Ka

kreativnim
zajednicama
Srbije

Agenda 21 za kulturu
Kijevski memorandum
Esenska deklaracija
Memfiki manifest

Kako se kreira
lokalna kulturna strategija

ACADEMICA - Akademska grupa

Program Mad Marx
Program Res publica
Izdanje RP - 1

Jun 2009.

Prevod
Milojko Kneevi
Vladimir Braanac
Ana Sivaki
Aleksandar eri

Glavni i odgovorni urednik

Aleksandar eri

SADRAJ
Agenda 21 za kulturu - osnovni dokument
Saveti za lokalnu implementaciju Agende 21 za kulturu
Kulturni indikatori i Agenda 21 za kulturu
Kijevski memorandum
Esenska deklaracija
Memfiki manifest
Kako se kreira lokalna kulturna strategija

5
26
31
36
39
44
47

Ovo izdanje namenjeno je svima koji u delokrugu svog rada mogu

omoguiti realizaciju premisa, aksioma i vrednosti graanskog
drutva i savremenog kulturnog sektora, odnosno ideala kreativnog
grada i kreativnih zajednica (lokalnim vlastima u Srbiji, dravnim
organima Republike Srbije, strunim vladinim i nevladinim telima i
organizacijama,kreatorima i donosiocima dokumenata, instrumenata
i mera u oblasti javne i kulturne politike na lokalnom i nacionalnom
nivou, profesionalcima i menaderima u vladinom, civilnom i
preduzetnikom sektoru i drugima koji u naelima ovih dokumenata
mogu prepoznati svoju individualnu ili korporativnu misiju).

Napomena:

Prevod Dokumenta Agenda 21 za kulturu prihvaen je od strane Komiteta za kulturu

organizacije Ujedinjeni gradovi i lokalne samouprave, kao prvi na srpskom
(srpskohrvatskom) jeziku i objavljen na zvaninoj internet prezentaciji Agende. U
izradi dokumenta Kijevski memorandum aktivan doprinos dali su predstavnici
organizacije ACADEMICA - Akademska grupa (zajedno sa Institutom za kulturu iz
Barselone).
Termin Diversit/Diversity preveden je kao razliitost, iako se u domaoj upotrebi
ee moe naii na raznolikost. Ovo potkrepljujemo time da se raznolikost
podrazumeva kao prirodna odlika stvari, dok se razliitost uzima kao drutvenopolitiki modalitet, koji se, po duhu i slovu zakona i programskih dokumenata
meunarodnih organizacija, tretira kao politiki institut odnosno drutveno
svojstvo koje treba afirmisati i zatititi od diskriminacije odnosno iskljuivanja. U
kontekstu kulturne batine prihvatljivo je isticanje raznolikosti pre razliitosti.
3

Ka
kreativnim
zajednicama
Srbije

Agenda 21 za kulturu

Ujedinjeni gradovi i lokalne samouprave

Komitet za kulturu

Agenda 21 za kulturu
Agenda 21 for culture
Agenda 21 de la culture
Agenda 21 de la cultura

Agenda 21 za kulturu je prvi dokument koji na

globalnom nivou zagovara ustanovljavanje osnove za
odgovornost gradova i lokalnih uprava za kulturni
razvoj.
Agenda 21 za kulturu je nastala zajednikim
dogovorom gradova i lokalnih uprava irom sveta za
ouvanje njihove posveenosti ljudskim pravima,
kulturnoj razliitosti, odrivosti, aktivnoj demokratiji i
stvaranju uslova za mir. Odobrena je etvrtim
forumom lokalnih vlasti za drutveno ukljuenje Porto
Alegrea, odranim u Barseloni, 8. maja 2004. u sklopu
prvog Zajednikog kulturnog foruma.
Ujedinjeni gradovi i lokalne uprave (UGLS/UCLG) su
usvojile Agendu 21 za kulturu kao referentni dokument
za svoje kulturne programe i preuzeli su ulogu
koordinacije procesa nakon njenog odobrenja. Komitet
UCLG-a za kulturu je mesto susreta za gradove, lokalne
samouprave i mree koje kulturu stavljaju u sredinje
mesto svojih razvojnih procesa.
Sve vei broj gradova i lokalnih uprava irom sveta se u
svojim lokalnim veima zauzima za Agendu 21 za
kulturu. Ovaj proces je izazvao interesovanje
meunarodnih organizacija, nacionalnih vlada i
civilnog drutva.

Kako da usvojite Agendu 21 za kulturu u vaoj optini

Vie od 300 gradova, lokalnih samouprava i organizacija
iz celog sveta povezani su Agendom 21 za kulturu.
Kompletna lista se periodino aurira na zvaninoj
internet prezentaciji. Zvanino usvajanje Agende 21 za
kulturu od strane lokalnih samouprava je od velikog
znaaja: ona podrazumeva preuzimanje inicijative
zajedno sa graanima na taj nain da osigura da kultura
ima kljunu ulogu u urbanim politikama i istovremeno
pokazuje solidarnost i saradnju sa gradovima i lokalnim
samoupravama u svetu.
Standardna forma za usvajanje Agende 21 za kulturu
moe se nai na zvaninoj prezentaciji. Da bismo
osigurali da pristupnice budu aurirane, gradovi i
lokalne samouprave bi trebalo da poalju kopiju odluke
o pristupanju usvojenu na sednici lokalnog vea
sledeim telima:
Svetskom sekretarijatu Ujedinjenih gradova i lokalnih
samouprava: info@cities-localgovernments.org
Sekretarijatu Komiteta za kulturu:
agenda21cultura@bcn.cat
tavie, preporuujemo da kopiju odluke poaljete i:
- Generalnom sekretarijatu Asocijacije gradova i
optina u vaoj zemlji (Stalnoj konferenciji gradova i
optina, videti na: www.skgo.org)
- Ministarstvu kulture vae drave (videti kontakte na
www.kultura.gov.rs)

Kako da implementirate Agendu 21 za kulturu u vaoj

optini
Agenda 21 za kulturu obezbeuje mogunost da svaki
grad kreira dugoronu viziju kulture kao osnovnog
stoera razvoja. Dokument Saveti za lokalnu
implementaciju Agende 21 za kulturu ocrtava generalni
koncept i miljenje i sugerie etiri specifina alata:
- Lokalna kulturna strategija
- Povelja kulturnih prava i odgovornosti
- Savet za kulturu
- Procenu kulturnog uticaja
Integralnu verziju dokumenta Saveti za lokalnu
implementaciju Agende 21 za kulturu moete preuzeti
sa internet prezentacije.
Kako da se pridruite UCLG Komitetu za kulturu
Registracija je mogua kroz formular koji moete dobiti
na adresi info@cities-localgovernments.org.

Osnivai UCLG (9. juna 2005):

AFRIKA
Kongo Mairie de Brazzaville
Mali Mairie de Bamako
Maroko Conseil Municipal d'Essaouira

LATINSKA AMERIK A
Argentina Gobierno de la Ciudad de Buenos Aires
Brazil Prefeitura Municipal de Rio de Janeiro
Brazil Prefeitura Municipal de Porto Alegre
ile Municipalidad de Puerto Montt
ile Asociacin Chilena de Municipalidades
Kolumbija Federacin Colombiana de Municipios
Kolumbija Municipalidad de Medellin
Kostarika Municipalidad de Escaz
Ekvador Municipio de Cuenca
Ekvador Municipio de Quito
El Salvador Corporacin de Municipalidades de la
Repblica de El Salvador

EVROPA
Belgija Ville de Huy
Francuska Cits Unies France (CUF)
Francuska Conseil Gnral Gironde
Francuska Conseil Gnral Seine Saint Denis
Francuska Conseil Regional Rhne-Alpes
Francuska Mairie de Rambouillet
Francuska Mairie de Sainte Anne
Francuska Saint-tienne Mtropole
Francuska Territoires et Cinma
SREDNJI ISTOK -ZAPADNA AZIJA
Francuska Ville de Strasbourg
Jordan Greater Amman Municipality
Francuska Ville de Nantes
Liban UCLG Office Lebanon, Syria, Jordania
Italija Citta Unite (CICU)
Palestina Khan Younis
Italija Comune di Roma
Palestina Ramallah
Italija Comune di Torino
Turska UCLG-MEWA
Italija Comune di Venezia
Portugal Camara Municipal de Abrantes
SEVERNA AMERIKA
Portugal Camara Municipal de Palmela
Kanada City of Toronto
Slovaka Savez gradova Slovake
Kanada City of Montreal
panija Ajuntament de Barcelona
SAD City of Corpus Christi
panija Diputaci de Barcelona
panija Fondo Andaluz de Municipios para la Solidaridad Internacional
panija Ayuntamiento de Crdoba
vedska City of Stockholm
vajcarska Ville de Geneve
UK Greater London Authority

Sa Agendom 21 za kulturu, gradovi se vrsto posveuju misiji da kulturi

pridaju kljunu ulogu u politikama urbanog razvoja.
Joan Clos, Gradonaelnik Barselone
Grad je kolektivni projekat koji iziskuje uee i posveenost svih
graana. Sa Agendom 21predlaemo iteljima naih gradova novi
graanski pakt utemeljen na kulturi.
Ferran Mascarell, Predsednik Komisije za kulturu, obrazovanje i drutveni
razvoj Gradskog saveta Barselone
Agenda 21 je izvanredan instrument za unapreenje uloge kulture u
lokalnom razvoju.
Elisabeth Gateau, Generalni sekretar Ujedinjenih gradova i lokalnih samouprava.
vrst temelj nove politike razvoja grada koja mora da uvaava znaaj koji
graani pridaju kulturi.
Anna K. Tibaijuka, Izvrni direktor UN-Habitat
vrsta osnova za povezivanje kulture sa lokalnim razvojem, istie znaaj
gradova kao relevantnih aktera meunarodne scene.
Mounir Bouchenaki, Pomonik generalnog direktora za kulturu, UNESCO.
Niz partnerskih dogovora koji usmeravaju kulturnu politiku; kompas u
traganju za pravdom i slobodom.
Francisco Pion, Generalni sekretar Organizacije Iberijsko-Amerikih Drava.
Odgovara na brojne kulturne izazove sa kojima se suoavaju gradovi
irom sveta. Izvanredan okvir i temelj na kome svaki grad moe da
izgradi sopstveni plan kulturnog razvoja, polazei od Agende kao
osnove.
Federico Mayor Zaragoza, Predsednik Fondacije Kultura mira i Kopredsednik
Grupe na visokom nivou UN za Saveznitvo Civilizacija (UN High-Level Group
for the Alliance of Civlilizations).
Predstavlja doprinos lokalnih samouprava raspravama o ouvanju i
promociji kulturnih razliitosti u svetu.
Vitor Ortiz, Savetnik za kulturu Gradskog saveta Porto Alegrea (2002-2004).
Jasno istie kljuni aspekt razvoja kulture i obrazuje svetsku mreu
relevantnih aktera posveenih lokalnom kulturnom razvoju.
George Ydice, Profesor Amerikih studija na Univerzitetu u Njujorku.
Omoguava postavljanje osnova za formiranje radne zajednice gradova u
svetskim okvirima.
Colin Mercer, Direktor Kulturnog kapitala.
Postavlja kulturalnu dimenziju kao jedan od noseih stubova zdanja
razvojnih politika.
Jordi Marti, Asistent Izvrnog direktora Centra za savremenu kulturu Barselone.

10

Mi, gradovi i lokalne samouprave sveta, posveeni

ljudskim pravima, kulturnim razliitostima,
odrivom razvoju, demokratiji koja podrazumeva
uee graana u odluivanju, i stvaranju uslova
za mir...
11

Sadraj Agende 21 za kulturu

Agenda 21 za kulturu sadri 67 lanova, koji su podeljeni u tri vee celine.

Deo principi (16 lanova) opisuje povezanost kulture i ljudskih prava, razliitosti,
odrivosti, aktivne demokratije i mira. Deo pod nazivom akcione smernice odnosno zalozi
(29 lanova), koncentrie se na opseg dunosti lokalne vlade, i daje detaljan opis zahteva za
centralnost kulturnih politika. Deo o preporukama (22 lana) zagovara obnovljeni znaaj
kulture i zahteva da ona, kao izuzetno znaajna, bude prepoznata u programima, budetima i
organizacionim emama razliitih nivoa uprava (lokalna, nacionalna /dravna) i od strane
kljunih organizacija.
Sadraj Agende 21 za kulturu se takoe moe tematski saeti.
Kultura i ljudska prava
Kultura i ljudski razvoj. Kulturna razliitost kao sredstvo dostizanja bolje
intelektualne, emotivne, moralne i duhovne egzistencije.
Kulturna prava su sastavni deo ljudskih prava. Niko se ne moe pozivati na kulturnu
razliitost, s namerom da ugroava ljudska prava koja su garantovana meunarodnim
zakonom, niti ograniavati njihov opseg delovanja.
Mehanizmi, instrumenti i izvori garantovanja slobode govora.
Poziv umetnicima da se posvete radu u okviru grada, pritom poboljavajui
koegzistenciju i kvalitet ivota, i podstiui kreativne i kritike sposobnosti svih graana.
Kultura i upravljanje
Nova centralna uloga kulture unutar drutva. Legitimitet kulturnih politika.
Kvalitet lokalnog razvoja zavisi od isprepletanosti kulturnih politika i drugih javnih
politika.
Lokalno upravljanje: zajednika odgovornost graana, civilnog drutva i vlada.
Poboljanje mehanizama procene u kulturi. Sistem kulturnih indikatora.
Znaaj mrea i meunarodne saradnje.
Uee lokalnih vlada u nacionalnim kulturnim politikama i programima.

