80

3.2.4. INSTRUMENTI ZA MERENJE PRITISKA

Merenje pritiska je od izuzetnog znaaja u postrojenjima procesne industrije, jer se na osnovu njega mogu dobiti informacije o stanju materije, materijalnom ili energetskom bilansu, uslovima hemijske reakcije i sigurnosti aparata ili pogona. Merenjem pritiska posredno se moe meriti temperatura, a merenjem razlike pritisaka protok, nivo, gustina, viskoznost, sastav i slino. Najee korieni osetni elementi za merenje apsolutnog i diferencijalnog pritiska (razlike pritisaka) se zasnivaju na sledeim principima: - potiskivanje manometarskih tenosti - deformacija elastinih elemenata - piezoelektrini efekat - magnetno striktivni efekat. - promena elektrinog otpora. - kompresioni efekat; - konvekcioni efekat; - gasno kinetiki efekat; - jonizacioni efekat; Osnovni principi na kojima poiva merenje pritiska su: Klasifikacija mernih metoda moe da se izvri u tri osnovne grupe: 1. merenje finog i visokog vakuuma 2. merenje malih i normalnih pritisaka 3. merenje visokih i najviih pritisak 3.1.1. MERENJE FINOG I VISOKOG VAKUUMA Pod vakuumom se podrazumevaju apsolutni pritisci gasovitih medijuma, manji od 1 bara (100.000 Pa). Teoretski, ovi pritisci se kreu od 0 Pa (emu bi odgovarao apsolutni vakuum) pa do atmosferskog pritika od 1 bara, ime se definie normalni atmosferski pritisak. U zavisnosti od reda veliine vakuuma, isti se deli na: - niski vakuum - fini vakuum - visoki vakuum - ultra visoki vakuum 100.000 100 Pa 100 Pa - 10 -1 10 -1 - 10 -4 (10 -6) Pa 10 -6 - 10 -8 Pa

Ultra visoki vakuumi se koriste u eksperimentalnoj fizici, dok se ostalim vakuumima sve vie slui savremena tehnika. Postoji vei broj principa koji se primenjuju pri merenju vakuuma. Osnovni principi su: Kompresioni vakuummetri se slue osnovnim zakonima kojima se pokoravaju permanentni gasovi. Mek Leodov vakuummetar je glavni predstavnik ovakvih instrumenata. Konvekcioni vakuummetri se slue termikom konvekcijom molekula pri merenju vakuuma. Tipian predstavnik ove grupe je Piranijev vakuummetar.

81 Jonizacioni vakkummetri mere visoki vakuum pomou jonskih struja koje prolaze kroz razreene gasove. Najee se koriste: vakuummetri sa usijanom niti, Penning-ov jonizacioni vakuummetri, vakuummetri sa hladnom katodom i vakuummetri sa izvorom alfa-zraenja. Pored navedenih u upotrebi su i vakuummetri koji se slue gasnokinetikim fenomenima: priguivanje oscilovanjakvarcnih niti; molekulskim prenoenjem koliine kretanja (rotacioni viskozimetri); radiometrijski viskozimetri (mere pritisak brzih zagrejanih molekula Knudzenov apsolutni vakuummetar). Meutim, ovi se ne primenuju u tehnici. 3.1.1.1. Kompresioni vakuummetri - Mc Leodov vakuummetar Mc Leodov vakuummetar se zasniva na principu sabijanja velike zapremine jako razreenog gasa na malu zapreminu, tako da se izotermnim sabijanjem dobije odgovarajue poveanje pritiska. Postoji vei broj konstrukcija. Prikazaemo konstrukciju koja se najee koristi za badarenje instrumenata

Slika 3.2-20 McLeod-ov vakuumetar Instrument je napravljen od stakla. Njega ine jedna vea kugla (1) na koju je sa gornje strane zatopljena graduisana kapilara (2). Svakoj podeli na kapilari odgovara briljivo izbaarena mala zapremina. Kugla (1) je preko gumene cevi (3) vezana za kuglu za nivelisanje (4). Podizanjem i sputanjem kugle za nivelisanje, moe se iva, koja u ovom sistemu slui kao radna tenost, utiskivati ili istiskivati iz kugle (1) i kapilare vezane za nju. Bona cev (5) vezuje ceo ovaj sistem za visoki vakuum (6) ukoliko je nivo ive u dovodnoj cevi ispod crtice (7). Bona cev ima dva paralelna kraka. Krak (8) ini kapilara istog prenika kao i kapilara (2). Zahvaljujui ovom reenju, pri poreenju nivoa ive u kapilarama (2) i (8) izbegava se greka koja bi bila vezana za depresiju ive usled kapilarnog efekta. Pomou Mc Leodovog vakuummetra moe se meriti pritisak samo permanentnih gasova i pregrejane pare na koje se moe primenjivati Bojl Mariotov zakon. Mc Leodov vakuummetar meri veoma niske pritiske i on predstavlja iskljuivo laboratorijski instrument.

