud su me, gde god dooh, utivo doekali. 156 MARTA: Htedoh da kaem: nikad zar ozbiljno ne bee? MEFISTOFELES: Nikad ne valja da se ovek sa enom ali. MARTA: Ah, vi me ne shvatate! MEFISTOFELES:

To mi je strano ao! Al' da ste dobra srca - toliko sam razabrao! (Prolaze). FAUST: I samo to u batu kroih 3310 poznala si me, anelska sliko divna? MARGARETA: Zar ne videste? Oborila sam oi. FAUST: I oprata mi drskost? Nisi kivna to sam onomad, kada sam te sreo na povratku iz crkve, bio onako smeo? MARGARETA: Pometena sam bila mnogo, prvi put mi se desilo to; nikada niko nije mogb o meni rei runo to. Ah, mislila sam, da ne vide on 3320 to neprilino u dranju tvom? K6 da mu samo za tren bee stalo da s ovom curom proveseli se malo. Al' priznajem: ni sama ne znam ta to prostruja mnome k vama, ta me to zaobrua; tek, zbilja, beh na sebe veoma ljuta zato to na vas nisam mogla biti ljua. 1 FLUST: Premila!

MARGARETL: Samo asak! (Uzbers belu radu i kida latace, jednu za drugom.) FAUST: A ta e od tog biti? eli li, moda, venac sviti? MARGARETA: Ne, to je samo igra. FAUST: Kakva? MARGARETA: Idite, molim! 3330 Ismejaete me samo. (Otkida latice i apue) FAUST: ta ape? MARGARETA (polugdasno): On me voli ne voli. FAUST: Preljupko lice nebesko! MARGARETA (nastavlja): Voli ne voli - voli - ne voli (istrgavi poslednju laticu ozarena radou) Voli me! FAUST:

Jeste, dete moje! Glas ovog cveta neka ti bude 158 boansko proroanstvo. Voli te! Shvata li ta to znai? Voli te! (Hvata je za obe ruke.) MARGARETA: Sva se stresam! FAUST: O, ne cepti! Neka ti ovaj pogled, neka ti ovaj stisak ruke kae 3340 to se ne moe izrei: Sav se predati i osetiti milinu koja mora biti vena! Vena! - Njen kraj bi znaio oajanje. Ne, nema kraja! Nema kraja! MARGARETA (stiska mu ruke, otrgne se i otri. On za trenutak stoji zamiljen; pa poe za njom) MARTA (dolazei): Sputa se no. MEFISTOFELES: Jest, valja da se kree. MARTA: Zamolila bih vas da ostanete jo, al' svet je ovde vrlo lo. Ba kb da niko ivi nee da sopstvenog se posla lati - 3350

sve vam to vreba, svaki susedov korak prati. Ma ta da ovek ini, ma ta da pokuava, svet odmah pone da ga olajava. A naih dvoje mladih? MEFISTOFELES: Niz stazu je uteklo kao dva leptiria u obesnome letu. 19 MLRTA; On joj je sklon, po svemu bi se reklo. MEFISTOFELES: I ona njemu. Tako je to na svetu. BATENSKA KUICA Margareta ulazi trei, skriva se iza vrata, i sa prstom ia ustima viri kroz pukotiiu. MARGARETA: Evo ga! FAUST (dolazi): Ovde si se skrila! Ah, to si veto zametnula trag! Al' sad si moja, vragolanko mila! (Ljubi je.) 3360 MARGARETA (grlei ga i uzvraajui poljubac) : Mili moj! Od sveg srca si mi drag! (Mefistofeles kuca na vrata.) FAUST (ljutito lupajui nogom o tle) : Ko je? MEFISTOFELES: Prijatelj!

FAUST: Zver! MEFISTOFELES: Rastanka doe as. MARTA (dolazi) : Kasno je, gospodaru. FAUST: Zar da ne ispratim vas? 160 MARGARETA: Majka bi - Zdravo poli! FAUST: Zbilja se ii mora? Ostajte zdravo! Zbogom! MARGARETA: Do vienja - do skora! (Faust i Mefistofeles odlaze.) ta sve ovakav ovek, blagi Boe, ume da misli, ta sve zna i moe! Pred njim se samo od stida rumenim, na sve to kae odgovaram sa: da. Prava sam mala neznalica ja 3370 i ne shvatam ta nalazi u meni. (Ode.) UMA I PEINA FAUST (sam): Uzvien due, dao si mi, dao

sve za ta moljah. Nisi mi uzalud obratio iz plamena svoj lik. Za kraljevstvo si meni predivnu prirodu dao, a s njom i snagu da je oseam i da u njoj uivam. Dozvoljava mi ne samo da nju posetim prepun hladnog divljenja nego i da u ambis njenih grudi 3380 zagledam kb u duu prijatelja. Niz ivih bia provodi kraj mene i ui me da brau svoju poznam u tihom bunu, u vazduhu i vodi. I kada cela uma od oluje hune zakripi, kad cinovska smra 1 rue se sobom povlai i mrvi okolno granje, debla susedna, te sav breg muklom jekne grmljavom od njenog pada - ti me bezbednoj peini vodi tad, pokazuje mom oku mene samog, pa se mojih sopstvenih grudi tajna i duboka udesa irom razotkrivaju. A kada isti Mesec odskoi isceliteljski preda mnom, uzlebde sa litica i bunja vlanoga prolosti srebrn-likovi i blae oporu radost mog razmiljanja.

Ah, za oveka savrenstva nema, oseam sada Uz milinu ovu, koja me bogovima uznosi, dao si meni saputnika, kojeg sada se ve ne mogu liiti, ma kol'ko da me bestidno i hladno preda mnom samim on uniava i ni u ta, tek pukim dakom rei, preobraa sve tvoje darove. Revno u dui mojoj divlji oganj za onim divnim likom podstie. I tako ja od Noude teturam k uivanju, a sred uivanja ponovo eznem sav za poudom. MNFISTOFRJ1ES (ulazi). Zar se ne zasitiste tim ivotom? Kako vas on na dui rok veseli? JTepo, okua ovek jedanput, ali potom neka se hitro k neem novom seli! FAUST: Gledaj ti svoja posla, to bi ti bilo bolje Zar mi povazdan mora dosaivati? 12 MEFISTOFELES: De, de! Na miru u te pustiti drage volje; 3420 to mi ti ne sme ozbiljno prebacivati. Sa tobom, brajko, kiselim osornjakom,

venim zakeralom, ludakom, izgubio bih zbilja malo. Celoga dana imam grdna posla! Do ega, pak, gospodinu je stalo, ta, opet, ne voli nimalo, to mu ne moe nikad proitati sa nosa. FAUST: E, sad si pravi ton pogodio! Dosauj mi, pa jo zahvalnost trai! 3430 MEFISTOFELES: Kako bi, bedni zemljin sine, kai, bez mene ivot svoj provodio? Od lupetanja mate zapletene zadugo sam te oslobodio; sem toga, da ti nije bilo mene ve ne bi vie svetom hodio. to tu da ui sred pva i kamenja kb buljina po belom danu? Iz mahovine vlane i kapuckavog stenja da srkue, ko aba, hranu? , 3440 Ba krasno, slatko traenje ivota! Jo se po tvojoj dui doktor mota. FAUST: Shvata li kakve sile nove prua mi ivot sred pustoi ove? ak, kad bi to naslutiti i znao, ti si, ko avo, ve dovoljno zao

da bi mi takvu sreu dao. MEFISTOFELES: Da, nadzemaljsko uivanje, zacelo! Po noi i po rosi leati u planini, grliti strasno zemlju i nebo celo, 3450 smatrati, nadut, da Bog si na visini, kroz sr se zemlje slutljivo prorivati, grudima obgrljivati svih est dana sazdanja, s ponosnom snagom ne znam ta sve uivati, s ljubavnim miljem u sve se zaas prelivati, zemaljsku ljusku sa sebe zbacivati, pa tad sav napon uzvienog saznanja (pravei gest) ne smem da kaem kako - rasprskivati FAUST: Sram nek te bude! MEFI STOFELES: A, to vam nije milo! Imate pravo rei uljudno: sram te bilo! 3460 Pred ednim uhom ne sme da pomene ni glasak ono bez eg ne mogu edna srca ni asak. Ukratko, ja ti ne branim: obmanjuj sebe pokatkad, laju se pothranjuj; al' dugo tako izdrati nee. Zaas od hajke klonue tvoj dah i vrlo brzo sam sebe satree kada te skole ludilo i strah. Dosta s tim! Tvoja draga sedi u svojoj kleti,

a sve joj skueno i tmurno i emerno. 3470 Ne izbija joj iz pameti, voli te zbilja prekomerno. Sve je tvoj ljubavni bes isprva preplavio, kb kad se topi sneg, pa potok zapenui; ti si ga njoj u srce slio, i opet potok tvoj presui. Bolje bi bilo, silni velmonie, umesto to po gori presto gradi,' da to ipare, to jadnie za ljubav njegovu nagradi. 3480 164 Njoj vreme strano sporo tee; s prozora gleda gde oblaka ete nad starim gradskim zidom lete. to li ptiica nisam!" tako joj pesma tee po ceo dan, sve do u kasno vee. Katkad je vedra, najee gleda alno, katkad od plaa sva je bleda, pa opet smireno izgleda, a zaljubljena je stalno. FAUST: Zmijo! Zmijo! MEFISTOFELES (za sebe): Kladim se, sad si mi dolijb! FAUST: Zlikove, smesta se udalji!

Ne pominji toj lepoj eni ime! Poudom prema njenom premilom telu ne pali moja ve poluluda ula, ne smuuj me njime! MEFISTOFELES: Pa ne znam ta bi hteo? Njoj se ini da si ti pobegb od nje, a upola i jesi zbilja. FAUST: Ne, njoj sam ja blizak i kad sam u daljini, zaboraviti nikad je ne mogu, 3500 izgubiti ne mogu; zavidim ak i Bogu kada se setim da moda ovog trena njezine usne dotiu mu telo. MEFI S TOFELES: Odlino, prijatelju! Zbog dva njena blizanca ona, zbog laneta dva to im je paa ljiljan-polje belo, zavidan esto bejah ja. 1 FAUST: Svodnie, bei! MKFISTOFELES: Grdite, ba krasno! Ja na to moram da se smejem glasno. Bog, koji momka i devojku sazda, 3510 uoi smesta da za njega sada plemenitijeg posla nema

no to je taj da njima vazda pogodnu priliku priprema. Ta hajte, nuto silnog jada! Oekuje vas draganina soba, ne, valjda, smrt i tama groba! FAUST: ta mi nebeska radost u njenom naruju znai? Daj da se uz nju ogrejem i ozraim! Zar veito ne oseam njen jad? 3520 Zar nisam ja begunac i bezdomnik, neovek to je, ne znaju ta je naumio, od stene k steni kao vodopad u besnom nespokojstvu umio, jedino udan ponora ogromnih? A tu postrance ona, sa detinjskom duom, sa duhom jo nerascvetanim, u kolibici na pristranku platinskom, i sav njen rad, svi njeni dani u tome malom svetu bili su sadrani. 3530 A ja, stvorenje bogomrsko, nisam na tome samo stao to sam sve stenje poupao i u prainu ga smrskb! Nju samu, mir njen razorio sam ja, tebi je, pakle, trebala rtva ta! avole, ti pomozi da vreme straha skratim! to mora biti, nek se odmah slui!

Nek se sudbina njena na mene sunovrati i ona sa mnom u ambis nek se srui! 3540 1 MEFIS GOFELES: O, kakav opet ar i kljuanje i vrenje! Budalo, idi i utehu joj daj! Kad takva upa ne vidi reenje, pomisli odmah da je svemu kraj. Nek ive oni to se hrabro dre! Pa ti si se ve lepo poeo oavoljavati. Na svetu nita bljutavije ni mre nego kad avo pone oajavati. GRETIINA SOBA Gretica, za motovilom, sama. GRETICA: Bolna sam srca, bez mira i sna, nikad ih vie ne stekoh j a. Kad nije on sa mnom, u grobu sam tamnom, ceo mi svet gori kb jed. Bednu mi glavu smutio jad, u sru se dua rasprsla sad.

Bolna sam srca, bez mira i sna, nikad ih vie ne stekoh ja. Sve njega gledam, sve njega snim, iz kue samo idem za njim. Uzvien korak, plemenit stas, 3570 taj osmeh, ta sila u oku, taj glas, pa njegovih rei aroban dah, i stisak ruke, i poljubac, ah! Bolna sam srca bez mira i sna, nikad ih vie ne stekoh ja. 3580 Za njim mi grudi saie ar; ah, da ga malo zadrim bar, pa da ga ljubim u naruju svom da sva iilim u poljupcu tom!

MARTINA BATA Margareta. Faust. MARGARETA: Obeaj, Henrie! FAUST: Sve to budem mogb! MARGARETA: Kako sa tvojim verovanjem stoji? 3590 Ti si u srcu predobar, al' se bojim da ne mari za religiju mnogo. 168 FAUST: Nemoj to, dete, pominjati! Osea, valjda, da sam tebi sklon; za one koje volim rado u ivot dati, a nikome ne elim otimati veru i crkvu koju tuje on. MARGARETA: To nije kako valja, ovek to i verovati mora. FAUST: Mora? MARGARETA: O, da su mi rei bar malo uticajne! 3600 Pa ti ni svete ne potuje tajne. FAUST: Potujem.

MARGARETA: Al' bez ara. Niti na ispovesti niti na slubi bojoj ovek te nee sresti. Veruje li u Boga? FAUST: Draga, ko rei sme: Ja verujem u Boga? Upitaj svetenike, pitaj mudraca koga: svi odgovori njini kb da ismevaju toga to pita. MARGARETA: Dakle, ne veruje, ne? 169 FLUST: O, milolika moja, nemoj te rei pogreno shvatiti! 3610 Ko e se toga latiti da ga nazove? Ko e mu ime odrediti? I ko sme ispovediti: Ja verujem u njega? Ko e se oseanjem zaluditi pa se usuditi da kae: Ja u njega ne verujem? Zar Sveobujmitelj, zar Sveodratelj ne obuhvata i ne odrava 3620 tebe i mene i sebe sama? Zar se nebeski svod ne die gore?

Nije li, ovde dole, Zemlja vrsta? I zar se ne diu veite zvezde milosno motrei nas? Zar ge ja ne gledam, oi u oi, i zar ti sve ne navire u glavu i u srce talasaju se venom tajnom nevidljivo vidljivo kraj tebe? 3630 Ispuni srce tim, nek se preliva, pa kad te celu prome srea iva, nazovi ovo kako hoe, zovi to: srea: Srce! Ljubav! Bog! Ja nemam za to imena! Oseanje je sve; ime je um i dim to omagljuje nebesko arenje isto. MARGARETA: J1epo i krasno ovo sve je; i upnik kae skoro isto, iako ne ba reima tim. 3640 170 FAUST: Sva srca koja Sunce greje govore ovo podjednako, na svom jeziku svako; pa to i ja na svom

govorio to isto ne bih? MARGARETA: Kada te sluam, jo zvui kako-tako, al' jo je mnogo loega u tom; nedostaje hrianstva tebi. FAUST: Premilo dete! MARGARETA: Odavno ve mi je ao 3650 to si onako drutvo odabrao. FAUST: Kako to? MARGARETA: Meni se u dnu due gadi od onoga oveka to te prati; otkako pamtim, meni nije niko srce ozledio toliko kao taj ovek neprijatni. FAUST: Ne boj se njega, anele moj zlatni! MARGARETA: Kad je on tu, uzavri krv mi sva. Inae lepo mislim o svakome oveku; ali, koliko eznem da tebe gledam ja, 3660 toliko pred njim oseam grozu neku i smatram ga za hulju, za varalicu zlog! Ako ga krivo bedim, nek oprosti mi Bog!

1 FAUST: Mora i takvih udaka da ima. MARGARETA: Moda; al' ne bih izdrala s njima. Samo to preko praga kroi, podrugljivo rogai oi, a uz to i gnev iz njih seva; odmah se vidi da sauea nema; na elu njemu napisano stoji 3670 da nikoga i nita ne voli to postoji. U tvom naruju kakva je divota, sloboda, predana toplota, a pred njim duu neto stegne mi iznenada. FAUST: Anele prepun slutnje! MARGARETA: To me svlada toliko da mi se ak ini, im se on nae negde u blizini, da sam prestala da te volim! Sem toga, kad je tu, ne mogu da se molim, i to mi srce razjeda i tre; 3680 i ti to osea, zar ne? FAUST: Ne podnosi ga, jednom reju! MARGARETA: Moram sad poi.

FAUST: O, zar nikad neu provesti miran tren uz grudi tvoje, da nam se due, da nam se srca spoje? 12 MARGARETA: Ah, bar da spavam sama! Rado bih, kada padne tama, odipila ti vrata, da ue u na dom; al' moja majka spava lakim snom, pa da zatee poem nas, 3690 ja bih umrla, mislim, onaj as. FAUST: Anele, za to ima leka! Samo tri kapi iz boice ove, ako ih pred no uspe u njenu au mleka, uljukae je u duboke snove. MARGARETA: Za tebe, mili, uinila sve bih! Al' nadam se da ovo nee koditi njoj! FAUST: Zar bih inae smeo da to predloim tebi? MARGARETA: Pogleda li me samo, dobri moj, neto me goni, ne umem rei ta, 3700 da ti po volji inim, sva presrena zbog toga Toliko ve uinih za te ja

da skoro nieg vie i nema to bih mogla. (Ode.) (Pojavljuje se Mefistofeles). MEFISTOFEJ1ES: Ode l' majmune? FAUST: Opet si pijunirao? MEFI STOFELES: Razgovor ceo slatko sam razabrao: ispit je gos'in doktor polagao iz vere; i to e njemu, nadam se, i prijati. Cure su prosto crkle udei preko mere da za svakoga znaju da l' je pobono skruen po starom obiaju; 3710 jer misle: ko tu mora rep povijati, povijae ga i pred nama na kraju. FDUST: Zar moe ti, udovinie, shvatiti kako li ovo verno bie divno, prepuno vere, koja njoj jedino blaenstvo prua, svetaki mora patiti kad pomisli da najdrai je n>en izgubljen, da je pakla plen? MEFISTOFELES: Natulno-ulno zacopani brate, na svoj prst tebe devojurak mota. 3720 FAUST: Nakazo-rugalice od ubrenja i vatre!

MEFISTOFELES: A lica ita da je to divota! ta joj to duu potresa i muti u drutvu mom, ne ume rei pravo, ali pod ovom mojom maskom sluti smisao skriven, tajnu neku srie; osea da sam genije, dabome, a moda ak i sami avo. No, a veeras - ? FAUST: ta te se to tie? MEFISTOFELES: Pa i ja uivam u tome! 3730 174 KRAJ ESME Grstica i JJiza sa krazima. LIZA: O Varvari ti nisi zar ula ni rei? GRETICA: Ne. Ja retko viam svet. LIZA: uh danas od Sibile - nesumnjiva je stvar! Izgubila je najzad cvet i avo ju je uzeo pod svoje. Tako je to kad die nos do neba? GRETICA: Kako to?

LIZA: Mani, bazdi! A tako joj i treba: kad jede i kad pije, ona sad hrani dvoje. GRETICA: Ah! JZA: to je snae, to je i zasluila Otkad se ve sa momkom onim druila! 3740 Vazda su nekud zajedno hodali, u sela i na igranke se vodali! Smatrala sebe bogzna kol'ko finom, a on je astio kolaima i vinom; uobrazila da je silna lepota, a nimalo obzira nije imala niti je znala ta je sramota no je sve poklone njegove primala. To ti se tipkalo i cmakalo u slast; i sad, dabome, ode ast! 3750 175 GRKTICA: Jadnica! J1IZA: Jo i ali tu lou! Dok smo mi druge prele kraj banka i majke nas nisu putale nou, ona je bila uz svog macanka; na klupici i u mranom tremu vreme im letelo u trenu.