12

Kultura, odrivost i teritorija

Kulturna razliitost (raznolikost), neophodna je za ljudsku vrstu onoliko koliko je
bioloka raznovrsnost znaajna za prirodu.
Razliitost kulturnih izraza donosi bogatstvo. Znaaj velikog kulturnog ekosistema, uz
raznovrsnost porekla, uesnika i sadraja.
Dijalog, koegzistencija i interkulturalnost kao osnovni principi dinamike graanskih
odnosa.
Javni prostori kao kulturni prostori.
Kultura i drutveno ukljuivanje
Pristup kulturi u svim ivotnim dobima.
Ekspresivnost kao osnovna dimenzija ljudskog dostojanstva i drutvene ukljuenosti,
bez predrasuda prema polu, poreklu, siromatvu ili bilo koja druga vrsta diskriminacije.
Graenje publike i ohrabrivanje kulturnog ukljuivanja, kao vitalnih elemenata
graanstva.
Kultura i ekonomija
Priznanje ekonomske dimenzije kulture. Znaaj kulture kao faktora u kreiranju
bogatstva i ekonomskog razvoja.
Finansiranje kulture iz razliitih izvora, kao to su dotacije, fondovi za poetni kapital,
mikro krediti ili poreske olakice.
Strateka uloga kulturnih industrija i lokalnih medija za njihov doprinos lokalnom
identitetu, kreativnom kontinuitetu i otvaranju radnih mesta.
Odnosi izmeu kulturnih kapaciteta i organizacija ekonomije znanja.
Potovanje i garancija prava autorima i umetnicima, kao i omoguavanje dobijanja
odgovarajue naknade.
Sve izvore, ukljuujui i prevode dokumenta na vie jezika, lanke, publikacije, vesti i
dogaaje, moete nai na sajtu http://www.agenda21culture.net.

13

Agenda 21 za kulturu
Angaovanje gradova i lokalnih samouprava na razvoju
kulture
Mi, gradovi i lokalne samouprave sveta, posveeni ljudskim pravima, kulturnim
razliitostima, odrivom razvoju, demokratiji koja podrazumeva uee graana u
odluivanju, i stvaranju uslova za mir, okupljeni 7. i 8. maja 2004. godine u Barseloni, na
etvrtom Forumu lokalnih samouprava za ukljuenje graana u procese odluivanja,
odranom u Porto Alegreu, u okviru Svetskog foruma kultura Barselona 2004, zajedno smo
odluili da usvojimo Agendu 21 za kulturu kao referentni dokument za nae javne kulturne
politike i kao doprinos kulturnom razvoju oveanstva.

14

I.

PRINCIPI

1.

Kulturna razliitost (raznolikost) je najvanija batina oveanstva. Ona je proizvod

vie hiljada godina istorije, plod zajednikog doprinosa svih ljudi, njihovih jezika, mate,
tehnologija i stvaralatva. Kultura se iskazuje u razliitim oblicima i odgovara dinaminim
modelima odnosa izmeu drutava i teritorija. Kulturna razliitost je sredstvo za postizanje
kvalitetnijeg intelektualnog, emocionalnog, moralnog i duhovnog ivota (UNESCO Univerzalna deklaracija o kulturnoj razliitosti, lan 3) i jedan je od bitnih elemenata u
preobraaju urbane i drutvene stvarnosti.
2.

Budui da su i kultura i prirodno okruenje zajedniki resursi itavog oveanstva,

izmeu kulturnih i ekolokih pitanja postoje jasne politike analogije. Dananji modeli
ekonomskog razvoja, koji se baziraju iskljuivo na prirodnim resursima i osnovnim
proizvodima oveanstva, razlog su sve veoj zabrinutosti za prirodno okruenje. Rio de
aneiro 1992, Olborg 1994. i Johanesburg 2002. godine, bili su putokazi u procesu traenja
odgovora na jedan od najvanijih izazova sa kojima se suoilo oveanstvo: odrivost
prirodnog okruenja. Dananja situacija u svetu, isto tako, prua dovoljno dokaza o tome da
je, globalizacijom koja ujednauje i iskljuuje, ugroena i kulturna razliitost. UNESCO kae:
Kao izvorite razmena, inovacija i kreativnosti, kulturna razliitost/raznolikost je
oveanstvu neophodna u istoj meri u kojoj je prirodi neophodan biodiverzitet (UNESCO Univerzalna deklaracija o kulturnoj razliitosti, lan 1).
3.

Lokalne samouprave prihvataju da kulturna prava ine sastavni deo ljudskih prava,

uzimajui kao referentna dokumenta Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (1948),

Meunarodnu konvenciju o ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima (1966), i
UNESCO Univerzalnu deklaraciju o kulturnoj razliitosti (2001), i priznaju da je kulturna
sloboda pojedinaca i zajednica bitan preduslov demokratije. Niko ne sme da se poziva na
kulturnu razliitost u krenju ljudskih prava garantovanih meunarodnim zakonima, niti da
ta prava ograniava.
4.

Lokalne samouprave su u svetskim okvirima akteri od prvorazrednog znaaja u

odbrani i zagovaranju ljudskih prava. One predstavljaju graane itavog sveta i govore u ime
meunarodnih demokratskih sistema i institucija. Lokalne samouprave udruuju se u mree,
koordiniu svoje aktivnosti, razmenjuju iskustva i praktina reenja.
5.

Kulturni razvoj oslanja se na mnoinu aktera drutvenog ivota. Dobro upravljanje

zajednicama zasniva se na dostupnosti i transparentnosti informacija, na ueu graana u

razvoju kulturnih politika i u procesima odluivanja, kao i u ocenjivanju i vrednovanju
programa i projekata.

15

6.

Neophodnost stvaranja uslova za mir mora da se tretira uporedo sa strategijama

kulturnog razvoja. Rat, terorizam, tlaenje i diskriminacija izrazi su netrpeljivosti koja se mora
odbacivati i iskoreniti.
7.

Gradovi i lokalne zajednice jesu privilegovani prostori kulturnog stvaralatva koje se

stalno razvija i prua prirodno okruenje kreativnoj razliitosti, prostori u kojima plodni
susreti svega onoga to je u njima razliito i drugaije (porekla, vizije, starosna doba, polovi,
etnike grupe i drutvene klase) omoguavaju pun razvoj oveka. Dijalog izmeu identiteta i
diverziteta, pojedinca i grupe jeste sredstvo od ivotne vanosti, koje garantuje kako
planetarno kulturno dravljanstvo, tako i opstanak jezikih razliitosti i razvoj kultura.
8.

Koegzistencija u gradovima je zajednika odgovornost graana, graanskog drutva i

lokalnih samouprava. Zakoni jesu osnovni, ali ne mogu da budu jedini nain ureenja
koegzistencije u gradovima. Kao to istie Univerzalna deklaracija o pravima oveka (lan 29),
Svaki pojedinac ima obaveze prema zajednici u okviru koje je jedino mogu slobodan i
potpun razvoj njegove/njene linosti.
9.

Materijalna i nematerijalna kulturna batina svedoe o ovekovoj kreativnosti i

predstavljaju vrst temelj na kome se gradi identitet oveka i naroda. Kulturni ivot
podrazumeva istovremeno i bogatstvo vrednovanja i ouvanja tradicija svih naroda, i
otvorenu mogunost stvaranja novih, autentinih formi kulture. Ove osobine iskljuuju svako
nametanje krutih kulturnih modela.
10.

Afirmacija kultura, i politika koje podstiu njihovo prepoznavanje, priznavanje,

vrednovanje i ostvarenje jeste bitan inilac odrivog razvoja gradova i teritorija na svim
planovima: ljudskom, privrednom, politikom i drutvenom. Pridavanje centralne uloge
javnim kulturnim politikama jeste zahtev svih drutava savremenog sveta. Kvalitet lokalnog
razvoja zavisi od meusobne povezanosti kulturnih i drugih javnih politika: drutvene,
ekonomske, obrazovne ekoloke i urbanistike.
11.

Kulturne politike moraju nalaziti i uspostavljati ravnoteu izmeu javnih i privatnih

interesa, izmeu javne uloge kulture i njene institucionalizacije. Prekomerna

institucionalizacija ili preterana dominacija trita kao jedinog koje odluuje o rasporeivanju
kulturnih resursa donosi rizike i stvara prepreku dinaminom razvoju kulturnih sistema.
Sopstvena inicijativa graana, bilo pojedinaca bilo udruenih u asocijacije ili drutvene
pokrete, jeste temelj kulturne slobode.

16

12.

Pravilno vrednovanje sveukupnog stvaranja i irenja kulturnih dobara amaterskog ili

profesionalnog, zanatskog ili industrijskog, individualnog ili kolektivnog u savremenom

svetu postaje odluujui faktor emancipacije, garantovanja razliitosti i, sledstveno tome,
ostvarenja demokratskog prava svih naroda da istaknu sopstveni identitet u odnosima
izmeu kultura. Zato kulturna dobra i usluge, kako u lanu 8. istie UNESCO Univerzalna
deklaracija o kulturnoj razliitosti, kao nosioci identiteta, vrednosti i znaenja, ne smeju da se
tretiraju kao potrona roba, kao to se tretiraju sve druge robe ili usluge. Neophodno je istai
znaaj kulture kao inioca u kreiranju bogatstva i u privrednom razvoju zajednica.
13.

Pristup kulturnom i simbolikom univerzumu u svim trenucima ivota, od detinjstva

do starosti, bitan je preduslov za formiranja senzibiliteta i sposobnosti za izraavanje, kao i za

harmoninu koegzistenciju i izgradnju graanskog identiteta. Kulturni identitet svakog
pojedinca jeste dinamian proces.
14.

Usvajanje informacija i njihov preobraaj u znanje graanina ili graana jeste kulturni

in. Shodno tome, pristup bez diskriminacije izraajnim, tehnolokim i komunikacionim

resursima, kao i uspostavljanje horizontalnih mrea, jaaju i podstiu dinamiku lokalnih
kultura i kolektivno naslee drutva koje se temelji na znanju.
15.

Rad je jedna od najvanijih sfera ljudske kreativnosti. Njegovu kulturnu dimenziju

moramo prepoznavati i razvijati. Organizacija rada i delovanje preduzea u nekom gradu ili
na nekoj teritoriji moraju da uvaavaju tu dimenziju kao jedan od osnovnih elemenata
ljudskog dostojanstva i odrivog razvoja.
16.

Javni prostori su kolektivna dobra koja pripadaju svim graanima. Nijedan pojedinac

ili grupa ne smeju biti lieni prava da ih slobodno koriste, pod uslovom da potuju pravila i
propise koje utvruje svaki grad.

Pristup kulturnom i simbolikom univerzumu

u svim trenucima ivota, od detinjstva do starosti,
bitan je preduslov za formiranja senzibiliteta i
sposobnosti za izraavanje, kao i za harmoninu
koegzistenciju i izgradnju graanskog identiteta...

17

II.

AKCIONE SMERNICE (ZALOZI)

17.

Definisati i sprovoditi politike koje podstiu kulturnu razliitost koja, pak, garantuje

raznovrsnu ponudu i promovie prisustvo u medijima svih kultura, posebno manjinskih ili
nezatienih, podstie koprodukcije i razmene, spreavajui kulturnu hegemoniju.
18.

Razliitim sredstvima i instrumentima podsticati i promovisati ouvanje i irenje

kulturnih dobara i usluga, obezbeujui svima slobodan pristup tim dobrima i uslugama,
unapreujui kreativne sposobnosti svih graana, bogatstvo jezikih raznolikosti/razliitosti, promoviui umetniki kvalitet, tragajui za novim formama izraza i
eksperimentiui sa novim umetnikim jezicima, kao i preispitivanje i interakcije izmeu
tradicija i sprovoenje mehanizama menadmenta u kulturi koji otkrivaju nove kulturne
pokrete i nove umetnike talente, ohrabrujui ih i omoguavajui im da se potpuno ostvare.
Lokalne samouprave posveuju se kreiranju i irenju publike, podravaju i ohrabruju njeno
uestvovanje u kulturnom ivotu kao vitalnom elementu graanstva.
19.