82 3.1.1.2. Konvekcioni vakuummetri - Piranijev vakuummetar Piranijev vakuummetar se slui termikom konvekcijom molekula i isti se moe upotrebiti za merenje vakuuma do 10-3 ili eventualno do 10-4 mmHg. Pri viim vakuumima koliina toplote odnete gasom postaje suvie mala, odnosno, impulsi osetnog elementa ovog vakuummetra postaju veoma slabi, pa je za vie vakuume neophodno ii na vaa pojaanja primarnog efekta, onosno vee podizanje energetskog nivoa gasnih molekula nego to je mogue postii kompresijom ili zagrevanjem. 3.1.1.3. Jonizacioni vakuummetri Jonizacioni vakuummetar sa usijanom niti. Osetni element je specijalno konstruisana elektronska trioda povezana sa prostorom u kome se meri vakuum

im

iA

+ -+

Slika 3.2-21 Jonizacioni vakuumetar sa usijanom niti Katoda ove triode je volframova nit (K). Za razliku od trioda koje se koriste za druge svrhe ona nije pokrivena barijumom ili nekim rugim metalom koji lako otputa elektrone, nego se elektroni dobijaju veoma jakim zagrevanjem katode pomou izvora struje (R). Oko katode u obliku spirale postavljena je mreica (M). Cilindrina anoda obuhvata katodu i mreicu. Mreica je na visokom pozitivnom naponu u odnosu na katodu (100 250 V), dok ej anoda negativna u odnosu na katodu (2 50 V). Elektroni proizvedeni na katodi se ubrzavaju mreicom i jonizuju na putu molekula gasa. Stvoreni pozitivni joni idu na anodu i razelektrisavaju se ili ukoliko su u blizini katode idu na katodu. Negativni joni i elektroni se razelektrisavaju na mreici. Treba napomenuti da anoda ove igra potpuno razliitu ulogu nego kod obine triode i da je ime samo uslovno, obzirom da je ona negativna. Koliina proizvedenih jona zavisi od pritiska, elektronskog fluksa, napona, geometrije cevi i vrste gasa. Opseg merenja je od 10-3 do 10-8 mmHg. Kod pritisaka veih od 10-3 mmHg dejstvo pozitivnih jona moe da razori katodu, a ukoliko je u gasu prisutan kiseonik ili neki drugi reaktivni gas katoda moe brzo da se oksidie. Kod pritisaka manjih od 10-8 mmHg sekundarne emisije na anodi menjalu jonsku struju u znatnoj meri i izazivaju velike greke. Peningov jonizacioni vakuummetar U staklenom sudu nalazi se anoda u obliku ianog rama izmeu dve ploaste katode. Sud je postavljen u magnetno polje izmeu polova permanentnog magneta N S. Izmeu katode i anode odrava se jednosmerni napon 2 000 3 000 V. Jonizacija nastaje sudarom izmeu

83 poetnih jona koji se nalaze u gasu i ubrzavaju elektrinim poljem i molekula gasa. Time se stvara vei broj jona koji dalje stvaraju nove jone i izazivaju definisanu jonsku struju koja zavisi od pritiska, vrste gasa i geometrije cevi. Put jona, a time i verovatnoa sudara se poveava uvoenjem magnetnog polja, tako da se joni kreu po spiralama. Time se opseg merenja proiruje i kod komercijalnih instrumenata on iznosi od 10-3 do 10-6 mmHg, dok je jaina magnetnog polja od 500 do 1 500 Gaus-a.

Slika 3.2-22 Pennngov jonizacioni vakuummetar Jonska struja se obino meri elektronskim instrumentima. Greka merenja iznosi oko 3%, a skala se moe linearizovati za odreeni gas. Vakuummetar sa izvorom alfa zraenja Kod ovih vakuummetara jonizacija gasa se postie pomou male koliine radijuma, koji emituje alfa estice. S obzirom na izvor jonizacije ovakvi instrumenti su vrlo prosti. ema industrijskog vakuummetra je prikazana na sledeoj slici. Preparat radijuma privren je na ploicu (3) blizu sabirne elektrode (4). Tako nastala jonska struja od 10-10-10-13 A proporcionalna je pritisku gasa, poto je emisija alfa estica praktino konstantna. Tako nastala vrlo mala jonska struja odmah se poveava 107-108 puta, tako da se izlazna struja moe neposredno meriti ampermetrom. Domen primene ovih vakuummetara iznosi od 103 do 10-3 torr.

Slika 3.2-23 Vakuummetar sa izvorom zraenja Pomou ovih vakuummetara meri se ukupni pritisak gasovitih medijuma, a rezultati merenja zavise od prirode gasa. Prednost ovih vakuummetara su dobra reproduktivnost i velika tanost od oko 1,5%.

84 3.1.2. MERENJE MALIH I NORMALNIH PRITISAKA Mali i normalni pritisci se mogu klasifikovati kao pritisci od nekoliko milimetara ivinog stuba do vie desetina atmosfera. U ovom domenu energije signala koji daju osetni elementi su tolike da ih nije potrebno pojaavati i ovi pritisci u nekim sluajevima mogu da pokreu ne samo indikatore, nego i registratore, pa i regulatore pritiska ili protoka. Odreivanje ovih pritisaka vri se na osnovu sledeih principa: A) Odreivanje nivoa manometarskih tenosti: 1. neposredno 2. preko prstenastog manometra 3. preko manometra sa zvonom B) Deformacija elastinih elemenata 1. mehaniko registrovanje 2. kapacitativno registrovanje 3. induktivno registrovanje 4. registrovanje preko promene elktrinog otpora C) Piezoelektrini efekat 3.1.2.1. Manometri sa stubom tenosti Ovi instrumenti se zasnivaju na uravnoteavanju pritiska koji se meri pritiskom stuba tenosti poznate gustine. Kao manometarska tenost se najee koristi iva ili voda. Tri osnovna tipa instrumenata su: (a) manometar sa stubom tenosti (b) prstenasti manometar (c) manometar sa zvonom. Manometri sa tenou se postepeno naputaju u industrijskoj praksi, zbog uskog opsega, velikih dimenzija, sporog odziva i tekog odravanja. Manometar sa stubom ive se, meutim, esto koristi za kalibrisanje drugih instrumenata za merenje pritiska. Dvokraki cevni manometar Ovaj manometar ini staklena U cevdelimino ispunjena tenou B, specifine teine B. Iznad nje se nalazi specifino laki fluid A (tenost ili gas), specifine teine A.

