oktobar 2004.

BEOGRAD

[tamparija BORBA
1944 2004

oktobar 2004.

BEOGRAD,

Recenzent: Dr Dragutin Furunovi}, profesor Tomislav Tati}, dipl. in`. Redakcijski odbor: Svetlana Stevi}, dipl. filolog Branislav Filipesko, graf. in`. Radi{a Tadi}, graf. in`. Za izdava~a: Bojan Stevanovi}, magistar ekonomskih nauka Odgovorni urednik: Radi{a Tadi} Dizajn korica: Vojislav Perovi}, dizajner Tehni~ki urednik: Branislav @ivadinovi}, tipograf Obrada teksta: @eqko Vuk, tipograf Obrada fotografije: Skener studio [tamparija Borba Tira`: 1.200 primeraka [tampa: ISBN 86-906195-0-X Izdava~: GP Kompanija [tamparija Borba AD Beograd, Kosovska 26

sadr`aj
Re~ uredni{tva Li~na karta GP Kompanije [tamparija Borba AD Pohvala ruci Olovna tehnologija Svedo~ewa Ofset tehnika Proslave Priznawa Promocije Sindikat Na{i direktori Sport u {tampariji Portreti u~esnika SIGRAF-a Jubileji Radnici [tamparije Borba
' ! #`" "`& &`# $ % & ' `$ %` %  &` ' ! !`# %

Johan Gutenberg (14001468), izumiteq evropskog {tamparstva

re~ uredni{tva

60 godina [tamparije Borba (1944 2004)

eli~anstveni i ukleti hod vremena, izcije (1804 2004), od kada je zemqa Srbija pognan iz ve~nosti, sa qudskim vremenom ~ela da gradi sebi modernu dr`avu. koje nije {to i svemirsko, mada wemu Mi smo, kao i ceo srpski narod, nastavqa~i i sledbenici wegovi, nadahnuti iskrete`i, osna`io je i sa~uvao i nama srpskim i nim patriotizmom. Borbinim tipografima svetlosno pam}ewe na, za nas, zna~ajne godine i qude. Na trudoqubive napore Borbinih proNa Johana Gutenberga (oko 1400 1468), izumi{lih i sada{wih tipografskih generacija i teqa evropskog {tamparstva i najve}e li~nowihovih saradnika, dostojnih na{eg po{tovasti drugog milenijuma, najvi{e zaslu`nog {to wa i hvale, posebno u godini slavqa (1944 je Fridrih III, rimski car i kraq, 9. decembra 2004). leta Gospodweg 1466. Gutenbergu i svim tipoWoj, Borbinoj {tampariji i svim wegrafskim umetnicima plenim pro{lim, sada{wim i budumi}ko zvawe dodelio, kao i }im neimarima i saradnicima, Prijatequ, posve}ujemo ovu Monografiju, sa privilegiju zlato da nose i stoji{ na svetoj porukom da se kroz tmine samo poseduju svoj vlastiti tipobuktiwamama zbori i nadahnugrafski grb. zemqi, ovo je tim mislima jednog zaqubqeniMi smo Gutenbergovi i {tamparija ka u zna~aj i smisao na{eg rada, wegovih sledbenika u~enici i koji, sredinom pro{log veka, nastavqa~i. ostavi ovakvu poruku: Na ~astoqubivog i hristoqubivog jeromonaha Makarija (umro posle 1528), prvog naOvo je {tamparija {eg {tampara {to rukodeli{e prvu srpsku Raskr{}e civilizacije kwigu u Crnoj Gori (Oktoih, 4. I 1494), uvoUto~i{te svih umetnosti de}i nas tako u istoriju najcivilizovanijih Od zuba vremena. naroda Evrope i sveta. Prijatequ, stoji{ na svetoj zemqi, Mi smo wegovi i wegove mona{ke sabraOvo je {tamparija. }e u~enici, sledbenici i nastavqa~i. Na besmrtnog srpskog vo`da Kara|or|a (1767 1817) i 200godi{wicu Srpske revoluUredni{tvo Monografije

Upravnik Tugomil Soldati} (posledwi zdesna) sa svojim saradnicima, pedesetih godina ::veka

&

{tamparija danas

Li~na karta GP Kompanije [tamparija Borba AD

godini svog lepog i zna~ajnog jubileja: {ezdesetogodi{wice od svog nastanka (19442004), [tamparija Borba AD proizvodi danas pet dnevnih listova i vi{e ~asopisa namewenih porodici, `enama, mladima, sportskim zaqubqenicima, te zabavi, lovu i ribolovu, svrstavaju}i se tako u red novinsko{tamparskih giganata, ne samo na ovim na{im prostorima ve} i {ire. Od ukupno 453 zaposlena radnika (~ija brojka varira), u proizvodwi je anga`ovano 195 vrhunskih grafi~kih stru~waka, dok ostali deo ~ine prate}e slu`be. U realizaciji novina i ~asopisa, od rukopisa izdava~a, CD fajla pa sve do gotovih proizvoda u~estvuju: 1 Priprema, sa slede}im zadacima: - Unos podataka i korektura - Skenirawe originala u visokoj rezoluciji - Reprofotografija, korektura i obrada - Prilago|avawe skenova tehnici {tampe - Integracija elemenata teksta i slike (elektronski prelomfilmovawe) - Izrada {tamparske forme 11 [tampa: - Ofset-rotaciona {tampa (WEB OFSET) - Akcideni~na ofset roto{tampa (HEAT OFSET)

- Ofset roto{tampa (rolna-tabak) - Dorada (novinska i ~asopisna) - Ekspedicija (ubacivawe priloga) - Paketirawe, adresirawe i oprema uz glavni ma{inski produkt 111 Prate}e slu`be: - Pravni i kadrovski sektor - Finansijski sektor - Slu`ba za komercijalne poslove sa Restoranom dru{tvene ishrane - Nabavna slu`ba - Sektor za odr`avawe i razvoj. Kapaciteti pripreme su oko 4.000.000 slovnih znakova unosa, ili 250 prelomqenih strana dnevno formata Ve~erwih novosti sa preko 300 obra|enih kolornih originala, i preko 400 montiranih strana na 500 izra|enih {tamparskih formi dnevno. [tamparski kapaciteti u WEB i HEATSET ofset roto{tampi danas omogu}uju {tampawe oko 8 dnevnih izdawa do 100.000 tira`a i 45 ~asopisa, u tri smene, sa ukupnim tira`ima od oko 1.500.000 primeraka dnevno, sa prera|enih 100 tona papira. Navedeni podaci su mogu}i sa insertovawem uz brzinu {tampawa sa 2x3 priloga i

{tamparija danas
tira`ne mogu}nosti rotacije uz ON i OF LINE kompatibilnostima. U godini proslave trebalo bi se prisetiti i ~iwenice da je olovni slog, nekada temeq novinsko-{tamparske delatnosti, ve} vi{e od dve decenije u zaboravu, te da su, gotovo preko no}i, nestale tradicionalne ru~na i ma{inska slovoslaga~nica, cinkografija i stereotipija, a sa wima i olovne legure i cink, bez kojih se nije mogla zamisliti izrada na{ih proizvoda. Ukidawem olovne tehnologije na~iwen je veliki zaokret u radu na{ih tipografa, naro~ito onih mla|ih na ~ije se znawe, qubav prema pozivu i ste~eno iskustvo oslawa na{a {tamparija. Oslawaju}i se uglavnom na sopstveni kadar, stru~no obrazovan u specijalisti~kim {kolama i fakultetima, ili putem raznih drugih do{kolovavawa i prekvalifikacija, Borbina {tamparija je tako od ru~nih i ma{inskih slovoslaga~a, cinkografa i stereotipera, izgradila potpuno nova zanimawa, u novim tehnolo{kim odeqewima poput fotosloga za automatski prelom, skener-studija sa elektronskim retu{om i fotopolimernom tehnologijom u izradi {tamparske forme. Osim toga, umesto starih rotacionih ma{ina u visokoj {tampi uveli smo nove ofset rotacije u WEB i HEAT-SET {tampi, a za potrebe same na{e {tamparije, ali i nekih drugih, osnovali sopstvenu laboratoriju, u kojoj tehnolozi i in`eweri pronalaze nove lepkove i sredstva za vla`ewe u ofsetnoj {tampi, kao neophodne pomo}ne materije. Zahvaquju}i novoj tehnologiji i radnom zalagawu na{ih stru~waka i wihovih pomo}nika i saradnika uspeli smo da zabele`imo i proizvodne rekorde: prera|enih 100 tona papira, nekada ~ak i do 130 tona dnevno, kao onda kada smo pomagali srodnoj prijateqskoj ku}i Politici, kada ju je zadesila havarija {tamparskog pogona u Krwa~i. Za istoriju na{e ku}e zadivquju}i su, svakako, i impresivni tira`i od{tampanih primeraka, naro~ito u vreme nekih zna~ajnih datuma, ~ime smo dostigli, ~ak i prestigli i mnoge tada razvijenije evropske {tamparije. Slede}i podaci to mogu najboqe da ilustruju. Tako smo 1980. godine, u vreme smrti Josipa Broza Tita, Ve~erwe novosti {tampali u 812.000 primeraka, god. 1983. Novogodi{wi kalendar u ovim novinama u 634.000 primeraka, dok je prose~ni godi{wi tira` ovih novina u 1978. godini iznosio 406.000 primeraka. Velike tira`e imali smo i u {tampawu Borbe: 1949. godine u 664.000 primeraka, Sporta 1974. godine u 302.000 primeraka, TV novosti 1977. godine u 601.000 primeraka, a Nade 1987. godine u 450.000 primeraka. Razume se da smo u radu imali ~esto i brojnih pote{ko}a i da smo prolazili kroz velika isku{ewa, naro~ito u mesecima u vreme sankcija, kada se repromaterijal vrlo te{ko dobavqao, posebno polimerne plo~e, zbog ~ega smo bili prinu|eni da iskqu~imo kapacitete visoke {tampe, te je stajalo ~ak 12 {tamparskih agregata i 8 falc-aparata rotacije visoke {tampe. Kompletan proizvodni proces {tampe u nazna~eno vreme odvijao se u ofset roto-{tampi, {to je bio izuzetan poslovni uspeh, ~emu su naro~ito doprineli, svojim zalagawem, zaposleni i snala`qivi organizatori. Svojim razvojnim programom sve vi{e smo napu{tali visoku {tampu fotopolimerne {tamparske forme, ja~aju}i WEB ofsetnu {tampu. Zato smo demontirali najpre rotaciju Albert i na weno mesto uveli moderni vi{e-

10

{tamparija danas
bojni Uniset {to je omogu}ilo {tampawe dnevnih novina, a zatim i novi Plamag zamewuju}i ga Komet - super modernom WEB ofset rotacijom sa impozantnim kapacitetom {tampe - tj. mogu}no{}u {tampawa 96 strana formata Ve~erwih novosti, od ~ega 48 ~etvorobojnih sa brzinom {tampawa 70.000 duplom produkcijom i 35.000 putem sabirnika. Ovih dana vr{i se demonta`a starog Plamaga, ~ime se zavr{ava storija visoke {tampe. Novi investicioni program ~ini FERAG-ova linija modernog transporta u ekspediciji za ubacivawe priloga ma{inski u novinu koja se {tampa, potom weno paketirawe, adresirawe i otprema (...) Nabavka COMET-a i FERAG-ove linije ostvarena je u zajednici sa Ve~erwim novostima. [ta bi trebalo nabaviti u bliskoj budu}nosti? Pred nama su veliki izazovi i brojni problemi oko modernizacije na{e ku}e. Od ove generacije na{ih grafi~ara i celokupne Kompanije [tamparije Borba o~ekuje se hitna modernizacija zapostavqene dorade nabavkom nove ma{ine za sakupqawe tabaka, {ivewe `icom kroz prevoj i obrezom sa dodacima trodimenzionim prilogom, ma{inom za pakovawe novina u foliju, kao i ma{ine za bro{irani povez. [tamparski pogon se mora osve`iti akcidenti~nom ofset rotacijom HEAT SET u A formatu na LWC papirima sa potrebnim dodacima.

Osim toga budu}nost nam nala`e i potrebu nabavke CTP linije za realizaciju novinskog i ~asopisnog izdava~kog programa, sa visokokvalitetnim i kapacitativnim mogu}nostima. Bez novih ulagawa i bez investicionog razvojnog programa i wegove realizacije nemogu}e je opstati u sve ve}oj konkurenciji {tamparija na ovim prostorima, pa i na Balkanu. Nadamo se da }e grafi~ari na{e {tamparije istrajati u namerama da i daqe budu me|u vode}ima, svakako potpomognuti i od ostalih zaposlenih u Borbinoj {tampariji, na{oj slavqenici. Moja poruka grafi~arima [tamparije Borba je: Istrajmo u realizaciji razvojnih zadataka i tako budimo uz rame najistaknutijim {tamparijama u Evropi. Graf. in`. Branislav Filipesko, tehni~ki direktor

11

jubileji

Srebrno slovo - grafi~ka reka ve~nosti

bele`avaju}i 1994. godine, u te{kom vremenu sankcija i embarga, svoj veliki jubilej - 50 godina postojawa i rada, [tamparija Borba je tada prvi put ustanovila nagradu SREBRNO SLOVO. Ovo priznawe dodeqeno je listovima, kolektivima i pojedincima kao izraz po{tovawa i zahvalnosti za dugogodi{wu plodonosnu saradwu i rad. U obrazlo`ewu nagrade je istaknuto da SREBRNO SLOVO utiskuje u vreme, ve~nog svedoka na{eg postojawa, imena za ponos na{e olovne reke slova, duge 50 godina, koju je izlivala [tamparija Borba. Weni ble{tavi odsjaji stvorili su SREBRNO SLOVO. Brojni listovi i pojedinci, u na{oj Ku}i i van we, kojima je uru~ena nagrada SREBRNO SLOVO na stranicama Informatora izjavili su, uz zahvalnost, da su po~astvovani ovom jedinstvenom {tamparskom nagradom na na{im prostorima.

Milan Krivoku}a bio je prvi dobitnik SREBRNOG SLOVA za dugogodi{wi doprinos radu [tamparije a Predrag To{i}, najstariji radnik na{e Ku}e sa 43 godine radnog sta`a oven~an ovom nagradom, oti{ao je u penziju. Autor SREBRNOG SLOVA, Miroslav Gujani~i}, izjavquju}i da je po~astvovan {to je na ovakav na~in, u~estvovao, u ovom velikom jubileju, pojasnio je: - SREBRNO SLOVO sam stvorio u jednom dahu. Tako sam vas video. Vi ste, stvarno, tokom ovih 50 godina izlili reku slova, ali i utisnuli u vreme qude, doga|aje, saradnike. Stvorili ste imena za ponos. Uostalom, da nije tako, zar biste sada slavili ovako veliki jubilej! Reka slova, od kojih su i mnoga SREBRNA, te~e - i sada je duga 60 godina. Za vreme, za ponos!

12

jubileji

Pohvala ruci

Govorim pohvalu ruci koja sve pokre}e, Govorim pohvalu ruci koja je lila olovo, Govorim odu u pohvalu ruci slaga~a koja je utiskivala slova u vreme, re~enicama stvarala `ivot i pri~u. Govorim pohvalu ruci korektora koja je sitnim vezom uobli~avala lepo. Govorim poemu u pohvalu rukama, sna`nim grafi~kim, koje su utiskivale slova u ramove, dizale te{ke plo~e, na vaqke rotacije. Govorim himnu svim rukama koje su u~inile da pote~e novinska reka. Jer mewaju se ma{ine, a ruka, qudska ruka koja sve pokre}e, ostaje ve~na. Sve na svetu je WOJ u po~ast!

13

14

olovna tehnologija

utro, 15. novembar 1944. godina, 1 sat i 22 minuta: pored rotacije stoje slaga~i i ma{inisti prelistavaju}i prvi broj tek od{tampanog lista Borba u tira`u od 120.000 primeraka, na ~etiri strane, uz prigodni govor prvog urednika Borbine {tamparije Pavla Vuki}evi}a, prvoborca NOBa i u prisustvu Dedijera, Stilinovi}a i drugih rukovodilaca. Nazdravqaju}i prvi list u slobodnoj zemqi, ~a{icom, grafi~ari su u spontanom razgovoru zakqu~ili da 15. novembar ubudu}e bude prosla-

Tako je po~elo
vqan kao Dan {tamparije, dan kada su grafi~ki radnici, za kratko vreme, pripremili i od{tampali dnevne novine, koje }e od tog vremena izlaziti, sa lepim uspehom, svakodnevno. Tako je po~elo, a kako nastavqeno neka poka`e zapisnik, verodostojni svedok, sa pojedina~nim detaqima u vezi sa opremom i materijalima, {to bi, svakako, moglo da bude va`no za na{u Monografiju i interesantno za mla|e tipografske koleginice i kolege. Sa namerom da sa~uvamo od zaborava, navodimo autenti~ne podatke iz pomenutog zapisnikaugovora sklopqenog izme|u Vlade i Borbe 1946. godine, sa prikazom stawa na dan 1. novembra 1944. godine, iz ~ega se mogu sagledati slede}e ~iwenice. Ru~na slaga~nica je raspolagala Preger presom KBA, ma{inom za obradu kli{ea hogel forst, posedovala je 28 ramova za prelom, 30 raznih regala sa sanducima, jednu malu apcig presu, 15 vrsta~a, dva no`a za se~ewe redova, 6 ormana za {tegove i reglete, dvoja kolica za otiskivawe, jedan sto za razribavawe farbe, 35 komada fifova, oko 400 kilograma raznih mesing linija, oko 2700 kilograma raznih slova }irilice, oko 3400 kilograma slova latinice, 1200 kilograma legure, oko 300 kilograma proreda i kvadrata, 350 kilograma {tegova. Ma{inska slaga~nica je raspolagala sa 4 linotip ma{ine, 9 gvozdenih sandu~i}a za olovo, livnicom i kazanom za topqewe olova KBA.

[tamparska ma{ina (tigl) na kojoj su {tampani prvi brojevi kraji{ke Borbe Drini}ka {tamparija

15

olovna tehnologija

Tipografski grb

Reprofotografija je koristila: vertikalni aparat, horizontalni aparat klim{, horizontalni holc vemen aparat, 4 bazena od ve{ta~kog kamena, 6 komada radnih rastera, 2 komada {rajber aparata, 2 komada kopir lampi, 4 komada kopir rama, jedne makaze za cink, 25 stolova, jedan retu{ pult, jedan komad {tendera za plo~e, 6 kamera, jednu ovalnu ma{inu, 4 komada ko`nih vaqaka. Cinkografija je upotrebqavala: dve ma{ine za ecovawe, tri {oqe za ecovawe. Monta`a je koristila: jednu ma{inu za frezirawe sa motorom, presu za otiske kraus, cirkular za drvo i cink sa motorom, ru~nu bor ma{inu, 4 gumena vaqka, 3 kamena i jedan {tember za plo~e. Rotacija je raspolagala: sa velikom rotacionom ma{inom KBA za 64 strane, mawom rotacionom ma{inom iz dva dela po 32 strane, stereotipijom vomag, sa dve tipoma{ine, jednim tiglom, jednim kwigoveza~kim no`em i raznim rezervnim delovima.

Stereotipija je posedovala: aparat za su{ene matrice vomag sa motorom, troker tromer i plaum, jedan aparat za obradu plo~a, jedan aparat za odliv ravne stereotipije, jedan no` za se~ewe matrica, jednu pe} za topqewe metala, 3 KBA aparata, sa motorom za livewe plo~a. Postoje}u opremu [tamparija Borba je otkupila 27. juna 1946. godine od dr`ave za sumu od 2,548.025 dinara tada{wih, ula`u}i, postepeno, i svoja vlastita sredstva za nabavku potrebne opreme. Interesantan je svakako i podatak da se na{a dana{wa {tamparija za vreme rata zvala [tamparija Beograd AD i da je bila u svojini Nemaca, te da je posle rata bila u vlasni{tvu Vremena, u ~ijoj svojini nisu bile ove stvari: monotip ma{ina, {epig ma{ina, mali dreban, bor ma{ina i jedan objektiv u odeqewu cinkografije. Pisani podaci pak govore da je u magacinu {tamparije bilo 580 tona rotopapira i oko pet tona boje.

16

olovna tehnologija
Rad ma{inske slovoslaga~nice
od kojih su se isticali Borko Bor~an, Mugdin Numanagi} i neki drugi. Pokretawem novih izdawa Sporta i Ve~erwih novosti (1953. godine) ma{inska slaga~nica postaje usko grlo proizvodwe, jer tada{wi uslovi rada pored kazana gde se olovo topilo, te rad u dve smene u~inili su svoje, nagomilali te{ko}e, a ni{ta boqa situacija nije bila ni u ru~noj slaga~nici i, posebno, u rotaciji. Razvojni put kompletne na{e ku}e uticao je, svakako, i na razvoj ma{inske slaga~nice, prvog od u~esnika u lancu proizvodwe od koga je sve daqe zavisilo, a to zna~i da li }e novine iza}i na vreme. Ve} 1957. godine ma{inska slaga~nica je nabavila dve kvik ma{ine i tri mehani~ka perforatora, a od 1960. godine sti`u i prve ruske ma{ine (4), a nakon toga jo{ osam, tako da smo u ma{inskom parku raspolagali sa 24 slaga}e ma{ine, od ~ega je 12 bilo ruskiwa, ostale su

prvim posleratnim danima na{ glavni zadatak bio je izrada lista Borba, na }irilici i latinici. Ma{inski park u ovom odeqewu ~inile su 4 ma{ine koje su zate~ene od Vremena i 8 koje su nabavqene od drugih {tamparija. Na`alost, u tom posleratnom periodu postoje}i ma{inski park bio je nedovoqan za poslove koji su bili postavqeni, te je sa ciqem da situaciju nekako popravi na{ monter grafi~kih ma{ina, ^edomir Marinkovi} prepravio jednu od 12 ma{ina Simpleks, koja nije radila, na~iniv{i od we budu}i na{ oslonac za rad linotipa. U to vreme ni ma{inskih slovoslaga~a nije bilo dovoqno, zbog ~ega smo bili prinu|eni da 1945. godine izvr{imo obuku prekvalifikacijom od 6 12 meseci, nakon ~ega su polaznici polagali ispite pred komisijom od tri ~lana, u sastavu: faktor, ma{inski slaga~ i jedan ru~ni slovoslaga~. Po polo`enom ispitu polaznici prekvalifikacije dobijali su uverewe o ste~enom zvawu, te se tako ta na{a aktivnost mogla nazvati, a tako smo je i zvali Borbina {kola. Na{a {kola za prekvalifikaciju kadrova radila je tako sa uspehom sve dok nije osnovana Grafi~ka {kola (1947), odakle su po~eli da pristi`u kadrovi osposobqeni za obavqawe poslova u {tampariji. Postepeno, posebno za naredne tri godine, posao u na{oj [tampariji se pove}avao, zbog ~ega se, po re~ima Tugomila Soldati}a, upravnika od 1948. godine, po~elo sa obnavqawem pogona, kupovinom novih ma{ina, {to je zavisilo od postoje}e finansijske situacije, a ve} 1948. godine Borbina {tamparija je dobila {kolovane skojevce ma{inske slaga~e,
Moma Markovi}, ma{inski slaga~, na svom radnom mestu

17

olovna tehnologija

Miodrag Koru`i} Lile, za Kvik slaga}om ma{inom, {ezdesetih godina

18

olovna tehnologija
bile linotip, zatim i sa 2 kvika i 3 perforatora, da bi ve} 1970. godine imali na raspolagawu 6 elektronskih perforatora i dve kvik ma{ine, ~ime su na{e tada{we potrebe u proizvodwi sloga bile zadovoqene. U sastavu ma{inske slaga~nice nalazilo se i odeqewe za izradu grafi~kih legura po postoje}oj recepturi, kako bi stranica pripremqena za pregovawe mogla da izdr`i visok pritisak. Ma{inskom slaga~nicom rukovodio je, dugi niz godina, Slobodan Manojlovi}, a nakon wega Zlatko Bla{kovi}, do kraja rada ma{inske slaga~nice, 1988. godine.

Stoj~i} Darinka - Beba, ma{inski slaga~, sa vojnim pitomcima

Ma{inski slovoslaga~i u penziji: Slavoqub Talovi}, Du{an Stojanovi} i Bogomir Miqkovi}

Za potrebe ma{inske slaga~nice formirano je bilo i odeqewe montera, ~iji je zadatak bio da brinu o odr`avawu ma{ina. Me|u monterima isticali su se ^edomir Marinkovi}, Stevan Srdi}, Mile Marinkovi}, Bora Bjele, @ika Ercegovac, Lale Spirovski i dr. Rad ma{inske slaga~nice odvijao se sve do 1988. godine, kada je ukinuta tehnologija olovnog sloga, te su na{i ma{inski slaga~i bili prinu|eni da se prekvalifikuju, kako za slaga~e na videoterminalima tako i za operatere, programere i monta`ere.

19

olovna tehnologija

Slagawe na starom perforatoru

Ma{inski slovoslaga~ Lile Koru`i}

U livnici pretakawe legura za ma{insku slaga~nicu

Radomir Balti} za Kvik ma{inom

olovna tehnologija
Rad u ru~noj slovoslaga~nici
adatak ru~nih slaga~a se sastojao u tome da rade na prelomu, na slagawu naslova, nadnaslova i podnaslova, da urede formu, poprave korekturu te da se odobre strane za pregovawe. Najistaknutiji ru~ni slaga~i i{li su na prekvalifikaciju za ma{inske slaga~e, pa se vremenom ~esto ukazivala potreba za {kolovawem ru~nih slovoslaga~a na kursevima (zato su takve nazivali kursistima), nakon kojih bi kursisti polagali ispit stru~nosti pred komisijom, dobijaju}i uverewe o tome, ali koje je imalo samo interni zna~aj. Posao u ru~noj slaga~nici se svakodnevno pove}avao {to je dovelo do toga da su rezerve zate~enih slova po~ele da predstavqaju problem jer su naslovna slova ponovo vra}ana u fahove (rasturawe), dok su slova mawe gradacije, u prvom periodu, sakupqana i no{ena u livnicu
Bo{ko Velimirovi} meter, sa Blagojem Lazi}em, urednikom Borbe prelama list

olovna tehnologija

Josip Broz Tito u poseti [tampariji Borba 1954. godine, u odeqewu preloma i ru~ne slaga~nice

olovna tehnologija

\or|e Aji}, glavni meter, sa ru~nim slaga~ima

Beograd, gde su kupovana slova za potrebe {tamparija. Me|utim, kako su potrebe za slovima bile sve ve}e, nabavqene su dve ma{ine: za livewe slova (jedna) i druga za livewe bezli~nog materijala, tako da je u posleratnom periodu to bila zna~ajna investicija u ru~noj slaga~nici, jer su kupqene matrice za nove vrste slova, a dobar deo sloga i{ao na topqewe, pa smo pored brzine dobijali i u kvalitetu. Sedamdesetih godina ru~na slaga~nica dobija svoju novu fizionomiju preseqewem u no-

ve prostorije, a istovremeno se vr{e pripreme i za ofset {tampu, pa je tako otpo~ela nova era: rad u dve tehnike. Potrebno je ista}i da je ru~nom slaga~nicom do 1973. godine rukovodio Josip Herqevi}, nakon ~ega je za rukovodioca izabran Mihajlo Bezbradica, veoma zaslu`an za daqi razvoj grafi~ke tehnologije. U samoj slaga~nici odvojeno je odeqewe za va|ewe otisaka na papiru kori{}ewem dve prese, a u woj su se nalazili i posebni ramovi

olovna tehnologija
sa mawom visinom, lak{i i funkcionalniji u odnosu na ramove za prelom dnevnih novina. Posebno su odvajana slova koja nisu slu`ila za pregovawe, po{to je sve bilo predodre|eno tome da se rade finiji, kvalitetniji poslovi, pa je tako slog, prenet na papir, daqe i{ao u papirnu monta`u, gde su formirane strane. Najve}i posao tada sastojao se u {tampawu Komunista na ukupno 260 strana i u vi{e izdawa. U isto vreme zapo~ele su i pripreme za {tampawe TV novosti, Nade i Vojnika, a odre|eni naslovi i podnaslovi slagani su i na dijatajp ma{inama. U odeqewu ru~ne slaga~nice postojale su i dve preger prese, na kojima su radili pregeri, koji su gotove odobrene strane, koje su bile u ramovima, uzimali i pregovali na stereotipijske matrice, zatim slali u odeqewe stereotipije na daqu doradu. Rad u ru~noj slaga~nici odvijao se sve do 1988. godine, sa ukupno 89 zaposlenih. Sa po~etkom rada fotosloga od 1979. godine mnogi radnici su pre{li na obuku, obu~avaju}i se, kako u inostranstvu tako i u samoj na{oj ku}i. Jer [tamparija Borba je u to vreme veliku pa`wu poklawala obu~avawu sopstvenih kadrova, uspostavqaju}i, naro~ito 70ih godina pro{loga veka, lepu saradwu sa Grafi~kom {kolom iz Beograda i Vi{om grafi~kom {kolom u Zagrebu, i kasnije sa Vi{om politehni~kom {kolom u Beogradu.

Slavko Radulovi}, meter udarnik 20 puta, prvi predsednik Radni~kog saveta 1950/51.

"

olovna tehnologija

U odeqewu monotipa

olovna tehnologija
Odeqewe Korekture
orektura je odeqewe na{e Ku}e o kojem se najvi{e govori kada se dogodi da u novinama iza|e ne{to pogre{no, pogotovu ako gre{ka ima te`inu. Do tada, skoro da se ne prime}uje. Ovo tiho, radno odeqewe visoke stru~nosti svakodnevno je posledwa provera novina pred wihov odlazak u `ivot. Jer, posle korekture je samo ~italac taj koji ceni novine po aktuelnosti, zanimqivosti, profesionalnosti tekstova, ali i po jeziku kojim su pisane, pravopisu, stilu. Taj jezi~kostilski nivo Korektura posti`e zahvaquju}i svojim visokoobrazovanim qudima koji, uz diplome fakulteta i magistrature iz oblasti srpskog jezika i kwi`evnosti, poseduju i brojna druga znawa. U Korekturi rade kolege koje govore engleski, nema~ki, francuski, ruski, orijentalne jezike, {panski, italijanski, veliki su poznavaoci istorije, filozofije, istorije umetnosti, klasi~ne filologije i slikarstva... U prilog tome govore i ~iwenice da su iz odeqewa Korekture stasali glavni urednici Ve~erwih novosti i Nade, urednici Borbe, direktori [tamparije Borba, sportski novinari, novinarisaradnici revijalnih listova ku}e Borba i Novosti, radija, kao i afirmisani pisci. Od po~etka rada samo lista Borba, }irilicom i latinicom 1944. godine, i kasnije Sporta i Ve~erwih novosti 1953, broj listova se stalno pove}avao, da bi krajem sedamdesetih godina pro{log veka, u vreme ekspanzije {tampe, broj novina koje je Korektura radila prema{ivao pedeset. Uz dnevne treba pomenuti listove dru{tvenopoliti~kih organizacija: Rad, 4. jul,

Korektura 1974: korektori sa {efom Vojom Ivanovi}em

Komunist; vojne: Vojnik, Krila Armije; policijske: Policajac; de~je: Kekec, Poletarac, regionalne: Re~ naroda, Zrewanin, Glas Podriwa; stru~ne: Prosvetni pregled; zabavne: TV novosti, Revija 92, Zov, Tre}e oko, Enigma, Nada; lutrijske: Eho; fabri~ke: Galenika, Agrobanka, Progres, Poqoindustrija, Plavi Dunav; sportske: Partizanov vesnik, Sremsport, Zvezdina revija. Navodimo samo neke od wih, neki su se ugasili a mnogi od wih jo{ uvek izlaze. Broj zaposlenih u Korekturi pove}avao se s brojem novih listova. Vra}aju}i se tim godinama s pijetetom se se}amo korektorskih legendi: Milunke Dude Bo{kovi}, koja je 1948. godine, kao omladinka, do{la u Borbu, Bo`e Ili}a, gospodara naslova Ve~erwih novosti,te stare garde: Mare Gold{tajn, Du{ice Lazarevi}, Ru`e Mirilovi}, Teodore Stoj{i}, Mire Bako~, boema iskri~avog duha, Veqe Nikoli}a, ~oveka poseb-

olovna tehnologija
nog senzibiliteta, vrsnog lingviste, vredne Jelene Dimi}, male (visoke) Rade Nikoli}... Oti{ao je u penziju, ali uvek u na{em se}awu je Nikola @ivi}, dugogodi{wi {ef ovog odeqewa, ~ovek enciklopedijskog znawa i ogromnih radnih kapaciteta. ^itava plejada korektora: Stana Tomqanovi}, velikog srca Miqana ^arni}, sinonim brzine Darinka Popovi}, Dragana Vlahovi}, Rade Brajovi}, Tomislav Tati}, Mija Stankovi}, Qiqana \or|evi}, Qiqana [umarevi}, Anka Radoji~i}, Kata Lazarevski, doajen Korekture Jelisaveta Petrovi}, Jovan Jovanovi}, vedra muzika no}ne smene Tomislav Malek, Marija Paveli}, Gordana Jani}, Branislav Bijelovi}... pripadaju generaciji koja zauvek ima svoje mesto u Korekturi... Da bi se od{tampale novine, kwiga ili bilo kakav mali oglas ne mo`e se zaobi}i odeqewe Korekture, va`na spona izme|u unosa i preloma teksta i fotografije. Probajte da zamislite mogu}u kombinaciju re~i u kojima nedostaje ili postaje vi{ak samo jedno slovo. Izmewena re~ izmeni}e smisao. Mogu}nost da korektor previdi to jedno jedino slovo postoji svakog sekunda. Ako prose~nih 170 radnih sati mese~no pomno`ite brojem 60 dobi}ete fantasti~an proizvod sekundi. Korektor je uvek u takmi~ewu s vremenom, koncentracijom i znawem. Iskusno oko sagleda formiranu stranu od paginacije do fotografija. Poznata u gradu, Korektura [tamparije Borba je stru~ni arbitar u ~estim jezi~kim, pravopisnim i stilskim dilemama, ne samo novinara na{e ku}e, nego i firmi i pojedinaca koji, {to li~no {to telefonom, tra`e pomo}. Naravno, doga|aju se i gre{ke, u najve}em broju slu~ajeva zbog brzine kojom se radi. Nepregledne reke tekstova za svih ovih 60 godina, govora, kongresa, polemika, bura i oluja istorijskih de{avawa, kulturne i sportske manifestacije pro{le su kroz Korekturu. Broj otklowenih gre{aka i novinarskih bisera je ogroman, od svega bi se kwiga mogla napraviti. Jer, ono {to se u Korekturi svakodnevno ispravqa, ~esto je uredni~ki, redaktorski i lektorski posao ujedno. Uvo|ewem elektronike, kompjuterizacijom, ovo odeqewe je dobilo novi kvalitet. Olovka je zamewena kompjuterom i, sa tehnolo{ke strane, Korektura je potpuno pripremqena za izazove koje donosi budu}nost. 60 godina rada {tamparijine Korekture: ^itav jedan `ivot!

Kompjuter potiskuje olovku: Korektura 2004.

olovna tehnologija
Rad u odeqewu cinkografije, reprofotografije
Za grafi~are je to bio dvostruko ve}i posao, jer latini~no izdawe je imalo i druge slike u odnosu na }irili~no, pa kada je pra}ena fotografija ili {trih za }irili~no izdawe, oni su morali da rade duplo, jer su slike i{le po izdawima, povrh onih koje su bile posebne za latini~no izdawe. Zaposleni u odeqewu cinkografije radili su u dve smene, jer u to vreme nije bilo jutarwih izdawa, ali se zato zbog praznika i zna~ajnih doga|aja ostajalo i nakon jutarwih ~asova, jer posla je bilo i previ{e, te se radilo udarni~ki, a ve}ina poslova ra|ena ru~nom izradom. Ma{ine za ecovawe bile su spore, pa je do izra`aja dolazilo majstorstvo cinkografa. A on je morao da ima izo{treno oko kako bi mogao da prosudi da li je kli{e dobro ura|eno, pa ako nije ceo postupak izrade morao je da ponovi a to zna~i u mra~noj komori izrada negati-

inkografija u Borbi obavqala je u svoje vreme vrlo zna~ajne poslove jer se verovalo da ako u novinama nije bilo zastupqeno 20% povr{ine jedne strane sa fotografijom (autotipijom) ili crte`om ({trih) to onda nisu bile dobre novine. Posleratni dani (1945) bili su vrlo te{ki za sva odeqewa u Borbi, pa i za odeqewe cinkografije, kako zbog nedostatka u opremi tako isto i zbog nedostatka u kadrovima. [tamparija Borbe je, kao {to smo ve} istakli, preuzela od Novog vremena kako opremu tako i kadrove, pa i cinkografe. Me|utim, to je bilo nedovoqno za postoje}e poslove, jer su u jednoj Borbi bile, u stvari, dve: na }irilici i na latinici.

U odeqewu film-monta`e

&

olovna tehnologija

Zlatko Jovanovi}, monta`er, i Mom~ilo Jovanovi}, hemigraf

va, stavqawe emulzionog sloja i ponovna izrada kli{ea. Ovakav rad trajao je sve do 1960. godine, do vremena kad smo dobijali kadrove iz Grafi~ke {kole, koja se u to vreme nalazila u Solunskoj ulici, na Dor}olu. Godina 1960. za nas je bila zna~ajna i po uvo|ewu u proizvodwu dve nove ma{ine za jednostepeno nagrizawe (ecovawe), koje su omogu}ile da se posao ubrza, a i da se dobije u kvalitetu. Tada smo po~eli da vr{imo usluge i tre-

}im licima, {to se pozitivno odrazilo i na na{u ekonomsku situaciju. U tom periodu u cinkografiji je bilo zaposleno izme|i 25 30 cinkografa, a radilo se i u tri smene jer je posla bilo na pretek. Trajalo je to sve do sedamdesetih godina, do po~etka rada ofseta, a dok je trajalo olovo radili su i cinkografi, me|u kojima su mnogi do~ekali i penziju, mada je bilo i onih koji je, zbog te{kih uslova rada, nisu ni do~ekali.