E, sada neka spusti to malo svoga nosa i pokoru nek primi u koulji i bosa! GRETICA: On e je sigurno uzeti za enu. J1IZA: Ba bi lud bio! Za momka okretnoga 3760 ima i drugde oduke; sem toga, ve je i klisnuo. GRETICA: Pa to je runo. LIZA: Upeca li ga, provee se tuno. Momci e njezin venac rastrgnuti, a mi emo joj slamu pred vratnice posuti. (Ode.) GRETICA (polazei kui); Kako sam samo jezik dreila pre, kad bi neka devojka zgreila! Kako za porugu tuem grehu sve rei mi nedovoljne behu! Kako sam crn greh ocrnjivala 3770 i u crnjenju preterivala, i krstila se i vano puila, a sad se i sama grehu izruila! Al' - sve to na to me prinudilo, ah, Boe, bilo je dobro i milo! 176 GRADSKI BEDEM

U udubljenju u zidu kip Bogorodice predstavljene kao Meg Lj1ogoza; pred kipom vaze sa cveem. GRETICA (stavlja svee cvee u vaze): Boanska mati, ti koja iskusi kako se pati, s milou gledaj put jada mog! Ti, srca prostreljena, slomljena, ucveljena, 3780 gleda raspetog sina svog. Jaue zbog svog sina i gleda put visina da te oinski uslii Bog. Ko sluti bol to me smuti, od koga krv mi ljuto vri? ta moje srce sneveseli, i zato drhti, i ta eli to samo ti zna, samo ti! 3790 U jutro i u vee dua me penje, pee, grudi mi para ma! Srce se moje slama! Ah, tek to ostanem sama briznem u pla, u pla. Saksije na svom prozoru orosih suzama, ah, kada ti ovo cvee

u rano jutro brah. 3800 1 Kad mi u osvit dana u sobu sunce sja, emerom obrvana na postelji sedim ja. Pomozi! Sramoti i smrti me ne daj! Boanska mati, ti koja iskusi kako se pati, milostivo na bedu moju gledaj! NO. ULICA PRED GRETIINIM VRATIMA VALENTIN (vojnik, Gretiin brat): Kada sam pre sa drutvom pio, mnogi hvalisavac tu je bio, 3810 i gomila veselih momaka buno je slavila cvet devojaka zalivajui vinom tu hvalu a ja sam, s laktom na astalu, u bezbednome sedei miru sluao razmetanja na piru; pogladio bih s osmehom bradu, uzeo punu au vina i rekb: Svi za svoje znadu! No da l' u carstvu jedna jedina 3820 nalii mojoj sestrici Greti, moe li joj vode prineti? Tad bi se zveket aa zaorio, mnogi bi viknuli: Pravi je zborio,

ona je dika celog svog roda! A hvalie kb da bi polila voda. A sad! - da ovek upa kose, da prosto izae iz koe! peckaju zlobno i vrtei nosem svaka me hulja vreati moe! 3830 178 Kao lo dunik moram da stojim, na svaku re sluajnu da se znojim! Pa makar prebio svu tu bagau. opet im ne smem rei da lau. Ko se to amo unja i krade? Bie ih dvojica, tako mi brade! Ako je on to, ja u ga epati za guu, smesta mora krepati! (Faust. Mefistofeles.) FAUST: Kako kroz prozor sakristije one plaminja venog kandioca sjaj, 3840 pa trnui po rubovima tone u mrak to guta svaki njegov kraj! Ovakva tmina mojom duom vlada. MEFISTOFELES: A ja sam pohotan kb neka maka mlada to uz poarne lestvice se unja i mota oko zidova i bunja. Zaista orno priliku motruckam

da se projarcam malo i malo prokraduckam To mi ve celo telo podrhtava od divne Valpurgine noi 3850 to preksutra e opet doi; tu barem svako zna zato ne spava. FAUST: A da l* e dotle blago izgoniti to onde videh ga gde sja? MEFISTOFELES: Uskoro u ti sreu pokloniti da ono upe izvue iz tla. Onomad tamo virnuh iz ista mira, puno je prekrasnph talira. 19 FAUST: A nakit? Malen prsten bar da njim ukrasim svoju dragu vernu? 3860 MEFISTOFELES: Jest, videh onde nemu stvar, na nisku nalii bisernu. FAUST: E, tako valja! Uvek mi je krivo kad odem njoj, a nisam je darivb. MEFI STOFELES: Ne treba zato da vas boli glava to uivate u neem zabadava. A sad, dok nebo zvezdama se zlati, poujte jedno pravo remek-delo:

moralna pesma ta e, tvrdim smelo, jo jae glavu da joj obrlati. 3870 (Peva uz gitaru.) ta li to radi Kata kraj draganovih vrata u sami osvit ran? Kb devica sad kree, al' kb devica nee, bogme, izii van! U pamet, jadne lude! Kada se ono zbude, uzalud ve je sve. Tim lopuama, znajte, 3880 samo sa burmom dajte to trae, a ne pre. VALENTIN (prilazi): Kog mami ovde? Grom i pakb! Sevaj, prokleti opsenaru! Do vraga najpre tu gitaru! Za njom pevaa isto tako! 10 MEFI STOFEL ES: Ode gitara! Nema od nje nita. VALENTIN: A sada da vam rascopam elita! MEFISTOFELES (Faustu): Doktore, sad ne uzmii! Hodi!

Dri se mene, da ruku ti vodim. 3890 Napolje s maem! vrsto bodi! Ja u odbijati udarce sve! VALENTIN: De, odbij ovaj! MEFISTOFELES: to da ne? VALENTIN: I ovaj! MEFISTOFELES: Svakako! Odgovori! VALENTIN: Ovo je kb da se avo bori! ta je to? Ve mi je ruka sva kruta. MEFISTOFELS (Faustu): Sad! VALENTIN (pada): Jao! MEFISTOFEJ1ES: Sklonismo cipova s puta! A sada istac! Sad kidajmo: evo ve nastaje vika luda. S policijom se snalazim sjajno, 3900 al' teko s pretnjom bojeg suda. 181 MLPL (na irozoru): U POMO! GRKTICL (na prozoru):

Sveu! MLRTA (kao gore): Tuku se, psuju i maevima zamahuju. NLROD: Evo, ve jedan mrtav pao! MARTA (izlazei): Gde su one ubice sad? GRETICA (izlazei): Ko lei ovde? NAROD: Tvoj brat. GRETICA: Jao! O, Svemogui! kakav jad! VALENTIN: Umirem! Kratka re, al' pre no se i kae, ovek mre. ene, to leleete vi? 3910 Hodite, poujte me svi! (Svi staju oko njega.) Gretice, vidi, mlada ti si, pa ni pametna mnogo nisi, zabrljala si dosta. U poverenju u ti rei: sad stazom bluda dalje krei, kad jednom ve drolja posta.

182 GREGICA: O, brate! Boe! Zato sve to? VALENTIN: Ne prljaj boje ime sveto! Naalost, zbi se to se zbi, 3920 a bie kako mora biti. S jednim zapoe kriom ti, za njim e drugi pohrliti, a kad s njih deset legne tako, imae te u gradu svako. Kad se sramota rodi, ponu brino od sveta da je kriju, navlae joj koprenu nonu preko glave i uiju; tavie, eli je zatrti svak. 3930 Al' kad poraste i ojaa, gologlava i danju koraa, mada je tad i gra ak. to joj runije lice biva, to se manje od svetlosti skriva. Zaista vidam, idu dani kad e se graani valjani od tebe sklanjati, javne ene, kb od leine okuene. Klonue ti srce u grudima 3940 kad stane oi u oi s ljudima!

Nee nositi nakit od zlata ni nabranu ipku oko vrata! Na igranci nee svilom utati, u crkvi te nee pred oltar putati! U mraan kut e prognana biti, me bogalje se i prosjake skriti, pa ako ti posle i oprosti Bog, prokleta bie za veka svog! 1 MLRTA: Bolje od Boga milost prosite! 3950 Huljenjem njemu ne prkosite! VALENTIN: Ah, motko suva, pezo drska, da mi je da ti kosti smrskam! Tad bi me, nadam se, Gospod razreio svega to sam ikada zgreio. GRETICA: Brate! Kakva paklena muka! VALENTIN: Kaem ti, ne plai niti kukaj! Najgore si mi srce posekla time to si se asti odrekla. Sad kreem, svladan smrtnim snom, 3960 ko estit vojnik Bogu svom. (Umira) KATEDRALA Sluba boija, orgulje i pojanje, Gretica meu gomilom naroda. Zao duh iza Gretice.

ZAO DUH: Koliko si se oseala drukije, Gretice, dok si ovde jo nevina oltaru prilazila, dok si iz knjiice pohabane molitve tepala, srca upola obuzetog igrama dejim, upola Bogom! Gretice! Gde ti je glava? 3970 U tvome srcu kojeg li zloinstva? Moli li se za duu svoje majke, 1 koja se tvojom krivicom u snu prenela do dugog, dugog muenja? ija je krv na tvome pragu? - A pod srcem tvojim zar se ve ne budi i ne bubri nov ivot, straei tebe i sebe prisustvom punim strepnje? 3980 GRETICA: Jao! Jao! Kad bih se mogla otresti misli to su me skolile sa svih strana! HOR:

Bjeb 1gae, e v a 8o1ueg baespp t Eaua . (Orgulje.) ZAO DUH: Jarost te obuzima! Truba se razlee! Grobovi podrhtavaju! I tvoje srce, iz mira praha i pepela vaskrslo u muke ognjene, budi se i drhti! GRETICA: to nisam daleko odavde! Kao da mi orgulja zvuk preseca dah. a pesma mi kida najdublji kutak srca. HOR: Ji<1eh ego si &e(1ei, ^ikCi 1a1e1 adragek, pL JpiIi geapeI. 3990 4000 GRKTICL: Uguiu se! Stubovi me sputavaju! Svod me

pritiska! - Vazduha! ZAO DUH: Skrij se! Greh i sramota ne ostaju skriveni. Vazduha? Svetlosti? 4010 Teko tebi! HOR: O<1 bi 15e g 1ips dkgib? Oie raiopi goa1igib? Si ujh jibb bk besigib? ZAO DUH: Preobraenici odvraaju lice od tebe? ista se bia groze da ruke ti prue! Jao tebi! HOR: Os! bi 15e g 1ips sJkGigib ? 402 0 GRETI1DA: Susetko! Boicu! - (Obeznani se.) VALPURGINA NO U1 Harc. Prsdso izmsu irksa i Vlsnda. Faust. Mefistofeles MEFISTOFELES: Ne eli metlu zar? A ja bih bio srean da jarac ponese me jak. Taj mi je dugi put ve dojadio.

186 FAUST: Dokle sam god na nogama jo io dovoljan mi je ovaj vornovak. emu da skrati put preko planina?Bluditi lavirintima bogaza, zatim se peti do onih visina s kojih se rui slap srebrnog mlaza, 4030 to je tek slast i ar ovakvih staza! ilama breza dah prolea lepi ve struji, ve i smra njega zna; pa zar i naa tela on ne krepi? MEFI STOFELES: To ti ba nita ne oseah ja! Kroz moje telo zima gmie, hteo bih sneg i mraz da svome putu. Gle to se tuno krnjav Mesec die i lije poznu svetlost rujno-utu i obasjava loe, te noga neprestance 4040 ili o drvo udara il' kamen! Dozvoli, neki lutajui plamen pozvau! Eno jednoga postrance, veselo gori. Hej, prijako, stoj! De, budi dobar, primakni se nama! to da uzalud plamsa kao slama? Prosvetli nam uz breg po stazi toj! SVETLOST LU GALICA:

Iz potovanja uspeu, bar se nadam, da svoju laku prirodu savladam; inae uvek let evrda na. 4050 MEFI STOFEL ES: Ta nemoj! To podraavate ba ono to ljudi ine mahom! Hajd, krei pravo, nareuje ti avo! Ili u jednim ugasiti dahom to tvoje bie treperavo! 1 SVETJ10ST LU1LLICA: Vidim ja da ste vi gazda u kui i sluau vas ne ropui. Al' pazite! Planinski svaki kut danas je pun arolija razne vrste, i elite li plamen lutajui 4060 da vam pokazuje kroz ludi mete put, morate malo gledati kroz prste. FAUST, MEFISTOFELES i SVETLOST LUTALICA pevaju naizmeniio: U snoliko-volebniki predeo nas put na vre. Svetlaj obraz predvodniki, te da minemo to bre kroz prostranstva ova pusta! Pogle kako uma gusta kraj nas leti, grane tre, kr se klanja, sve se menja, 4070

a dugake njuke stenja hru, cvile, sve se gre! Prelo trave i kamenja potoii sa svim strana! Je to' to ubor? Pesma grana? Da l' ljubavni al se roni, jee rajski asi oni? Naa nada, ljubav prava! I u susret odjek zvoni kb predanja davnih dana. 4080 Hu-hu! Sve su blie zvuci, to su vivci, kreje, uci; pa zar niko jo ne spava? ta se tunja kroz sred bunja? Dadevnjaci-arenjaci! A korenje kao zmije plazi peskom, liticama, 1 prete groznim viticama da nam telo obavije; iz vorova iva luja 4090 hobotnike pipke prua ka putniku. I bezbrojni mievi se raznobojni iz movara i evara i pustara jatom jate! Roj varnica tminu para -

svici to oko nas lete i zbijene njine ete zbunjuju nas dok nas prate. Ali sad mi reci: da li 4100 jo idemo il' smo stali? Kb da u krug sve se kree, brda, stenje i drvee to krevelje strana lica, dok svetlosti lutalica sve nas gui roj oblee. MEFI S TOFELES: vrsto se mog skuta dri! Tu je jedan vrh prastari gledaj, sve se jarom pri, Mamon se u steni ari. 4110 FAUST: Osvitna mutna svetlost tinja, neobino niz dolje sja! Pa stie ak da zaplaminja kroz grotlo ambisa do dna. Tu pramek dima, tu sva sila, tu sija ar kroz maglen mrak, pa se kb nena vue ila, pa kulja kao izvor jak. U tisu ogranaka plamnih vijuga doljom njegov put, 4120 189 da u pramiak se osami

doav u ovaj stenjen kut. Kb zlatan pesak, u blizini vrcaju iskre plene vid. Al' gle! po celoj povrani pali se ona silna hrid! MEFI STOFEL ES: Gospodar Mamon sjajno osvetljava svoj zamak radi ove sveanosti! to si to vidb, ba je srea prava; oseam da ve stiu besni gosti. 4130 FAUST: Kakav se straan vihor srui s neba? S kakvom me silom po potiljku bije! MEFISTOFELES: Dri se starog planinskoga rebra, ili e da te svali u grob te provalije. Od magle no se sabija. uj kako uma zavija! Sove u strahu poleu. Naprsli, ve se iskreu stubovi zelenih zdanja. Jeanje, lomljenje grana! 4140 Debala tutanj kb grdan slap! Korenja kriput i zjap! U stranom spletu i tmui sve jedno na drugo se rui i jaruge puni, to huje

od piske i jeke oluje. uje li glasove u visini? U daljini, u blizini? Niz celu planinu besna tutnji arobnjaka pesma! 4150 190 VETICE U HORU: Vetice idu na Broken i kliu, uti se strnjika, usevi niu. Gomile vrve sa svih strana k prestolu gospodar-Urijana. Hajd preko stenja, preko korenja! Vetica prdi, jarac smrdi. JEDAN GLAS: Eno matore Baubo nae! Gle kako sama na krmai jae! HOR: ast onom ko je dostojan nje! Nek gospa Baubo vodi nas sve! 4160 Valjana krmaa, mati na njoj, za njima e poi sav vetiji roj. JEDAN GLAS: Jesi li s Ilzentajna dopirila? DRUGI GLAS: Da! Uz put sam sovi u gnezdo zavirila. Ala je ourde iskrljetila! JEDAN GLAS:

Hajd u pakao! Prava si betija! Kud si najednom tako pojurila? DRUGI GLAS: Pogledaj rane: Svu me ogulila! VETICE U HORU: irok je put, daleka meta; njemu ta tiska i pometnja? 4170 Metle nas grebu, vile ubadaju, deca se gue, majke stradaju. VECI, G10L0VINA HORA: Naa se vrsta kb pu povlai, ene daleko pred nama grabe. 19 Jer kad se ide u dom Zlog Dabe ena po hiladu hvati prednjai. DRUGA POLOVINA: Mi to ne uzimamo strogo: ena za hiljadu hvati je blie; ali, ma kako urila mnogo, mukarac jednim je skokom stie. 4180 GLAS (odozgo) : Hajdete i vi iz gorskoga oka! GLASOVI (odozdo): Mi bismo rado do vrha visoka. Peremo, sve nas izbelila voda, al' ostajemo veno bez ploda. OBA HORA: Vetar utihnuo, zvezda drhturi,

turobni mesec se rado krije. arobni hor na mui i juri, tisuu varnica kroz no lije. GLAS (odozdo): Stojte! Stojte! GLAS (odozgo): Ko zove iz stene rascepljene? 4190 GLAS (odozdo): Povedite i mene! Povedite i mene! Toliko hitati nemojte! Ve trista leta penjem se jednako, ali do vrha ne stiem nikako. A tako elim da sam usred svojte. OBA HORA: Metle nas nose sve u kas, vile i jarci nose nas; ko danas ne zna ta je let, propao je za ovaj svet. 1 NOLUVGTICA (odozdo). Otkad ve cupkam i cupkam za njima, 4200 a gle koliko do njih jo ima! Kod kue nikako da se skrasim, ali ni ovde e da ugasim. HOR VETICA: Mast krepi vetiji rod, krpa je jedro, nave brod;

ko danas s nama ne polee, nikad doveka leteti nee. OBA HORA: Kad vrh se javi na pukomet, ka zemlji upravite let, na pustaru, dokle oko see, 4210 vetije jato nek polee! (Sleu.) MEFISTOFELES: Al' se to gura, hrli i klopara! to iti, krui, leti i lapara! to blista, vrca, smrdi, pri! Vetije bie vidi sad u sri! Razdvojie nas! vrsto me se dri! Gde si? FAUST (u daljini): Evo me! MEFISTOFELES: ta? ak tamo? E, badava, upotrebiti moram gazdinska svoja prava. Mesta za sinjor-Dabu! Hajde, sklanjaj se, stoko! doktore, uhvati me! A sada, jednim skokom, 4220 da klisnemo iz ove gungule neuvene; to ti je ludnica prava, veruj, ak i za mene. Onde po strani neto posebnim sjajem sja, neto me vue tamo me bunove zelene. Hajde, zavucimo se onamo ti i ja! 193 FAUST:

O, due protivreja! No, dela! Samo vodi; tebi se, kanda, vrlo visprena misao rodi: na Broken o Valpurgin praznik idemo nou, da se tu drage volje skrijemo u samou! MEFI STOFELES: Pogledni samo kakav aren plam! 4230 Tu ti se jedan klub okuplja io. U malom drutvu nisi sam. FAUST: Gore na vrhu radije bih bio! Ve vidim vatre, dim se kovitla preko gora. Tu oko Cara Zla se gomila silna slee; tu mnoga zagonetka razreiti se mora. MEFI STOFEL ES: Ali i mnoga nova u vor e da se vee. Pusti veliki svet nek samo hui, a mi emo se ovde u tihi kut zavui. oveku, zna ve, navika je stara 4240 da u velikom svetu male svetove stvara Evo nas meu golim vetiicama mladim, i starim to se mudro kriju pod haljinama, Ljubazno samo, molim, mene radi: malen e biti trud, a silan provod nama. K6 da odnekud ujem svirku neku! Prokleta kripa! Valja navii na tu dreku. No, hajde! Hajde! To nuno mora biti; prvi u prii, pa te predstaviti

i ponovo ti nai neku drugu. 4250 ta veli, brajko? Ogroman prostor je taj. Pogledaj samo! Jedva da vidi kraj. Stotinu vatri ima u tom krugu; sve ti to igra, aska, svi piju, ljubav vode; e, reci, ima l' negde lepe zgode? 194 FAUST: Kog e da izigrava, reci pravo: hoe li biti arobnjak il* avo? MEFISTOFELES: Dodue, ja sam svikb inkognito da idem, al' treba da na praznik i odlija se vide. Ordenom podvezice ja nisam odlikovan, 4260 al' red je Konjske noge ovde veoma tovan. Vidi li onog pua to nam se pribliava? Licem to svuda opipava on ve donekle njui ko li ja mogu biti. Ba i da hou, ovde ne bih se mogb skriti. Hajde sad! Proimo se od vatre pa do vatre; navodadija ja sam, a ti si prosac, brate. (Nekolicini koji sede oko ugljevlja to se gasi.) Gospodo stara, zato sedite ovde s kraja? Bolje bi bilo da ste onde gde vlada graja, sred omladine bune, u optoj huci i lomu; 4270 ta svako sam je esto i u domu. GENERAL:

Moe jo tol'ko za nagod raditi, ne misli da e te on nagraditi! Jer kod naroda, kb i kod ena, mladosti daje se najvea cena. MINISTAR: Sve je valjano prolo, ostala samo zla, zato je meni stari ivot mio; doista, kad mi besmo sve i svja, to pravi zlatni vek je bio. SKOROJKVI: Ne besmo ni mi glupi, to niko rei nee, 4280 mada radismo esto ono to nismo smeli; al' sada sve se tumbe preokree, i ba kad sve to trajno zadrati smo hteli. 19 LUTOR: Ima l' uopte danas nekoga ko bi se maio umerenoga spisa, umne i poune prie? A to se naeg dinog mladoga sveta tie, on jo nikada nije ovako mudrijaio. MEFISTOFELES (koji odjediom izgdeda veoma star): Oseam da su ljudi za sudnji dan ve zreli, jer na vetiji breg smo poslednji put se peli, i poto mutljag iz nae bave tee, to je i celom svetu dolo poslednje vee. 4290 VETICA STARINARKA: Ne prolazite, gospodo draga! Ne proputajte priliku ovu!

Gledajte robu! Kakva blaga! Kakve vas retkosti tu zovu! A ipak nieg nema u ovome duanu bez premca na svem svetu belom to nije nekad u nekome danu nakodilo oveku i'l ljudskom rodu celom. Tu nema kame s koje krv nekad nije tekla, 4300 ni kupe koja otrovom to jede potpuno zdrava cela nije pekla, ni nakita to ljupke devojke ne zavede, ni maa koji nije re prekrio grubo, il' protivnika svoga u lea muki ubb. MEFISTOFELES: Roako, slabo shvata doba. to bi to bi! to proe proe Nama je potrebna nova roba! Samo novina ima proe! FAUST: Skoro da i sam pobrljavim. Ovo je, vala, vaar pravi! 4310 1 MEFISTOFELES: Navie tei ovaj mete buran: misli da gura, a sam biva guran. FAUST: A ko je ona to onamo hita?

