MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II MALTERI Pod malterima se podrazumevaju vetaki kameni materijali koji se dobijaju kao rezultat ovravanja homogenizovanih

meavina agregata i veziva. Koriste se za: Zidanje svih vrsta zidova od kamena, graevinske keramike, kreno-silikatne opeke, betonskih i ljako-betonskih blokova i od elemenata od lakog betona, Spoljanje i unutranje malterisanje zidanih i betonskih zidova, betonskih stubova, greda i donjih povrina meuspratnih konstrukcija, Oblaganje (kao spojno sredstvo) zidnih i podnih povrina razliitim vrstama keramikih i kamenih ploa i ploica, Zatitu osnovnog - noseeg materijala/elemenata konstrukcije od razliitih uticaja (protivpoarna, hidroizolaciona, antikorozona zatita itd.), Poboljanje termoizolacionih i zvukoizolacionih svojstava objekata, Popunjavanje spojeva, injektiranje pukotina i upljina itd. Osnovne komponente maltera su: agregat, veziva, voda i dodaci malterima. Agregati se u malterskim meavinama koriste kao punioci. Osnovni zadatak im je zamena dela veziva u cilju samnjenja cene maltera i poboljanja nekih svojstava maltera (npr. smanjenje skupljanja, poveanje mehanikih karakteristika, poboljanje termoizolacionih svojstava itd.). U malterima se koristi sitnozrni agregat, tj. agregat krupnoe zrna do 4mm. Krupniji agregat se ne koristi, poto se malteri u najveem broju sluajeva primenjuju u vidu tankih slojeva ije debljine ne prelaze 3cm. Agregati za izradu maltera mogu biti organskog ili neorganskog porekla. Najee se za izradu maltera koristi reni pesak, a mogu se koristiti i: kvarcni pesak, mermerna zrna, usitnjene magmatske stene (granit, andezit, bazalt itd.), kameno brano (mermerno, andezitno itd.), ekspandirani perlit i vermikulit, granule ekspandiranog polistirola itd. U zavisnosti od primene maltera propisuju se uslovi kvaliteta za agregat, koje on mora da ispuni da bi se koristio za spravljanje maltera. Veziva predstavljaju najvaniju komponentu maltera. Vrsta primenjenog veziva utie na nain ovravanja, svojstva i primenu maltera. Za izradu maltera se mogu koristiti veziva neorganskog mineralnog i organskog porekla. Kao neorganska mineralna veziva koriste se: MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev
1

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II cementi (CEM I - portland cement, CEM II - portland-kompozitni cement, beli portland cement, specijalni cementi), graevinski kre (hidratisani kre i kreno testo), hidraulina veziva za zidanje i malterisanje, graevinski gips (malterski gips, tuk gips). Od organskih veziva za izradu maltera mogu se koristiti: polimerni lateksi, prakaste emulzije, vodorastvorljivi polimeri, tene smole (epoksidne smole), monomeri, katran i bitumen. Malteri nose naziv prema vrsti primenjenog veziva (kreni malter, cementni malter, kreno-cementni malter, epoksidni malter itd.) Veziva moraju da ispune svoje uslove kvaliteta propisane odgovarajuim standardima da bi se koristila za izradu razliitih vrsta maltera. Voda predstavlja osnovnu - strukturnu komponentu maltera kada se za njihovo spravljanje koriste neorganska mineralna veziva. U takvim sluajevima voda esto ima dvostruku ulogu: tehnoloku - omoguava povezivanje prakastih i zrnastih materijala i dobijanje malterskih meavina odreene "gustine" i hemijsku - omoguava odvijanje procesa hidratacije - vezivanja i ovravanja maltera u sluaju kada se kao vezivo koristi graevinski gips ili hidraulina veziva. Dodaci malterima ne predstavljaju osnovnu komponentu maltera. U cilju poboljanja svojstava sveeg ili ovrslog maltera, mogu se koristiti razliite vrste hemijskih i mineralnih dodataka. Hemijski dodaci su fabriki proizvedeni materijali organskog ili neorganskog porekla koji se dodaju malterima u malim koliinama (<5% u odnosu na masu cementa) u fazi spravljanja. Od hemijskih dodataka za spravljanje maltera se koriste: plastifikatori - poboljavaju ugradljivost i obradljivost sveeg maltera, hidrofobi - obezbeuju vodonepropustljivost ovrslog maltera, aeranti - vetaki uvlae vazduh u svei malter, poboljavaju ugradljivost i obradljivost
sveeg maltera i poveavaju otpornost na dejstvo mraza ovrslog maltera, akceleratori - ubrzavaju proces vezivanja i / ili ovravanja maltera.