'

olovna tehnologija

Milan Popovi} i Gordan Kne`evi} pored reprokamere Klim{

!

olovna tehnologija
Rad stereotipije
tonske matrice, {to se naziva pregovawem. Tako izra|ene matrice dopremane su u odeqewe stereotipije gde su pripremane za livewe {tamparske forme koja je, u procesu finalne obrade, bila spremna za {tampu. U posleratnom vremenu kori{}ene su u stereotipiji linije koje su nasle|ene, a 1949. godine nabavkom Albert {tamparske ma{ine kupqena je linija za stereotipiju, ~ime se odgu{ilo, do tada usko grlo.

odeqewu stereotipije vreme je igralo vrlo veliku ulogu, jer je izrada stereotipijskih plo~a morala da bude na vreme gotova. U prethodnom izlagawu izneli smo podatak da su u ru~noj slaga~nici radile dve preger prese sa kojih su odobrene strane, formu za visoku {tampu prenosile na semperitske kar-

Iskori{}ene stereotipijske plo~e ~ekaju na pretapawe

!

olovna tehnologija
Godine 1962. kupqena je nova rotacija Plamag, nabavqene dve linije za stereotipiju, pa je tako ma{inski park oboga}en, pra}en i radom mehani~ke radionice, koja je tada, u saradwi, izradila dve frez ma{ine doma}e proizvodwe. Me|utim, treba ista}i, da su uslovi rada u stereotipiji sve do uvo|ewa ofseta, bili vrlo te{ki, jer su plo~e livene na malom prostoru i na temperaturi koja je, u {picu, iznosila preko 40 oS, {to je trebalo izdr`ati. Ali, brigada Lale Kalinovi}a, dobitnika brojnih udarni~kih zna~ki, kasnije i bra}e Markovi}, Alekse Risti}a, sa svojim kolegama uspe{no je odolevala svim tim te{ko}ama, te su steretotipijske plo~e uvek na vreme zavr{avane. Odeqewe stereotipije je `ivelo sve do pojave fotopolimernih plo~a, koje su 1988. godine zamenile zaslu`nu stereotipiju onu i onakvu koja je Borbinoj {tampariji, skoro pola veka, dala veliki doprinos, zahvaquju}i, pre svega, po`rtvovanim radnicima stereotiperima.

Pogled iz odeqewa stereotipije na rotaciju visoke {tampe

olovna tehnologija
Rotacija visoke {tampe
sre}om sa Dragojlem ^ubrakom na ~elu i uz zalagawe pomo}nih radnika vidri, koji su obu~avani za posao ma{inista. Od 1945. godine poslovi su se pove}avali, jer je tira` Borbe rastao iz dana u dan, a pojavquju se i drugi listovi, {to KBA ma{ina nije mogla na vreme da od{tampa. Iz tih razloga godine 1948. donosi se odluka o kupovini nove ma{ine, za {ta se posebno anga`ovao tada{wi upravnik Tugomil Soldati}, vide}i u tome jedini spas. Nabavkom ma{ine Albert, 1949. godine, sa 8 verkova, dva izlaza po 32 strane, od kojih i 8 u boji po ma{ini, prestali su tada{wi problemi, {to je dovelo do toga da se 1953. godine, pojavom Ve~erwih novosti, donose novi planovi: da se u Zagrebu formira [tamparija koja }e da {tampa latini~no izdawe Borbe, jer se do tada u Beogradu {tampalo, istovremeno, }irili~no i latini~no izdawe. Latini~no izdawe imalo je 812 strana, isto koliko i beogradsko }irili~no, dok su 4 strane bile sa zagreba~kog podru~ja. U Zagreb je zato prenesena polovina KBA
Grafi~ka ma{ina na kojoj je {tampana u`i~ka Borba 1941. godine

lavni i osnovni posao u posleratnom periodu u na{oj Rotaciji sastojao se u brizi da se novine od{tampaju na vreme i kvalitetno, na KBA ma{ini, koja je imala dva izlaza po 32 strane. Posao na izradi novina bio je vrlo te`ak, a uslovi za rad gotovo nikakvi. Ali, radilo se udarni~ki, u nekoliko smena, 1012 sati, sa malim brojem ma{inista,

!!

olovna tehnologija
ma{ine, sa zadatkom da se na woj {tampa latini~no izdawe. Sa pove}awem naslova i `eqom da se ma{inski park modernizuje, godine 1961. kupqena je nova ma{ina Plamag, montirana 1962. godine, {to je omogu}ilo {tampawe dva puta po 32 strane i 8 strana u koloru. Nove tendencije u na{em dru{tvu donele su i nove potrebe: da se u Novom Sadu, u Forumu, na jednom delu rotacije {tampa Ma|ar so, radi ~ega je jedna ma{ina Alberta prenesena u Novi Sad, pripremqena za posao od Borbinih mehani~ara, montera i elektri~ara. Ali, kako su tira`i sve vi{e rasli, dosti`u}i cifru od 500.000 primeraka, ukazala se potreba za novim investirawem, zbog ~ega je, 1967. godine, nabavqen jedan verk, ~ime je kompletirana ma{ina iz 1962. godine, i time dobijene velike mogu}nosti {tampawa tira`a, kako u brzini tako i u kvalitetu. Na taj na~in iskori{}eni su i ~uveni verkovi 7 i 8, preko kojih je ostvarena petobojna {tampa za list Kekec.

Pogled na halu za visoku rotacionu {tampu

!"

olovna tehnologija
Sedamdesetih godina nastaje novi period u radu {tamparije pu{tawem u rad novinskeofset rotacione ma{ine Gos, {to je olak{alo rad visoke {tampe i doprinelo {tampawu drugih novina i izdawa. U prelaznom periodu od 10 godina, po~ev od 1988. godine, pre{lo se na rad preko fotopolimera, radi ~ega su u rotaciji visoke {tampe dogra|ena sedla, {to je omogu}ilo weno kori{}ewe sve do 2002. godine, kada je nabavqena nova KBAma{ina, pa su se fotopolimeri zadr`ali u mawoj meri do 1996. godine. Te 1996. godine nabavqena je nova Uniset rotacija, koja je omogu}ila visokokvalitetno {tampawe dnevnih novina.
Postavqawe fotopolimerne plo~e na cilindar

!#

olovna tehnologija

Ekspedicija

osao ekspedicije je da blagovremeno otpremi novine i ~asopise na upu}ene po{te. Posao ekspeditora je utoliko slo`eniji {to su se u ekspediciji lomila sva ka{wewa od redakcije do {tampe. Posebno treba ista}i radnike koji su radili na `elezni~koj stanici, po snegu, ki{i, mrazu, i bez svojih prostorija, zbog ~ega su sa drvenim kolicima preuzimali {tampu iz dostavnih vozila. U samoj ekspediciji posla je bilo preko glave jer sav posao se radio ru~no. Zbog speci-

fi~nog na~ina rada, u ekspediciji je bilo mnogo zaposlenih, kako onih sa stalnim radnim odnosom, tako i onih u dopunskom radnom odnosu, jer su dnevni tira`i dostizali i 1.200.000 primeraka. Prenosimo se}awe Marije Viqanac Simi}, koja je u {tampariju do{la 15. novembra 1944. godine. Radila je u kwigoveznici koja je bila u sastavu ekspedicije, da bi kasnije pre{la u tipo{tampu, koja se nalazila u sastavu rotacije, a potom na me|uspratu. Radila je kao ulaga~ica do februara 1961. godine, gde odlazi u {tampariju Kultura sa svom opremom. [efovi u ekspediciji bili su: Du{an Jovanovi}, [a}ir [a}iri, Milutin Ze~evi},

!$

olovna tehnologija
Mate Nadoveza, Slobodan Glumac, Milan Krivoku}a, Qubi{a Le~i}, Dragomir Lukovi}, Sini{a \ori}, Nedeqko Male{evi}, Milo{ Mileti}, Zvonko Mladenovi}. U staroj ekspediciji se radilo do 1970. godine, kada se pre{lo u novu, tj. postoje}u ekspediciju. Od opreme u ekspediciji bile su 3 AMPAG ma{ine sa blombom i tunelom, dve FALC ma{ine za savijawe novina, tri SIPAK ma{ine, jedna milerica za ubacivawe dodataka (krojni tabak za Nadu), jednodelna za vezivawe paketa AMPAG. To je oprema sa kojom se radilo u staroj ekspediciji u kojoj su se poslovi uglavnom ru~no obavqali, u pore|ewu sa dana{wom ekspedicijom koja raspola`e vrhunskim Feragovim sistemom za pakovawe i otpremu {tampe.
Nedeqko Male{evi} pakuje Ve~erwe novosti Ru~no pakovawe i vezivawe paketa: Aleksov Du{ko, Trajkovi} Radmila, Milenkovi} Dragoslava i Gegi} Zaina

!%

olovna tehnologija
Rad prate}ih slu`bi
ma, nego je na dva savremena struga i izra|ivala rezervne delove, naro~ito kada je to bio hitan slu~aj. Danas se pomenuta slu`ba suo~ava sa sve komplikovanijim ma{inama i ure|ajima, pa postoje}i kadrovi moraju mnogo vi{e da u~e. [to se ti~e elektroslu`be, trebalo bi se podsetiti da je wu odr`avalo pet zaposlenih, da su svi oni radili udarni~ki i vrlo organizovano, i da su morali da pored odr`avawa {tamparije brinu i o odr`avawu cele zgrade Borbe, tj. struje u woj i 100 telefonskih brojeva na centrali. Celokupnu tehni~ku slu`bu u to vreme vodio je Steva Krneta Stariji, a wu su jo{ sa~iwavali i Milan Kuki}, Rade Gavrilovi}, Marijan @erovnik i drugi pripadnici mla|e generacije. Od zna~ajnijih poduhvata tada{we Borbine elektroslu`be trebalo bi, svakako, ista}i monta`u Alberta (1949. godine), i Plamaga (1962), po{to je wena ekipa mesec dana provela na obuci u tada{woj DR Nema~koj. Kasnije su ra|ene monta`e, Plamaga (1967), Gosa, Uniseta, super rotacije, Suburban, te savremenih ma{ina kao {to su bile KBA, Feraga, fotosloga, sajteksa itd. U {tampariji, je uz elektroslu`bu, formirana i slu`ba elektroni~ara, koji rade na niskoj struji, a to odeqewe vode diplomirani in`eweri elektronike i ma{inske struke. U oba odeqewa danas rade in`eweri ma{instva i informatike, prate}i sve zahteve i postoje}a dostignu}a. Uticaj laboratorije naro~ito se ose}ao {ezdesetih godina, kada je kontrolisan uvoz celokupnog repromaterijala, predvo|en diplomiranim in`ewerom Radi{om \urovi}em, cewenim i zbog toga {to je sedamdesetih godina na~inio formulu za proizvodwu

posleratnom periodu najrazvijenije od prate}ih slu`bi bile su mehani~ka i elektroradionica. Broj zaposlenih u tom vremenu nije bio veliki, ali su usluge bile zna~ajne, izme|u ostalog i zbog toga {to se na ~elu mehani~ke slu`be nalazio \uro Lazi}, tada{wi {ef, izuzetan poznavalac grafi~kih ma{ina i, posebno, rotacije, za ~ije potrebe su {kolovani kadrovi u Ma{inskoj industrijskoj {koli, a na praksi bili u Borbi, {to je doprinelo tome da smo imali nezaboravne montere Radeta Trifunovi}a, Aleksandra Stankovi}a i Predraga To{i}a, koji su u~estvovali na svim obukama i monta`ama, posebno na monta`i Gosa. U to pionirsko vreme u mehani~koj radionici, sa velikim elanom radili su iskusniji majstori Bo`a, Dragi, Proka, podr`avani od mla|ih: Caneta, Laze, Jokse, Slavka i drugih. Tada{wa mehani~ka slu`ba u Borbi radila je ne samo na otklawawu kvarova na ma{ina-

Marjan @erovnik u elektroradionici

!&

olovna tehnologija

KBA prva ma{ina ~uvena Baba Jula, a pored ma{ine Rade Gavrilovi} sa svojim majstorom Stevom Markvartom Monta`a Supergazete: Sleva nadesno Dra{kovi} Georgije monter firme Goss Rockwev, Predrag To{i} i Rade Gavrilovi}

Stanimir Cane Seleni} u mehani~koj radionici

lepka za papirmonta`u, prenose}i svoja iskustva na in`ewere Simonovi}a i Tati}a koji su 80tih godina izumeli recepturu za proizvodwu puferskih te~nosti neophodnih za proces ofset {tampe. Ovaj izum patentiran je kod Evropske patentne organizacije u Briselu. Po wihovoj recepturi u [tampariji Borba kori{}eno je sredstvo za vla`ewe u ofset {tampi vi{e od dve decenije. Laboratorija je pratila nova saznawa, vr{e}i svakodnevno laboratorijske analize repromaterijala. Na po~etku rada {tamparije u woj je bila najpre 4 zaposlena, ~ine}i tzv. direkciju, da bi se kasnije [tamparija popuwavala novim licima i tako pro{irivala svoju delatnost. Pro{irile su se i druge slu`be: slu`ba obra~una proizvodwe, finansijska slu`ba, teh-

!'

olovna tehnologija
ni~kotehnolo{ka priprema, pravna slu`ba, nabavna slu`ba, slu`ba razvoja. U svakom slu~aju `eqa nam je bila da predstavimo, u {to realnijim okvirima, 60godi{wi razvoj na{e [tamparije u svim wenim fazama i periodima, suo~eni sa nedostatkom zna~ajnih pisanih podataka i ~iwenicom da je ovo prva monografija o [tampariji Borba, koja, kao i svaka druga, nije bila u mogu}nosti da obuhvati sva doga|awa i de{avawa u woj u dugom periodu od 19442004. godine.

Predrag To{i}, Mile \ur|evi}, Nenad Karauli} i Stanimir Seleni} sa ostalim kolegama

Na wima je budu}nost: Jelenko Vidovi}, dipl. ma{inski in`ewer i Nenad Simeunovi}, dipl. elektroin`ewer

"

svedo~ewa
Monografiju [tamparije Borba nastavqamo `ivim svedo~ewem i se}awima qudi koji su svojim udarni~kim radom, sa puno elana, tipografskog ponosa i svesti ispisivali prve stranice jedne ~asne istorije, na{e [tamparije

Od 1941. u [tampariji

(Miodrag Lile Koru`i})

o|en sam pre 82 godine u U`icu. Davne 1936. godine, kao de~ak od 14 godina, po~eo sam da u~im tipografski zanat u jednoj u`i~koj {tampariji, rade}i kao {egrt i po 18 sati dnevno. Kalfa sam postao pred rat, 1940. godine, pun nekakve nade da }u najzad postati svoj ~ovek, tipografski majstor. Na`alost, `eqa mi se nije ispunila, jer je ve} 1941. godine zapo~eo Drugi svetski rat. U leto 1941. godine, sa grupom partizana, oti{ao sam na Zlatibor, a ubrzo u oslobo|eno U`ice, u kome su, po~etkom oktobra meseca zavr{avane pripreme za pokretawe lista Borba. Povu~en sam sa fronta i pridru`en ostalim kolegama grafi~arima, koje sam zatekao u u`i~koj partizanskoj {tampariji. Od prvog do 19. broja, rade}i danono}no, i u ratnim uslovima, sa vrsta~em u rukama, ali i pu{kom i bombom nadohvat ruke stvarali smo na{u Borbu. Razume se, tekstove smo slagali ru~no, jer nismo imali slaga}ih ma{ina, uz prisustvo Kardeqa, Dedijera, Stilinovi}a i nekih drugih partizanskih rukovodilaca.

A onda, po zadatku, oti{li smo u Beograd, da bismo u toku no}i, 19. oktobra 1944. godine, u Zavodu za izradu nov~anica, ru~nim slogom, uradili list 20. oktobar prve novine u tek oslobo|enom glavnom gradu na{e otaxbine. Ujutru, 20. oktobra, pre{li smo u zgradu Borbe, predvo|eni Vladimirom Dedijerom, Mitrom Mitrovi}, Radovanom Zogovi}em... U slaga~nici biv{e {tamparije Vreme, koja je izdavala i svoj list Vreme, u vlasni{tvu dr Milana Stojadinovi}a, zatekli smo pravi rusvaj: glavne ma{ine bile su polomqene, a u ru~noj slaga~nici svi sanduci sa slovima izvrnuti, a slova raznih gradacija izme{ana. Dedijer je onda naredio mobilizaciju svih radnika tada{weg Novog vremena, kako bi se {tamparija, u {to kra}em vremenu, osposobila za rad. I dok je monter ^edomir Marinkovi} zavarivao glave na linotipma{inama, ru~ni slaga~i su secovali slova, pa ih rasturali i punili fahove. Tako je za {est dana sre|ena {tamparija i zapo~elo probno {tampawe brojeva Borbe, i to, takore}i, u blizini Sremskog fronta.

"

svedo~ewa
mawu, dok je direktor Borbe bio Marjan Stilinovi}. Izvr{avaju}i jedan dobijeni zadatak, koji se sastojao u tome da transportujem ma{ine koje su sprovodili italijanski zarobqenici, kolica su mi pala na nogu, te sam zbog toga morao u kragujeva~ku bolnicu. Ve} po~etkom 1945. godine ponovo sam u [tampariji Borba gde je zapo~ela prekvalifikacija moja i petoro mojih tipografskih kolega od ru~nih na ma{inske slovoslaga~e, po{to smo u {tampariji posedovali 12 linotip ma{ina. U to vreme radilo se udarni~ki, u tri smene, i nije se gledalo na radno vreme. Slagali smo i {tampali novine, pakovali ih u ekspediciji za voz koji je kretao put Zagreba. I tako po ceo dan, sem ~etvrtka koji je za nas bio slobodan dan, kada smo, otvorenim kamionima, i{li u odmarali{te u Be{koj, do~ekivani od {efa odmarali{ta, druga Sime Novakovi}a. Na povratku ku}ama, odmorni i razdragani, pevali smo dobro znane partizanske pesme. Osim ovog, Borba je imala i svoja odmarali{ta na Avali i Lovranu. Super za ono vreme, ali familijarno nisu mogli da idu svi radnici, ve} samo zaslu`ni i udarnici.

Radili smo udarni~ki, preko celog dana, a uve~e vojnim kamionima prevo`eni ku}ama. Takvo stawe trajalo je do 15. novembra, kada je Borba po~ela da izlazi, zbog ~ega je taj dan iz 1944. godine, uzet kao Dan Borbine {tamparije. Taj period pamtimo i po tome {to su nam kreveti bili na ~etvrtom spratu, a slaga~nice na petom, jer su potrebe nalagale da ~uvamo na{u {tampariju, dok smo se hranili iz kazana koji je svakodnevno kr~kao u Borbinom dvori{tu. Za upravnika prve Borbine {tamparije bio je postavqen partizanski prvoborac, drug Pavle Vuki~evi}, ina~e ru~ni slaga~ po zani-

"

svedo~ewa
Uslovi rada u [tampariji bili su relativno dobri, ~isto}a besprekorna, a radilo se na normu. Dvadeset puta bio sam udarnik, a slog koji sam slagao no}u na ma{ini, ujutru su odnosili slaga~i i pomo}nici, govore}i kako je dug kao pruga. Na stan sam ~ekao oko pet godina, i to je bio najpre slu`beni stan, da bi 1963. godine dobio svoj, u Dimitrija Tucovi}a ulici, gde i danas `ivi moja }erka sa mojim unucima. Rado se i dandanas se}am drugova sa preloma: Svete, Berke, a iz rotacije ^ubraka, Rileta, Mite, Babi}a, Voje Ivanovi}a iz korekture, te faktora Slobodana Manojlovi}a i Josipa Herqevi}a, kao i legende, ru~nog slovoslaga~a Bo{ka Velimirovi}a. Moj radni vek u Borbi trajao je 30 godina, od 1945 1975. kada sam oti{ao u penziju koju tro{im na Zlatiboru, i{~ekuju}i Borbinu {tampu koju moram da kupujem, i drage tipografe ~iji me dolazak uvek obraduje i podse}a na moje pionirske dane provedene radno u mojoj Borbi. Dva puta sam bio na prijemu kod Tita, iako u Partiji nikada bio nisam. Danas, kao penzioner, s nestrpqewem o~ekujem sve`e vesti iz [tamparije, posebno one o novoosnovanom udru`ewu akcionara, budu}i da i ja imam akcije, po{to sam u woj proveo 30 godina, `ena 10, a i }erka mi je u woj od 1974. godine, {to zna~i da smo ukupno proveli 70 radnih godina u woj. Radujem se Monografiji u i{~ekivawu Dana Borbine {tamparije, i sa nadom da }ete me pozvati na weno 60godi{we obele`avawe.

Miodrag Koru`i} u sve~anoj sali Borbe, prilikom odlaska u penziju, predaje jedini primerak ratne Borbe predsedniku Radni~kog saveta Milanu Krivoku}i

"!

svedo~ewa

Dominantno majstorstvo u okru`ewu ma{ina i tira`a

(Mita Todorov)

Borbinu {tampariju sam do{ao 1961. godine, a u penziju oti{ao 1987. Sve sam voleo da radim u woj, ali nikako i da se slikam, {to je ~inio umesto mene, na mojoj ma{ini, Ratko Bu~arevi}, zaqubqen u poeziju i pesmu, koju je i sam pisao. Za rad u Borbi preporu~io me je ~uveni Dragi Ili}, zaposlen u [tampariji Politika, a na ~elu Borbe, kao wen direktor od 1948. godine, bio je Tuga Soldati}. Kao ma{inista odmah sam ukqu~en u rad nove ma{ine Plamag, instalirane i montirane u Borbi 1962. godine. U to vreme radio sam i u visokoj petobojnoj {tampi, a u se}awu su mi ostali visoki tira`i listova i novina koje smo radili: Sveta od 450.000, Komunista od 480.000 na ~etiri jezika Kekeca od 350.000 tira`a itd. Radilo se zaista udarni~ki, pa se de{avalo da u {tampariju do|em u petak nave~e a iz we odem tek u ponedeqak izjutra. [tampao sam na Samleru, Svet u 450.000 primeraka, a prise}am se i broja koji je na naslovnoj strani imao tada{wu lepoticu Daliborku Stoj{i}, sa kojom se, zbog mog odbijawa, slikao tada{wi {ef ^ubrak. Ipak, najvi{e sam voleo da {tampam Kekec, jer je ra|en u boji i na satiniranom italijanskom papiru.

Mita Todorov, {ef visoke {tampe

Iz takve rolne papira {tampao sam od 1315 hiqada primeraka, a kada sam {tampao na matrozovoj hartiji nastajali su problemi, te smo iz jedne rolne izvla~ili tira` do 10 hiqada primeraka. U to vreme od boja koristili smo onu Hromosovu, da bi se kasnije upotrebqavala boja koju su spravqali Slovenci. A {to se ti~e opreme i wene nabavke, e tu su se ma{inisti malo {ta pitali, a kao najboqi primer uze}u 1967. godinu kada je Slavko Mili}, ma{inista kao i ja, za [tampariju kupio Plamag.

""

svedo~ewa
Istine radi, i ja bih to isto u~inio, ali bih uz to postavio i druge {tamparske zahteve, pou~en dotada{wim radom. Ka`u da sam u to vreme bio prgav, {to po meni nije ta~no, budu}i da sam uvek zahtevao da se dobar majstor ceni, jer ja nisam postao od pomo}nog radnika majstor, kao {to je to ve}ina drugih bila u rotaciji, nego sam zanat izu~io kod pravih majstora. Zbog toga moram da naglasim da je bilo malo onih koji su znali da na~ine raspored {tampawa od 96 strana, te su zato savijali papir i bele`ili raspored stranica. Ali, isti~em zavidni nivo saradwe koji je vladao izme|u mehani~ke i elektri~ne radionice, pa kada bi rotacija krenula da radi, kraj we je uvek bio mehani~ar sa svojim sandukom alata, spreman da prisko~i u pomo} u slu~aju kakvog kvara na rotaciji. A kada bi nastao kvar, za majstore ove vrlo je bitno bilo ko je radio tog trenutna od ma{inista jer se tako brzo dijagnoza kvara postavqala, ~ime je olak{an posao oko wegovog locirawa i otklawawa. Kao dugogodi{wi radnik, pa i najboqi, postavqen sam tako za {efa rotacije, a zbog velikog iskustva stalno sam radio no}u, zbog va`nih poslova koji su se tada obavqali. U mom, i uop{te na{em radu, bilo je raznih zgoda i nezgoda. Od mnogih anegdota spomenu}u one oko finansija i na{ih plata, kada smo, mi grafi~ari, zahtevali da se podele 3,5 plate vi{ka, a Du{ko Novakovi}, u to vreme {ef finansija, predlo`io da se, zbog mira u ku}i, podeli jedna plata, pa kada to nije usvojeno, dao otkaz u {tampariji i pre{ao u Ve~erwe novosti.

Kada smo uvideli koliko nam nedostaje wegova stru~nost, tj. stru~nost ekonomiste, odlu~ili smo da ispravimo svoju gre{ku i da Novakovi}a vratimo u na{u {tamparsku zajednicu. Kao grafi~ki majstor ma{inista, sada u dubokoj penziji, obu~avao sam nekada kolege budu}e ma{iniste iz Dnevnika i Nove Makedonije, a za svoj dugogodi{wi rad dobio sam

"#

svedo~ewa
brojna priznawa od kojih izdvajam nagradu [tamparije ru~ni sat i odlikovawe Orden sa srebrnim vencem, kao i stan koji sam dobio od drage [tamparije. Zahvalan sam {to }ete me uvrstiti u Monografiju na{e ku}e monografiju koju radosno o~ekujemo i svi mi, nekada{wi radnici [tamparije Borba.

Mita Todorov sa kolegama Ratkom Bu~arevi}em i Jovicom Ki{dobranskim

"$

svedo~ewa

Cinkograf oko sokolovo

(Branko Manojlovi})

[tampariju Borba do{ao sam 1947. godine, u oktobru mesecu, kao u~enik {kole u privredi, tj. na{e Grafi~ke {kole koja se tada nalazila u Solunskoj ulici u Beogradu, na istorijskom Dor}olu. U Borbinoj {tampariji sam radio svakodnevno pre podne, dok sam po podne odlazio u {kolu. Od [tamparije sam primao i platu, iako sam bio u~enik, kao i bonove za topli obrok, a menza nam se nalazila gde je danas Dom omladine, u kojoj smo se, zajedno sa kolegama iz Kul-

Bla`a [ubara predaje priznawe Branku Manojlovi}u

ture hranili. Rad u [tampariji je na mene, tada{wegu~enika (radnika), impresivno delovao, jer sam se tada po prvi put sreo sa opremom, koje nije bilo u na{oj {koli. Na{ osnovni posao u woj sastojao se u izradi kli{eja, slika (autotipija) i crte`a ({trihovi), dok je sm postupak rada bio zanatlijske prirode: po dobijawu fotografije reprofotograf bi odredio meru, u mra~noj komori bi se prelivala emulzija na staklo i stavqala na kasetu, odnosilo u mra~nu komoru na razvijawe, da bi se dobio negativ, koji bi se, pomo}u fotoosetqivog sloja, prenosio na cink. Masa za fotoosetqiv sloj pravqena je ru~no od tutkala, brenovalo se te se tako dobijala otpornost prema kiselini, koja je nagrizala neza{ti}eni sloj, te se tako dobijao kli{e. Debqina cinka bila je razli~ita u zavisnosti za koje je potrebe ra|en kli{e 1 mm autotipija, 2 mm (crte`i, {trihovi), a 5 milimetara za zlatotisak za potrebe ukra{avawa kwiga. Materijale za na{ rad dobavqali smo iz Nema~ke, i u to vreme centar {tamparstva u Evropi. Utro{ene materijale smo pravdali svakog meseca, tako da su utro{eni cink i napravqeni kli{eji morali da se podudare, a ako je bilo kakve raz-

"%

svedo~ewa
like, wu smo morali da opravdamo ili sami platimo. Uslovi rada u cinkografiji sve do 1960. godine bili su vrlo te{ki zbog isparavawa kiselina i slabe klimatizacije. Ali, kada smo 1960. godine dobili jednostepene ma{ine situacija se vidno popravila, mada su posledice po zdravqe i tada bile te{ke, tako da ve}ina cinkografa Borbine {tamparije nije do~ekala svoju penziju. Te{ko}e su na{e kolege savladavale na grafi~arima poznati na~in ispijawem pi}a. U odeqewu cinkografije radilo se najpre u dve smene, jer potrebnih ma{ina nije bilo, ali kada je posao iziskivao, rad se produ`avao i do same zore. Poslove cinkografa obavqalo je 25 majstora, a zbog odmora i bolovawa, u nedostatku stru~waka, radilo se u dve {ihte (smene). Pri~om kako smo radili u cinkografiji i pravili kli{eja, `eleo sam, ukratko, da podsetim na ve} davno vreme rada u na{oj {tampariji, i sa `eqom da se pre|eni put ne zaboravi. Zato mi je drago {to }e sve to, i jo{ mnogo toga, zabele`iti Monografija. ^uo sam za Borbine akcionare, i u i{~ekivawu da i mene ne}e mimoi}i zaslu`ene akcije, radujem se Danu [tamparije Borba i wenoj slavi: {ezdesetogodi{wici rada i trajawa.

Branko Manojlovi} na svom radnom mestu u cinkografiji

"&

svedo~ewa

Ponovo bih se vratio u [tampariju

[tampariju Borba do{ao sam 15. oktobra 1948. godine sa preporukom, kako je tada bilo. Na wenom se ~elu nalazio Tugomir Soldati}. Borbi me je preporu~io Nikola Jovanovi}, u to vreme zadu`en za kadrovska pitawa u~enika u privredi. U woj sam izu~io zanat elektri~ara, zatekav{i rotaciju KenigBauer i ~uvenu Plamag, dok su u stereotipiji bile linije KenigBauer, poluautomatska za ru~ni rad i dva frezera, a u odeqewu tipo{tampe dve flah ma{ine, jedan tigl i kwigoveza~ki no`. Oprema je bila stara, ~esto se kvarila, te je zato bilo dosta ru~nog rada, pa i intervencija. Elektroradionica je u to vreme bila na me|uspratu, opslu`uju}i kompletnu Borbinu ku}u, pa i 100 brojeva telefonske centrale. Kupovinom, 1949. godine, Alberta, moj {ef Steva Krneta, ubacio me je u vatru, tako da sam do 1961. godine dobro ispekao svoj zanat, u~estvuju}i, izme|u ostalog, na monta`i Plamaga u Novom Sadu kod Ma|ar so, kome ga je Borba prodala. Kada smo 1963. godine kupili novu rotacionu ma{inu Plamag, proveo sam mesec dana na obuci u Nema~koj, rade}i direktno na razvodnom ormanu.

(Rade Gavrilovi})

Monta`a Plamaga 1961. godine Rade Gavrilovi} elektri~ar, povezuje vode}e sklopke

"'

svedo~ewa
Kasnije sam radio i na svim drugim monta`ama i demonta`ama (skenera, digiseta, na ma{inama za razvijawe, preger presama, kopir ramovima itd.), jednom re~ju, svuda gde su ure|aji imali struju. Za neke ma{ine bili smo obu~avani, ali za ve}inu wih smo se snalazili, koriste}i iskustvo, dokumentaciju i {eme, tako da ma{ine nisu stajale zbog elektroradionice, a kvarovi su brzo otklawani, mada smo imali samo jedan instrument i jedan komplet alata, kojima smo se svi mi, majstori, slu`ili. Borbina elektroradionica bila je locirana blizu rotacija, na me|uspratu, da bi nam sve bilo blizu i pri ruci. Uslovi rada su bili gotovo na ivici izdr`qivosti, {to se najboqe mo`e videti na jednoj fotografiji, sa Baba Julom (tako smo zvali KB ma{inu proizvodenu 1938. godine), na kojoj sam radio sav mastan i zamazan, budu}i da su motori bili otvoreni, te se moralo stalno ~istiti i prati, {to smo mi, majstori, to ~inili, jer pomo}ne radnike tada nismo imali. U to vreme mehani~ka i elektroradionica odr`avale su izvanredne kolegijalne odnose, te mi je tako \ura Lazi}, ina~e {ef mehani~ke radionice dr`ao lampu dok sam ispravqao kvar na rotaciji, a {ef rotacije Dragoje ^ubrak odstrawivao ma{iniste od ma{ine, kako bih u miru mogao, {to br`e, da popravim kvar na ma{ini. U toku mog rada bilo je mnogo zgoda i nezgoda, podosta {ala i nesta{luka, kojih se i sada, posle toliko godina, rado i sa simpatijama se}am, posebno onog doga|aja kada smo bili na monta`i u Skopqu, nakon ~ega je moja supruga dobila pismo, koje su u ime jedne Makedonke napisali moj cimer i predstavnik Nove Makedonije Rade Trifunovi}. Kada bih mogao da se vratim u ono doba, ponovo bih se vratio na{oj Borbi i mojim mla|im kolegama i tipografima, koje savetujem da budu slo`ni i da jedan drugog po{tuju i cene. Kada sam ja do{ao da radim, Borba se {tampala u tira`u od 300500 hiqada na 4 strane, jer je imala dosta pretplatnika i ~italaca. U moje vreme u Borbinoj {tampariji je bilo zaposleno oko 350 radnika. U Ekspediciji nije bilo ma{ina, kamioni su izlazili kroz kolski prolaz, obezbe|ivani od strane policije i koordinisanim radom tada{weg {efa Luki}a. Poseta Tita Borbi 1954. godine bila je za sve zaposlene u woj poseban do`ivqaj i izazov, jer Borbu nije smeo niko imati u rukama dok se ne izvr{i cenzurisawe. Kada je Tito do{ao u [tampariju i bio na Galeriji, zatra`io je jedan primerak, policajac je spustio kanap na koji je ma{inista privezao od{tampani primerak. Tito ga je dobio, ali su tek tada nastali zbrka i {aputawe da se ni Starom nije smeo dati bez cenzure, {to je izazvalo dosta smeha. Se}am se rado i izleta u na{im posleratnim godinama na Avali, Be{ki, na letovawu u Lovranu, na kojima sam bio skoro svuda prisutan kako bih uvodio i popravqao struju, tako da odmora za mene skoro i da nije bilo. Od [tamparije sam dobio sve: stan, sat, orden, mnoge nagrade, brojna putovawa i priliku dru`ewa, tako da dana{we penzionerske dane provodim mirno i sa lepim se}awima na dragu Borbu.

#

svedo~ewa

Veterani: Predrag To{i}, Jovica Ki{dobranski, Aleksandar Stankovi}, Rade Gavrilovi}

#

svedo~ewa

Trostruki udarnik inovator

tamparija Borba uvek je imala dobre majstore za odr`avawe kako u radionici elektri~noj, tako isto i u mehani~koj radionici. Zbog naraslih poslova nastale su potrebe za ve}im brojem slaga}ih ma{ina i ma{inskih slovoslaga~a, vrlo cewenih u to vreme. [tamparija je u to vreme posedovala 11 Linotip slaga}ih ma{ina, jednu staru Simpleks koju je montermehani~ar slaga}ih ma{ina, ^edomir Marinkovi} svojim izumom i inovacijom, prepravio u Linotip ma{inu koja je 100% davala ve}i u~inak. Inovacija se ogledala u slede}em: 1. Pro{iren je glavni ram na kome stoje vo|ice matrica; 2. Iznova je izliven i obra|en nosa~ na stubovima na kome le`i ram magacina; 3. Iznova je izliven i obra|en ram na kome stoji magacin; 4. Iznova je napravqen ~e{aq za raspored {ipki prema magacinu; 5. Skra}ene su stare {ipke i rezani novi kanali; 6. Iznova napravqena }uprija sa perajima na ~eonoj plo~i; 7. Pomaknuta je klavijatura za 150 milimetara udesno; 8. Kazan koji je bio pode{en na plinsko grejawe obra|en je i pode{en za elektri~no grejawe;

(^edomir Marinkovi})

9. Peraja doweg ~e{qa, koja slu`e za razlagawe matrica, ispravqene u kandu pripremi za prelaz punijih matrica; 10. Svi koturovi ({ajbne), koji slu`e za pokretawe i u~vr{}ivawe pojedinih delova novonapravqeni i prepravqeni. Posle ovako temeqitih inovatorskih izmena na Simpleksovoj i Linotip ma{ini, omogu}eno je svakom ma{inskom slaga~u da sa voqom i posebnim zadovoqstvom prione na

^eda Marinkovi}, monter slovoslaga}ih ma{ina

svedo~ewa
posao, bez straha da }e mu ma{ina i daqe praviti ranije pote{ko}e, {to mu je omogu}ilo da potpuno iska`e svoje slovoslaga~ko ume}e. Marinkovi}evo inovatorstvo prihva}eno je sa priznawem u Borbinoj {tampariji, i za wega ovaj izuzetan stru~wak dobio je nagradu od 10.000 tada{wih dinara, dok ga je Uprava Sindikalne podru`nice nagradila pismenom spomenicom u ko`nom povezu. Izneseno kazivawe o inovatorstvu ^edomira Marinkovi}a, ovde na wegov na~in ispisano, ima za ciq da poka`e mladim generacijama na{ih tipografa, i ne samo wima, kako se nekada, pre 57 godina radilo, ali i kako razmi{qamo o unapre|ewu rada u {tampariji. Ali, da ne bismo bili nepravedni i prema drugim inovatorima, spomenimo na ovom mestu i ~iwenicu da je Borbina ekipa mehani~ara uradila dva gis aparata, dok je mawih inovacija bilo mnogo u skoro svim fazama rada.