Slika 3.2-24 U manometar

85 Jedan krak je vezan za prostor u kome vlada pritisak p2. Ako je p1vee od p2 tenost e se u levom kraku spustiti, a u desnom kraku podii, tako da e nastati razlika nivoa h. Razliku nivoa h odreuje razlika pritisaka p1-p2. Ova razlika pritisaka moe se izraunati iz uslova ravnotee sila manometru. ako uzmeno da je h3 h1 = h i da je p1 p 2 = p p = h( B A ) imajui u vidu da je A<< B p = h B Osetljivost merenja se moe dati kao
dh 1 = = const dp B A

p1 + h1 A + h2 B = p 2 + h3 A + h4 B

Apsolutna greka merenja je

(p ) = B (h) + h B
Relativna greka merenja je (p ) (h ) = + p h Prstenasti manometri Poseban tipmanometara sa tenou predstavljaju prstenasti manometri. Kod ovih manometara ne oitava se razlika nivoa tenost, kao u prethodnom sluaju, ve se vri oitavanje skretanja celg pokretnog sistema koje je posledica razlike nivoa tenosti u manometru.

Slika 3.2-25 Prstenasti manometar Prstenasti manometar prikazan je na prethodnoj slici ine prstenasta cev (1) do pola ispunjena manometarskom tenou, koja je u svom gornjem delu pregraena pregradom (4), a svojim gornjim, levim, krakom preko tanke cevi (5) povezana sa prostorom vieg pritiska, a gornjim,desnim, krajem preko tanke cevi (6) sa prostorom nieg pritiska, dok se na donjoj strani prstena nalazi teg (7). Cevice (5) i (6) su elastine, dovoljno duge i tako podeene da ne ometaju pokretanje prstena. Preko poprenog nosaa i prizmatine ivice prten nalee na leite (3). Obzirom da se teite nalazi ispod take oslonca prsten se nalazi u stanju stabilne ravnotee sve dok se ne pojavi razlika pritisaka koji deluju kroz cevice (5) i (6).

86 Poto se levi krak prstenastog manometra putem tanke cevi (5) povezuje sa prostorom vieg prisiska to e prouzrokovati pad nivoa tenosti u levom, a porast nivoa tenosti u desnom kraku prstena. Tako e se pojaviti razlika nivoa h. Da bi se uspostavila ponovna ravnotea celog sistema, teite krutog mehanizma e se pomeriti ulevo za ugao . Izmeu merene razlike pritisaka i ugla skretanja postoji sinusna zavisnost.
p = K sin

gde je K = const i zavisi od parametara vezanih za sam instrument r f 1 = Qa K

f - povrina poprenog preseka prstena (cm2) r - srednji poluprenik prstena (cm) Q - teina pokretnog mehanizma (kg) a - rastojanje teita sistema od mesta podupiranja (cm)

Karakteristika prstenastih manometara se relativno lako moe menjati promenom napadne take spoljne sile koja vraa sistem u ravnoteu.

Slika 3.2-26 Prstenasti manometar sa promenjenom karakteristikom Dodatkom elementa (c), ija se krivina moe proraunati prema eljenoj karakteristici i preko ije povrine lei savitljiva traka koja povezuje prstenasti manometar sa tegom (d) karakteristika manometra se moe ili linearizovati ili se moe postii kvadratna karakteristika pogodna za merenje protoka pomou prigunica. Manometri sa zvonom Kod ovog tipa manometra osetni element je zvono koje je zaptiveno tenou u koju je uronjeno i na koje deluje razlika pritisaka. Zvono (1) zaronjeno je svojim donjim krajem u sud (2) ispunjen tenou do nekog nivoa. Zvono je preko cevice (3) spojeno za fluid iji se pritisak meri. Ukoliko tokom merenja pritisak fluida poraste, nivo tenosti u zvonu e opasti, dok e se nivo u suu podii. Razlika pritisaka e podii zvono navie (h). Pri podizanju, zvono e potisnuti kazaljku (5) navie, to e izazvati i pomeranje vrha kazaljke u odnosu na skalu (6). Kao spoljanja sila u ovom manometru pojavljuje se elastinost opruge (4), kod koje je deformacija u granicama elastinosti direktno proporcionalna sili koja je izaziva.