Mineralni dodaci su fino usitnjeni materijali neorganskog porekla koji se dodaju malteru prvenstveno u cilju poboljanja plastinosti - ugradljivosti i obradljivosti maltera tj. poveanja sposobnosti zadravanja vode i produenja "otvorenog" vremena za rad na zidanju ili malterisanju. Mineralni dodaci, istorijski posmatrano, imaju duu primenu od hemijskih dodataka. MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev
2

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II Osnovi mineralni dodatak malterima je hidratisani kre, odnosno kreno testo, a mogu se dodavati i: elektrofilterski pepeo, silikatna praina, kameno brano i granulisana zgura. Najvaniji dodatak malterima je plastifikator. Naime, malterske smee najee slue za zidanje sa poroznim elementima i malterisanje isto takvih povrina, koje mogu vrlo brzo da izvuku vodu iz maltera koji, zbog toga, gubi svoja osnovna tehnoloka svojstva ugradljivosti i obradljivosti. Pri tome se malteri nanose u tankim slojevima bez primene posebnih postupaka za kompaktiranje. Dodavanjem plastifikatora neorganskog ili organskog porekla omoguava se malterskoj meavini da zadri ugradljivost i obradljivost u duem vremenskom periodu. Plastifikatori se najee dodaju malterima spravljenim sa cementom kao vezivom. Najee se kao plastifikator koristi hidratisani kre, koji ima veliku specifinu povrinu (oko 10000cm2/g) i hidrofilne estice, koje su sposobne da se obaviju tankim filmom vode i da, na taj nain, spree brzo izvlaenje vode iz maltera. U poslednje vreme se za spravljanje maltera sve vie koriste plastifikatori hemijskog porekla (reklamiraju se kao sredstva za spravljanje bezkrenih maltera). Boje za maltere su dodaci malterima, koji se primenjuju za spravjlanje dekorativnih maltera. Moraju biti postojane i ne smeju negativno uticati na svojstva maltera, prvenstveno na vezivanje i ovravanje. Kao boje za maltere koriste se: pigmenti i oksidi metala.

MALTERI NA BAZI MINERALNIH VEZIVA Osnovna oblast primene mineralnih veziva je izrada raznih vrsta maltera. Malteri na bazi mineralnih veziva imaju iroku primenu u graevinarstvu. Ovi malteri se mogu klasifikovati na razliite naine. VRSTE MALTERA Prema zapreminskoj masi malteri se dele na: lake (do 1500kg/m3), obine (od do 1500kg/m3 do 2200kg/m3), i teke (vee od 2200kg/m3). Prema broju upotrebljenih veziva, malteri mogu biti: prosti malteri - koji sadre jednu vrstu veziva; to su: kreni, gipsni, i cementni malter i MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev
3

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II sloeni malteri - koji sadre dve vrste veziva; to su: kreno-cementni i kreno-gipsni malter. Prema vrsti veziva razlikuju se: Kreni malter se koristi za zidanje i malterisanje zidova od kamena, opeke i raznih blokova. Dobija se meanjem hidratisanog krea ili krenog testa, peska i vode. Zapreminski odnos hidratisani kre (kreno testo) : pesak se kree u granicama: Vhk : Vp=1 : 1 do 1 : 4. Voda se dozira u koliini potrebnoj za dobijanje zahtevanog stepena ugradljivosti i obradljivosti (konzistencije).
3 Ukoliko se za spravljanje koristi krena kaa za spravljanje 1m krenog maltera mogu se upotrebiti koliine materijala date u tabeli 1.