MEFI STOFELES: Pogledaj dobro! To ti je Lilita. FAUST: Ko je to? MEFISTOFELES: Prva Adamova ena. uvaj se! Lepa kosa, to je njen jedinstven ukras, po kom je uvena. Kad njom mladia splete, ne puta lako plen. FAUST: Tu sedi jedna mlada, jedna stara; 4320 naipale se, pa im se odmara! MEFISTOFELES: Ne, danas niko ne moe da se skrasi! Hajd, hvatajmo ih! Nova se svirka glasi. FAUST (igrajui sa mladom veticom): Predivan san sam jednom snivb, umotrih jabuice dve, te skoih gonjen eljom ivom da njih uzaberem to pre. LEPOTICA: Ko jabukama sve vas vue, pa to se jo iz raja zna. Od radosti mi srce tue 4330 to ih u vrtu imam ja. 197 MKFISTOFELES: Jednom u stranom snu ja videh

matori rascepljeni klen; ta rupa mi se silno svide, bez obzira na prenik njen. STARICA: Gospodinu sa konjskom nogom moj naklon i moj pozdrav lep! Ne boji li se rupe mnogo, nek spremi poveliak ep. PROKTOFANTAZMIST: Prokleta bagro! Kako samo smete? 4340 Zar nisu spisi dokazali moji da duh na stvarnim nogama ne stoji? A vi sad ak kb ljudi tancujete! LEPOTICA (igrajui) : ta e na naoj igranci ta luda? FAUST Sigrajui)\ Ah, mani! On se trpa svuda. Kad neko igra, on sud mora dati. Kad o koraku nekom svoje ne odblebee, taj korak nije mogb postojati. A najvie se ljuti kad napred svet se kree. Da se vi u krug vrtite onako 4350 kb to on ini u svom starom mlinu, odobrio bi to jo kako-tako, a naroito da mu sroite molbu finu. PROKTOFANTAZMIST: Jo ste tu! Ne, pa to je neuveno!

Nestajte! Mi prosvetismo poteno! Ova avolska sorta za pravila ne mari. Tegelom etka avet, mada Um gospodari. Otkada samo istim sujeverje, al' eno, nikako nije isto; pa to je neuveno! 19 LENOTICA: De, prestanite, i ne dosaujte! 4360 PROKTOFANTAZMIST: Duhovi, viem vam na oba uha: Ne trpim despotizam duha; moj duh se s njime ne snalazi, ujte! (Igra se iastavlja.) Danas uspeha nemam; samo stradam; al' knjigu putovanja odavde ipak dau i pre no put okonam arko se nadam da u i avole i pesnike da svladam. MEFISTOFELES: Sad e u baru on da se posadi, voli da sebi olakava tako; kad pijavica pone da mu se trticom sladi, 4370 od duhova i duha izleie se lako. (Faust, koji je prestao da igra.) No, zato pusti ovo lepo lue to ti uz igru pevae umilno? FAUST: Ah, usred pesme njoj kroz kutak

usta crveni neki mii tue! MEFI STOFEL ES: Ba ti je to silno! To niko ne zamera iv; glavno da mii nije bio siv. Ko za to pita u ljubavni trenutak? FAUST: Tad videh MEFISTOFELES: ta? FAUST: Mefisto, vidi li u daljini 4380 priliku bledu, samu, sa lepim licem dejim? Jedva se kree, i sve mi se ini da su joj noge uvezane neim. Zakleo bih se svim na svetu da nalii na moju dobru Gretu. MEFISTOFELES: Ostavi to! To nikome ne godi. arolijski je lik to idola bez ivota. Sresti ss s njime prava je strahota Ledi se krv oveku kad taj ga pogled zgodi i bezmalo i kamen se pretvara; 4390 ta zna ta o Meduzi govori pria stara. FAUST: Doista, ono oi su mrtvaca, a ruka dragog bia nije sklopila njih. To su Gretine grudi, sa kojih slasti pih,

i telo koje prekrih tisuom poljubaca! MEFISTOFELES: Vradbina to je, ludo koju je zavesti lako! Jer svojom dragom nju zamilja svako. FAUST: Kakve li patnje! I kakve miline! Ne mogu pogled s nje da skinem. Al' udno: ovaj lepi vrat bez mana 4400 samo crvena vrpca ukraava ne ira nego noa tupa strana. MEFISTOFELES: Tano! I ja to vidim. Sem toga, groza prava, moe da nosi glavu pod mikom, kb smotuljak, jer Persej ju je odsekao. Ah, opet si se zabludama dao! De, popni se ovamo na breuljak! 200 Ovde veselje vlada, pravi Prater; i, nisu li mi oi otacbine neke plen, zbilja i vidim nekakav teater. 4410 ta je to? SERVIBILIS: Poinjemo opet za koji tren. Nov komad, poslednji od sedam; toliko daju ovde, po starom obiaju. Njegov je pisac diletant po svemu, a diletanti i glume u njemu. Izvin'te, gospodo, to moram ii:

Zavesu elim kb diletant dii. MEFISTOFELES: Na vetiijem bregu sreem sada glumako drutvo! Krasno! Jer ono tu i spada. SAN VALPURGINE NOI ili ZLATNA SVADBA OBERONA I TITANIJE Intermeco UPRAVNIK POZORNICE: Odmora e biti za nas, 4420 Midingova deco snana: cela vam je scena danas stari breg i dolja vlana! GLASNIK: Tek kad pola veka mine, svadba se zlatnom zove. Al' kad svaa se raspline, jo vie zlato gove. 201 OBNRON: Amo svi na svadbu ovu, duhova naih ete; supruansku vezu novu 4430 kralj sa kraljicom plete. PUK: Stie Puk i kolo vodi i skae kao jarac; stotina za njime hodi

na slavlje i uskarac. ARIJEL: Arijel zae poj i klik nebesniki zvuci sami! To mami mnogi gadan lik, al' i lepa lica mami. OBERON: Mirnog braka eljan ko je, 4440 nek od nas dvoje ui! eli da se vole dvoje? Ti samo njih razlui! TITANIJA: Kad mu ima narav zlu i kad se ena duri, na Jug poaljite nju, njega na Sever suri! CEO ORKESTAR. Ropto: Muvlja njuka, trkljev nos, roaci tuti-kvanti, abac, zrikavac i kos, 4450 to su vam muzikanti! SOLO: Ide mehur od sapuna da gajde izigrava! Svirka to se uje tuna unjkarija je prava. DUH KOJI SE TEK OBLIKUJE:

ablja puna, pauk-noga balavetu, i krilca! Ne rodi se zver iz toga, al' moe pesmiica. JEDAN PAR: Kroz medljiku i miris jak 4460 cupkajui kree; dodue, skae, al' u zrak nikad ne polee. RADOZNALI PUTNIK: Je l' to maske varka glupa, il' slabog vida mog? Zbilja tu uz druge stupa Oberon, lepi bog? PRAVOVERNIK: Nema repa nit' rogova, al' valja rei pravo: 4470 poput grkih svih bogova, i on je samo avo. UMETNIK SA SEVERA: U bloku nieg drugog nemam sem krnji crte taj; ali se zarana ve spremam u talijanski kraj. PURIST: Nered i razvrat, teko nama! ta u tu? Ba sam sudbe zle!

Pa jo: me svima veticama napudrovane su samo dve. MLADA VETICA: Haljeci, puder, to je neto 4480 za bapce i za krelce; na jarcu gola jaem veto i nudim jedro telce. 202 2 MATROIA: Onaj ko vaspitan je fino sa vama se ne spori; brzo e, nadam se jedino, to telo da sagori. KAPELNIK: Muvlja njuko, trkljev nosu, ostav'te goliavku! ape, zrikave i kosu, svirajte svoju stavku! VETROKAZ (na jednu stranu) : Ovo je drutvo kakvo ti moe da samo eli! Momci su tu na izbor svi; a cure tek? ta veli? VETROKAZ (na drugu stranu): Ne otvori li zemlja drelo da taj proguta gad, u ambis pakla u, zacelo veruj, skoiti sad.

KSENIJE: Kb insekata roj se amo otrosek hor na jati da dunu potu svu odamo Satani, naem tati. HENINGS: Gle kako njihov zbijen roj naivnom alom vrca! Najzad e rei, Boe moj, kako su dobra srca MUZAGET: Usred vetica ovih svih veoma rado hodim; jer mogao bih bolje njih no Muze ja da vodim. 0 NEGDANJI GENIJEDOBA: Valjanom muu nema premca. Dri se samo za moj skut! Bloksberg kb Parnas je za Nemca: tu svako za se nae kut. RADOZNALI PUTNIK: A onaj nadmen ova ko je? Korakom ide krutim i njuka iz sve snage svoje. Svud jezuite sluti". DRAL:

Volim i u bistroj vodi 4520 i u mutnoj ja da lovim; zato poboan gospodin tu je s avolima ovim. SVEGSKO EDO: Jest, vozila su dobra sva za takve pobonjake; na Bloksbergu ih ima tma skrivenih u budake. IGRA: Stie l' novi hor do nas." uj, bubnjaju i duduu! Ma ne! To u jedan glas 4530 bukavci u ritu buu." UITELj IGRANJA: Svak ume jedino da ripa, a izvlai se lako ko! I grbav i debeli ipa bez brige da l' je lepo to. VIOLINISTA: Kako se ljam taj mrzi slepo, krvniki jedan drugog meri! Samo ih gajde krote lepo ko lira Orfejeva zveri. 205 D01 MLTIAR: Od vike ja se neu skriti, od kritika i sumnji zlih.

Pa avo mora neto biti; inae, zar bi bilo njih? IDEALIST: Mata sad vlada duhom mojim i remeti mi sud; jer ako sve sam to postoji, onda sam danas lud. REALIST: Gnuam se sveg to vidim tu, mue me muke mnoge; ovde me prvi put na tlu ne dre vrsto noge. SUPRANATURALIST: Veci mi sreom oi poje i uivam sa njima; ako zli duhovi postoje, i dobrih tada ima. SKEPTIK: Veito neko blago trae, varljive jure seni. avo i sumnja, to se slae; e, tu je mesto meni. KAPELNIK: ape, zrikave i kosu, prokleti diletanti! Muvlja njuko, trkljev nosu, pa vi ste muzikanti!

OKRETNI: Bezbrina eta tu se kree i premee po travi! 206 Noge da slue vie nee, pa dubimo na glavi. BESPOMONI: Na dvoru blagovasmo pre, al' sada Bog da prosti! epamo bosi tvrdo tle 4570 i zebemo do kosti. SVETLOSTI LUTALICE: Odmah po roenju svom mi stiemo iz bara; al' u kolu nema tom sjajnijih pomodara. METEOR: Sa visina se pojavih u zvezdanoplamnoj noi, a sad nauznak na travi leim; ko e mi pomoi? MASIVNI: Mesta! Nek se svako skloni! 4580 Idu bace preko staze! Duhovi smo, al' od onih to kb gorogani gaze. PUK:

Dosta, eto grubijana! Jeste l' slonovi il' lude? Puk vilenjak ovog dana najnezgrapniji nek bude. ARIJEL: Ako duh vas neki drag i priroda okrilati, svako nek moj laki trag 4590 k ruinjaku onom prati! 2 ORKESTAR. Rtto: Oblake i maglu sjaj odozgo ozarava. uv kroz trak i kroz gaj, i sve se razvejava. TMURAN DAN. POLJE Faust. Mefistofeles. FAUST: U bedi! Oajna! Dugo lutala zemljom, jadnica, a sad zatoena! Kao zloinka baena u tamnicu, na muke preuasne; milo, nesreno stvorenje! Dotle da doe? dotle! - Izdajico, bedni due, i to si ti skrivao od mene! - Hajd samo, stoj tako, stoj! Jarosno kolutaj tim paklenjakim oima! Stoj i prkosi mi svojim nepodnoljivim prisustvom! Zatoena! U nepopravljivoj bedi! Predata zlim duhovima i bezoseajnom ljudskom pravosuu! A ti me u meuvremenu uljuljkuje najbljutavijim zabavama, krije od mene njenu sve veu nevo-

lju i puta je da bez pomoi propadne! MEFISTOFELES: Nije ona prva. FAUST: Psu! Odvratno udovite! - Preobrati, beskonani due, preobrati tog crva ponovo u njegovo psee oblije, u kojem je esto nou voleo da trkara ispred mene, sklupavajui se pred noge bezazlenom putniku, a skaui mu na ramena kad bi ovaj pao. Preobrati ga opet u njegov omiljen lik, te da preda mnom u pesku puzi potrbuke, da ga sveg izgazim, prokletnika! Nije prva! - O, jada! Jada! Nijedna iva dua ne moe shvatiti da je vie od jednog stvorenja potonulo u ambis te nesree, da prvo nije bilo dovoljno, vijui se u smrtnim mukama, da pred oima venog Oprostitelja otkupi grehe svih ostalih! Meni beda ove jedne jedine razgriza sr sveg bia, a ti se spokojno ceri nad sudbinom hiljada njih! 0 MEFISTOFELES: Aha, evo nas opet na granici mudrosti, onde gde se vama ljudima remeti pamet. to se udruuje s nama kad ne moe do kraja podneti to drutvo? Hoe da leti, a pati od vrtoglavice? Jesmo li se mi nametnuli tebi, ili ti nama? FAUST: Ne kezi tako na mene te prodrljive zube! Gadim se

toga! - Veliki, uzvieni due, ti koji si me udostojio svoje pojave, ti koji mi zna i srce i duu, zato si me prikovao za ovoga besramnika, koji se toli tuom nesreom i sladi tuom propau? MEFISTOFELES: Hoe li zavriti? FAUST: Spasi je ili teko tebi! Najgroznija kletva te zgodila na tisue leta! MEFISTOFELES: Ja ne mogu odreiti to je Osvetnik vezao, ni otvoriti reze koje je on namakao. - Spasi je! - A ko ju je gurnuo u propast? Ja ili ti? FAUST (divlje gleda svud unaokolo). MEFISTOFELES: Hoe da se mai groma? Srea to on nije dat vama bednim smrtnicima! Da smrskaju nevino stvorenje koje im se sluajno nae na putu, to je nain na koji tirani nalaze oduke kad vie ne znaju ta e. FAUST: Odvedi me onamo! Moramo je osloboditi! MEFISTOFELES: A opasnost kojoj se izlae? Znaj, jo si u gradu kriv zbog prolivene krvi. Nad mestom gde je poginula rtva lebde duhovi osvetnici i vrebaju hoe li se ubica vratiti.

209 FAUST: Jo i to da mi kae? Neka se sva ubistva i pokolji sveta svale na tebe, udovite! Odvedi me onamo, kaem ti, i oslobidi je! MEFISTOFELES: Odveu te, a to mogu uiniti, to sad uj! Zar ja imam svu mo na nebu i na zemlji? Oamutiu tamniara; ti se dokopaj kljueva i izvedi je, ljudskom rukom! Ja u straariti! arobni konji bie spremni, poveu vas. Eto, to mogu. FAUST: Kreimo! NO, POLJANA Faust, Mefistofeles, jurei na vrancima. FAUST: ta ono oko veala rade? MEFISTOFELES: Ne znam ta kuvaju i prave. FAUST: Lebde gore-dole, klanjaju se, svijaju. MEFI STOFELES: Vetice na okupu. FAUST: Posipaju neto, kade. 4600 MEFISTOFELES: Prolazimo! Prolazimo! 210

TAMNICA FAUST (sa svenjem kljueva i svetiljkom, pred gvozdenim vratancima). Hvata me jeza davno nepoznata, sav ljudski jad i nevolja me hvata. Ona, zbog lepe varke samo kriva, sad iza vlanog zida tog prebiva. Okleva zar da poe k njoj! Boji se da je vidi! Ah, ne stoj! Ta neodlunost njenu smrt priziva (Hvata katanac. Iznutra se uje pesma:) Moja majka, kurva, ubila me je, 4610 a moj otac, hulja, pojeo me je! Moja sestra mala kosti pokopala u umsku hladovinu. Tu se u pticu stvorih, pa sam uzleprala u neznanu daljinu! FAUST (otkljuavajui): I ne sluti da njen je dragi slua, da uje lance, i slamu kako uka. (Ulazi) MARGARETA (krijui se na svom leaju): Dolaze! Avaj! Smrti preemerna! 4620 FAUST (tiho): Tie! Dolazim da te spasem ja.

MARGARETA (bacajui se pred njegove noge) : Zar te ne dira moja nevolja neizmerna? FAUST: Prenue vikom straare iz sna! (Hvata lance da ih razdvoji.) 2 MARGARETA (ia kolenima) . Ko ti, krvnie, dade tol'ko moi nada mnom? emu prepad taj? Vodi me ve u pola noi. Smiluj se, malo jo ivota meni daj! Zar sutra zorom nije dovoljno rano? (Ustaje.) Tako sam mlada, ni dan mi jo nije osvanb! Pa zar da umrem ve sad! 4630 Bejah i lepa, i to me svali u jad. Voljeni bee blizu, a sad ga nema tu; potrgan lei venac, rasuto cvee po tlu. Ne hvataj tako surovo! O, ne! Potedi me! Zar tebi neto skrivih! Ne daj da uzaludno cvilim, ta nikada te i ne videh pre! FAUST: Kako da ovu nesreu preivim! MARGARETA: Potpuno sam u tvojoj moi. Al' moram dete podojati prvo. 4640 Ljukala sam ga cele noi; uzee mi ga da bi me bol obrvb,

pa priaju da sam ja njega ubila Zauvek svu sam sreu izgubila. Pevaju pesme ak o meni! Runo je ovo! Zar niko ne pocrveni? To je kraj stare bajke; ko ree svetu tom da imam neto s njom? FAUST (pada pred nju)\ ovek koji te voli pred noge tvoje pada da spase tebe suanjstva i jada. 4650 MARGARETA (klekie kraj njega): Zajedno sa mnom sve svece prizovi! Gle, ispod stepenika ovih, tu gde je prag, 1 kljua pakao! Neastivi vrag tu huku je podstakao, stravino gnevan na nas! FAUST (glasio): Gretice! Gretice! MARGARETA (obraajui panju): To bee prijateljev glas! (Naglo ustane Okovi spadaju s nje.) Gde je on? uh ga da zove. Hrlim 4660 slobodna k njemu! Nee me spreiti ljudi. Da ga milujem, da ga grlim, da mu se privinem uz grudi!

Zvao je! Gretice! Tu, iza kapije. Dok pakao krgue i dok vapije, kroz jarosni vraki podrugljiv huk razabrah sladak, pun ljubavi zvuk. FAUST: Ja sam to! MARGARETA: Ti! O, reci jo jednom to! (Grliga.) On je to! On! Kud ode sva muka, sve zlo? Kud uas to ga ulivaju u nas 4670 tamnica, lanci? Ti si to! Nosi spas! Ja sam spasena! Pred okom ve mi ulica se sija na kojoj videh tebe prvi put, i one bate blaen kut gde ekasmo te Marta i ja. FAUST (trudei se da je povue): Hajde! Poimo! MARGARETA: Priekaj asak-dva! 213 Toliko volim da budem s tobom ja! (Miluje ga.) FAUST: Brzo! O, shvati, ii tren ne smemo gubiti, 4680 jer nas to moe skupo stati. MARGARETA: ta? Zar ne ume vie ljubiti?

Dragi, od mene udaljen tako kratko, a zaboravi kako se ljubi slatko? Zato najednom strepim u tvome zagrljaju? A pre u tvojoj rei, u pogledu, u smehu uivala sam kb u raju, i poljupci ti strasni behu kb da si mene uguiti hteo. Poljubac daj mi vreo! 4690 Poljubiu ja tebe, ako ti nee mene! (Grli ga.) Vaj! Tvoje usne su ledene, re sa njih tei presta. Gde tvoja ljubav, onako snana pre, sad nesta? Ko me je liio nje? (Okree se od njega.) FAUST: Za mnom, o draga! Preni se! Osokoli! Hiljadu puta veim arom u da te volim; samo sad sa mnom poi! Samo te ovo molim! MARGARETA (okreui se ka njemu): A da li si to ti? Zacelo, ti si? 4700 FAUST: Ja sam to! Hajde sa mnom! MARGARETA: Ti mi razrei uze, u naruje me opet uze. A zar preda mnom zgrozio se nisi? I zna li kog oslobaa odavde?

214 FAUST: Duboka no ve ili. Hajde! Hajde! MARGARETA: Iz mojih ruku majka je otrov popila, dete sam svoje utopila. Zar nije ono, milo moje zlato, bilo i meni ko i tebi dato? I tebi - Ti si, zbilja! O, 4710 teko da poverujem to. Prui mi ruku! Ne, to nije san! Premila ruka! - Ah, ali tvoj vlaan je dlan! Obrii! Krv je to! O, Boe moj, ta to uini? Krv na ruci! Molim te, molim te, ma uvuci! FAUST: Ne diraj prolost! Ne pominji ko je kriv! Ah, ubie me rei tvoje! MARGARETA: Ne, ti mora ostati iv! 4720 Tu su grobovi nai, koje od sutra poveravam tebi; majci najbolje mesto daj, brata odmah uz nju pogrebi, mene malo u kraj, ali ne suvie po strani!