Koristiti odgovarajue instrumente koji garantuju demokratsko uee graana u

formulisanju, sprovoenju i vrednovanju javnih kulturnih politika.

20.

Obezbediti javno finansiranje kulture koristei neophodne instrumente, meu kojima,

posebno, direktno finansiranje javnih programa i usluga, podrku privatnom preduzetnitvu

putem subvencija i neke novije modele kao to su mikro-krediti, fondovi za rizina ulaganja
(risk-capital funds) i dr. Takoe, razmotriti mogunost donoenja zakonskih reenja kojima se
uvode poreske stimulacije za preduzea koja investiraju u kulturu, pod uslovom da
uvaavaju javni interes.
21.

Stvarati prostore za dijalog izmeu razliitih duhovnih i verskih opredeljenja koja u

lokalnim sredinama ive jedna pored drugih, kao i za dijalog izmeu tih grupa i javne uprave
radi obezbeenja njihovih prava na slobodno izraavanje i harmoninu koegzistenciju.
22.

Promovisati slobodno izraavanje kao osnovnu dimenziju ljudskog dostojanstva i

ukljuenja u drutveni ivot svih graana bez ikakvih predrasuda u pogledu na pol, uzrast,
etniko poreklo, hendikep, siromatvo ili bilo koji drugi faktor diskriminacije koji ograniava
potpuno korienje svih sloboda. Borba protiv iskljuivanja jeste borba za dostojanstvo svih.
23.

Zalagati se za ouvanje i razvoj autentinih lokalnih kultura koje imaju istorijsku vezu i

interaktivan odnos sa teritorijom.

18

24.

Garantovati slobodu izraavanja i uee u javnom ivotu pojedinaca koji potiu iz

doseljenikih kultura ili kultura izvorno ukorenjenih na drugim teritorijama. Lokalne

samouprave treba da obezbede sredstva da doseljenicima omogue pristup i uee u
kulturnom ivotu lokalne zajednice. Meusobno uvaavanje jeste temelj koegzistencije i
interkulturalnih procesa koji su doprineli i doprinose kreiranju identiteta svakog grada.
25.

Promovisati sprovoenje sistematskih prouavanja uticaja kulture i kulturnih

industrija, koja omoguavaju vrednovanje javnih ili privatnih inicijativa koje unose znaajne
promene u kulturni ivot gradova.
26.

Pri izradi urbanistikih planova i svih drugih planova vezanih za teritorije i gradove

uzimati u obzir kulturne parametre, usvajati zakone, propise i pravila o zatiti lokalne
kulturne batine i ostavtine prethodnih generacija.
27.

Promovisati javne prostore grada i podsticati njihovo korienje u svrhe kulture,

drutvene koegzistencije i interakcije. Podsticati negovanje estetike javnih prostora i

kolektivnih dobara.
28.

Primenjivati mere decentralizacije kulturnih politika i resursa, osnaivati kreativnu

originalnost takozvanih periferija, podstiui drutveno ranjive grupe i branei princip prava
svih graana na kulturu i znanje bez diskriminacije. Takvo opredeljenje ne znai izbegavanje
centralnih odgovornosti, a naroito ne obaveze finansiranja projekata decentralizacije.
29.

Posebno promovisati koordinaciju kulturnih politika lokalnih samouprava koje dele

istu teritoriju, pokretanjem dijaloga kojim se vrednuju osobenosti i identitet svake pojedine
uprave, njihov doprinos sveukupnosti i efikasnosti usluga koje pruaju graanima.
30.

Podsticati i unapreivatu strateku ulogu kulturnih industrija i lokalnih medija u

izgradnji lokalnog identiteta, odranju kreativnog kontinuiteta i zapoljavanju.

31.

Promovisati socijalizaciju i pristup svih graana digitalnoj (numerikoj) dimenziji

projekata, posebno onih vezanih za lokalno ili globalno kulturno naslee. Informacione i
komunikacione tehnologije moraju se koristiti kao sredstva koja omoguavaju da se kulturno
znanje uini dostupnim svim graanima.
32.

Sprovoditi politike koje tee irem otvaranju medija na lokalnom nivou i njihovom

razvoju u skladu sa interesima zajednice, na principima pluraliteta, transparentnosti i

odgovornosti.

19

33.

Kreirati mehanizme, instrumente i resurse koji omoguavaju garantovanje slobode

izraza.
34.

Potovati i garantovati moralna i intelektualna prava autora i umetnika, i obezbediti

pravedno vrednovanje njihovog rada.

35.

Podsticati stvaraoce i umetnike da se posvete gradu i teritoriji identifikujui probleme i

sukobe u drutvu, unapreujui koegzistenciju i kvalitet ivota, jaajui kreativne i kritike

sposobnosti svih graana i, naroito, doprinosei reavanju izazova sa kojima se suoavaju
gradovi.
36.

Definisati politike i naine finansiranja koji podstiu itanje i veu dostupnost knjiga, i

omoguavaju lak pristup svih graana globalnoj i lokalnoj knjievnoj produkciji.

37.

Promovisati javni i kolektivni karakter kulture, ohrabrivati kontakte razliitih

segmenata publike istoga grada kroz manifestacije koje podstiu na druenje: ive spektakle,
projekcije filmova, festivale i dr.
38.

Uspostaviti koordinaciju izmeu kulturnih i obrazovnih politika, podsticati

kreativnost i osetljivost za probleme i odnose izmeu kulturnog izraza teritorije i njenog

obrazovnog sistema.
39.

Uiniti kuturna dobra i usluge dostupnim osobama sa posebnim potrebama,

olakavajui njihov pristup objektima kulture i aktivnostima u kulturi.

40.

Promovisati i podsticati veze izmeu javnih i drugih ustanova i organizacija kulture sa

nauno-obrazovnim ustanovama i organizacijama posveenim znanju, kao to su

univerziteti, istraivaki centri, agencije i organizacije.
41.

Promovisati programe koji imaju za cilj pribliavanje naune i tehnike kulture svim

graanima, posebno imajui na umu da etika, drutvena, ekonomska i politika pitanja koja
pokree mogua primena novih naunih saznanja jesu pitanja od javnog interesa.
42.

Uspostaviti pravne instrumente i sprovoditi akcije zatite kulturne batine putem

popisa, registara, kataloga, promovisati i popularisati valorizaciju naslea kroz izlobene i

muzejske postavke, staze kulture i sl.
43.

uvati, valorizovati i popularisati dokumentarnu grau iz javnog ivota lokalne i

regionalne zajednice, na inicijativu ili u saradnji sa javnim ustanovama, privatnim

preduzeima, organizacijama i pojedincima, podstiui kreiranje gradskih ili regionalnih
sistema posveenih takvim aktivnostima.

20

44.

Ohrabrivati sve graane u svim delovima sveta da slobodno istrauju kulturno

naslee. U saradnji sa profesionalcima u sektoru turizma promovisati one vidove turizma koji
valorizuju kulture i obiaje turistikih lokaliteta i regija.
45.

Usvajati i sprovoditi politike koje produbljuju multilateralne procese zasnovane na

naelu recipronosti. Meunarodna kulturna saradnja je neophodan instrument za izgradnju

ljudske zajednice koja podrava i podstie slobodno kretanje umetnika i delatnika u kulturi,
posebno preko granica izmeu severa i juga, kao bitan doprinos dijalogu meu narodima, a u
cilju meuregionalnih integracija i prevazilaenja neravnotee prouzrokovane
kolonijalizmom.

III

PREPORUKE

LOKALNIM SAMOUPRAVAMA
46.

Sve lokalne samouprave pozvane su da podnesu ovaj dokument na odobrenje i

usvajanje od strane gradskih / optinskih zakonodavnih tela i da ga iznesu na iroku javnu

raspravu pred lokalne zajednice.
47.

Obezbediti kulturi centralno mesto u lokalnim politikama i promovisati izradu nacrta

sopstvene Agende 21 za kulturu u svakom gradu ili teritorijalnoj zajednici, u tesnoj

koordinaciji sa procesima stratekog planiranja i ukljuenja graana u donoenje odluka od
vanosti za zajednicu.
48.

Sprovesti usklaivanje mehanizama upravljanja u oblasti kulture sa ostalim

institucionalnim nivoima, uz potovanje principa supsidijarnosti.

49.

Do 2006. godine, usvojiti sistem kulturnih pokazatelja kojima se utvruje napredak u

sprovoenju Agende 21 za kulturu, metodom kolektivnog vrednovanja, na nain koji

omoguava uporedno praenje.
VLADAMA DRAVA I NARODA
50.

Utvrditi instrumente za intervenisanje javnog sektora u kulturi, vodei rauna o

rastuim potrebama graana u tom domenu, o nedovoljnosti programa i resursa namenjenih

kulturi, kao i o znaaju decentralizacije teritorije pri budetskim raspodelama. Poveavati
izdvajanja za kulturu do najmanje 1% nacionalnog budeta.

21

51.

Uspostaviti mehanizme konsultacija i dogovora sa lokalnim samoupravama, direktno

ili kroz njihove mree i federacije, usvajati novu zakonsku regulativu, propise i sisteme za
finansiranje u oblasti kulture.
52.

Izbegavati trgovinske sporazume koji sputavaju slobodan razvoj kulture i razmenu

kulturnih dobara i usluga pod istim uslovima za sve sporazumne strane.

53.

Usvajati zakonska reenja koja spreavaju koncentrisanje kulturnih i komunikacionih

industrija i promoviu saradnju, posebno saradnju na polju produkcije, sa lokalnim i

regionalnim predstavnicima i poverenicima.
54.

Garantovati pravilno isticanje porekla kulturnih dobara izloenih na naim

teritorijama i usvajati mere koje spreavaju nezakonit promet dobara koja pripadaju
istorijskom nasleu drugih naroda.
55.

Na dravnom ili nacionalnom nivou sprovoditi meunarodne sporazume o kulturnoj

razliitosti, posebno UNESCO Univerzalnu deklaraciju o kulturnoj razliitosti, usvojenu na

31-oj Generalnoj konferenciji, u novembru 2001, i Akcioni plan Kulturnih politika za razvoj,
usvojen na Konferenciji vlada u Stokholmu (1998).

MEUNARODNIM ORGANIZACIJAMA
Organizacijama gradova
56.

Ujedinjenim gradovima i lokalnim samoupravama: da usvoje ovu Agendu 21 za

kulturu kao referentni dokument za sopstvene kulturne programe i da preuzemu ulogu

koordinatora procesa po njenom usvajanju.
57.

Kontinentalnim mreama gradova i lokalnih samouprava (posebno onim koje su

promovisale Agendu 21 za kulturu, kao to su Interlocal, Eurocities, Sigma i Mercociudades):

da razmotre ovaj dokument u okvirima sopstvenih tehnikih, akcionih i stratekih planova.

22

Programima i agencijama Ujedinjenih Nacija

58.

UNESCO-u: da prepozna ovu Agendu 21 za kulturu kao referentni dokument pri

pripremi meunarodnih pravnih instrumenata ili Konvencije o kulturnoj razliitosti, ije je

donoenje planirano za 2005. godinu.
59.

UNESCO-u: da prepozna gradove kao teritorije na kojima se ostvaruju principi

kulturne razliitosti, posebno oni njeni aspekti koji se tiu koegzistencije, demokratije i uea,
i da definie mehanizme za ukljuivanje lokalnih samouprava u svoje programe.
60.

Programu Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP): da produbi analize vezane za kulturu

i razvoj i da uvrsti kulturne pokazatelje u proraunavanje indeksa razvoja oveanstva

(human development index HDI).
61.

Sekretarijatu za ekonomske i drutvene delatnosti - Sekciji za odrivi razvoj, nadlenoj

za praenje Agende 21: da razvije kulturnu dimenziju odrivosti, u skladu sa principima i

preporukama ove Agende 21 za kulturu.
62.

UN HABITAT-u: da razmotri ovaj dokument kao osnovu za utvrivanje znaaja

kulturne dimenzije urbanistike politike.

63.

Odboru Ujedinjenih Nacija za ekonomska, drutvena i kulturna prava: da uvrsti

urbanu dimenziju u svoje analize odnosa izmeu prava na kulturu i drugih ljudskih prava.
Meuvladi
nim i nadnacionalnim organizacijama:
Meuvladinim
64.

Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO): da iskljui kulturna dobra i usluge iz svojih

pregovora. Osnove za razmenu kulturnih dobara i usluga moraju biti utvrene novim
meunarodnim pravnim instrumentom kakav je Konvencija o kulturnoj razliitosti, ije je
donoenje planirano za 2005. godinu.
65.