Odeqewe ma{inske slaga~nice

#!

svedo~ewa

^ovek Borbine {tamparije

[tampariju Borba do{ao sam 1964. godine i odmah prionuo na posao u rotaciji kao ma{inista na Plamagu u kojoj je {ef bio Dragoje ^ubrak, a wegov zamenik Jovica Ki{dobranski, vrhunski stru~waci, koji su nam mnogo pomogli da sve svoje poslove uradimo na vreme i sa puno radnog elana. Bez ikakve posebne obuke, sa Alberta smo prelazili na Plamag, postaju}i tako {kola Borbine {tamparije za ma{iniste, a izgaraju}i svojski na poslovima, pa uspesi nisu izostali. Savladav{i posao na Plamagu mi smo se, u stvari, pripremali i za mali Plamag koji je stigao kod nas 1967. godine, i na kome smo bez ikakve obuke, radili na {tampawu novina. Borba je u to vreme, za sve nas mlade, bila veliki izazov, a posla je bilo napretek, te se tako kroz rad i usavr{avalo, rade}i na rotaciji. U to vreme kao tipoma{inista radio sam od pola {est uve~e do jutra, pa nisam imao dovoqno vremena za neko ve}e dru`ewe, iako sam sa svima bio u dobrim odnosima. Radili smo i subotom i nedeqom, imali malo vremena za drugovawe, i to za vreme pauze, za vreme ve~ere u Klubu na petom spratu i za vreme dr`avnih praznika, ~emu je najvi{e doprinosio na{ voqeni {ef ^ubrak, za sve nas veliki ~ovek i veliki stru~wak. Posebno bih naglasio lepu saradwu sa elektri~nom i mehani~arskom radionicom, u

(Milan Krivoku}a)

Milan Krivoku}a

kojima su {efovali izvrsni stru~waci: Rade Gavrilovi}, Marjan @erovnik, odnosno u mehani~arskoj: Aca Stankovi}, Rade Trifunovi} i Predrag To{i}. Oni i wihovi pomo}nici i saradnici u radu provodili su mnogo svog vremena u rotaciji, kako bi na vreme popravili svaki eventualni kvar. Osim toga, naglasio bih i to da su oni ~esto i pojedine delove za ma{ine pravili, jer trebalo je mnogo vremena da pro|e da bi oni stigli iz Nema~ke. Jer, rotacija je radila gotovo non stop, budu}i da smo

#"

svedo~ewa
imali velike tira`e od preko pet stotina hiqada primeraka. U to vreme, rad u rotaciji bio je vrlo te`ak, najte`e mogu}i, pa zato i nije slu~ajno da su se rotacioni ma{inisti upore|ivali sa rudarima. Buka preko 160 decibela, pra{ina, miris farbe, nedostatak kiseonika u prostorijama ~inili su svoje, {to je negativno uticalo na rad ma{inista i na wihovo zdravstveno stawe. Zato smo i mi, ma{inisti, kao i ru~ni slaga~i, dobijali da pijemo mleko, {to je bila neka vrsta za{tite. Zbog toga nam je i radni sta` bio benificiran. U to vreme ve}inu repromaterijala koristili smo kupuju}i ga od Hromosa, jedine firme koja je, tada, uvozila materijal, dok smo boju poru~ivali od Zvezde, iz Gorweg Milanovca, ~iji sam ja bio promoter. Papir je, 80% bio iz Mitrovice, a 20% iz Finske za boqe otiske. Kada sam postao rukovodilac trudio sam se da uvek budem u pogonu, da usmeravam rad preko anga`ovawa pojedinaca, anga`uju}i u tome i predradnike, i da odr`avam prisnu, kolegijalnu, ali i radnu atmosferu, ne gledaju}i na radno vreme. Tako se, ~esto, doga|alo da sam radio i po 24 ~asa, a tome su me nau~ili prethodnici. Rado se i danas se}am toga, ali i qudi kao {to su bili Simke, Aca Stankovi}, a rado

Milan Krivoku}a prima nagradu od Tome Tati}a, tada{weg direktora

##

svedo~ewa
i onih poslova koji su se odnosili na moj (i na{) dru{tveni rad. Jer, moj rad je po~iwao u 17,30 i trajao sve do 3 ili 4 ujutru, da bi ve} u 10 ~asova bio na sednici Radni~kog saveta ili Upravnog odbora. Moja uloga u radu tih samoupravnih institucija nije bila mala, a ja sam je shvatao vi{e kao odgovornost negoli po~ast. Razume se, to su znali drugi da cene, pa sam zato, bez hvalospeva, bio i po{tovan i uva`avan od skoro svih zaposlenih u na{oj Borbi, ali i van we. Godine 1993, kada je situacija u dru{tvu bila veoma te{ka, a u Borbi slo`ena, za direktora postavqen je dipl. in`ewer Toma Tati}, a ja za wegovog pomo}nika. Zatekli smo {tampariju bez dovoqno repromaterijala, radnici su bili na prinudnim odmorima, a {tamparija u velikim dugovima. Tada smo na~inili plan kako daqe, donev{i odluku da nijedan radnik ne dobije otkaz. Ubrzo je dogovor i plan doneo plodove, pa smo od 26 izdawa, koliko smo zatekli, uspe-

[tampari dve generacije: Branislav Filipesko i Milan Krivoku}a

#$

svedo~ewa
li da do|emo na 76 izdawa. Takva situacija pozitivno se odrazila na radnike i ceo na{ kolektiv. Sa zaposlenima smo se dogovorili da li~ne dohotke ne pove}avamo enormno, ali da ipak pratimo rast tro{kova `ivota, budu}i da smo u{li u investicije od oko 5.000.000 maraka za Uniset i hemigrafiju, a za fotoslog jo{ 2.500.000 maraka, tako da se ukupna investiciona ulagawa pribli`avaju brojci od 8.500.000 maraka sopstvenih sredstava. Ma{inu smo isplatili 1996. godine, ali bi na ovom mestu vaqalo napomenuti da u vreme kada smo i{li da nabavqamo ma{inu, a to je bilo vreme sankcija, na{i qudi su nas slu{ali sa zebwom, koju }e vreme potpuno potisnuti, jer su do{li dobri rezultati. Dugove smo isplatili do centa, te nikome nismo ni{ta dugovali. Ma{inu smo isplatili iz tri dela: prvi put 45%, drugi 40%, a 15% po prijemu ma{ine. Za Uniset smo obezbedili i specijalizacije, te su tako na{i ma{inisti i{li na obu~avawe, da bi nakon toga uspe{no radili na ma{ini. Kada smo sa~iwavali plan kupovine uniseta ostavili smo prostor za dogradwu ma{ine koja bi radila komercijalne poslove u boji, a za{to se odustalo od toga nije mi poznato, mada mi je te{ko da to shvatim, jer sam ja (i mi) ulo`io celog sebe da bi realizovali poslove. Kada sam 1996. godine oti{ao u penziju, ostavili smo pun magacin ofset plo~a, polimernih plo~a, potro{nog materijala, filmove za Sajteks, 4+ fotopapir za fotoslog, te hemikalije, i sve to sa dobrom finansijskom podlogom. Tako je to bilo tada, a kako je sada, i kako }e daqe biti, vide}emo. U penziji sam, i na pitawe {ta mislim o na{im penzionerima ka`em: briga o penzionerima je dosta neorganizovana, a zaposleni danas trebalo bi da znaju da }e i oni jednog dana u penziju, tj. da je ono {to danas koriste stvarao neko pre wih. Savetovao bih zato mla|e kolege iz {tamparije da svoje poslove obavqaju savesno, odgovorno i na vreme, da po{tuju stru~nije i veruju starijim kolegama. Kao potpisnik akcionara smatram da smo zaustavqeni na samom po~etku, jer akcionari nisu samo oni qudi koji su oti{li u penziju, nego i svi oni zaposleni. Pa kada se to tako shvati, situacija }e se popraviti, jer }e tada akcionari koji rade da rukovode, po{to mi, penzioneri imamo druk~iji interes od wih. Na Dan [tamparije ne dolazim, jer ru~ak na koji se tada qudi pozivaju ne bi smeo da sam sebi bude ciq. Penzioneri bi trebalo vi{e da se uva`avaju, a to zna~i da budu i slu{ani po mnogim pitawima, jer oni `ele dobro [tampariji. Penzionerske dane provodim radno i anga`ovano, jer poma`em posinku da uspe u svojim nastojawima da stvori ono {to gradu treba da ima univerzalnog grafi~kog stru~waka na ~elu {tamparije. Dosta se kre}em, dru`im sa prijateqima kojih je podosta, idem po Zemunu, `ivim i radujem se `ivotu i svemu {to je dobro, humano i plemenito.

#%

svedo~ewa

Klub-restoran, mesto sastajawa poznatih

(Ivan Ne{kovi})

Borbinoj {tampariji proveo je punih 40 godina, od 1964. do 2004. godine, kada je, nedavno, oti{ao u zaslu`enu penziju. U woj je radio najpre na poslovima konobara, a zatim i {efa na{eg restorana, zadu`en za ishranu zaposlenih. Upu}en je u sva de{avawa koja su se doga|ala, ~esto i prepri~avala u restoranu, na mnoga od wih znao je uzroke i odgovore, mada ne

i na pitawe: Gde se nalazila prva Borbina menza. Dosada{wa saznawa kazuju da se u vremenu od 1945 1947. godine ona nalazila u Borbinom dvori{tu, gde se hrana spremala na kazan~etu, a potom i na uglu gde se danas nalazi Dom omladine, i gde se ona pripremala i za zaposlene iz [tamparije Kultura. Sa razvojem na{e [tamparije, postepeno se razvijao i bogatio i restoran Borbe, mewaju}i svoja sedi{ta: od 3. sprata do petog, da bi na kraju dva puta bio na {estom spratu.

[ef Ivan Ne{kovi} sa osobqem restorana

#&

svedo~ewa
O sebi i radu Borbinog restorana rekao je, a mi pribele`ili, slede}e: Jubilej Borbine {tamparije, 60 godina, koji slavimo u novembru mesecu 2004. godine, poklapa se sa 40godi{wicom moga rada u woj i mojih (i na{ih) podse}awa na neke zna~ajne doga|aje i qude, kao i na prilike i atmosferu kroz koje smo prolazili, grade}i ovaj na{ zajedni~ki dom. A tih trenutaka i doga|aja bilo je uistinu puno, vremena druga~ija, i bogatija, ali i siroma{nija, kako se na wih gleda iz dana{we perspektive. Na{ ~uveni klub nalazio se na 111 spratu i bio je u trendu, {to bi se danas reklo, budu}i da je bio zborno mesto okupqawa poznatih i zanimqivih li~nosti, na razli~ite na~ine vezanih za rad na{e ku}e. I dandanas se rado se}am Pelea, ~uvenog brazilskog fudbalera, te Roja Tinisa glumca vrlo popularne i gledane serije Dugo toplo leto, Gradi} Pejton i dr. Dolazak estradnih zvezda u na{ restoran bio je, gotovo bi se moglo re}i, svakodnevni, zbog toga {to su dolazile da daju intervjue TV novostima ili Saboru, pa su tako u restoranu mogli da se sretnu i vide i \or|e Marjanovi} i Radmila Karaklaji} i Miroslav Ili}, koji je, reklo bi se, iz na{eg kluba zapo~eo svoju peva~ku karijeru, pa i brojni drugi umetnici raznih umetni~kih disciplina. Ali, nisu izostajali ni politi~ari kao ni diplomate i strane delegacije, da bi posle obavqenih poslova u restoranu Borbe potra`ili predah uz pi}e i specijalitete ku}e. Pa ipak, najdra`i gosti su mi (nama) bili grafi~ari i novinari, za koje je na{ Klub restoran uvek bio rado otvoren. Mo`da i zbog toga {to su uvek i{li na jo{ jedno. Bez hvalospeva isti~em da je restoran Borbine {tamparije uvek bio na visini svog glavnog zadatka: {to kvalitetnije ishrane svih zaposlenih, spremaju}i po petnaestak do dvadesetak jela. U wegovom radu bilo je, na`alost, i te{kih trenutaka, naro~ito 1993. godine, u vreme nenormalno velike inflacije, kada gotovo i da nismo imali ~ime da spremamo hranu. Doga|alo se da radnici sami od svojih ku}a donose zapr{ku, kako bi jelo bilo zapr`eno i ukusno. A kako je na{ restoran bio namewen prevashodno grafi~arima, to smo spremali jela sa ve}im kalori~nim vrednostima, u ~emu nam je, svojim savetima, pomagala na{a lekarska ordinacija, prave}i sa nama jelovnike, i vode}i ra~una o tome koji su dani u {tampariji, usled postoje}ih poslova, bili najte`i. Nedavno sam oti{ao u zaslu`enu penziju. U Borbi sam proveo ceo svoj radni vek, ~uvaju}i se}awa na qude i doga|aje u woj na primer na one vezane za poqoprivredno dobro u Be{koj, ekonomiji gde su svakog ~etvrtka, jer je bio slobodan dan, odlazili na{i radnici na izlet, a da bi poja~ali ishranu i radili u udarni~kim brigadama, ~esto i po sedam dana u vreme sezonskih poslova. Oti{ao sam u penziju sa iskrenim uverewem da }e na{ restoran i daqe uspe{no raditi, na ponos svih zaposlenih u [tampariji, kojima od srca ~estitam veliki, dragi 60godi{wi jubilej.

#'

svedo~ewa

Pele, fudbalska legenda, u poseti restoranu [tamparije

$

svedo~ewa

Delo velikog ~oveka

(Du{an Novakovi})

adna biografija Du{ka Novakovi}a, diplomiranog ekonomiste, veoma je bogata. Tokom tri decenije, Du{ko je zauzimao rukovode}a mesta u Stru~nim slu`bama Radne zajednice, cewen kako od svojih kolega u kolektivu tako i kolega iz ostalih novinskoizdava~kih preduze}a {irom na{e zemqe, tada SFRJ. Bio je inventivan, elokventan, radan i veoma kooperativan u saradwi sa svojim kolegama. Aktivno je radio u stru~noj grupi sa Bogdanom Bogdanovi}em, @ikom Panti}em, Kosarom Gostin{ek i Draganom Vojvodi}em prilikom kreirawa i stvarawa koncepcije zajedni~kog proizvoda (prihoda) koji se du`e vremena primewivao kod formirawa i raspodele ukupnog prihoda svih osnovnih organizacija udru`enog rada. Rezultati su bili fenomenalni. Prestale su maratonske rasprave oko internih cena koje su jedni napadali a drugi hvalili. S ponosom se mo`e re}i da je NIGRO Borba, prva u na{oj grupaciji, uvela obra~un zajedni~kog prihoda i da je mnogim kolektivima u zemqi slu`ila kao {kolski primer pravilnog obra~una. Bio je u grupi sa @ikom Panti}em i Predragom Stojkovi}em kod formirawa normativa rada i materijala za [tampariju. Ovi normativi odr`ali su se vi{e decenija, a neki su i daqe na snazi, zavisno od izmewenog, modernizovanog tehnolo{kog procesa izrade {tampe. Naro~iti doprinos, Du{ko je dao kao pomo}nik direktora [tamparije za ekonomska i

@ika Panti} i Du{ko Novakovi}

finansijska pitawa, na poslovima planirawa prihoda i rashoda i fizi~kog obima proizvodwe, a pre svega na operativnim poslovima finansijskih transakcija i raspodeli dohotka u saradwi sa Ekonomskim biroom stru~nih slu`bi Radne zajednice. Ni{ta mawe rezultate dao je u investicionoj grupi koja je radila na modernizaciji tehnolo{kog procesa u [tampariji. Jednom re~ju, Du{ko je bio od velike koristi na svakom radnom mestu. Svoje znawe i iskustvo nesebi~no je prenosio na mla|e kolege. Zbog svoje neposrednosti i kooperativnosti, bio je omiqen u dru{tvu. Vreme prolazi, uspomene ostaju.

$

Grupa na{ih radnika na izletu 1983. godine u Dowem Milanovcu

svedo~ewa
Iza 60 godina sjajnog tehnolo{kog razvoja i milionskih tira`a preko 100 novina, listova i ~asopisa stoje weni stvaraoci radnici [tamparije Borba. Mnogi od wih su do{li prvog dana wenog rada i ostali 40 godina. Zato sve pri~e o [tampariji, pa i ova jubilarna, u ~iju ~ast izlazi i ova Monografija, ne bi bile potpune bez se}awa qudi koji su je stvarali, ali je i [tamparija stvarala wih. Gradili su je, ugra|uju}i sebe, kao svoju drugu ku}u, `iveli i rasli sa wom. A `ivot [tamparije je kao i `ivot novine: doga|aji, doga|aji... nekad sme{ni, nekad tu`ni, puni obrta, radosti, straha i ponosa, izazova... Posle 60 godina su to rad, `ivot i se}awa radnika [tamparije Borba...

Enigma

Rade Ristivojevi}, grafi~ar

osle specijalizacije u Francuskoj uspeli smo, za vrlo kratko vreme (2 meseca), da ma{inu ROTOGAZETA montiramo, na{telujemo i pustimo u probni rad. Tih dana rad na monta`i trajao je od 723 ~asa. Odr`ao nas je izazov i veliki entuzijazam... Kroz ekipu monta`e prodefilovali su, pored na{ih qudi, Francuzi, Nemci, Englezi, [ve|ani... Sporazumevali smo se internacionalno... grafi~kim jezikom. Na{ prevodilac nam je bila od velike pomo}i, ali i mi woj. Znate kako, ma{ina francuska a u na{oj grafi~koj tradiciji grafi~ki izrazi dobrim delom nema~ki, a treba prevesti na srpski.

Komandnu tablu na Gazeti uradili su na{i qudi. Na ma{ini je pisalo ROCKWELL ime firme. A tabla komandna, na{ ponos bez imena. Jednoga dana na woj zatekosmo prilepqeno zaglavqe lista Enigma. Gospodin Diter, koji je vodio poslove u ime ROCKWELL-a shvatio je poruku: kada se vratio iz Nema~ke doneo je izliveno ime Borba i sam pri~vrstio na komandnu tablu. I danas ime Borba stoji uz ROCKWELL, svetsku marku koja radi i NASSU.

Miris olova
o`da je ~udno, ali mene je miris olova koji se rasprostirao od ulaska u ku}u fascinirao. Mo`da sam zato i ostala 39,5 godina... To je bio miris novina, miris atmosfere koju ova ku}a ima. To u|e u krv. A u Korekturi su nas ~ekale novine od ju~e sa obele`enim gre{kama i imenima gre{nika. Mogli smo da napravimo samo 26 slovnih gre{aka mese~no, vi{ak, kakav paradoks, bile su sankcije... Suo~avawe sa onim ju~era{wim bio je trenutak straha i opu{tawa, ujed-

Jelisaveta Petrovi}, korektor

$!

svedo~ewa
no. Jer, radilo se puno (kongresi, govori) uz mnogo dopuna, naknadno unetih re~enica, a to zna~i mnogo superica... Trebalo je pre`iveti eventualnu gre{ku i razne neprijatnosti koje one donose. Na prelomu su uvek bila dva korektora, uz novinare, urednike... ^ak je i direktor dolazio da prisustvuje ra|awu novine. U vreme Konferencije nesvrstanih zemaqa na prelomu smo iz olova ~itali slova okrenuta natra{ke da bi sve i{lo br`e. A trebalo je uraditi besprekorno. To je bilo moje vatreno kr{tewe. goslaviji. Mi mladi, imali smo tada {ta da nau~imo od na{eg najboqeg stru~waka Veqe Lojanice, a qubav prema [tampariji usadio je u nas Milan Krivoku}a. Sve to zajedno omogu}ilo nam je da {tampawe milionskih tira`a, kada je rad trajao i po 12 sati, obavqamo profesionalno i odgovorno. Odeqewe ekspedicije je moje drugo iskustvo, druga~ije u svakom smislu. Kada sam do{ao u Ekspediciju mislio sam da je to u odnosu na {tampawe novine mawe zna~ajan posao. Me|utim, novina `ivi jedan dan tako da se u tom kontekstu ekspedicija po svom zna~aju za ukupnu na{u delatnost izravnava sa ostalima. Novina ne sme da kasni, to je imperativ. Odeqewe ekspedicije, ~iji rad je timski, izbaci mese~no 10 miliona primeraka razne {tampe. To je ogroman posao koji zahteva velike napore i veliku odgovornost svih zaposlenih.

Vrhunski stru~waci

a 34 godine rada u [tampariji pro{ao sam veliki deo proizvodnog procesa na{e ku}e. Period proveden u SUBURBANU smatram najplodnijim i najlep{im svojim periodom u kome sam imao i dve specijalizacije. Moram da istaknem da je to odeqewe bilo sastavqeno od izuzetno ~asnih qudi kojima je [tamparija bila druga ku}a. Vreme je pokazalo da su to bili i ostali vrhunski grafi~ari, poznati ne samo kod nas u ku}i ve} i u tada{woj Ju-

Mi{ko Mileti}, rukovodilac Sektora {tampe

Olimpijada

tamparija Borba u~estvovala je na Zimskoj olimpijadi u Sarajevu 1984. godine, razume se ne na sportskim borili{tima ve} tamo gde smo mi, weni

Radi{a Tadi}, graf. in`., rukovodilac Razvoja

$"

svedo~ewa
@e| za znawem

M
stru~waci, najboqi: u slagawu, na pet svetskih jezika (engleski, francuski, ruski, nema~ki i srpski), raznovrsnog propagandnog i ostalog sli~nog materijala za potrebe Olimpijade. Dobijeni posao Borbina {tamparija je uradila na vreme i vrlo stru~no na na{em fotoslogu, no{ena na krilima rodoqubqa i patriotizma. Na{ fotoslog postojao je ve} pet godina. Iako smo imali dosta iskustva u pripremawu novina na novoj tehnologiji, moram da ka`em da je za na{ mladi kolektiv rad za Olimpijadu bio veliki izazov i velika ~ast. Patriotska. Taj ose}aj da radimo ne{to veliko za svoju zemqu, da u~estvujemo, zajedno sa na{im sportistima, u manifestaciji kojom na{a zemqa treba da se prezentira svetu, ispuwavao nas je ~udesnom energijom koja nam je omogu}avala da rad od izjutra do 23 sata posle pono}i, i uz sve nervoze i umor koji s tim idu, podnesemo i izdr`imo. Zadwu fanu smo izbacili 13. januara, uo~i Srpske nove godine, tako da smo ~a{u u ~ast Nove godine i zavr{etka posla, i u ~ast predstoje}e Olimpijade, popili u fotoslogu.

Rade Zdravkovi}, grafi~ar

oj profesionalni put u [tampariji zapo~eo je od ru~nog slaga~a u olovu, zna~io je savladati znawa monta`era - kopiste i daqe u novoj tehnologiji fotosloga, dokazati se kao operater, programer preloma i tehnolog fotosloga. To je put kontinuiranog u~ewa. Sva ova znawa stekao sam zahvaquju}i [tampariji, koja mi je omogu}ila da moja ve~na `e| za novim saznawima, postane stvarnost. Nije bilo lako pre}i ovaj put, ali qubav prema poslu koji radim bila je uvek moj pokreta~. Ona me inspiri{e da ono {to radim, radim do kraja i sa puno zanosa. Zanos se ra|a iz qubavi, a qubav je imenica `enskog roda... Osvojili smo novu tehnologiju rada na RS ra~unarima i trasirali daqi put za saradwu sa redakcijama. Ostvarili smo integraciju teksta i slike, elektronski prelom cele strane, prvi na ovim prostorima. Na{a [tamparija ovom tehnologijom dobija proizvodnu sigurnost, veliko smawewe tro{kova u repromaterijalu, brzinu u izradi i boqi kvalitet proizvoda. Do{li su novi skeneri, novi osvetqiva~i, predstoji nam direktno osvetqavawe na plo~u (CtP) - stalni razvoj podrazumeva nova znawa. U na{oj ku}i vlada veliko interesovawe zaposlenih za novu tehnologiju, naro~ito me|u mladima. Sre}an sam zbog toga, jer to je na{a budu}nost. Zato treba uvek obu~avati {to ve}i broj qudi, dati svima {ansu.

$#

svedo~ewa
Zastava
ovek nije uvek svestan ku}e u kojoj radi. U [tampariji sam 34 godine, ose}am se u woj kao u starim papu~ama: naviknuto, blisko kao u svojoj ku}i. Na neki na~in obi~no. Nekad lak{e, nekad te`e, nekad gorko, nekad vedro... Ali kad sam oti{ao u Nant na specijalizaciju, tek tada sam osetio {ta zna~i raditi u ku}i kao {to je [tamparija Borba. Prilaze}i fabrici ROCKVELL videli smo da se na jarbolu, ispred upravne zgrade, vijori jugoslovenska trobojka. Na na{e veliko iznena|ewe bila je to na{a, jugoslovenska zastava. Stali smo uzbu|eni, ponosni... U holu zgrade, na oglasnoj tabli, nalazila su se na{a imena i re~i dobrodo{lice... Sve vreme dok smo bili tamo, vijorila se na{a zastava. Ostala je da se vijori i kad smo odlazili.

No} prosutog rama

e no}i, pedesetih godina, sve je mirisalo na jo{ jednu mirnu, tre}u smenu, predvo|enu legendarnim {efom smene \okom. Bilo je to vreme vru}eg sloga pa zato, olova, olova svuda oko nas, nekoliko de`urnih ma{inskih slaga~a predvo|enih bata Milencetom i prvom violinom slaga~a Dragim Stojiqkovi}em, uvek spremnim na {alu. Kao po pravilu, prva strana ostala je na kraju da se zatvori list i i{~ekivawe se oteglo. Pojavquje se kona~no de`urni urednik Karan. Vidno uznemiren, ulazi hitno u ma{insku slaga~nicu sa Tanjugovim rukopisima koji se odmah cepaju u delove i daju na slagawe. Nama na prelomu saop{tava o nesre}i u rudniku, otmici aviona... i o potrebi da se, naravno, 1. strana hitno mewa. Vade se odmah suvi{ni tekstovi iz strane, na vrsta~ima se sla`u ru~ni naslovi i podnaslovi koji ve} sti`u iz ma{inske slaga~nice. Tekstove na par~e korektori ~itaju stoje}i uz regal, opslu`uju}i istovremeno i ma{insku, a i Mileta na presi koji jedva sti`e da vadi obavezna 4 otiska za korekturu, de`urnog urednika, ma{insku za normu i dr.

Lazar Ko{~ica, mehani~ar

Jovan Jovanovi}, korektor

$$

svedo~ewa
Zuji ko podmazano. \oka je rasporedio sve raspolo`ive snage fenomenalno, pa je 1. strana krenula kolicima ka Miletovoj presi na tzv. apcigovawe u tri primerka. Po zavr{enom apcigovawu prve strane, Mile apciger, koji ina~e za vreme rada nije prelazio granicu od 0,1, skida ram sa prese, pakuje ga na kolica i kre}e ka \oletovom mestu da na regal istovari tu stranu. A onda, {ok. Prilikom isporuke strane sa kolica na regal, nespretnim manevrom, Mile apciger ispu{ta ceo ram koji pada na betonski pod i rastura se bukvalno u par~i}e. Sve je prosuto: ru~ni naslovi, podnaslovi, kli{ea, viwete, olovni redovi od garmonda, cicera, petita do nonparela... Tajac. Muk. U~inilo nam se i da su sve ma{ine stale. O~i cele ekipe fiksiraju \oku o~ekuju}i wegovu ve} poznatu reakciju, ali spremni da istovremeno odbranimo jadnog Mileta koji sedi na podu sklup~an, drhte}i kao prut. Usledio je drugi {ok. \ole se nasme{i i to od srca, uze onaj novi jo{ mokar otisak 1. strane, iscepka ga na delove pa ih podeli svima, ne pitaju}i i ne komentari{u}i {ta da se radi. Svi se razletesmo po ru~noj i ma{inskoj slaga~nici, kao u transu... Se}am se da su korektori ma{inskim slaga~ima na uvce diktirali starenove tekstove direktno iz ise~aka, ~itaju}i istovremeno u slogu i tu u ma{ini tra`e}i eventualnu gre{ku. Bez otiska. Bilo je to za pam}ewe u uslovima kada nema{ ekran, mi{a, i ostalu skalameriju pa da odmah vrati{, i to bez problema, istu stranu na ekran. Ne gre{im ako tvrdim da je te no}i prva kompletna strana u vreme vru}eg sloga formirana ba{ za Ginisa. Na{em junaku bata Miletu nije falila ni dlaka sa glave, niko nije ni pomenuo autobus i svi smo u kompletu zavr{ili u onda kultnom mestu, podzemnom prolazu, u Nu{i}evoj, do~ekav{i jutro. Ovi novi klinci za kompjuterima, koji sada prave novine, ne poznaju pojmove iz ovog teksta, kao {to su apcigovawe vrsta~, pregovawe, presa livewe, mokri {ifovi za otiske i dr. To je danas istorijsko pam}ewe.

Posle umetnosti elektronika

Gojko Barac, Hemigrafija

ekada se kod nas crtalo rukom, ~etkicom i bojom. Kolor se ecovao i doterivao na procenat boje koji je potreban. Trebalo je imati ruku i oko, jer je svaki kolor morao da pro|e kroz ruke litografa. On je morao biti pravi umetnik pa da kolor dostigne vernost originala. Trebalo je: ecovati, abresovati, fraj{tendovati i ukopiravati kolor u kolor, tekst u kolor i sve se to moralo raditi ru~no. Dolaskom skenera i sajteks-opreme (SCITEX-a) vrednog milion DM, sve radi elektronika i sada su kapaciteti mnogo ve}i. Na skeneru se prvo odvoje boje i po{aqu na prizmu gde se ofarba {trih i unesu kolori na prelomqenu stranu. [pigl ({trih) se dobije od redakcije, pa se po zahtevu redakcije strana oboji i kompletna se, posle obra~una, po{aqe na restar za izradu filmova. Kupovinom nove elektronike napravqen je ogroman skok napred, koji je, svakako, samo jedan od mnogih u budu}nosti, jer se grafi~ka tehnika stalno usavr{ava.

$%

svedo~ewa
Neprekidna transformacija
tamparija je `ivo bi}e - u neprekidnom kretawu. Svakoga dana tu se doga|a ~udo: rezultati timskog rada mnogo qudi, opredmeti se u proizvodu satkanom od duha i rada ruku. Da bi to bilo mogu}e, potrebno je jo{ ne{to: gledawe u sat svakog dana, ali i stalno uperen pogled u budu}nost. Imala sam zadovoqstvo da se pridru`im tom pogledu u budu}nost u vreme prave tehnolo{ke revolucije u grafi~koj industriji. Zadovoqstvo zato, jer je moj skromni doprinos pratio transformaciju na{e [tamparije od zanatskog preduze}a u moderan industrijski {tamparski pogon. Ulo`eni trud da se prikupe informacije, da se usvoje znawa kroz obuke, da se postave nove ma{ine i ure|aji, prevedu priru~nici za rad i odr`avawe, urode na kraju, svaki put, jednim lepim novim po~etkom. Bilo ih je mnogo, kao na primer no}na groznica pripremawa prvog broja lista Borba na novom sistemu za svetlosni slog. Ili prva no} uskla|enog rada nove Comet {tamparske ma{ine za FERAG sistemom za transport novina i ubacivawe priloga: uzbudqivo pove}awe brzine {tamparske ma{ine, dok odjednom novine ne po~nu da {etaju iznad glava, vise}i na {tipaqkama izukr{tanih transportera kao na karuselu i da upadaju u velike bubweve, o~ekuju}i svaka svoj prilog. Qudi sve~ano napetih lica, uzbu|enog srca, tajno stisnutih pal~eva postaju na ovakvim sve~anim po~ecima jedan slo`an, odgovoran i uspehom savladanog novog zadatka, zadovoqan tim. Atmosfera tih no}nih sati je ne{to ~ime se zarazite i zbog ~ega ostajete. Budu}i razvojni put }e doneti nova sa`imawa proizvodnog procesa, sada u {tampi, kao {to je najpre bilo u pripremi sloga i {tamparske forme, ali neka i mla|i to znaju: od novog ne treba samo strepeti zbog smawewa broja radnih mesta. Nova znawa transformi{u, nadogra|uju i osloba|aju qude, {to duh odr`ava mladim i oplemewuje ga, a na ovom poslu }emo uvek ostati tim - {to je spas od prete}eg otu|ewa.

Svetlana Stevi}, dip. filolog, inokorespondent Slu`be razvoja

Revolucija
otacija visoke {tampe je do`ivela revoluciju kada je sa rada u olovu, kojim sam po~eo moj radni vek u [tampariji, pre{la na fotopolimere. To je tehnologija lak{a za rad, jer radnik vi{e ne nosi plo~u te{ku 15-18 kilograma, ve} je sada plo~a te{ka 300 - 400 grama. S druge strane olovna zaga|ewa koja su bila opasna po `ivot radnika, (ma{inista ima specifi~nu te`inu olova koje nosi u sebi - ta gorka {ala je, sre}om za nama), su svedena na minimum. U kvalitativnom smislu dobili smo boqi otisak, lak{e rukovawe i lak{i rad. Odeqewe rotacije je imalo 120 radnika, tada je broj smawen na 50. Svojevremeno, u vreme velikih tira`a koji su se peli na 700 - 800 hiqada dnevno i u vreme vanrednih situacija radilo se danono}no. Svi na{i radnici, bez izuzetka, bili su spremni da, ako je trebalo, ne izlaze iz {tamparije. Fotopolimere smo uveli 1988. godine. Na{i qudi su mnogo o~ekivali od ove tehnologije, radovali joj se, ali su sankcije prekinule ovaj na{ hod. Verujemo da dolaze boqi dani kada }emo mo}i da radimo punim plu}ima - grafi~kim. Danas je to istina, iako je mnogim na{im kolegama koji su oti{li u penziju nose}i olovo u sebi, a koji su dali veliki doprinos ovom odeqewu, to ostao nedosti`an san.

Miroslav Zari}, tipoma{inista

$&

svedo~ewa

(Leontije Leka Rankovi})

Prvi koraci ka fotoslogu

ostalo ne tako mnogo vremena pa da zavr{e svoj radni vek uporno su bili protiv velikih investicija i podr`avali su one koji su bili za to da treba {to vi{e para podeliti u li~ne dohotke. Mnogo sebi~no, zar ne? Ostareloj upravi nije padalo na pamet da u~i pod stare dane, jer znawe sa kojim su raspolagali nije bilo dovoqno da se krene u kvalitetniju {tampu.

edamdesetih godina pro{log veka u ku}i Borba postalo je kriti~no, zbog zastarele tehnologije u {tampariji. Olovna tehnologija u novinskim ku}ama zamewuje se brzim ~etvorobojnim ofset rotacijama {to je omogu}ilo da izdava~i dnevnih listova svojim ~itaocima ponude lepu {tampu. Dodu{e, nedeqna i neka druga izdawa velikih tira`a, {arenila su se zahvaquju}i tifdruk bakro rotacijama, uprkos vrlo skupoj pripremi. Tada{we republike u SFRJ svoje dnevne listove ubrzano pripremaju da izgledaju evropski. A u Borbi? Visoka {tampa, priprema sa olova i ni{ta vi{e. Redakcijama dnevnih listova, a naro~ito nedeqnih, biva jasno da }e ~itaoci i}i tamo gde je boqa {tampa. Situacija je ista i u Upravi redakcija i u [tampariji kada je u pitawu dono{ewe odluka da se mora i}i u velike investicije. Kadrovi kojima je

Leontije Rankovi} operater

$'

svedo~ewa
Ipak, pod pritiskom mladih kadrova kre}e se u {kolovawe in`ewera {tamparske struke a tehni~ke redakcije stidqivo otvaraju vrata dizajnerima i likovwacima sa Primewene umetnosti. Direkcija Borbe otvara odeqewe za razvoj koje ima savetodavni zadatak. Dosta se putovalo po svetu i dosta je vi|eno velikih {tamparija i redakcija. Vode}i ~ovek u odeqewu za razvoj {tamparije, Slavko Mili}, je i savetnik direktoru po pitawu koja oprema treba da u|e u Borbu da bi preporod bio mogu}. (Wegovo drugo ime me|u skepticima bilo je @IL VERN). Plan je glasio: Prvo obuka kadrova u pripremi za {tampu na opremi koja treba da u|e u Borbu; Drugo obuka kadrova u rotaciji na ma{inama koje }e biti montirane u Borbi. Doneta je odluka da to bude po fazama. Treba ve} postoje}e kapacitete oplemewivati novim re{ewima sa mawim tro{kovima. Zna~i, kombinacija nove i stare tehnologije u pripremi. Napravqena je dobro osmi{qena kombinacija fotosloga i olovnog sloga. Kupovinom fotoslog ma{ina sa materijalnom matricom (prosvetqavawe slovnih znakova i ornamentike sa diska) omogu}ile su ma{ine: BERTHOLD STEMPEL; LETTER PHOTO sa sto diskova raznih pisama gde su slova mogu}a i do 15 cm visine; DIATYPE manuel, za nadnaslove, podnaslove i naslove do 36 punkta. Tehni~ki urednici su uvek dobili ono {to su osmislili. To je moglo zahvaquju}i neiscrpnim mogu}nostima objektiva, su`avawe, pro{irivawe, levi i desni kurziv, sen~ewe slova i {ta jo{ ne. Ovu tehniku koristili su i listovi koji su ostali na visokoj {tampi tako {to su u jo{ neuga{enoj cinkografiji kli{irali naslove po svojoj `eqi i formirali strane za stereotipiju. To su sve ma{ine za brzo kreirawe naslova {to novinsku stranicu ~ini lepom i privla~nom za ~itawe, {to je i ciq redakcija. Bio sam zaqubqenik u mogu}nosti tih malih ma{ina zanatske proizvodwe, jer se dalo primetiti na svim listovima koji su u{li u ofset {tampu sa kombinacijom otiska sa olovnog sloga za monta`u kolornih izdawa. Radovao sam se {to su nedeqna izdawa, kao {to su TV novosti, ostvarila astronomski tira` zahvaquju}i svom izgledu i tematici. To su Tasa i Xo tehni~ki urednici, znala~ki iskoristili. Do perfekcije smo ovladali rapidoprint ma{inom za brzo razvijawe. Rapidoprint papira i filma {to pripada reprofoto tehnologiji. Zahvalan sam onima koji su me predlo`ili da odem na obuku u Berlin kod proizvo|a~a ovih ma{ina firme BERTHOLD. Ja sam to opravdao svojim radom u prelaznom periodu do ga{ewa olovnog sloga i preuzimawa pripreme digitalnog sloga, te sam i ja pre{ao tamo. Ne bi bilo po{teno ne pomenuti u tom odeqewu rad pokojnog Nikole Stoki}a, veterana fotografije u mnogim novinama. Treba pomenuti i dvojicu drugara: Branka Bjeli}a Gacura i \or|a Bjelajca, koji su ostali do ga{ewa te tehnologije i uspe{no ispuwavali zahteve tehni~kih urednika, {to je u to vreme bila i obaveza [tamparije.