Tabela 1 - Potrebne koliine materijala za 1 m3 krenog maltera Razmera Materijal (m3) 1:1 1:2 1:3 1:4 Kreno testo standardne konzistencije 0.55 0.40 0.31 0.256 Pesak Voda 0.55 0.14 0.80 0.16 0.93 0.18 1.024 0.200

Kreni malter se odlikuje velikom plastinou, malim vrstoama i sporim i neravnomernim ovravanjem. Mora ovravati u vazdunoj sredini. Nije postojan u vodi i pod uticajem vlage se relativno brzo raspada. Prilikom odreivanja sastava krenih maltera mogu se koristiti sledei podaci: specifina masa hidratisanog krea s,hk=2000 - 2300kg/m3 zapreminska masa hidratisanog krea u rastresitom stanju r,hk =400-450kg/m3 zapreminska masa hidratisanog krea u zbijenom stanju z,hk=650-750kg/m3 Gipsni malter se koristi za unutranje malterisanje zidova. Pod gipsnim malterom se podrazumeva ili samo meavina gipsa i vode, ili gipsa, vode i agregata (pesak, mermer u zrnu ili prahu itd.). Nisu pogodni za fasadna malterisanja poto je graevinski gips neotporan na vlagu, naroito na dejstvo mraza. Cementni malter se upotrebljava za zidanje i malterisanje svih vrsta zidova, izradu kouljica i podloga, injektiranje itd. Poseduje vee vrstoe, ali loiju ugradljivost i obradljivost u odnosu na ostale vrste maltera. U normalnim uslovima je vrlo postojan i trajan materijal. Predstavlja meavinu cementa, peska i vode. Razmere meanja vrstih komponenti po zapremini kreu se u granicama: Vc : Vp=1 : 1 do 1 : 4.

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II Malteri sa veim sadrajem cementa (1:1 i 1:2) zovu se masniji malteri i podloni su pojavi prslina to je posledica skupljanja cementa pri ovravanju. Malteri sa manjim sadrajem cementa se zovu posni malteri i imaju loiju ugradljivost. Voda se dozira u koliini potrebnoj za dobijanje zahtevanog stepena ugradljivosti i obradljivosti (konzistencije). U pojedinim situacijama koristi se meavina cementa i vode, pri emu se voda dozira u koliini od 0.4 do 0.5 od mase cementa. Orijentacione koliine materijala za spravljanje razliitih vrsta cementnog maltera mogu se uzeti iz tabele 2. Tabela 2 - Potrebne koliine materijala za 1 m3 cementnog maltera Razmera Materijal (m3) 1:1 1:2 1:3 1:4 Cement 0.665 0.450 0.336 0.268 Pesak Voda 0.665 0.430 0.900 0.400 1.008 0.350 1.072 0.330

Kreno-cementni (produni) malter koristi se za zidanje i spoljanje i unutranje malterisanje raznih vrsta zidova. Svojstva produnog maltera nalaze se izmeu krenog i cementnog maltera. Ovi malteri imaju manje vrstoe od cementnih maltera, ali bolju ugradljivost i obradljivost. Nastao je dodavanjem krea, kao plastifikatora, cementnom malteru radi poboljanja ugradljivosti i obradljivosti. Za spravljanje produnog maltera koriste se cement, kre, pesak i voda, sa razmerom meanja vrstih komponenti po zapremini: Vc : Vhk : Vp=1:1:5, 1:2:5, 1:1:6 i 1:2:6. Orjentacione koliine materijala za spravljanje razliitih vrsta produnog maltera mogu se uzeti iz tabele 3. Tabela 3 - Potrebne koliine materijala za 1 m produnog maltera Razmera Materijal 1:1:5 1:2:5 1:1:6 1:2:5 Cement, (kg) 270 230 240 210 Kreno testo, (m3) Pesak, (m ) Voda, (m )
3 3 3

0.190 0.950 0.280

0.330 0.820 0.280

0.170 1.020 0.270

0.290 0.870 0.270

Kreno-gipsni malter se koristi za unutranje malterisanje zidova. Kre ima ulogu plastifikatora i poboljava ugradljivost i obradljivost, a usporava proces vezivanja gipsnog maltera. Za spravljanje ovog maltera koriste se kre, gips, pesak i voda, sa razmerom meanja vrstih komponenti: Vg : Vhk : Vp=1 : 3 : 9, 1 : 2 : 6, 1 : 1 : 5 i 1 : 1.5 : 3.