Malo moje sahrani uz moju desnu dojku. Niko uz mene nee vie poivati! Uz tebe se pripijati 4730 u onoj slasti i milini ne, u tom vie ne mogu uivati; sad mi se ini da bih se morala savlaivati 2 da kroim tebi, kb da mi prii ne da; a ipak, ti si to, i tako milo gleda. FAUST: Osea da sam ja to? Onda hodi! MARGARETA: Napolje? FAUST: Pravo ka slobodi. MARGARETA: Ako li onde smrt vreba na me nad mojim otvorenim grobom, 4740 hajdmo! Do venog loga punog tame poi u samo, i ni korak dalje Odlazi? O da, mogu s tobom! FAUST: Moe! Treba da hoe samo! Vrata su otvorena! MARGARETA: Ne smem tamo;

ja niem vie ne mogu da se nadam. emu da beim? Ipak u da stradam kada me oni uvrebaju negde. Strano je, strano ii i prositi, pa jo i greh na dui nositi! 4750 Strano je u tuini se kriti, a ipak na kraju uhvaen biti! FAUST: Ostau s tobom. MARGARETA: Ne asi asa eli li jadnom svom detetu spasa! Brzo! Putanje se dri 216 uz potok, i ne skrei dok ne bude morao prei preko mostia; tad u umu e zai 4760 i levo, kraj koia to stri iz bare, njega e nai. Zgrabi ga to pre! Ono bi htelo izai, jo se praaka u vodi! Spasi ga, spasi! FAUST: Osvesti se! Uini

tek jedan korak i bie na slobodi! MARGARETA: Ah, zar smo jo na toj planini! 4770 Tu moja majka na kamenu sedi, a mene proima strava! Tu moja majka na kamenu sedi i njie joj se glava; nit' govori nit' mae, glava joj oteala; odavno tako spava, u veni san je pala. A zaspala da uivamo mi. Ah, kako divno ono vreme bi! FAUST: Ne vredi da se pria, moli, preti: moram te silom odavde poneti. 4780 MARGARETA: Pusti me! Nasilje ne trpim! Ne stei tako ubilaki! Boli! Ta pre sve rado inih po tvojoj volji. FAUST: Dan svie! Voljena, voljena! 2 MARGARETA: Dan! jeste, evo moj poslednji dan svie; a miljah, dan venanja moga bie. Ne reci nikom da si ve bio s Greticom. Ah, pokidan je venac moj! Nee se vie isplesti! Mi emo se opet sresti; 4790

al' ne uz igru i poj. Sleglo se pola grada, al' mukla tiina bez rei na krcatom trgu vlada. Pruti se lomi, zvono jei. Kako me vezuju, grabe, guraju ka panju i delatu! Ve se svi vratovi s jezom poturaju mau to leti k mome vratu. Nem lei svet kao grob! 4800 FAUST: O, da se nikada ne rodih! MEFISTOFELES (pojavljuje se spolja): emu oklevanje to vodi? Sad da se aska, da se ustee? Beite, il' ste propali ovog asa! Moji se konji jee, praskozorje se belasa. MARGARETA: Kakva se to iz zemlje die sen? On je to! On! Nek ide smesta! ta hoe on sred ovog svetog mesta? Mene trai kao svoj plen! 4810 Oteraj ga odavde! FAUST: Ti mora iveti! 218

MARGARNGA: Sudu boije pravde, ja se tebi u svemu preputam! MEFISTOFELES (Faustu): Dolazi odmah! Ili naputam i ostavljam na cedilu vas! MARGARETA: Tvoja sam, Oe! Od tebe ekam spas! Pomozi! Okruite me, aneoske ete! Uuvajte me, vojske svete! Henrie, pred tobom se grozim! 4820 MEFISTOFELES: Osuna je! GLAS (odozgo): Spasena je! MEFISTOFELES (Faustu); Ovamo! K meni! (Iezava sa Faustom.) GLAS (iznutra, zamirui): Henrie! Henrie! 2 9 POGOVOR FAUST Istorijski Faust, model Geteovog monumentalnog dela, obavijen je velom tajne. Mali broj sauvanih podataka, uz to nepouzdanih i protivurenih, ne dozvoljava da se rekonstruie n>egova biografija. Ni njegovo ime ne zna se tano. Iz dokumenata se vidi da je Johan ili Georg Faust, roen oko 1480. godine verovatno u Knitlingenu,

proveo nemiran skitniki ivot. Utvreno je da je boravio u Vitenbergu, Kelnu i Erfurtu, da je bio proteran iz Ingoltata i Nirnberga, da je u Krojcnahu izgubio mesto uitelja zbog nemoralnog odnosa prema uenicima Predstavljao se kao lekar i astrolog, nekromant, arobnjak vian itanju sudbine iz dlana, vazduha i vatre. U jednoj krmi, u blizini Gelnhauzena, hvalio se kako bi bio kadar da po seanju ponovo napie dela Platona i Aristotela kad bi se nekim sluajevima izgubila, a u Vircburgu je tvrdio da u svako doba moe ponoviti uda Isusa Hrista Faustove vetine bile su, meutim, cenjene u viim socijalnim slojevima Tako je bamberki biskup traio od Fausta da mu sastavi horoskop, a sauvano je i jedno pismo Filipa fon Hutena iz 1540, roaka poznatog humaniste i pesnika Ulriha fon Hutena u kome se kae kako su se obistinila predskazanja Fausta filozofa". Faust je umro, po svoj prilici, nasilnom smru, oko 1540. godine, u blizini Frajburga. Nema sumnje da je re o razmetljivcu i avanturisti, oveku koji je stajao po strani od drutvenih normi svoga vremena i koga je poznati humanista Filip Melanhton, kao i ueni opat Tritemius, s razlogom nazivao arlatanom. Ali, isto tako s pravom se moe pretpostaviti da se iza sumnjivih postupaka i velikih rei krila neobina linost koja je imponovala jednostavnom svetu i opinjavala ljude iz viih krugova - linost koja je realnost svoga vremena procenjivala profinjenije od svojih savremenika i iz toga izvlaila koristi.

U svim svedoanstvima o Faustu jedno pada u oi: iako su podvizi kojima se hvalio i koji su mu pripisivani bili neretko ostvarljivi samo uz pomo natprirodnih sila, u njegovim priama se ne pominje savez sa avolom. Svakako da se i sam Faust uvao hvalisanja takvim saveznikom koji bi ga u XVI veku, u to nema nikakve sumnje, brzo odveo na lomau. U godinama posle Faustove smrti u izvetaje je uneta nova pojedinost da je svoja dela i nedela, a to su prepriavali ak i njegovi ugledni savremenici Luter i Melanhton, Faust ostvario u savezu sa avolom i svoje uspehe platio stranom smru. Oko 1560. godine, dve decenije posle Faustove smrti, u Nemakoj vie niko u ovo nije sumnjao. Ve pred kraj XVI veka istorijski Faust bio je prerastar u narodnoj fantaziji u figuru u kojoj se meaju crte poznatih naunika i filozofa onoga vremena Agripe i Paracelzusa, kao to je i u mnogim knjievnostima rasprostranjena legenda o Teofilu, srednjovekovnom biskupu, otpadniku od Boga, koji sklapa savez sa avolom, ali kajanjem uspeva da spase duu. Istorijsko razdoblje, kome peat daju empirijska istraivanja prirode, sumnjiva jo uvek snanoj crkvi, osetno labavljenje hijerarhijskih stega srednjega veka, kao i produbljena enja pojedinca za autonomijom, stvorilo je od Fausta simbol kome je poverilo svoj strah i svoje potajne nade. Materija koja je u toj meri zaokupljala panju nije mogla ostati samo u obliku usmenog predanja. Oko 1570. go-

dine, legenda o Faustu zabeleena je prvi put - taj rukopis je pronaen krajem XIX veka u Volfenbitelu - a godine 1587. poznati izdava iz Frankfurta i veliki pobornik Luterovog uenja Johan pis objavljuje prvu knjigu o Faustu, pod naslovom Pripovest o doktoru Johanu Faustu nadaleko razglaenom arobnjaku i nekromantu, o tome kako se na odreeno vreme zavetao avolu kakve je udne stvari za to vreme doiveo, ta je sam inio i snovao, sve dok na kraju nije dobio zasluenu nagradu. Naitanom i obrazovanom autoru knjige - pretpostalja se da je to bio Andreas Fraj, direktor gimnazije u pajeru - oigledno nije bilo stalo do pouzdane Faustove biografije: U 68 poglavlja, na 230 strana, on pria o Faustu i Mefostofilesu - tako glasi ime avola u ovoj knjizi - o njihovom disputu o zemlji, nebu i paklu, o astrologiji, o njihovim putovanjima u razne zemlje, o tome kako Faust stie do zvezda, kako vodi razgovor sa Aleksandrom Velikim, ivi svinjskim i epikurejskim ivotom", i kako ga na kraju, poto jedno vreme provede i sa lepom Helenom, odnosi avo. Osim manjeg broja podataka o Faustu, koje proizvoljno tumai i preinauje, autor donosi razliite prie i ale koje sa Faustom nisu ni u kakvoj vezi. Nedvosmislena je, meutim, namera koju je pisac teksta imao: trebalo je degradirati lik Fausta, koji je za ortodoksnu luteransku crkvu sve sumnjiviji, a za fantaziju naroda, uprkos savezu sa avolom, sve privlaniji. Faustovu elju da sazna neto vie od

onoga to su nudile crkva i zvanina nauka, i to ga je i odvelo u ruke avola, knjiga je interpretirala kao neoprostiv greh. Faustu koji nije uvaavao postojee dogme, koji je dan i no", kako se kae u knjizi, mislio na stvari nedostupne ljudskom duhu, uzeo na se orlova krila i hteo da upozna sve tajne neba i zemlje", odluio da spekulativnim umovanjem" dokui elemente" presudile su drutvena i crkvena hijerarhija u ime venih istina. Faustov avanturistiki ivotni put, njegov savez sa avolom i njegov uasan kraj imali su da poslue, kae se dalje u naslovu knjige, kao straan primer i svesrdna opomena svim sujetnim, preterano radoznalim i bezbonim ljudima". Pitanje je koliko je knjiga odgovorila svojoj nameni; svakako da je za svoje vreme odjeknula senzacionalno: do 1598. godine objavljena su dvadeset dva izdanja, a jo pre 1600. usledili su prevodi na holandski, francuski i engleski; godine 1611. i na eki jezik. Faustova sudbina, zamiljena kao opomena, oigledno je izazivala simpatije italaca. Reakcija sa zvanine strane, na popularnost knjige, ogleda se u daljoj obradi grae. Poznati naunik Georg Rudolf Vidman je sa karakteristinim izmenama objavio 1599. novu redakciju knjige: na osamsto stranica, u tri toma, Faust je predstavljen kao grenik koji ivot provodi u kajanju zbog sklapanja pakta sa avolom. Sve to se odnosilo na Faustovu radoznalost izostavljeno je, ali je knjizi prikljuen bogat nauno-teoloki komentar. Slika o Faustu greniku, primerno

kanjenom, bila je besprekorna. Nedoreenostima nije bilo mesta. Ipak, Faust se nije mogao potisnuti iz narodne fantazije. Usledile su nove obrade: godine 1674. knjigu je izdao nirnberki lekar Pficer, a 1725. nepoznati autor koji sebe naziva jednim dobrim hrianinom". Ovu izuzetno rasprostranjenu poslednju verziju grae, ije je trideset tree izdanje objavljeno 1820. godine, Gete je upoznao u mladosti. Legenda o Faustu irila se u javnosti i preko dramske obrade. Put recepcije pokazuje ak izvesne slinosti sa putem koji je imao roman o Faustu. Na samom poetku stoji jedan genijalan komad: Kristofer Marlo (1564 - 1593), najvei engleski dramatiar pre ekspira, sa sigurnim instinktom za titanske crte u Faustovom liku, napisao je izmeu 1587. i 1593. dramu Tragina istorija doktora Fausta. Kao prvi, Marlo uvodi poetni monolog, koji e otada postati sastavni deo drame, i u njemu, uz kritiki osvrt na fakultete, jedino priznaje magiju kao sredstvo spoznaje sveta. Marloovog neustraivog i demonskog Fausta prenela su u XVII veku engleska putujua pozorita u Nemaku, gde je brzo razvodnjen jevtinom komikom i u tom obliku stekao simpatije. I dramski tekstovi poput proznih zavravaju skromno: Fausta lienog buntovnikih i titanskih crta odnosi avo uz pretnje i opomene gledaocima, odnosno itaocima. Marionetsko pozorite, sa mnogo vie tehnikih mogunosti nego prava pozornica, imalo je igrom o Fau-

stu trajan uspeh. Nemaki literarni krugovi u XVIII veku sa odbojnou su se odnosili prema grai o Faustu, i to iz dva razloga: njihov prosvetiteljski duh stajao je bez razumevanja pred veticama, avolom i paklom, a u njihovu optimistiku sliku sveta nije se uklapala ideja da ovek zbog tenje ka saznanju, koja je, po njima, bila siguran putokaz ka srei, zavri tragino. Karakteristina je bi220 la dobronamerna opomena koju je poznati pisac i filozof Mozes Mendelson, novembra 1755. godine, uputio svome prijatelju Lesingu, kada je saznao da ovaj radi na drami o Faustu: Jedan jedini uzvik: Fauste! Fauste! mogao bi ceo parter naterati u smeh." Lesinga ovo nije pokolebalo. Njegov pokuaj ostao je kao dragoceno svedoanstvo o novom pogledu na svet. On je oznaio preokret u istoriji grae. Iz Lesingovih planova moe se naslutiti da njegov Faust ne bi zavrio u paklu. On bi u novoj sredini bio spasen, jer, kako je pisao Lesinp Boanstvo nije podarilo oveku njegov najplemenitiji nagon, elju za spoznajom, zbog toga da ga zauvek unesrei." Sve to je napisano na temu o Faustu bledi pred Geteovim delom. Tek je Gete u grai otkrio motive koje je, podigavi ih u simbole, ugradio u svoju dramu neizmerne dubine i lepote. Fascinira nain na koji je Gete koristio grau: kako je gotovo beznaajnom detalju znao da da opteljudsko znaenje ili kako, pak, po neku pojedi-

nost neizmenjenu unosi u svoju monu poetsku i misaonu graevinu. U ranom detinjstvu Gete je upoznao marionetsku predstavu o Faustu i knjigu jednog dobrog hrianina", a mnogo godina kasnije napisao je u autobiografiji da je znaajna bajka pozorita s lutkama" odjekivala" i zujala" u njemu u vie tonova". Kada je poeo da radi na Faustu, ne moe se sa sigurnou utvrditi. Izgubljene su skice koje je doneo sa sobom u Vajmar, u jesen 1775, i iz kojih je itao u novoj sredini. Meutim, sauvan je pregs rukopisa koji je nainila jedna dvorska dama i koji je naen u njenoj zaostavtini i izdat 1887. pod nazivom Pra-Faust. Nije poznata geneza tog Geteovog prvog rukopisa. GJra-Faust, prvi genijalan fragment mladog pesnika, sastoJI se od dve velike grupe scena: tragedije naunika i Margaretine tragedije. Pisane bez jasne koncepcije o Faustu kao celini, one su svedoanstvo i o Geteovom stvaralatvu tog vremena. Samo ono to je neposredno zadiralo u ivot mladog pesnika, sublimisano Je u poeziji. Problem jedne generacije, koja je objektivnu stvarnosg oseala kao nepodnoljivo sputavanje line aktiv2 nosti i juriala na drutvene konvencije, religiozne dogme i estetske norme, personalizovan je u likovima Prometeja, Cezara, Muhameda i Fausta. Samo jedan od tih likova - Faust - izveden je do kraja. Toj figuri Gete je poverio da trai odgovore na pitanja koji su putevi

spoznaje sveta, kako saznati ta je ovek i gde su njegove granice, ta je smisao ivota. U potpunom stapanju s prirodom vidi Geteov Faust, sa poetka sedamdesetih godina XVIII veka, izlaz iz egzistencijalne krize. Kao kontrast njegovoj naunikoj sobi, simbolu izolovanosti, stoji priroda, prema kojoj Faust ima beskrajno poverenje: to, naravno, nije bekstvo u prirodu kako ga je shvatao Ruso, nije ni pasivan odnos prema njoj nego aktivan i produktivan. Faust hoe da se kao subjekt a ne kao objekt ukljui u proces stvaranja. Rei Duha zemlje slamaju njegov titanizam. Scena sa Vagnerom, puna satire na suvoparno znanje, zatim komino-ozbiljan dijalog izmeu studenta (kasnije je to uenik) i Mefista, kao i neukusne ale u Auerbahovom podrumu, zaokrugljuju tragediju naunika u Pra-Faustu. Mefisto, koji briljira u susretu sa studentom, pojavljuje se potpuno nemotivisano; veza izmeu njega i Fausta nije uspostavljena, ak ni nagovetena. Problem scene sporazuma Gete e reiti tek mnogo godina kasnije. Na Faustove pokuaje da se oslobodi izolacije, koji se svode na retoriku i naglo prekidaju, neposredno se nadovezuje Margaretina tragedija. Podstaknut sudskim procesom u Frankfurtu 1772, u kome je izvesna Suzana Margareta Brant pogubljena zbog edomorstva, Gete je stvorio dramu o sudbini devojke koju ista i strastvena ljubav izdvaja i izdie iz malograanske sredine i unitava. Motiv edomorke u nemakoj knjievnosti to-

ga vremena esto se pojavljivao i bio je usmeren protiv prakse drutva da anatemie neudate majke koje su, naavi se u beznadenom poloaju, ubijale svoju decu. Gete ne kritikuje neposredno: on samo prikazuje kako, ljubav, koja se otrgla od razuma i konvencija, sledi vie zakone oseanja i trijumfuje, ali i kako su izmeu strasti i drutvenih normi tragini sukobi neminovni. 228 Tragedija je u Pra-Faustu potpuna: Mefistovom Osuena je" ne odgovara nikakav Glas odozgo". Niz godina delo je mirovalo, nepoznato publici, a svome autoru bilo je sve udaljenije. Dok je boravio u Italiji od 1786. do 1788. godine, pripremajui rukopise za tampu, Gete se vraa Faustu i pie tri scene, kojima, bar donekle, povezuje mone blokove radnje Pra-Fausta. Fausta iz monologa, oveka u godinama, koji ve deset leta" predaje na univerzitetu, trebalo je i fiziki pripremiti za susret sa Margaretom. Svoj izgled izmenie Faust u sceni Vetiiia kuhinja. Napisana je i znaajna scena uma i peina. Kao rezultat novosteenih ubeenja nastaju i stihovi, karakteristini za preokret u koncepciji Faustovog lika: i to je celom rodu ljudskome dodeljeno elim da i mog bia najdublju sr pokree, elim da duhom prodrem u ljudska sva prostranstva, da oseam svu sreu i sav jad oveanstva, da toliko svoje Ja do njegovoga nadmem

da, kb i onou konano i sam padnem. (st. 1855 - 1860) Faustov genijalni subjektivizam potisnut je u ime nove uloge: Faust sada tei da predstavlja oveanstvo. Klasina estetika prihvata tipino i reprezentativno, a odbacuje sluajno i individualno. Ovde je rad ponovo prekinut i Faust ostaje nedovren; kljune scene prizivanja avola i opklade sa njim jo su nedostajale. Iako je delo u tom trenutku jo torzo, Gete ga objavljuje 1790. pod naslovom Faust. Fragment. Prekid izmeu prve i druge faze rada trajao je vie od deset godina, dok je prekid u radu posle objavljivanja Fragmenta pretio da se otegne unedogled. Politiki dogaaji, Francuska revolucija i njeni odjeci, pesnikovo uestvovanje u pohodu na Francusku ometali su nastavak rada isto koliko i estetski razlozi. Ni svojom sadrinom, ni svojom formom Faust se nije uklapao u Geteovo klasino shvatanje umetnosti: avo, duhovi, vetiina kuhinja, prostake neduhovitosti Mefista sa studentima - sve je to bilo daleko od Geteovih intere2 sovanja tih godina. Autor klasine Ifigeiije, u kojoj se tako strogo vodilo rauna o mestu i vremenu radnje, o broju likova, o klasinoj kompoziciji, nije video kako bi mogao od varvarske kompozicije 4 ' (Gete u pismu ileru od 27. juna 1797), od onog niza scena napraviti dramu koja bi odgovarala njegovim strogim estetskim zah-

tevima, steenim na prouavanju organskog sveta, prema kojima svaki deo u umetnikom delu, analogno ivom organizmu, ima svoj smisao i svoju funkciju kao deo celine. Drama o Faustu organizovana oko samostalnih scena, u kojima se radnja nadovezuje ili konfrontira, bila je neto novo, anticipirala je zapravo pozorite XX veka Uporni iler bio je taj koji je Getea vratio Faustu. Novembra 1794, ubrzo posle sklapanja prijateljstva, iler je pisao: Isto tako eleo bih da proitam one delove Vaeg Fausta koji jo nisu objavljeni; moram Vam, naime, priznati da mi ono to sam dosad itao izgleda kao Herkulov torzo. U tim scenama vladaju takva snaga i bogatstvo genija, koji oigledno odaju velikog majstora, i hteo bi da sledim koliko je mogue onu veliku i smelu prirodu koja izvire iz ovog dela. Ve drugog decembra Gete je odgovorio: O Faustu ne mogu zasad nita rei: ne usujem se da razveem paket u kome je zarobljen. Ne bih mogao da prepisujem a da ga ne doraujem, a za to mi nedostaje hrabrosti. Ako me ubudue neto na to pokrene, to e svakako biti vaa zainteresovanost". Dve i po godine kasnije, kada je morao da odloi svoj drugi odlazak u Italiju, Gete se ponovo vraa Faustu. 22. juna 1797. godine pie ileru: Poto mi je krajnje neophodno da se u svom sadanjem nemiru neim zaposlim, odluio sam da idem na Fausta i da ga, ako ne zavrim, bar za dobar deo puta pomerim napred, i to tako to u ono to je tampano opet ra-

sturiti i s onim to je ve gotovo ili smiljeno raspodeliti u velike mase i tako blie pripremiti izvoenje plana, koji je, u stvari, samo zamisao. Sad sam se upravo te zamisli i njenog razvijanja ponovo latio i prilino mi je jasno ta hou. Samo bih, ipak, eleo da budete tako dobri i da o celoj toj stvari jednom, u besanoj noi, razmislite, da izloite zahteve koje biste Vi po30 stavili celini i da mi tako moje vlastite snove, kao pravi prorok, ispriate i protumaite". Dan kasnije iler je odgovorio da Faust pored sve svoje pesnike individualnosti ne moe zanemariti svoj simboliki znaaj. Duplicitet ljudske prirode, izlae iler, kao i neostvarenu tenju da se u oveku spoji ono to je boansko i ono to je fiziko, italac ima pred oima, a kako se pria gubi u arenilu a nema ni vrste forme, ovek ne eli da ostane kod predmeta, nego bi hteo da dosegne do ideje. Ukratko", zakljuuje iler, pred Fausta se postavljaju istovremeno filozofski i pesniki zahtevi, i Vi se moete postaviti kako hoete, priroda predmeta e vam nametnuti filozofsku obradu, a fantazija e morati da se prilagodi slubi ideje razuma". Tri dana kasnije iler javlja da je ponovo proitao Fausta i da mu se vrti u glavi pri pomisli na ono ta jo predstoji od posla Doista proroki" razlae iler Geteov zadatak: neophodno je postii totalitet materije" i Fausta uvesti u svet rada; vano je, dalje, pronai

