Stranac - Alber Kami

Francuski filozof, pisac, uesnik pokreta otpora.U svojim delima razvija ideju o apsurdu. Sledbenik je an Pol Satra i njegovog egzistencijalizma.Filozofska knjievna dela "Stranac" 1942. godine, "Kuga" 1947 godine, nobelovu nagrada dobija 1957. godine. Glavni predstavnik egzistencijalizma an Pol Satre, ovako je okarakterisao situaciju apsurda (suprotnosti) u "Strancu": "Stranac je jedan od onih ljudi koji su potpuno mirni, nita kriv, ali ini skandal u drutvu jer ne prihvata pravila igre drutva.On ivi meu ljudima kao stranac ali je za njih i on stranac.Zato ga neki vole, zbog toga to je udan, a drugi ga mrze zbog toga, kao porotnici na sudu.Uzaludno je njemu suditi prema naim uobiajenim normama jer je on za nas takoe stranac..." Roman "Stranac" je roman o ljudskoj egzistenciji, o njemu se govori o ovekovoj usamljenosti, otuenosti, besmislu, i apsurdu ota. Roman se zato i zove stranac to je Merso stranac drutvu, a drutvo njemu.U romanu se javljaju misli koje kazuju koliko je apsurdan poloaj oveka u svetu jer ma ta radio rezultat je isti: kao ona misao gde kae da ako ovek ide lagano po suncu dobie sunanicu-umree, ako ide suvie brzo oznoji se i umire.Znai izlaza iz pojedinih zemaljskih situacija nema.Merso osea da u svetu gde i ne moe da utie na svet i da ga menja.On samo moe da napravi izbor od onoga ta mu se u ivotu nudi, odnosno izbor po svome ponaanju ne menjajui ni sebe ni svet.Postavlja se pitanje nehotinog ubistva Arapina, da li ovek ima pravo da drugom oveku oduzme ivot, i da li sud ima pravo i drutvo da Mersou oduzmu vot.U ime koje pravde se nekome ivot oduzima?Kakva je to pravda ako isto tako postupa zloinaki, kao i sam zloinac?Mersou se sudi ustvari za bezoseajnost i indiferentnost u njegovom ponaanju na sudu.Postavlja se pitanje da li je on zaista bezoseajan ovek ili je ovek koji osea ali ne ispoljava oseanja?Da nije poinio ubistvo za koje mu se sudi, drutvo ga ne bi igosalo, niti bi mu sudilo za njegove moralne osobine, kao to mu inae sude za bezoseajnost.U romanu Kami neguje novinarski stil, sabijenu misao i reenicu a roman kao takav nudi vie razliitih poruka:Merso poseduje unutranje bogatstvo i do toga samoga dolazi na kraju romana u razgovoru sa svetenikom (prvi put sam sebe ispoljio, pokazao emocije).U tom razgovoru pada u afekat jer mu smeta popova briga za njegovu duu i on doivl;java pravi moralni preobraaj, pravu katarzu, kad ubacuje popa i celokupno licemerje graanskog sveta i religije kojima taj Bog pripada.On pokazuje da veoma misli i da je vezan za zemlju i zemaljski ivot primedbom da ne vodi brigu o Bogu i dui.Odbacujui la graanskog sveta i religije u tom afektnom ponaanju, dolazi do oseaja slobode ba zato to se oslobodio pripadnosti drutva koje je odbacio kao to je ono odbacilo njega.Merso voli svoju majku jer je prva reenica:"Danas je mama umrla" , ali ujedno bei od nje.Postavlja se pitanje ako je on od detinjstva sve neosetljiviji i hladniji, nije li to i krivica njegove majke, koja je utala, nije sa njim govorila, pratila ga pogledom te nije umela da mu da neophodnu toplinu.Nesumnjivo da njegova majka koja je rano izgubila Mersovog oca, svojim nespretnim stavom prema sinu doprinosi razdvajanju njegove linosti te se on priklonio liniji manjeg otpora, pobegavi u neku ravnodunost i skuenost.Ako je Merso kriv, onda nije kriv za ono zato mu sudi drutvo nego je kriv pred samim sobom, za svoje povlaenje pred ivotom.Dugi zatvorski dani odvajaju Mersoa od ivotne svakodnevnice i okreu ga ka unutranjem ivotu, a da bi on u svojevrsnoj pobuni (sukobu sa popom) otkrio ono to je u njemu godinama bilo zakopano.Nesumnjivo je da je taj sukob najbolniji dogaaj u njegovom ivotu, dramatiniji od ubistva Arapina, jer ovde Merso dostie najvii i najvei mogui stepen svog emocijalnog ispoljavanja.Do toga dolazi jer je razdraen i izazvan upornou da e se moliti Bogu za njega to izaziva eksploziju besa Mersoa koji je okrenut ivotu a ne nebu.Svoj gnev je izlio na popa, a to se odnosi na drutvo, svet dvolinog morala koji ga je prvo sudio, pa alio i molio za njega.U tim trenucima u eliji misli na majku i tada shvata zato je ona na kraju ivota nala verenika i upustila se u igru poinjanja ivota.On se u zatvoru nalazi i u istoj situaciji kao majka u domu.Oko nje se gase ivoti, osetila blizinu smrti i oslobaanje i spremnost da sve ponovo iznova preivi.Sukob sa popom je i njegov prvi znak identifikacije sa majkom:I ona se u tome domu koji lii na zatvor borila protiv smrti i usamljenosti.Sada je Merso mogao da razume zato se majka igrala verenitva i da je ona to doivela u odnosu na drutvo kao i ona sada kao oslobaanje od drutva i pobunu protiv njega. Zato je Merso smtrao da niko nema prava da plae za njom jer je u domu doivela osloboenje kao i on u zatvoru. U 3 dramatina trenutka kada se Merso nalazi u presudnoj situaciji u seanju mu se pojavljuje slika majke, seanja ne nju poklapa se svaki put sa bezizlaznou situacije u kojoj se nalazi.Prvi trenutak je sahrana, drugi je pre zloina na plai, a trei je nakon petomesenog boravka u zatvoru kada mu se u seanju javlja lik majke.Nerazmren odnos Mersoa i majke ogleda se i u situaciji kada je uo komiju Salamana da plae za psom, a on nije za majkom.On je mislio na majku po asocijaciji slinosti situacija odnosno gubitka nekog dragog.Na jednom mestu Merso kae: "Svakako majku sam mnogo voleo, ali to nita ne znai.Sva zdrava ljudska

bia prieljkuju manje-vie smrt onih koje vole".Tu se osea njegov apsurdan odnos prema majci.Ako se posmatraju odnosi koje Merso uspostavlja sa okolinom, vidi se da ih karakteriu ravnodunost, skuenost, on ne preduzima inicijativu ve odgovara na tuu inicijativu.Jedna zona linosti, oblast Mersovih oseanja stalno je potisnuta.Mersov drutveni razvoj je nekada bio prekinut, napustio je studije bez razloga i on je ovek koji je izgubio osnovni ivotni impuls sa isticanjem, prirodnom eljom za uvaavanje.Nesvesno prua otpor vidrom izraenih emocija, miran, utljiv je u dobrim odnosima sa drugim linostima.On je u drutvu miran, ali neizbegava ljude koji ga cene. Merso samo nije inicijator i nee sam prvi preduzeti, ali prihvata kada drugi preduzmu.