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II Prilikom izrade ovih maltera prvo se meaju kre, pesak i voda, a gips se dodaje neposredno pred upotrebu maltera. Voda se i u ovom sluaju dozira do postizanja potrebne konzistencije. Za spravljanje gipsno-krenog maltera, orijentacione koliine 3 materijala za 1m mogu se usvojiti prema tabeli 4. 3 Tabela 4 - Potrebne koliine materijala za 1 m gipsno-krenog maltera Materijal Gips, (kg) Kreno testo, (m ) Pesak, (m ) Voda, (m ) U zavisnosti od namene razlikuju se: Malteri za zidanje, Malteri za malterisanje i Specijalni malteri. Malteri za zidanje Malteri za zidanje se upotrebljavaju za zidanje zidova i temelja od kamena, opeka i blokova od peene gline, i zidova od silikatne opeke, blokova od gas, peno i ljakobetona. Slue za ostvarivanje potrebne vrstoe zida. Kao malteri za zidanje mogu se upotrebljavati: kreni malter, kreno-cementni malter i cementni malter. Najee se pripremaju na gradilitu. Ako se radi o zidanju objekata viih spratnosti i noseih zidova koriste se malteri boljih mehanikih karakteristika (cementno-kreni malteri i cementni malteri). Portland cementi sa dodatkom pucolana ili sulfatno-otporni cementi koriste se za delove konstrukcija koji se nalaze u agresivnoj sredini. U sluaju da su u pitanju nii objekti, za zidanje nenoseih zidova i pregrada koriste se kreni ili kreno-cementni malteri za njihove nadzemne delove, a cementni malter za delove ispod hidroizolacije. Osnovni uslovi kvaliteta maltera za zidanje su: konzistencija, sposobnost zadravanja vode, klasa maltera, prionljivost i otpornost na dejstvo mraza. Konzistencija sveeg maltera za zidanje mora biti u skladu sa tabelom 5. Tabela 5 - Konzistencija maltera za zidanje Vrsta maltera Plastini malter Plastino-teni malter Teni malter Rasprostiranje (mm) < 140 140 - 200 > 200
6
3 3 3

Razmera
1:3:9 1:2:6 1:1:5 1:1.5:3

100 0.300 0.900 0.250

150 0.300 0.900 0.200

190 0.190 0.950 0.250

250 0.370 0.750 0.300

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II Na osnovu vrstoe pri pritisku pri starosti od 28 dana malteri za zidanje se mogu svrstati u klase, koje su prikazane u tabeli 6. Tabela 6 - Klase maltera za zidanje Klasa maltera M1 M2 M5 M10 M15 Srednja vrstoa pri pritisku (MPa) 1.0 2.0 5.0 10.0 15.0 Minimalna pojedinana vrstoa pri pritisku (MPa) 0.8 1.6 4.0 8.0 12.0

U sluajevima kada se od cementnog maltera za zidanje zahteva otpornost na dejstvo mraza, cementni malter mora da izdri 25 ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja, a da se vrstoa pri pritisku ne smanji za vie od 25%. Malteri za malterisanje Malteri za malterisanje slue za izradu ravnih glatkih ili specijalno obraenih povrina zidova. Osnovna uloga maltera za malterisanje je zatita zida od dejstva atmosferskih padavina, poveanje toplotno-izolacionih svojstava i postizanje boljeg estetskog izgleda zidova. Nanose se u nekoliko slojeva, a najei slojevi su: prvi sloj za ostvarivanje boljeg prianjanja, osnovni sloj i zavrni sloj. Prvi sloj se nanosi direktno na zid i predstavlja podlogu za ostale slojeve. Radi boljeg prianjanja, esto se na zid prvo nanosi, prskanjem ili premazivanjem pomou etke, tzv. "pric malter" - sloj tenog maltera. Dele se u dve grupe - obini malteri za malterisanje i dekorativni malteri, koji se mogu svrstati u specijalne maltere. Kao obini malter za malterisanje spoljanjih povrina zidova od kamena, opeke i blokova od keramike, i monolitnog betona koristi se kreno-cementni malter, a za donje delove zidova (sokle) tj. one koji su izloeni vlaenju - cementni malter. Za malterisanje unutranjih povrina zidova mogu se koristiti: kreni, kreno-gipsni, gipsni ili kreno-cementni malter. Osnovni uslovi kvaliteta maltera za malterisanje su: konzistencija, sposobnost zadravanja vode, MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev
7