iesniki obru" kojim bi se drala pesnika masa i, pre svega, istai ideju koja e biti okosnica dela. Sa svojim Faustom uinio sam dobar korak napred", javlja Gete ileru 5. maja 1798, i nastavlja: Stari, jo sauvani, veoma nesreeni rukopis je prepisan i delovi numerisani prema jednoj iroko razraenoj emi, sloeni odvojeno... Pri tom mi se deava neto vrlo udnovato: neke tragine scene bile su napisane u prozi; u poreenju sa drugima, one su svojom prirodnou i snagom prosto nepodnoljive. Stoga sad pokuavam da ih pretoim u stihove, poto se ideja tako nazire kao kroz neki veo, a neposredno dejstvo ovog tekog sadraja se ublaava". Oko 1800. godine rad je ponovo zastao. Pitanje kako ispuniti veliku prazninu", o kojoj je Gete pisao ileru u aprilu 1801, izgledalo je nereivo. U tom trenutku jo nedostaju scene pokuaja samoubistva, uskrnje etnje i ugovora sa avolom, koje e, uklopljene u zcelinu, dozvoliti da Faust, sluga" boji, nemaki naunik XVI veka i Mefistov partner, preraste konano u predstavnika oveanstva. iler nije doiveo objavljivanje prvog dela tragedije, 1808. godine. 231 Delovi koji su napisani posle tampanja Fragmenta, svi u stihu, nenadmani su u svojoj lepoti. Iako su stilske i koncepcijske razlike izmeu razliitih redakcija uoljive, pogotovu za dobrog poznavaoca, one ne utiu na estetsku ubedljivost celine. Dko u Pra-Faustu zadivljuje jezik koji nepogreivo predoava i najsuptilnija

oseanja protagonista ili naizgled ovla, u sutini rafinirano, karakterie likove, tako da se radnja odvija lako i prirodno, ako je italac uivao u bogatstvu motiva, u forMama koje prenebregavaju uhodane dramske norme i prilagoavaju se istini ivota na pozbrnici, onda se on u partijama nastalim kasnije, pogotovu u onim posle 1790, koje pie pedesetogodinji pesnik u naponu snage, divi zrelosti i mudrosti koje su dramu dovele od genijalne skice u sam vrh nemake i svetske knjievnosti. Nije udo to su ve savreomenici shvatili o kakvom je delu re. Razmatrajui problem dramske umetnosti, Hegel u svojoj Estetici pie o Faustu, toj apsolutnoj filozofskoj tragediji", u kojoj, s jedne strane, odsustvo zadovoljenja ljudskih tenji u nauci a s druge strane, privlanost svetovnog ivota i zemaljskih uivanja, jednom reju, u kojoj tragino oprobano izmirenje subjektivnog znanja i stremljenja sa apsolutnim u njegovoj sutini i njegovoj pojavi predstavlja takvu obimnu sadrinu, kakvu ranije nijedan drugi dramski pesnik nije smeo pokuati da obuhvati u jednom istom delu". Prvi deo Fausta razlikovao se od Fragmenta iz 1790. ne samo novim scenama nego i trostrukim uvodom. Ti uvodi su: Posveta, Predigra u pozoritu i Prolog na nebu- kao i nov podnaslov Tragedija. Prvideo najavio je itaocima da pesnik planira i drugi deo Fausta. U Posveti, nastaloj 24. juna 1797, kojom poinje Faust i kojom je oznaeno ponovno vraanje Faustu, nije re o rad-

nji ili ideji dela, niti o protagonistima radnje. U strofama koje spadaju u Geteov najvii lirski domet govori gotovo pedesetogodinji pesnik eleginim tonom o svome odnosu prema delu, kojega se prihvata posle duge pauze. Lelujna stvorenja", likovi koncipirani mnogo godina ranije, izranjaju iz seanja i zaokupljaju nanovo pesnika koji se, usamljen u svom vremenu, sea prijatelja 232 od kojih je razdvojen ili koje je odnela smrt. U etvrtoj strofi vraa se pesnik tim duhovima", draGim fragmentima Fausta iz mladosti. Dug stvaralaki proces od lelujnih stvorenja 1 ' do uoblienih likova u drami, od prolosti do sadanjosti, od isparenja i magle", Geteove metafore za polusvesno stanje, do stvarnosti, tema je Posvete. U Predigri u pozoritu, za koju je kao model posluila indijska drama Sakuntala iz V veka, posmatra se pozorite iz perspektive upravnika, pesnika i komiara. Samoironino daje Gete, i sam odgovoran za pozorite u Vajmaru od 1791, upravnika koji mora da obezbedi uspeh kod puka". Iako zahteva od pozorinog komada da bude znaajan, za njega je imperativ da se delo svidi svima". Energino se distancirajui od arene mase, pesnik brani dostojanstvo poezije. Prema estetici koju razvija pesnik i koja odgovara literarnim zahtevi-

ma s poetka XIX veka, umetnost stoji u izvesnom smislu iznad prirode i banalnosti ivota. Ona izdvaja ono to je reprezentativno i njime objanjava opte. Posredniku ulogu izmeu upravnika i pesnika, prizemnog i uzvienog, Gete poverava komiaru koji se zalae za poeziju, ali u arenim, svima dostupnim slikama. Poslednji stihovi Predigre najavljuju Prolog na nebu i promenu perspektive: Po tesnoj daari vi tako / proite svaki vaseljenski kut, / nek' odmereno brz vas vodi put / sa neba, preko zemlje, do u pakb!" (st. 249 - 252). Od tesne daare, pozorita kao sveta, ka irinama vasione, svetu kao pozoritu. Pozivom da se vide dela prava" (st. 224), da se vidi predstava komada, upravnik jasno podvlai funkciju Predigre : time to neposredno prethodi komadu Predigra obezbeuje njegovu fiktivnost. Iako je re o fikciji, Prolog na nebu, napisan oko 1800, iznenaivao je i iznenauje itaoce, odnosno gledaoce: Boga i satanu izvodi autor na pozornicu XVIII veka da bi stvorio metafiziki okvir u kome e se odigravati radnja drame. Iz perspektive arhanela, izvan vremena i prostora, u etiri uzvieno-panegirine strofe, slavi se harmonija kosmosa, nedodirnuta razornim elementarnim snagama, suprotnostima, tamom i svetlom, 2 koje poznaje zemlja. Sav taj nemir zemlje, stradanja i srea pojedinca, trenutak su za njih u venom trajanju. Mefistova replika odudara od sveanog tona. On razgovor sa Gospodom, istina, zapoinje u uzvienom tonu ar-

hanela, ali nastavlja na njemu svojstven nain i koncentrie ga, budui da su mu Sunce i vasiona nedostupni, na oveka, tanije, na ovekov dualizam, koji je, po Mefistu, uzrok njegove nesree. Podrugljivo, toboe zabrinut za ovekovu zlu sudbinu, razvija Mefisto svoju sliku oveka razapetog izmeu nebeskog sjaja" (st. 294) i zveri, izmeu duha i tela. I Faust, koga Gospod predlae kao primer, na kome je spreman da tumai bit oveka, ne stoji izvan Mefistove antropologije, i njega karakterie, mada je toga upola svestan" (st. 314), ista, pojedincu zajednika protivurenost - i on od neba zvezde ponajlepe trai /, od zemlje ponajviu slast" (st. 315 - 316). Ironinoj slici Fausta Geteov Gospod se ne protivi i sankcionie je poznatim stilom Dok god za neim tei, ovek bludi" (st. 330). Tolerantan i optimistiki duh nemakog prosvetiteljstva, po kome je traenje istine ovekov najvaniji zadatak, utisnuo je svoju signaturu i Gospodu iz Prologa. Na tenju koja ukljuuje lutanje i - kako e pokazati tok drame - teke grehe, kao neto neminovno na putu razvoja linosti, stavljen je poseban naglasak. Ona je jedan od dva pola, drugi je mir bezuslovan" (st. 356), kojima je odreen Faustov ivot. Istovremeno re je o premisama koje ne samo da do kraja tragedije nee biti stavljene van snage, nego zadiru u osnove hrianske etike: uz kategorije dobra i zla kojima se odreuje moralni profil na zemlji i koje su odluivale o sudbini due

posle smrti, Prolog postavlja tenju" i mir bezuslovan". Samo onaj koji tei neemu neumorno zasluuje spas: lenji mir" (st. 1777) je neoprostiv greh. Kada se Faustov put posmatra iz ove perspektive, a ona je Prologom nametnuta, onda se i spasenje Fausta na kraju tragedije, povod mnogobrojnih i unih rasprava budui da se ne uklapa u hrianski moral, vidi u sasvim drugom svetlu. I pored svega, na mestu je oprezno i, naravno, ne retko postavljano pitanje: ne rasuuje li Gospod o Fau234 stu, koji mu slui" mutno i zbrkano" (st. 320), preterano povoljno, ne previa li, unapred sankcionisane, posledice njegovih lutanja. Drugim reima, moe li svako ko u sebi nosi venu tenju, bez obzira ta je inio, da bude spasen i njegovo delo opravdano. Prologna nebu, predoen u svom hijerarhijskom sjaju, podstaknut starozavetnom Knjigom o Jovu nadovezuje se u mnogo emu na srednjovekovne misterije i barokno pozorite. I kod Getea se gledalac sree sa predstavom o oveku smetenom izmeu Boga i avola, o svetu jasno podeljenom na nebo, zemlju i pakao. S druge strane, Geteov svet nosi peat XVIII veka Svemoni avo u Bibliji i srednjem veku, kome Faust iz knjige za narod nije imao ta da suprotstavi, iako i kod Getea sa dalekosenim kompetencijama, sveden je na zlobnog zadevaa" (st. 354) koji podstie" i stvara" (st. 358). U njegovom liku poetizuje se misao rasprostranjena u XVIII veku i formuli-

sana u Geteovom govoru Povodom ekspirovog dana 1771. godine, da ono to nazivamo zlim samo je druga strana dobroga, koja je tako potrebna postojanju njegovom i sainjava deo celine". Znaaj Prologa je viestruk, i to za tragediju u celini. On je transcendentan okvir u koji je smetena radnja o Faustu i istaknut njen osnovni smisao. I pored injenice da se u delu ne iznosi jedna ideja i da se ve Gete branio od pokuaja da se tako bogat, arolik i nadasve raznovrstan ivot" kakav je prikazao u Faustu nanie" na tanku vrpcu jedne osnovne ideje" (razgovor sa Ekermanom od 6. maja 1827), pitanje vrednosti oveka i smisla ivota, radikalizovano u raspravi izmeu Gospoda i Mefista, stoji u sreditu panje. Na naelno pitanje da li je, dobar ovek" (st. 341) uvek svestan svog puta, morae da odgovori Faust, koji nijednog trenutka svog dugog ivota ne zna kakva mu je uloga dodeljena na nebu. Tekst Prologa izaziva nedoumice koje dalji tok radnje ne samo da ne razreava nego i uveava. Uproena tumaenja, odnosno smele apstraktne konstrukcije koje Fausta svode na jednu ideju, koliko god izgledale prihvatljive pojedinim istorijskim razdobljima ili pogle2 dima na svet, neprihvatljive su, jer poriu Geteove razliite koncepcije koje su, opet, odraz, mada ne neposredan, i istorijskih i biografskih procesa. Geteov Faust, ovek XVI veka sa vidnim obelejima

XVIII stolea, poetska je figura na kojoj autor izlae problematiku modernog sveta. Osloboen drutvenih autoriteta, sa punim poverenjem u sebe i svoje mogunosti, Faust eli da kroz nauku i ljubavnu strast spozna neposrednu i apsolutnu istinu o prirodi i oveku. Tragedija naunika i tragina ljubav sa Margaretom, izolacija i oajanje, koji ine sadrinu prvog dela, rezultat su Faustovih neumerenih htenja i zabluda, novog pojaanog subjektivizma, bitnog obeleja modernog oveka. italac upoznaje Fausta u trenutku duboke krize. Izdvojen od sveta, u visoko zasvoenoj, tesnoj gotskoj sobi", u monologu, obliku iskaza koji povlauje subjektivnosti, jer ne doputa korekturu sa strane, Faust svodi deprimirajui bilans dotadanjeg ivota. Samosvesno i bez straha predstavlja se Faust. On raspolae celokupnim znanjem svoga vremena i samouvereno se poredi sa ostalim naunicima: Pametniji sam, dodue, od njih, / od svekolikih doktora tih / od magistara, popova, ata" (st. 383 - 385). Razlozi njegovog oajanja lee dublje, oni su objektivne prirode: A vidim da nita ne moemo znati!" (st. 381). Izlaz iz besmislenosti dotadanjeg ivota, za koji je pun prezira, Faust ne nalazi u daljem gomilanju sterilnog knjikog znanja - time se zadovoljava Vagner - ve u radikalnom zaokretu prema novom cilju: Da spoznam ta je to to u sri / na okupu vasionu dri" (st. 401 - 402). Tom eljom, meutim, Faust stie do granice postavljene ljudskom duhu, koju Faust bunto-

vnik ne priznaje i koju eli da ukloni - uz pomo magije. Magiju kao literarni motiv oseali su ve itaoci Geteovog vremena kao neto strano; dannji italac ima za nju jo manje razumevanja. Ona je, meutim, u legendi o Faustu nezaobilazna komponenta. Na poetku novog doba, koje karakterie racionalno i empirijsko istraivanje prirode, gotovo svaki napredak nauke vezivao se za magiju. Pomenuti naunici tog razdoblja, humanista Tritemius njegov uenik, filozof i lekar Para236 celzus, nazivali su sebe majstorima bele magije", koja je, za razliku od crne magije"i iza koje je stajao satana, imala veliki ugled i izuavala se na pojedinim univerzitetima. Faustov prvi pokuaj da okrene lea pseudosvetu, apstraktnim i mrtvim pojmovima i stupi u dodir sa produktivnim snagama prirode, osuen je na brz neuspeh. Ushienje sa kojim posmatra znak Makrokozma", geometrijski crte harmonije kosmosa, u kome nebeske sile" (st. 469) objedinjuju univerzalan ivot, prerasta brzo u razoaranje. Velianstvena vizija svemira, Faustova poetizacija njegove biblijske i magino-pansofike uenosti, ne moe da negira razliku izmeu stvarnosti i znaka", izmeu prirode koja veno tka i buja" (st. 361) i crtea u knjizi. Faust se ne zadovoljava samo slikom, on hoe da prie na prsa" koja ivot znae, da se identifikuje sa izvorima svega ivljenja" (st. 478). Ubeen

i dalje u to da svet duhova" nije skriven" (st. 463), Faust, koristei se magijom, priziva sebi samo prividno blieg Duha zemlje". Prilika koja se pojavljuje i koju je Gete definisao kao duh sveta i akcije", iako poznata iz mistino-alhemistikih predstava, autorova je tvorevina, sastavljena da svojom pojavom opini i uasne. Stihovi kojima Duh zemlje sam sebe karakterie, otkrivaju ga kao individualizovan organski ivot. On personifikuje elementarnu snagu zemlje, stvaralaku prirodu, neumornu snagu koja stvara i razara: Sred plime ivota, po delatnoj oluji ja lebdim gore i dole, tamo i amo strujim. Meu roenjem i grobom, veito more, veno krstarenje kroz ivotno arenje za hunim razbojem vremena i prostranstva tkam ivu odoru boanstva. (st. 527 - 535) Stihovima neobine lepote sugerie Gete shvatanje prirode, tipino za buntovno razdoblje svoje mladosti, odnosno svoje generacije, prema kome je smisao ivota u 2 samom ivljenju, procesu venog stvaranja i nestajanja, neprekidnog preobraavanja. Faustov zahtev da se izjednai sa stvaralakom prirodom zavrava se poniavajuim odgovorom Duha zemlje: Ravan si duhu koga tvoj duh shvatiti moe, al' meni slian nisi!" (st. 538 - 539). Be-

la magija pokazala se nedovoljna da omogui Faustu ravnopravan status sa duhom sveta i akcije", da mu obezbedi mesto u nadljudskoj sferi. Znak Makrokozma" nije bio dovoljan Faustu, susret sa Duhom zemlje" predoio mu je njegove stvarne granice. Stenjen u gotskoj sobi", u tamnici", u malograanskoj sredini, nedorasloj njegovim duhovnim zahtevima, pritisnut brigom" (st. 679 i d.), koja nagoni da strepi pred svaim" (st. 685) - Faust se odluuje na samoubistvo. Taj in ne treba shvatiti kao korak oajnika: on je Faustov nov ekstremni pokuaj da se, osloboen svih stega, sjedini sa delatnom prirodom. Smrt, meutim, nije kraj ve poetak: Spremnost oseam za let / kroz dubok etar, niz putanje nove, / u delatnosti iste novi svet" (st. 740 - 742). Uskrnja zvona prizivaju prolost u seanje i spreavaju Fausta u proklamovanoj nameri. Stihovi uvodne scene No" omoguavaju itaocu da stvori pouzdanu sliku o Faustu, liku koji karakteriu ekstremna duevna raspoloenja: ekstatini uzleti i trenuci potpune rezignacije. Faust se ne ustruava da za sebe kae da je vei od heruvima" (st. 648), ali, s druge strane, u srca dubini" zna da je crv" koji po tlu plazi" (st. 688) Uzrok tih oscilacija, koji uslovljava stalnu krizu Faustovog karaktera, on ne moe da eliminie. Svoje pravo da se moe meriti i uporeivati s natprirodnim biima, duboko ubeenje da je slika i prilika

boanstva" (st. 542), Faust zasniva ne samo na biblijskim reima. (I stvori Bog ovjeka po obliju svojemu, po obliju Boijemu stvori ga'\ Prva knjit Mojs-ijeva 1, 27), ve i na ubeenju mladoga Getea i itave generacije nemakih gtisaca, koja stupa na literarnu scenu sedamdesetih godina XVIII veka, da ovek u sebi nosi boansku klicu. V osmoj knjizi autobiografije Poeznji i stvarnost nalaze se nezaobilazna mesta za razumevanje Geteove sopstvene religije" tog vremena. Prema njoj se bit boanstva, koje ne moe da ivi samo, ogleda u nagonu za produkcijom", koji se prenosi i na sva potonja stvorenja koja su opet kao takva, istina, boanskog porekla, i sama produktivna i niim uslovljena, ali u svom tvorcu sadrana i njime ograniena. Ta protivurenost da je u isto vreme i neogranien i ogranien" odreuje i sudbinu oveka, pa poto je ova protivurenost trebalo da se u njemu manifestuje u svim kategorijama postojanja, a potpuna svesnost i odluna volja trebalo da prate njegova stanja, moglo se predvideti da e istovremeno postati najsavrenije i najnesavrenije, najsrenije i najnesrenije stvorenje". Taj dualizam, tu istovremenu ogranienost i neogranienost, Faust ne priznaje i trai za svoju linost potpunu autonomiju, kako je tano formulisano, prelaz u kvalitativno drugaju egzistenciju". U Godinama unenja Vilhelma. Majstera, Geteovom romanu klasine epohe, nalaze se reenice koje se neposredno suprotstavljaju Faustovim postulatima. Ko

hoe", kae se tu u sedmom poglavlju drugog dela, da u svojoj potpunoj ljudskoj prirodi radi ili uiva u svemu i svaemu ... taj e svoje vreme provesti samo u veno nezadovoljenoj tenji". ivot u svojoj celosti, koji prema Geteu protie u neprekidnom osciliranju izmeu suprotnih polova, za koje on ima razliite nazive (dijastola i sistola, otpadanje i vraanje iskonskom i dr.), nije predoen u liku Fausta. Faust je samo jedna njegova komponenta; on zna samo za zahteve, a ne i za odricanja, samo za ekspanziju, a ne i za kontrakciju. Nema sumnje da se Faustovi uzleti i promaaji zasnivaju na disproporciji izmeu bogate fantazije i realnosti koja ga okruuje i koju on osea kao nepodnoljivo ograniavanje. Izmeu Faustove mate, koja sa lakoom ostavlja za sobom prostor i vreme, i stvarnosti - sukobi su neizbeni. Faust je figura koja svoju tragiku nosi u sebi; on u drami zapravo i nema drugog oponenta, osim samog sebe. Njegov radikalni subjektivizam, koji poprima demonske crte, sukobljava se neminovno i neprestano sa granicama ljudskog saznanja i oseanja, sa mogunostima ljudske delatnosti. Meutim, ne sme se prevideti da i Faustova veliina lei u njemu samome. Tenja" o kojoj je re u Prologu, izreeno ubeenje da Mefisto nee uspeti da Fausta odvede od praiskonskog vrela" (st. 337), tj. da se Faust nee ni po koju cenu odrei svog humanog opredeljenja, svedoi o prirodi karaktera iji je cilj da trai nemogue. Pre nego to uvede Mefista Gete jo jednom prua

priliku Faustu da, prevodei poetak Jevanelja po Jovanu U poetku bjee rije, i rije bjee u Boga, i Bog bjee rije"), interpretira sam sebe. Kao i Herder u svojim tumaenjima Novog zaveta, iz 1775. godine, u kojima za logos kao sinonime predlae rei: misao, volja, delo ili ljubav, prevodi ueni Faust starogrki termin za delo i time to delo oznaava kao poetak sveukupne prirode i sredite ovekove linosti, osvetljava problem svoje egzistencije: raskol izmeu bogate retorike i skromne aktivnosti. Duh i tanana ironija daju ton sceni u kojoj se Mefisto predstavlja. Faustov budui partner se ne krije i ne pretvara, ve iznosi istinu skromnu" (st. 1403) o svojoj linosti i svojim namerama: Deo snage sam koja vazda / eli da tvori zlo, a uvek dobro sazda" (st. 1392 - 1393). Rei koje Faustu izgledaju zagonetno, potvruju, u stvari, ono to je o Mefistu reeno u Prologu na nebu: on jeste duh koji porie, ali kao takav ukljuen je u dijalektiki proces u prirodi i kadar da trijumfuje u pojedinanim sluajevima, dok su njegovi pokuaji da ospori ivot u celini osueni na neuspeh. Iako priznaje da nema neogranienu mo zla, Mefisto, deo dela" (st. 1406), estica mraka" (st. 1407), nastoji da ospori boansku mo i netano, mada veto tumaei mit o stvaranju sveta, istie pred Faustom svoju vanost. On ne pominje Boga, a kao praizvor sveg postanja oznaava mrak iz koga potie. Iz te priznate parcijalnosti proizlazi Mefisto-

va ogranienost: njegova razorna energija, potpuno usmerena protiv ivota, pokazuje se uzaludnom. ivotinjska i ljudska sorta" (st. 1427), ono NeiG ilavo-ivo" (st. 1422), to se hrani iz vazduha, iz vode i iz 240 zemaljskih grudi" (st. 1431), uprkos razornoj moi vatre i smrti, ostaje da ivi kao vrsta. Ulogu koja mu je dodeljena odvajkada, i koja je potvrena u Prologu, Mefisto mora da igra do kraja: njegov nihilistiki napor posredan je izazov snazi pojedinca i celine za stalnim preobraajem i napretkom: Faust i Mefisto, ovek koji sebe dri za celinu" (st. 1405) i deo dela", ivot i razaranje, metamorfoza i statinost - to su suprotnosti, ulozi u opkladi izmeu protagonista radnje. Pre nego to doe do opklade, Faust se jo jednom vraa temi koja ga zaokuplja: zemaljskom skuenom ivotu (st. 1627 i d.). Njegova snana volja, njegovo bogatstvo oseanja, elja za saznanjem, njegov izdiferenciran i intenzivan unutarnji ivot nisu u dodiru sa stvarnou. Za Fausta iveti, znai liavati se. Iz duboke rezignacije, Faust proklinje takav ivot (str. 1675 i s.): on anatemie utvrene vrednosti ivota, ljudski duh", slavu", posed", Mamona"; ne izuzima ni tri osnovne hrianske vrline: veru, ljubav i nadu - upravo one snage kojima je ovek pridavao natprirodnu mo, ono za im tei Faust i to oekuje od Mefista. Potpuno odbacivanje svih etikih, socijalnih i religioznih vrednosti

