ANALIZA POTENCIJALNIH NAINA OTKAZA HIDRAULINOG SISTEMA KAMIONA TAM-4500 PRIMENOM METODE ANALIZE STABLA OTKAZA FTA

Dipl.ing.mas. Kosti Milo

Trstenik, 2011

SADRAJ: 1. Uvod.......................................................................................................................2 2. Opis komponenata hidraulikog sistema kamiona TAM......................................4 2.1. Rezervoar.........................................................................................................4 2.2. Zupasta pumpa...............................................................................................4 2.3. Viestepeni radni cilindar................................................................................6 2.4. Regulator pritiska............................................................................................6 2.5. Prelivni ventil..................................................................................................7 2.6. Cevovodi.........................................................................................................8 2.7. Crevovodi........................................................................................................9 2.8. Prikljuci..........................................................................................................9 2.9. Zaptivke.........................................................................................................10 3. Princip rada hidraulinog sitema kamiona TAM..................................................11 4. ema ralanjavanja hidraulinog sistema kamiona TAM...................................12 5. Stablo otkaza za vrni dogaaj hidraulinog sistema kamiona TAM...................13 6. Zakljuak...............................................................................................................15

-1-

1. UVOD

Metoda Analize stabla otkaza razvijena je ranih ezdesetih godina 20. veka u SAD -u. Idejni tvorac metode je Votson (H.A.Watson) iz firme Bell Telephone Laboratories. On je u toku 1961. i 1962. godine razradio i primenio ovu metodu u analizi sigurnosti sistema za lansiranje raketa tipa Minute-man, za potrebe ratnog vazduhoplovstva SAD-a. Prvi objavljeni radovi vezani za ovu metodu su referati Hesla, redera i Deksona (D. F. Haasl, R. J. Shreder i V.R.Jakson) firme Boeing na simpozijumu o pouzdanosti Dravnog Univerziteta u Vaingtonu 1965. godine. Ta godina se ujedno smatra kao vreme kada je metoda FTA dobila svoj dananji oblik. Zbog toga se u literaturi iz predmetne oblasti moe nai da je strukturnu formalizaciju konstrukcije stabla otkaza izvrio Hesl 1965. godine. Od sredine ezdesetih godina prolog veka do danas metoda Analize stabla otkaza se iroko primenjuje za istraivanje pouzdanosti, sigurnosti i za dijagnostiku otkaza velikog broja sloenih tehnikih sistema. Metodologija analize stabla otkaza obuhvata: 1. definisanje tehnikog sistema, 2. utvrivanje granica i ciljeva tehnikog sistema, 3. definisanje vrnog dogaaja, 4. sistematsko prikupljanje podataka o sistemu i njihovu analizu, 5. formiranje stabla otkaza za utvreni vrni dogaaj, 6. proveru i usvajanje stabla otkaza, 7. kvalitativnu i/ili kvantitativnu analizu, 8. razmatranje rezultata i proveru njihove kompletnosti i podudarnosti sa zahtevanim, 9. usvajanje rezultata i 10. prezentacija rezultata i predlog korektivnih mera. Pri formiranju stabla otkaza, briljiv izbor vrnog dogaaja je veoma znaajan za uspeh analize. Ukoliko je dogaaj isuvie opti, analiza postaje sloena i njome se ne moe upravljati. U suprotnom, ako je dogaaj isuvie specifian, analiza ne obezbeuje dovoljno dobar uvid u sistem. Na osnovu dobijenih i usvojenih rezultata posredstvom stabla otkaza, daju se predlozi korektivnih mera sa ciljem otklanjanja uoenih nedostataka ili predlozi alternativnih reenja. Takoe, mogu se doneti odluke o kontroli proizvodnog procesa ili o preuzimanju rizika. Primenom odgovarajuih obrazaca dokumentuju se rezultati analize, ime se obezbeuje da predloene mere budu i sprovedene. Od analitiara se zahteva da pre nego to pristupi formiranju stabla otkaza, veoma dobro proui sistem sa stanovita pojave otkaza. Kada je stablo otkaza usvojeno, u zavisnosti od krajnjeg cilja primene ove metode, moe se vriti kvalitativna i/ili kvantitativna analiza. Na kraju analize, na osnovu dobijenih i usvojenih rezultata, slede predlozi korektivnih mera u cilju otklanjanja uoenih nedostataka i poboljanja pouzdanosti i kvaliteta razmatranog sistema.

-2-

Korieni simboli

-3-

2. OPIS KOMPONENATA HIDRAULINOG SISTEMA KAMIONA TAM

2.1

Rezervoar

Rezervoari su komponente hidraulinog sistema ija je glavna namena smetaj radne tenosti. Konstrukcija rezervoara i njegov poloaj treba da omogue lako punjenje i kontrolu radne tenosti, lako odravanje i dobro odvoenje toplote.