87

Slika 3.2-27 Manometar sa zvonom U navedenom sluaju meri se promena razlike pritisaka fluida i pritiska slobodne atmosfere u kojoj se zvono nalazi. Osnovna prednost je relativno snaan mehaniki impuls koji se moe izvui iz sistema i upotrebiti za pokretanje indikatora, pisaljke registratora ili za davanje poetnog impulsa za regulaciju. Imaju primenu u pogonima koja je najvie vezana za pneumatske ili mehanike regulacione sisteme. 3.1.2.2. Manometri koji se slue principom deformacije elastinih elemenata Kod ovog tipa instrumenata sila izazvana razlikom pritisaka izaziva deformacije zidova elastinih elemenata. U granicama elastinosti materijala deformacije e biti linearni ili nelinearno proporcionalne naprezanjima, odnosno razlikama pritisaka koji ih izazivaju. Kao elementi koji se deformiu najee se koriste: dijafragma, talasasti cilindri i Burdonove cevi.
Instrumenti sa dijafragmom

Princip merenja pritiska, odnosno razlike pritisaka, pomou elastinih membrana (dijafragmi) se zasniva na merenju ugiba sredine membrane zbog razlike pritisaka sa jedne i druge strane membrane. Membrana je ukletena po celom obodu. Moe biti ravna ili talasasta, jednostruka ili viestruka (slika 3.2-14.). Izrauje se tako da ima veliku povrinu. Membrane su u principu nelinearni elementi. Priblina linearnost se postie samo ako je ugib manji od pet debljina membrane. Pogodne su za merenje niskih pritisaka koji se brzo menjaju. U kombinaciji sa elektrinim metodama merenja pomeraja, mogu se koristiti za merenje vrlo malih razlika pritisaka, reda veliine 10-8 bar.

Slika 3.2-28 (a) ravna dijafragma (b) talasasta dijafragma (c) viestruka dijafragma

88 Ravne dijafragme. Ravne dijafragme se upotrebljavaju gotovo iskljuivo za merenje malih razlika pritisaka i to kada se ugib meri nekom elektrinom metodom (promena elektrinog kapaciteta, promena induktivnosti). Pri veoma malim razlikama pritisaka ravne dijafragme imaju veliku osetljivost, dok pri veim ugibima karakteristika dijafragme postaje nelinearna. Talasaste dijafragme. Talasaste jenostruke ili viestruke dijafragme imaju manju osetljivost pri malim razlikama pritisaka, ali znatno vei opseg linearnosti, tako da se instrumenti sa talasastim dijafragmama mogu koristiti i kada se ugib prenosi mehaniki direktno na skalu. U procesnoj inustriji talasaste dijafragme se najee upotrebljavaju kod Bartonove elije koja slui za merenje malih razlika pritisaka pri visokom apsolutnom pritisku, na primer za merenje protoka preko razlike pritisaka u vodovima pod visokim pritiskom. Kod Bartonove elije, to se vidi na slici, pritisci se dovode u komore sa leve i desne strane, dok je prostor izmeu dve talasaste dijafragme ispunjen uljem u kome se nalazi mehanizam za pokretanje kazaljke. Ulje prenosi pritisak sa jedne na drugu dijafragmu i priguuje oscilacije sistema protiui kroz kapilarno suenje u zidu izmeu ijafragmi.

Slika 3.2-29 Bartonova elija Pokretanje dijafragmi se prenosi u spoljnu sredinu pomou torzione cevi, tako da je prostor sa uljem potpuno zatvoren. Bartonova elija je pogodna za rad sa korozivnim fluidima ili sa fluidima koji nose talog, jer su svi osetljivi delovi instrumenta potpuno zatieni, (samo su povrine dijafragmi, najee izraene od visokolegiranih elika, izloene dejstvu fluida.
Instrumenti sa talasastim cilindrima (mehovima)

Elastini mehovi kao senzori pritiska, predstavljaju u sutini viestruke membrane iji se svaki nabor posebno deformie (slika 3.2-15), pri emu dolazi do pomeranja slobodnog kraja meha koje je proporcionalno razlici pritisaka unutar i izvan meha. Ukupno pomeranje slobodnog kraja meha (5) moe biti znatno i pri malim razlikama pritiska, a u granicama u kojima se koriste, mehovi su linearni elementi. Koriste se za merenje razlika pritisaka od 10-3 do 60 bara. Izrauju se od tombak-mesinga ili elika. U poglavlju 2.3.2.5 smo izveli prenosnu funkciju elastinog meha kod koga se moe zanemariti inercija pokretnih delova, i doli do sledeeg izraza:

(s)
P(s)

A/ K s +1

(3.2-17)

gde je A - efektivna povrina poprenog preseka meha, K - konstanta deformacije meha i i=RC - vremenska konstanta meha koja zavisi od kapacitivnosti C koja je za dati meh i fluid konstantna i promenljive otpornosti ventila R, koja se moe podeavati u irokim granicama.

89 Zbog svoje linearnosti, osetljivosti i mogunosti podeavanja vremenske konstante, elastini mehovi se mnogo koriste u pneumatskim pretvaraima i regulatorima.

Slika 3.2-30 Talasasti cilindar Svaki nabor moe da se deformie kao element dijafragme i poto broj nabora moe da bude veliki, ukupan ugib moe da bude lako merljiv i pri malim promenama razlika pritisaka. Talasasti cilindri su u granicama upotrebe linearni elementi bez obzira da li je u pitanju izduenje cilindra (delovanje vieg pritiska iznutra) ili njegovo sabijanje (delovanje pritiska spolja). Dodavanjem opruga u cilindar moe se poveati opseg merenja razlika pritisaka. Senzori pritiska i diferencijalnog pritiska koji rade na principu elastine deformacije elemenata, kao izlaz daju mala mehanika pomeranja. Radi lakeg prenosa, obrade i korienja, ovo mehaniko pomeranje treba prevesti u pneumatski ili elektrini signal. Prevoenje mehanikog pomeranja u pneumatski signal se ostvaruje korienjem pneumatskog transmitera iji je princip rada ranije opisan. Za prevoenje deformacije elastinih elemenata u elektrini signal se, pored diferencijalnog transformatora iji smo princip rada opisali, koriste jo metode merenja promenljivog kapaciteta i merne trake. Jedaa od esto korienih instrttmenata za merenje malih i srednjih razlika pritisaka pri velikom apsolutnom pritisku je Bartonova (Burton) elija koja je ematski prikazana na slici 3.2-31. Bartonova elija se sastoji od dva elastina meha, vezana u opoziciju (1), smetena u komorama vieg i nieg pritiska, izmeu kojih se nalazi komora ispunjena uljem (4).