%

svedo~ewa

Najboqi skenerista Evrope

(Pri~a o Branku @akuli)

ranko @akula je me|u skeneristima i reprofotografima ono {to je ^ubrak me|u rotacionim ma{inistima. Ro|en je 6. maja 1934. godine u Li~kom Petrovom Selu kod Karlovca, pre`iveo poznatu golgotu srpskog stanovni{tva u toku Drugog svetskog rata i kasnije poha|ao Grafi~ku industrijsku {kolu, posvetiv{i se svom du{om reprofotografskom zanatu. U na{oj Hemigrafiji je radio od 1. 11. 1970. do 9. 6. 1993. godine na poslovima reprofotografa, predradnika istog odeqewa, i najdu`e i najslavnije kao skenerista. Kvalifikaciju visokokvalifikovanog reprofotografa stekao je u januaru 1971. godine. Branko je pokazivao izuzetnu zainteresovanost i qubav prema svom poslu, upoznaju}i se sa svim inovacijama i novom tehnikom i tehnologijom u ovoj oblasti. Pratio je i strane stru~ne ~asopise zahvaquju}i znawu nema~kog jezika i mogao je neumorno da diskutuje, analizira i prenosi svoje iskustvo u poslu. Zato je bilo normalno da je posle kupovine prvog skenera 1977. ba{ on sa kolegom Veliborom Stankovi}em poslat na obuku u Kil, u Nema~koj kod firme HELL. Vratio se sa odli~jem najboqeg evropskog skeneriste, o ~emu svedo~i i ~lanak u nema~koj stru~noj {tampi. Branko je od tada obu~io vi{e na{ih mla|ih skenerista. Kod wega su dolazili po

stru~ne savete i male profesionalne tajne i skeneristi Politike, BIGZa, Kovnice novca, Dnevnika, Novi Sad... Izrada bojnih izvadaka za reprodukciju postera i drugog kvalitetnog {tampanog materijala za poru~ioce izvan Borbe bila je poveravana Branku, pa se tih godina [tamparija Borba pro~ula po dobrom kvalitetu, {to je, naravno, donosilo vi{e posla, a Branku @akuli je uvek najve}a nagrada bilo priznawe za izuzetno ura|en posao.

Branko @akula za skenerom DC300

%

svedo~ewa

Najboqi srpski ma{inski slaga~

(Milovan Vujaklija)

brzini izrade sloga sa najmawe gre{aka, najboqim se pokazao ma{inski slovoslaga~ Milovan Vujaklija iz Borbine {tamparije. Dva puta po deset minuta bilo je dovoqno Vujakliji da za rad na }irilici i latinici sakupi pobedni~kih 2350 poena i tako bude najboqi u konkurenciji 14 u~esnika na poznatom takmi~ewu SIGRAFa u Ni{u, 1985. godine. Osam puta je u~estvovao na ovom uglednom nadmetawu tipografa Srbije, osvajaju}i naj~e{}e drugo mesto, tj. prvo u Ni{u. Milovan Vujaklija je grafi~ar koji je svoje ume}e slagawa tekstova izu~io u Grafi~koj {koli u Beogradu. U onoj ~uvenoj generaciji iz 1966. godine koju je predvodio razredni stare{ina, strogi ali pravi~ni i dobroqubivi Radenko Tomi}, profesor matematike, a kao direktor Milovan Vujaklija za ma{inom Linotype

vodio dragi Mojsilo Ziramov, i sam slaga~ po zanimawu. Prvo mesto osvojeno u Ni{u mi je posebno drago i zbog toga {to sam 1967. godine bio vojnik u ovom gradu, zabele`io je u svom se}awu na te prohujale dane Vujaklija, ne zaboravqaju}i da istakne veliko drugarstvo koje je, u to vreme, vladalo me|u grafi~arima {irom na{e zemqe.

svedo~ewa

Na{ arhitekta Vlada

istorijat postojawa [tamparije Borba utkan je doprinos i kolega koje su svojim radnim pregala{tvom obele`ile intenzivnu transformaciju i rast [tamparije Borba, a da nisu izvorno grafi~ari . To su ma{inski i elektroin`eweri , elektroni~ari, ekonomisti, pravnici, filolozi..., i samo jedan diplomirani arhitekta na{ arhitekta Vlada. Vladimir Ne{kovi} je jedna od tih gorostasnih figura koje su svojim radnim entuzijazmom i velikim doprinosom izgradwi i adaptaciji svega novog u svim Borbinim zgradama, a posebno u zgradi na{e {tamparije, obele`ile posledwih 40 godina. Veliki deo svog ukupno provedenog vremena u zgradi Borbe, sve do odlaska u penziju 2003. godine, Vladimir Ne{kovi} je radio na razvojnim projektima [tamparije i wihovoj realizaciji, daju}i nesebi~an doprinos. Potpisnik je tri investiciona programa, po~ev{i od najzna~ajnijeg izgradwa nove pogonske zgrade u Kosovskoj ulici sa nabavkom i monta`om nove tehnike (ofset rotaciona ma{ina i ofset priprema). Mladi arhitekta se po dolasku u Borbu 1965. godine odmah ukqu~io u pripremu za realizaciju svog prvog velikog investicionog poduhvata izgradwu nove pogonske zgrade za {tampariju i postavqawe nove opreme. Imao je sre}u da radi u sjajnom timu entuzijasta, pre svega ne{to starijeg i iskus-

(Vladimir Ne{kovi})

nijeg kolege dipl. ing. Slavka Mili}a i postane mu prvi saradnik. To je vreme sjajnih direktora, novinara i urednika poput Mome Markovi}a, Slobodana Glumca, Qube Buri}a, izvrsnog tehni~kog stru~waka Steve Krnete, koji su sa puno elana zapo~eli veliku izgradwu i modernizaciju, pre svega tehni~ke baze za {tampawe svih internih i izdawa od saveznog zna~aja. Ne{kovi} je u~estvovao u izradi tehnolo{kog projekta i podloga sa svim re{ewima za novu pogonsku zgradu, koji je overila

Vlada Ne{kovi}, arhitekta

%!

svedo~ewa
zvani~na projektna organizacija Stadion. Izradio je detaqan plan rasporeda opreme za ofset pripremu i cinkografiju, odeqewa kvika i monotipa, ma{inske i ru~ne slaga~nice, korekture i hala rotacija visoke i ofset {tampe, sa svim potrebnim prikqu~cima za struju, vodu i ventilaciju. Vodio je, kontrolisao i koordinisao sva preseqewa pripreme visoke {tampe, nalaze}i privremena, prelazna re{ewa do izgradwe nove zgrade za prelom i korekturu (vazdu{na po{ta). U~estvovao je u postavqawu nove ma{ine plamag 1969. godine, na mestu gde se sada nalazi najnovija ma{ina komet. Bio je uvek veza izme|u rukovodstva [tamparije i investicione grupe i proizvodnih odeqewa, rukovodstva i projektanata, rukovodstva i izvo|a~a doma}ih i stranih. Vlada je bio nezaobilazan u svim narednim investicionim zahvatima, sa wegovim projektom pripreme i adaptacije prostora, dogovorom sa isporu~iocima opreme oko potrebnih uslova za weno postavqawe i dopremu, sve do zavr{etka monta`e. Za sve {to je bilo sporno u pogledu prostornog re{ewa, podizawa tereta, internog transporta, zvali smo Vladu. On je na svoj strpqiv, kulturan na~in, sa smislom za timski rad i svojom dosledno{}u kod po{tovawa arhitektonskih i gra|evinskih zakonitosti i insistirawem na sigurnim re{ewima, zadobio poverewe i po{tovawe svih. Uvek je bio tra`en. Zato je wegovo u~e{}e u svim investicionim zahvatima bilo uvek uspe{no. To je rad na adaptaciji prostora i monta`i ma{ine Suburban, ma{ine Supergazete, preseqewe ma{ine Albert, priprema i postavqawe ma{ina Uniset i Komet, postavqawe opreme za izradu fotopolimernih plo~a i ure|ewe novog prostora za pro{irewe i modernizaciju ekspedicije. Vrhunac anga`ovawa, mo`da najte`i zadatak, bila je priprema prostora, odnosno stvarawa uslova za delikatnu monta`u i u~estvovawe u samoj monta`i novinske rotacije komet krajem 2002. i po~etkom 2003. godine. Bio je to, kao i za veliki broj drugih na{ih anga`ovanih radnika na ovoj monta`i, vrlo odgovoran i naporan posao. Vlada Ne{kovi} se pitao za visinu hale, za temeqe zgrade, za nala`ewe re{ewa kako bi se do u milimetar prora~unao i stvorio neophodan prostor za sme{tawe velikih torweva rotacije. Anga`ovawe je bilo toliko multidisciplinarno i vi{efrontovsko, da su se nekih sedmica, pa i meseci po zgradi ukr{tale brojne ekipe radnika vi{e firmi i doma}ih preduze}a od ekipe za istovar i transport ma{ine do mesta postavqawa, ekipa vi{e gra|evinskih i preduze}a za elektro instalaciju, ugradwu sistema za dovod boje, pneumatiku, za pripremu monta`e opreme u novom delu ekspedicije sve do stru~waka za klimatizaciju i svi su morali ne{to da pitaju Vladu ili je on bio u obavezi da nadgleda wihov rad. Sve je on to stizao, provode}i vi{e vremena u {tampariji nego kod ku}e i jo{ je sa wemu svojstvenim osmehom osve`avao svoje znawe nema~kog jezika u razgovoru sa nema~kim i {vajcarskim monterima. Poznavawe nema~kog jezika i wegova komunikativnost su tako|e jedan od kvaliteta koji su bili od pomo}i prilikom ranijih

%"

svedo~ewa
monta`a ma{ina, dok nismo stekli profesionalnog inokorespondenta i prevodioca. Iz tih dana Vlada ima lepe uspomene na prijatna dru`ewa uz rad, brojna poznanstva, veliki broj imena stranih in`ewera, montera, projektanata i tehni~ara koje pamti sa neverovatnom precizno{}u. Ceo svoj radni vek, Vladimir Ne{kovi} podredio je interesima i dobrobiti [tamparije, iako formalno nije bio u woj zaposlen. Nije redak slu~aj da se plemenita arhitektura pove`e sa plemenitim slikarstvom. Vladimirov hobi pratili smo mi, wegove kolege i bili pozivani na wegove samostalne izlo`be. Smatrali smo ga uvek na{im, a samo povremeno smo mu se odu`ili ponekim dobrim gestom. [tamparija mu je u znak zahvalnosti i priznawa za nesebi~no, a neodgovaraju}e honorisano anga`ovawe omogu}ila da vidi nekoliko sajamskih izlo`bi u inostranstvu vezanih za zanatstvo i grafi~ku struku jer on je kroz svoje ogromno iskustvo u radu da pomogne grafi~arima, u dru`ewu sa wima postao i sam grafi~ar. Autoru ovih redova predstavqa posebnu ~ast {to je kroz niz godina imala zadovoqstvo da sara|uje i krepi se plemenito{}u li~nosti Vladimira Ne{kovi}a.

Arhitekta Ne{kovi} sa grupom montera

%#

svedo~ewa

Janko Babi}, iz visoke {tampe, odobrava Ve~erwe novosti

%$

svedo~ewa

(Slavko Mili})

Ni{ta nije nemogu}e!

anuara 1950. godine u novinsku ku}u Borba stigao je, po direktivi, posle rada u kabinetu Borisa Kidri~a, mladi student ma{instva Slavko Mili}. U redakciji lista Borba vredni, ambiciozni tehni~ar, kako se uskoro pokazalo, posvetio se tehni~kom ure|ivawu lista . Bilo je to vreme olovnog sloga, pa je tehni~ko ure|ivawe, pored izrade {pigla podrazumevalo prisustvo tehni~kog urednika u ru~noj slaga~nici i intervencije na licu mesta. Tako je budu}i dipl. ing. arhitekture (diplomski rad o projektovawu redakcija

Dipl. in`. Slavko Mili} obja{wava projekat nove kolor laboratorije predstavnicima firme Kodak

i {tamparija) sa skoro zavr{enim ma{inskim fakultetom, po~eo da se dru`i sa grafi~arima i otkrio svoju drugu, najve}u i `ivotnu qubav: posve}enost unapre|ewu tehnologije i tehnike izrade novina i ~asopisa, ne samo zbog ekonomskih efekata, ve} pre svega zbog poboq{awa uslova rada i napu{tawa olova. Kada sam gledao kako svakog jutra slaga~i piju po litar mleka, kako bi se za{titili od olova, zarekao sam se da }emo olovo izbaciti iz ku}e, govorio je Slavko. Uskoro je postao ~lan Tehnolo{kog biroa sa kolegama Blagojem Jovanovi}em i Vidojem Pavlovi}em. Na vrata Tehnolo{kog biroa, kasnije Slu`be za razvoj ku}e Borba, postavio je ~uveni natpis krilaticu: Ni{ta nije nemogu}e ! i to je od tada `ivotna deviza Slavka Mili}a. Kolege su se mewale, ali je Slavko, izuzetno radan i preduzimqiv, po~eo od temeqa, od programa razvoja tehni~kotehnolo{ke baze. Po{ao je od snimawa postoje}eg stawa, razmatrao i dao predlog za lokaciju izgradwe nove zgrade {tamparije, prvi put postavio za ciq uvo|ewe nove tehnike vi{ebojne novinske {tampe iz rolne, sagledao potrebe organizovawa i investirawa u tako|e novu pripremu za ofset {tampu i za doradu i projektovao budu}i razvoj u tri faze od pu{tawa u rad prve novinske ofset rotacije na samom po~etku sedamdesetih godina, preko prelazne faze oplemewivawa na{ih izdawa pomo}u prelaznog re{ewa {tampe na fotopolimerima, do tre}e faze, odnosno potpunog prelaska na ofset {tampu i to u web i heat set postupku, odnosno na novinskom papiru za novine i premaznom sa

%%

svedo~ewa

Gra|ewe nove zgrade [tamparije Borba 1970. god.: dipl. in`. Slavko Mili} sa predstavnicima Zavoda za izgradwu grada i projektne organizacije Ratko Mitrovi}
su{arom za ~asopisnu {tampu. I ove termine su mnogi na{i ma{inisti prvi put ~uli od Slavka Mili}a. On je pratio {ta se doga|a u svetu, uo~io tendenciju ka sve ve}oj primeni kolora u dnevnim novinama, vredno ~itao i vredno sastavqao programe, predloge, grafikone i ilustracije i ma{tao. Tu ma{tovitost, to kora~awe ispred drugih, kao {to obi~no biva, nisu mu uvek odobravali. Nekada je to bio strah od novog, a nekada opravdano okarakterisana preurawenost, zbog objektivnih pote{ko}a da se smeli i pionirski projekti finansiraju u na{im specifi~nim okolnostima. Gospodin Slavko Mili}, jer on je uvek bio gospodin, iako je u ratu sa sedamnaest godina bio skojevac i ratnik, a posle rata nikada politi~ki opredeqen, odlikovan Ordenom zasluga za narod, postavio je svoju zastavicu sa pomenutim sloganom, pa iako je nekada li~io na poznatog Don Kihota, od svoje borbe nikada nije odustao. Najpre se zajedno sa arh. Vladom Ne{kovi}em dao na posao projektovawa nove pogonske zgrade. Slavko je glavni autor idejnog i kompletnog tehni~ko-tehnolo{kog projekta, koji je preduze}e Stadion overilo. Zgrada u kojoj danas radimo je Slavkovo delo u svim detaqima. Na kupovini prve prave novinske ofset rotacije metro gos za vi{ebojnu {tampu, nau~io nas je, prvo, kako se investiciono programski i ekonomski opravdano pristupa sastavqawu zahteva za konfigurisawe {tam-

%&

svedo~ewa
parske ma{ine, prema postavqenom proizvodnom zadatku i kako se vr{i odabir ma{ine od {esnaest prispelih ponuda ! Animirao je tada, da opet pomenemo ~uvenog Stevana Krnetu (na neki na~in svog u~iteqa u tehnici), jo{ ~uvenijeg Slobodana Glumca kao glavnog i odgovornog urednika Ve~erwih novosti i generalnog direktora i Qubu Buri}a, glavnu li~nost za finansije, da zajedno sa wim razgledaju fabriku u Prestonu i da se upoznaju sa karakteristikama ofset ma{ine, koju smo zatim kupili. Postavqawe Metro Gos ma{ine predstavqalo je uvo|ewe nove tehnike rolen ofseta, kako je on uvek naziva, na Balkan. Na{e opredeqewe je uz konsultaciju sa Mili}em sledio zatim Vjesnik u Zagrebu. Bio je to tako veliki korak u budu}nost i tako veliki tehnolo{ki preokret, da nije ~udo {to je izazivao podozrivost starih majstora na visokoj {tampi, pa i ~uvenog ma{iniste ^ubraka. Prepri~ava se i danas odlu~uju}a sednica Radni~kog saveta na kojoj je usvajan program razvoja sa prelaskom na ofset. U poznatoj sali nazvanoj Ateqe 212, majstor ^ubrak je rekao otprilike ovako: Ovo, drugovi, ne vaqa {to predla`e drug Mili}, jer su kod wih rolne papira fiksne i ne mo`emo da pravimo kombinaciju 2 3 milimetra levodesno. Mili}, me|utim, odgovori da, naprotiv, kod
Poseta fabrici u Prestonu (Engleska) pred potpisivawe ugovora za kupovinu Metro Gos ofset rotacije Sleva nadesno: Slobodan Glumac, Mihailo Jankovi}, dir. Ateqea Stadion (tre}i sleva), Stevan Krneta i Slavko Mili}

ofseta postoji tolerancija 10 cm za mewawe {irine rolne i ^ubrak, pobe|en, iza|e iz sale. Veliku podr{ku epohalnom koraku dao je Bo{ko Stani{i}, tada{wi pomo}nik glavnog urednika Ve~erwih novosti svojim obrazlo`ewima i elokventno{}u i program je jednoglasno usvojeni. Na to je reagovao stari nepoverqivi as Josip Herqevi} napustiv{i salu. Ispred sale je potom ^ubrak ipak stisnuo ruku Mili}u i rekao: Slavko, izvini, ja tebi verujem. Bila je to simboli~na pobeda neminovno dolaze}eg novog nad starim. Novo je postepeno smewivalo staro, a Slavko Mili} je uvek bio za novo i boqe. On je tada ve}, po~etkom sedamdesetih godina, video ostvarewe dela svog sna, ali je neumorno i{ao daqe. Slede}i korak je bio uvo|ewe fotosloga i ga{ewe ma{inske i ru~ne slaga~nice na principu olovnog sloga i postavqawe ma{ine sa su{arom za {tampawe ~asopisa na premaznim papirima ma{ina suburban. Ve} tada je Slavko video budu}i digiset i bele mantile na programerima i operaterima, umesto umazanih plavih mantila i odmah pejx faksimil sistem za prenos gotovih strana na druge destinacije za

%'

svedo~ewa
{tampu u biv{oj Jugoslaviji, umesto transporta {tampe kamionima wemu se uvek `urilo, nije mogao strpqivo da ~eka da ga drugi razumeju i prate. Ovo prvo je do~ekao, a ovo drugo nas je nekako uvek zaobilazilo, ali je kasnije, u ne{to druga~ijem obliku, primereno promewenoj tehnici ostvereno u prenosu strana Ve~erwih novosti za {tampawe izdawa u Frankfurtu na Majni, u Nema~koj. Sre}om, Slavko Mili} je u nekolicini saradnika imao i podr{ku i svoje u~enike, koji i danas priznaju da su od wega mnogo nau~ili kao {to su Nemawa Avramovi}, Tomislav Tati}, Ra{ko Vojinovi}, Radi{a Tadi}, Jovan Kecman, Branislav Filipesko, Vladimir Ne{kovi}, Svetlana Stevi} i drugi. Danas mo`emo re}i da je od svih projekata i zamisli Slavka Mili}a ostao neostvaren samo projekat izme{tawa ~asopisne {tampe sa instalacijom heat set ma{ine na pripremqenoj lokaciji i projektovanom prostoru na Ada Huji. Doprinos Slavka Mili}a za {tampariju Borba je ogroman i nesporan. Pored projektovawa i u~e{}a u realizaciji investicionih planova, on nije nikada zapostavio svoju veliku qubav prema ilustrovawu i za 30 godina je napravio preko 2.500 ilustracija za novinske i ~asopisne ~lanke u svim na{im i drugim saveznim izdawima. Ali, ono {to je najve}i wegov doprinos, to je uvo|ewe jednog druga~ijeg na~ina razmi{qawa i rada, evropskog kako bi se danas reklo, a on je to uvodio i video pre trideset i vi{e godina, to je otvorenost u stavovima, uporedna analiti~nost, spremnost na su~eqavawe stavova i argumenata i argumentovano odlu~ivawe, racionalnost bez politikanstva i sentimentalnosti. Slavko Mili} je nesumwivo postavio temeqe novoj eri u razvoju na{e [tamparije, koju nazivamo era ofset {tampe. U penziji je, ali za wega naravno penzija ne postoji, postoji samo rad i daqe promi{qawe. Prilikom nedavne posete na{oj ku}i, on, dosledan, sebi ka`e: Ada Huja je projektovana, jer je koncepcija bila da se sve {tamparije presele iz centra grada. Osporen je razvoj i izvr{ena sabota`a svojoj dr`avi. Ova zgrada je odslu`ila svoje, mo`e da bude fina robna ku}a sa mno{tvom prodavnica, prolaza, kiosaka, da se to ostavi gradu, a {tamparija da se za taj novac gradi na drugom mestu. Ne govori li vam to sve o duhu Slavka Mili}a ? Da ga citiramo jo{ jednom uvod za ~lanak u Borbinom informatoru: I pored ste~enih znawa i iskustva, svaki nagove{taj novog u tehnologiji i tehnici medija informacija, izaziva ponovni stalni nemir, stalno prou~avawe i preispitivawe, a sve u ciqu objektivnog sagledavawa, iznala`ewa i odre|ivawa pravog puta. Za ispravnu i sigurnu orijentaciju daqeg razvoja, bez kolebawa, rizika i lutawa, neophodno je, pored stru~nosti, imati veliki radni entuzijazam i realne vizije budu}eg. To je ono {to nam, pored objektivno postignutih rezultata ostavqa u nasle|e Slavko Mili}. Za kraj pri~e o gospodinu Slavku Mili}u, mada wegova pri~a nema kraja, to je never ending story, o najkontroverznijoj li~nosti {tamparije Borba ~oveku koji je najvi{e hvaqen i osporavan, da ponovimo wegov pou~ni slogan: Ni{ta nije nemogu}e ! ako se ima dovoqno `eqe za saznavawem i radne upornosti za ostvarewe zacrtanog ciqa makar on izgledao u po~etku kao puki proizvod ma{te.

&

ofset {tampa

Investicije, obuka, prostor u [tampariji

Planovi razvoja su dono{eni na osnovu primarnog zadatka: {tampawa saveznih glasila, ~ime se ve} pedesetih godina odustalo od {tampawa kwiga, {to je dovelo do zatvarawa kwigoveznice. Ali, da bi se ispunio postavqeni zadatak, pre svega {tampawe lista Borba, koji je pedesetih godina {tampan u impozantnom tira`u od 400 do 600 hiqada primeraka, bilo je potrebno da se projektuju odgovaraju}i {tamparski kapaciteti i sva prate}a oprema. Zbog toga je na planirawu investicija po~eo da radi stru~ni tim grafi~ara, in`ewera, energeti~ara i tehni~ara, ~ine}i tako za~etak Slu`be za razvoj, koja u okviru Sektora za investicije, razvoj i odr`avawe postoji i danas. [ezdesetih godina 20. v. kupqene su {tamparske ma{ine za visoku {tampu Plamag. Bile su to prve nove, velike ma{ine, koje su zahtevale planirawe i pripremu prostora, izbor odgovaraju}ih konfiguracija, prvu veliku monta`u i obuku na{ih ma{inista i radnika na odr`avawu u ku}i i u inostranstvu. Na tim poslovima radila je od izuzetno iskusnih stru~waka sastavqena Tehni~ka slu`ba, na ~elu sa legendarnim in`ewerom, Stevom Krnetom, koji je ve} od prvih posleratnih godina davao ton svim tehni~kim poslovima u Borbi.

svom dosada{wem 60godi{wem trajawu [tamparija Borba je, u `eqi da unapredi proces proizvodwe novina, od samih svojih po~etaka, prvorazrednu pa`wu poklawala ulagawu kako u tehniku i tehnologiju, tako i u kadrove, {kolovane u Grafi~koj {koli u Beogradu, na Vi{oj grafi~koj {koli, na Tehnolo{kometalur{kom fakultetu i u drugim obrazovnim i sli~nim institucijama. Prva {tamparska ma{ina albert za visoku crnobelu {tampu, dobijena u okviru ratne reparacije, instalirana je u Borbi 1949. godine, dok je predratna KBA ma{ina, sa ~etiri {tamparske jedinice i jednim aparatom, ina~e vrlo solidno ura|ena, do`ivela kod nas duboku starost i uklowena je tek krajem osamdesetih godina kao baba Jula, da bi umesto we, na istom prostoru, bila postavqena nova ofsetna ma{ina sa su{arom Super Gazete. Prva prava investicija u [tampariji Borba usledila je po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka i predstavqala je rezultat i realizaciju planskog razvoja i ulagawa, na ~emu su profesionalno radili vrhunski grafi~ki stru~waci. Kako smo investirali u novu opremu? U skladu sa planskom privredom i preduze}e NIP Borba donosilo je svoje petogodi{we planove, pa je tako donesen i usvojen i petogodi{wi i godi{wi plan razvoja i investicija, a takva praksa je nastavqena sve do kraja devedesetih godina 20. veka.

&

ofset {tampa

&

ofset {tampa

&!

ofset {tampa
Ve} tada postalo je jasno da je za kompletno opremawe [tamparije neophodan ve}i odgovaraju}i prostor, pa se radi toga rodila ideja o potrebi izgradwe nove zgrade [tamparije, koja bi se naslawala na ve} postoje}e zgrade, ali sa strane Kosovske ulice. Da bi se realizovao taj projekat, {ezdesetih godina je formiran i Tehnolo{ki biro sa zadatkom planirawa, projektovawa i izvo|ewa izgradwe nove zgrade i budu}ih investicija, sa~iwen od izuzetnih i mladih stru~waka: Slavka Mili}a, dipl. in`. arhitekture, iskusnog ma{inca i grafi~kog urednika, Vladimira Ne{kovi}a, dipl. in`. arhitekture, Vidoja Pavlovi}a, dipl. tehnologa i Sr|ana Drakuli}a, tehni~ara. Osnovan je, tako|e, fond za kapitalnu izgradwu i sa~iwen Pravilnik o fondu kapitalne izgradwe NIP Borba, usvojen na XVIII sednici Radni~kog saveta NIP Borba 10. maja 1968. godine, po kome su u Fond ulagana sredstva svih ~lanica, jedinica u okviru NIP Borba i po kome su kori{}ena. Bio je to ogroman posao. Zapo~elo je raseqavawe okolnih stanara, priprema terena. Glavni projekat uradio je in`iwer Slavko Mili}. Na prelasku iz {este u sedmu deceniju pro{log veka iznikla je moderna zgrada {tamparije sa {est spratova i namenski projektovanim i ure|enim prostorom za tehnologiju i tehniku pripreme, {tampawa, dorade i ekspedovawa dnevnih i periodi~nih internih i saveznih glasila. Gotovo istovremeno (1971. god.) na lokaciji Ada huja postavqeni su temeqi za planiranu {tampariju akcideni~ne {tampe, odnosno za predvi|eno izdvajawe {tampe ~asopisa na premaznim papirima. Na`alost, kasnije izmewenom poslovnom politikom RO Borba, ovaj projekat na sjajnoj, vizionarski projektovanoj lokaciji nikada nije realizovan i plac sa temeqima na Ada huji je osamdesetih godina prodat. Paralelno sa tim ogromnim poslom, o kome bi mogla da se napi{e posebna studija, odvijao se proces uvo|ewa nove tehnologije u {tampi ofset postupak ravne {tampe. Zahvaquju}i pomenutim stru~wacima, a mo`e se slobodno re}i, pre svega, gospodinu Slavku Mili}u, {tamparija Borba je bila , kako mi to uvek volimo da isti~emo, prva {tamparija na ovim prostorima, koja je kupovinom Metro Goss ma{ine , uvela novinsku rotacionu ofset {tampu. Od 15 ponu|enih konfiguracija, principom analiti~kog i selektivnog upore|ivawa prispelih pismenih ponuda od najeminentnijih proizvo|a~a {tamparskih ma{ina (MAN, Plamag, Koenig & Bauer, Heidelberg i drugi) odabrana je rotacija od dve kompletne ma{ine i ~etiri aparata za savijawe ( u `argonu jedino prepoznatqivih kao falc aparati). Ma{ina je montirana i pu{tena u rad 1971. godine i predstavqala je okosnicu celokupne ofset {tampe u boji na novinskom papiru sve do nove ma{ine 1997. godine, sigurni back up sve do ovih godina, prakti~no je neuni{tiva, kako mi to ka`emo. Na toj velikoj investiciji utemeqen je na~in pribavqawa informacija o razvoju tehnologije i tehnike u grafi~koj industriji, na~in odabira opreme i realizacije investicije, koji }e postati obligatoran profesionalni princip rada Slu`be za razvoj svih narednih godina.

&"

ofset {tampa
Uloga i zadaci Slu`be za razvoj u investicijama [tamparije Borba
generalnog direktora za razvoj i koordinator za razvoj, radi koordinacije i usagla{avawa budu}ih investicija izme|u izdava~a i potreba cele ku}e sa {tamparijom kao tehni~kom osnovom. U {tampariji je nastavqena praksa stalnog informisawa putem pra}ewa i prevo|ewa aktuelnih ~lanaka iz strane stru~ne {tampe, posete sajmovima u zemqi (Intergrafika u Zagrebu) i inostranstvu (DRUPA, Imprinta, IFRA...), poseta i organizacija stru~nih seminara, naj~e{}e u Zagrebu i kod nas u starom Ateqeu 212 i na{im salama. Proizvo|a~i i ponu|a~i opreme organizovali su demonstracije u praksi tamo gde je to bilo mogu}e, kao kod no-

ada se shvatilo da se razvoj u grafi~koj industriji i u {tamparstvu zahuktava, da poprima obele`ja prave revolucije i da }e ubudu}e biti potrebno da ga stalni tim stru~waka kontinuirano profesionalno prati i radi na pripremi i realizaciji cikli~nih investicija. Krajem sedamdesetih godina, Slu`ba za razvoj je formirana i u okviru {tamparije, da bi bila bli`e tehnolo{koj bazi, a na nivou cele ku}e je ostao pomo}nik

Profesor Frawo Mesaro{ dr`i predavawe u [tampariji Borba na temu Uvo|ewe fotosloga

&#

ofset {tampa
vih plo~a ili filmova, (KALLE, Kodak, BASF i mnogi drugi), kasnije ra~unara i softvera za redakcijske i sisteme za oglase, za obradu fotografija i integraciju teksta i slike (HELL, Linotype, ISGI, Alfa i drugi). Tako|e su organizovana studijska putovawa kod proizvo|a~a opreme, pogotovo kada je trebalo odabrati opremu i to kod dva ili tri proizvo|a~a iste opreme paralelno, kako bi se ma{ine videle u fabrici ali i kod korisnika ({tamparija) u radu. Zahvaquju}i takvom anga`manu, na{a {tamparija, a sa wom i Slu`ba razvoja je posebno osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka imala najvi{i stepen informisanosti i posedovala najve}u stru~nu dokumentaciju me|u svim grafi~kim ku}ama u biv{oj Jugoslaviji. Iz Novog Sada, Podgorice, Skopqa, Sarajeva, Zagreba, Subotice dolazilo se u Borbu, kako bi se pratio trend razvoja u grafi~koj tehnologiji i saznalo {ta Borba daqe planira i za koju se opremu opredequje. Na{e investicije su predstavqane na posebno organizovanim skupovima , kao {to je bio onaj organizovan 22. februara 1989. u Ateqeu, kome je prisustvovalo preko 50 stru~waka iz na{e bran{e i na kome je predstavqena upravo zavr{ena implementacija nove opreme za Fotoslog, Hemigrafiju i {tampu prema petogodi{wem planu razvoja za period 19861990. godine. Slu`ba za razvoj je na osnovu konsultacija o potrebama odeqewa, sa {efovima odeqewa i sektora i na osnovu planiranih izdava~kih programa, pripremala periodi~ne planove o potrebi zamene i pro{irivawa kapaciteta u svim fazama proizvodwe. Pritom su ra|eni pregledi postoje}eg stawa, analize uskih grla, planirawe pove}awa potrebnih proizvodnih kapaciteta na osnovu pove}awa obima i procenta kolornih strana u listovima, u{tede u repromaterijalima i poboq{awe uslova rada za na{e radnike. Za ekonomiku i opravdanost investicije, koju je trebalo opravdati pored organa upravqawa u ku}i i pred dru{tvenom zajednicom i osniva~ima, bili su zadu`eni na{i iskusni ekonomisti najvi{e su na tim poslovima bili anga`ovani g. @ika Panti} i g. Du{ko Novakovi} a tra`eni su i projekti ovla{}enih organizacija i sa~iwavane revizije istih. Zaposleni u Slu`bi razvoja birani su me|u iskusnim grafi~arima grafi~ki in`iweri, dipl. grafi~ki in`iweri, iskusni biv{i {efovi iz Pripreme i [tampe, koji su se tokom godina u woj smewivali: Nemawa Avramovi}, Tomislav Tati}, Predrag Stojkovi}, Slavko Mili}, Ra{ko Vojinovi}, Milan Krivoku}a, Jovan Kecman, Radi{a Tadi}... Kod obimnijih investicija, kao {to je bila 1987/88. kooptirani su i drugi ~lanovi kolektiva, formirane su stru~ne komisije za izbor opreme po delovima proizvodnog procesa . Celokupan rad Slu`be razvoja proceduralno i ukqu~uju}i korespondenciju, kontakte i prevo|ewe na poslovnim susretima, monta`ama i obukama preuzeo je u okviru Slu`be stru~ni inokorespondent i prevodilac za nema~ki i engleski jezik, zbog velike upu}enosti na inostrane proizvo|a~e i dobavqa~e opreme. Na tim poslovima je do sada najdu`e radila dipl. filolog Svetlana Stevi}. Posle ekonomskog elaborata pristupalo se formulisawu projektnog zahteva i upitnika, na osnovu kojih su primane ponude.

&$

ofset {tampa
Investicioni ciklusi u [tampariji Borba pratili su tehnolo{ku revoluciju u {tamparstvu
Digiset 400 T30 nema~ke firme HELL. Bio je to revolucionarni prelazak sa olovnog na digitalni slog. U realizaciju projekta su ukqu~eni i {efovi odeqewa Ru~ne i Ma{inske slaga~nice, kako bi se pa`qivo odabrali prvi kadrovi za prekvalifikaciju za rad sa potpuno novom, druga~ijom tehnikom. Zapo~eta tehnolo{ka transformacija zahtevala je uskoro dodatne kapacitete, pa je slede}e investiciono ulagawe 1987/1988. bilo sveobuhvatnije nova tehnika u slogu sa osvetqiva~ima za osvetqavawe cele strane na filmu i to teksta i fotografije zajedno u

akva procedura primewena je i kod slede}e investicije revolucionarne promene u slogu 1987. godine. Upore|ivawem prispelih ponuda po istovetnim kriterijumima, odabran je sistem sa terminalima za unos teksta, kompjuterima i laserskim osvetqiva~em.

Novu ofset rotaciju Super Gazetu u [tampariji, pustili su u pogon Bo`idar ^olakovi} i Milo{ Mileti}, ofset ma{inista [tamparije

&%

ofset {tampa
Tih godina je dopuwavana oprema za elektronski prelom strana uveden je PC i novi softver, novi Scitex osvetqiva~i za film. U te{kim godinama embarga i ekonomske krize, rata u okru`ewu, trebalo je odr`ati kakvetakve kontakte sa inodobavqa~ima, sna}i se za rezervne delove... Upravo tada se najvi{e pokazalo da je izbor bio pravi samo zahvaquju}i solidnosti i kvalitetu ure|aja u Pripremi, pre svega osvetqiva~ima LS 210, postojanosti {tamparske ma{ine Metro Goss i na{im vrhunskim majstorima na odr`avawu, proizvodwa se odvijala neprekidno. Mora se priznati, da je od pomo}i bila i dugo godina negovana poslovna i prijateqska saradwa sa inostranim partnerima, pre svega preko Slu`be razvoja i direktora {tamparije. Tih godina, ta~nije 1996, smelo smo investirali u novu novinsku rotaciju iz sopstvenih sredstava MAN Uniset, sa kojom je u{ao prvi {tamparski toraw u na{u {tampariju. Narasle potrebe izdava~a za kvalitetnijom {tampom sa vi{e kolora i ve}im obimom listova, pre svega Ve~erwih novosti, iziskivale su uskoro potrebu za nabavkom jo{ jedne novinske rotacije, koja je 2003. godine, uz otvarawe velikog gradili{ta i obimnu monta`u u{la u zgradu na mesto demontirane Plamag ma{ine pod nazivom KBA Comet (nova generacija ma{ine sa pojedina~nim pogonom i usavr{enom regulacijom).

Slavko Gavrilovi} za pultom GOSSa

okviru prethodno elektronski prelomqene novinske strane. Stereotipija je, a sa wom i olovo, kona~no prestala da radi, a uvedena je tehnologija fotopolimernih {tamparskih plo~a kao prelazno re{ewe za visoku {tampu, do potpunog prelaska na ofset i za tu namenu nabavqena linija BASF za obradu i pripremu ovih plo~a. Za potrebe {tampawa korica na{ih listova na premaznim papirima, kupqena je Rockwell Goss ma{ina iz pogona u Nantu, Francuska Super Gazette. Tako|e je nabavqena reprokamera za snimawe montiranih strana 1:1. U me|uvremenu su ve} instalirana dva skenera firme HELL. Daqa tehnolo{ka transformacija {tamparije se vi{e nije mogla zaustaviti. Ona je po~etkom devedesetih godina imala sasvim druga~iji lik.