Kontinentalnim organizacijama (Evropskoj Uniji, Mercosur-u, Afrikoj Uniji,

Asocijaciji Nacija Jugoistone Azije): da kulturu postave kao stub svoga ustrojstva. Uz
potovanje nacionalnih kompetencija i supsidijarnosti, neophodno je definisati kontinentalnu
kulturnu politiku zasnovanu na principu legitimnosti javne intervencije u kulturi, razliitosti,
demokratije i povezivanja u mree.
66.

Multilateralnim organizacijama i telima formiranim na principima kulturnih afiniteta

(Savet Evrope, Liga arapskih drava, Organizacija iberijskoamerikih drava, Meunarodna

organizacija frankofonije, Komonvelt, Zajednica zemalja portugalskog jezika, Latinska
Unija): da promoviu dijalog i zajednike projekte koji vode ka boljem razumevanju meu
civilizacijama, grade zajedniko znanje i meusobno poverenje, koji su osnov mira.

23

67.

Meunarodnoj mrei za kulturne politike (drave i ministri kulture) i Meunarodnoj

mrei za kulturnu razliitost (umetnike asocijacije): da gradove smatraju temeljnim

prostorima kulturnih razliitosti, da uspostave mehanizme uea lokalnih samouprava u
svom radu i da u svoje akcione planove ugrade principe utvrene ovom Agendom 21 za
kulturu.

Barselona, 8. maja 2004.

24

[Pristupnica standardni formular]

[Naziv lokalne samouprave]
Pristupnica Agendi 21 za kulturu
Kultura danas ini sr strategija razvoja gradova, ne samo zato to po svojoj prirodi promovie prava oveka, oblikuje
drutvo znanja i unapreuje kvalitet ivota svih graana, nego i zbog njene uloge u kreiranju zaposlenja, obnovi
gradova i ukljuenju svih graana u ivot drutva.
Kultura je, uz to, jedan od najvanijih subjekata globalizacije. Uspostavljanje dijaloga meu kulturama i promocija
kulturnih razliitosti spadaju meu najvee izazove oveanstva. Upravo zato, meunarodni programi saradnje i
razvoja posveuju sve vie panje kulturnoj batini, umetnosti i kreativnim industrijama.
Agenda 21 za kulturu, prvi je dokument koji u svetskim razmerama zagovara uspostavljanje osnova za angaovanje
gradova i lokalnih samouprava na razvoju kulture. Dokument je usvojen na etvrtom Forumu lokalnih samouprava
odranom u Barseloni, 8. maja 2004. godine, u okviru Svetskog foruma kultura, kao referentni dokument za nae
javne kulturne politike i kao doprinos kulturnom razvoju oveanstva.
Ujedinjeni gradovi i lokalne samouprave (UCLG - United Cities and Local Governments / CGLU - Cits et
Gouvernements Locaux Unis), najvea svetska organizacija lokalnih samouprava, usvojila je Agendu 21 za kulturu
kao referentni dokument za svoje programe u kulturi i preuzela ulogu koordinatora svih aktivnosti koje proistiu iz
njenog usvajanja. UGLS/UCGL/CGLU je oformila Komitet za kulturu, kao taku susretanja gradova i lokalnih
samouprava koji kulturu smetaju u samo srce procesa svoga razvoja.
[Naziv lokalne samouprave] pristupa Agendi 21 za kulturu.
Pristupanje Agendi 21 za kulturu izuzetno je znaajno: izraava spremnost i angaovanje naih graana i lokalne
samouprave da kulturi daju kljunu ulogu u svojim lokalnim politikama i ukazuje na solidarnost i saradnju sa
gradovima i lokalnim samoupravama sveta. [Naziv lokalne samouprave] sprovee sledee inicijative [mogui
primeri:
1.
2.
3.

Iskoristie dokument Agenda 21 za kulturu pri utvrivanju lokalne strategije / plana kulturnog razvoja
Promovisae dokument u lokalnoj sredini putem seminara, javnih rasprava i publikacija
Promovisae dokument u nacionalnim ili meunarodnim okvirima kroz mree i asocijacije

drugo]
Ova pristupnica dostavljena je:
- Svetskom sekretarijatu CGLU / UCGL: info@cities-localgovernments.org
- Sekretarijatu Komiteta za kulturu CGLU / UCGL: agenda21cultura@bcn.cat
- Sekretarijatu Stalne konferencije gradova i optina Srbije
- Ministarstvu kulture Srbije

[Naziv lokalne samouprave]

[Datum]

25

Saveti za lokalnu implementaciju

Agende 21 za kulturu
Kulturni indikatori i
Agenda 21 za kulturu

26

Saveti za lokalnu implementaciju

Agende 21 za kulturu
Dokument usvojen 24. oktobra 2006. u Barseloni, na prvom sastanku Komiteta za kulturu Ujedinjenih
gradova i lokalnih samouprava (UCLG)

1.

Uvod

Agendu 21 za kulturu su odobrili gradovi i lokalne samouprave iz celog sveta 8. maja 2004. godine, kao
vodei dokument za javne kulturne politike i kao doprinos kulturnom razvoju oveanstva.
Ujedinjeni gradovi i lokalne samouprave (UCLG) usvojile su Agendu 21 za kulturu kao referentni
dokument za svoje programe kulture i preuzeli su ulogu koordinatora procesa nakon njenog
odobravanja. UCLG-ov Komitet za kulturu je mesto okupljanja za gradove, lokalne samouprave i
mree koje kulturu smetaju u sredite svojih razvojnih procesa.
Narastajui broj gradova i lokalnih samouprava irom sveta je formalno usvojio Agendu 21 za kulturu.
Standardni dokument za usvajanje je dostupan na sledeim adresama: www.agenda21culture.net i
www.cities-localgovernments.org. Usvajanje Agende 21 za kulturu ima veliki simboliki znaaj: tim
inom se izraava posveenost grada da kulturu uini kljunim delom urbanih politika, ali je i znak
solidarnosti i saradnje sa gradovima i lokalnim samoupravama irom sveta.
Gradovi koriste Agendu 21 za kulturu, s jedne strane, da bi zagovarali vanost kulture u lokalnom
razvoju kod nacionalnih vlasti i meunarodnih organizacija, i, s druge strane, da bi osnaili lokalne
kulturne politike.
Godine 2006. na zahtev nekih gradova, UCLG-ov Komitet za kulturu je izradio neke opte preporuke
koje mogu biti korisne za lokalnu implementaciju Agende 21 za kulturu.

2. Kultura kao stub odrivog razvoja.

Planiranje u kulturi
Odnos izmeu kulture i odrivog razvoja se dodatno utvruje kao osnovni princip lokalnih politika.
Agenda 21 za kulturu, kao vodei dokument za javne kulturne politike, nudi priliku svakom gradu da
kreira dugoronu viziju kulture kao stuba svog razvoja.
Lokalna implementacija Agende 21 za kulturu se moe posmatrati kao veba iz kulturnog planiranja.
Planiranje se shvata kao proces kojim se povezuju akteri, ciljevi, aktivnosti, resursi i oekivani rezultati
projekta.

27

Planiranje u kulturi je postalo iroko rasprostranjeno tokom proteklih deset do petnaest godina.
Korieno je za razvoj lokalnih kulturnih politika zasnovanih na vrednostima (seanje, kreativnost,
kritiko znanje, razliitost, ritualnost...) koje kultura donosi pojedincima i zajednicama. Takoe je
korieno da bi se naglasio znaaj kulture unutar drugih lokalnih politika, poput zapoljavanja i
socijalne inkluzije, kao i da bi se kultura uzimala u obzir u svim javnim politikama. Kroz nekoliko
kljunih tekstova je podran znaaj planiranja u kulturi. Na primer, Program za razvoj Ujedinjenih
nacija (UNDP), u ijem se izvetaju o ljudskom razvoju za 2004. godinu pod naslovom Kulturne
slobode u dananjem svetu razliitosti naglaava potreba da se krene ka otvorenoj kulturi kao
sutinskom elementu u svim razvojnim strategijama. Jo jedan primer je rad australijskog istraivaa
Dona Hoksa /Hawkes, Jon/, koji predlae kulturu kao etvrti stub odrivosti, jednakog po vanosti
trima klasinim stubovima: ekonomskom, socijalnom i ekolokom.
Agenda 21 za kulturu nudi priliku svakom gradu da kreira dugoronu viziju kulture kao osnovnog
stuba svog razvoja. Na osnovu principa, zaloga (akcionih smernica) i preporuka iz Agende 21 za
kulturu, a uzimajui u obzir lokalne karakteristike (istoriju, stanovnitvo, veliinu, vrstu vlasti,
vitalnost civilnog drutva, identitet i karakteristike kulturnih sektora...), svaki grad ili lokalna
samouprava se podstie da razmotri vrednost pitanja koja se pokreu u sledeim pasusima za njihove
procese kreiranja politika.

3. Opta razmatranja
U sledeim pasusima se iznose opti koncepti i razmatranja o lokalnoj implementaciji Agende 21 za
kulturu, izvedeni iz njenih principa, zaloga i preporuka:
a) politiko vostvo na najviem nivou lokalne samouprave;
b) holistiki pristup mehanizmima lokalne samouprave kao celine, a ne prema slubama, oblastima
i/ili odeljenjima odgovornim za kulturu;
c) lokalna samouprava kao katalizator kulturnih procesa: snaenje civilnog drutva, podsticanje
konsenzusa i uspostavljanje meusobne odgovornosti;
d) podsticanje i stimulisanje demokratske participacije graana u formulisanju, sprovoenju i
evaluaciji javnih politika u kulturi;
e) transparentnost informacija i komunikacija ka graanima kroz razliite kanale;
f) tehnika striktnost i jasna argumentacija, korienje eksperata u istraivanju i razvoju kulturnih
politika i kulturnog menadmenta;
g) priznavanje razliitih kulturnih potreba i zahteva koje iznose ljudi i organizacije na datoj teritoriji,
ukljuujui aktere u oblasti kulture i ostale graane;

28

h) kulturni resursi na datoj teritoriji ukljuuju klasine sektore (istorijsko naslee, umetnost,
biblioteke) kao i one koji se mogu pronai u kreativnim industrijskim sektorima, medijima,
obrazovanju i sportu;
i) jaanje kohezije kulturnog sektora kroz ciljeve i akcije koje privlae panju na sutinske vrednosti
kulture;
j) jaanje kulture kao javne sfere zasnovane na slobodi izraavanja, kritikog znanja, razliitosti,
participacije i kreativnosti; razvoj ove sfere omoguavaju akteri i profesionalci iz oblasti kulture kao i
kulturno izraavanje graanstva;
k) koordinacija izmeu procesa kulturnog planiranja i stratekih planova grada ili bilo kog drugog
integrisanog lokalnog procesa planiranja (kao to je Lokalna agenda 21, Lokalni oblasni sporazum,
Integrisano lokalno planiranje);
l) primenjivost u razliitim sektorima, unoenje kulturne perspektive u urbani projekt kao celinu, uz
ciljeve i akcije koje pokazuju kako kultura vri i prima uticaje od aktivnosti u oblastima kao to su
obrazovanje, zdravstvo, urbano planiranje i privredu;
m) uspostavljanje programa za inovacije, laboratorije ili posebne jedinice za razvoj kljunih projekata;
n) uspostavljanje procedura za primenu i monitoring prihvaenih obaveza;
o) uspostavljanje sistema kulturnih pokazatelja;
p) razmatranje potreba za obukom u oblasti kulturnih politika/menadmenta/medijacije, izvedenih
iz centralnog mesta kulture u drutvu;
q) odnos izmeu lokalnog kulturnog procesa i regionalnih, nacionalnih i meunarodnih javnih
administracija radi kontekstualizacije prioriteta i orijentacije ka obezbeivanju novih ekonomskih
resursa;
r) participacija grada u multilateralnim mreama i asocijacijama posveenim kulturnoj saradnji,
razmeni dobrih praksi i zagovaranju znaaja kulture unutar nacionalnih i meunarodnih programa.

4. Alatke
Ako se eli da ova opta razmatranja imaju uticaja na ivot grada, bie neophodno razviti posebne
alatke. To podrazumeva dokument, savet i/ili druge inicijative. Svaki grad ili lokalna samouprava e
pronai formulu koja najbolje odgovara njihovim potrebama. Sledee etiri alatke se sugeriu kao
primeri.