Slika 3.2-31 Bartonova elija Diferencijalni transformator (2) se nalazi u ulju, sa jezgrom na pokretnoj poluzi (3) koja povezuje mehove i koja se pomera pri promeni razlike pritisaka u mehovima. Bartonova elija moe da ima i konstrukciju sa elastinim dijafragmama, umesto mehova. Transmiteri diferencijalnog pritiska koji rade na principu Bartonove elije se izrauju za opsege diferencijalnog pritiska od 2,5xl0-2 bar navie, i za apsolutne pritiske do 200 bar. Koriste se za merenje protoka prigunicama i za merenje nivoa u sudovima pod pritiskom.

90 Pretvaranje pomeranja u elektrini analogni signal preko promene elektrine kapacitivnosti se najee koristi kada je osetni element elastina membrana. Kod ovih instrumenata se vri merenje kapaciteta kondenzatora kod koga je jednaploa elastina membrana, dok je druga ploa fiksirana. Zavisnost izmeu promene kapacitivnosti i promene rastojanja izmeu ploa pri ugibu je linearna. Diferencijalni manometar koji radi na ovom principu je prikazan na slici 3.2-32.

Slika 3.2-32 Shema diferencijalnog manometra koji radi na principu promene elektrinog kapaciteta Osetljivost ovakvog manometra je vrlo velika mogu se meriti razlike pritisaka reda veliine 10"8 bara. Ovi manometri imaju vrlo dobre dinamike karakteristike. Nedostatak im je velika osetljivost na uslove rada. Kod merenja deformacija pomou mernih traka pretvara je elektrini provodnik izloen deformaciji, ija se elektrina otpornost menja pri delovanju sile, zbog promene duine i povrine poprenog preseka. Za merenje pritiska i diferencijalnog pritiska koristi se visV tipova ovakvih elemenata koji menjaju elektrinu otpornost sa deformacijom. Statik;i karakteristika ianog otpora izloenog istezanju se moe prikazati izrazom:
R L =S R0 L0

(3.2-18)

gde su L0 i R0 poetna duina i poetna otpornost ice, AL istezanje ice, AR promena otpornosti, i S faktor osetljivosti. Promena otpornosti trake se meri pomou mernog mosta, na primer Vitstonovog (Wheatstone), tako da se kao izlaz dobija analogni elektrini signal. Poto promena otpora zavisi i od temperature, u ovom stupnju se moe izvriti kompenzacija za promenu temperature. Postoje razni tipovi mernih traka, koji se razlikuju po materijalu, veliini, obliku i nainu izrade. Na slici su prikazana dva karakteristina oblika mernih traki koje se najee koriste: (a) iane merne trake, koje se izrauju od veoma tanke otporne ice (prenika 10-30 pm), koja se specijalno savija i lepi na tanke folije izolatora. Ovakva traka se lepi na povrinu koja se deformie, u pravcu najvee deformacije. (b) Merne trake u obliku tanke metalne folije (debljine 2-10 um), koje se dobijaju nagrizanjem folije koja je zalepnjena na nosa od izolatora. Ovako dobijena merna traka se moe postaviti na odgovarajuu povrinu (kao pod (a)), ili se radi integrisana merna traka na elementu ija se deformacija meri (npr. dijafragmi), ime se postie maksimalna osetljivost.

91

Slika 3.2-33 Merne trake Pored metalnih, koriste se i poluprovodnike merne trake, koje imaju znatno veu osetljivost. Najee se izrauju od silicijuma ili germanijuma. Merne trake od metalne ice ili folije imaju faktor osetljivosti oko 2, dok poluprovo-dnike mogu imati i faktor osetljivosti do 200. Tanost merenja pomou mernih traka moe ii i do 0.1%, a odstupanja od linearnosti su oko 1%. Dinamike karakteristike mernih traka zavise od konstrukcije trake i nosaa, veliine trake i slino. Komercijalne trake mogu da prate varijacije deformacije sa frekvencijama do nekoliko stotina Hz.
Burdonov manometar

Burdonov manometar se zasniva na pojavi da se savijena cev, sa eliptinim ili slinim poprenim presekom, razliitim od krunog, elastino deformie pod uticajem pritisaka unutar cevi i to tako da se smanjuje poluprenik luka pod kojim je cev savijena. Na slici je prikazana Burdonova cev ovalnog poprenog preseka. Desni kraj cevi je fiksiran, a levi zatvoren i slobodan. Ako je cev u normalnom poloaju tada gradi ugao . Pod naprezanjem zbog unutranjeg pritiska slobodan kraj vri sloeno kretanje: tangencijalno i radijalno udaljavajui se od centra. Tako se smanjuje duina luka jer se ugao smanuje za .