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II klasa maltera, prionljivost i otpornost na dejstvo mraza. Konzistencija sveeg maltera za malterisanje mora biti u skladu sa tabelom 7. Tabela 7 - Konzistencija maltera za malterisanje Vrsta maltera Osnovni sloj Drugi osnovni sloj Zavrni sloj bez gipsa sa gipsom Rasprostiranje (mm) 200 - 220 160 - 180 160 - 180 180 - 220

Na osnovu vrstoe pri pritisku pri starosti od 28 dana malteri za malterisanje se mogu svrstati u klase, koje su prikazane u tabeli 8. Tabela 8 - Klase maltera za malterisanje Klasa maltera M1 M2 M5 M10 M15 Srednja vrstoa pri pritisku (MPa) 1.0 2.0 5.0 10.0 15.0 Minimalna pojedinana vrstoa pri pritisku (MPa) 0.8 1.6 4.0 8.0 12.0

U sluajevima kada se od cementnog maltera za malterisanje zahteva otpornost na dejstvo mraza, cementni malter mora da izdri 25 ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja, a da se vrstoa pri pritisku ne smanji za vie od 25%.

MALTERI POSEBNE NAMENE U maltere posebne namene (specijalne vrste maltera) ubrajaju se: dekorativni malteri, hidroizolacioni malteri, termoizolacioni i zvukoizolacioni malteri, reparaturni malteri, malteri za injektiranje, malteri za izvoenje zavrnih slojeva podova, malteri za zatitu od poara itd. Za spravljanje maltera posebne namene koriste se: mineralna veziva, MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev
8

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II polimerna veziva ili kombinacija mineralnih i polimernih veziva. Dekorativni malteri. Dekorativni malteri spadaju u maltere posebnih namena i koriste se za zavrnu obradu povrina unutranjih i spoljanjih zidova. Uglavnom se nanose na zidne povrine koje su prethodno obraene obinim malterom za malterisanje (najee produnim malterom). Zavrni sloj mora da zadovolji dekorativno - estetske zahteve. U sluaju da se nanosi na spoljne povrine zidova, mora istovremeno da poseduje zadovoljavajuu otpornost na atmosferske uticaje, odnosno da ima zadovoljavajuu trajnost. Za ovu grupu maltera najbitniji su sledei uslovi kvaliteta: male zapreminske deformacije (u periodu ovravanja ili promene temperaturnih uslova ne smeju se pojaviti prsline), malo upijanje vode, odgovarajua parodifuzna propustljivost, zadovoljavajua otpornost na dejstvo mraza, dobra prionljivost za podlogu, kompatibilnost sa podlogom, postojanost na UV zraenje, otpornost na agresivno delovanje rastvora ugljene i sumporne kiseline. Fasadni malteri se najee spravljaju kao obojeni - sa odreenim pigmentima. Svrstavaju se u grupu "plementih" maltera, pri emu se vizuelni efekat ostvaruje korienjem razliitih vrsta agregata sa odabranom bojom i krupnoom zrna i specijalnim postupkom obrade povrina. U okviru dekorativnih maltera najee se koristi beli cement. Dekorativni malteri su po pravilu cementno - kreni malteri i polimer - cementni malteri, a poslednjih godina koriste se i malteri na bazi "istih" organskih veziva koji se nanose u tankim slojevima (do nekoliko mm). Za spravljanje polimer-cementnih maltera se najee koristi polimer u obliku vodene disperzije polivinilacetata (PVA). Prednost ovih maltera u odnosu na klasine cementne maltere se ogleda u sledeim svojstvima: vea vrstoa pri pritisku (do 2 puta), vea vrstoa na savijanje (do 4 puta), manje zapreminske deformacije i manja sklonost ka pojavi prslina, manje upijanje vode i vea otpornost na dejstvo mraza i bolja prionljivost za podlogu. Dekorativni efekat fasadnih maltera se moe postii specijalnim postupcima obrade povrine maltera u sveem stanju ili u ovrslom stanju. Specijalna obrada povrina u sveem stanju se moe izvesti:

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II postupkom zaglaivanja glaalicama, perdaicama i pahtlama do dobijanja ravne i glatke povrine (zaglaeni malteri) (slike 1 i 2), postupkom "upanja" pomou valjaka sa razliitim reljefom (valjani malteri) (slika 3), postupkom "struganja" pomou razliitih glaalica i perdaica, koje pri zaglaivanju povrine povlae za sobom krupna zrna agregata, stvarajui eljeni efekat hrapavosti (zaribani i strugani malteri) (slike 4, 5 i 6) Postupkom prskanja (pricani malteri) posebnom opremom, bez dalje obrade povrine (slika 7) "kulije" postupkom, koji se moe dobiti na dva naina. Prvi nain se koristi u sluaju primene cementa kao veziva: malterska meavina, koja se sastoji iz cementne paste i krupnijih zrna agregata (ista granulacija), se, nakon poetka vezivanja cementa, ispira vodom pod pritiskom radi "ogoljavanja" krupnijih zrna agregata (slika 8). Drugi nain ostvarivanja kulije fasade je korienje maltera na bazi organskih - akrilnih veziva i krupnijih zrna agregata (ista granulacija). U ovom sluaju se efekat vidljih zrna agregata se ostvaruje bez posebne obrade, zahvaljujui prozirnosti akrilnih veziva (sl. 9).

Slika 1 - Izgled povrine maltera nakon zaglaivanja pahtlama

Slika 2 - Izgled povrine maltera nakon zaglaivanja metalnom gladilicom

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

10

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Slika 3 - Izgled povrine nakon ugraivanja i obrade "valjanog" maltera

Slika 4 - Nain obrade "zaribanih" maltera

Slika 5 - Postupak obrade povrine maltera struganjem perdaicom

Slika 6 - Izgled povrine nakon ugraivanja i obrade "struganog" maltera

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

11

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Slika 7- Nain nanoenja i izgled "pricanih" maltera

Slika 8 - Izgled "kulije" maltera dobijenih ispiranjem cementne paste vodom pod pritiskom

Slika 9 - Izgled "kulije" maltera dobijenih korienjem akrilnih veziva Specijalna obrada povrina u ovrslom stanju se moe izvesti: tokovanjem (pikovanjem) povrine maltera primenom razliitih vrsta nazubljenih ekia, radi dobijanja eljene reljefne strukture (slika 10), "nagrizanjem" povrine maltera pomou kiselina (slika 11) i "nagorevanjem" - ienje povrine maltera plamenom (slika 12).

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

12

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Slika 10 - Izgled "tokovanih" maltera

Slika 11 - Izgled povrine maltera dobijene postupkom "nagrizanja" kiselinama

Slika 12 - Izgled povrine maltera dobijene postupkom "nagorevanja" plamenom Hidroizolacioni malteri. Hidroizolacioni malteri se koriste za zatitu konstrukcije od vlage (bazeni, rezervoari, talonici, podrumski zidovi i podovi, mostovi, tuneli, potporni zidovi itd). Vodonepropustljivi - hidroizolacioni malteri se najee pripremaju od cementa, peska, vode i hemijskog dodatka - hidrofoba, a poslednjih godina primenjuju se i cementni malteri modifikovani polimerima (polimer butadien stirol kauuk) i razliiti polimerni malteri. ak i cementni malteri (c:p=1:1 do 1:3) se mogu tretirati kao hidroizolacioni malteri ako se zavrna povrina glaa