29

4.1. LOKALNA KULTURNA STRATEGIJA

Razvoj lokalne kulturne strategije podrazumeva debatu, izradu i odobravanje dokumenta koji opisuje
kulturne prioritete grada. Najdelotvorniji proces bi obuhvatio sve kulturne aktere na teritoriji zajedno
sa graanstvom i javnom administracijom. Proces obino poinje revizijom i procenom kulturnih
resursa grada, i ekonomskih, socijalnih i teritorijalnih trendova. Lokalna kulturna strategija se potom
moe uobliiti u jedan dokument o kome bi se raspravljalo i koji bi se odobrio na optinskom
zasedanju, ili od strane organa vlasti poput saveta ili komisija uz uee graanstva. Dokument bi se
obino sastojao od izjave o misiji, razliitih ciljeva i nekoliko akcija. U dokumentu bi se ustanovile
meusobne odgovornosti izmeu lokalne samouprave, kulturnih aktera i civilnog drutva. Lokalna
kulturna strategija obino obuhvata implementacioni vremenski okvir, propratne aktivnosti i
evaluacione pokazatelje za svaki cilj i akciju, kao i procedure monitoringa.
4.2. POVELJA KULTURNIH PRAVA I ODGOVORNOSTI
Lokalna povelja kulturnih prava je dokument koji konkretno definie kulturna prava i odgovornosti
stanovnika date teritorije. Takav dokument bi se zasnivao na Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava i
drugim priznatim meunarodnim tekstovima koji pokrivaju oblast ljudskih prava i kulture.
Delotvorni razvoj lokalne povelje o kulturnim pravima se oslanja aktivno uee kulturnih aktera na
datoj teritoriji, graanstva, administracije i eksperata iz oblasti ljudskih prava. Dokument bi se obino
odobrio na optinskom zasedanju i implicira imenovanje osobe ili organizacije koja bi garantovala
ispunjenje povelje i bila medijator u esto sloenim situacijama vezanim za kulturna prava i
odgovornosti.
4.3. SAVET ZA KULTURU
Savet za kulturu je javno telo koje se bavi kulturnim pitanjima grada. Takav savet bi normalno trebalo
da odraava razliitost aktera u kulturi: razliiti sektori (istorijsko naslee, umetnost, biblioteke),
razliite dimenzije (od velikih aktera do malih inicijativa), razliite strukture (javne i privatne,
asocijacije) i druge promenljive. Uobiajeno bi savet raspravljao i iznosio miljenja o
najrelevantnijim kulturnim temama grada. Ovlaenja takvih saveta variraju: postoje striktno
konsultativni saveti, pa sve do saveta sa ovlaenjem da donose izvrne odluke.
4.4. PROCENA KULTURNOG UTICAJA
Ekonomski, socijalni i ekoloki uticaji lokalnih razvojnih projekata se esto procenjuju i evaluiraju, ali
se kulturni uticaji takvih projekata retko analiziraju. Agenda 21 za kulturu, u lanu 25, promovie
implementaciju oblika procene kulturnog uticaja inicijativa koje iziskuju znaajne promene u
kulturnom ivotu gradova. Procena kulturnog uticaja je dokument, koji se izrauje uz konsultacije sa
graanstvom i kulturnim akterima, i u kome se analiziraju doprinosi (kako pozitivni tako i negativni)
koje lokalni razvojni projekat moe generisati u kulturnom ivotu grada. Imajui u vidu efekat koji svi
projekti imaju na kulturni ivot, verovatno se procena kulturnog uticaja moe smatrati procesom
koji treba primenjivati na sva kreiranja politika i programa.

30

Kulturni indikatori i Agenda 21 za kulturu

Dokument usvojen 24. oktobra 2006. u Barseloni, na prvom sastanku Komiteta za kulturu Ujedinjenih
gradova i lokalnih samouprava (UCLG)

1. Uvod
U lanu 49. Agende 21 za kulturu se iznosi preporuka da se ostvari, pre 2006. godine, predlog sistema
kulturnih indikatora koji obezbeuju podrku sprovoenju ove Agende 21 za kulturu, ukljuujui
metode za olakavanje procesa monitoringa (kolektivnog vrednovanja) i komparabilnosti (uporednog
praenja). U svom programu za 2005-2007, lanice radne grupe za kulturu Ujedinjenih gradova i
lokalnih samouprava su se posvetile daljoj razradi ovog predloga.
2. Kulturni indikatori
Rad na lokalnim kulturnim indikatorima se sprovodi u fragmentiranoj oblasti gde nema konsenzusa.
Meutim, dalji razvoj je sutinski vaan kako bi se obezbedilo da se kultura konsoliduje kao jedan od
stubova razvoja. Tokom proteklih nekoliko godina, interesovanje za kulturne indikatore je poraslo, i
napisano je i objavljeno nekoliko izvetaja o toj temi.
Na meunarodnom nivou, izvetaj koji je 2004. godine izradila Meunarodna federacija umetnikih
saveta i kulturnih agencija (IFACCA, www.ifacca.org) je od velikog znaaja; dva glavna zakljuka se
odnose na analitika i koordinacijska pitanja*:
-

u pogledu analitikih pitanja, u izvetaju se kae da se kulturni indikatori, to je sluaj i sa

drugim drutvenim indikatorima, jo uvek razvijaju, pogotovo u smislu njihove relevantnosti za

kreiranje politika i donoenje programa. Stoga postoje razlozi da se zazire od okvira za kulturne
indikatore koji su do sada razvijeni. Uobiajeni analitiki problemi obuhvataju sledee: Konfuziju oko
toga ta su to indikatori i kakvi bi trebalo da budu, Nedostatak kvalitetnih podataka, Nezgrapne
okvire, i Varljive ciljeve u okviru date politike.
-

u pogledu koordinacijskih pitanja, u izvetaju se kae da se ini kako ima malo kontakta

izmeu agencija koje trenutno razvijaju kulturne indikatore. Dva kljuna problema koja bi se mogla
ublaiti putem bolje koordinacije i razmene su: Raznovrsnost posla koji treba uraditi i Razlike u
pristupu.

____________________________
*Meunarodna federacija umetnikih saveta i kulturnih agencija (International Federation of Arts Councils and Culture Agencies
IFACCA); 2005.; Statistiki indikatori za politiku u umetnosti, IFACCA, D'Art Report no. 18, Sidnej,
http://www.ifacca.org/ifacca2/en/organisation/page09_BrowseDart.asp.

31

Takoe, na globalnoj skali, vano je ukazati na rad u okviru projekta Eurocult 21*, u Kulturnom
forumu evropskih gradova (Eurocities Culture Forum), evropskoj mrei velikih gradova. U ovom
projektu su analizirane kvantitativne i kvalitativne informacije u vezi sa kulturnim politikama
razliitih evropskih gradova od 2002. do 2005. godine.
Istraivanje i razvoj lokalnih kulturnih indikatora je urgentan zadatak koji mora nai svoje mesto u
meunarodnim mreama gradova. Uloga koju Ujedinjeni gradovi i lokalne samouprave u kulturi
mogu odigrati je vana, i to ne samo putem povezivanja postojeih inicijativa, saradnje sa nacionalnim
projektima i promovisanjem relevantnosti izvesnih subjekata koji povezuju kulturu sa gradom, a koji
nisu uvek vidljivi nacionalnim ili meunarodnim organizacijama koje se bave kulturnim
indikatorima.

3. Predlog okvira
S obzirom na aktuelnu fragmentiranost u oblasti kulturnih indikatora kao i potrebu da napreduje
obazrivo i sa konsenzusom, u ovom dokumentu se ne predlae spisak lokalnih kulturnih indikatora.
Verovatno e biti potrebno raditi jo nekoliko godina da bi se dolo do solidnog predloga o ovoj temi.
U dokumentu se, ipak, sugerie okvir za objanjenje lokalnih kulturnih politika. Ovaj okvir moe
pomoi gradovima i lokalnim samoupravama da razjasne konceptualne osnove kulturnih politika, i
moe postati prvi korak odakle se moe napredovati ka lokalnim kulturnim indikatorima. On se
takoe moe smatrati okvirom kvalitativnih indikatora o kulturnim politikama i okvirom za gradove i
lokalne samouprave za samoevaluaciju lokalnih kulturnih politika.
Predlog okvira je podeljen u dva dela; prvi je posveen objanjenju lokalnih kulturnih politika (aneks
1), a drugi se odnosi na objanjenje projekta ili studije sluaja (aneks 2).
UCLG-ov Komitet za kulturu poziva gradove i lokalne samouprave koji ele da primene ovaj okvir da
se jave na sledee adrese elektronske pote: agenda21cultura@bcn.cat odnosno na
info@citieslocalgovernments.org .

_____________________________
* Tri publikacije Eurocult 21 se mogu preuzeti sa internet prezentacije www.eurocult21.org.
32

Aneks 1
OBJANJENJE LOKALNE KULTURNE POLITIKE
Lokalne kulturne politike se mogu objasniti iz veoma razliitih uglova. Uvek je teko izbalansirati
potrebu za klasifikovanjem niza inicijativa/strategija, a ne izgubiti iz vida celinu (u ovom sluaju
lokalnu kulturnu politiku). Sledei pasusi se oslanjaju na Agendu 21 za kulturu, a tei se da se
pomogne gradovima i lokalnim samoupravama da razjasne konceptualne osnove kulturnih politika.
Oni se takoe mogu smatrati okvirnim kvalitativnim indikatorima za kulturne politike i okvirom za
gradove i lokalne samouprave za samoevaluaciju lokalnih kulturnih politika.
Osnovne informacije o lokalnoj samoupravi:
1. Opis optine: lokacija, stanovnitvo i kontekstualne informacije.
2. Opis optine: organizaciona struktura i budet (%) za kulturu.
Kulturna infrastruktura i kulturne prakse
3. Definicija kulture i kulturna razliitost/identitet
4. Razliitost kulturne ponude. Kulturne ustanove i dogaaji
5. Publika i korisnici
6. Politike, programi i projekti za promociju participaciju graana u kulturi
Kultura i socijalna inkluzija
7. Politike, programi i projekti iz kulture i obrazovanja
8. Politike, programi i projekti iz kulture i jednakosti ansi
9. Politike, programi i projekti o rodnoj jednakosti
10. Politike, programi i projekti za promociju uloge civilnog drutva u kulturnom ivotu
Kultura, teritorija i javni prostori
11. Politike, programi i projekti iz kulture i urbanog planiranja/urbane regeneracije
12. Korienje javnih prostora za kulturne projekte
13. Teritorijalni balans kulturne ponude u gradu

33

Kultura i ekonomija
14. Politike, programi i projekti koji povezuju kulturu, kreativne industrijske sektore i ekonomski
razvoj
15. Informacije i analiza zapoljavanja u kulturi
16. Razliitost ekonomskih i finansijskih instrumenata kao podrka kulturi
17. Politike, programi i projekti iz kulture, lokalnih medija i informacionih i komunikacijskih
tehnologija
Upravljanje kulturnim politikama
18. Priznavanje i implementacija kulturnih prava na lokalnom nivou
19. Usvajanje Agende 21 za kulturu
20. Optinski organi odgovorni u oblasti kulture
21. Ovlaenja lokalne samouprave u kulturi, izvedena iz nacionalnog ili regionalnog zakonodavstva.
Ostale oblasti koje pokriva kulturna administracija
22. Postojanje formulisane lokalne kulturne strategije. Misija i ciljevi
23. Postojanje participativnih struktura poput saveta za kulturu
24. Evaluacija kulturnih politika. Korienje statistike i kulturnih indikatora
25. Aktuelna pitanja kulturne politike o kojima se raspravlja
26. Prisustvo kulture u lokalnim planovima/lokalnim razvojnim strategijama
27. Uee lokalne samouprave u definisanju pokrajinskih/dravnih/regionalnih kulturnih politika
28. Uee lokalne samouprave u meunarodnim mreama i meunarodnim kulturnim projektima
saradnje

Aneks 2
OBJANJENJE STUDIJE SLUAJA
Studija sluaja je projekat ili program koji grad bira kao primer svoje kulturne politike.
Studija sluaja moe biti projekat koga vodi javna administracija, privatni akter ili
nevladina organizacija.
Da bi se olakala razrada studije sluaja, preporuuje se sledea struktura:
1. Naziv projekta
2. Kontekst: osnovna situacija, problemi kojima se treba baviti, predviene tekoe
3. Sadraj: implementirane akcije
4. Menadment: usmeravanje, liderstvo, partnerstva, vremenski okvir, resursi, budet
5. Odrivost: evaluacija projekta; uslove da prilagode drugi gradovi
6. Dodatne informacije: dokument, knjiga, internet prezentacija
7. Kontakt osoba

34

KIJEVSKI MEMORANDUM
Integrisanje kreativnosti
u lokalne zajednice
Jugoistone Evrope

Kijevski memorandum za kreativne zajednice

Na meunarodnoj konferenciji pod nazivom Kultura pravi razliku: Zajednice okrenute budunosti,
odranoj u Kijevu 28-30. maja 2008. godine, okupila se grupa profesionalaca iz deset zemalja Evrope i
Centralne Azije s ciljem boljeg integrisanja kreativnosti u razvojne programe Jugoistone Evrope i
drugih regiona.
Znaaj kreativnosti za razvoj priznale su mnoge meunarodne organizacije tokom poslednjih godina.
Odavno ustanovljene inicijative UNESCO-a (Globalna alijansa za kulturnu razliitost, itd), UNCTADa (Kreativni ekonomski program) i Saveta Evrope (Stvaranje kulturne prestonice), izmeu ostalih, kao
i deklaracije i okviri za kulturnu politiku poput Esenske deklaracije o kulturnim industrijama i Agende
21 za kulturu, ukazuju na potrebu za ponovnim razmiljanjem o potencijalnoj ulozi kulture i
kreativnosti u naem shvatanju zajednica.