Slika 3.2-34 Princip rada Burdonovog manometra Burdonove cevi imaju izvestan histerezis pri ciklinim promenama pritiska, koji iznosi 0,250,5% od maksimalnog pritiska. Izrauje se najee od elastinih i hemijski otpornih metala, a moe biti i od plastike ili kvarca. Pri promeni razlike pritisaka izmeu unutranjosti i spoljanjosti Burdonove cevi, dolazi do njene deformacije i pomeranja njenog slobodnog kraja. Opseg merenja Burdonovih manometara je od 10"2 do 105 bar. Najee se koriste Burdonovi manometri sa mehanikim prenosom promene ugla savijanja cevi pomou zupaste poluge i zupanika. Tanost merenja ovakvog instrumenta je 2-5%, a histerezis oko 0.5%.

92 Kvarcne Burdonove cevi sa opto-elektrinim prenosom signala imaju znatno veu tacnost - do 0.2%, a histerezis je zanemarljiv. Burdonov manometar se koristi gotovo iskljuivo kao pretvara pri merenju temperature manometarskim termometrima. U sluaju mehanikog izlaznog signala, Burdonov manometar ima relativno loe dinamike karakteristike, tako da se preporuuje samo za merenje pritisaka koji se sporo menjaju. Na narednoj slici je prikazan normalni Burdonov manometar sa cevi C tipa. U njemu se deformacije uveliavaju i prenose mehanikim putem, sistemom poluga. Burdonova cev (1) se svojim krajem (2) vezuje za vod pod pritiskom. Pokretanje slobodnog kraja (3) prenosi se preko spoljne opruge (5) na segmentni zupanik (7) koji se obre u ravni crtea oko ose normalne na nju. Segmentni zupanik nalee na zupanik koji je privren za osu obrtanja (8), kazaljke (9). Segmentni zupanik igra ulogu raznokrake poluge. Mehanizam je takav da malo pokretanje kraja Burdonove cevi dovodi do uoljivog kretanja same kazaljke, koja svojim poloajem prema skali odreuje mereni pritisak. 4 9 8 7 3 5 2 Slika 3.2-35 Normalni Burdonov manometar sa cevi C - tipa 3.1.3. MERENJE VISOKIH I NAJVIIH PRITISAKA 3.1.3.1. Standardne metode za reprodukciju visokih pritisaka i badarenje instrumenata
Ureaj sa optereenim klipom

Ceo ureaj ini zatvoren hidrauliki sistem. U njemu teret (1) poznate teine, vri pritisak preko klipa (2) na hidrauliki medijum (3) koji je najee ulje ili glicerin. Tako izazvani pritisak prenosi se na manometar (4) koji se badari.

Slika 3.2-36 Ureaj za badarenje manometara sa optereenim klipom

93 Radi smanjenja trenjao zidove, klip se sa teretom moe obrtati oko svoje vertikalne ose. Pomou ruice sa klipom (5) postie se potrebna hidraulika ravnotea. Veliinu pritiska odreuje teret i povrina klipa. Pritisak se izraunava deobom tereta sa povrinom.
Merenje visokih pritisaka preko promene provodljivosti metala

Princip na kome se zasniva ova metoda je promena elektrine provodljivosti metala koja nastaje usled promene kristalne strukture pod uticajem pritiska. Ova promena je gotovo linearna za pojedine metale koji u domenu merenja pritiska ne podleu faznim promenama kristala. Ovaj uslov zadovoljava manganin koji pored toga ima i veoma mali temperaturni koeficijent provodljivosti, tako da male promene temperature za vreme merenja ne utiu na tanost merenja. Na sledeoj slici prikazan je osetni element ovakvog ureaja za merenje pritiska.

Slika 3.2-37 Elektrini otporni manometar Prikazani osetni element ini bifilarno namotana manganinova spirala (1) iji otpor iznosi oko 200 . Jedan kraj spirale je vezan za mesingani zavrtanj (2), dok je drugi kraj zahvaljujui dobroj izolaciji vezan za spojnicu (3). itav element se pomoi navoja (4) i kapilare (5) moe vrsto povezati sa prostorom iji se pritisak meri. Promena otpora bifilirane ice meri se Vitstonovim mostom. Tanost merenja ide i do 0,05% od graninog pritiska. 3.1.3.2 Instrumenti za merenje visokih pritisaka deformacijom elastinih elemenata U primeni su modifikovani manometri sa dijafragmom kod kojih je dijafragma zamenjena debelom dvostrukom ploom od otpornog elika koja se deformie usled pritiska.
5 4 6