Sl. 2.1. Rezervoar

2.2

Zupasta pumpa

Pumpe su komponente hidraulinog sistema koje mehaniku energiju pogonskog motora (u ovom sluaju motora SUS) pretvaraju u hidraulinu energiju, odnosno energiju pritiska i energiju kretanja radne tenosti. Radni element zupaste pumpe su zupci zupanika, a radne komore su meuzublja.Zupasta pumpa sa spoljnjim ozubljenjem sastoji se od jednog para meusobno spregnutih zupanika, postavljenih u telo pumpe koje ih obuhvata sam malim zazorima. Pumpa dobija mehaniku energiju od pogonskog motora preko radnog vratila (5). U telu pumpe postoji usisni otvor, koji je povezan sa rezervoarom, i potisni otvor, koji je povezan sa potisnim vodom.Usisni i potisni otvori se nalaze naspram izlaska i ulaska zubaca u zahvat. Za vreme obrtanja zupanika, zupci potiskuju radnu tenost iz radnih komora u potisni vod, a praznina koja nastaje u meuzublju prouzrokuje usisavanje radne
-4-

tenosti kroz usisni vod. Zahvaenu tenost svaka radna komora nosi po spoljanjem obimu od usisnog ka potisnom vodu.zbog stalnog potiskivanja stalne radne tenosti u prostor ispred potisnog otvora i u potisnom otvoru pumpe poveava se pritisak, odnosno radma tenost dobija energiju pritiska i energiju kretanja. Zupaste pumpe su jednostavne za izradu, odravanje i rukovanje. Pouzdane su u radu na razliitim temperaturama (-20C do +80C). Sitne neistoe nisu smetnja za rad pumpe. Nedostatak zupastih pumpi je buka pri radu na visokim pritiscima i sa velikim brojem obrtaja. Zupaste pumpe najee rade na niskim i srednjim pritiscima (do 250 bar) i imaju relativno veliki protok (od 1 do 160 l/min).

Sl. 2.2. Eksploudovani prikaz komponenata zupaste pumpe

Sl. 2.3. Prikaz toka fluida pri radu zupaste pumpe

-5-

2.3

Viestepeni radni cilindar

Viestepeni-teleskopski radni cilindar sastoji se iz nekoliko cilindara koji ulaze jedan u drugi, pri cemu, osim spoljanjeg, ostali imaju ulogu klipa i klipnjae. Pri radu je ukupan hod svih cilindara-klipnjaa vei od duine spoljanjeg cilindra. Radna tenost ulazi u komoru (1) spoljanjeg cilindra (6), potiskuje klip-cilindar (2) i ispunjava radnu komoru (3), dok klip-cilindar (4) miruje. Kada se zavri hod cilindra (2) i ispuni radna komora (3), poinje potiskivanje klipa (4) sa klipnjaom (5) koja vri rad. Viestepeni radni cilindar je jednosmernog dejstva kada se radna tenost dovodi samo sa jedne strane, a cilindri-klipovi se vraaju pod dejstvom sopstvene teine tereta. Viestepeni radni cilindar je dvosmernog dejstva kada se radna tenost dovodi sa obe strane, pa su oba hoda radna.

-6-

Sl. 2.4. Jednosmerni teleskopsi cilindar

2.4

Regulator pritiska
-7-

Regulator pritiska slui da podesi pritisak ili da ga odrava konstantnim. Na slici su oznaeni delovi regulatori pritiska sa direktnim dejstvom: 1-klip, 2kuite, 3-opruga, 4-upravljaki vod, 5-nepovratni ventil, 6-brava. Klip (1) u izlaznom poloaju uravnoteava sa desne strane sila opruge (3), a sa leve strane pritisak radne tenosti iz voda A. Radna tenost iz voda P prelazi u vod A (rafura) kroz sueni otvor, gde se priguuje usled lokalnih otpora, zbog ega je u vodu A smanjen pritisak. Ako se u vodu A smanji pritisak, smanjuje se i pritisak radne tenosti na elo klipa, pa sila opruge pomera klip ulevo. Prolaenje radne tenosti se poveava, a time i pritisak u vodu A. Ako se u vodu A povea pritisak, sila pritiska radne tenosti na elo klipa pomera klip udesno, sabijajui oprugu. Prolaz radne tenosti se suava, a time se smanjuje pritisak u vodu A. Porast pritiska u vodu A je ogranien. Za vei porast pritiska radne tenosti u vodu A klip se pomera udesno, dok se prostor oko klipa koji je oznaen sa K ne povee sa vodom A. Viak radne tenosti iz voda A oticae kanalom kroz sredite klipa u rezervoar T, ime se pritisak u vodu A odrava konstantnim.