- Faustova perspektiva podudara se u ovom trenutku sa Mefistofovom - omoguuje Faustu da bude slobodan za savez sa avolom. Geteovo dugo oklevanje da sceni ugovora", dugotrajnog saveza izmeu Fausta i Mefista, d2 konanu formu, pokazuje sloenost zadatka. Legenda o Faustu, kako je zaeta jo u srednjem veku, nudila je jednostavnu emu pakt: avo se obavezivao da slui na zemlji, ovek je ovu slubu plaao duom na onom svetu. Geteov lukavi Mefisto, svestan prednosti takvog ugovora, predlae iste uslove: Ja u na ovom svetu tebi sluiti, / bez poinka i stanka to god ti srce eli / nabavljau ti, i nee se potuiti. / A kad na onom opet budemo se sreli, / ti e se meni istim tim oduiti" (st. 1740 - 1744). Drugaije nego njegovi literarni prethodnici reaguje Geteov Faust: on ne prihvata ponudu i nudi opkladu, koja iz osnova menja odnos izmeu njih, i detaljno formulie uslove: 2 Lko me ikad skoli lenji mir, neka mi smesta doe kraj! Ako me laskom kad zaseni da dopadnem se sebi sam, ako uivanjem me spleni, to poslednji nek' moj je dan! (st. 1777 - 1783) Temeljnom izmenom u grai Gete je uneo dinamiku u radnju; Faust i Mefisto, ovek i njegov antagonist dobili su jednake anse, ishod njihove borbe postao je nei-

zvestan. Pitanje da li e trijumfovati zlo nad ovekom ili ovek nad avolom ostaje otvoreno do samog kraja. Faust vie nije osuen na veno prokletstvo i on, predstavnik oveanstva, nije vie igraka u rukama natprirodnih sila, ve mu je dato da sam odluuje o svojoj sudbini. Geteovo klasino shvatanje o oveku i drutvu s kraja XVIII i poetka XIX veka ostavilo je vidan trag u Faustu. Mefista, svakako, nije lako predstaviti, niti iz njegovih protivurenih izjava i postupaka izvui pouzdane zakljuke o njegovom duhovnom horizontu. Sigurno je, meutim, da je Gete u Mefistu, avolu sa malim inom (st. 1725), stvorio lik koji spada u nezaboravne figure svetske knjievnosti i koji je oduvek fascinirao. Mefisto je istovremeno nosilac principa zla, ali i iva stvarna figura dramske radnje. Sr njegovog bia je potpuna valja za poricanjem i unitavanjem: Poto sve / to nastaje zasluuje da mre; / stog bolje jo da nita i ne biva" (st. 1396 - 1398). Ne iznenauje da je vatra, koja razara ivot, njegov atribut (st. 1434). Pozitivno jezgro Fausta, imanenta tenja, ili naivno-komina radoznalost studenta nemaju za Mefista drugu svrhu osim da budu opovrgnuti. Mefisto ne proputa priliku da humane vrednosti uslovljava, da ih izloi poruzi i parodiji, da u uzvienom otkrije slabu stranu i da se podsmehne. On reaguje realistiki, ali bezoseajno. U potresnoj sceni Tmuran dan. Polje on Margaretinu traginu sudbinu ob-

janjava kratko: Nije ona prva". Mefisto ne preza od lai i podlosti, ubistva, uiva u bestijalnostima i obscenostima Ali on nije samo sofista" i laov" (st. 3183). N>egove rei su ne retko istinite i razumne, njegova inte2 ligencija briljantna - on i jeste personifikovana inteligencija. Mefistove rei sa sreom u ivot novi" (st. 2174) znae cezuru u drami. Dotadanje zbivanje, u kome glavno mesto zauzima opklada, izlaganje je celokupnog dela. Sve to sledi, koliko god bilo raznovrsno, borba je izmeu Fausta i Mefista - postavljena u okvir koji je dat u Prologu na nebu koja e se odvijati, prema predlogu Mefista, najpre u malom, a potom u velikom svetu (st. 2152). Gretina tragedija, smetena u sreditu malog sveta" i predoena nizom samostalnih scena, u izvesnom smislu je drama za sebe. Ovlanim crtama i nagovetajima, oskudnim uputstvima za reiju, Geteu je polo za rukom da uvede itaoca u estit, ali teskoban i neprosveen svet niih graanskih slojeva - pozornicu Margaretine tragedije. Nemaka knjievnost nije dotle imala delo u kome su, bez psiholokog viviseciranja, enja i ljubavna srea, teke probe savesti i samrtni strah jedne jednostavne devojke bili prikazani tako dirljivo, ne i patetino, tako estetski ubedljivo. Potresno je kako ta mlada i naivna devojka u trenucima nesigurnosti postavlja Faustu pitanje o njegovoj religioznosti, kako se

instinktivno vraa onoj instanci koja joj je u ivotu bila sigurna uteha i potpora, ili kako u predoseanju nevernosti peva o kralju u Tuli - pesmu o ljubavi i vernosti. Margareta je lik kome pripadaju itaoeve simpatije. Od njenog prvog susreta sa Faustom pa do njene poslednje pojave, na kraju drugog dela tragedije, ona je, kako je tano reeno, sekularizovani aneo uvar stare knjige za narod o Faustu". Ona u Faustu budi oseanje koje Mefisto nastoji po svaku cenu da ugui - ljubav. U sceni Valpurgina no, na vrhuncu ulnog orgijanja, njena vizija vraa Fausta sebi, spasava ga od animalnosti Mefista. Ona je zapravo pravi i jedini protivnik Mefista, koji i sam priznaje: Nad njom ja nemam sile" (st. 2748) ona je u svojoj prirodnosti i istoti imuna na mo zla. Iako se u liku Margarete ogleda sfera boanskog, oblast iste duevnosti, ono to pridobija jeste da je to boansko predstavljeno u obliku ive linosti, smetene u svakodnevnu realnost. Margareta je naivna i neiskusna u ivotu, njeno znanje skromno, njen razum nekolovan. Svojom bezuslovnom ljubavlju izrasta, meutim, u ravnopravnog partnera. Ljubav nju uzdie, ali i izoluje. U sredini koja igoe svaki oblik ivota koji odudara od vaeih normi - smrtno ranjeni Valentin ih nabraja Margareta se u potpunosti predaje Faustu, liava se zatite porodice, crkve i sredine - ini za drutvenu realnost XVIII veka neoprostkv prestup. Ne traei nita drugo osim ljubavi, suoena je sa gorkom injeni-

com da je ona neostvarljiva, da se namera i rezultat ne samo ne mogu uskladiti, ve da ista namera vodi u traginu krivicu: Al' - sve to na to me prinudilo, / ah, Boe, bilo je dobro i milo!" (st. 3774 - 3775). Veoma rasprostranjena je teza prema kojoj su socijalne razlike uzrok Margaretine tragedije. Prerana veza", pie Luka (u svojoj poznatoj knjizi Gete i njegovo doba) bila ona tvorevina i u najiskrenijoj i najveoj ljubavi, moe, dakle, u klasnom drutvu da postane poetak nereivih traginih konflikata. Ako ta veza ostane, mladi koji se vezao, postaje rtva; ako se trgne gonjen nagonom da oslobodi sputane mogunosti za razvoj, mora da rtvuje devojku". Ovakvo tumaenje ne pogaa osnovni smisao. Drutvena kritika u delu drame ne moe se preuti, ali je izostala u obliku za koji se zalae Luka. Nema sumnje da Margareta i Faust nose jasna obeleja socijalne sredine iz koje potiu, ali o ishodu njihove ljubavne veze odluuju njihova unutranja opredel^enja. Za Fausta kao oveka kome nije dato da zastane, za koga je tenja" zakon, iskljueno je svako: Stani! Traj!" (st. 1785). To ne znai, naravno, i njegovo oslobaanje od nedela koja je poinio uz pomo Mefista. Margaretina tragedija dovodi Fausta u najdublje oajanje, ali on ostaje neizmenjen. Faust e i dalje, veran svome cilju i sebi, razarati i nanositi bol. Podnaslov Fausta - tragedija - odnosi se na Margaretinu sudbinu, ali jo vie na Faustov ivotni put.

244 NAPOMENE (Brojevi ss odnose na stihove prevoda) P o s v e t a je nastala 24. VI 1797, u trenutku kad se Gete reio da obnovi rad na svom delu zapoetom u mladikim godinama. Pesma je nagsana u sgancama (strofe od osam stihova u jampskom desetercu odnosno jedanaestercu sa emom slikova aabass). 27 - Volova harfa: instrument ije strune odaju blag zvuk kad se izloe strujanju vetra. Predigra u pozoritu je napisana verovatno 1797, a za uzor ima predigru u drami Sakuntala indijskog pesnika Kalidase iz V veka, kao i neke druge predigre iz evropske pozorine tradicije. Pesnik u stihovima 61 - 76 govori u stancama kakve su se ve javile u Posveti. Ostali deo Predigre pisan je madrigalskim stihovima (pravilno smenjivanje naglaenog i nenaglaenog sloga, u jampskom metru, ali je broj slogova u stihu slobodan). Prolo g na neb u verovatno j e napisan poslednjih godina HUGO veka, ali je kao zamisao postojao ve oko 1770. Na nastanak Prologa na nebu uticali su motivi iz Knjige o Jovu (1, 6 - 12), pre svega motiv opklade. Nebeske vojske su ete anela koje predvode arhaneli Rafail, Gavrilo i Mihailo (tekst koji govore arhaneli podstaknut je i Miltonovim Izgubljenam rajem). 253 - Bratske sfsre: podruja kruenja planeta koje se natpevaju sa Zemljom. ire uzego, slika za harmoniju celoga kosmosa. 281 - Mefistofeles, skraeno Mefisto: etimologija imena nije razjanjena; verovatno hebrejskog porekla, u znaenju kvarilac i laov".

348 - 349 - Zmiju koja je navela Evu i Adama da jedu plod sa zabranjenog drveta - i koja je, kao zavodnica ljudi, rod avolu - Bog je po predanju prokleo reima: Pa trbuhu da se vue i prah da jede do svojega vijeka" (Prva knjiga Mojsijeva, 3. 14). 359 - Prava deca boja: aneli koji nisu otpali od Boga (jer avoli su, po hrianskom mitu, prvobitno takoe bili aneli, pa su kasnije poli za anelom Luciferom koji se pobunio protiv Boga i otpadio od njega). N o - Prvi deo ove scene (stihovi 369 - 627 i 632 - 635) spada u najraniJe napisane dslove Fausta On ss sadri u prepisu najstarijs sauvane verzije dela. nastale ioegkom sedamdesetih godina XVIII ve2 ka i poznate pol naslovom Pra-Faust. Drugi leo je nastao verovatno 1798. Uvodni Faustov monolog poinje knitelfersom (KPTUSGZ), starinskim nemakim narodnim sgihom koji ima etiri udara. dok je broj slogova slooodan. (Knitelfers se i kasnije javlja u Faustu, na nrimer u Faustovom monologu u sceni Prsd gradskom kapijom, u razgovoru sel,aka sa njim u istoj sceni, u razgovoru Mefista i studenta, u razgovoru izmeu Gretiie i Lize, u Valentinovom monologu itd.). U da: vem toku scene javljaju se madrigalski stihovi i slobodni ritmovi. 369 - 374 - Srednjovekovni univerziteti su imali etiri fakulteta: filozofski, pravni, medicinski i teoloki. 401 -Da spoznam. da spoznam intuicijom, sagledanjem sutine, a ne racionalnom analizom pojavnosti. 403 - Klice: prema pansofikom shvatanju o svejedinstvu sveta, pramaterija, iskonska pokretaka sila.

419 - Ljupki nebeski sjaj: Sunce. 438 - Nostradamus: francuski vidar, astrolog i prorok Miel Notrdam (1503 - 1566). Objavio uvenu knjigu proroanstava Ge$ ugauez seppez es rgorNbpez, (1555). Pred 449 - Znak Makrokozma: znak Duha svemira, simbol strukture i harmonije celokupnog kosmosa. U alhemiarskim i kabalistikim knjigama esto su se nalazili crtei koji su prikazivali mistine veze u svemiru ili odnose izmeu svemira i oveka. 462 - Mudrac: poreklo citata nije utvreno; pod mudracem se formalno misli na Nostradamusa, ali moe biti re i o Jakobu Bemeu ili o Herderu. 470 - Zlatna vedra: vedra puna svetlosti, svetla nebeska tela, simbol za veito kruenje i smenu materije. Pred 483 - Zemaljski duh: po shvatanjima filozofa prirode iz XVI veka, i po shvatanjima vedskog filozofa Emanuela Svedenborga (1688 - 1772), svaka planeta ima svog duha, pa tako i Zemlja. Faust se odvraa od Makrokozma, Duha svemira, koji je neshvatljiv znak, samo prizor", i obraa se Duhu Zemlje, kao simbolu realnih snaga prirode. 508 - Prema Svedenborgu. svaki duh ima svoju sferu". svoje podruje. Faust je ovaj omota Zemaljskog duha probio vapei iz dna due" (stih 511). 544 _ Famulus: nomonik univerzitetskog nastavnika, obino student viih semestara. Vagner je kod Getea gip, zapravo karikatura, plitkog rapionaliste, dobronamernog ali ogranienog naunika. 584 - 585 - Citat iz spisa grkog lekara Hipokrata. u latinskom obliku: AG8 1opa \\1a ge\15. 589 - Izvoru: do originalnih tekstova antikih pisaca, u skladu

sa renesansnim pokliem as1 1op1eb" (na izvore"). 648 - Heruvim: aneo, krilato bie; Faust je vei od heruvima" zato to su aneli samo iasivne sluge Boga, dok on sebe smatra aktivpim. stvaralakim biem. 666 - Dela: uspelo delo prizivanja zemaljskog duha, koje je ipak donelo samo razoarenje i patnju. 704 - Grebeni, valjci... : po svoj prilici se misli na delove elektrine maine. 719 - 720 - to si nasledio, mora osmisliti unutarnjim odnosom i upotrebom da bi zaista postalo tvoje vlasnitvo. Upor. nar. poslovicu: Nema oevine bez krevine. 728 - Boica: boica sa otrovom. 747 - 753 - Ulaz, pilja, prolaz: slike za ulaz iz ivota u smrt. 749 - Delom: samoubistvom. 756 - Makar i uz opasnost da se doista raspline u nitavilu, to jest da kroz smrt ne nae put ka novom ivotu. 763 - 765 - Na spoljanjoj strani kupe nalazio se likovni prikaz jednog ili vie prizora, a onaj ko bi nazdravljao pijui iz nje bio je duan da ih stihovima protumai. 775 - Hor anela: hor koji peva o uskrnjem jutarnjem bogosluenju. Isto tako Hor ena i Hor apostola. Te horove Faust svakako uje svojim unutarnjim uhom, a mogue je i zamisliti da se pevanje uje iz oblinje crkve. 778 - Greh kojim vekuje: Hrianski pojam o prvobitnom praiskonskom ili praroditeljskom grehu. 785 - Nad grobom: nad Hristovim grobom. 787 - Novi savez: savez izmeu oveka i Boga.

804 - Poruku: poruku o Hristovom vaskrsenju. Pre d gradsko m kapijom . - Scena je napisana izmeu 1798. i 1801, a objavljena 1808. - Mada je ambijent uopten, pojedini toponimi (Lovaki dom, Vaserhof) ukazuju na Frankfurt i njegovu okolinu. 909 - U Faustovo vreme Turska nije bila preko sveta", nego je opsedala Be i pretila Zapadnoj Evropi; u Geteovo vreme, meutim, ratovi sa Turskom ve su voeni na velikoj udaljenosti od Nemake (ruskoturski ratovi, Koina krajina). 925 - Po noi: u originalu: uoi Svetog Andreje, to jest u noi izmeu 29. i 30. novembra, kad su vraare davale devojkama da u rastopljenom olovu ili na povrini kristala sagledaju" lik budueg mua. 1047 - Va otac: prema narodnoj" knjizi o Faustu, njegov otac je bio seljak. Gete stvara od njega lekara, poput Paracelzusova oca. 1092 - Posveeni: oni koji su se uputili u alhemiarsku vetinu. 1093 - Crna kuhinja: laboratorija alhemiara. 1096 - 1101 - Opis procesa kojim su se alhemiari trudili da naine kamen mudraca. Crveni lav je oksid ive, a Lilija (ljiljan) sona kiselina. Oni se stavljaju u mlaku vodu da bi izmeu njih dolo do hemijske reakcije, a zatim se ta tenost pretae iz retorte u retortu (kroz mnoge lonice") da bi se na zidovima kondenzovao aren talog ivinog hlorida, koji je smatran devianskom zemljom" (mlada 247 kraljica") i upotrebljavao se kao lek. Ceo taj postuiak opisan je u delima lekara i alhemiara Paraielzusa (1493 - 1541), odakle ga je Gete, po svoj prilici, preuzeo. 1138 - Voaistvo: Sunce. 1162 - Kad razvija pergameit... : rukopis na pergamentu, koji se

nije sklapao, nego savijao u svitke. 1180 - Dobro ziana eta: vetrovi, odnosno personifikovani duhovi raznih vetrova, ije tetno dejstvo Vagner (ne shvatajui Faustovu invokaciju) opisuje u stihovima 1184 - 1195. Radn a soba, - Scena je napisana 1800, tampana 1808. 1280 - Iz Jevaielja po Jovaiu, 1, 1. (U poetku bjee rije, i rije bjee u Boga i Bog bjee rije"). U grkom originalu za re" (kako glasi opte usvojen prevod) stoji logos", to znai i pojam, razum", a u irem smislu: prvobitno svemirsko naelo", opta pokretaka snaga sveta". Herder se u svojim objan>enjima Novog zaveta koleba izmeu termina misao, re, volja, delo, ljubav". Faust bira izraz delo" u skladu sa idejom, ili bar jednom od ideja, celog speva. 1314 - Solomoiov klju: jedna od najpoznatih arobnjakih knjiga XVI - XVIII veka, sa formulama za prizivanje duhova. 1329 - Basma o etvoro: magina formula kojom se prizivaju etiri elementarna duha (plamena, vode, vazduha i zemlje). Formula u tekstu ne potie iz Solomoiovog kljua, nego ju je Gete za ovu priliku sam izmislio. 1330 - 1333 - Salamander: dadevnjak, simbol duhova plamena. - Uidina (ili Undena); vila brodarica, duh vode. - Silfa: duh vazduha; moe nastati u vazduhu, ili, pak, svetleti kao meteor (vid. stih 1344). - Kobold: domai duh, duh zemlje. - Sva etiri pojma je Gete verovatno preuzeo iz Paracelzusa (vid. napomenu uz stihove 1096 - 1101). 1347 - Inkubus: duh koji pritiska oveka u snu, nona mora. Ovde sinonim za Kobolda (stih 1333). 1357 - Ovaj znak; raspee sa natpisom 11K. 1 (Jebiz gagepib Keh Ji^aeogit = Isus Nazareanin kralj Jevreja).