&&

ofset {tampa
Kontinuirano ulagawe u obuku i prekvalifikaciju kadrova
a ono {to smo nasledili ili dobili posle Drugog svetskog rata, obu~avali smo se na licu mesta. Bilo je iskusnih predratnih majstora i in`iwera kao in`. Steva Krneta u Tehni~koj slu`bi i {ef Elektroradionice Steva Markvart, koji su svojim stru~nim, pa i znawem nema~kog jezika pomagali da se savlada ma{ina albert 1949. godine. Za ume}e odli~ne {tampe i danas se pomiwe ma{inista, majstor Dragoje ^ubrak. Bilo je to vreme, kada je iskustvo majstorskog ume}a bilo najboqi, ~esto i jedini u~iteq. Zato su ih wihovi u~enici, kasniji naslednici na odr`avawu ma{ina, u {tampi i u slaga~nici, uvek s po{tovawem pomiwali. Ste~ena majstorska znawa su preno{ena s generacije na generaciju majstora grafi~ara, mehani~ara i elektri~ara i o~uvala su osnovu ovih zanimawa i pored velikih promena u tehnici i tehnologiji i sve ve}e primene elektronike.

Rotacija Gos 1974. godine, a kolege Vule, Vlada i Ne{a odobravaju novine

&'

ofset {tampa
wa obe Nema~ke u MAN Plamag i u najnoviji naziv MAN Roland Werk Plamag. Prema pri~awu u~esnika ove obuke, svima je boravak i dru`ewe sa nema~kim radnicima i tehni~arima ostalo u nezaboravnom se}awu. Imali su sme{taj u posebnoj radni~koj koloniji, odakle su ih svakog dana dovozili u fabriku. Mesto sme{taja pokazali su nam, kada smo bili 1997. godine na obuci za novokupqenu rotaciju Uniset. Interesantno je, da smo tom prilikom imali susret sa jednim tamo{wim instruktorom, koji je ve} bio u penziji, ali se rado odazvao pozivu rukovodstva firme, da nam se pridru`i na zajedni~koj, prijateqskoj ve~eri i da sa velikim zadovoqstvom, posle vi{e od 30 godina, evocira svoje uspomene o izvanrednoj saradwi sa na{im prethodnicima iz {tamparije Borba, se}aju}i se ~ak pojedina~nih imena! Bio je ispri~an i poneki pikantan detaq i avantura, a na{e jelo, pi}e i dru`equbivost, kada je boravio kod nas na monta`i, posebno su hvaqeni. Uostalom, nije to prvi put! Na proveri i prijemu ma{ine, nekoliko dana u Vomagu su boravili Marjan @erovnik, Dragan Milo{evi}, Predrag To{i} i ma{inista Dragoje ^ubrak. Monta`a i obuka za prvu ofset ma{inu, novinsku rotaciju duple {irine papirne trake i duplog obima {tamparskog cilindra Metro GOSS, 1970/71. godine, pamti se kao generacijski doga|aj. Izrada fundamenta i postavqawe dve kompletne ma{inske celine u okviru parterne rotacije sa dr`a~ima rolni u dowem nivou (podrumu) uz monta`u specijalnog krana za te potrebe, bio je vi{emese~ni naporan posao. Smewivali su se monteri, mehani-

Kolega Uzelac odobrava list Borbu na GOSS rotaciji

Obuka za rad na ma{inama plamag i za wihovo odr`avawe {ezdesetih godina (1962. i 1968. god.) bila je prvi, dodu{e strogo kontrolisani izlet u inostranstvo u tada{wu Isto~nu Nema~ku koja je po dru{tvenom ure|ewu bila bliska Jugoslaviji i spadala u Isto~ni blok evropskih zemaqa. Na{i radnici za odr`avawe ma{ine, Rade Gavrilovi}, Aleksandar Stankovi}, Milan Kuki} i Rade Trifunovi} boravili su mesec dana u Plauenu, gde je projektovana i napravqena ma{ina plamag u fabrici Vomag, koja je kasnije preimenovana u Plamag Plauen, a posle ponovnog ujediwe-

'

ofset {tampa
~ari, elektri~ari i instruktori Rockwella, a sve radove su pratili na{i radnici mehani~ke i elektro radionice i potom ma{inisti. Instrukta`a je vr{ena na samoj ma{ini u novoj ma{inskoj hali u Kosovskoj ulici. U obuci su u~estvovali ma{inisti, koji su pre{li sa rada na ma{inama za visoku {tampu: Vlada Ili}, Velibor Lojanica, Jovan Ki{dobranski i Mita Todorov. Wima se uskoro pridru`ilo jo{ nekoliko kolega i svi zajedno su predstavqali novu generaciju Borbinih vrsnih ofset ma{inista. Ova generacija ma{inista je dugo godina zatim vodila celokupnu ofset {tampu u {tampariji i bila uzor za obuku novog kadra u ku}i kod nas i {ire. [tamparija Borba je naime, bila prva {tamparija u Srbiji koja je uvela novu tehniku ofseta u novinsku i ~asopisnu {tampu i imala najve}e proizvodne kapacitete. Zajedni~ki rad znatnog broja nema~kih gostiju i {tamparijinih majstora prepri~avao se godinama, posebno prilikom povremenih susreta sa dvojicom najomiqenijih Francom Zengpilom i Vernerom Peterlehnerom. Bilo je tu i anegdota, zajedni~kog pijewa piva, izleta i nau~enih srpskih re~i.

Pu{tawe u probni rad ofset rotacione ma{ine Uniset, 1997. godine

'

ofset {tampa
Iskorak u novu tehniku i tehnologiju {tampe 1971. godine, nastavio se savladavawem {tampe ~asopisa na akcideni~noj ofset ma{ini sa su{arom suburban 1977. godine. Postavqena, kako se tada mislilo, privremeno, u neadekvatno uskom, adaptiranom pomo}nom prostoru, pretvorenom u ma{insku halu u Kosovskoj ulici, ma{ina je ipak savladana i po~ela je proizvodwa tih godina rastu}ih tira`a na{ih nedeqnika. Obuci na samoj ma{ini i u {tamparijama u Mariboru i Splitu prisustvovali su ma{inisti Milo{ Mileti}, Velibor Lojanica, Milan Krivoku}a, Rade Ristivojevi}, Milutin Petrovi}, Miroslav Marin{ek. To je ta plejada sjajnih ma{inista, od kojih neki i danas na rukovode}im mestima brinu o radu na novim ofset ma{inama i prenose svoja stru~na iskustva. Ukqu~ivawe skenera u proces reprodukcije fotografija i izradu bojnih izvadaka sedamdesetih i osamdesetih godina, bio je tako|e susret sa potpuno novom tehnikom, na~inom i organizacijom rada. Za prvi skener, DC 300, dugo godina neprevazi|eni, profesionalni model firme

Dobrivoje Daskalovi} za rotacionim skenerom

'

ofset {tampa
Polak, dugo godina na ovim prostorima nezamenqivi serviser i savetnik za sve {to je u vezi sa dobrim radom skenera. Gospodin Polak je bio prvi primer usvajawa na{e ~uvene krilatice: u~i, bre, srpski, da te ceo svet razume; savladao je dosta dobro na{ jezik i }askao satima sa kolegama o stru~nim i svim belosvetskim pitawima. Tada smo prvi put za instruktora imali i jednu damu iz Kila i bilo je interesantno videti svu smernost slu{alaca kursa, balkanskih mu{karaca, ispred kojih stoje `ena predava~ i `ena prevodilac. Ali, bili su fini, mora se priznati! Pandan velikom preokretu u novinskoj {tampi sa uvo|ewem novinskog ofseta, predstavqala je instalacija ra~unarske opreme i obuka na{ih radnika iz Ma{inske i Ru~ne slaga~nice za rad u novoosnovanom odeqewu Fotosloga 1978/79. godine. Nekoliko godina ranije kupqeni aparati za slog naslova Diatype i Staromat bili su tek po~etak pripreme za ono veliko {to dolazi. Oko wih se najpre sa instruktorom na ~etvrtom spratu {tamparije, a potom sam, najvi{e trudio na{ kolega Rankovi} Leontije, od miqa nazvan Leka. Grupa pa`qivo odabranih ru~nih i ma{inskih slaga~a, uputila se oktobra 1978. godine na obuku za rad sa prvim sistemom za digitalni slog kod firme Hell u Kil (Kiel), na samom severu Nema~ke, na Balti~kom moru. Grupu su ~inili: Qubi{a Mihajlovi}, Ratko Puni{i}, Radi{a Tadi}, Ra{ko Vojinovi} i Leka Rankovi} ru~ni slaga~i i Borko Bor~anin ma{inski slaga~. Prvi put je na obuci u~estvovao i profesionalni prevodilac gospo|a Svetlana Stevi} (bilo je to prvi put i u praksi firme Hell), a {to je uticalo na ve}u se-

Kuzmi} Slobodan kraj radne stanice Prizma

HELL, na obuku se i{lo direktno kod proizvo|a~a u Kil, SRN. Poslati su reprofotografi Branko @akula i Velibor Stankovi}. Da se profesionalac ne da zbuniti novom tehnikom, primer je na{ legendarni skanerista Branko @akula, koji je na obuci u Kilu 1977. god. postigao takve rezultate, da je na ponos svoje mati~ne ku}e i svoj li~ni bio kod Hella odlikovan kao najboqi u me|unarodnoj konkurenciji. Dospela je vest o tome i u nema~ku stru~nu {tampu, a Branko je sve do odlaska u penziju bio neumoran u istra`ivawu svih mogu}nosti skenera i borbi za {to boqi kvalitet, uzor i u~iteq mla|im kolegama. Drugi skener mla|e generacije, DC 360 okupio je na obuci 1988. god. pored Stankovi}a i @akule i novoprido{le Mileta Miqkovi}a, Radeta Stankovi}a, Dobrivoja Daskalovi}a i Pavla Mili}a. Instruktor je bio ~uveni gosp.

'!

ofset {tampa
Ipak, bilo je vremena i za {alu pri ve~erwem zajedni~kom u~ewu i za po koju kriglu piva, da se proslavi ro|endan i ro|ewe sina. Ostalo je dosta anegdota iz tog vremena, koje su se godinama prepri~avale. Na{i slaga~i su se dobro sna{li i poneli ku}i diplome o savladanoj obuci i novi svet bitova i bajtova, koji se prvi put uselio na ~etvrti sprat novoosnovanog, sa dosta mladog kadra popuwenog odeqewa Fotosloga, na ~ije ~elo je stao mladi ambiciozni omladinski aktivista i novopromovisani grafi~ki in`iwer Radi{a Tadi}. Bilo je zaista divno posmatrati i u~estvovati u instalaciji i u odeqewu nastavqenoj obuci, ispuwenoj atmosferom entuzijazma i opijenosti ne~im potpuno novim. Apotekarski ~ist, klimatizovan radni prostor, beli mantili, terminali, ra~unari, veliki osvetqiva~ za film Digiset 400 T30 , ose}aj velike odgovornosti sve je to bilo apsolutno ne{to druga~ije od mirisa i pare olova, ramova, lupaju}ih slaga}ih ma{ina i prqavih ruku. Bilo je to ne{to kao obe}ana lep{a budu}nost.

Za~etak fotosloga 1978. godine

rioznost i boqe efekte zavr{enih kurseva. Gospo|a Stevi} je od tada u~estvovala na skoro svim obukama na{ih radnika do danas i postala ~lan velikog bratstva grafi~ara. Na dvema tronedeqnim obukama, u oktobru 1978. i januaru 1979. godine, trebalo je savladati abecedu digitalnog principa unosa, kodirawa, dekodirawa, slagawa, prenosa i memorirawa podataka, apstraktne pojmove za qude koji su do ju~e imali u rukama opipqiva olovna slova i vrsta~e... Anga`ovawe je bilo maksimalno: predavawa ~itavog radnog dana, zadaci za sutradan, koje je obavezno postavqao predava~ g. Bernhard Zel i koje je vaqalo uraditi uve~e, posle na brzinu, pre ranog zatvarawa radwi u Nema~koj kupqene hrane za ve~eru.

'"

ofset {tampa
DOSY 13, DOSY 109/110 po grupama za programere, operatere i zatim za prelom novinskih strana, za softver sportskih tabela, kao i specijalni kurs za dopunsku obuku za novu tehniku, ranije obu~avanih kolega, koji su ve} radili u Fotoslogu. Obuka za kwi`ni slog odr`ana je u Kilu u leto 1990. godine. ^itava obuka je trajala ukupno 4,5 meseca, pri ~emu je obu~eno oko 30 na{ih kolega, dok je instalacija hardvera i softvera sa prate}om obukom u {tampariji u prekidima trajala skoro godinu dana. I ovde su se slaga~i, grafi~ari, qudi iz razli~itih zemaqa Nema~ke i Srbije razumeli preko jezika svoje struke. Ostali su u se}awu

Sala fotoslaga~a

Nije ~udo, da se na Fotoslog gledalo kao na elitno odeqewe, u koje su te`ili da pre|u i drugi, a olovo je polako odlazilo iz na{e {tamparije. Novoodre|ene radnike su obu~avale kolege, koje su pro{le kurseve u Kilu i polako sticale iskustvo. Obuka u Fotoslogu od tada zapravo nikada nije prestajala. Kada su u okviru slede}eg ciklusa investirawa u pripremu, 1987/88 kupqena dva nova laserska osvetqiva~a za film LS 210 sa sistemima za elektronski prelom i osvetqavawe celih strana, bila je to ve} {uma terminala, komjutera i radnih stanica. Obuka je ponovo bila u Kilu, na kursevima DOSY 12,

Ivan Markovi}, {ef foto-sloga @ivko Ili}, Aleksandar Grandi}, Petar Proki} i Dobrivoje Daskalovi}

'#

ofset {tampa
g. Zel, kao vrhunski savetnik, ~ovek od poverewa i glavni zakon za sve {to je pravo re{ewe i na~in rada za na{u pripremu sloga, g. Bahman, majstor za instalaciju softverskog sistema i drugi, sa kojima smo dobro sara|ivali. Bili smo ponosni na to, da smo prvi me|u novinskim ku}ama radili elektronski prelom na monitoru radne stanice Sagep i prvi pripremali preduslove sa tehni~kom redakcijom Ve~erwih novosti za uvo|ewe redakcijskog sistema. Mnogo se u~ilo i znawe se onda stalno prenosilo. Kod Hella obu~eni operateri za rad na sistemima za osvetqavawe, Veqko Danilovi}, \or|e Bjelajac, Zlatko Jano{evi}, @ika Bogdanovi} prenosili su nau~eno novoprido{lim kolegama, jer se tih osamdesetih godina proizvodwa stalno pove}avala. Izvorno obu~eni programeri Ra{ko Vojinovi}, Quba Mladenovi}, Dragan Stojkovi}, Bane Bjeli} prenosili su znawe obu~avaju}i nove kolege. Organizovani su interni kursevi, na kojima se, kao u pravoj {koli, sa tablom, u~ila teorija komandni nizovi, venimeri, komande, a potom, kada proizvodwa dozvoqava, radilo prakti~no. Nije se pitalo za smenu, po ~itav dan se provodio u Borbi. Posebnu nadarenost za u~iteqa, pokazao je kolega Rade Zdravkovi}, koji je, iako po~etno obu~en prvo u {tampariji, a tek slede}om prilikom daqe u Kilu, veoma dobro savladao program, pa je tako obu~io nekoliko grupa kasnije prido{lih kolega i koleginica za programirawe obrade tekstova i prelom strana. Uvo|ewe tehnologije preloma na PCima sa programom Quark Express bio je novi izazov za savladavawe sada druga~ijeg na~ina rada. Opet je organizovana najpre obuka za rad na ra~unarima za posledwe prido{lice iz starih slaga~nica, a potom obuka za prelom. Time je kona~no zavr{ena tehnolo{ka transformacija sa olovnog na digitalni slog u {tampariji Borba. Starijima je i{lo te`e, mla|ima lak{e, ali su svi na{li svoje mesto u novoj organizaciji rada ako ne na prelomu, na papirmonta`i u smawenom obimu ili kao tehni~ki urednici za mawe, eksterne poru~ioce. Sa inovacijama, dopunama i poboq{awima u pripremi

Predava~ g. Bernhard Zel u [tampariji Borba

'$

ofset {tampa
teksta i celih novinskih strana za {tampu nije se nikada stalo. Tako smo 1997. u~ili za rad na integralnom sistemu Mediaplus i kori{}ewe RIPa IP 300, kojim je omogu}eno prihvatwe Postscript fajlova. [to se ti~e modernizacije i obuke na sistemima za reprodukciju fotografija i pripremu bojnih izvadaka, proces je nastavqen obukom na Scitex osvetqiva~u Raystar i radnoj stanici Prisma, koja je reprofotografima donela olak{awe i zadovoqstvo digitalne obrade fotogafije sa Rada Daskalovi} i @ivoslav Bogdanovi} u odeqewu Scitexa elektronskim retu{em i je bio kraj. Kapacitet u skenirawu i osvetqaigrariju sa kolorima. Kolege Aleksandar Bir~anin, Slobodan Kuzmi}, Vesna Vratari}, vawu sa ravnim polaga~ima originala (flatbed) jo{ jednom je dopuwen 2001. godine kupovinom Goran Jovanovi} i Vlada Prodan slu{ali su predavawa instruktorke uz prakti~an rad na jo{ jednog Dolev4Press osvetqiva~a i Jazz skenera. monitoru prizme u leto 1991. godine, odva`ne Tada se ve} moglo govoriti o obuci, ne gospo|e Evelin, koja se nije dala obeshrabriti vi{e po~etnika, ve} profesionalaca, koji su na po~etku ratnih sukoba u Hrvatskoj i do{la kriti~ki ispitivali detaqe i postavqali je i pored upozorewa, na sopstveni rizik, da nas profesionalne zahteve. obu~ava. Uskoro su ove na{e mlade kolege priPo{to je investicijom 1987/88. bilo premale nekada i do 200 kolornih strana za ~apredvi|eno uvo|ewe fotopolimerne tehnolosopise dnevno. gije, kao prelaznog re{ewa, radi kori{}ewa Iste kolege imale su priliku da ve} jo{ uvek upotrebqivih kapaciteta u visokoj 1996. godine savladaju i novokupqeni osvetqi{tampi i do potpunog prelaska na ofset tehniva~ nove Scitex generacije Dolev4Press, a ku, za nabavqenu BASF liniju za obradu fotoskeneristi Dragan Milo{evi}, Radmila Dapolimernih plo~a u Manhajmu/Ludvigshafenu skalovi}, Dejan Karapanxi}, Milan Popovi} i na obuci su bili Danilo Vojinovi}, Milan PoDobrivoje Daskalovi} da dopune svoje znawe povi}, Dragan Stevi} i Zoran Simi}. Za isti obukom za rad na skeneru Smart 342. I tu ni-

'%

ofset {tampa
tehnolo{ki proces instaliranu SIXT kameru 1:1, u Budimpe{ti su kod Nep Sabad{aga bili Milan Popovi}, Danilo Vojinovi} i Luka Jovanovi}. Bila je to prilika da se rad kamere prati u praksi, u novinskoj ku}i. U okviru obuke za ve} pomenutu {tamparsku ma{inu za premazne papire sa su{arom Super Gazette 1987. godine se i{lo u Francusku. Prakti~noj obuci u {tampariji u mestu Rube, blizu belgijske granice, prisustvovali su Milutin Petrovi}, Milo{ Mileti} i Rade Ristivojevi}. Uz svesrdno zalagawe gospo|e Bosiqke Gujani~i}, na{e {armantne koleginice iz Korekture, u svojstvu prevodioca, obuka je ocewena kao veoma uspe{na. Kolege ma{inisti su po zavr{etku obuke dobili ateste od firme Rockwell da mogu u ime firme obavqati obuku kod wihovih kupaca u drugim zemqama. U tom svojstvu je Marin{ek bio na instrukta`i u jednoj {tampariji u Iranu, a Lojanica u Tunisu. Mileti}a su ratna doga|awa u Jugoslaviji omela da ode po istom zadatku u Moskvu. Bilo je to jo{ jedno priznawe znawu i profesionalnosti zaposlenima u {tampariji Borba, jedno od brojnih. Borbini ma{inisti su pomagali da se ofsetu nau~e kolege iz drugih {tamparija ^ubrak, Ki{dobranski, Krivoku}a, Lojanica; elektri~ari i mehani~ari da se ma{ine popravqaju, montiraju ili demontiraju (Rade Gavrilovi}, Aca Stankovi}, Predrag To{i}, Rade Trifunovi} ), in`. Slavko Mili} i in`. Jovan Kecman su ispomagali u projektovawu novih i adaptaciji postoje}ih {tamparskih hala; sve {to je moglo pomo}i kolegama, koji su kasnije po~eli kompjutersku proizvodwu sloga, bili su spremni da pru`e svi zaposleni u Fotoslogu na ~elu sa dugogodi{wim {efom, graf. in`. Radi{om Tadi}em; ispomo} u prevo|ewu stru~nih simpozijuma (Vjesnik, Zagreb) i obuke na kursevima za uvo|ewe elektronskog sloga kod Dnevnika, Politike, Pobjede i Gorewskog Sa potpisivawa ugovora za ofset rotacionu ma{inu Uniset. Sleva nadesno: tiska pru`ila im je, Tomislav Tati}, direktor [tamparije, Zigfrid Kenig, direktor prodaje u stru~noj terminoloMAN Plamag i Svetlana Stevi}, prevodilac

'&

ofset {tampa
giji najiskusnija, Svetlana Stevi}. U pomenutim {tamparijama, ukqu~uju}i jo{ i Forum, Glas - Beograd i Glas - Bawaluka, Novu Makedoniju, Skopqe i Dimitrije Tucovi}, U`ice, bili su rado primani svi navedeni grafi~ari i serviseri. Borbin kadar je uvek imao epitet kvalitetan, a postoji jedna izreka da se kvalitet uvek proRade Ristivojevi}, Rade Trifunovi}, Vlada Gruji~i}, g. Sokrates, Stamenkovi} bije. Pohvale su uvek Ratko, \u{i} Goran i Nenad Vuki} - proslava zavr{etka monta`e Uniseta stizale do direktora tada{wi direktor Bogdan Bogdanovi} javno {tamparije, u razgovorima i susretima kolega pro~itao na sednici Radni~kog saveta. ili javno i pismeno kao pismo za g. @akulu od firme Hell i telegrami za gospo|u Stevi} od Sa uvo|ewem elektronike u opremu za firme Hell i novinske ku}e Vjesnik, koje je grafi~ku delatnost, pridru`ili su nam se elektroni~ari, u~e}i ne samo aktuelne elektronske sklopove, ve} i grafiku i organizaciju proizvodwe. Ta obuka je po~ela izrazito sa kupovinom prvog osvetqiva~a Digiset, za ~ije su odr`avawe posle obuke u Kilu brinuli kolege in`. Cane Ili} i tehni~ar Jovan Jakanovski. Krajem osamdesetih godina potrebe za odr`avawem elektronike kod osvetqiva~a, skenera, a po~ela je wena primena i na {tamparskim ma{inama, znatno je pove}ana, zbog ~ega je formirano odeqewe elektroni~ara. Prvi na obukama iz tog perioda bili su Sveta Bogosavqevi} i Velibor Vu~kovi}. Mora se priznati, da je neIz {tamparije direktno u svet: Svetlana Stevi}, kada obuka kasnila ili je bila nedovoqna za inokorespodent za radnim stolom

''

ofset {tampa

Pogled na ma{inu KBA Komet

sve {to je trebalo savladati, pa su se na{i elektroni~ari snalazili uz pomo} dokumentacije na stranim jezicima kako su znali. Veliki zadatak je bilo ono {to ih je tek ~ekalo sa monta`om ofset rotacije MAN

Plamag ma{ine nove generacije Uniset. U malom gradu biv{eg DDRa, u pokrajini Saksonija, blizu ~e{ke granice, zapo~ela je obuka 1997. godine. Bilo je to ukazivawe poverewa ponovo istom proizvo|a~u od pre 30 godina i hodawe putevima na{ih prethodnika, koji su, istim povodom, tada boravili u delom istim, sa~uvanim halama. Modernizacija je ipak doprinela tome, da smo sada bili u posebno ure|enom centru za obuku, u blizini proizvodnih hala, sa primereno ure|enim u~ionicama i kafekuhiwom za pauze, okru`eni punom pa`wom za to zadu`enim osobqem. Na obuku su upu}eni ma{inista Goran \u{i}, mehani~ar Stanislav Seleni}, elektri~ar Svetislav Jovan~evi}, elektroni~ar Milan Vi{i} i kao prevodilac Svetlana Stevi}. Predava~i su bili mladi in`iweri kao g. Klement



ofset {tampa
i iskusni tehni~ar za mehaniku, g. Enders. Upoznavali su s puno pa`we budu}e korisnike wihove ma{ine sa svim detaqima, u~ili smo teoriju u u~ionici uz slajdove i hodali satima po proizvodnim halama. Bili su i dobri doma}ini: pokazali su nam okolinu izleti{te na jezeru, najve}i preostali `elezni~ki most od cigala u Evropi, znamenitosti Drezdena i Vajmara u blizini. Nastavak obuke usledio je u Beogradu prilikom monta`e. Tek tada se videlo, koliko su se {tamparske ma{ine promenile. Revolucija u grafi~koj industriji u to vreme do{la je do {tampe. Komandni pult sa mno{tvom grafikona, komandi i najava bio je sve vi{e mesto odakle se upravqalo ma{inom. Elektronika je po~ela da zamewuje ru~na {telovawa majstora. Instruktor za {tampu bio je gr~ki kolega, iskusni ma{inista, s kojim su se na{i grafi~ari bratski sporazumevali i u~ili specifi~nosti proizvodwe na novoj ma{ini. Smewivalo se mno{tvo montera, elektri~ara, mehani~ara, elektroni~ara, a vo|a cele monta`e bio je g. Bahman. Zapam}ena gostoqubivost je uzvra}ena vodili smo ih u Skadarliju, na pecawe, na Avalu..., a

Pogled na rotaciju KBA Komet



ofset {tampa
ma{inisti, koji su posle obuke postali, u stvari, operateri na komandnom pultu, upravqaju}i sa daqine ne~im, {to stoji iza staklenog zida. To je postalo jasno ve} dok smo pratili rad iste ma{ine u {tamparijama u Atini, na obuci za ma{iniste u zimu 2003. godine. Izabrani su delom iskusni i delom mladi ma{inisti, kojima rad na kompjuteru nije stran: Darko Dimitrijevi}, Goran \u{i}, Darko Markovi}, Aleksandar Kr~mar, Vladimir Ne{kovi}, Milo{ Mileti}, Nenad Vuki} i Sr|an Kuki}. Dolazilo se uve~e, da bi se pratila {tampa novina u toku no}i. Zatim je trebalo do}i dawu, nekada pre podne, nekada u podne, ve} prema rasporedu instruktora g. Taga. Kada se ima u vidu, da su {tamparije bile izvan grada, a Atina je, poznato je, ionako jako prostrana, bila je svakog dana prava avan-

Obuka elektri~ara za KBA Komet sa prevodiocem Svetlanom Stevi}

ma{ina je po~ela da radi, sve br`e i sve du`e. Razvoj je tekao daqe, zahtevi izdava~a su se mewali. ^etvorobojna dnevna {tampa postala je imperativ i moda, posle Amerike, Bliskog istoka i u Evropi, koja se tome dugo opirala. Opet je trebalo pove}ati kapacitete u {tampi i konfiguraciju nove ma{ine prilagoditi za produkciju ve}eg broja strana 48 do 96 ! Posle dosta diskusija, informisawa na sajmovima, u poslovnim razgovorima i na studijskim putovawima u Austriji, Nema~koj i [vajcarskoj, doneta je odluka da se uz veliki zajedni~ki finansijski napor {tamparije Borba i Kompanije Novosti, kupi ofset rotacija Comet, najstarije fabrike {tamparskih ma{ina Koenig & Bauer iz Vircburga, SRN. Kao da smo se vratili na po~etak na Baba Julu! Razlika u tehnici izme|u te dve ma{ine bila je me|utim takva, kao da upore|ujete prvi avion i najmoderniji svemirski brod ! To su konstatovali i na{i grafi~ari,

Irga Nikola za pultom KBA



ofset {tampa
tura sti}i kroz atinski saobra}ajni haos u zakazano vreme ili vratiti se u hotel u cik zore. Kako bilo, sve smo izdr`ali, i iznenadni sneg u toploj Atini, i ga`ewe preko potoka i jo{ neure|ene hladne hale nove {tamparije i nemogu}nost da se napravi pauza za obrok. Na{i ma{inisti su probali rad na pultu i shvatili da }e to mo}i i da im je rad na ne{to starijem Unisetu umnogome pomogao kao priprema. Obuka u fabrici za odr`avawe organizo- Zavr{etak monta`e ma{ine Komet, elektri~ari, mehani~ari, ma{inisti, a u sredini prevodilac Stevi} Svetlana i gospodin Krist Volfgang, rukovodilac monta`e vana je u septembru 2002. godine u Vircburgu, Vajdnerom, g, Lendnerom, g. [rederom, g. CiFrankentalu i Menhengladbahu. Po{li su mermanom i me|usobno. Nastajale su male Sveta Bogosavqevi}, elektroni~ar, Dejan anegdote, epizode, koje }e ostati u se}awu, kao Stankovi} i Milo{ Marti}, elektri~ari, i na svim prethodnim obukama. Stanislav Seleni} i Dragan Milo{evi}, meNa monta`i ma{ine, koja je ovaj put bila hani~ari u pratwi Svetlane Stevi} kao prezaista obimna i dugotrajna, ve} i zbog opse`nih vodioca. Za svaki segment ma{ine {tamparpriprema temeqa da bi {tamparski torwevi ske jedinice, falc aparat, dr`a~e rolni, jedimogli u centimetar da stanu u postoje}u halu, nicu za uvla~ewe papira, za regulaciju ma{i(opet je uklowena jedna stara ma{ina Plane elektriku i elektroniku dobijeno je obimag), obuka je nastavqena. Na{i mehani~ari su qe informacija u tri razli~ita mesta i tri najpre bili anga`ovani sa brojnom ekipom Nerazli~ita pogona i sve je to trebalo najpre maca za uno{ewe i pozicionirawe delova maslo`iti u glavi, tek kao po~etnu informaci{ine, zatim je usledila mehani~ka, pa elektro ju. Pone{to smo i videli, pogotovo od lepog monta`a i ~esto paralelno i instalacija elekstarog grada Vircburga na Majni, okru`enog tronike i softvera. Rad je bio kompleksan, zahvinogradima, dru`ili se sa predava~ima g. tevao paralelan rad vi{e ekipa i stalnu orga-

!

ofset {tampa
nizaciju. [ef parade sa strane KBA bio je neumorni i stalo`eni g. Krist, a oko {est meseci su se smewivali, na du`i ili kra}i boravak, brojni izaslanici firmi KBA, EAE, AMAL, Tehnotrans i Aksima. Obuka za mehaniku, elektriku, elektroniku, za nosa~e rolni (zvezde), za sistem za hla|ewe, za sistem za automatski dovod boje do ma{ine sve je to vaqalo rasporediti, ukomponovati, prevoditi, razumeti i zapamtiti. [tamparija Borba je bila veliko gradili{te i sve je poprimalo izgled i funkcionisawe mo}nog industrijskog pogona. Radno vreme nije postojalo. Veliki trud rezultirao je stavqawem ma{ine u pogon, probnom proizvodwom i prijemom, odnosno po~etkom {tampawa Ve~erwih novosti u martu 2003. godine. Monta`a ma{ine Comet osta}e upam}ena po ogromnom ulo`enom naporu u svakom pogledu da se stvore uslovi za pove}awe proizvodwe i parirawe rastu}oj konkurenciji na tr`i{tu zemqe, koja mewa privredni sistem prolaze}i kroz tranziciju. To, me|utim, nije sve. Te{ko da mo`e da se zamisli, da je pored svog tog raznolikog kome{awa na gradili{tu, paralelno tekla jo{ jedna monta`a i jo{ jedna obuka: postavqawe, kako je neko rekao pravog karusela od transportera i ma{ina za automatsko ubacivawe priloga u novine, linija za pakovawe i vezivawe paketa sistem FERAG. Na{a ekspedicija i dorada su svih prethodnih godina dobijale parcijalna re{ewa za doradu i ekspedovawe novina i ~asopisa po neka ma{ina za {tosovawe i vezivawe paketa, jedan poku{aj sa ma{inom za ubacivawe priloga ali je sve najvi{e ra|eno ru~no. Kona~no je na|eno re{ewe za prostorno pro{irewe Ekspedicije, tako da su najpre izvr{eni gra|evinski radovi i zapo~eta monta`a, na kojoj su do kraja izdr`ali Urs Mund{in i Tenc Rudolf iz Hinvila u [vajcarskoj. Pratili su ih u stopu na{i mehani~ari. Zatim je do{ao trenutak, da se otputuje u hladnu i lepu [vajcarsku u taj isti Hinvil, blizu Ciriha u martu 2003. godine. Ekipa je bila ponovo me{ovita Sr|an Tadi}, Milo{ Marti}, Svetislav Jovan~evi}

Zvonko Mladenovi}, {ef ekspedicije, aktivira liniju za ubacivanwe priloga

"

ofset {tampa

Savremena ekspedicija - sistem Ferag

#

ofset {tampa
elektri~ari, Dragoslav \or|evi}, Mileta Nikoli}, Goran Camovi}, mehani~ari i Svetlana Stevi} kao prevodilac. Sve je bilo {vajcarski precizno organizovano: dolazak auta ujutru, po~etak rada, pauza, zavr{etak, povratak u hotel. O na{oj obuci je brinuo g. Karl Vist, iskusno odmeravaju}i vreme za teoriju u u~ionici i demonstracije po pogonima. Ono {to nam je kasnije zadalo najvi{e problema kada smo uhodavali prvu ovakvu opremu u na{oj zemqi, bile su ma{ine za ubacivawe priloga (tromeli). Vaqalo je ste}i iskustvo, ose}aj za {telovawe. Opet smo se okupqali i timski u~ili, probali, usagla{avali sa svim zaposlenim u odeqewu Ekspedicije. Pomogli su nam i Jacek Latkovski i Patrik Zomer. A onda je jedne no}i, uz prisustvo delegacije rukovodilaca iz {tamparije i Novosti, kao na generalnoj probi, potekla proizvodwa ma{ina Comet je {tampala pove}avaju}i brzinu do momenta kada je dat znak da po~iwe {tampawe tira`a i vijugava linija transportera sa {tipaqkama ove{anim primercima Ve~erwih novosti krenula je nezadr`ivo ka rotiraju}oj ma{ini koja je svaku novinu otvarala i ubacivala prilog, prate}i brzinu rada rotacije. Bio je to impozantan prizor i nagrada za sav vi{egodi{wi trud ulo`en u realizaciju najnovije investicije u na{oj {tampariji. Atmosfera je bila slavqeni~ka i pored povremenih po~etni~kih smetwi kao na svakoj premijeri . Ose}alo se jo{ uvek ono zajedni{tvo odgovornosti za uspe{no obavqawe zadatka, koje je uvek karakterisalo radnike {tamparije Borba i da su svi intimno ponosni na svoj mali li~ni udeo.

Linija FERAG-a u radu

$

priznawa
Priznawa dodeqena [tampariji Borba na Me|unarodnom sajmu grafi~ke i papirne industrije Grafima (1995 2003)
a svoj uspe{ni dugogodi{wi rad [tamparija Borba dobijala je mnogobrojna priznawa od raznih dru{tvenopoliti~kih i stru~nih organizacija. Posebno, sa ponosom, isti~emo nagrade i priznawa, koje smo dobijali od organizacija uglednog Me|unarodnog sajma grafi~ke i papirne industrije Grafima. Godine 1996. Robna grupa ^asopisi i revije rotaciona {tampa: Diploma Srebrni pe~at za ~asopis Razonoda. Robna grupa Dnevnoinformativne novine: Diploma Zlatni pe~at za proizvod Dnevni list Borba. Godine 1997. Robna grupa Novine. Diploma Zlatni pe~at za proizvod List As. Godine 1999. Robna grupa Novine: Diploma Srebrni pe~at za proizvod Ve~erwe novosti.

Godine 2000. Robna grupa Novine: Diploma Zlatni pe~at za proizvod Dnevni list u boji Sport. Pored navedenih priznawa [tamparija Borba dobila je zahvalnice i poveqe za uspe{nu saradwu od: Grafi~ke {kole Mili} Raki} iz Beograda (1947 1987); [tamparije Kultura iz Beograda (1944 1974); Fudbalskog kluba Grafi~ar; Saveza grafi~kih in`ewera i tehni~ara Srbije; Ve~erwih novosti (plaketu), Redakcije Je` (plaketu), Lista Borba (plaketu), RV PVO (plaketu), TV novosti (povequ), lista Enigma (plaketu), Matroza D.D. (zahvalnicu) itd.

Sini{a Zari}, direktor Sajma, uru~uje Zlatni pe~at za izradu Ve~erwih novosti tehni~kom direktoru [tamparije Borba Branislavu Filipesku

%

promocije
Misija pisane re~i

tamparija Borba je za profesora dr Dragutina Furunovi}a dosad uradila kompletnu pripremu za slede}e wegove kwige: 1. Enciklopedija {tamparstva (1996. godine) u 3 toma, sa 4279 odrednica, 2119 crnobelih fotografija i 320 kolora u B5 formatu. Na 42. me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu 1997. godine Enciklopedija {tamparstva progla{ena je izdava~kim poduhvatom godine, a iste te godine, u o{troj konkurenciji, u{la u naju`i uzbor (sa P. Milojevi}em i

Sa promocije Istorije i estetike kwige dr Dragutina Furunovi}a, profesora Grafi~ke {kole, u Borbi 4. novembra 1999. godine, sleva: dr Dragutin Furunovi}, Branislav Filipesko i Radi{a Tadi}

Koraksom) za presti`nu nagradu Kompanije Bra}a Kari} za oblast novinarstvo, publicistika i izdava{tvo. 2. Istorija i estetika kwige (1999. god.) u 4 toma, sa 2881 crnobelom fotografijom, 608 stranica kolora na B5 formatu, na 3792 stranice. Kwiga je predlo`ena za nagradu Vukove zadu`bine u Beogradu. 3. Enciklopedija srpske kwige (2004. godine), u vi{e tomova, na blizu 4000 stranica, sa vi{e hiqada crnobelih priloga i 560 stranica kolora u B5 formatu.