Sl. 2.5. Regulator pritiska

2.5

Prelivni ventil

Prelivni ventili ograniavaju pritisak u hidraulinom sistemu, odnosno spreavaju poveanje pritiska iznad oderene vrednosti, ime se zatiuje sistem. Delovi prelivnog ventila su: 1-radni element, 2-opruga i 3-sedite. Ako je sila pritiska opruge na radni element vea od sile pritiska radne tenosti, radni element (kuglica, konus, ploica,tanjiri) nalee na sedite, ime je ventil zatvoren. Kada sila pritiska radne tenosti na radi element postane vea od sile poruge, radni element se pomera i sabija oprugu, ime se ostvaruje veza izmeu potisnog i prelivnog voda. Kada sila pritiska radne tenosti opadne, radni element ponovo nalee na sedite. Menjanjem
-8-

prednapona opruge pomou vijka, menja se i sila pritiska radne tenosti koja otvara ventil. Obino se ventil, onosno opruga, podesi tako da pritisak koji otvara ventil bud eza 10 do 20% vei od radnog pritiska.

Sl. 2.6. Prelivni ventil

2.6

Cevovodi

Cevovodi su krute metalne cevi. U hidraulinom sistemu se koriste eline beavne cevi, cevi od bakra, aluminijuma i njihovih legura. Za savijanje cevovoda postoje iskustvene norme o dozvoljenim poluprenicima savijanja. Pri savijanju cevi se ispunjavaju rastresitim materijalom kao to su pesak, sitne olovne kuglice i drugo, da se na mestu savijanja ne bi smanjio popreni presek c evi. Cevovodi se privruju obujmica. Rastojanje izmedju obujmica zavisi od prenika i debljine zidova cevi.

-9-

Sl. 2.7. Neki izgledi hidraulinih cevi

2.7

Crevovodi

Crevovodi su elastini cevni vodovi koji povezuju pokretne delove hidraulinog sistema, kao i delovi koji vibriraju pri radu. Izrauje se od prirodne ili sintetike gume, koja se spolja ojaava pamunim ili metalnim omotaem. Duina crevovoda treba da je vea od rastojanja delova koji se spajaju, kako bi se omoguilo njihovo kretanje. Crevovodi s e koriste samo kada je neophodno, jer imaju relativno kratak vek trajanja. Osetljivi su na spoljna optereenja, vibracije, visoke pritiske i visoke temperature.

Sl. 2.8. Neki izgledi hidraulinih creva

- 10 -

2.8

Prikljuci

Zadatak prikljuaka je da meusobno povezuju cevi, kao i da povezuju cevi sa ostalim komponentama hidraulinog sistema.

Sl. 2.9. Neki od hidraulinih prikljuaka

2.9

Zaptivke

Zaptivke su elementi kojima se spreava curenje radne tenosti u hidraulinim sistemima. Pored toga to spreavaju curenje radne tenosti, treba da imaju i sledea svojstva: da ne dozvole ulazak praine i vodene pare, da ne dovede do promene svojstva radne tenosti, da se lako i brzo menjaju i odravaju uz minimalne trokove. U praksi se razlikuju dve vrste zaptivanja: zaptivanje nepokretnih spojeva i zaptivanje pokretnih spojeva.
- 11 -

Dobro zaptivanje obezbeuje hidraulinom sistemu efikasnost, pouzdanost u radu i dug vek trajanja.

Sl. 2.10. Neki od oblika zaptivki

3. PRINCIP RADA HIDRAULINOG SISTEMA KAMIONA TAM-4500

Oznaeni delovi na emi su: 1-ventil za rastereenje, 2-viestepeni radni cilindar, 3prelivni ventil, T-rezervoar, P-zupasta pumpa. Hidraulini sistem kamiona TAM-4500 ima funkciju podizanja sanduka i istovara tereta. Pumpa dobija pogon od motora vozila, usisava radnu tenost iz rezervoara i potiskuje je u potisni vod. Neutralni poloaj: -ventil za rastereenje je otvoren. Radna tenost prolazi kroz ventil za rastereenje i vraa se u rezervoar. U hidraulinom sistemu nema pritiska, a za pumpu se kaze da radi na prazno.