1363 - 1366 - Stihovi se odnose na novozavetnu hriansku dogmu o Isusu: on postoji oduvek, nijedno ime ga ne moe potpuno iskazati, ispunjava celu vasionu, a dok je visio na krstu, rebra mu je kopljem probo jedan vojnik. 1378 - Trojedna svetlost: Sveto trojstvo (Bog otac, Bog sin i Sveti duh), kao najjaa formula prilikom prizivanja duhova. 1381 - ak lutalica: student, ak vie kole. - Studenti su esto putovali od univerziteta do univerziteta; takvi aci-lutalice, vaganti, bili su na loem glasu. 1385 - Aluzija na stih 1282. 1391 - Laov: naziv za avola u Jevanelju po Jovanu, 8, 44: laa i otac lai"; zavodnik (u originalu: UegsJegeg, doslovno kvarilac"): po Otkrivenju Jovanovom, 9, 11 (u Vukovom prevodu: I imahu nad sobom cara anela bezdana kojemu je ime Jevrejski Avadon, a 248 Grki Apolion"). - Muvlji bog: Velzevul (Belzebub). starozavetni filianski bog, ime za avola. 1406 - 1409 - Po antikom i biblijskim kosmogonijskim predstavama, u poetku je postojala samo nediferencirana materija, mrani haos, a kasnije su se otuda izluili telesni svet i svetlost. Carstvo avola, carstvo zla, ostaje vezano za prvobitnu tminu. 1441 - Haos: vid. gornju napomenu. 1452 - 1453 - Vetija stopa, pentagram: vetiina noga, otisak vetiijih ukrtenih stopala, znak koji slui za odbranu od zlih duhova; ovde kao znak poistoveena sa pentagramom, znakom u obliku petokrake zvezde nacrtane jednim potezom; taj znak je i simbol Hrista, pa takoe slui za to da zadri zle duhove.

1506 - 1585 - Pesma duhova predstalja zapravo opis onoga to se projektuje pred Faustovim duhovnim oima, odnosno onoga to on sanja. Radn a sob a (II). - Najstariji deo ove scene, razgovor Mefista i studenta (stihovi 1953 - 2150), potie iz sedamdesetih godina HMP veka i nalazi se u Pra-Faustu.Taj deo je preraen verovatno 1788, i sa novim stihovima 1855 -1952. objavljen 1790. Prvi deo sklapanje opklade - napisan je oko 1800. i tampan sa ostalim delovima 1808. 1618 - 1622. - Mefisto je obuen u pansku dvorsku nonju, koja treba da ga prikae kao svetskog oveka. 1649 - 1652 - Stvaralaka i ivotna tenja se iscrpljuje u eljama koje vladaju celim biem, a ne mogu da se ostvare izvan njega. 1663 - 1664 - Aluzija na zavretak scene No, kada je Faust odustao od samoubistva 1673 - Tuna pilja: ljudsko telo. 1683 - Mamon: bog bogatstva; personifikacija zlata, 1785 - Ovaj stih se lajtmotivski ponavlja pri kraju II dela Fausta Izgovara ga Faust u predoseanju konane sree to mu je prua slika naroda koji ivi na plodnoj zemlji upornim radom otrgnutoj od mora. 1790 - Kad se pokvari satni mehanizam, kazaljke padnu na esticu. 1797 - Doktorski banket. gozba prilikom dodeljivanja doktorskog stepena. - Gete je nameravao da tu gozbu prikae u zasebnoj sceni, koja je trebalo da se nalazi izmeu sadanjih stihova 1610 i 1611. Tom prilikom bi dolo do akademske disputacije izmeu Fausta i Mefista o pitanjima nauke i univerzitetske nastave. Ova scena, meutim, nije razvijena dalje od kratke skice pronaene u Geteovoj zaostavtini. 1814 - Vosak i koa: peat i pergament.

1825 - Treba zamisliti da Faust za vreme Mefistovih rei potpisuje ugovor. 1831 - Veliki duh: Duh Zemlje. 1874 - 1885 - Mefisto smatra da je ono to Faust eli protivreno i nespojivo, ak i u pesnikoj mati. Faust u stihovima 1851 2 9 - 1852, a i dalje, oblikom oksimorona zaista izraava en,u za saznaljem oprenosti (mada ne raiionalnim putem). 1887 - Mikrohozam: mali svemir, za razliku od makrokozma, velikog svemira; sinonim za oveka; Mefisto ovaj naziv upotrebljava ironino. 1905 - 1912 - ovekova svojina nije samo njegova telesnost, nego se i sve to moe da plati pretvara u telesnost koja je n,egovo vlasnitvo i koja moe da mu prui uivanje. 1940 - Bezuslovno: to jest, i bez uslova sadranih u ugovoru koji si potpisao. 2000 - So11e&it 1o$sit: predavanja o logici, na poetku studija obavezna za studente svih fakulteta. 2002 - panske izme: gvozdeni instrumenat za muenje (za stezanje nogu, kako bi se iznudilo priznanje). 2031 - Epske&et pagae: u doslovnom prevodu sa grkog odnosno latinskog: rukovanje prirode"; stari medicinski i hemijski termin za oznaavanje postupka kojim se priroda slui da spaja materiju i organizme u celinu, da ih povezuje duhovnom sponom", to jest, da u njih unosi ivot. 2053 - On: profesor. 2069 - 2070 - Budui da se zakoni primenjuju i nakon to su se sasvim izmenile prilike na osnovu kojih su nastali, oni se pretvaraju

u svoju suprotnost. 2136 - Zlatno drvo ivota: istinski ivot koji buja i sija. 2146 -Epp$...: Biete kao Bog, znaete ta je dobro i ta je zlo." - Rei koje avo u obliku zmije govori Evi (Stari zavet, Prva knjiga Mojsijeva, 3, 5). 2148 - Vid. napomenu uz stihove 348 - 349. 2152 - Mali svet ' e zatim u I delu drame biti prikazan u okviru Gretine tragedije; kroz veliki svet" e Faust proi tek u II delu. Auerbaho v podru m uLajpcigu . - Prozna verzija ove scene se nalazi ve u Pra-Faustu. Kasnije ju je Gete ponovo napisao u stihovima i tampao 1790. - Gete je upoznao Auerbahov podrum i atmosferu studentskog ivota u njemu jo za svog kolovanja u Lajpcigu (1765 - 1768). - Imena studenata su stari nadimci kakve su studenti nosili u pivnicama: Fro znai bruco u I semestru, Brander - bruco u II semestru, a Altmajer - stariji student. - Vino koje tee iz stola, arolija sa grozdovima i jahanje na buretu spadaju u stare motive predanja o Faustu. 2195 - Sveto Rimsko carstvo: dravna tvorevina osnovana 962 koja je obuhvatala uglavnom nemake zemlje (otuda i: Svsto Rimsko carstvo nemake nacije), a povremeno i deo italijanskih zemalja. Carstvo se faktiki raspalo jo u XVII veku, posle Tridesetogdinjeg rata, a formalno je prestalo da gstoji 1806. Rimskim1 ' se nazivalo zato to je pretendovalo da bude naslednik rimske imperije. ale na raun njegove nepostojanosti bile su este u Geteovo doba. 250 2203 - 2205 - Aluzija na proveru mukosti. kako bi se spreilo da

na papski presto doe ena. 2218 - Jarac: avo; Broken: najvii vrh Harpa, gde su, po narodnom verovanju. veci i vetice odravali skupove. Upor. Valpurginu no 2297 - 2298 - Ripah. selo blizu Lajpciga; Hans Ar iz Ripaha je meu lajicikim studentima onoga doba bio sinonim za seoskog neotesanka i glupaka. 2422 - Poto je arobnjak, svako ga moe nekanjeno ubiti. Vetiina kuhinja. - Scena je napisana u prolee 1788, a tampana 1790. Cela scena, ije je majmunske razgovore" Gete jednom okarakterisao kao dramsko-humoristiku besmislicu", ima funkciju da dovede do Faustovog podmlaivanja. Ujedno, Mefisto u njoj iokuava da pomete i potini Fausta. 2528 - 2530 - Po starom narodnom verovanju kroz sito se moglo videti ono to se krije ili taji, ili se mogao otkriti lopov. 2563 - 2565 - Aluzija na Francusku revoluciju 1789. 2577 - Dre se istine poto iskreno priznaju da slikuju, to jest sastavljaju pesme, potpuno nasumce, bez ikakvih prethodnih misli i bez smisla. 2606 - Po narodnom verovanju avo ima konjsku nogu i opa (upor. stih 2292). Ove elemente je Gete uneo tek u konanu verziju dela. 2606 - Gavrani su zapravo atributi germanskog boga Vodana, ovde preneseni na avola. 2643 - Bez pripreme: da napitak ne bi delovao kao otrov, potrebno je izvesti arobnjaki obred. 2657 - 2669 - Stihovi kojima vetica vraa po svoj prilici nemaju neki poseban smisao. 2679 - Ismevanje hrianskog uenja o Svetom trojstvu.

2696 - Sibila: proroica. 2700 - Stepeni: akademski stepeni, to jest titule. 2709 - Na Valpurginu no: uoi 1. maja, kad se, po starom narodnom verovanju, veci i vetice okupljaju na Brokenu. 2710 - Vetica daje Faustu tekst neke pesme nepristojne sadrine. 2720 - Kupidon: starorimski bog ljubavi; ovde - personifikovan ulni ljubavni nagon. 2726 - Helena: lepa Helena (Jelena) iz grkog predanja, ena spartanskog kralja Menelaja, olienje enske lepote. U l i c a. - Ova scena, kao i sve ostale scene u kojima je opisana Gretina tragedija (Vee; etalite: Susegkina kua; Ulica; Bata; Batenska kuica; Gretiina soba; Martina bata; Kraj esme; 1 radski bedem; No, poljana; Tamnica) nalazile su se ve u Prafa U stU ( sc *" na Tamnica bila je prvobitno napisana u prozi). - Imena Margare i Grstica (Ogsgssp) nalaze se takoe u Pra-Faustu; ime Gretica nalazi se u spenama Gretiina soba, Kraj esme, Gradski bedem, No, Katedralh - dakle, u irelomnim prizorima Gretine tragedije. 2 2727 - Gospoice: nemakom reju 1; gai1et" obraalo se samo denojkama plemikog roda: otuda Margaretin odgovor u stihu 2729. 2774 - Aluzija na italijanske renesansne pripovetke o galangnim pustolovinama, kakve, na primer, sadri Bokaov Dekameron. 2816 - Tamnica: po Faustovoj predstavi o Greti, ovaj skueni

ivotni krug je za n>u tamnica, a svakako bi i za njega bio. 2829 - Radi odravanja istoe, pod je posipan belim peskom, po kojem su jo, da bi lepe izgledao, pravljene razne are. 2855 - Uzeo sam je ne znam gde: to jest. nije skrinju uzeo kao deo zakopanog blaga (stihovi 2797 - 2798), nego ju je na nekom drugom mestu ukrao. 2882 - Tuda: po rimskom predanju najseverniji grad na svetu (JJta Ti1e); ovde mitska germanska zemlja na moru. - Balada je nastala 1774, a Gete ju je 1775. uneo u Pra-Fausta 2943 - Profan: koji nije posveen, svetovni. 2951 - Prema Otkrivenju Zovanovom, 2, 17: Koji pobijedi dau mu da jede od mane sakrivene"; mana je hleb koji je po Staromzavetu (Druga knjiga Mojsijeva, 16: 14 - 15, 31) Bog poslao Jevrejima u pustinji. 2960 - Takoe prema Otkrivenju Jovanovom, 21, 7: Koji pobijedi (tj. zlo), dobie sve". 3111 - JJepa gospoj'ca: prostitutka. 3113 - 3114 - To jest, dobio je od nje venerinu bolest. Sifilis je u to vreme nazivan i ta1 s!e Kar1e5" - napuljska bolest. 3169 - $aps zGtrIsiaz!: Sveta gluposti! 3207 - Jer ja moram: poto me je obuzela neodoljiva strast, pa moram pristati da budem krivokletnik. um a i peina . - Scena je nastala oko 1788 a tampana je 1790, ali se onda nalazila izmeu scena Kraj esme i Katedrada. Na sadanje mesto je stavljena u izdanju od 1808. 3372 - Uzvien due: Faust se, po svoj prilici, obraa Zemaljskom duhu, ali se istovremeno (drugi deo monologa) obraa i Bogu, ili bar panteistiki shvaenom prvobitnom naelu. - Monolog je pisan u tzv.

belom stihu (blankvers), neslikovanom jampskom desetercu i jedanaestercu. Blankvers, preuzet iz ekspira i drugih elizabetanskih dramatiara, bio je glavni stih nemake klasine drame. 3383 - Brau. ivotinje. 3410 - Za ovim divnim likom: za likom koji je Faust video u vetiinoj kuhinji, a koji se sad sliva sa Greginim likom. 3453 - Svih est dana sazdanja.: ceo stvoreni svet. delo koje je Bog. po Bibliji, obavio za est dana. 3501 - 3503 - Njezine usne dotiu mu telo: kad se prieuje ili kad ljubi raspee. 3504 - 3506 - Parafraza stiha iz Pesme nad iesmama (4, 5): Dvij e su ti dojke kao dva lanega blizanca, koji pasu meu d.iljanima". 3519 - To jest, dozvoli mi da mogu biti s njom ne oseajui griu savesti. 3589 - Istorijski Fausg se verovatno zvao Georg, dok mu narodno predanje daje ime Johan. 3758 - Devojke koje su zgreile bile su izlagane javnoj osudi izricanoj sa crkvene propovedaonice. U Vajmaru je sam Gete 1786. doprineo da se ukine ovakvo javno izlaganje poruzi. 3764 - 3765 - Uobiajen postupak prema devojkama koje bi trudne ulazile u brak. Pred 3776 - Gradski bedem; re je o unutranjoj strani gradskog zida; izmeu njega i poslednjih gradskih kua vodila je uzana uliica. - Ma1eg s1o1ogo&a (lat.): Bogorodica obuzeta.bolom (likovni prikaz ovde kip - Bogorodice koja tuguje za Hristom). U nie na unutranjoj strani gradskog bedema stavljani su kipovi Bogorodice i svetaca, kao i zavetne ploice.

3779 - Srca prostreljena: slika iz srednjovekovnih himni, a i likovnih prikaza Bogorodice koja ali za sinom - bol proseca Bogorodiino srce kao ma. 3839 - Sakristija: prostorija u crkvi koja slui za svetenikov boravak i preodevanje, kao i za uvanje predmeta potrebnih za slubu. 3850 - Valpurgina no: vidi. napomenu uz stih 2709. 3853 - 3854 - Narodna praznoverica smatra da se sakriveno blago samo die i da svetli. 3871 - 3882 - Parafraza pesme koju Ofelija peva u Hamletu (IV, 5). Druga strofa je Geteova. 3901 - Boji sud: osuda zbog ubistva, koja se izrie u boje ime, a ne samo u ime zemaljske pravde, tako da joj se Mefisto ne moe suprotstaviti, nego mora pobei sa Faustom. 3942 - 3945 - U XVII veku u Frankfurtu bludnice nisu smele nositi zlatan nakit niti u crkvu ulaziti meu klupe 3962 - Zao duh je olienje neiste savesti. 3975 -Dugo muenje: poto je umrla bez ispovesti i priea, majka nee, po katolikom verovanju, otii u raj nego u istilite. - Iako je njena majka umrla od otrova koji je Mefisto dao Faustu kao sredstvo za uspavljivanje, Greta svu krivicu uzima na sebe. 3977 - 3980 - Aluzija na dete koje je Margareta zaela sa Faustom. 3985 - 3986 - 01ez 1gae... :.dan gneva (strani sud) e rastvoriti svet u pepeo. 4000 - 4002 - JiZeh egd>... I kada sudija zauzme svoje mesto, obelodanie se sve to je skriveno, nita nee ostati nekanjeno. 4012 - 4014 - ()(1 zit gtzeg... : ta u onda rei ja bednik, koga u zatitnika prizvati u pomo kada ak ni pravednik nee biti sigu-

ran? 4021 - Boicu: boicu sa miril>avim solima za udisanje kad je oveku zlo. 253 Prel 4022 - V a l p u r g i n a >10 : vid. naiomenu uz stih 2709 Harc: vid. napomenu uz stih 2218 - irke; Elend: dva sela kroz koja vodi put za Broken. - Scena je nastala 1799 - 1806. 4022 - 4023 - Po narodnom verovanju, veci i vetice jau na metlama, jarevima i vilama. 4042 - 4048 - Lutajii plamen, svetlost lutalica: zapravo, prirodna pojava samozapaJvivanja gasa koji nastaje od truljenja u movarnim predelima i tresetitima; po narodnom verovanju, zao duh koji mami ljude da zalutaju. 4071 - 4072 - Njuke stenja hru...: dve stene blizu sela irkea u Harcu zovu se Hrkai (bspagseg). 4110 - 4127 - Mamon: vid. napomenu uz stih 1683; u stihu 4127 znaenje je: pakleni knez zlata. 4111 -4122 - Opis rudnih ila dok u jo tenom stanju, poput lave, probijaju iz zemlje, granaju se i ovravaju. 4130 - 4131 - Besni gosti, straan vihor: divlja povorka vetaca i vetica iji prolazak izaziva oluju. 4151 - Broken: vid, napomenu uz stih 2218. 4154 - Urijan: severnonemako ime za avola. 4157 - Baubo: dadilja grke boginje Demetre, koju je razveseljavala nepristojnim alama; u jeziku nemake knjievnosti jo pre Getea naziv za razuzdanu enu. Ovde ime vetice. 4159 - Ironina i svetogrdna parafraza jedne reenice iz Novog zaveta (Rimljanima poslanica, 13, 7; u Vukovom prevodu: a kome ast,

ast"). 4163 - Ilzeltajn: stena pod Brokenom. 4172 - U guvi trudne vetice raaju mrtvoroenad. 4181 -4184-Re je, svakako, o biima koja jo nisu uspela dasasvim postanu vetice; da li je, moda, posredi neka konkretna aluzija na savremene prilike - nije moglo biti utvreno. 4189 - 4195 - Kao u prethodnom sluaju, tako ni ovde nije poznato na ta se aluzija odnosi - ukoliko je aluzija (na ta bi navodilo i vremensko odreenje: trista leta", to je dovoeno, sa slabim uspehom, u vezu sa reformacijom). 4204 - Mast: mast kojom vetice premazuju metle ili vile na kojima jau. 4219 - Sintagmom sinjor-Daba" prevedeno je ime Foland, to u starom nemakom jeziku znai zavodnik" i sinonim je za avola. 4233 - Gete je prvobitno nameravao da Fausta u ovoj sceni dovede i pred vrhovnog avola, Satanu, ali je od te namere odustao. 4260 - Podvezica: engleski orden podvezice. 4272 - 4283 - General, Ministar i Skorojevi su predstavnici tri tipa emigranata posle Fancuske revolucije, to jest tri tipa politikih reakcionara. Reakcionarne poglede zastupa i Autor (stihovi 4284 - 4287), predstavnik prevazienog prosvetiteljstva. 254 4288 - 4291 - Mefistove rei treba shvatiti kao parodiju onoga to su govorili General, Minisgar, Skorojevi i Dutor. 4315 - Lilita: po jevrejskom predanju, prva Adamova ena; poto je napustila Adama. postala je ljubavnica vrhovnog avola. 4317 - Lepa kosa: prema narodnom verovanju, u kosi je sedite

vetiije snage. 4324 - Mefisto je ovde svakako gurnuo Fausta do najnie take moralnog pada. Meutim, gria savesti je u Faustu jo dovoljno jaka da ga otrgne i usmeri mu imaginaciju ka Gretinom liku (stih 4380 i D). 4325 - Dve jabuice: metafora za enske grudi, u isti mah aluzija na jabuku sa drveta saznanja u raju. 4340 - Proktofantazmist: Geteova kovanica prema grkom, koja znai: onaj ko zadnjicom gleda duhove" (vid. napomenu uz stihove 4368 - 4371). Likom Proktofantazmista ismeva se nemaki prosvstitelj Fridrih Nikolaj (1733 - 1811), koji se na grub i ogranien nain borio protiv iracionalizma i sentimentalizma. Napadali su ga i podsmevali su mu se, osim Getea, i Herder, Fihte, braa legel i drugi. Nikolaj je sasvim primitivno i plitko branio stanovite da ne postoji nita to nije dostupno ulima i to se ne moe pojmiti obinim razumom. 4351 - U svom starom mlinu: - misli se na Nikolajevu izdavaku knjiaru ili na njegov vrlo uticajan asopis 'Opta Nemaka biblioteka" 4357 - Tegel: mesto kraj Berlina gde se nalazio zamak Vilhelma Humbolta. O pojavama duhova u tom zamku Nikolaj je pisao 1799. 4365 - Knjiga putovanja: Nikolaj je bio poznat po svom preopirnom, dvanaestotomnom Opisu jednog putovanja kroz Nemaku i vajcarsku (1783 - 1796). 4368 - 4371 - Nikolaj je u svom pomenutom lanku iz 1799. preporuivao da se protiv aveti i privienja stavljaju pijavice na zadnji deo tela.