Nae vrednosti
Kreativnost moe imati pozitivnog uticaja na ekonomske, drutvene, kulturne i politike dimenzije
zajednica. Potrebna je promena u naem tradicionalnom shvatanju kulture kako bi se istraile sve te
dimenzije u potpunosti.
Kreativna ekonomija (koja obuhvata tradicionalne umetnosti, umetnike zanate i kulturne
industrije kao i druge produktivne sektore koji se primarno oslanjaju na kreativnost) prepoznata je kao
rastui sektor u svetskoj ekonomiji. Umesto da bude privilegija razvijenih zemalja, ona moe biti
izvorite rasta zemalja u razvoju, njihov put ka razvoju.
Unutar zajednica, kreativni procesi mogu imati pozitivne efekte na meukulturno razumevanje,
drutvenu inkluziju i saradnju izmeu razliitih grupa. Uistinu, kreativnost cveta kad se istrauju
granice, kad se podstiu meusektorski, interdisciplinarni i meukulturni odnosi.
Nae je verovanje da graanima, radi maksimiziranja potencijala kreativnosti, treba pruiti priliku da
uestvuju u kulturnom ivotu i razvijaju svoje kreativne vetine u razliitim okruenjima u
svakodnevnom ivotu.
Procesi decentralizacije koji omoguavaju lokalnim vlastima da razvijaju adekvatne kulturne
strategije, prilagoene potrebama i okolnostima sopstvenih zajednica, su takoe neophodni.
Konano, javnu potronju u kreativnom sektoru bi sve vie trebalo razumevati kao ulaganje u ljudske
kapacitete i dugoroni razvoj zajednica.
Potrebu za novim pogledom na kreativnost dele mnoge zemlje. ak i ako su nacionalni i lokalni uslovi
razliiti, zemlje Jugoistone Evrope i susedni regioni esto imaju zajednike identitete i suoavaju se sa
slinim izazovima. Stoga, zajednice mogu mnogo toga dobiti kad se podstie prekogranina i
regionalna saradnja.

36

Nai predlozi
1. Razvoj kreativnih zajednica iziskuje dugoroan napor dravnih vlasti. Vlasti bi trebalo da se
angauju u irokom, stalnom dijalogu sa svim lokalnim akterima koji mogu doprineti kreativnom
razvoju, ukljuujui umetnike i kulturne menadere, organizacije koje se bave kulturnim nasleem i
umetnikim zanatima, organizacije civilnog drutva, firme, pruaoce usluga obrazovanja i
obuavanja, turistike organizacije, itd. To bi moglo voditi ka osmiljavanju i sprovoenju zvaninih
kulturnih politika ili kulturnih strategija za kreativne zajednice.
2. Podrka glavnim resursima lokalnog kulturnog sektora (umetnosti, umetniki zanati, kulturno
naslee), putem finansijske pomoi i kroz druge resurse, nuna je kao osnova za unapreenje
kreativnog potencijala zajednice. Poseban naglasak bi trebalo staviti na ulaganje u umetnosti.
3. Prekograninu i regionalnu saradnju u kreativnom sektoru bi trebalo podsticati u Jugoistonoj
Evropi, na Kavkazu, u Centralnoj Aziji i susednim regionima. Saradnja bi trebalo da se odvija na
razliitim nivoima, te da cilja razliite publike, u opsegu od razmene kulturnih proizvoda, inicijativa za
bratimljenje gradova, programa za izgradnju kapaciteta, internet prezentacije za razmenu iskustava ili
godinjeg foruma kreativnih zajednica, pa do stabilnih mrea kulturnih profesionalaca ili udruenja
kreativnih gradonaelnika.
4. Novi pristup kreativnosti iziskuje sprovoenje odgovarajuih medijskih strategija, kao strategija za
podizanje svesti i strategija zagovaranja. Kreativne zajednice u regionu bi trebalo da razmotre
uvoenje godinje nagrade za visokokvalitetne kreativne inicijative i pokretanje odvanih kampanja
radi privlaenja interesovanja medija (poput liste 100 kreativnih gradova).
5. Razvijanje programa kreativnih zajednica takoe iziskuje dodatno ulaganje u istraivanje i znanje.
Mogla bi se sazvati konferencija o razvoju kulturne politike sa strunjacima iz ove oblasti. Socioloko
istraivanje o lokalnim dimenzijama kreativnosti i njihovom uticaju bi takoe trebalo sprovesti to bi
moglo dovesti do indeksa kreativnih zajednica, koji bi pruio kvantitativne parametre ekonomskog,
drutvenog i kulturnog uticaja kreativnosti. Postojee meunarodne inicijative u ovim oblastima bi
trebalo razmotriti i prilagoditi ih regionu.
Konferencija Kultura pravi razliku je takoe nainila pozitivne korake ka Vodiu za kulturne
zajednice, kao i pruanju podsticaja umreavanju kreativnih eksperata u Jugoistonoj Evropi. Ove
inicijative predstavljaju podrku vrednostima i predlozima iznetim u ovom memorandumu, i mogu
doprineti ostvarenju njenih ciljeva.
Kijev, 30. maj 2008.

37

ESENSKA DEKLARACIJA

ESENSKA DEKLARACIJA
Deset aksioma za kulturne industrije Evrope

Esenska deklaracija: 10 aksioma za kulturne industrije Evrope jedan je od rezultata evropske

konferencije na temu Kulturne industrije Evrope - uporedna analiza razvojnih koncepata, kojoj je
predsedavala Nemaka, a koja je odrana u Esenu od 19. do 21. maja 1999. godine. Zakljuci kongresa
saeti su u dokument poznat pod naslovom Esenska deklaracija.

Preambula

Cilj aksioma koji ine Esensku deklaraciju jeste da osnae kulturne industrije Evrope dvadeset prvog
veka i da daju nov zamah lokalnom i regionalnom razvoju. Izraz kulturne industrije odnosi se na sve
poslovne i nezavisne subjekte koji deluju u oblastima kulture, umetnosti i medija (kulturne industrije,
proizvodi i usluge u privatnom sektoru) i zahteva stalno redefinisanje, pri kome treba imati u vidu
specifine lokalne, regionalne i nacionalne kontekste. Aksiomi istiu ekonomski i kulturni znaaj
privatne svojine u kulturnim industrijama i ukazuju na razliite puteve kojima se ove industrije mogu
osnaiti primenom politika planiranja ekonomskog, kulturnog i urbanog razvoja, posebno u irem
kontekstu strategija lokalnog i regionalnog razvoja.

Za uesnike konferencije, 10 aksioma predstavljaju istovremeno i polazite za razvoj evropske,

nacionalne i regionalne politike u razliitim sektorima, i instrument za promociju postojeih inicijativa.
Aksiomi se obraaju svim akterima na polju kulturnih industrija, kao i donosiocima odluka u
ministarstvima i ustanovama odgovornim za promovisanje privrednog razvoja, zapoljavanja i
kulture.

39

1. KULTURNE INDUSTRIJE predstavljaju poseban sektor privrede:

Segmenti trita kulturnih industrija ine bogat mozaik, esto meusobno isprepletanih sektora
privrede. U smislu kulturnih industrija, evropski gradovi i regije pokazuju razliite i specifine profile.
Uobiajeno korieni statistiki sistemi i kategorije ne uspevaju, meutim, da pokriju irok opseg i
raznovrsnost struktura koje se javljaju u okvirima kulturnih industrija. Shodno tome, kulturne
industrije moraju se posmatrati kao poseban sektor pri definisanju politika ekonomskog, kulturnog i
urbanistikog razvoja. Tek kad se to ostvari bie moguno u potpunosti prepoznati i priznati znaaj
kulturnih industrija za privredu i drutvo u celini, za politiku trita rada, za razvoj gradova i
infrastrukture.
2. KULTURNE INDUSTRIJE okrenute su ka budunosti:
Kulturne industrije odlikuje visok stepen kreativnosti i inovativnosti na tritu na kome je najvei deo
roba i usluga sutinski nezamenljiv. Te industrije istovremeno razvijaju i bitne sadraje i nove
tehnologije. Zapoljavanje u kljunim sektorima kulturnih industrija zahteva odgovarajuu obuku,
znanja iz oblasti kulture, visoke profesionalne kvalifikacije i visok stepen posveenosti.
3. KULTURNE INDUSTRIJE mogu da obezbede i da kreiraju odrivo zapoljavanje na regionalnom
nivou:
Kulturne industrije kreiraju i podstiu zapoljavanje van javnog sektora. Razliiti podsektori kulturne
industrije, u kojoj preovlauju mali i privredni subjekti srednje veliine, radno su visokointenzivni i
tee da se vrsto uklope u lokalne sredine i regionalne mree.
4. KULTURNE INDUSTRIJE mogu da potpomognu jaanje unutranjih potencijala regiona:
Kulturne industrije su u velikoj meri zavisne od tradicija i kulturnih razliitosti, od savremenih
tehnolokih znanja (know-how) i od inovativnih mrea u gradovima, metropolama i regijama Evrope.
U eri globalizacije, proizvodi i usluge koje nude ove industrije istiu regionalne karakteristike i
unapreuju uslove koji utiu na opti privredni razvoj.
5. KULTURNE INDUSTRIJE razvijaju istorijsko naslee Evrope:
U otroj konkurenciji na globalnom tritu, najvei potencijal Evrope predstavljaju njena istorija i njene
tradicije. Bogati i raznovrsni kulturni pejzai Evrope proizvod su vekova kreativnosti njenih
umetnika, zanatlija, tehniara, i njihovih kupaca. Kulturne industrije grade se i razvijaju na tim
potencijalima, istovremeno doprinosei njihovom razvoju za budunost. U brojnim oblastima
kulturnog preduzetnitva, kulturne industrije tite i neguju specifine kulturne pejzae i na taj nain
pomau ouvanju razliitosti koje se briu pod uticajem globalne masovne potronje.
6. KULTURNE INDUSTRIJE zahtevaju aktivnu kulturnu politiku:
Kulturne industrije promoviu kulturni razvoj lokalnih sredina. Meutim, kulturne industrije ne
mogu ni da prodaju proizvode niti da pruaju usluge u okruenju u kome nema kulturnog bogatstva i
raznovrsnosti koje delom podrava i javni sektor.

40

7. KULTURNE INDUSTRIJE zahtevaju aktivnu ekonomsku politiku:

Da bi se unapredili uslovi za razvoj kulturnih industrija u gradovima i regijama Evrope, neophodno je
razvijati sektorski orijentisane strategije i politike za brojne segmente trita kulturnih industrija. To e
doprineti istovremeno i uvrivanju postojeih struktura i razvoju inovativnih potencijala. Novim
preduzeima koja se otvaraju u sektoru kulturnih industrija potrebni su vrsti programi podrke i
individualne pomoi, na primer u vidu specijalizovanih informativnih i savetodavnih slubi ili
otvorenog pristupa slobodnom kapitalu.
8. KULTURNE INDUSTRIJE iziskuju podrku politika urbanistikog planiranja i razvoja:
Urbane radne i ivotne sredine, privlana okruenja internacionalistikog duha, jesu preduslov za
uspean razvoj kulturnih industrija. Mala i srednja preduzea eljna su da kulturno naslee iskoriste
za svoje delatnosti i za programe koje nude turistima. Za uzvrat, kulturne industrije unapreuju i
jaaju centre evropskih gradova inei ih bezbednijim i prijatnijim za ivot.
9. KULTURNE INDUSTRIJE iziskuju integrisane politike urbanog i regionalnog razvoja:
Povezivanjem triju polja politike koja stvara uslove i obezbeuje podrku kulturi, privrednom
razvoju i urbanom razvoju mogu se kreirati sinergijski efekti u mnogim oblastima razvoja gradova i
regija Evrope. Razvoj takvih strategija i projekata zahteva nove oblike saradnje i nova partnerstva koja
e objediniti zasebna polja razvojnih politika gradova i regija. Reformom strukturnih fondova
Evropske Unije, sektoru kulture dat je nov status. Sada je, i na nivou Evrope i na nivou zemalja lanica,
vano uiniti da se vie sredstava iz strukturnih fondova usmeri ka promociji ovog sektora.
10. KULTURNE INDUSTRIJE iziskuju odgovarajui evropski kontekst:
Razvoj kulturnih industrija u budunosti zavisi od uslova koji proizilaze iz pravnih i formalnih okvira,
stanja infrastrukture - koji svi moraju da uvaavaju specifine karakteristike gradova i regija - i od
raspoloivosti fleksibilnih partnera i u oblasti javne uprave i u finansijskom sektoru. Razmena
kulturnih dobara, proizvoda i usluga kulturnih industrija iziskuje uravnoteene poreske stope,
socijalne i druge doprinose, usaglaene zakone o autorskim pravima, itd. Evropska politika moe da
prui podrku tim procesima kroz usklaivanje pravnih i ekonomskih okvira u kojima se oni odvijaju.

