1.

POJAM I PREDMET FINANSIJSKOG MENADMENTA FM se moe predstavljati dvojako: a) nauna disciplina bavi se teorijom i metodologijom upravljanja novanim tokovima u P; b) funkcija P obuhvata aktivnosti P kao to su sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom P. Glavni zadatak FM kao funkcije P je obezbeivanje stabilnih izvora finansiranja. FM predstavlja specijalizovani vid menadmenta koji odraava fundamentalne osnove strategije menadmenta. Neophodno je da uvek prognozira, planira i ocenjuje kako e pojedina odluka uticati na efikasnost P, privrednu granu i nacionalnu privredu u celini. Specifinost FM je u tome to se on temelji na nekoliko kategorija: vrednost novanih resursa, novani tokovi, preduzetniki i finansijski rizici, cena kapitala, efikasno trite, obrt kapitala, solventnost (produena likvidnost mogunost izmirenja svih dospelih obaveza u duem vremenskom periodu) Kod predmeta postoje dva pristupa FM: 1. tradicionalni pristup finansijama P - bavi se problemima finansiranja, pribavljanja kapitala iz razliitih izvora, problemima pravnih i finansijskih odnosa P i finansijskih institucija koje obezbeuju kapital 2. savremeni pristup finansijama P ovaj pristup treba da odgovori na 3 bitna pitanja i to: koju vrstu sredstava P treba da pribavi (obrtna + osnovna sredstva), koliki ukupan obim sredstava P treba da ima (zavisi od ciljeva poslovanja), kako potrebna sredstva treba da budu finansirana (kombinacija tj. mix razliitih izvora pribavljanja sredstava) 2.GLAVNI FINANSIJSKI CILJ PREDUZEA Je maksimizacija profita dobiti. 70% preduzea u Srbiji je a.d. Da bi poveali vrednost imovine i maximizirali profit akcionari donose 3 bitne odluke: - odluka o investiranju (ulaganju - koliko brzo fin. resurs moe da se pretvori u drugi resurs) - odluka o finansiranju (koliko je potrebno da se izdvaja u neki fond - najvei cilj akcionara da se izdvaja u fond dividendi; najvei cilj drave da se izdvaja u fond za akumulaciju i fond za dividende; najvei cilj radnika da se izdvaja u fond za akumulaciju) - odluka o dividendi i zadranom dobitku (poveanje ili smanjenje trine vrednosti akcija i vrednosti preduzea; povezanost sa tritem hartija od vrednosti) 3.SPOREDNI FINANSIJSKI CILJEVI PREDUZEA Pored glavnog postoje i dva sporedna finansijska cilja P: 1. maximalizacija neto dobitka u duem vremenskom periodu 2. jaanje finansijske snage P.- ine je dve komponente: a) kvantitativna finansijska snaga predstavlja vrednost i obim imovine b) kvalitativna finansijska snaga sposobnost plaanja, finansiranja, investiranja.

4.FINANSIJSKA TEDNJA tednja predstavlja deo dohotka ija se potronja odlae za kasnije. Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu tednju u obliku novca mogu se podeliti u 3 sektora: 1. stanovnitvo - suficitna tj. pozitivna tednja 2. privredni subjekti - deficitna 70% a suficitna 30% 3. dravni sektor - deficitna tednja 5.FINANSIJSKA AKTIVA Predstavlja predmet trgovine na finansijskim tritima. Ona predstavlja aktivu, plasmane za subjekte kojih ih poseduju jer oni za njih predstavljaju investiciju. Finansijska aktiva se sastoji iz sledeih instrumenata: 1. hartije od vrednosti (pisani dokumenti koji svojim vlasnicima daju odreena prava) mogu biti - osnovne hartije od vrednosti obuhvataju II grupe i to: a) hartije od vrednosti instrumenti duga (obveznice, sertifikati, komercijalni zapisi i note) b) hartije od vrednosti vlasniki instrumenti (akcije) - izvedene hartije od vrednosti - fjuersi, forvardi 2. novac 3. devize 4. zlato (poluge ingoti uvaju se kod NBS i ine ozbiljnu deviznu zlatnu rezervu). 6.CENTRALNA BANKA - FINANSIJSKA INSTITUCIJA CB spada u red najznaajnijih finansijskih institucija. Ona emituje kvalitetne hartije od vrednost i vri operacije na otvorenom tritu. Ulogu CB ima NBS. CB izdaje i oduzima dozvole za rad. 7.NARODNA BANKA SRBIJE Zakon o Narodnoj banci Srbije 2003 godine. NBS u svom sastavu ima i Zavod za izradu novanica i kovanog novca Topider. NBS odobrava kredite poslovnim bankama za premoivanje trenutne nelikvidnosti. Osnovni cilj NBS: - postizanje cenovne (monetarne) stabilnosti podrazumeva da u privredi cene ne podleu inflaciji, da bude umerena inflacija, da se povrati sistem poverenja u nacionalnu valutu - ouvanje finansijske stabilnosti podrazumeva da klijenti imaju poverenja u banke). U Srbiji vlada zdrav fin. sistem Funkcije NBS: - utvrivanje i sprovoenje monetarne politike - voenje politike kursa dinara - uvanje deviznih rezervi i upravljanje njima - izdavanje novanica i kovanog novca - staranje o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema. Organi NBS: 1. Monetarni odbor utvruje monetarnu politiku, ine ga guverner i 3 viceguvernera 2. Guverner bira ga Narodna skuptina 3. Savet 4 lana.