4378 - Glavno da mii nije bio siv: to jest, da nije bio obian. 4387 - Idol: ovde u znaenju: varljiva senka, privienje iz Donjeg sveta. 4391 - Meduza: jedna od triju Gorgona, u grkoj mitologiji krilatih devojaka strana lika, sa zmijama umesto kose i sa pogledom koji kameni. Glavu joj je odsekao polubog Persej (upor. stih 4405). 4400 - 4402 - Anticipacija Gretinog pogubljenja. 4408 - Prater: zabavni park u Beu, osnovan krajem XVIII veka 4411 - Servibilis: usluan ovek, onaj ko se namee svojom uslunou, Sa n Valpurgin e noi . - Scena isprva nije bila namenjena za Fausta. Napisana 1797. u stilu Ksenija/ koje su bile objavljene 1796, ova scena je bila predviena za objavljivanje u ilerovom Almanahu Muza, takoe u obliku epigrama pod naslovom Ksenije. Kako je iler 2 savetovao Geteu da odustane od toga, smagrajui da je dosta bilo polemike Gete, Je reio da San Valpurgine noi unese u Fausta. kao dodatak Valpurginoj noi. Ni sa Faustom ova scena kema organske veze. Spoljanji, ali labav okvir ini scenski prikaz pomirenja vilinskog kralja Oberona i vilinske kraljice 'Gitanije (likovi iz ekspirovog Sna letnje noi i, kasnije, iz Vilandovog speva Oberon i iz jedne savremene nemake operete). U taj okvir uneseni su, kao gosti na sveanosti, likovi savremenika koji se izlau podsmehu. Aluzije izvesnog dela stihova danas vie nije moguno razumeti, odnosno pouzdano utvrditi na koga se odnose. - Puk je vilenjak iz Sna letnje noi, dok Arijel, vazduni duh, potie iz drugog ekspirovog komada, iz Eure 4421 - Miding: Johan Martin Miding (umro 1782), vajmarski dvorski stolar, pomonik Geteov u vajmarskom amaterskom dvorskom pozo-

ritu. - Midingova deca: pozorini dekorateri; oni e se danas odmarati zato to predstava ne zahteva mnogo dekora. 4448 - RopGtpo-. najjae, svom snagom. 4448 - 4451 - Orkestar, sastavljen od ivotinja, opisuje sam sebe. 4464 - Radoznali putitik. Nikolaj (vid. napomenu uz stih 4365). 4468 - Pravoveriik : grof Fridrih Leopold tolberg (1750 1819), koji je sa hrianske take gledita napadao paganstvo" u ilerovoj pesmi Bogovi Grke. 4472 - Umetnik sa Severa: izraava enju samog Getea. Gete je 1797. nameravao da ponovo putuje u Italiju. 4484 - Matrona: starija udata ena koja dri do ugleda i dostojanstva. 4492 - Vetrokaz: kolebljivac koji, prema prilikama, zaas potpuno promeni miljenje. U stihovima 4492 - 4495 on hvali vetiji skup na Brokenu, a u stihovima 4496 - 4499 najotrije ga osuuje. 4500 - Ksenije (grki: darovi gostima): naziv zbirke zajedljivih epigrama koju su zajedniki napisadi Gete i iler, ismevajui mnoge savremene knjievnike i filozofe. Upor. optu napomenu uz San Valpurgine noi. 4504 - Henings August fon Henings (1746 - 1826), dansko-holtajnski dravnik, izdava asopisa Genije doba i autor pesnike zbirke Muzaget (Voa Muza). Napadao je kao prosvetitelj, a u ime hrianstva, ilera i uopte vajmarski klasini pravac, a Gete i iler su ga ismejali u Ksenijama. 4508 - Muzaget : vid. napomenu uz stih 4504. 4512 - Negdanji genije doba: vid. napomenu uz stih 4504. 4514 - Parnas: grka planina, po helenskoj mitologiji sedite

Apolona i muza, pa otuda i sinonim za pesnitvo. Ironino se uzima da je Bloksberg (= Broken), dakle sedite vetica, za Nemce ono to je za Grke Parnas, a uz to se aludira i na sve vei broj nedarovitih pesnika. 2 4516 - 4519 - Stihovi se odnose na Fridriha Nikolaja (vid. napomenu uz stih 4340). Nikolaj se kao prosvetitelj borio i protiv katolicizma i jezuita. 4520 - dral: prema Geteovoj izjavi Ekermanu od 17. II 1829. pod dralom se misli na Johana Kaspara Lavatera (1741 - 1801), poznatog fizionomiara. (Po nainu svog hoda i optem izgledu Lavater je gtodseao Getea na drala.) Gete i Lavater su isprva bili prijatelji, ali kasnije je Gete prekinuo to prijateljstvo, prvenstveno zbog Lavaterovog pobonjatva. 4524 - 4527 - Sveteko udo: verovatno sam Gete. Stihovi se odnose na Lavatera. 4528 - 4539 - Sve tri strofe se odnose na filozofe koji se odmah zatim pojavljuju. 4539 - Orfej: grki mitski peva, koji je pesmom i sviranjem na liri krotio ivotinje i pokretao stenje i drvee. 4540 - 4559 - Ismevanje predstavnika raznih pravaca ondanje nemake filozofije i njihovog odnosa prema problemu postojanja avola. Dogmatiar, u smislu pretkantovske metafizike, na osnovu toga to postoji pojam o avolu zakljuuje da i sam avo mora postojati (na isti nain je izvoen i tzv. ontoloki dokaz o postojanju Boga). Idealist zastupa Fihteovo uenje o svetu kao o proizvodu naeg Ja, realizaciji procesa nae svesti; ako je tako, zakljuuje Gete, idealist mora sma-

trati da je sam lud ukoliko mu se svet ini takvim. Realist je plitak empiriar koji se dri samo neposredno opipljivih injenica, pa ga sad, pred otelovljenom iracionalnou vetiijeg skupa, izdaju noge jer gube oslonac u stvarnosti. Supranaturalisti zastupaju gledite o postojanju drugog sveta izvan stvarnosti dostupne naim ulima; teistiki filozofi (naroito Fridrih Hajnrih Jakobi) brane to gledite pozivajui se na ljudsko verovanje i oseanje; ukoliko, dakle, supranaturalist pred sobom vidi avola, on se osea potvren u svom verovanju u postojanje drugog sveta, pa tako sme izvesti i zakljuak o postojanju Boga. Skeptiar se osea saveznikom avola jer i ovaj porie mogunost da ljudi dou do blaga", to jest do objektivnog saznanja stvarnosti. 4560 - 4563 - Kapelnik opominje svoj orkestar verovatno stoga to je ovaj izgubio takt sluajui zbrkane filozofske izjave. 4564 - 4583 - Predstavnici pet politikih tipova posle Francuske revolucije. Okretni ili BezbrinI' (u originalu bapkboisj") su oni koji lako menjaju ubeenja: Bespomoni su francuski emigranti, bivi dvorani, kojima su sada nestali izvori prihoda; Svetlostilutadice su politiki skorojevii; Meteor je predstavnik palih politiara koji trae pomo; Masivni su predstavnici revolucionarnih masa: oni ele da raiste sa prethodno pomenutim tipovima. 4591 - Ruinjak: u Vilandovom Oberonu zamak vilenjaka se nalazi na breuljku obraslom ruama. 4592 - Rpipo; najtie. - Dolaskom zore i jutarnjeg povetarca cela se arolija rasplinjuje. 4596 - 4601 - Scena No, nastala je na osnovu podsticaja iz scens sa vsticama u Magbetu i iz Birgerovs balade Lenora, Scena ukazuje na budue Gretino iogubljsnje; vetiie na gubilitu parodistiki

podraavaju sveteniku slubu. 4609 - 4617 - Margareta peva narodnu pesmu iz bajke o klekovom bunu. Sadrinski pesma nema veze sa Gretinom tragedijom, ali karakterie stanje njenog pomraenog uma, isto onako kao to to ine Ofelijine pesme u Hamletu. 4645 - 4648 - Greta sad pretnostavlja da pesmu o klekovom bunu nije pevala ona nego da ju je sluala od drugih i da u toj pesmi ljudi ine aluziju na njen greh; inae, puke iesme o zloincima, posebno o edoubicama, bile su veoma este sve do Geteovog doba, pa i kasnije. 4795 - Pruti se lomi, zvono jei: prilikom pogubljenja zvonilo je zvono, a sudija je nad osuenikovom glavom lomio beo tapi i bacao mu ga pred noge. 4798 - 4799 - Posmatrai pogubljenja se trzaju, kao da delatovo seivo leti i prema njihovom vratu. 4805 - Moji se konji jee: napolju ekaju konji-utvare, koje je Mefisto tu doveo da na njima pobegnu Faust i Margareta; meutim, sablasni konji e se u osvit dana rasplinuti. 4809 - Sred ovog svetog mest svetog za Gregu, jer je to mesto njenog pokajanja i ispatanja. 4821 - Reima Osuen je" (tj. Faust) zavrava se narodni komad o doktoru Faustu. Rei Spasena je" (Margareta) Gete je dodao tek u izdanju od 1808. Branimir IVOJINOVI 258 HRONOLOGIJA GETEOVOG IVOTA 1749: Johan Volfgang Gete roen js 28. avgusta u Frankfurtu na Majni. Roditelji: Johan Kaspar Gete, doktor irava i

gitularni dvorski savetnik (1710-1782), i Katarina Elizabeta, roena Tekstor (1731-1808). 1755-1765: Privatno ui kolu u Frankfurtu. 1765-1768: Studira prava u Lajpcigu. Pie knjigu pesama Anets i komad ud zaljubljenog. 1768/69: U Frankfurtu je preko Suzane fon Kletenberg (UO P KJeiepeg^, 1723-1774) doao u dodir sa idejama pijetizma. Pie komad Sukrivci. 1770/71: U trazburgu, gde zavrava studije. Upoznaje Johana Gotfrida Herdera (1744-1803), koji mu ukazuje na ekspira, Osijana i narodnu poeziju. Upoznaje Frideriku Brion (1752-1813), u koju se zaljubljuje. Nastaje ciklus pesama posveenih Frideriki. 1771-1775: U Frankfurtu. Sprijateljuje sa kritiarem Joh anom Hajnrihom Merkom (Megsk, 1741 -1791). 1771: 14. oktobra dri govor Povodom ekspirovog dana. Pie dramu Gec od Berlihingena. 1772: Od maja do septembra radi kao praktikant u Vrhovnom sudu u Veclaru. Upoznaje arlotu Buf (ViGG, 1753-1828) i u nju se zaljubljuje. Objavljuje lanak O nemakom neimarstvu. Nastaju himne Putnik, Putnikova pesma u oluji, Pesma o Muhamedu. 1773: Prerauje i objavljuje dramu Gec od Berlihingena. Poinje rad na Faustu. Pie satirini komad Bogovi, heroji iViland. Nastaju dramski fragmenti o Prometeju i Muhamedu. 1774: Pie i objavljuje roman Patnje mladoga Vertera i dramu Klavigo. Preko leta putuje niz Rajnu - pie himne

Prometej i Koijau Kronosu i baladu Kralj u Tuli. 1775: Veridba sa Elizabe t (Lili) eneman (bsOpetapp, 1758-1817). U maju kree na putovanje po vajcarskoj . - Pis pesmu Na jezeru. 11oinje rad na drami Ngmont. Prevodi Hasanagincu. - Raskida veridbu sa JTili eneman. Vajmarski VOJ2 9 noda Karl August ga poziva u Vajmar. 30. oktobra polazi iz Frankfurta, 7. novembra stis u Vajmar, gde e, uz kraa prekilanja, ostagi do kraja ivota. 1776: Dobija titulu tajnog legacionog savetnika. - Herder dolazi u Vajmar. Unoznaje arlotu fon tajn (bget, 17421827). 11ie pesme Vonja morem, arloti fon tajn (to iam dads vid dublji i vei i jednoinku Brat i sestra. Objavljuje komad Stela. 1777: Poinje rad na romanu Pozorino poslanje Vilhelma Majstera Pie pesmu Put na Harc u zimu. 1778: Putuje za Berlin i Potsdam. Pie baladu Ribar. Zavrava nekoliko scena Egmonta. 1779: Sa vojvodom Karlom Augustom putuje u vajcarsku. Preuzima vosnjs ratns komisije i direkcijs za grasnje puteva. Naimenovan je za tajnog savetnika. Pie dramu u prozi Ifigenija na Tavridi. Na premijeri 6. aprila Gete igra Oresta. Pie Pesmu duhova nad vodama. 1780: Poinje rad na drami Torkvato Taso. Pie Putnikovu pesmu pred no (Obujmio planinu / dubok muk...). 1782: Dobija plemiku titulu od Josifa II. Intenzivno se bavi prirodnjakim studijama. 1783 : Pie pesme Peva, Boansko, Harfist (Ko nije su-

zom kruh kropio svoj...) Minjon (O zna li zemlju...). 1784: Otkriva meuvilinu kost kod oveka. Pie pesmu Posveta (Jutro me svojim koracima prenu...). 1785: Zavrava Pozorino poslanje Vilhelma Majstera. 1786 - 1788: Putuje u Italiju. Boravi u Rimu. Sprijateljuje se sa slikarem Hajnrihom Vilhelmom Tibajnom (T18set, 1751-1829), slikarkom Angelikom Kaufman (Kaipapp 17411807), piscem Karlom Filipom Moricem (MogIh, 1757-1793) i slikarem i istoriarem umetnosti Hajnrihom Majerom (Meueg, 1759-1832). Zavrava stihovanu verziju Ifigenije na Tavridi. 1787: Zavrava Egmonta. Nastavlja rad na Torkvatu Tasu i Faustu. 1788: Vraa se u Vajmar. Osloboen je gotovo svih administrativnih obaveza. Upoznaje Kristijanu Vulpius. Prekida skoro sve kontakte sa arlotom fon tajn. Pie Rimske elegije. - Prvi susret sa ilerom. 1789: iler dolazi na Jenski univerziget kao profesor istorije. Zavrava Torkvata Tasa. 25. decembra Kristijana mu raa sina Kristijana Augusta. 2 1750: Drugi boravak u Italiji. Pie Veneiijanske eiigrame. Objavljuje fragment Fausta. Bavi se optikom (uenje o bojama), botanikom i uporednom anagomijom. 1791: Poverena mu je uprava nad vajmarskim dvorskim pozoritem. Pie komad Veliki Kopt. Objavljuje Nriloge opgiii I deo.

1792: Uestvuje u vojnom pohodu na Francusku. Bavi se optikom. 1793: Uestvuje u opsadi Majnca. Pie satirini ep Lisap Rajneke i dramu Graanin ~ general. 1794: Poinje intenzivnu saradnju sa ilerom. Prerauje Vilhelma Majstera. 1795: Radi, zajedno sa ilerom, na zbirci epigrama Ksenije. 17%; Zavrava sa ilerom zbirku Ksenija, koju objavljuje u ilerovom Almanahu muza za 1797". Zavrava i objavljuje Godine uenja Vilhelma Majstera. Poinje da pie ep Herman i Doroteja. 1797: Bavi se optikom. Trei put putuje u vajcarsku. Radi na Faustu. Zavrava i objavljuje Hermana i Doroteju. U ilerovom Almanahu muza za 1797." Zavrava i objavljuje balade Kopa blaga, Legenda, Korintska nevesta, Bog i bajadera i arobnjakov uenik. 1798: Radi na Faustu. - Poinje da ureuje asopis Propileje" (do 1800). Reira ilerov Valentajnov logor kojim se otvara renovirano vajmarsko pozorite. 1799: Poinje da pie dramu Vanbrana ki. 1800: Radi na drugom delu Fausta. 1801: Intenzivno radi na Faustu. 1802: Radi na drami Vanbrana ki. Bavi se uporednom anatomijom. Pie pesmu Dua sveta. 1803: Premijera drame Vanbrana ki. - Poseuje ga Madam de Stal. Pie pesme Uteha u suzama i Trajnost u promeni. 1804: Bavi se optikom. Priprema esej o Vinkelmanu.

1805: 9. maja umro je iler. 1806: Intenzivno se bavi optikom. Zavrava prvi deo Fausta. Venava se sa Kristijanom Vulpius. 1807: Poinje rad na romanu Godine putovanja Vilhelma Majstera i sveanoj igri Pandora. Pie ciklus Soneti. 1808: Susree se sa Napoleonom u Erfurtu i Vajmaru. Zavrava Pandoru i Sonete. Radi na romanu Izbor po srodnosti. Objavljuje prvi deo Fausta. 1809: Radi na Uenju o bojama. Zavrava i objavljuje Izbor 110 SrODNOSTI. 1810: Zavrana i objavljuje Usnje o bojama. Radi na autobiogafiji Poezija i istipa i romaiu Godine lutanja Vilhslma Majstera. 1811: ObjavJuje prvi deo autobiografije Poezija i istina. 1812: Sa Betovenom se susree u Teplicama. Objavljuje drugi deo Poezije i istins. 1813: Poinje da pie Putovanje po Italiji. Zavrava trei deo Poezije i istine. 1814: Pie sveanu igru Buenje Epimenida. Poinje rad na ciklusu pesama Zapadno-istoni divan. Upoznaje Marijanu fon Vilemer (UO P HUeeg , 1784-1860). 1815: Intenzivno radi na Zapadno-istonom divanu. Preuzima upravu nad svim naunim i kulturnim ustanovama u vajmarskom velikom vojvodstvu. 1816: 6. juna umire mu supruga Kristijana. Nastavlja rad na Zapadno-istonom divanu. Radi na Putovanju po Italiji i Faustu. Zavrava esej ekspir ~ i nikda kraja! Poinje da

izdaje asopis O umetnosti i starini" (do 1832, izalo je 16 svezaka). 1817: Nastavlja rad na Zapadno-istonom divanu. Zavrava Putovanje o Italiji. Pie pesmu Orfike iskonske rei. Pokree asopis O prirodnim naukama uopte, posebno o morfologiji." 1818: Radi na Zapadno-istonom divanu. 1819: Zavrava i objavljuje Zapadno-istoni divan. Radi na Pohodu u Francusku. 1820: Nastavlja rad na Godinama lutanja Vilhelma Majstera. Objavljuje deo Pitomih ksenija. 1821: Upoznaje Ulriku fon Leveco (UOP 1HUE&O\U, 1804-1899). Nastavlja rad na Poeziji i istini, Pohodu u Francusku i Pitomim ksenijama. Objavljuje prvi deo Godina lutanja Vilhelma Majstera. 1822: ObjavLzuje autobiografska dela Pohod u Francusku i Opsada Majnca. 1823: Johan Neter Vkerman (Eskegapp, 1792-1854), Geteov sekrstar, poinje da belei razgovore sa njim. Nastaje pesma Elegija. 1824: Bavi se srnskom narodnom poezijom. 15. februara ga poseuje Vuk Karaci. 1825: Nastavlja rad na Poeziji i istini i Faustu. Objavljuje danak Srisks pesme. 1826: Radi na drugom delu Fausta. Pie prinovetku Novela. 262 1827: 6. januara umire arlota fon tajn. Nasgavlja rad

na Faustu i Godinama lutanja Vilhelma Majsgera. 1828: 14. juna umire vojvoda Karl August. Dalji rad na Faustu i Godinama lutanja Vilhslma Majstera. Nastaju dornburke elegije ( Punome messcu o roaju i Zorom,kada magle vso...). Zavrava Novelu. 1829: Zavrava Godine lutanja Vilhelma Majstera i Putovanje po Italiji. Nastavlja rad na drugom delu Fausta. 29. avgusta je premijera prvog dela Fausta u Vajmaru. 1830: Pie drugi deo Fausta i etvti deo Poezije i istine. 26. oktobra u Rimu umire mu sin August. Krajem godine Gete se teko razboljeva. 1831: Zavrava drugi deo Fausta i etvrti deo Poezije i istine. 1832: Gete umire 22. marta. Sahranjen je 26. marta u Vajmaru. VANIJA LITERATURA o Faustu na srpskohrvatskom jeziku MILO TRIVUNAC, Geteov Faust". Knjievna studija, Beograd 1921. TOMAS MAN, O Geteovom Faustu. V: T. Man, Stvaraoci i dela, Novi Sad 1952, str. 152 - 198. GEORG LUKA, Studije o Faustu". U: G. Luka, Gete i i>egovo doba, Sarajevo 1956, str. 145 - 243 VOJISLAV URI, Geteov FausG'. Letopis Matice srpske, 134/1958 SSS1.HHH11, 6, str. 512 - 527. Ponovljeno u: Faust. Prev. dr Ilija Mamuzi, Beograd 1958, str. 7 - 22, Faust. Prvi deo. Prev. Branimir ivojinovi, Beograd 1980, str. VII - XXVII. ZORAN KONSTANTINOVI, Predgovor. U: Faust. Tragedija PrepevMilana Savia u redakciji Anice Savi-Rebac, Beograd 1968, str. 5-40; dru-

go izdanje 1974. JOSIP VIDMAR, O Geteovom Faustu". U: J. Vidmar, Dramaturki zapisi, Novi Sad 1968, str. 43 - 58. MILJAN MOJAEVI, Poiovo itajui FaustaStvaranje, Titograd, 24/1969, str. 808 - 820; ponovljeno u: M. Mojaevi, Iz nemake knjievnosti i nauke o njoj, Beograd 1974, str. 32 - 44 ZDENKO KREB, Pogovor. U: Faust. I i II DEO.Prevod Tpo 81G0221. (Redakcija I dela: Dobria Cesari; redakcija II dela dr Ton Smerdel), Zagreb 1970, str. 641-697. MIJBAN MOJAEVI, Predgovor. U: Faust. Prvi deo. Dvojezino izdanje.Preveo u prozi Ognjan M. Radovi, Beograd 1979, str. 7 - 26. MIRKO KRIVOKAPI, Faust" - vrhunac Geteovog stvaralatva. U: Faust I - II, preveo B.ivojinovi, Podgorica 1997, str. 511 - 546. Branimir ivojiiovi 264 SADRAJ Predgovor (Mirko Krivokapi) 5 FAUST prvi deo 31 Posveta 33 Predigra u pozoritu 35 Prolog na nebu 42 Prvi deo tragedije 47 Pred gradskom kapijom 62 Radna soba 75 Auerbahov podrum u Lajpcigu 107 Vetiina kuhinja 121 etalite 140

Susetkina kua 143 Bata 153 Batenska kuica 160 uma i peina 161 Tretiina soba 167 Martina bata 168 Tradski bedem 177 No. Ulica pred Gretiinim vratima 178 Katedrala 184 Valpurgina no 186 San Valpurgine noi ili zlatna svadba Oberona i Titanije 201 Tmuran dan. Polje 208 Tamnica 211 Iogovor 221 Faust (Mirko Krivokapi) 223 Napomene (Branimir ivojinovi) 245 Hronologija Geteovo1*ivota (Mirko Krivokapi) . 259 Vanija literatura o Faustu na srpskohrvatskom jeziku (Branimir ivojinovi) . . 264 2