Esen, maj 1999.

Kulturne industrije
zahtevaju aktivnu
ekonomsku politiku.
41

MEMFIKI MANIFEST
Memfis Manifesto

Skup pod nazivom Memfis Manifesto (The Memphis Manifesto Summit), prvo okupljanje kreativne
klase, odran je od 30. aprila do 2. maja 2003. godine, u Memfisu (Tenesi). Stotinu kreativaca iz zemalja
irom Severne Amerike, izabranih na osnovu nominacija, i njihovi domaini - kreativci iz Memfisa predstavili su kreativnu klasu u njenoj punoj raznovrsnosti i viestranosti. Kreativnih 100 iz 48
gradova Sjedinjenih Amerikih Drava, Kanade i Portorika, sastavili su ovaj manifest za svoje i za sve
zajednice koje ele da budu konkurentne u savremenoj ekonomiji. Domaini skupa bili su Riard
Florida, autor dela Uspon kreativne klase i kako ona preobraava rad, zabavu, zajednicu i svakodnevni ivot, i
Kerol Koleta, voditeljka i producentkinja nagraivane radijske emisije Pametan grad. Sponzori skupa
bile su najvee memfike korporacije i fondacije okupljene oko organizacije Memfis sutra (Memphis
Tomorrow), i udruenje mladih profesionalaca Mpact Memphis.

Memfiki manifest
Kreativnost je temeljna odlika ljudske vrste i kljuni resurs za ivot svakog pojedinca, svake
zajednice i svake ekonomije. Kreativne zajednice su dinamina mesta okrenuta oveku, mesta koja
podstiu lino usavravanje, kulturne i tehnoloke proboje, pruaju zaposlenje i dobrobit, prihvataju
razliite stilove ivota i razliite kulture.
Kreativnih 100 posveeni su razvoju, napretku i procvatu zajednica i svih pojedinaca koji u
njima rade i ive.
Kreativnih 100 veruju u viziju i anse budunosti koju pokree snaga ideja. Ideje su motori
razvoja sutranjice, i zato izgradnja zajednica u kojima cvetaju ideje jeste klju uspeha. Ideje hvataju
koren tamo gde se gaji kreativnost, a kreativnost buja onde gde se zajednice posveuju idejama.
Kreativnost poiva u svakom oveku, gde god on bio, i zato izgradnja zajednice ideja znai
osnaivanje svih da izraze i ostvare duh vlastite kreativnosti i da ga koriste kao odgovorni graani.

43

Principi:
Kreativnih 100 posveeni su zadatku da pomognu zajednicama da ostvare pun potencijal kreativnih ideja
ohrabrujui ih da primenjuju sledee principe:
1. Gajite i nagraujte kreativnost. Svaki pojedinac je karika u vrednosnom lancu kreativnosti. Kreativnost
se moe iskazati bilo gde i bilo kada, iskazuje se upravo sada i u vaoj zajednici. Obratite panju!
2. Investirajte u kreativni eko-sistem. Kreativni eko-sistem obuhvata umetnost i kulturu, noni ivot,
muziku scenu, restorane, umetnike i dizajnere, pronalazae i inovatore, preduzetnike, dostupne
stambene prostore, va kvart i va komiluk, duhovnost, obrazovanje, gustinu populacije, javne i druge
prostore.
3. Prihvatajte razliitost. Iz nje se raaju kreativnost, inovativnost i pozitivni privredni efekti. Ljudi
razliitih porekla i iskustava doprinose raznovrsnosti ideja, izraza, talenata i perspektiva koje obogauju
zajednicu. Tako ideje cvetaju i grade dinamine, napredne zajednice.
4. Podstiite kreativce. Podravajte one koji ih povezuju. Saraujte da biste bili konkurentni na novi,
drugaiji nain, i privucite u igru sve igrae.
5. Rizikujte. Preobrazite klimu odbijanja u klimu prihvatanja. Ulaite u stvaranje novih ansi, ne samo u
reavanje problema. Pomozite da vau zajednicu osvoje kreativni talenat, tehnologija i energija. Prkosite
konvencionalnom duhu.
6. Budite autentini. Otkrijte vrednost koju ete razvijati i usredsredite se na ono u emu ete biti
jedinstveni. Usudite se da budete drugaiji, ne da budete slika i prilika neke druge zajednice. Odupirite se
jednoumlju i "jednokulturalnosti". Svaka zajednica moe da bude ona prava.
7. Investirajte u specifine kvalitete mesta i na njima gradite svoje zajednice. Iako su nasleene
karakteristike, kao to su klima, prirodni resursi i populacija veoma znaajni, moete da gradite i da jaate
i neke druge karakteristike: umetnost i kulturu, otvorene prostore i zelene povrine, dinamine gradske
centre, obrazovne centre. To e uiniti zajednice konkurentnijim nego ikada, zato to e stvoriti vie ansi
nego ikada do sada da ideje istinski utiu na razvoj.
8. Odstranjujte prepreke koje gue kreativnost, kao to su mediokritetstvo, netrpeljivost, izolacija,
siromatvo, loe kole, iskljuivost, drutvena i ekoloka degradacija.
9. Preuzmite odgovornost za promene u vaim zajednicama. Improvizujte. Pokreite. Razvoj je preduzee
koje poiva na principu uradi sam.
10. Starajte se o tome da svi, a naroito deca, imaju pravo na kreativnost. Permanentno, kvalitetno
obrazovanje tokom itavog ivotnog veka kljuni je faktor koji razvija i zadrava kreativne pojedince kao
resurse zajednice.

44

Izgradnja zajednice ideja

Prihvatamo odgovornost da budemo promoteri kreativnosti u naim zajednicama. Shvatamo da ideje i
principi izneseni u ovom dokumentu mogu i treba da se prilagode jedinstvenim potrebama i
mogunostima naih zajednica.
Obavezujemo se naim zajednicama i jedni drugima da emo u naim gradovima iriti ove ideje i njima
nadahnjivati drutveni ivot i javnu politiku, i da emo postignua deliti jedni sa drugima tako da svi
napredujemo i zajedno uspemo da izgradimo kreativniji ivot.

45

Ka
lok ko se
ku alna kre
ira
ltu
rn
as
t ra
teg
ija

Tekst
Milena Dragievi ei
ei

Zadaci javnih kulturnih politika

Jedan od glavnih zadataka javnih
praktinih politika grada je da ponovo
definiu gradski identitet koji se zasniva na
kolektivnom seanju ljudi, kulturnom
nasleu (materijalnom i nematerijalnom duhovnom) i viziji budunosti koja je
uspela da ostvari konsenzus meu glavnim
politikim akterima, kao i svima onima koji
ine javno mnjenje.

Danas smo, jo jednom, u situaciji kada

treba da se uvedu novi atributi, i da se
naslee grada prevrednuje u skladu sa
novim politikama multikulturalnosti, tj.
pre svega podrci razvoju kulturne
raznolikosti kako u pogledu naslea,
tako i savremene umetnike produkcije.
ta bi trebalo da predstavlja novi
identitet savremenog multikulturnog
grada, ili grada u kome treba ouvati
seanje na izgubljeni multikulturalizam?

U zemljama tranzicije, u kojima su istorija i

identiteti svakog grada esto namerno
bivali zaboravljeni tokom socijalistikog
perioda, neophodno je pronai glavne
resurse i sredstva kulturnog razvoja grada,
opredeliti se za vodei imid, kao i za
mogue nosioce buduih aktivnosti u
realizaciji programa.

ini se da je oigledno da svaki grad kroz

svoju istoriju, kao i danas, treba da
razvija ne samo jedan, ve vie
meusobno prepletenih identiteta,
nastojei da iskoristi najbolje elemente
svoje istorije, geografski poloaj i
savremene ljudske resurse, stvarajui
posebne kulturne klastere.

Da li je atribut istorijski grad dovoljan

danas za mnoge gradove, to jest, da li
njihov identitet treba samo da se razvija
oivljavajui proizvodnju tradicionalnih
dobara ili stvaranjem manifestacija koje
podravaju imid nekadanje slave, ili
vizija moe da ode i u sasvim drugom
pravcu?

Glavni tipovi i profili gradskih identiteta:

Iako esto u iskuenju da pronaemo

nekoliko kljunih imena iz prolosti
umetnike ili istorijske linosti roene u
nekom gradu ili relevantne za sam grad, ili
koristimo nekoliko istorijskih zgrada i
glavnih turistikih atrakcija kao stubove
tradicionalno shvaene predstave o
identitetu, profilisanje grada, u stvari, treba
da se odvija pre svega prema savremenim
vrednostima i aktivnim resursima.

- glavni grad
- administrativni centar
- univerzitetski grad
- trgovaki grad
- grad raskre
- industrijski grad
- postindustrijski grad
- rudarski grad
- turistiki grad
- sportski centar
- istorijski grad
- kulturna prestonica
- sveti grad
- pogranini grad
- multikulturni grad
- post-multikulturni grad
- vojni grad
- tajni grad, itd.

47

Lokalni kulturni resursi

Integrisani razvoj zahteva da se razmotre

oba aspekta: nematerijalno naslee (obiaji,
atmosfera, nain ivota, imid, vrednosti),
kao i materijalno naslee, ukljuujui i
poloaj grada u zemlji i regionu, konkretna
dostignua i delatnosti. Jednom reju
gradski kulturni kapital
kapital.

ski predmet) i duhovno naslee: mitove,

obiaje i rituale, jezik: poseban lokalni
dijalekat, usmeno predanje i humor, kao i
predstavljanje kulture: slike i istorijat
grada kroz umetnost i medije (pesme,
filmovi, vizuelna umetnost...), ak i
linosti koje su povezane sa istorijom
grada, i line prie. Ovo nematerijalno
naslee moe da postoji kao kodifikovano akademsko znanje, ali esto nije
integrisano, jer je, u pojedinim svojim
aspektima, preputeno istraivanju
naunih instituta koji do sada nisu uinili
mnogo na njegovom predstavljanju i
korienju u javnosti.

U tom smislu moe se zakljuiti da kulturni

kapital jeste znaajan resurs koji ukljuuje i
materijalno naslee (registrovano kao
spomenik kulture ili obraeno kao muzej-

Kulturni resursi u irem smislu takoe

podrazumevaju i tradicionalne navike i
vrednosti stanovnitva: kuhinju, ponaanje, intenzitet drutvenog ivota...

Jedan od glavnih elemenata kulturnog

kapitala grada je njegov urbanistiki
kvalitet koji se moe analizirati kroz
kvalitet javnog prostora, kvalitet infrastrukture za kulturu i zabavu, sport i
turizam (putevi, parkinzi, hoteli, restorani,
javni toaleti...) i postojanje mree uslunih
ustanova. Sa druge strane, prirodna
okolina staze, parkovi, ume, reke i jezera,
morska obala i izuzetan biljni i ivotinjski
svet, u isto vreme je i javna, a i privatna
briga.

Kultura se ranije esto smatrala delom

javnih trokova, a ne delom ekonomije u
razvoju. Na sreu, tokom 80ih i 90ih
godina, brojni ekonomisti u kulturi
pokazali su da svaki evro uloen u
kulturu donosi osam evra prihoda
lokalnoj zajednici.

Analizu treba zapoeti brojanim podacima vezanim za nivo obrazovanja ljudi,

bruto nacionalni dohodak po glavi
stanovnika, i deo BDP-a koji donose
kreativni poslovi, itd.

Ipak, grad se spoznaje i proivljava kroz

stanovnike i njihov duh, pa ljudski
resursi treba da ukljuuju obrazovane
strunjake sa preduzetnikim duhom u
razliitim poljima, znalce sa razliitim
vetinama i znanjima koji imaju i irok
raspon interesovanja, kao i udruenja
graana - ukratko, analiza potencijala
grada mora da obuhvati i razvijenu
privatnu sferu i aktivno civilno drutvo.