- 12 -

Radni poloaj: -ventil za rastereenje (1) je zatvoren, ime je onemoguen prolazak radne tenosti. Radna tenost je usmerena prema teleskopskom radnom cilindru (2), koji se izvlai i podie sanduk vozila. Kada se teleskopski radni cilindar nagne za ugao 27, dolazi do naglog poveanja pritiska i otvara se prelivni ventil (3), ime se odvodi jedan deo radne tenosti u rezervoar i spreava dalje izvalenje teleskopskog radnog cilindra. Kada je istovar izvren, otvara se ventil za rastereenje, ime se radna tenost od pumpe vraa u rezervoar. U hidraulikom sistemu opada pritisak, sanduk vozila se sputa usled sopstvene teine, a teleskopski radni cilindar se uvlai. Radna tenost iz teleskopskog cilindra vraa se u rezervoar preko ventila za rastereenje.
T

3 Hidrauliki sistem kamiona TAM

4. EMA RASLANJAVANJA HIDRAULINOG SISTEMA KAMIONA TAM-4500

- 13 -

ema ralanjavanja hidraulikog sistema kamiona TAM

PODSISTEM ELEMENT SKLOP PODSKLOP

Rezervoar za ulje

Telo rezervoara Poklopac otvora za ienje Nagnuti pod za icenje Vijak otvora za isputanje ulja Pokaziva nivoa radne tenosti Otvor za nalivanje sa filterom

T
Zupcasta pumpa Podsklop pogonskog vratila

Pogonski zupanik Pogonsko vratilo Lezaj Klin

P
Hidraulicki sistem kamiona TAM Podsklop gonjenog vratila Gonjeni zupanik Gonjeno vratilo Lezaj Klin Kuite Poklopac kuita Zaptivni element

Regulator pritiska

Kuite Klip Opruga Upavljaki vod Brava Radni element Zaptivni element Element za zatvaranje Nepovratni ventil Opruga Sedite ventila Visestepeni radni cilindar

Klip-cilindar 1 Klip-cilindar 2 Spoljanji cilindar Klipnjaa

Hidrauliki sistem kamiona TAM

Prelivni ventil

Radni element Opruga Sedite

- 14 -

Crevovodi Cevovodi Zaptivni elementi

Stablo otkaza za vrni dogaaja hidraulinog sistema kamiona TAM

+

Gubitak radne sposobnosti hidraulickog sistema kamionaTAM

Gubitak radne sposobnosti rezervoara za ulje Pucanje crevovoda Pucanje cevovoda

Gubitak radne sposobnosti zupcaste pumpe

Gubitak radne sposobnosti regulatora pritiska

Gubitak radne sposobnosti viestepenog radnog cilindra Gubitak radne sposobnosti prelivnog ventila +

Pojavljivanje vazduha u sistemu

A +

Procurivanje zidova rezervoara Habanje radnog elementa Habanje sedita +

Pucanje zaptivnih elemenata

Gubitak radne sposobnosti podsklopa pogonskog vratila

Gubitak radne sposobnosti podsklopa pogonskog vratila

Oteenje i pucanje zaptivki

Pucanje opruge

Istezanje opruge

Picanje zaptivnih elemenata Habanje cilindra 1 Pucanje cilindra 1 Habanje cilindra 2 Pucanje cilindra 2

Habanje spojanjeg cilindra Pucanje spoljanjeg cilindra

Pucane zuba zupcanika Pucanje klina

Otkaz leajeva

Pucanje vratila

Habanje zupanika

Pucanje aure

Pucane zuba zupcanika Pucanje klina

Otkaz leajeva

Pucanje vratila

5. STABLO OTKAZA ZA VRNI DOGAAJ HIDRAULINOG SISTEMA KAMIONA TAM

Habanje zupanika

Pucanje aure

- 15 -

Gubitak radne sposobnosti regulatora pritiska

Pucanje kuita Habanje klipa

Pucanje klipa

Pucanje opruge

Istezanje opruge

Habanje upravljakog voda Habanje kuglice

Pucanje zaptivnih elementa

Otkaz nepovratnog ventila

Pucanje opruge

Istezanje opruge

Habanje elementa za zatvaranje

Habanje sedita ventila

- 16 -

6. ZAKLJUAK
Primena FTA metode omoguava detaljno upoznavanje razmatranog tehnikog sistema sa stanovita pojave otkaza. Formiranjem stabla otkaza za dovoljno opti vrni doga|aj moe se evidentirati najvei broj naina otkaza elemenata sistema, to se moe iskoristiti kao osnova za analizu naina i posledica otkaza - FMEA. Uzrono definisanje stanja sistema, koja dovode do otkaza, moe se iskoristiti za potrebe odravanja kao i za dijagnostiku uzroka otkaza. Najvea povoljnost primene FTA analize je jer se moe koristiti u gotovo svakom period ivotnog ciklusa sistema.

- 17 -