Seanje na oca

Tek sada smem da ga se seam posle tolikih tunih godina i dana. elo mu se sijalo kao da su misli od plamena, dlanovi mirisali na lisku duvana; iao je dignutog desnog ramena.

Zato li je u osmehu imao neeg detinjega? Zato li je urio uvek kao da mu je zima i kao da ide ispod kakvog stega? Zato mu je rame bilo dinuto kao krilo heruvima?

Moda je kraj boanskog nekog saputnika hitao, i hitao se dii do njegovog stasa; moda je zato padala svetlost sa njegovom lika i toplina iz njegovog glasa.

Ali tamni sad pomalo u ivota tami njegov glas i osmeh i elo puno sjaja, samo u snu, kad smo opet sreni i mladi, i sa svojom duom sami, setim se jasno njegove rei, hoda i zagrljaja.

U snu mi se samo ivo uini, kad proe pono i bude blizu zori, kao da na nedoglednoj nekoj puini s nekim, koga ja ne znam, tiho zbori.

U snu samo njegov lik ugledam ceo kao i pre dok smo iveli zajedno u ovom kraju, i vidim ga kao da opet negde urno gre i kao da oi njegove neto to ja ne znam znaju.