&

sindikat

Aktivnosti na{eg Sindikata

povi i odlasci na{ih radnika na zna~ajne seminare i odmore u bawska le~ili{ta i odmarali{ta. Ali, svoj ne mali doprinos u radu Sindikata dali su, posledwih 8 godina, na{i aktivisti: Petar Dra~a i Petar Proki}, jer su u tom periodu na{i radnici najvi{e dobili u vidu pomo}i, u organizovawu odlazaka na SIGRAF, na bawska le~ewa i razna druga (sportska) takmi~ewa. Iz ovog sumarnog preleta rada na{eg Sindikata mo`e se zakqu~iti da je on odigrao zna~ajnu ulogu u brizi za radnike, mada je, kao i svaki drugi, i on imao i svojih propusta i svojih mana u dugogodi{wem delovawu.

ored SK, i Saveza omladine, u prethodnom periodu isticao se i na{ Sindikat svojim raznovrsnim aktivnostima i to jo{ u posleratnom periodu, organizuju}i razne manifestacije, me|u kojima i izlete u Be{ku, Batajnicu, na Avalu i drugde i dele}i namirnice i vode}i brigu oko poboq{awa standarda zaposlenih. [ezdesetih godina, nakon oslobo|ewa na{e zemqe, slede}i stavove Sindikata Jugoslavije i Srbije, na{ Sindikat polako prelazi na teren samoupravqawa, organizuju}i raznovrsne zborove i aktivnosti. Sa tim aktivnostima on }e nastaviti i kasnije, brinu}i o svojim radnicima i wihovom standardu, u granicama svojih mo}i i nadle`nosti. Nagla{enu ulogu Sindikat je posebno imao u organizovawu lepih manifestacija za SIGRAF i izboru ekipa i pojedinaca za takmi~ewa u struci i sportskim nadmetawima, dostojanstveno reprezentuju}i na{u ku}u. U radu Sindikata Borbine {tamparije isticali su se, u raznim vremenima, mnogi pojedinci i aktivisti, na ~ijem su se ~elu nalazili: Petar Jelisijevi}, Bo{ko Stojkovi}, Vitomir Stankovi}, Obrad Ga~i}, Emina Jolev, Branislav Bjeli}, Miodrag Babi}, Petar Dra~a i Petar Proki}. Ipak, u radu na{eg Sindikata vi{e od ostalih isticala se Emina Jolev, svojim entuzijazmom i nepresu{nom energijom. Zahvaquju}i ponajvi{e woj organizovani su, dostojni hvale, brojni izleti, stru~ni sku-

Petar Dra~a, Zorica Miti}, Petar Proki} i Marina Dmitri} proslavqaju uspeh [tamparije

'



Na{i direktori
Tugomil Soldati} (19212001)
sam za svoj rad u Borbinoj {tampariji dobio Orden rada II i III reda. Razvojem same na{e ku}e i pokretawem novih dnevnih listova, kao {to su bili Sport i Ve~erwe novosti, [tamparija se suo~ila sa sve ve}im problemima, jer stara oprema nije mogla da zadovoqi nove zahteve {tampawe velikih tira`a. Postoje}e probleme smo razre{avali tako {to smo, prema finansijskim mogu}nostima, nastojali da osavremeno na{ {tamparski park, te smo tako 1962. godine kupili plamag, 1967. drugi plamag, {tampaju}i oko jedan i po milion primeraka tira`nih novina. Bila su to udarni~ka vremena koja su nas dr`ala u uverewu da }e na{a [tamparija uspeti, i u budu}nosti da odr`i visok renome koji je, tada, imala. Tako je govorio Tugomil Soldati}, nekada{wi direktor Borbine {tamparije, oprostiv{i se od nas 2001. godine.
nosti za novo u struci. Za direktora je izabran sedamdesetih godina, kada se doga|ala revolucija u slogu i u~esnik je prelaska na fotoslog. Zbog svog ste~enog {irokog op{teg obrazovawa, uvek novih ideja i komunikativnosti, bio je po{tovan u celom kolektivu i me|u svim grafi~arima. Poseban doprinos dao je svojim dugogodi{wim zalagawem za delovawe Saveza grafi~kih in`ewera i tehni~ara, ~iji je predsednik jedno vreme bio. U upravi fudbalskog kluba Grafi~ardao je tako|e svoj doprinos, zala`u}i se uvek svim srcem za sve {to poma`e afirmaciji grafi~ara. ^itav svoj radni vek, do odlaska u penziju 20. avgusta 1996. godine proveo je u Borbinoj {tampariji. Oprostio se od nas iznenada, u Beogradu, 1999. godine.

[tampariji Borba zaposlio sam se krajem novembra meseca 1945. godine, a iz we oti{ao u penziju 1973. godine. Tada smo, u prvim godinama, na zate~enim ma{inama, {tampali dnevni list Borba na }irilici i latinici, u ukupnom tira`u od 700.000 primeraka. Poslove smo obavqali sa puno entuzijazma i udarni~ki, {to je rezultiralo time da

Nemawa Avramovi}
(19401999)
o|en je u selu Jarak 1940. godine, a pod ratnom okupacijom odrastao je u [apcu i Sremskoj Mitrovici. Posle male mature, zavr{io je u Beogradu Grafi~ku industrijsku {kolu kao stipendista Borbe. Kasnije je, uz rad, dopunio obrazovawe za visokokvalifikovanog ru~nog slaga~a, a potom i diplomirao na tada uglednoj Vi{oj grafi~koj {koli u Zagrebu. Svoj radni vek zapo~eo je u Borbinoj {tampariji 25. septembra 1957. godine na poslovima kvalifikovanog slaga~a. Uvek zainteresovan za svoje zanimawe, radan, dobronameran i komunikativan, napredovao je od referenta tehni~ke pripreme, {efa tehni~ke pripreme do direktora, rukovodioca Slu`be razvoja, tehni~kog direktora i savetnika direktora. Bio je me|u prvim obrazovanim grafi~kim in`ewerima u [tampariji i me|u wima predwa~io po stalnoj zainteresovanosti i otvore-



Na{i direktori
Bogdan Bogdanovi}
(19411997)
o|en je 19. septembra 1941. godine u selu Ni}iforovo, Gostivar u Makedoniji. Osnovnu {kolu i Grafi~ku industrijsku {kolu zavr{io je u Beogradu, a Vi{u grafi~ku {kolu u Zagrebu 1977. godine. U Borbinoj {tampariji radi od 1960. godine na mestu kvalifikovanog cinkografa, isti~u}i se kao napredan omladinac, uzoran sportista i dobar drug i kolega, ~emu ga je u~ila i usmeravala wegova majka, poznata kao borac i pod umilnim imenom majka Nikolija. Nakon zavr{ene Vi{e grafi~ke {kole u Zagrebu i dobijawa diplome grafi~kog in`ewera, Bogdanovi} postaje u Borbi najpre wen tehni~ki direktor, a zatim i direktor u dva mandata. U na{oj [tampariji je radio do 1. septembra 1993. godine kada je oti{ao iz we. Umro je 1997. godine.

Dobrosav Petrovi}
(19382000)
o|en je 8. oktobra 1938. godine u Beogradu, a umro tako|e u Beogradu, 2000. godine. Sredwu hemijskotehnolo{ku {kolu zavr{io je 1956. godine, a Tehnolo{ki fakultet 1964. godine u Beogradu. Najpre je radio u preduze}u Tehnogas, potom u [tampariji Srbija da bi u vremenu od 1975. do 1982. godine obavqao poslove u Borbi, na mestu pomo}nika generalnog direktora za razvoj i investicije, a od 19791982. i poslove generalnog direktora Borbine {tamparije. Nakon toga odlazi u BIGZ za generalnog direktora, a te zadatke obavqao je u dva manda-

ta, posle ~ega se ponovo vra}a u [tampariju Borba gde biva u vremenu od 1990 1992. godine. G o d i n e 1992. odlazi u Komercijalnu banku, da bi se 1998. ponovo na{ao u svom BIGZu. U wemu ga je, 2000. godine, zatekla te{ka bolest, od koje je i umro iste godine, iskreno o`aqen od svojih brojnih prijateqa i saradnika. Dobrosav Petrovi} je bio ugledan i po{tovan stru~wak i direktor, a za svoj rad bio nagra|en zna~ajnim nagradama i priznawima.



Na{i direktori
Du{an Novakovi}
(19251996)
o|en je u ^a~ku 1925. g o d i n e . Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io je u ^a~ku, a diplomirao je 1950. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Po zavr{etku studija zapo{qava se u Zavodu za dru{tveno i privredno planirawe u Pan~evu, gde je vi{e godina slu`bovao kao rukovodilac Razvojnog sektora. Godine 1958. zapo{qava se u NIGP Borba na poslovima rukovodioca Ekonomskorazvojnog sektora rade}i u wemu sve do 1968. godine. U okviru NIGP Borba radio je u vi{e OOURa (Borba, Studio B, Ve~erwe novosti, [tamparija). Svoj radni vek zavr{io je u [tampariji kao pomo}nik direktora za ekonomskofinansijske poslove. Naro~ito veliki doprinos Novakovi} je dao na izradi Investicionog programa RO Borba, posebno u delu modernizacije grafi~kog pogona. Za svoj rad nagra|en je plaketom za organizaciju rada.
saradnicima dovede [tampariju u sam vrh u regionu, pri ~emu je ostvaren visok nivo standarda u svakom pogledu. U periodu od 1994 1997. godine investirano je oko 8.000.000 DEM u najmoderniju opremu, od ~ega najve}i deo za nabavku moderne ofset rotacione novinske ma{ine za ~etvorobojnu {tampu Uniset, firme MAN Plamag, koja se, na na{u sre}u, pokazala kao pravi izbor i bez koje u to vreme Srbija ne bi imala tako kvalitetnu novinsku {tampu. Zajedno sa kolegom Slavomirom Simonovi}em vlasnik je i jednog zna~ajnog patenta za proizvodwu puferskih te~nosti za ofsetnu {tampu, koji je verifikovala i veoma visoko ocenila Evropska komisija za patente u Briselu. Jedan je od inicijatora i autora u pisawu prvih uxbenika za Grafi~ku {kolu i predava~ na V stepenu stru~nosti iste {kole. Ceo radni vek, kreativno i savesno, posvetio je [tampariji Borba.

Tomislav Tati}

o|en je 19. decembra 1940. godine u Garevini, op{tina Aleksandrovac @upa, gde je proveo detiwstvo i zavr{io osmogodi{wu {kolu. Godine 1955. dolazi u Beograd gde uspe{no zavr{ava XI beogradsku gimnaziju i 1959. upisuje se na Gra|evinski fakultet, koji je iz objektivnih razloga morao da napusti. Sre}om, 1960. godine put ga dovodi u Borbu, gde radi od 10. novembra 1960. godine sve do odlaska u penziju, 31.10.2001. godine, prolaze}i, ~asno i savesno, put od kurira do direktora. Rade}i u Borbi zavr{io je Vi{u grafi~ku {kolu u Zagrebu, a odmah posle toga i Tehnolo{ki fakultet - grafi~ki smer. U isto vreme polo`io je i stru~ni ispit i stekao zvawe ovla{}enog projektanta za grafi~ku industriju. U [tampariji Borba obavqao je poslove korektora, rukovodioca Hemigrafije, rukovodioca Razvoja, pomo}nika direktora za tehni~ko-komercijalna pitawa, savetnika direktora i, na kraju, od jula 1993. do novembra 1998. godine bio na mestu generalnog direktora [tamparije Borba, u vreme velike inflacije i sankcija. Ovakva, izuzetno nepovoqna situacija, nije upla{ila ni spre~ila Tomislava Tati}a, da sa svojim

!

Na{i direktori
Jovan Kecman

o|en je 1. oktobra 1950. godine u selu Drini}, Bosanski Petrovac. Nakon zavr{ene osnovne {kole i sredwe elektrotehni~ke diplomirao je na Elektrotehni~kom fakultetu u Sarajevu kao stipendista Borbine {tamparije. U woj radi od 1. februara 1975. godine, najpre kao elektroin`ewerpripravnik, zatim kao referent grafi~ke opreme elektroodeqewa, {ef slu`be odr`avawa, pomo}nik direktora za razvoj, investicije i odr`avawe, tehni~ki direktor od 19982000. godine, a od 15. novembra 2000. do 29. jula 2004. godine obavqao je du`nost generalnog direktora [tamparije. Aktivno je u~estvovao u realizaciji investicionih projekata i monta`i opreme koja je u [tampariju uneta od 1987. do 2004. godine.
Beograda ga je, u vi{e navrata, anga`ovala za predava~a na V stepenu stru~nosti za polaznike tipo{tampe i ofsetne {tampe, a svoja bogata iskustva prenosio je i studentima na Vi{oj politehni~koj {koli u Beogradu. Zapa`ena su i wegova tematska predavawa na simpozijumima na Sajmu grafi~ke tehnologije, u organizaciji Saveza grafi~kih in`ewera i tehni~ara Srbije. Osim toga Branislav Filipesko je i koautor zapa`enog uxbenika Tehni~kotehnolo{ka priprema grafi~ke proizvodwe, za profil grafi~ki tehni~ar. Trenutno se nalazi na radnom mestu tehni~kog direktora u GP Kompanija [tamparija Borba AD.

Branislav Filipesko

o|en u grafi~koj porodici (otac, stric, brat) 29. oktobra 1948. godine u Zemunu. [kolu za kvalifikovanog {tampara tipoma{inistu zavr{ava 1968. godine, a za visokokvalifikovanog tipoma{inistu 1974. godine u Grafi~kom {kolskom centru. Zvawe i diplomu grafi~kog in`ewera dobija posle okon~anog {kolovawa na Zagreba~kom univerzitetu Vi{oj grafi~koj {koli 1981. godine, kao stipendista Borbe. U [tampariji Borba zaposlen je od 13. 7. 1970. godine. Od {tampara u rotaciji u struci napreduje od predradnika, referenta u tehni~koj pripremi, {efa rotacije ravne {tampe, pomo}nika tehni~kog direktora, tehni~kog direktora (u periodu od 9 godina) do generalnog direktora [tamparije. Gotovo ceo radni vek provodi u [tampariji Borba, a za svoj rad bio je nagra|ivan zna~ajnim priznawima i nagradama. Cene}i wegovo izuzetno teorijskostru~no znawe, Grafi~ka {kola iz Novog

"

Na{i direktori
Bojan Stevanovi}
Od 1994. do 1997. godine, rukovodi Sektorom izvoza i kontrole kvaliteta u italijanskom predstavni{tvu japanske Kompanije SANEI, u Firenci, Italija. Od 1997. godine boravi u Srbiji, gde nakon ukidawa ekonomskih sankcija, kao ekspert za menaxment i marketing i ~lan ekspertskih timova od 1997. godine do danas, rukovodi mnogim preduze}ima, ukqu~uju}i i Hyatt International. Na funkciju generalnog direktora GDP Kompanija [tamparija Borba AD imenovan je 9. avgusta 2004. godine. Te~no govori engleski i italijanski jezik, a slu`i se nema~kim i japanskim.

o|en je 7. juna 1968. godine u Pan~evu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu jula 1991. godine, kao jedan od najboqih studenata generacije, zavr{iv{i fakultet za nepune ~etiri godine. Kao stipendista Jugobanke, nakon diplomirawa po~iwe svoju karijeru u bankarskom sektoru. Godine 1992. dobija stipendiju Evropske unije za postdiplomske studije iz oblasti tehnolo{kog menaxmenta, na Europen Institute of Tehnology, Firenca, Italija. Magistrirao je 1994. godine i stekao zvawe M.V.A. (magistar poslovnog upravqawa).

#

sport u {tampariji

Mi smo {ampioni

i smo {ampioni, odjekivala je radosna pesma na{ih u~esnika 16. oktobra 2004. godine na padinama Zlatibora, u znak osvojenog prvog mesta u nadmetawu 31 ekipe, koliko je u~estvovalo na SIGRAF-u. [tamparija Borba je dosad u~estvovala na svih 29 susreta SIGRAF-a, ali je ove godine

osvojila sveukupno prvo mesto i 8 reprezentativnih pehara. Uspeh sa ekipom proslavili su: Milorad Mili}, pomo}nik direktora {tamparije Borba, Branislav Filipesko, tehni~ki direktor, Pavle Mili}, {ef komercijalne slu`be, Petar Proki}, predsednik Sindikata i Marina Dmitri}, sekretar na{eg Sindikata.

$

sport u {tampariji

Sportski `ivot
(1944 2004)
roni~aru ovih redova nije bilo lako da do|e do svih saznawa i podataka koji bi potvrdili ~iwenicu da je sportski `ivot u na{oj {tampariji bio vrlo bogat i da su wemu sportisti i wihovi zaqubqenici poklawali posebnu pa`wu. Pa ipak, period koji je iza nas nedvosmisleno to dokazuje, {to potvr|uju i se}awa nekih na{ih sportista, kao i brojni rezultati, tu i tamo pribele`eni, sa~uvani od zaborava. Iz kazivawa `ivih u~esnika saznajemo da je u posleratnom periodu {tampariji bio prevashodni zadatak da izlaze novine na kojima su na{i tipografi radili, ali i da organi-

zuje izlete i fudbalska nadmetawa kako u malom, tako i u velikom fudbalu. Se}awa kazuju da su ve} 1947. godine, u Be{koj, na poqoprivrednom dobru, svakog drugog ~etvrtka, kada je vreme to dozvoqavalo, igrane, me|usobno, utakmice krpewa~om, a sli~no je bilo i slede}ih desetak godina u Batajnici, na Avali i drugim terenima. Sa podmla|ivawem {tamparije {ezdesetih godina pro{loga veka, organizovane su, kao vid rekreacije, me|usobne utakmice izme|u odeqewa a potom i sa tipografskim kolegama iz srodnih institucija.

Pobednici u malom fudbalu, Sarajevo 1972. godine

117

sport u {tampariji
godine 1971. o kojoj govorimo, kapiten na{e ekipe. Na Susretu u Ohridu, 1971. godine, po wegovom kazivawu, Borbina {tamparija je jedva sastavila ekipu, koju su sa~iwavali Branislav Filipesko, Quba Mladenovi}, Qubomir Koci} i dr, a u ekipi se na{ao i Nikola Stipi}, proslavqeni fudbaler FK Crvena zvezda. Zbog nedostatka golmana, gol je branio na{ tada{wi tehniko Petar Mitrovi}Perkan. Na{i postignuti rezultati na tom takmi~ewu bili su vrlo skromni. Jedna pobeda od 2:1 za nas (sa Oslobo|ewem), jedna nere{ena utakmica od 2:2, dok su sve ostale bile izgubqene. Slede}e godine, 1972. Susreti solidarnosti su odr`ani u Sarajevu, za na{u {tampariju vrlo uspe{no, jer smo zauzeli prvo mesto u fudbalu. Na{a tada{wa ekipa imala je u svojim redovima dosta poznatih fudbalera, izbor je zato bio veliki, ali je prvo mesto zauzela ekipa u slede}em sastavu: Zari} Miroslav (golman), Mladenovi} Qubomir (kapiten), Koci} Qubomir, Bata Stojanovi}, Slavoqub Muslin, ^upko Petkovi}, Miodrag Bogdanovi}, Sa{a Vre}i}, Bane Sre}kovi} i Dragan Ili}. Slavoqub Muslin je progla{en za najboqeg fudbalera turnira, i od tada zapo~iwe wegova blistava fudbalska karijera. Miroslav Zari}Pule odvodi ga u BASK, Rad, zatim u Grafi~ar, da bi kao amater pre{ao u Crvenu zvezdu, postaju}i kasnije reprezentativac i vrlo cewen i uspe{ni fudbalski trener Crvene zvezde i drugih klubova u inostranstvu. Na turniru u Sarajevu, godine 1972, na{a fudbalska ekipa je, moglo bi se re}i, postigla

Bata Stojanovi}, Slavoqub Muslin i Quba Mladenovi}

Fudbalskoj igri je poklawana najve}a pa`wa, ali se ve} sedamdesetih godina organizuju zvani~na nadmetawa i u {ahu, streqa{tvu, kuglawu i dr. izme|u novinskih ku}a, poznata kao Susreti solidarnosti. Na Susretima solidarnosti, organizovanim svake godine, ali od strane novih doma}inaorganizatora, grafi~ki radnici su se nadmetali u mnogim sportovima, a sa posebnom energijom u malom fudbalu, o ~emu nam svedo~i jedan od u~esnika i provereni sportista,

118

sport u {tampariji
iznena|uju}e dobre rezultate sve utakmice je dobila, sem finalnog susreta sa Politikom, koji se zavr{io nere{enim rezultatom (0:0). Uspesi fudbalske ekipe odu{evili su sve zaposlene u {tampariji, ali je wima posebno bio odu{evqen tada{wi direktor Slobodan Glumac. Najve}e zasluge za ovaj uspeh imao je Organizacioni odbor na ~elu sa Miroqubom Maksimovi}em, sekretaricom Emom Mi{i} i tehnikom Leontijem Rankovi}emLekom. Ali, uspehu je mnogo doprineo i selektor na{e ekipe Petar Mitrovi}Perkan, vuk sa beogradskih terena, posebno Sin|eli}a. Pored lepog dru`ewa u Sarajevu, za vreme nadmetawa, sa prijateqskim ekipama, u se}awu je ostalo neobi~no dru`ewe na{eg golmana Miroslava Zari}a sa koleginicama iz zagreba~kog Vjesnika, ali i veli~anstveni do~ek u na{oj {tampariji od strane svih zaposlenih i, posebno, od strane tada{weg direktora Slobodana Glumca, od koga smo i nagra|eni sa 7 dana nagradnog odsustva sa posla. Slede}e, 1973. godine, [tamparija Borba bila je doma}in svim novinskim ku}ama iz tada{we velike Jugoslavije, ugostiv{i ih u hotelu Jugoslavija i na novootvorenom terenu Olimp. Tada{wi organizacioni odbor mnogo je u~inio da takmi~ewe ostane nezaboravno, a sa~iwavali su ga: Miroqub Maksimovi} zvani Ajn{tajn, sekretarica Ema Mi{i}, tehniko Leontije Rankovi} i organizator Radi{a Tadi}. Odbor je omogu}io ekipi da sa vo|om ekipe Petrom Mitrovi}em 7 dana trenira na Olimpu kako bi se ekipa uigrala, iako je bila sastavqena od priznatih fudbalera koji su igrali u beogradskim klubovima. Nakon toga i rezultati nisu izostali, jer je na{a ekipa pobedila sve ekipe sa kojima je igrala: BIGZ sa 5:0, Dnevnik iz Novog Sada sa 9:0, mada je finalnu utakmicu jedva dobila pobediv{i sa 1:0, golom Mladenovi}a, ekipu Rilindje iz Pri{tine, predvo|enu ~uvenim fudbalskim majstorom Xevadom Prekazijem. Na ostalim susretima fudbalska ekipa Borbine {tamparije osvajala je naj~e{}e drugo mesto (u Novom Sadu, Dowem Milanovcu), ponekad prvo, ali i tre}e. Neka svoja se}awa na davne, nezaboravne dane izneo je i Miroslav Zari}, ma{inista u na{oj {tampariji, kasnije i rukovodilac, ina~e proslavqeni golman beogradskih klubova BASK i Grafi~ar i progla{avan najboqim golmanom na turnirima na kojima smo u~estvovali. Se}awa Qube Mladenovi}a dopuwava svojim nagla{avaju}i da je fudbalska ekipa na{e {tamparije na nadmetawima u Sarajevu, tj. Hrasnici, postigla ove rezultate: pobedila je Delo iz Qubqane sa 7:2, Slobodnu Dalmaciju u Splitu sa 5:0, Rilindju sa 4:1, dok je sa ekipom iz Politike igrala nere{eno u finalu 0:0, jer je ova ekipa imala zaista izuzetne fudbalere kao {to su bili @eqko Koli}, Brki}, \or|evi} i dr. Svoja setna se}awa zavr{ava ovako: Pet godina smo uzastopce bili najboqi, lepo smo se dru`ili, a sport jako uva`avali, pa zato savetujem mla|e i dana{we generacije da se bave sportom i preko wega druguju, kao nekada i mi, starija generacija, koja je osvajala prva mesta u Sarajevu, Beogradu, na Tjenti{tu, Zlatiboru...

119

sport u {tampariji

Posle 10 godina, ekipa u malom fudbalu osvojila je prvo mesto naTjenti{tu 83

Pobedni~ka ekipa u malom fudbalu na SIGRAF-u 2003. godine

akon osvojenog prvog mesta u malom fudbalu, na takmi~ewu u Beogradu 1973. godine, pod vo|stvom Qube Mladenovi}a, fudbalska ekipa na{e [tamparije ponovo je pod vo|stvom Milana Jankovi}a, 1983. godine, osvojila prvo mesto na turniru u malom fudbalu na Tjenti{tu, pobediv{i ubedqivo sve svoje protivnike. Najte`i protivnik, ipak, bila nam je ekipa Politike koju smo u polufinalu pobedili sa 2:1, vrlo tesnim rezultatom, jer su protivni~ku ekipu sa~iwavali istaknuti pojedinci igra~i FK Grafi~ar. Finalnu utakmicu odigrali smo sa ekipom TANJUGa i pobedili vrlo ubedqivo sa 4:1. Pobedni~ku ekipu sa~iwavali su slede}i na{i igra~i: Milan Jankovi} (kapiten), Slobodan Stojanovi}, Qubomir Dimitrijevi}, Du{an Batanica, Branislav Katinski, Janez @ivkovi}, Petko Bogi}evi}, Slobodan Karadarevi}, Milan Gaji} i Qubomir Koci}.

Prvo mesto na Tjenti{tu

lu~aj je hteo da posle 20 godina iza osvajawa prvog mesta na Tjenti{tu, na{a fudbalska ekipa, 2003. godine, osvoji tako|e prvo mesto na nadmetawu fudbalskih ekipa na Zlatiboru. Ina~e na{a fudbalska ekipa je na takmi~ewima na Zlatiboru, u prethodnim godinama, osvajala od ~etvrtog do prvog mesta. Posebno izdvajamo finalnu utakmicu sa ekipom Savremene administracije, koju smo dobili sa 4:3. Na{u ekipu sa~iwavali su: Dejan Petrovi} (kapiten), Branislav Sre}kovi}, Andrija Jorgi}, Petko Bogi}evi}, Martin Sta{evi}, Aleksandar Doderovi}, Aleksandar Bir~anin, Dragan Grbi}, Sr|an Makarin. Kapiten na{e ekipe Dejan Petrovi} progla{en je tom prilikom za najboqeg golmana SIGRAFa (2003. god.), a Andrija Jorgi} za najuspe{nijeg golgetera strelca turnira.

Prvo mesto na Zlatiboru

 

sport u {tampariji

Predstavnik Tanjuga ~estita kapitenu Milanu Jankovi}u osvojeno prvo mesto

Najboqi strelac Andrija Jorgi} i najboqi golman Dejan Petrovi}

Navija~i [tamparije burno prate utakmicu u malom fudbalu

121

sport u {tampariji
Fudbalski veterani Borbe
Fudbalskoj vite{koj igri grafi~ari na{e {tamparije, od svog postanka, do dana{wih dana poklawali su posebnu pa`wu. Posebno su za to bili anga`ovani na{i veterani fudbalski majstori koji su ovu ve{tinu izu~avali u brojnim i poznatim fudbalskim ekipama Beograda i {ire. Svoje utakmice, u malom ili velikom fudbalu odigravali su na terenima FK Grafi~ar, Olimpa (naj~e{}e ~etvrtkom od 20 21 ~as, a punih 18 godina) ili na gostovawima, nadme}u}i se sa ekipama Grafi~ke {kole, Politike, ZINA, Savremene administracije, BIGZa itd. Mnoge od tih utakmica posmatralo je mno{tvo na{ih radnika, na ~elu sa Lekom Rankovi}em, na{im kolegom i dragim sponzorom. Ekipu Borbinih veterana sa~iwavali su najistaknutiji pojedinci, od kojih su se, borbeno{}u i fudbalskim znawem isticali: Quba Mladenovi}, Quba Dimitrijevi}, Rade Zdravkovi}, Radi{a Tadi}, Tomislav Mihajlovi}, Miroslav Zari}, Milorad Mateji}, Toma Tati}, Mihajlo Bezbradica, Mirko Andrejevi}, Milan Jankovi}, Pavle Mili}, Qubi{a Le~i}, Jovo Maksimovi} Maksa, Branislav Ogwenovi}, Milan Popovi}, Perica Stankovi}, Rade Bruji} i drugi. Sa `eqom da dostojno obele`e Dan [tamparije veterani na{e ku}e pripremaju nadmetawa sa FK Grafi~ar, sa kolegama iz ZINa i [tamparije Politike.

Veterani [tamparije na igrali{tu Grafi~ara

122

sport u {tampariji
Uspesi na{ih {ahista
[tamparija Borbe uvek je imala dobre {ahiste, koji su po~eli sa afirmacijom na{e ku}e jo{ u posleratnom periodu, takmi~e}i se najpre me|usobno, a zatim i sa drugima, pa je tako {ahovska ekipa Borbe na Susretima solidarnosti, sedamdesetih godina bila najboqa osvojiv{i od prvog do tre}eg mesta. U samoj {tampariji postojala je {ahovska sekcija zahvaquju}i ponajvi{e Miodragu Ili}u, {ahisti koji je organizovao u~ewe teorijsko sa praksom, a wegov rad nastavio kapiten {ahovske ekipe Slobodan Karadarevi}, na{ najuspe{niji takmi~ar jer je na SIGRAFU, takmi~ewu grafi~ara tri puta osvajao prvo mesto.

[ahisti [tamparije: Petar Aleksi}, Slobodan Karadarevi}, Zoran Todi} i Milorad Siva~ki

A prvo mesto je osvojila ekipa u slede}em sastavu: I Na Zlatiboru 1993. godine: 1. Karadarevi} Slobodan, kapiten 2. Ili} Miodrag 3. Risti} Slobodan 4. Silva~ki Milorad 5. Aleksi} Petar 6. Popeskovi} Mi{a II Na Zlatiboru 1996. godine: 1. Karadarevi} Slobodan 2. Ili} Miodrag 3. Todi} Zoran 4. Aleksi} Petar III Na Zlatiboru 1997. godine: 1. Karadarevi} Slobodan 2. Todi} Zoran 3. Aleksi} Petar 4. Radulovi} Jovan 5. Popeskovi} Milo{

[ahisti [tamparije: Milo{ Popeskovi}, Slobodan Karadarevi}, Jova Radulovi} i Petar Aleksi}

123

sport u {tampariji
Aktivnosti streqa~ke ekipe
Mu{ka ekipa Mu{ka ekipa strelaca Borbe dostojno nas je reprezentovala na raznim takmi~ewima, a sa posebnim uspehom na takmi~ewu streqa~kih ekipa na SIGRAFu. Na ovom takmi~ewu tri puta je osvajala prvo mesto, dva puta drugo mesto i tri puta tre}e mesto. Ekipu su sa~iwavali: Mom~ilo Jovanovi}, Rajko To{kovi}, \or|e Nikoli} i Dejan Joci}. Posebno treba ista}i kapitena ekipe Mom~ila Jovanovi}a, koji je 10 puta, u pojedina~noj konkurenciji, na takmi~ewima na SIGRAFu, bio najboqi. Ali, to svoje streqa~ko ume}e on je potvr|ivao i na drugim takmi~ewima, pa je tako godine 1983. bio prvak Beograda, 1986. prvak Srbije, a 1989. prvak Srbije sa pokrajinama i iste godine prvak na Radni~kim sportskim igrama.
Najboqi strelac: Mom~ilo Jovanovi}

@enska ekipa Poput na{ih mu{kih strelaca i wihove `enske kolege su pokazale da znaju da ga|aju, te su tako na SIGRAFu 2001. godine osvojile prvo mesto, a na istom takmi~ewu bile su dva puta druge i tri puta tre}e. Ekipu su, uglavnom, sa~iwavale: Slavica Bogdanovska, Slavica @ivkovi} i Darinka Stoj~i} Beba.

Mom~ilo Jovanovi}, Slavica @ivkovi}, Darinka Stoj~i} i Radoslav To{kovi}

124

sport u {tampariji
Borbini pecaro{i
Pored drugih sportova, o kojima smo ne{to zabele`ili, u na{oj {tampariji sa uspehom su radili i pecaro{i, i to jo{ od davnih vremena, kada je ribe bilo na pretek. Mnogi ~uveni pecaro{i obogatili su pecaro{ku delatnost na{e ku}e, me|u kojima i Mita [aranxija, Suja, Pera, Gile, Adam, Proka, Dragan, \okica keder, Mile, Gaga, Rade, Zlatko, Slavko, Milan i dr. Ekipa na{ih pecaro{a osvojila je i brojne nagrade i dobila mnoga priznawa: 2. mesto u Ni{u, 3. mesto u ^a~ku i kao najzna~ajnije prvo mesto 31. jula 2004. godine, na takmi~ewu me|unarodnog karaktera, a koje su osvojili: Milan Popovi}, Tomislav Mihajlovi} i kapiten ekipe, graf. in`ewer Radi{a Tadi}.

Wima je i ~amac pomogao ... ^aki i Sima

125

sport u {tampariji
Veslawe Motonautika

fsetma{inista, Dragoslav Jovanovi} Viski ro|en je 1956. godine. Po~eo da se bavi veslawem 1973. godine u VK Crvena zvezda. Aktivno se bavio vrhunskim veslawem punu deceniju, do kraja 1983. godine. Dve sezone proveo je i u VK Partizan, prvi put 1978, a posle i 1983. U svojoj karijeri veslao je u dvojcu, ~etvercu sa kormilarom i osmercu. Imao je zapa`enih uspeha: 11 puta je u raznim (seniorskim) kategorijama osvajao titule prvaka tada{we SFR Jugoslavije. Od me|unarodnih uspeha najva`niji je vice{ampion Balkana 1979. godine (srebrna medaqa u osmercu). Iste godine bio je i ~lan dr`avne reprezentacije SFRJ u osmercu, koja je na Svetskom prvenstvu na Bledu osvojila 11. mesto, {to je oceweno kao uspeh.

e|u brojnim sportovima kojima su se bavili radnici u {tampariji, iako individualni vid sportskog nadmetawa bila je zastupqena i motonautika, vrlo popularan sport sedamdesetih godina i u

Katamaran u kojim je @eqko Vuk osvojio Prvenstvo dr`ave 1979. godine

Dragoslav Jovanovi} (u sredini) na pripremama

Pobe|ivao je i u raznim kategorijama ~amaca i na raznim regatama, ili imao visok plasman krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih. Bio je i na {irem spisku olimpijskih kandidata za Olimpijske igre u Moskvi 1980. Dragoslav Jovanovi} vi{e nije me|u nama.

na{oj zemqi. Ma{inski slovoslaga~ @eqko Vuk, u to vreme, u~estvovao je na brojnim doma}im i me|unarodnim takmi~ewima i osvojio brojne nagrade. Ipak, najdra`e su mu osvajawe Dr`avnog prvenstva u klasi do 500 ccm i to tri uzastopne godine: 1977, 1978. i 1979. Ovaj sport zahtevao je velika finansijska odricawa pa je @eqko ~amac ~esto vozio pod sponzorstvom Borbinih izdawa Ve~erwih novosti, TV novosti i Sporta. Dobitnik je i Bronzane plakete Narodne tehnike Boris Kidri~ zbog zalagawa u oblasti ovog sporta.

126

sport u {tampariji
Boks

edan od radnika na{e [tamparije koji je deo svog `ivota posvetio vrhunskom sportu je i Jakupi Demiri. Ro|en je u Gwilanu, 12. oktobra 1940. godine i poti~e iz siroma{ne porodice. Do{ao je u Beograd, u naseqe @eleznik 1948. godine. Po zavr{etku osnovne {kole po{ao je na obu}arski zanat u fabriku Proleter, koji je zavr{io 1960. godine, i po~eo da radi u fabrici. Istovremeno po~eo je da se bavi boksom. Karijeru je zapo~eo u BK Napredak, koji se nalazio u sastavu pomenute fabrike. Potom je pre{ao u BK Dinamo iz Pan~eva, u kome je boksovao za prvu ekipu u muva kategoriji. Nakon prvih uspeha pre{ao je u BK Crvena zvezda u kojoj je boksovao, tako|e za prvu ekipu, u muva kategoriji. Kao ve} afirmisani bokser, prelazi u BK Radni~ki iz Beograda. U prvoj ekipi tog kluba nastupa u muva i papir kategoriji. Wegov prvi veliki uspeh u novom klubu doneo mu je titulu prvaka dr`ave u papir kategoriji. Zatim su se nizali uspesi, priznawa i medaqe u tim kategorijama bio je {ampion i vice{ampion, dobijao je priznawa, a za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 24 puta, prokrstario zemqu i u~estvovao na brojnim me|unarodnim takmi~ewima.

Jakupi Demiri, prvak dr`ave u papir kategoriji 1968. godine

127

portreti u~esnika SIGRAF-a

Milan Popovi}, reprofotograf
Ro|en je 2. februara 1956. godine u Zemunu. Osnovnu {kolu zavr{io je u O[ 25. maj u Novom Beogradu, Grafi~ku {kolu 1974. godine, na kojoj i V stepen stru~ne spreme 1983. godine. U [tampariji Borba je od 1977. godine na radnom mestu reprofotografa, usavr{avaju}i se, vremenom, u svojoj struci kod BASFA (za polimere) i u Borbi za skener.

@eqko Vuk, dizajner

Ro|en je 21. januara 1956. godine u Beogradu. Grafi~ku {kolu Mili} Raki} zavr{io je 1973. godine, zaposliv{i se, iste godine u [tampariji Borba na radnom mestu ma{inskog slovoslaga~a. Na obuku za programera fotosloga odlazi 1987. godine, posle ~ega radi u fotoslogu. Po formirawu RS odeqewa 1994. godine, obu~avao se za prelom na personalnom ra~unaru, a od 2004. godine zaposlen je na radnom mestu dizajnera.

Milan Popovi}, najboqi skenerista Srbije

Na takmi~ewima grafi~ara Srbije SIGRAFu, tri puta je iz oblasti reprofotografije osvajao prvo i dva puta drugo mesto. Po{to su propozicije takmi~ewa smatrale da takmi~ar koji tri puta osvoji prvo mesto daqe ne treba da se takmi~i, to se Popovi} preorijentisao u {ahiste i za wih nastupao. Sada radi na poslovima sajteksa kao predradnik, prenose}i svoja znawa svojim mla|im kolegama.

@eqko Vuk, prvak Srbije u dizajnu

@eqko Vuk je dostojno reprezentovao [tampariju Borba, u~estvuju}i na SIGRAFu u raznim disciplinama, i to ve} od 1997. godine. Te godine osvojio je drugo mesto u disciplini fotosloga, da bi u narednih pet godina osvojio jo{ 5 medaqa: jednu zlatnu (kao prelama~), a kao dizajner jednu zlatnu, jednu srebrnu i dve bronzane medaqe.