2 3

1 +

Slika 3.2-38 Manometar za kapacitivno registrovanje vrlo velikih pritisaka

94 Instrument se sastoji od masivne osnove (1) za koju su vijcima privrena dva diska (2 i 3), meusobno povezana i centralnim vijkom (4). Da bi deformacija diskova bila pravilnija u istima su urezani prstenasti kanali (6), tako da pri delovanju pritiska na gornju povrinu diska sredina diskova ostaje relativno malo deformisana i samo se kree nanie. Ugib se meri principom promene kapaciteta, pri emu donja povrina diskova predstavlja jednu plou kondenzatora, dok je druga ploa postavljena u upljini postolja izolovana od mase instrumenta (7). Promena elektrinog kapaciteta je proporcionalna ugibu gornje ploe. Ovaj instrument se vie koristi za merenje velikih sila ili teina, nego za merenje pritiska. 3.1.3.3. Instrumenti za merenje visokih pritisaka pijezoelektrinim efektom Pijezoelektrini efekat je vezan za pojavu naelektrisanja na povrini kristala kada se elastino deformie du specifinih povrina. Tako se stvara elektrini potencijal. Pomou pijezoelektrinih kristala naprezanja se prevode u elektrine signale koji su proporcionalni pritisku. Ovaj signal je najee vrlo slab i mora se pojaati. Najvaniji kristali koji imaju pijezoelektrine osobine su: kvarc, turmalin, barijum-titanat i Rochell-ova so. Oni izdravaju visoke temperature i jake udarce. Mogu se koristiti za merenje pritisaka u irokom opsegu. Pijezoelektrini instrumenti nalaze iroku primenu kod balistikih merenja, pri merenju vazdunih i vodenih udara, prouavanju rada raketa, maina sa unutranjim sagorevanjem, itd.

Slika 3.2-39 Pijezoelektrini manometar Na prethodnoj slici prikazan je jedan kvarcni pijezoelektrini manometar. Merni ureaj je zatvoren u elini cilindar (1), sa poklopcima (2 i 3). Prostor iji se pritisak meri vezuje se vodom (4) za merni ureaj. Pritisak deluje spolja na membranu (5). Preko podmetaa (7) ona vri pritisak na dva kristala kvarca (8 i 9). Kristali su tako postavljeni da se pozitivna naelektrisanja pojavljuju na spoljanjim povrinama. Da bi se pritisak ravnomerno prenosio po celoj povrini kristala, iznad gornjeg podmetaa nalazi se kugla (10). Negativno naelektrisanje oba kristala prenosi se sa unutranjih povrina na srednji podmeta (11), a sa njega, pomou koaksijalnog kabla, do amplifikatora. Zbog toga tome to nemaju pokretnih elemenata, pijezoelektrini manometri predstavljaju neinercijalne instrumente, to omoguava merenja kolebljivih pritisaka visoke uestanosti. Meutim, ovi instrumenti se ne mogu upotrebiti za merenje stalnih pritisaka poto se povrina kristala relativno brzo razelektrie zbog prirodne jonizacije vazduha i prema tome daje tanu sliku pritiska samo ukoliko se isti brzo menja i ukoliko se pri svakoj promeni pojavljuju nova naelektrisanja na povrinama kristala.

95 3.1.3.4. Magnetostriktivni instrumenti za merenje pritiska Magnetostriktivni efekat predstavlja efekat promene magnetne permeabilnosti feromagnetnih materijala kada su izloeni naprezanju na pritisak, istezanje ili torziju. Efekat je nelinearan i zavisi od temperature, kao i od prethodne obrade materijala. Pored toga javljaju se znatni efekti histerezisa pri poveanju ili smanjivanju pritiska. Instrumenti koji koriste ovaj princip su veoma jednostavni i bez pokretnih elemenata.

Slika 3.2-40 Magnetostriktivni mera pritiska Pritisak deluje na jezgro od feromagnetnog materijala (najee legure od 63% Ni i 37% Fe). Permeabilitet se meri preko indukcije uz pomo namotaja kroz koje prolazi naizmenina struja. Kalem i jezgro se nalaze u metalnom kuitu koje pojaava magnetno polje i titi kalem od spoljanjih uticaja na indukciju. Ovakav ureaj moe da meri sile od nekoliko grama do nekoliko tona. Deformacija jezgra pri delovanju pritiska je veoma mala i iznosi do mekoliko mikrona. Ovakav ureaj moe da meri pritiske u vrlo irokom opsegu. Moe da meri konstantne pritiske ili promene pritiska uestanosti do 10 kHz. 3.1.4. MERENJE MALIH POMERANJA PREKO ELEKTRINIH VELIINA Kod primarnih metoda za merenje pritiska veina osetnih elemenata pretvara pritisak u deformaciju, odnosno pomeranje. Pomeranja elemenata za merenje pritisaka se mogu meriti sa daleko veom osetljivou i tanou pomou elektrinih metoda, ime se jako proiruje oblast primene pojedinih metoda, ubrzava odziv i smanjuju kako statike tako i dinamike greke. Mala pomeranja se najee mere preko promene kapaciteta, induktivnosti i otpora. 3.1.4.1. Merenje malih pomeranja preko promene elektrinog kapaciteta Ako se posmatraju dve krune ploe kondenzatora postavljene na malom rastojanju d<< r kapacitet kondenzatora koji one predstavljaju se moe izraziti na sledei nain:
CF = 0.278 r2 d

gde je - dielektrina konstanta materijala izmeu ploa

Oigledno je da je kapacitet u funkciji ugiba jedne od ploa kondenzatora, pod uslovom da su sve ostale veliine konstantne. Osetljivost ovog meraa pomeranja je proporcionalna povrini ploa i obrnuto proporcionalna kvadratu njihovog rastojanja. Linearna karakteristika kapacitivnog pretvaraa se moe dobiti ako se meri relativna promena kapaciteta.