To je razlog zbog kojeg kulturna politika

ne treba da bude aktivnost koja je
odvojena od drugih delatnosti lokalne
gradske uprave. Ona mora biti osmiljena kao deo dugorone strategije
pozicioniranja i razvoja grada. Istovremeno, proces uspostavljanja gradske
kulturne politike mora biti demokratski.
Inkluzivna kulturna politika treba da
ostavi prostora za debatu svih uesnika u
okviru javnog, privatnog i civilnog
sektora, a u isto vreme da povee ne
samo kulturu, obrazovanje i turizam ve
SVE javne praktine politike u okviru
organa lokalne samouprave poevi od
zapoljavanja i privrede, pa prema
ivotnoj sredini i ekologiji.
48

Zato su kulturne politike vane

Prvi znaaj se odnosi na to da se u gradu
dobro oseamo, odnosno u okruenju u
kome provodimo ivot. Oseati se dobro
znai imati potovanja za grad, njegovu
prolost (koliko god da je kratka) kao i za
glavne stubove njegovog identiteta. To
daje oseaj sigurnosti i zadovoljstva. To
znai da se u najmanju ruku svi graani
brinu za glavne dogaaje i uestvuju u
njima kao publika.
Drugo, kvalitet kulturnog ivota je
znaajan motiv za vrhunske menadere,
preduzetnike koji su ve postigli
uspene poslovne rezultate da ostanu
da ive u gradu u kome imaju oseaj da
su uspeli da obezbede svojim porodicama, kao i sebi i svojim zaposlenima visoki ivotni standard koji se ne meri
samo visinom plate, ve i kvalitetom
obrazovnih ustanova u gradu, irinom
mogunosti za aktivnosti slobodnog
vremena itd.
Tree, razvoj kreativnih industrija jeste
preduslov za zapoljavanje (pa stoga i
ostanak u gradu) vrhunski obrazovanog
stanovnitva (Florida), za diversifikaciju poslovanja postojeih institucija
i organizacija, za podizanje nivoa opteg
kvaliteta proizvodnje (nivo industrijskog i grafikog dizajna), itd.

Izrada strategije
Strategija podrazumeva donoenje:
a) Povelje (koncepta) kulturne politike
b) Stratekog plana
c) Plana delovanja (akcionog plana).
Pre donoenja povelje, odnosno koncepta kulturne politike, treba obaviti
istraivanje, koje moe biti: mapiranje,
studije uticaja, studije izvodljivosti,
istraivanje ivotnog stila i navika
(tehnike su upitnici, intervjui, desktop
istraivanja i sl).
Doprinos kulturne politike gradskoj
razvojnoj strategiji treba da se sagleda
bar u tri vida: kao deo integralne
razvojne politike grada koji proizvodi
veu zaposlenost i ekonomsku dobit; kao
pokuaj poboljavanja upravljanja sistemom kulture (od proizvodnje do
uestvovanja) i ostvarenja veeg kvaliteta kulturnog ivota i kao pokuaj da
se promeni imid grada (gradski
marketing). U isto vreme, lokalna
kulturna politika treba da se posmatra u
irem kontekstu regionalnih i nacionalnih kulturnih politika.

etvrti razlog je izgradnja spoljanjeg

imida grada, mogunost da grad
postane poznat u irim regionalnim i
meunarodnim razmerama, to je
izuzetno vano zbog investicija, uspostavljanja partnerske saradnje sa
odgovarajuim preduzeima iz drugih
krajeva, ali takoe i zbog sopstvenog
proizvoda, ili turistike i kulturne
ponude koja se tako lake moe plasirati
u drugim sredinama, jer dolazi iz grada
sa pozitivnim imidom.

49

U isto vreme, kroz javne debate treba doi

do konsenzusa o stvaranju programske
platforme sa moguim alternativama
(razvoj i analiza opcija), definisati
prioritete razvojne politike sa eljenim/predvienim ishodom i izabrati
osnovne strategije. Poslednji momenat
ove faze treba da predstavlja usvajanje
dokumenta od strane Gradskog (Optinskog) vea.

Faze u razvoju kulturne strategije

I Upoznavanje javnosti sa neophodnou
stvaranja novog razvojnog koncepta
grada, zasnovanog na kulturnim resursima. Senzibilizacija svih aktera za
strateko miljenje i prihvatanje stratekog
planiranja kao neophodnosti, trebalo bi da
prethodi odluci lokalnog vea o pokretanju inicijative. Tek onda se stvaraju
organizacioni odbori koji bi definisali
organizacioni okvir projekta (tajming,
izbor timova, budet...).
II Postavljanje dijagnoze - analiza situacije
u celini i posebno u kulturi kroz empirijska
i teorijska istraivanja (prikupljanje informacija), stvaranje i razvoj indikatora,
analiza i interpretacija podataka, i na kraju
identifikacija problema (elaborat o stanju
gradske infrastrukture, stepenu razvijenosti kulturnog kapitala, prepoznatim
resursima drutvenog i privrednog
razvoja).
III Definie se razvojna politika kao
integralna razvojna politika iju okosnicu
ini kulturna politika. Kroz javne debate,
konsultacije, utvrujui i potrebe i izazove,
stvara se razvojna povelja grada. Javne
debate treba da pokrenu kljuna razvojna
pitanja kao to su: centar-periferija,
urbano-ruralno, kulturno-ekonomsko,
kulturno-umetniko i sl.

IV Elaboracija stratekog plana ukljuuje

identifikaciju kljunih strategija razvoja
na globalnom nivou sa preciznim
rokovima; sektorske akcione planove;
identifikaciju kljunih aktera sa definisanim odgovornostima; stvaranje
nacrta Stratekog plana koji se dalje
prosleuje na javnu raspravu - od najire
javnosti, preko medija, do samih aktera
(ustanova i organizacija) i donosioca
odluka. Nakon javne rasprave struna
grupa definie konani tekst dokumenta
koji usvaja Gradsko/Optinsko vee.
V Faza implementacije plana - uspostavlja
se monitoring, sa evaluacijom koja mora
biti predviena za sredinu stratekog
ciklusa (nakon dve godine), i uz javnu
prezentaciju rezultata monitoringa i
evaluacije koja podrazumeva i mogunosti korekcije (fleksibilnost plana je
izuzetno vana u turbulentnim okolnostima tranzicije, ali ne treba iskljuiti da
je u prethodnom procesu planiranja
moglo biti i pogrenih odluka koje su u
toku implementacije plana uoene).
VI Evaluacija prvog stratekog perioda predstavlja u stvari poetak novog ciklusa
planiranja. Tada poinje drugi planski
ciklus, ali su do tada iskustva ve
skupljena kroz redovno voen monitoring implementacije stratekog plana,
to olakava novi postupak planiranja, jer
je ve uspostavljen i metod, a i proces
istraivanja i evaluacije, pa se javne
politike sada mogu sistematski zasnivati
na injenicama.
50

Vrste strategija
a) Kompetitivne - koriste se u optinama
koje su ve dostigle odreeni ekonomski i
kulturni kapital, i tee ka boljoj poziciji u
poreenju sa drugim gradovima sline
veliine i znaaja. Ove strategije, koje su
uvek meusobno povezane, esto su
adekvatne za pragmatino orijentisane
optine koje ele da to pre vide rezultate.
b) U potrazi za izvrsnou (benchmarking) primenljiva je samo na optine i gradove iji
je nivo kulturnog kapitala, ljudskih resursa
i praktinog znanja ve visok i priznat, pa
odabrane strategije treba da motiviu
graane ka jo viem rastu i razvoju
ambicije se moraju postaviti jako visoko: u
potrazi za izvrsnou.

c) Strategije povezivanja - To znai da

grad pokuava da pronae najbolje
reenje razvoja oslanjajui se na druge
gradove koje posmatra kao strateke
partnere. Mogu to biti gradovi u regionu
ili gradovi izabrani po srodnosti
identiteta (prema odreenom profilu:
rudarski gradovi, npr), a ponekad i
sluajno, usled nekih istorijskih ili
trenutnih politikih veza, ali obino je to
strategija koju odaberu gradovi u
zemljama tranzicije, koji su suvie slabi
da se takmie i razviju sami (esto i zato
jer ne dobijaju dovoljno podrke od
centralne vlade).

Strateki planovi se najee donose na period od 5 godina.

Ovaj tekst Milene Dragievi ei moe se proitati u integralnoj verziji u:

Milena Dragievi - ei, Kultura u funkciji razvoja grada - kulturni kapital i integrativna kulturna politika, asopis Kultura,
br. 122/123, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2009.

51

ACADEMICA Akademska grupa je asocijacija koja okuplja strunjake humanistikih,

drutvenih i primenjenih nauka, umetnike i kreativce sa ciljem da sinergijski deluju na
polju javne i kulturne politike, odnosno savremene umetnike produkcije i kreativnih
industrija kao instrumenata tih politika. Jedina je organizacija tog tipa u Srbiji koja se
sistematski i sveobuhvatno bavi fenomenom kreativnih industrija. Academica je osnovana
u Uicu maja 2000. godine, a od aprila 2008. deluje sa seditem u Beogradu.
lanovi udruenja smatraju da je sem neophodnog visokog (akademskog) obrazovanja,
savremenoj otvorenoj i kreativnoj linosti obavezujue da aktivno deluje na promeni javne
svesti lokalne zajednice i drutva uopte, prenosei savremena znanja i vetine svakom
pojedincu koji moe i hoe da preuzme prava i odgovornosti u procesu progresivne
transformacije drutvenih zajednica.
Ideal kome udruenje tei je otvoreno kreativno drutvo.
Academica je u protekloj deceniji realizovala vie stotina veih i manjih projekata u oblasti
istraivanja, izrade programskih dokumenata i baza podataka, medijacije, produkcije,
javnog zagovaranja, osmiljavanja i realizacije kampanja socijalnog marketinga,
umreavanja, obuke, ekspertskih analiza, izrade kreativnih reenja, konsaltinga...
Academica razvija sopstvene ili partnerske projekte unutar pet autonomnih kompleksnih
programa. Dizajn, implementacija i rezultati projekata podrazumevaju holistiki pristup:
multidisciplinarnost akademskih teorijskih i primenjenih znanja, osiguran multiplikovan
efekat, transfer kodifikovanog i nekodifikovanog znanja, konano - sinergiju kreativnosti i
sume znanja dobijenih kroz praksu, eksperiment i socijalni kapital.
Programi su: Res Publica, Mad Marx, Open Arc Theatre, SET, E-761.

Res Publica je multidisciplinarni program za razvoj otvorenog kreativnog drutva u

Srbiji kroz aktivnosti i projekte okrenute ka senzibilisanju ciljnih javnosti, odnosno
podizanju svesti i jaanju kapaciteta nosilaca sistemskih drutvenih promena,
potom mladih lidera i uopte profesionalaca u javnom sektoru; indirektno
delovanje u oblasti socijalne politike kroz integrativni pristup. Asocijacija
Akademska grupa na ovom polju nesistematski deluje od 2000, a redizajnirani
program pokrenut je januara 2009. godine.

Mad Marx je razvoj kreativnih industrija Srbije kroz istraivanje kapaciteta i

odrivih modela, edukaciju i pruanje usluga za kreativni sektor; izgradnja
nacionalne platforme i web-portala; afirmisanje i razvoj kreativne ekonomije
odnosno kreativnog preduzetnitva i kreativnih klastera u Srbiji, kroz
multidisciplinaran i meusektorski pristup.
Osnivai programa veruju da je osim tradicionalnih proizvodnih faktora: zemlje,
rada i kapitala, kreativnost etvrti i najvaniji resurs za razvoj realne kreativne
ekonomije a time i otvorenog kreativnog drutva. Program je pokrenut 2007.
godine.

Usluge:
- Strateka analiza
- Izrada koncept plana
i razvojnih scenarija
- Izrada studije izvodljivosti
- Izrada studije uticaja
- Izrada biznis plana
- Izrada master plana
- Izrada investicionih programa
- Restrukturiranje ustanova
i poslovnih drutava

- Istraivanje poligona za umetnost

u javnom prostoru
- Izrada studije reaktivacije
industrijskog naslea
- Analiza i procena
intelektualnog kapitala
- Analiza i procena kreativnog kapitala
- Brendiranje gradova
- Kreativna reenja
- Istraivanje kapaciteta
kreativnog sektora

- Fasilitacija, moderiranje, coaching

- Izrada i implementacija kampanja
javnog zastupanja
- Izrada i implementacija kampanja
socijalnog marketinga
- Organizacija seminara, konferencija,
savetovanja i panela
- Izrada predloga projekata
- Upravljanje projektima
- Konsalting
- Uenje na daljinu (E-learning)
- Izrada aplikativnog softvera
- Obuka kadrova (bazini
i napredni nivo)

- Diseminacija informacija

www.academica.org.rs
011 24 12 841
062 408 363

www.madmarx.net

Ka kreativnim zajednicama Srbije

Academica - Akademska grupa

Program Mad Marx
Program Res publica
Za izdavaa Aleksandar eri
www.academica.org.rs

Dizajn, fotografije i oprema:

Mad Marx
Beograd, jun 2009.

Publikacija odnosno prevod dokumenata

slobodni su za dalju distribuciju,
uz obavezu navoenja izvora.