128

portreti u~esnika SIGRAF-a

Aleksandar Grandi}, programer fotosloga
Ro|en je 6. novembra 1966. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu zavr{io je u Beogradu, a u istom gradu i Grafi~ku {kolu 1987. godine. U Borbinoj {tampariji je od 1987. godine, zaposlen najpre kao ma{inski slovoslaga~, a nakon prekvalifikacije i kao programer preloma na PC ra~unarima, usavr{avaju}i se i na petom stepenu grafi~ke struke.

Radojka Grbi}, fotoslaga~

Ro|ena je 20. septembra 1967. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu zavr{ila je u Beogradu, a Grafi~ku {kolu u istom gradu 1986. godine. U [tampariji Borba je od 1987. godine, zaposlena u odeqewu fotosloga, na radnom mestu fotoslaga~a. Usavr{avaju}i se u Borbinoj {koli, nakon 8 godina, postigla je zapa-

Aleksandar Grandi} sa Rajkom Simi}em, predsednikom Republi~kog sindikata grafi~ara

Rajko Simi} uru~uje diplomu Radojki Grbi} za osvojeno prvo mesto

Trenutno je zaposlen kao predradnik u odeqewu fotosloga. Na SIGRAFu, takmi~ewu grafi~kih radnika Srbije, u~estvovao je 4 puta i na wemu osvajao od 4. do prvog mesta (2003. godine).

`ene rezultate iz prakse i kao najboqi fotoslaga~, 1995. godine, u konkurenciji 28 fotoslaga~a, na takmi~ewu grafi~ara Srbije SIGRAFu osvojila prvo mesto na radnom zadatku izrada etiketa.

129

jubilej

Pohvaqeni i nagra|eni radnici [tamparije povodom Dana [tamparije 15. 11. 2004. godine
40 godina rada
Rado{evi} Vladimir (Nabavna sl.) 15. 10. 1964.

30 godina (1974)
Andri} Milomir (Ekspedicija) Vukovi} Dragan (Fotoslog) Kosti} Miodrag(Fotoslog) Luki} Rade (Nabavna sl.) Pavlovi} Qubomir (Korektura) Ron~evi} ^edomir (RR[) Stojanovi} Zoran (Fotoslog) Stani} \or|e (Ekspedicija) 15. 7. 1974. 21. 5. 1974. 20.11. 1974. 30. 10. 1974. 15. 4. 1974. 11. 3. 1974. 16. 4. 1974. 15. 7. 1974.

20 godina (1984)
Alimpijevi} Milan (Odr`avawe) Vratari} Vesna (Fotoslog) \uri} Aleksandar (RR[) Igwatovi} Radmila (Finansij. sektor) Pavlovi} Bo`o (Nabavna sl.) Stankovi} Dragan (Nabavna sl.) Sto{i} Svetislav (Korektura) Stevanovi} Branislava (Fotoslog) Sabiri Ze}ir (RR[) Sofrani} Aleksandar (Fotoslog) Todorovi} Mla|en (Op{ti) Trivunovi} Marica (Finans. sektor) Cvetkovi} Qubica (Fotoslog) 28. 12. 1984. 26. 6. 1984. 1. 10. 1984. 13. 2. 1984. 1. 6. 1984. 14. 2. 1984. 2. 7. 1984. 1. 8. 1984. 7. 2. 1984. 23. 5. 1984. 3. 10. 1984. 9. 4. 1984. 1. 8. 1984.

130

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45

AXI] AHMETI AHMETI AJRULAI AKSENTIJEVI] ALEKSI] ALEKSI] ALEKSI] ALEKSOV ALIMPIJEVI] ALIMPIJEVI] AMZAJ ANDREJEVI] ANDRI] ANDRI] ANDRIJA[EVI] ANTI] ANTONIJEVI] ANTONIJEVI] ANTONIJEVI] ANTONOVI] ARAMBA[I] AVRAMOVI] AVRAMOVSKA AVRAMOVSKI AZARI] AZEMOVI] BABI] BABI] BALABAN BALTI] BARAC BARAC BARAC BARTULOVI] BE]KOVI] BEO^ANIN BEZBRADICA MI]I] BEZBRADICA BIBI] BIJELE BIJELI] BIJELOVI] BIR^ANIN BJEKI]

\OR\IJE [UKRIJA [UKRIJA REFIK VOJISLAV MILOVAN ALEKSANDAR PETAR ZDRAVKO QUBOMIR BRANISLAV SADRIJA JOVAN VUKOMIR MILIJA MOMIR BLAGOJE LUKA SPASOJE MILAN MILOMIR MILIVOJE @IVAN MLADEN QUBE STANKO SUQAJ TODOR DRAGOSLAV SPASOJE MILUTIN VUKA[IN GOJKO VASILIJE JOSIP MILO[ TOMISLAV MIHAJLO OBRAD ANTE JOVO JOKO TANASIJE MIODRAG PETAR

BO@IDAR MAHMUT MERSIM AJ[A DU[AN PETAR PETAR ALEKSANDAR DU[KO MILAN QUBOMIR RUSTEM MIRKO MILORAD MILOMIR MARKO JELENA MIRJANA BRANKO PAVLE NADE@DA MARIJA NEMAWA ZLATKA DARKO NEVENKA FAIK MIODRAG NEVENKA PREDRAG RADOMIR STANA SR\AN GOJKO GORDANA JELKA ZLATICA SNE@ANA MIHAJLO ANTE BORISAV BRANISLAV BRANISLAV ALEKSANDAR ZORICA

RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTO SLOG LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA ODR@AVAWE LICE VAN RAD. ODNOSA DORADA LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA ZAJED.SLU@BE RAVNA [TAMPA KOREKTURA RESTORAN LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA DORADA LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA EKSPEDICIJA KOREKTURA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA DORADA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA EKSPEDICIJA ZAJED.SLU@BE ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG KOREKTURA FOTOSLOG FOTOSLOG

5.1.1998. 17.7.1964 28.11.1961. 21.10.1986. 8.3.1988. 1.11.1993. 11.4.1975. 11.8.1987. 6.4.1987. 28.12.1984. 23.8.1961. 3.12.1979. 7.11.1969. 6.3.1972. 15.7.1974 11.5.1998. 17.4.1978. 19.12.1980. 9.7.1970. 1.2.1989. 1.7.1971. 1.4.1975. 1.4.1962. 31.5.1979. 1.8.2001. 5.9.1983. 7.11.1982. 9.4.1975. 19.8.1980. 1.8.2001. 21.4.1967. 16.1.1986. 5.3.1997. 1.5.1971. 28.5.1980. 8.2.1971. 1.5.1975. 16.12.1996 16.3.1964. 5.9.1963. 21.1.1961. 28.4.1971. 8.11.1972. 21.5.1984. 28.9.1981.

30.12.2001. 26.4.1996. 30.11.1997. 4.10.1995. 21.5.1996. 14.8.1991. 3.11.1999.

4.2.1998. 1.9.1994. 7.2.1995. 20.8.1996.

5.12.2000. 5.11.2001. 31.3.1992.

30.11.2001. 22.8.1996. 31.8.2001.

!

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90

BJEKI] BJELAJAC BLAGOJEVI] BLAGOJEVI] BLAGOJEVI] BLA[KOVI] BLA[KOVI] BOGDANOVI] BOGDANOVI] BOGDANOVI] BOGDANOVI] BOGDANOVSKI BOGI]EVI] BOGI]EVI] BOGOSAVQEVI] BOGOSAVQEVI] BOGOSAVQEVI] BOJI] BOJI^I] BOJOVI] BOJOVI] BORKOVI] BO[KOVI] BO[WAKOVI] BO[WAKOVI] BO@I] BO@IDAREVI] BO@OVI] BRAJKOVI] BRANKOVI] BRCANSKI BRDARI] BRKI] BRKI] BRZI] BULOVI] BURGI] BUSI] BU@I] CAKI] CAMOVI] CAMOVI] CAMOVI] ^ANAK ^ARNI]

LUKA DU[AN VLADISLAV BORIVOJE DU[AN JOSIP IVAN @IVADIN BOGDAN GOJKO SAVA BLAGOJE VELISAV VELISAV @IVORAD KONSTANTIN MILORAD STEVAN RADOVAN TOMISLAV ILIJA VELISAV \OR\E BORISAV RADOSLAV OBREN NENAD NEMAWA BO@O @IVORAD TOMISLAV BO[KO IVO MILIVOJE MILENKO \URO MILIJA VAJO DRAGUTIN BO@IDAR ZENO NUSRET JAHO BOGDAN MILORAD

BRANKO \OR\E VLADIMIR RADIVOJE NEBOJ[A ZLATKO ZLATKO @IVOSLAV RANKA BOGDAN BOGOQUB SLAVICA PETKO RADOJKO SVETA MILORAD BOJAN BRANIVOJ DRAGAN SLAVKO NEDEQKO MILANKA BO@IDAR VLADIMIR SLOBODAN SNE@ANA BO@IDAR VESNA LAZAR BOBAN MIHAJLO BRANISLAVA ANICA JASMINA ALEKSANDRA NIKOLA OLIVERA VEQKO JOVAN JOVAN ABAZ GORAN NUSRET GORAN MIQANA

ZAJED.SLU@BE FOTOSLOG FOTOSLOG ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG KOREKTURA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE RESTORAN LICE VAN RAD. ODNOSA ODR@AVAWE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA NABAVNO EKSPEDICIJA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG EKSPEDICIJA RAVNA [TAMPA RAVNA [TAMPA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA DORADA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA ODR@AVAWE FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA DORADA ODR@AVAWE LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA

15.3.1982. 11.4.1972. 28.10.1971. 4.2.1976. 5.5.1958. 1.7.1970. 11.8.1987. 29.4.1975. 5.6.1979. 1.6.1962. 1.2.1997. 27.5.1980. 1.8.1974. 26.1.1985. 19.7.1971. 15.8.1994. 1.11.1966. 9.9.1985. 24.4.1984 16.11.1971. 16.1.1985. 22.9.1972. 23.5.1978. 11.12.1986. 15.2.1980. 2.12.1986. 4.2.1988. 24.12.1981. 13.7.1998. 12.10.1998. 28.11.1956. 7.4.1986. 19.1.1989. 12.8.1991. 11.2.1983 16.9.1971. 18.12.1972. 1.3.1984. 3.6.1981.

14.9.1992. 30.11.2002. 11.1.2000. zp 16.11.1992. 3.7.1995. 31.10.2002. 20.9.1999. 1.8.1998. 31.8.2001.

13.1.2003. 5.2.2002 13.10.1998. 12.1.1999. 28.11.1992.

4.2.2002.

!

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135

]ATOVI] ^EDI] CENI] ^EKRXI] CETINA ]IRI] ]IRI] ]IRI] ^OPICA ]OROVI] ]OSI] ]OSI] CRNOGLAVAC ]UR^I] CVETANOVI] CVETKOVI] CVETKOVI] DANBUOVI] DANILOVI] \API] DASKALOVI] DASKALOVI] DEBEQAK DEDOVI] DELEVI] DEMIRI DEMIRI \ENADI] \ERLEK \ERLEK \ERMANOVI] DESPOTOVI] \IKANDI] DIMEVSKI DIMI] DIMITRIJEVI] DIMITRIJEVI] DIMITRIJEVI] DIMITRIJEVI] DIMKOVI] DINI] DMITRI] DMITROVI] DOBO@ANOV DOBRI^ANIN

AMIR MILO[ QUBOMIR MIROSLAV VOJISLAV MILUTIN VASILIJE DRAGOQUB MILAN VUKOICA VOJISLAV BORIVOJE MILOMIR NIKOLA STOJAN ALEKSANDAR @IVORAD RADOJLO STEVAN KRSTO MILORAD STEVAN SVETOMIR RADISAV []EPAN JAKUP ZIJA DESIMIR ABIT ABIT BORIVOJE @IVKO PETAR VOJ^E NIKOLA BRANISLAV BRANISLAV ALEKSANDAR DRAGUTIN DIMITRIJE MIODRAG USEIN BUDIMIR NIKIFOR STEVAN

ELIFA BRATISLAV LIDIJA MIODRAG ALISA MIRJANA ALEKSANDAR RADI[A VESNA SA[A SNE@ANA SLAVICA RADOSLAV VLADISLAV QIQANA QUBICA MILORAD RADOMIRKA VEQKO RADOVAN DOBRIVOJE RADMILA IGOR BATRI] RAJKO DANON JAKUP MILOVAN MURAT [ABAN VOJISLAV RATOMIR STANKO BLAGOJA JELENA QUBOMIR DRAGAN SA[A DARKO ZORAN PREDRAG MARINA RADOMIR STEVAN GORDANA

EKSPEDICIJA 8.7.1970. LICE VAN RAD. ODNOSA 22.7.1971. LICE VAN RAD. ODNOSA 9.1.1985. ZAJED.SLU@BE 22.1.1986. KOREKTURA 4.6.1979 FOTOSLOG 10.6.1991. LICE VAN RAD. ODNOSA 13.7.1968. LICE VAN RAD. ODNOSA 24.5.1967. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.6.1987. LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG ZAJED.SLU@BE 1.5.2000. NABAVNO RAVNA [TAMPA 21.3.1977. LICE VAN RAD. ODNOSA 3.12.1983. FOTOSLOG 1.8.1984. ODR@AVAWE 23.9.1991. LICE VAN RAD. ODNOSA 23.8.1971. ZAJED.SLU@BE 6.7.1981. FOTOSLOG 18.6.1990 FOTOSLOG 16.5.1978. FOTOSLOG 26.10.1981. RAVNA [TAMPA 15.4.1996 ODR@AVAWE 30.6.1990. LICE VAN RAD. ODNOSA 2.6.1978. RAVNA [TAMPA 7.9.1998. LICE VAN RAD. ODNOSA 19.6.1973. LICE VAN RAD. ODNOSA 13.8.1980. EKSPEDICIJA 8.7.1970. LICE VAN RAD. ODNOSA 21.4.1967. LICE VAN RAD. ODNOSA 27.5.1968. KOREKTURA 1.5.1994. LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA 30.5.1978. LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG 23.11.1978. FOTOSLOG 18.8.1969. RAVNA [TAMPA 6.8.2001. RAVNA [TAMPA 11.8.1987. DORADA 13.9.1978. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.12.1993. ZAJED.SLU@BE 1.12.1991. LICE VAN RAD. ODNOSA 22.9.1964. LICE VAN RAD. ODNOSA 26.4.1967. LICE VAN RAD. ODNOSA 15.2.1989.

23.11.2001. 12.11.1994.

1.7.1995. 17.4.2001. 13.1.2003. 10.12.2001. 31.7.1991.

18.2.2003. 15.12.1993. 31.8.2001. 8.12.1994. 1.1.1992. 4.7.1995.

16.3.1998. 13.5.1992. 1.2.1995. 22.10.2001.

!!

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180

DODEROVI] DOINOVI] DRA^A DRAGEQ DRAKULI] DRA[KOVI] DR^A DROWAK DUDVARSKI DURKOVI] DURMI[I DU[I] \OKOVI] \OKOVI]-UZELAC \OR\EVI] \OR\EVI] \OR\EVI] \OR\EVI] \OR\EVI] \OR\EVI] \OR\EVI] \OR\EVI] \OR\EVI] \ORI] \UKI] \UKI] \UKI^IN \UKOVI] \URAKOVI] \UR\EVI] \UR\EVI] \UR\EVI] \UR\EVI] \UR\EVI] \UR\EVI] \UR\EVI] \URI] \URI] \URI] \URI^ANIN \URI^I] \URI^KOVI] \UROVI] \U[I] ERCEGOVAC

BLAGOJE QUBICA BORISLAV FRAWO MILAN ^EDOMIR MILAN OSTOJA PAVLE NEBOJ[A [UKRIJA @IVAN MIKA PETAR VELIBOR DU[AN BLAGOJE GRUJO STEVAN JOVAN RADIVOJE MILO[ RADOVAN VELIMIR MILOVAN DU[AN DRAGOQUB BLAGOJE RATOMIR MILAN MILUTIN MILISAV MIODRAG BORIVOJE DU[AN BO@IDAR SLOBODAN BOGDAN DRAGOQUB PETAR JOSIP RADOVAN RADOSLAV RADIVOJE BRANKO

VUKOSAVA DRAGAN PETAR MARIJANA NENAD GEORGIJE MIROSLAV DRAGANA JOVAN TATJANA RAMADAN MIOMIR SAVA SLAVICA DRAGOSLAV ZORAN DRAGAN GORDANA JOVAN QIQANA SLOBODAN VERA @IVORAD NADE@DA JADRANKA MIODRAG MIRKO SPOMENKA JADRANKA QIQANA MILO[ GORAN SLOBODAN DRAGOQUB GORAN MIODRAG ALEKSANDAR MILANKO MIHAJLO DRAGAN IVANKA BRANKO SVETOMIR GORAN @IVORAD

RESTORAN DORADA HEMIGRAFIJA ZAJED.SLU@BE ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG DORADA FOTOSLOG FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG HEMIGRAFIJA KOREKTURA ODR@AVAWE LICE VAN RAD. ODNOSA RESTORAN ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA .LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE RESTORAN FOTOSLOG FOTOSLOG RAVNA [TAMPA RAVNA [TAMPA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA ODR@AVAWE

2.4.1987. 8.2.1971. 4.4.1973. 1.5.1975. 15.11.1978. 30.1.1981. 20.4.1972. 13.11.1978. 1.6.1973 1.2.1989. 6.4.1987. 9.4.1975. 15.11.1978. 5.9.1983. 15.6.1987. 2.6.1980. 13.8.1983. 1.12.1991. 8.6.1965. 1.11.1972. 3.6.1986. 10.1.1979. 1.3.1974. 15.11.1978. 4.9.1971. 7.6.1979. 1.6.2001. 1.6.1987. 26.11.1979. 31.10.1980. 5.1.1998. 7.9.1998. 1.6.1998. 2.3.1976. 1.10.1984. 1.12.1990. 4.5.1973 10.8.1990. 1.5.1971. 7.5.1995. 12.9.1983. 1.6.1988.

30.6.1990.

9.4.1998.

13.4.2004. 31.12.1991. 5.4.1995. 19.12.2001. 8.1.2002. 31.5.1992.

6.3.2001. 4.7.2001. 7.7.1997. 22.6.1993 1.3.1991. 17.6.1994. 14.11.1995 30.12.2002.

!"

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225

ERCEGOV^EVI] ERDEQAN ERI] FERATI FILIPESKO FILIPESKO FILIPOVI] FILIPOVI] FILIPOVI] FILIPOVI] FILIPOVSKI GA^I] GAJI] GAJI] GAJI] GAVRILOVI] GALI[I] GA[I GAVRILOVI] GAVRILOVI] GAVRILOVI] GEGI] GEGI] GEGI] GERASIMOVSKI GICI] GICI] GICI] GLI[I] GLUMAC GO\EVAC GOGI] GOJKOVI] GOJKOVI] GOJKOVI] GOLUB GOLUBOVI] GOLUBOVI] GOLUBOVI] GRANDI] GRBI] GRBI] GRGAREVI] GRGUREVI] GROMOVI]

QUBOMIR MIRKO @IVADIN ABAZ BRANISLAV STEVAN MITAR MILUTIN TODOR @IVOTA VLADA STEVAN ILIJA BOGDAN OSTOJA RADOVAN MILAN AQI OSTOJA BRANISLAV BORA SALKO JAKUP SALKO JOKSIM TAIP [ABAN [ABAN LAZAR STEVAN QUBI[A BRANISLAV @IVOMIR CVETKO @IVKO ZDRAVKO SLAVOQUB \OR\E SLAVOQUB MILAN RANKO VOJIN MIODRAG ALEKSA SRE]KO

DRAGOQUB NIKOLA RADISAV SEQMAN SANDA BRANISLAV SLAVKO SVETLANA MIODRAG RADOSLAVA FILIP OBRAD BRANISLAV @IVORAD MILAN RADIVOJE MARKO ALI RADE SLAVKO ANKICA ZEJNA FAIZ MUKADERA BO@IDAR HAFIZ RAMO HAJRO MILINA SLOBODAN DANIJELA VERA SVETLANA ILONKA DU[AN STEVAN DEJAN SLOVOQUB \OR\E ALEKSANDAR RADOJKA DRAGAN SLAVKO JELENA GORAN

LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA FOTOSLOG ZAJED.SLU@BE FOTOSLOG FOTOSLOG RAVNA [TAMPA ZAJED.SLU@BE RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA NABAVNO LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE EKSPEDICIJA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG NABAVNO RAVNA [TAMPA DORADA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA NABAVNO LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG RAVNA [TAMPA FOTOSLOG FOTOSLOG KOREKTURA ODR@AVAWE LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA

11.8.1970. 18.6.1965. 16.3.1963. 3.4.1987. 31.1.2000. 13.7.1970. 12.10.1970. 15.2.1980. 1.8.2001. 29.10.1979. 10.6.1971. 28.5.1973. 1.9.1995. 1.2.1982. 29.4.1968. 13.6.1969. 12.2.1957. 16.7.1956. 21.2.1955. 1.12.1991. 4.2.1985. 1.1.1994. 1.10.1994. 8.2.1967. 5.8.1975. 5.1.1988. 24.4.1980. 15.11.1978. 17.8.1970. 15.6.1998. 9.7.1990. 1.8.1978. 1.12.1991 27.11.1975. 1.6.1971. 17.6.1971. 21.4.1997. 21.7.1987. 1.6.1987. 20.10.1997. 24.4.1972. 3.10.1972. 11.4.1988

30.12.1996. 1.9.1999. 30.12.2001. 30.6.2003.

BORBA 15.11.1994. 17.12.1996. 26.6.1992. 28.8.1991. 31.3.1993. 11.11.1995. 3.3.1999. 20.2.1991.

22.6.1994. 11.1.1991. 11.9.1994. 30.12.2002. 16.3.1998.

14.7.1992. 30.6.1998.

!#

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270

GRUJI] GRUJI] GRUJI^I] GRUJI^I] GRUJI^I] GUDURI] GUJANI^I] GU[AVAC GUTE[A GVERO GVOZDENOVI] GVOZDI] HAJDER HALIMI HAMIDOVI] HASKA HORVAT IBRAHIMI IBRAIMI IGWATI] IGWATOVI] IGWATOVI] IGWATOVI] IGWATOVI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILI] ILIJAZI IMERI IMERI IRGA ISAKI ISAKI

MILOVAN BO[UR BOGOQUB DRAGAN MILINKO BRATISLAV MIHAILO MILOVAN MILO PETAR MILENKO PERA BOGDAN KAHRIMAN REXO XEMALIJA JAKOV [EMSIDIN NAZIF MILOVAN GROZDA MILAN MOM^ILO VU^KO MILADIN BRANISLAV BRANKO MATIJA DRAGOSLAV RADOMIR BOGOQUB DOBROSAV DRAGOQUB TOMISLAV STOJAN RADOSLAV VLADIMIR VLASTIMIR @IVKO [UKRI AVZIJA IMERI IVAN MEHMED MEHMED

RADIVOJE BRANISLAV MILINKO LIDIJA VLADIMIR VLADIMIR BOSIQKA QIQANA MILAN ANKICA MILENA MILAN @EQKO HASIM EMA ALIJA DRAGAN NAZIF MENSUR MIROSLAV RADIVOJE RADMILA DANIJELA VU^KO MIODRAG @IVKO DRAGOSLAV SLOBODANKA SLOBODAN SAVA DRAGOQUB SA[A VLADIMIR STOJAN BLAGOJE DOBROSAV DRAGAN NIKOLA ZORAN RE[AD BAJRAM SEAT NIKOLA DEMIR REFIK

RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA KOREKTURA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA ZAJED.SLU@BE EKSPEDICIJA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG FOTOSLOG HEMIGRAFIJA HEMIGRAFIJA NABAVNO ODR@AVAWE RAVNA [TAMPA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA HEMIGRAFIJA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA

1.8.2001. 27.4.1990. 1.2.1971. 1.8.1995. 4.6.1991. 21.8.1981. 1.12.1991. 17.11.1980. 23.12.1985. 9.10.1989. 1.3.1965. 12.9.1983. 29.10.1980. 1.8.1986. 16.4.1985. 1.12.1970. 13.11.1964. 11.5.1998. 21.081981 4.11.1967. 1302.1984. 1.10.1984. 20.4.1972. 22.4.1975. 1.4.1974. 1.9.1971. 28.12.1981. 1.2.1995. 1.8.2001 5.5.1997. 15.9.1969. 11.3.1974. 10.5.1967. 14.3.1995. 11.4.1963. 8.6.1998. 6.9.1962. 8.3.1972. 1.11.1994. 1.6.1987. 8.11.1963. 18.6.1960.

5.11.1990. 30.6.2000. NOVOSTI 1.9.1994. 20.12.2001 23.2.1995. 18.7.2002. 13.3.1991. 1.3.1998. 30.12.2001. 13.8.2003. 1.4.1991.

31.5.2003. 30.6.2000. 16.5.2002. 24.10.2002. 31.10.1991. 8.9.1998. 30.9.1993.

31.10.1991. 16.9.1991.

!$

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315

ISKRENOV IVANOVI] IVANOVI] JAK[I] JAKUPOVI] JANA] JANA]KOVI] JANI] JAWI] JAWI] JANKOVI] JANKOVI] JANKOVI] JANKOVI] JANKOVI] JANKOVI] JANO[EVI] JA[AREVI] JEKI] JELA^I] JELI] JEREMI] JEREMI] (MILO[EVI]) JERKOVI] JEVREMOVI] JEVTI] JOCI] JOCI] JOCI] JOKSIMOVI] JOLEV JONOVI] JORGI] JOSIFOVI] JOVAN^EVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI]

MIL^E JOVA PREDRAG MILINKO OSMAN MILIVOJE VLADIMIR RADOVAN TOMA MILORAD NADA RADOJICA DRAGOQUB LUDVIG \OR\E JOCA ALEKSANDAR JA[AR PAVLE SLAVKO NOVAK DANILO MOM^ILO GA[PAR MIODRAG RADE VOJI[A ILIJA DRAGOMIR TODOR MUHAREM DIMITRIJE QUBOMIR IVAN BLAGOJE MILUN MARINKO DRAGUTIN BRANKO GVOZDEN PETAR SLAVI[A @IVOTA BO@IDAR UGQE[A

SLOBODAN LEPOSAVA MILOVAN SR\AN SALIH PREDRAG MIODRAG GORDANA SLAVKA MILO[ BRANKO ZLATICA DOBRIVOJE MILAN SVETISLAV MIROSLAV ZLATKO BAJRAM NADA STANKO ZORICA TOMISLAV MILICE NEVENKA QUBINKO MILAN DEJAN RADOJKA MILI[A MILAN EMINA QUBOMIR ANDRIJA DU[AN SVETISLAV GORAN JAVORKA MOM^ILO SAVA ZLATKO BO[KO DEJAN MIRKO NENAD PREDRAG

RAVNA [TAMPA 2.12.1986. KOREKTURA 15.5.1968 NABAVNO 15.7.1983. RAVNA [TAMPA 1.10.1999. LICE VAN RAD. ODNOSA 11.3.1968. LICE VAN RAD. ODNOSA 6.11.1974. LICE VAN RAD. ODNOSA 2.9.1959. KOREKTURA 2.7.1973. ZAJED.SLU@BE 7.10.1971. LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG 1.9.1977. FOTOSLOG 18.5.1987. VISOKA [TAMPA 2.11.1970. ZAJED.SLU@BE 3.5.1972. ZAJED.SLU@BE 16.4.1973. LICE VAN RAD. ODNOSA 3.6.1960. FOTOSLOG 19.2.1968. LICE VAN RAD. ODNOSA 7.5.1973. FOTOSLOG 17.3.1986. LICE VAN RAD. ODNOSA 17.12.1979. FOTOSLOG 8.5.1987. DORADA 21.10.1992. LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE 17.6.1980. RAVNA [TAMPA 4.6.1979. LICE VAN RAD. ODNOSA 5.1.1998 EKSPEDICIJA 7.9.1998. EKSPEDICIJA 16.6.1980. LICE VAN RAD. ODNOSA 16.4.1975. ODR@AVAWE 8.7.1985. ZAJED.SLU@BE 3.12.1979. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.2.1990 LICE VAN RAD. ODNOSA 8.12.1995. FOTOSLOG 1.7.1973. ODR@AVAWE 28.3.1988. FOTOSLOG 1.2.1989. FOTOSLOG 9.8.1972. HEMIGRAFIJA 28.3.1973 HEMIGRAFIJA 16.11.1992 HEMIGRAFIJA 8.4.1987. NABAVNO 3.10.1978. RAVNA [TAMPA 15.4.1996. RAVNA [TAMPA 15.11.1978. RAVNA [TAMPA 8.6.1998. RAVNA [TAMPA 18.3.1977.

31.10.1992. 2.10.1991. 14.7.1992.

30.4.2004. 23.10.2000. 1.1.2000. 7.2.2002. 3.12.1991.

20.9.1999. 31.12.1992. 1.6.1995. 13.2.2000.

15.11.2001. 29.10.1999. 13.7.2003. 31.12.2002.

!%

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360

JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVANOVI] JOVI] JOVI] JOVI] JOVI] JOVI^I] (KRA^KOVI]) JOZI] JURI] KABLAR KARADAREVI] KARADAREVI] KARADAREVI] KARAGUNOVI] KARAPANXI] KARAULI] KASEMI KATI] KAVAJI KECMAN KEREP^I] KI[ KISI] (MATI]) KLAI] KLI^KOVI] KQAJI] KQAJI] KNE@EVI] KOCI] KOJI] KOJI]-VUKELI] KOMNENOVI] KONSTANTINOVI] KONSTANTINOVI] KONTI] KONTI] KONTI]

QUBOMIR STEVAN RADIVOJE DU[AN MILAN ILIJA STEVAN TODOR DOBROSAV RADIVOJE ILIJA RISTO TOMISLAV MIODRAG ANDRIJA JOSIP \OKA SIMO SLOBODAN MARKO DRAGOSLAV MILAN ALEKSANDAR ALEKSANDAR HABIL QUBOMIR FRAWA PERO VINKO BRANISLAV QUBAN MIRKO SLAVKO SRETEN MILOJE MILE BLAGOJE MILUTIN MILAN IVANKA MIHAJLO ZORAN MILIVOJE BO@IDAR ALEKSANDAR

ZORAN LUKA MILUN BRANKO \OR\E DRAGI GORDANA GORICA JOVAN SLOBODAN DRAGAN MILKA SA[A SLOBODAN TATJANA DRAGAN \UR\IJA MILAN DRAGANA SLOBODAN DRAGIWA DEJAN DEJAN NENAD REXEP MILO[ FRAWO JOVAN VLADIMIR PREDRAG SVETLANA IVANKA MILAN BRANKO SRETEN GORAN QUBOMIR MILOJKA MILICE DRAGOQUB ZORAN MIHAJLO NEBOJ[A CETINKA SLOBODAN

RAVNA [TAMPA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA VISOKA [TAMPA FOTOSLOG ODR@AVAWE RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA KOREKTURA EKSPEDICIJA RAVNA [TAMPA RESTORAN LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA RAVNA [TAMPA NABAVNO ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA

11.5.1998. 28.4.1967. 5.5.1958. 1.8.1963. 15.12.1997. 19.11.1982. 1.7.1972. 1.10.1980. 15.11.1973. 18.8.1971. 12.10.1998. 5.1.1998. 10.6.1991. 13.6.1969. 13.3.1978. 1.7.1976. 15.6.1998. 20.4.1972. 2.6.1980. 10.7.1970. 13.4.1990. 9.7.1985. 13.1.1972. 8.6.1998. 18.2.1970. 3.5.1978. 12.11.1984. 23.2.1998. 21.1.1989. 24.12.1981. 9.11.1987. 1.4.1998. 1.2.1967. 23.3.1987. 27.7.1970. 18.8.1971. 9.8.1982. 13.11.1987. 25.12.1972. 1.11.2001 2.12.1986. 1.2.1994. 14.5.1976.

15.9.1991. 30.6.1991. 2.7.2001 31.1.1991. 9.11.2000.

20.12.1998. 31.12.2001. 12.5.1991. 10.1.1996. 5.12.2001.

12.12.1991. 12.1.2004. 30.12.2001. 30.6.2003. 22.8.1990. 30.12.2002. 2.8.1993.

15.9.1998.

!&

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405

KONTI]-(MILI]) KO[^ICA KOSIJER KOSTADINOVI] KOSTI] KOSTI] KOSTIN KOVA^EVI] KOVA^EVI] KOVA^EVI] KOVA^EVI] KOVA^EVI] KOVA^EVI] KOVANXI] KOZI] KRA^KOVI] KRA^KOVI] KRA^UNOVI] KRAJINOVI] KRAQEVI] KRASI] KR^MAR KRI^KOVI] (FERKO) KRISTIVOJEVI] KRIVOKU]A KRWULAC (BO@I]) KRSTI] KU^EVI] KUKI] KUKOBAT KUKOBAT (\EKI]) KUROBASA KUTANOVSKI KUZMI] LACKOVI] LALI^I] LAZAREVSKI LAZI] LE^I] LEMLAJI] LEONTIJEVI] QIQAK QUBOJA QUCOVI] QU[TANOVI]

DRAGOQUB DU[AN SRETA MILO[ BORISAV MILOJE VOLTA MILADIN RADOMIR DRAGI[A BRANKO ILIJA STANKO DANICA DRAGOQUB DRAGI[A MILO[ PETAR \URA JANKO MARINKO DU[AN PAVEL JANI]IJE PETAR RADOVAN VELIZAR ETEM MILAN VLADIMIR MIRKO MIOMIR STJEPAN DU[AN \URA MARKO VOJIN SVETISLAV STEVAN IVAN MILISAV JEVREM LUKA ILIJA MI[O

ZORICA LAZAR MILADA DRAGAN MIODRAG SLOBODAN MIODRAG SOWA NATA[A MILIVOJE VESNA MILADIN REQA RADOSAV MILORAD STANIJA DRAGANA VELIMIR DU[AN MILADIN BIQANA ALEKSANDAR VERICA QUBICA MILAN AN\ELKA DARKO AZIS SR\AN DANKO SOFIJA GORDANA QIQANA SLOBODAN MIODRAG MIHAJLO KATICA MIHAJLO QUBI[A MITA VELISAV SLA\ANA NEDEQKO VESNA JOVAN

DORADA ODR@AVAWE LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA RESTORAN FOTOSLOG KOREKTURA RAVNA [TAMPA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA RESTORAN LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA FOTOSLOG RESTORAN LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG HEMIGRAFIJA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA FOTOSLOG FOTOSLOG FOTOSLOG NABAVNO FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG ZAJED.SLU@BE KOREKTURA LICE VAN RAD. ODNOSA

14.3.1995. 1.6.1971. 9.7.1990. 1.8.2001 10.3.1977. 17.9.1977. 26.5.1983. 1.4.1998. 22.11.1975. 18.7.1983. 1.12.1991. 25.2.1963. 4.3.1985. 1.6.1971. 31.7.1980. 21.8.1981. 13.7.1998. 15.9.1970 3.9.1994. 1.8.2001. 24.9.1986. 2.6.1980. 23.6.1965. 25.1.1980. 11.12.1975. 29.5.1984. 31.3.1991. 24.11.1990. 15.12.1997. 11.5.1981. 17.10.1978. 14.3.1983. 6.10.1977. 6.5.1968. 12.12.1958. 1.1.1992. 20.8.1983. 11.8.1969. 9.10.1963. 10.2.1983. 1.12.1982. 1.4.1988. 9.1.1984.

11.1.1991. 24.8.2003

1.2.2000. 14.8.1993. 17.1.1996.

19.6.2000.

30.12.1996. 31.5.2000.

11.7.1990. 30.6.1992. 1.1.1994. 2.10.2001. 21.7.1994. 1.9.1994.

31.10.1998.

!'

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450

LOGA LOMAS LOMAS LON^AR LOVRI] LU^EV LUKI] LUKI] LUKI] LUKI] LUKI] LUKOVI] LUKOVI] MACANOVI] MADI] MAJSTOROVI] MAKSIMOVI] MAKSIMOVI] MALE[EVI] MALI]I MALI]I MANDI] MANI] MANOJLOVI] MANOLEV MARI^I] MARINKOVI] MARINKOVI] MARINKOVI] MARINKOVI] MARINKOVI] MARIN[EK MARIN[EK MARJANOVI] MARKOVI] MARKOVI] MARKOVI] MARKOVI] MARKOVI] MARKOVI] MARKOVI] MARKOVI] MARKOVSKI MARKOVSKI MARKVART

JULIJE RADOMIR JOSIP VLADIMIR MIRKO STIPE BO@IDAR BRANISLAV DRAGOSLAV \OR\E MILORAD BRANISLAV MILISAV NIKOLA ALEKSANDAR BRANKO MARJAN DU[AN STOJAN HALIL RAMIZ BO[KO SVETOMIR BRANKO LAZAR MILOSAV SAVA @IVORAD @IVADIN ^EDOMIR QUBOMIR BORISAV PAVLE TASA ALEKSA BOGDAN TODOR VLADAN RADOSLAV VITOMIR PAVLE SAVA DOBROSAV KRSTE STEVAN

VLADIMIR STANA SAVA INGRID RU@A TATJANA NADA RADE DALIBOR DU[AN DOBRICA ALEKSANDAR BRANISLAV LAZAR VELIBOR DRAGAN ZORICA JEVREM NEDEQKO ADAIL MENAN MILORAD QUBI[A DU[KO DU[KA IVANKA MIODRAG SLAVICA DRAGAN MIODRAG SAVA MILKA MIROSLAV MILOSAV VOJIN IVAN JOVI[A DARKO MIJOMIR MIHAJLO SVETISLAV JORDAN ZORAN DOBROSAV ADAM

LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA FOTOSLOG KOREKTURA DORADA NABAVNO RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA NABAVNO LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA EKSPEDICIJA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA FOTOSLOG FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA RESTORAN LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA FOTOSLOG FOTOSLOG RAVNA [TAMPA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA

25.7.1970. 4.5.1976. 23.11.1973. 10.10.1987. 17.3.1986. 7.5.1994. 13.11.1978. 30.10.1974. 7.9.1998. 5.8.1980. 12.10.1978. 3.12.1983. 16.3.1978. 9.3.1986. 1.8.2001. . 15.2.1980. 2.11.1961 18.5.1971. 26.9.1961. 6.5.1977. 15.2.1973. 15.2.1977. 22.6.1988. 19.1.1987. 10.8.1990. 5.1.1998. 26.11.1981. 22.5.1972. 5.1.1998. 18.12.1972. 1.7.1971. 20.7.1971. 7.4.1960. 1.6.1979. 3.5.1995 10.8.1970. 15.4.1996 23.11.1978. 15.6.1964. 1.11.1966. 5.5.1958. 29.2.1992. 20.7.1970.