Najznaajniji poslovi: - utvrivanje monetarne politike - regulisanje koliine novca u opticaju - utvrivanje politike kursa dinara - regulisanje visine i naina odravanja minimalna likvidnosti banaka - poslovni platnog prometa u zemlji i inostranstvu - poslovi izdavanja novanog i kovanog novca - davanje dozvola za rad poslovnim bankama 8.DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE su: 1. banke institucija koja prikuplja slobodna novana sredstva depozite, odobrava kredite i obezbeuje transakcioni novac plaanja. Deli se na: univerzalne, komercijalne, investicione. 2. tedne i kreditne asocijacije 3. tedionice 4. kreditne unije 5. tedno kreditne zadruge 6. finansijske kompanije. 9.NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Njih svrstavamo u III grupe: 1. ugovorno finansijske institucije osiguravajua drutva i penzioni fondovi 2.investicioni fondovi 3.ostale finansijske institucije. 10.BERZE Berza je organizovani prostor u fizikom i poslovnom smislu na kome se po strogo utvrenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaanja. Berze su dune da u svom poslovanju obezbede: zakonito obavljanje trgovinom, zatitu interesa uesnika na berzi, potovanje pravila i standarda berze, informacije za javnost o svim injenicama znaajnim za rad berze. U odnosu na predmet trgovine berze se dele na: 1. robne berze gde se trguje raznim vrstama roba (ito, mesto, obojeni metali) kod nas Novi Sad 2. finansijske berze mogu biti univerzalne (na njima se trguje hartijama od vrednosti, novcem, devizama i zlatom) i specijalizovane (na njima se trguje samo odreenim berzanskim materijalom na pr devizne berze, berze zlata i plemenitih metala) i nalazi se u Beogradu. Najvei svetski berzanski centri su Njujork, London, Tokio, Frankfurt, ikago. 11.BERZANSKI POSREDNICI Su dileri (zarauju na razlici prilikom prodaje), brokeri (rade za proviziju), banke, osiguravajua drutva. 12.POJAM FINANSIJSKIH TRITA F T su organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata.

Finansijsko trini sistem se sastoji iz vie ft i elementi su: finansijska tednja, finansijski instrumenti, fin. Institucije, fin. Trita preko kojih se vri kupoprodaja. Preko ft obavlja se kupoprodaja: novac, hartije od vrednosti, potraivanja. 13. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FIN. TRITA kontinuelnost (putem interneta- na sajtu videti koliko vrede akcije na berzi) internacionalizacija i globalizacija (povezivanje u globalno trite) finansijske inovacije (kreditne kartice) deregulacioni tokovi (drava se to manje mea u funkcionisanje FT-a).

14.TRITE NOVCA Predstavlja mesto na kome se susree ponuda i tranja za razliitim oblicima kratkorone finansijske aktive iji je rok dospea krai od 1 godine. Na tritu novca se trguje kratkoronim finansijskim instrumentima kao to su: - iralni novac (bezgotovinska plaanja) - kratkorone hartije od vrednosti (ek,menica) - zlato - plemeniti metali. 15.TRITE KAPITALA !!! Je institucionalno organizovani prostor na kome se susreu ponuda i tranja za dugoronim finansijskim instrumentima. Na tritu kapitala se trguje dugoronim finansijskim instrumentima i to su: akcije, dugoroni krediti, dugorone obveznice, polise osiguranja, penzioni fondovi. Ciljevi trita kapitala su: - obezbeivanje neophodnog kapitala za privredni razvoj nacionalne ekonomije - alokacija kapitala u najprofitabilnije privredne grane i najisplativije investicije - ostvarivanje najveeg mogueg prihoda po osnovu vlasnitva nad kapitalom - ostvarivanje maksimalno mogueg obima kapitala. Drava kao uesnik na tritu kapitala ima ulogu regulatora i kontrolora kao i ulogu investitora. 16.DEVIZNO TRITE Je specijalizovani deo finansijskih trita na kome se trguje deviznim sredstvima plaanja. Na ovom tritu obavljaju se sledei poslovi: - kupuju i prodaju strana sredstva plaanja - utvruje devizni kurs - usklauje se ponuda i tranja za devizama - upravlja se deviznim nacionalnim rezervama. Instrumenti deviznog trita su: - strane novane jedinice - transferi (Western union) - menice inostrane - ekovi inostrani.