96

Slika 3.2-41 Kapacitivni mera razlike pritiska Kapacitivni merai pomeranja spadaju u najosetljivije i najpreciznije instrumente za merenje pomeranja. Pomou njih je mogue meriti pomeranja i reda veliine 10-8cm. Osnovna mana kapacitivnog meraa pomeranja je u tome to su kapaciteti vodova od meraa do instrumenta za merenje kapaciteta esto reda veliine kapaciteta koji se meri i sve promene u dielektrikim osobinama izolacije vodova odraavaju se na tanost merenja. 3.1.4.2. Merenje malih pomeranja preko promene induktiviteta Na bazi promene induktiviteta zasnovan je niz metoda merenja pomeranja i pritiska. Jedna od najvie upotrebljavanih metoda jeste metoda diferencijalnog transformatora. Ovaj pretvara se sastoji od transformatora koji ima tri navoja, dva sekundarna (S1 i S2) i jedan primarni (P). U upljinama navoja transformatora se nalazi gvozdeno jezgro (C). Kroz primarni navoj prolazi naizmenina struja frekvencije od 50 Hz do 20 000 Hz, u zavisnosti od konstruktivnog reenja. Sekundarni navoji su obrnuto namotani, tako da pri nekom neutralnom poloaju jezgra induktivna elektromotorna sila u jednom navoju ponitava silu u drugom navoju i izlazni napon je E0= 0.

Slika 3.2-42 ematski prikaz diferencijalnog transformatorai njegov presek Ukoliko se jezgro aksijalno pomeri u jednom ili drugom smeru elektromotorne sile vie nisu uravnoteene i rezultantni napon nije jednak nuli. Karakteristika transformatora je linearna u nekom opsegu pomeranja. Pri prolazu kroz nultu taku menja se faza induktivne struje u sekundaru za 1800. Osetljivost diferencijalnog transformatora u linearnom delu ide do 10 mV / 0,01 mm. Najmanja pomeranja koja se mogu meriti iznose nekoliko desetih delova mikrona. U neutralnom poloaju stvarni napon nikada nije jednak nuli ve se uvek javlja mali zaostali napon reda veliine manje od 1% od napona na kraju linearnog dela.

97 Greke ovakvih instrumenata su reda veliine 0,5% od maksimalnog opsega. Istog reda veliine su i odstupanja od linearnosti. Promene temperature vrlo malo utiu na tanost merenja. 3.1.4.3. Merenje malih pomeranja preko promene elektrinog otpora merne trake Promena otpora metalne ice ili metalnog ili poluprovodnikog filma pri mehanikim deformacijama (istezanju) moe se koristiti za merenje deformacija ili sila koje izazivaju deformacije, pa samim tim i za merenje pritiska kada su primarni elementi sa elastinim deformacijama. U upotrebi su elementi sa slobodnom icom koja menja otpor pri istezanju ili elementi kod kojih je metalna ica, traka ili metalni ili poluprovodniki film ugraen u tanku traku od izolatora, tako da se otpor ice ili filma menja sa istezanjem trake.
Elementi sa slobodnom icom

Ovi elementi se upotrebljavaju najvie u tenzometrima za merenje sila, a takoe i u elijama za merenje optereenja i pritisaka. Na sledeoj slici prikazano je jedno konstruktivno reenje elije za merenje teina ili srednjih i visokih pritisaka koje se upotrebljava u procesnoj industriji.

Slika 3.2-44 elija za merenje pritiska elija se sastoji od metalnog suda (1) iji poklopac predstavlja elastina membrana koja je izloena pritisku (2). Sredina membrane je oslonjena na metalni cilindar koji povezuje etiri krstasto postavljene lisnate opruge (3). Drugi kraj ovih opruga je ukljeten u cilindru na dnu suda. Preko opruga koje su prekrivene slojem izolatora namotana je tanka metalna ica (nikl,manganin ili izoelastik) (4). U sudu je postavljen i kalem sa neoptereenim namotajima od iste ice i sa istim poetnim otporom (5). Pri delovanju pritiska na povrinu membrane ona se ugiba i pritisak se prenosi na opruge. Opruge se pod dejstvom sile razmiu i namotaji ice se proporcionalno isteu. Namotaji (4 i 5) su vezani u dve grane Vitstonovog mosta tako da se sve promene otpora u namotaju (4) manifestuju izlaenjem mosta iz ravnotee. Temperaturne varijacije se kompenzuju na taj nain to se pri promeni temperature elije menja otpor oba namotaja u istom iznosu, tako da most ostaje uravnoteen.

98
Elementi sa ugraenom icom ili filmom (merne trake)

Standardni elementi za merenje deformacija, odnosno napona i pritiska, u novije vreme su elementi sa icom ili filmom od metala ili poluprovodnika ugraenih u mernu traku koja se lepi na povrinu ija se deformacija meri. ica, traka ili film od metala ili poluprovodnika su ugraeni izmeu dva sloja hartije i plastike, tako da ovi izolacioni slojevi i poluprovodnik mehaniki ine jednu celinu i cela traka se istee kao homogeno telo. Ukupna debljina trake je manja od 0,1 mm, dok oblik i dimenzije mogu biti razliiti, na primer pravougaonik 25x10 mm.

Slika 3.2-45 Merne trake (a) sa icom (b) sa filmom U oba sluaja, prikazana na slici, za krajeve poluprovodnika su zavareni ili zalemljeni vodovi veeg poprenog preseka za koje se vezuju provodnici Vitstonovog mosta. Ovakva traka se pogodnim lepkom ili cementom vezuje neposredno na povrinu ija se deformacija meri. Odstupanje od linearnosti je reda veliine 1%, dok je tanost merenja oko 0,1%.