15.8.1991. 20.8.1993.

28.7.1994. 4.2.2003. 14.12.2001. 19.11.1994. 31.5.1995.

1.4.1996. 17.7.1991. 27.7.1999. 30.11.1998.

1.3.1991. 18.12.1994. 31.1.2002. 2.2.1990. 1.8.2003. 31.10.1993. 30.4.1991. 30.9.1991. 1.1.1997.

"

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495

MARTI] MARTI] MARTINOVI] MARTINOVI] MASAL MA[KULOVI] MATEJI] MATEJI] MATI] MATI] MATIJEVI] MATIJEVI] MAURI] MAURI] MA@IBRADA MEANXIJA MEDI] MI]I] MI]I] MI]I] MI]I] MIHAILOVI] MIHAILOVI] MIHAJLOVI] MIJAJLOVI] MIJAILOVI] MIJAQICA MIQU[EVI] MILA^I] MILADINOVI] MILADINOVI] MILENKOVI] MILENKOVI] MILENKOVI] MILENKOVI] MILENKOVI] MILETI] MILI] MILI] MILI] MILINOVI] MIQANI] MIQANOVI] MIQKOVI] MIQKOVI]

DRAGAN MIROSLAV DU[AN @ARKO ALEKSANDAR LEONID PREDRAG QUBISAV QUBISAV STEVO RODOQUB RADE ALEKSANDAR JORDAN PREDRAG JELENA PAJA RADOVAN PETAR SLAVKO @IVAN @IVORAD MILAN DU[AN VITOMIR RADOSAV VASIL DOBRIVOJE SINI[A \OR\E MILOVAN BO@IDAR JOVAN MIODRAG @IVORAD JOVAN SVETOLIK MILI] BLAGOJE RADOJE MILORAD RADE ALEKSANDAR ALEKSANDAR MILUTIN

MILO[ DRAGAN VOJISLAV MARKO QIQANA ALEKSANDAR BORIVOJ MILORAD TO[A BRANKA SNE@ANA BO[KO ALEKSANDRA ALEKSANDAR JADRANKA BRANISLAV JANKO RAJKO IVKA MIRJANA ZORAN JASNA QUBI[A SRBOQUB DEJAN MILINKO ALEN SNE@ANA BOJAN MARA MILOVAN DRAGOSLAV ZORAN NENAD RADI[A ZORAN MILO[ PAVLE RADOMIR SLAVKO RANKA SLOBODAN MIRJANA BOGOMIR DRAGOQUB

ODR@AVAWE ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA VISOKA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA KOREKTURA LICE VAN RAD. ODNOSA KOREKTURA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA RAVNA [TAMPA EKSPEDICIJA ODR@AVAWE LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA RESTORAN LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA FOTOSLOG RAVNA [TAMPA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA KOREKTURA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA

1.6.1998. 20.4.1972. 12.4.1972. 5.1.1998. 1.5.1975 6.6.1980. 27.11.1973. 1.4.1974. 18.11.1979. 28.5.1980. 1.4.1972.

10.5.2002. 5.6.1998. 7.11.2001. 15.4.1992. 11.9.1995. 18.12.2001.

1.4.1988. 30.4.1988. 10.10.1978 16.5.1972. 20.6.2000. 7.4.1980. 1.6.1973. 10.6.1991. 25.2.1963. 6.6.1978. 21.4.1997. 9.12.1977. 19.6.1998. 26.4.1990. 6.7.1998. 19.11.1982. 1.2.1967. 1.6.1988. 19.6.1969. 11.5.1998. 1.4.1974. 8.10.1973. 15.12.1983. 1.8.1975. 1.10.1960. 22.4.1964. 24.5.1966. 1.7.1973. 19.5.1969.

27.7.1994.

4.10.1993. 30.4.2000. 15.9.1998.

3.11.1990. 1.1.1996.

19.5.1992. 16.9.1991. 30.6.1994.

1.8.1996.

"

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540

MIQKOVI] MILOJEVI] MILOJKOVI] MILORADOVI] MILOSAVQEVI] (AXI]) MILOSAVQEVI] MILOSAVQEVI] MILO[EVI] MILO[EVI] (PECIKOZA) MILOVANOVI] MILOVANOVI] MILOVANOVI] MILOVANOVI] MILUTINOVI] MINKOV MITI] MITI] MITKOVI] MLADENOVI] MLADENOVI] MLADENOVI] MLADENOVI] MLADENOVI] MOJSILOVI] MOJSILOVI] MOM^ILOVI] MRKO[I] MUTAVXI] NAN NEDEQKOVI] NEDEQKOVI] NEDI] NENADOVI] NE[I] NE[KOVI] NE[KOVI] NESTOROVI] NIKITOVI] NIKITOVI] NIKOLI] NIKOLI] NIKOLI] NIKOLI] NIKOLI] NIKOLI]

VIDOJE ANDRIJA DOBRIVOJE @IVOJIN BUDIMIR VASIQKO @IVOJIN MIRKO SRETEN PERSA CVETKO DRAGOQUB MARKO SLOBODAN MILOJKO STOJAN^E VOJISLAV @IVKO DRAGOSLAV JORDAN RADOMIR ^EDOMIR MILISAV BRANKO SVETOMIR VELIMIR EMIL SRETKO JOHA QUBINKO VIDOSAV DU[AN @IVODAR @IVKO IVAN SLOBODAN TANASIJE MILIVOJE DU[AN SLAVOQUB MILUTIN BRANIMIR ALEKSANDAR BO@IDAR SVETOMIR

MILE DRAGUTIN ZORAN BRANISLAV TATJANA MILO BORISAV DRAGAN TATJANA RADOJICA RADOVAN ^EDOMIR @EQKO PREDRAG DU[ANKA ZORICA MIRKO DRAGAN ZVONKO ZORICA HRISTIVOJE QUBOMIR VELA MILICE MILOVAN QUPKA MILAN SLAVKO STEFAN QUBI[A SLOBODANKA BRANISLAV SLAVICA VLADICA VLADIMIR IVAN QUBISAV SLOBODAN SLAVKA DU[ICA MILOMIR MILETA DEJAN JOVICA TOMISLAV

LICE VAN RAD. ODNOSA 20.5.1971. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.6.1960. RAVNA [TAMPA 1.2.1973. FOTOSLOG 14.4.1972. FOTOSLOG 19.1.1987. RAVNA [TAMPA 16.5.1972. LICE VAN RAD. ODNOSA 5.5.1958. FOTOSLOG 13.4.1990. FOTOSLOG 21.1.1989. EKSPEDICIJA 19.5.1987. EKSPEDICIJA 3.12.1977. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.4.1977. LICE VAN RAD. ODNOSA 22.10.1997. FOTOSLOG 1.2.1977. ZAJED.SLU@BE 1.12.1991 ZAJED.SLU@BE 1.12.1991. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.9.1959. EKSPEDICIJA 3.12.1977. EKSPEDICIJA 1.8.1986. RESTORAN 22.3.1985. LICE VAN RAD. ODNOSA 28.4.1966. LICE VAN RAD. ODNOSA 17.6.1969. LICE VAN RAD. ODNOSA RESTORAN 1.6.1980. LICE VAN RAD. ODNOSA 5.5.1958. ZAJED.SLU@BE 19.3.1984. HEMIGRAFIJA 4.1.1972. LICE VAN RAD. ODNOSA 15.4.1985. FOTOSLOG 19.5.1980. LICE VAN RAD. ODNOSA 3.6.1985. LICE VAN RAD. ODNOSA 8.6.1964. LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA 21.11.1974. RAVNA [TAMPA 1.8.2001. RAVNA [TAMPA 11.5.1998. RESTORAN 7.4.1980. LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA 19.5.1973. RESTORAN 8.6.1980. KOREKTURA 17.6.1985. NABAVNO 18.12.1990. ODR@AVAWE 1.9.2001. RAVNA [TAMPA 11.7.1988. RAVNA [TAMPA 9.8.1982. VISOKA [TAMPA 8.6.1973.

4.5.1998. 9.12.1991.

13.3.2002.

31.10.1991.

1.3.1995. 16.2.1991. 1.8.1994. 14.10.1996. 11.6.1999.

"

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585

NIKOLI] NIKOLI] NIKOLI] NIKOLI] NIKOLI] NIKOLI] NIKOLI] NINKOVI] NOVAKOVI] NOVAKOVI] NOVAKOVI] NUHIJA OBRADOVI] OBRI] OBRENOVI] OBRI] OGWENOVI] OMERI OMERI OMERI OSMANOVSKI OSTOJI] PANTELI] PANTELI] PAUNOVI] PAUNOVI] PAVELI] PAVLOVI] PAVLOVI] PAVLOVI] PAVLOVI] PAVLOVI] PAVLOVI] PAVLOVI] PAVLOVI] PAVLOVI] PAVLOVI] PAVLOVI] PEJOSKI PEKE^ PEKMEZOVI] PEKOVI] PENDEQ PENDEQ PERI[I]

PROJ^A MILIJA BUDIMIR ALEKSANDAR ILIJA ^EDOMIR MILAN JOVAN NEBOJ[A DRAGUTIN NIKOLA KAMBER BOGOQUB \OR\E MLADEN SLOBODAN DRAGOQUB ZEJBEK BIQGAIP BIQGAIP BIQKO MILKA ^ASLAV RADOMIR RADOMIR SLAVKO VILKO @ARKO PAVLE \URO TOMA TOMISLAV STANIMIR PREDRAG DAFIN^E BRANISLAV JORDAN GVOZDEN DIMITRIJE \URA NADE@DA MILAN \URO \URO @IVKO

QUPKA OLGA \OR\E VEROQUB @IVORAD BIQANA DEJAN SLAVICA DRAGUTIN NEBOJ[A DU[ANKA SUQO SVETISLAV VERICA OLIVERA PREDRAG RUSOMIR BEJXAT HASAN ZEJBEK ARIF MILAN SUZANA VLADIMIR ALEKSANDAR MILOVAN MARIJA DIMITRIJE QUBOMIR ZORICA BO@O ZORAN SLOBODAN PAVLE SLAVKA SMIQANA SVETLANA @ARKO VESNA MILO[ DU[KO SANDA JOSIP MIROSLAV NOVAK

ZAJED.SLU@BE ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG RAVNA [TAMPA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA HEMIGRAFIJA RAVNA [TAMPA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG KOREKTURA KOREKTURA NABAVNO ODR@AVAWE VISOKA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA NABAVNO

1.12.1991. 1.7.1971. 12.8.1969. 1.7.1976. 14.3.1995. 1.4.1998. 21.1.1989. 21.4.1997 17.6.1972. 15.4.1996 12.5.1965. 29.1.1998. . 19.1.1988. 2.2.1976. 13.11.1963. 23.12.1986. 1.8.1994. 21.3.1977 15.5.1987. 15.8.1987. 26.4.1972. 15.4.1974. 10.4.1980. 1.6.1984. 11.3.1978. 29.6.1987. 24.12.1981. 9.3.1978. 1.12.1991. 1.10.1999 13.11.1987. 19.1.1987. 13.5.1998.

21.11.2003. 13.2.1999. 22.4.1999. 28.2.1999

1.10.2001. 31.10.2002. 30.4.2000. 16.5.1995. 15.8.1995.

31.12.2001

30.5.2000. 1.7.1991.

"!

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630

PERUNI^I] PE[I] PE[TERAC PETAKOVI] PETKOVI] PETKOVI] PETKOVI] PETROVI] PETROVI] PETROVI] PETROVI] PETROVI] PETROVI] PETROVI] PETROVI] PETROVI] PETROVI] PETROVI] PETROVI] PLAVAWAC POPESKOVI] POPESKOVI] POPOVI] POPOVI] POPOVI] POPOVI] POPOVI] POPOVI] PREKAJSKI PRODAN PRODANOVI] PROKI] PROKI] PROTI] PROTI] PROTI] PRUGINI] RADAKOVI] RADENKOVI] RADI^EVI] RADOJ^I] RADOJEVI] RADOJEVI] RADOJKOVI] RADOJKOVI]

BRANKO @IVOJIN RATKO DAMJAN VIDOSAV ALEKSA JOVAN BLAGOJE VITOMIR JOSIP RADISAV QUBIVOJE DESIMIR MILADIN VOJISLAV NIKOLA STEVAN STEVAN VOJISLAV JOVO RADIVOJE RADIVOJE BO@IDAR MILUTIN \URO JOVAN DRAGOMIR MILOJKO OMER DINKA ZORAN MILAN PETAR BLADISLAV BO@IDAR ZDRAVKO NIKOLA DU[AN BORISAV ANA JOVAN DRAGOVAN DU[AN MILIJA BRANKO

ZORICA MILAN GORAN NADA RADOSLAV VAWA VIDOSAV QUBI[A STANA VESNA DEJAN DOBRIVOJE MILUTIN DANILO DOBOROSAV JELISAVETA MILAN MILOMIR PETAR SA[A ZORAN MILO[ BOGDAN MILAN JOVANKA DARINKA DESIMIR MILADIN RADOJE VLADO VESNA PETAR DRAGAN DARKO STEVAN VLADISLAV \URO QIQANA NEVENKA SLOBODAN ANKA SNE@ANA TIHOMIR URO[ MARIJANA

KOREKTURA 21.7.1981. LICE VAN RAD. ODNOSA 7.4.1972. RAVNA [TAMPA 12.8.1998. ZAJED.SLU@BE 6.4.1982. EKSPEDICIJA 24.6.1986. RAVNA [TAMPA 15.4.1996. LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG 8.5.1973. EKSPEDICIJA 5.6.1979. FOTOSLOG 26.11.1979. NABAVNO 8.6.1998. ODR@AVAWE 2.2.1976. ZAJED.SLU@BE 1.6.1971. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.10.1968. LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA 3.1.1961. LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA 13.5.1965. LICE VAN RAD. ODNOSA 21.7.1989. LICE VAN RAD. ODNOSA DORADA 10.3.1978. HEMIGRAFIJA 7.5.1971. FOTOSLOG 13.10.1980. FOTOSLOG 1.9.1977. RESTORAN 21.8.1981. LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA 25.9.1972. LICE VAN RAD. ODNOSA 21.1.1984. HEMIGRAFIJA 19.5.1972. HEMIGRAFIJA 19.1.1971. FOTOSLOG 1.12.1978. FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA 3.7.1998. RAVNA [TAMPA 7.6.1988. LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA 18.5.1965. RAVNA [TAMPA 19.12.1972. KOREKTURA 15.1.1979. LICE VAN RAD. ODNOSA 26.4.1990. EKSPEDICIJA 1.1.1994. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.8.1980. RESTORAN 26.5.1980. ZAJED.SLU@BE 1.1.1992. RAVNA [TAMPA 5.1.1998. RESTORAN 13.7.1998.

7.11.2001.

13.1.2003. 1.4.2004.

31.8.2001. 5.7.2000. 1.1.1999. 16.12.1995.

13.7.2003.

15.6.1998.

1.5.1999

5.11.1990. 31.12.1991.

""

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675

RADOSAVQEVI] RADOSAVQEVI] RADOSAVQEVI] RADOSAVQEVI] RADOSAVQEVI] RADO[EVI] RADO[EVI] RADOVANOVI] RADOVANOVI] RADOVANOVI] RADOVI] RAJEVI] RAJKOVI] RAJKOVI] RAJLI] RAKI] RAKI]-VUKADINOVI] RAKIPOVI] RAN\ELOVI] RANKOV RANKOVI] RA[I] RA[OVI] RA[OVI] RE[IDBEGOVI] RISTI] RISTI] RISTI] RISTI] RISTI] RISTI^EVI] RISTI^EVI] RISTIVOJEVI] RISTOVSKI RISTOVSKI RISTOVSKI RISTOVSKI RON^EVI] ROSI] RU[ITI RU[ITI RU@I] SABIRI SABIRI [A]IRI

DRAGOSLAV ALEKSANDAR MILENKO DU[AN VLADIMIR KONSTANTIN MIHAJLO DU[AN MILOVAN MILORAD RADOQUB TRIVO VULE DRAGOMIR DU[AN \OR\E DRAGAN HUSEJIN SLAVKO MILAN @IVKO PETAR VUKI] MLADEN RE[ID IGWAT DRAGOMIR QUBOMIR MIODRAG IVAN VITOMIR SAVAN VLAJKO IGWAT QUBOMIR STOJAN IGWAT STANKO BO[KO RU[IT MAMUT BUDIMIR HAQI XEMALIJA RAMIZ

MILIVOJE TOPLICE MILENTIJE MILOJE MILO[ VLADIMIR DRAGOQUB SRBISLAV DRAGI[A NIKOLA QUBICA MILENA MILENA MILOSAV DRAGAN BRANISLAV @ANETA KASIM DOBRIVOJE ALEKSANDAR RATKO MIRJANA MILANKA VEQKO DAMIR MILORAD ALEKSA QIQANA @IVKO BOBAN QIQANA VIDOSAV RADE QUBOMIR BOJAN ALEKSANDAR DRAGAN ^EDOMIR KATARINA [EFKIJA ZIJA @IVADIN ZE]IR MUSTAFA SA[A

ODR@AVAWE 1.5.1972. VISOKA [TAMPA 12.4.1973. LICE VAN RAD. ODNOSA 6.9.1961. LICE VAN RAD. ODNOSA 12.10.1960. LICE VAN RAD. ODNOSA 19.5.1969. NABAVNO 19.9.1967. ODR@AVAWE 15.6.1987. LICE VAN RAD. ODNOSA 8.9.1967. LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA 2.1.1970. LICE VAN RAD. ODNOSA 24.9.1986. ZAJED.SLU@BE 1.2.1995. RESTORAN 2.6.1980. LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA 1.6.1987. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.2.1992. KOREKTURA 2.3.1981. LICE VAN RAD. ODNOSA 4.5.1987. LICE VAN RAD. ODNOSA 12.6.1962. LICE VAN RAD. ODNOSA 19.5.1981. LICE VAN RAD. ODNOSA 8.12.1993. ZAJED.SLU@BE 1.12.1991. LICE VAN RAD. ODNOSA 2.6.1980. LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA 27.4.1988. DORADA 22.3.1977. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.4.1962. LICE VAN RAD. ODNOSA 27.11.1981. LICE VAN RAD. ODNOSA 20.6.1961. LICE VAN RAD. ODNOSA 9.7.1998. FOTOSLOG 15.6.1998. LICE VAN RAD. ODNOSA 2.6.1980. RAVNA [TAMPA 1.4.1972. DORADA 8.2.1971. DORADA 11.5.1998. RAVNA [TAMPA 21.7.1980. RAVNA [TAMPA 1.6.1979. RAVNA [TAMPA 11.3.1974. KOREKTURA 28.1.1995. HEMIGRAFIJA 20.6.1972. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.9.1957. LICE VAN RAD. ODNOSA 8.4.1960. VISOKA [TAMPA 7.2.1984. LICE VAN RAD. ODNOSA 20.6.1986. EKSPEDICIJA 1.4.1987.

31.12.2001. 31.12.1992. 21.11.2000. 30.12.1996. 27.9.1996. 28.2.1992.

28.2.1999. 12.2.2002. 31.7.1992. 1.5.1994. 15.11.2001. 16.6.1999. 12.10.1992.

13.8.1990. 28.2.2002. 23.11.1995. 9.10.1998. 12.12.2001.

31.8.1991. 30.6.1993.

"#

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720

SALKOVI] SANDI] SARI] SAVI] SAVI] SAVOVI] [E]EROV SEKULI] SELENI] SELENI] SIMEUNOVI] SIMI] SIMI] SIMI] SIMONOVI] SIMONOVI] SIMOVI] SIMOVI] SKALICKI SKENXI] [KORI] SMIQKOVI] SOFRANI] SOFRONI] [OLAJA SPARIJASUL SPASOJEVI] SPASOJEVI] SPASOVSKI SRDI] SRDI] SRE]KOVI] SRE]KOVI] SREM^EVI] STAMENI] STAMENI] STAMENKOVI] STAMENKOVI] STAMENKOVI] STAMENKOVI] STANI] STANI] STANI] STANI] STANI[I]

UZEIR SVETOLIK @IVOJIN DOBRIVOJE SAVA QUBI[A ZLATOJE SEKULA STANIMIR DU[AN MILOMIR SPASOJE MIRJANA @IVKO STEVAN JANKO JEVREM MILAN EUGEN TOMA STANKO DRAGAN @IVOTA VELIMIR JOVAN MILIVOJE @IVOTIJE VELIN MILAN BORIVOJE NEDEQKO QUBISAV SRE]KO MILOVAN MIROSLAV DAMJAN RATKO RADISAV @IVOJIN BRANKO ILIJA ILIJA JOVAN QUBISAV STOJADIN

ISMET DRAGOSLAV PRVOSLAV RADMILA ZORICA RAJKA DRAGICA VLASTIMIR DRAGAN STANIMIR NENAD DRAGOSLAV ZORAN VIDOJE BRANKO SLAVIMIR MILORAD MIRJANA ZDENKO MIQANA ROSA PREDRAG ALEKSANDAR SLAVICA MILE VASA BRANISLAV ZORICA OLGA MILENA STEVAN BRANKO QUBISAV ZORAN DEJAN MIROSLAV GORAN DRAGI[A RATKO STANA \OR\E JOVO VLADA ZORAN VELIBOR

LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA DORADA FOTOSLOG ZAJED.SLU@BE KOREKTURA LICE VAN RAD. ODNOSA ODR@AVAWE ODR@AVAWE ODR@AVAWE FOTOSLOG HEMIGRAFIJA LICE VAN RAD. ODNOSA NABAVNO LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG KOREKTURA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA HEMIGRAFIJA LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA FOTOSLOG KOREKTURA KOREKTURA LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA ODR@AVAWE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA EKSPEDICIJA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA

22.7.1982. 1.6.1965. 1.6.1971. 13.3.1978. 21.1.1987. 14.12.1981. 27.7.1981. 16.6.1971. 3.4.1989. 10.11.1977. 16.9.1998. 1.9.1977. 1.9.1977. 12.11.1984. 5.5.1966. 23.7.1964. 16.9.1975. 28.6.1982. 16.7.1979. 1.4.1971. 21.4.1997. 23.5.1984. 23.8.1982. 24.11.1978. 17.2.1967. 13.11.1987. 9.10.1989. 15.8.1980. 3.10.1978. 4.12.1959. 1.12.1995 19.7.1971. 3.3.1988. 21.6.1991 10.9.1979. 1.11.1994. 29.8.1972. 10.7.1965. 1.8.1970. 15.7.1974. 14.7.1970. 10.8.1998. 19.1.1989. 10.2.1965.

31.10.1994. 17.8.1998.

1.1.1995.

15.1.1998. 3.11.1999. 31.12.1994. 1.6.1994.

1.1.1995. 31.5.1994.

31.12.1992. 31.12.2003. 5.12.1993. 31.8.2001. 31.10.1991. 30.11.1999. 31.8.2001. 15.4.2002. 31.3.1992.

"$

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765

STANI[I] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVSKI STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANKOVI] STANOJEV STANOJEVI] STA[EVI] STA[EVI] STEFANOV STEFANOVI] STEFANOVI] STEFANOVI] [TEFUQ STEPANOVI] STEVANOVI] STEVANOVI] STEVANOVI] STEVI] STEVI] STOJIQKOVI] STOJIQKOVI] STOJAN^EVI] STOJANOV STOJANOVI] STOJANOVI] STOJANOVI] STOJANOVI] STOJ^I] STOJI] STOJIMENOVI] STOJKOVI] STOJKOVI]

MOMIR DU[AN DRAGOMIR RADOSAV JOVAN BO@IDAR DOBRIVOJE DIMKO DRAGOMIR PETAR MILORAD RAJKO DU[AN RADOMIR FILIP PETAR DOBROSAV MIODRAG VIDOJE MIROSLAV MILUN BO[KO DRAGOQUB NENAD BUDIMIR DRAGICA MLADEN SLAVKO BRANKO SLOBODAN REQA MILAN DRAGOSLAV DOBRIVOJE PETAR NIKOLA VLADIMIR DU[AN VIDOJE ^EDOMIR MILAN DRAGUTIN SVETISLAV NIKOLA DRAGOMIR

@IVOTA JAGODA MILIVOJ BIQANA QIQANA RADMILA DEJAN DRAGAN ALEKSANDAR ANA BOGOQUB MIODRAG NENA PREDRAG RADOSAV VELIN VITOMIR MARINA DRAGAN MARTIN MIROSLAV BRANISLAV JASMINA SVETLANA SLAVOQUB DARKO BO@IDAR VESNA BRANISLAVA ZORAN DRAGAN SVETLANA MIODRAG VOJKO NIKOLA SVETOZAR ZORAN RADMILA SLOBODAN MIHAJLO DARINKA MILENKO VITOMIR HRANISLAV PREDRAG

LICE VAN RAD. ODNOSA 5.8.1966. DORADA 8.1.1988. FOTOSLOG 16.3.1968. HEMIGRAFIJA 1.2.1995. HEMIGRAFIJA 1.7.1996. KOREKTURA 20.10.1997. ODR@AVAWE 6.4.1989. RESTORAN 14.2.1984. LICE VAN RAD. ODNOSA 24.8.1959. LICE VAN RAD. ODNOSA 15.12.1981. LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA 1.5.1961. FOTOSLOG 1.8.1995. LICE VAN RAD. ODNOSA 28.7.1971. LICE VAN RAD. ODNOSA 20.3.1972. LICE VAN RAD. ODNOSA 15.8.1956. LICE VAN RAD. ODNOSA 7.8.1966. FOTOSLOG 15.6.1998. ODR@AVAWE 20.6.1998. FOTOSLOG 3.3.1997 LICE VAN RAD. ODNOSA 23.11.1960. LICE VAN RAD. ODNOSA 21.1.1980. FOTOSLOG 15.4.1985. RESTORAN 27.9.1986. LICE VAN RAD. ODNOSA 3.5.1978. EKSPEDICIJA 1.4.1998. LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG 21.1.1989. HEMIGRAFIJA 1.8.1984. HEMIGRAFIJA 1.10.1980. HEMIGRAFIJA 21.4.1977. 1.4.1973. FOTOSLOG 23.5.1972. FOTOSLOG 4.11.1975. EKSPEDICIJA 8.12.1977. LICE VAN RAD. ODNOSA 22.4.1995. FOTOSLOG 16.4.1974. ZAJED.SLU@BE 1.12.1991. LICE VAN RAD. ODNOSA 8.2.1969. LICE VAN RAD. ODNOSA 22.4.1967. FOTOSLOG 8.4.1972. FOTOSLOG 13.8.1980. LICE VAN RAD. ODNOSA 11.5.1960 VISOKA [TAMPA 7.6.1973. LICE VAN RAD. ODNOSA 28.3.1986.

28.2.1993. 31.1.2004.

16.9.1991. 15.12.2001. 31.8.1997. 15.5.1997. 12.12.1994. 1.1.1999.

1.7.1997. 4.2.1996. 1.8.1994.

11.10.1999. 13.11.1991. 30.12.1996. 3.8.1991. 14.9.1991.

"%

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810

STOJKOVI] STOJNI] STO[I] STO[KOVI] STO[KOVI] [UBARA [UBARA [UMAREVI] [UMOWA SUVO^AROV SVRKOTA TADI] TADI] TADI] TADI] TASI] TATI] TE[ANOVI] TIMARAC TIMARAC TOBXI] TODORI] TODORI] TODOROVI] TODOROVI] TODOROVI] TODOROVI] TOMI^I] TONI] TO[I] TO[I] TO[I] TO[I] TO[KOVI] TRAJKOVI] TRAJKOVI] TRAJKOVI] TRIFUNOVI] TRIFUNOVI] TRIVUNOVI] TUBI] TUBI] UJI] UKA UWI]

DRAGAN STEPAN DOBRIVOJE \OR\E VOJISLAV STOJAN BLA@A SIMA DRAGAN DU[AN BO@IDAR ILIJA MILORAD RADOSAV RADOSAV SERAFIN STEVAN JOVAN STOJAN DRAGOJE DU[AN VOJISLAV EVICA ^EDOMIR IVAN STANKO BORIVOJE ANTON TODOR VELIMIR DANILO QUBOMIR DANILO MILAN DRAGOMIR RADE JOVAN DRAGAN STOJ[A GOJKO MILOVAN RADISAV MOMIR XAFER IVAN

DRAGAN RADOSLAV SVETISLAV BO[KO STANISLAV BLA@O BOJAN QIQANA STEVA MILAN MILETA NEBOJ[A RADOSAV SR\AN IVAN DRAGAN TOMISLAV SNE@ANA SLAVKO RADE ZORAN VOJISLAV PETAR NENAD MLA\AN QUBICA MILINA KATARINA JORGO QUBINKO QUBOMIR PREDRAG SLAVI[A RADOSLAV RADMILA QUBA BRANKA PREDRAG RADOMIR MARICA BOJAN MILOVAN @EQKO SEADIN NATA[A

LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA KOREKTOR LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA NABAVNO ODR@AVAWE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA EKSPEDICIJA HEMIGRAFIJA ODR@AVAWE ODR@AVAWE RAVNA [TAMPA HEMIGRAFIJA LICE VAN RAD. ODNOSA KOREKTURA HEMIGRAFIJA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA HEMIGRAFIJA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG EKSPEDICIJA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA

8.7.1970. 2.7.1984. 23.10.1970. 1.3.1973. 1.3.1997.

19.2.1993.

31.8.2001.

13.3.1968. 1.10.1986. 4.10.1978. 20.7.1970 3.6.1998. 1.8.2001. 28.8.2003. 13.8.1980. 17.2.1969. 31.10.2001. 1.4.1987. 5.11.1979. 15.7.1983. 6.5.1998. 2.12.1986. ooooooooooooo 17.11.1980. 15.4.1992. 20.4.1978. 4.2.2002. 26.9.1988. 7.1.1986. 31.7.1998. 16.6.1980. 30.12.2001. 9.2.1971. 31.5.2002. 12.10.1971. 6.9.1997. 16.3.1963. 31.12.1992. 15.10.1971. 22.10.1960. 20.11.1978. 16.6.1980. 1.5.1975. 15.3.1995. 14.4.1953. 18.12.1978. 5.5.1997. 14.2.1962. 8.7.1998. 31.5.1960. 1.4.1972 29.2.1992. 31.8.2001. 8.10.1998. 25.7.1991. 31.10.2002. 18.9.1996.

"&

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

811 812 813 814 815 816 817 818 819 820 821 822 823 824 825 826 827 828 829 830 831 832 833 834 835 836 837 838 839 840 841 842 843 844 845 846 847 848 849 850 851 852 853 854 855

URO[EVI] UZUNI-MARI] VASI] VASI] VASIQEVI] VASKOVI] VEKI] VEQANOVSKI VEQOVI] VER^EVI] VERGOT VESELINOVI] VESELINOVI] VESELINOVI] VESIN VI]ENTIJEVI] VIDANOVI] VIDANOVI] VI[I] VLALUKIN VOJINOVI] VOJINOVI] VOJINOVI] VRATARI] VRCEQ VREBAC VREBALOV VU^I]EVI] VU^KOVI] VU^KOVI] VU^UROVI] VUJAKLIJA VUJINOVI] VUK VUK VUKANOVI] VUKI] VUKOMANOVI] VUKOSAV VUKOVI] VUKOVI] VULETI] VULINOVI] VULOVI] VULOVI]

NENAD EVANGELOS PETAR DRAGOSLAV MIODRAG RANISAV MILO[ JON^E @ARKO MILENKO BOGOQUB MILAN DRAGUTIN BRANISLAV EMILIJAN VELIMIR SVETOMIR SVETISLAV VOJISLAV MLADEN JOVAN QUBA DANILO MILORAD STEVAN IBRAHIM MILKO DRAGAN DOBRIVOJE ALEKSANDAR VUKALE LAZAR BRANKO FRAWO JOSIP VASA VELIZAR SRE]KO BRANKO DRAGUTIN ^EDOMIR MI[A NIKOLA DANILO \URO

ZORAN KIRJAKULA MILUN RADOSIJA MILANKA @IVORAD TOMISLAV STOJAN MARINA DU[AN MILICE MIROSLAVA VESELIN DOBRIVOJE MIOMIR QIQANA MIOMIR STOJAN MILAN STEVAN DANILO RA[KO NEBOJ[A VESNA MILICE OSMAN VASO ZORAN ZORAN VELIBOR ALEKSANDAR MILOVAN @EQKO MIRJANA @EQKO SVETLANA NENAD BRANIMIR DRAGAN DRAGANA DRAGAN JOVANKA SNE@ANA VUKOMIR NEDEQKO

LICE VAN RAD. ODNOSA 10.3.1978. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.12.1991. ODR@AVAWE 21.8.1981. RESTORAN 9.6.1980. LICE VAN RAD. ODNOSA 7.6.1968. LICE VAN RAD. ODNOSA 8.9.1964. ODR@AVAWE 23.8.1989. LICE VAN RAD. ODNOSA 16.6.1978. FOTOSLOG 23.1.1989. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.2.1969. LICE VAN RAD. ODNOSA 20.5.1974. DORADA 5.1.1998. ZAJED.SLU@BE 16.9.1994. LICE VAN RAD. ODNOSA 3.2.1964. LICE VAN RAD. ODNOSA 27.7.1981. FOTOSLOG 10.10.1983. KOREKTURA 16.6.1997. LICE VAN RAD. ODNOSA 16.9.1959. ODR@AVAWE 23.10.1995. LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA 15.5.1972. LICE VAN RAD. ODNOSA 20.5.1968. FOTOSLOG 14.7.1997 FOTOSLOG 26.6.1984. FOTOSLOG 19.4.1978. LICE VAN RAD. ODNOSA 6.12.1977. VISOKA [TAMPA 8.7.1985. VISOKA [TAMPA 25.3.1985. DORADA 9.11.1987. ODR@AVAWE 15.4.1985. LICE VAN RAD. ODNOSA 13.7.1970. LICE VAN RAD. ODNOSA 21.9.1968. LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG 2.8.1978. FOTOSLOG 17.5.1973. DORADA 15.11.1982. RAVNA [TAMPA 6.6.1991. LICE VAN RAD. ODNOSA 23.9.1975. RAVNA [TAMPA 21.5.1996. FOTOSLOG 9.10.1989. FOTOSLOG 21.5.1974. RESTORAN 1.10.1996. FOTOSLOG 17.3.1986. LICE VAN RAD. ODNOSA 1.9.1970. LICE VAN RAD. ODNOSA 11.5.1998.

12.4.1995. 31.8.2001. 19.9.1963. 2.6.2001. 5.10.1991. 1.7.1995. 12.12.1992. 5.2.2004. 30.6.1997. 27.11.2002. 31.12.1994. 30.12.2002. 9.1.2002.

23.4.1993.

9.5.1995. 31.8.1992.

6.3.1991.

6.5.2004. 30.11.1990. 18.6.2000.

"'

Radnici [tamparije Borba

Red. broj Po~etak rada Odlazak iz firme

Prezime

Sredwe ime

Ime

Odeqewe

856 857 858 859 860 861 862 863 864 865 866 867 868 869 870 871 872 873 874 875 876 877 878 879 880 881 882 883 884 885 886 887

@ABI] ZAIMI @AKULA ZARI] ZATEZALO ZDRAVI] ZDRAVKOVI] ZDRAVKOVI] ZDRAVKOVI] ZE^EVI] @EGARAC ZENUNI @IKI] @IVAN^EVI] @IVANOVI] @IVADINOVI] @IVANOVI] @IVI] @IVI] @IVI] @IVI] @IVKOVI] @IVKOVI] @IVKOVI] @IVKOVI] @IVKOVI] ZORANOVI] ZORNI] ZUQFIKARI @UNI] @UNI] @URA

BRANKO ASAN MARKO RADOJE ZLATKO MILUTIN ALEKSANDAR \OR\E ALEKSANDAR VASO PETAR ARIF MILAN MILENKO QUBIVOJE MIODRAG PETAR DRAGOQUB NIKOLA SRETEN DRAGOQUB RADMILO JAKOV ALEKSANDAR JANEZ FRAWO RADISAV REXA XEMAQ DRAGOJE MILUTIN SAVA

RU[KO MEVQAN BRANKO MIROSLAV SAWA DRAGAN ZORAN RADOMIR @EQKO MILUTIN RADE ZENUN SUZANA QIQANA PETAR BRANISLAV ALEKSANDAR RADI[A DU[AN MILE NIKOLA SLAVICA MILUN BOBAN BO@IDAR JANEZ DRAGAN SERVET ISMAN VLADIMIR MILOVAN GORAN

LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG ZAJED.SLU@BE LICE VAN RAD. ODNOSA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG ODR@AVAWE RAVNA [TAMPA RAVNA [TAMPA LICE VAN RAD. ODNOSA FOTOSLOG LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA LICE VAN RAD. ODNOSA

5.6.1965. 1.1.1961. 1.10.1970. 3.5.1972. 1.4.1998. 21.7.1987. 14.9.1998. 23.1.1967. 8.6.1998. 18.5.1971. 7.11.1968. 13.1.1950. 21.1.1989. 5.4.1982. 26.4.1971. 17.7.1979. 5.2.1998. 1.6.1978. 29.1.1998. 4.12.1972. 10.7.1961. 26.11.1979. 25.4.1972. 11.4.1988. 11.5.1998. 1.9.1972. 20.12.1979. 16.11.1987. 23.1.1967. 22.4.1978. 7.6.1967. 7.9.1998.

1.8.2000. 18.2.1990. 9.6.1993. 30.12.2001. 11.11.1992. 14.12.1998. 8.9.1998. 31.12.2001. 14.6.1991. 13.1.1990 20.7.1989. 15.3.1994. 5.5.1998. 1.5.1999 30.11.2002. 31.12.1993. 28.2.2003. 25.5.1996. 2.11.1993. 31.1.2002. 5.8.1991. 30.12.1996.

NAPOMENA: Prezentovani podaci dobijeni su iz Kadrovskog odeqewa [tamparije

#