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

13

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II uz dodavanje cementa, odnosno "uglaa" do crnog sjaja. Spadaju u grupu krutih hidroizolacija. Hidroizolacioni malteri sa sitnozrnim agregatom (veliine zrna do 3mm) nanose se u nekoliko sloja do debljine 3-5cm, a ako se radi o polimernim malterima onda debljina nanetog sloja obino ne prelazi 6mm. Hidroizolacioni malteri se uvek nanose na prethodno pripremljenu podlogu. U sluaju hidroizolacionih maltera na bazi mineralnih veziva, podloga se priprema nanoenjem "pric" maltera, pri emu se prvi sloj hidroizolacionog maltera nanosi nakon ovravanja "pric" maltera. Kada se kao hidroizolacioni malteri koriste polimer-cementni malteri podloga se priprema nanoenjem predpremaza, koji se sastoji od cementa, polimera, vode i peska (zrna do 2mm). U ovom sluaju prvi sloj hidroizolacionog maltera nanosi se neposredno nakon nanoenja predpremaza. U sluaju primene polimernih vodonepropustnih maltera, za predpremaz se obino koristi odgovarajua polimerna emulzija, a malter se nanosi po nanoenju predpremaza. Pored vodonepropustljivosti, koja predstavlja osnovno svojstvo ovih maltera, kvalitet postignute hidrizolacije zavisi i od prionljivosti za podlogu. U uslovima vode pod pritiskom preporuuje se da se hidroizolacioni malter nanese tako da pritisak vode deluje na spoljanju povrinu maltera. U ovu grupu maltera spadaju i brzovezujui zaptivni malteri za spreavanje prodora vode pod pritiskom (slika 1).

Slika 1 - Sanacija prodora vode brzovezujuim zaptivnim malterom Termoizolacioni malteri. Pod termoizolacionim malterima podrazumevaju se kompozitni materijali male zapreminske mase (ispod 1000 kg/m3). Smanjenje zapreminske mase maltera postie se na sledee naine: korienjem "lakog" agregata (punioca) i/ili poveanjem poroznosti. "Laki" agregati su materijali mineralnog ili organskog porekla koji imaju malu zapreminsku masu. Poto je uee punioca u ukupnoj zapremini maltera veliko (>60%), smanjenjem zapreminske mase agregata znaajno se smanjuje i MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev
14

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II zapreminska masa maltera. Perlit (slika 2), ekspandirani polistiren (slika 3), ekspandirana glina, vermikulit, granulisana mineralna vuna, ljaka i tuf su materijali koje se najee koriste kao agregat. U praksi se za spravljanje termoizolacionih maltera za malterisanje fasadnih zidova najvie koristi ekspandirani perlit kao pesak veliine zrna do 1mm.

Slika 2 - Nain ugraivanja i izgled perlitnog maltera

Slika 3 - Izgled sveeg i ovrslog termoizolacionog maltera sa granulama ekspandiranog polistirena Drugi nain za smanjenje zapreminske mase maltera je poveanje ukupne poroznosti maltera. Poroznost se moe poveati: vetakim uvlaenjem vazduha u masu maltera primenom aeranata, i spravljanjem maltera od minimalne koliine veziva i agregata sa zrnima iste krupnoe. U praksi se za dobijanje termoizolacionih maltera esto koristi kombinacija "lakih" agregata i vetakog poveanja poroznosti primenom aeranata. Kao vezivo za termoizolacione maltere najee se primenjuju portlandkompozitni cementi klase 32.5 i hidratisani kre, a poslednjih godina se izrauju u varijanti sloenih maltera uz primenu polimera.

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

15

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II Termoizolacioni malteri se najee nanose na spoljanje povrine fasadnih zidova od elemenata od peene gline, blokova od gas i peno-betona i ljakobetonskih blokova. Pre nanoenja termoizolacionih maltera potrebno je da se podloga pripremi na odgovarajui nain u cilju spreavanja "pregorevanja" i obezbeenja zadovoljavajue athezije. Osnovna svojstva termoizolacionih maltera su posledica velike poroznosti i male zapreminske mase. Usled toga, termoizolacioni malteri imaju malu toplotnu provodljivost i niske mehanike karakteristike. Orijentacione vrednosti osnovnih svojstava termoizolacionih maltera su: 3 zapreminska masa (300-1000 kg/m ) koeficijent toplotne provodljivosti (0.08-0.15 W/mK) vrstoe pri pritisku (do 1 MPa) i pri zatezanju (do 0.1 MPa) koeficijent toplotnog izduenja (do 1.5 mm/m/1000C) faktor otpora difuziji vodene pare (4-6) Pored primene termoizolacionih maltera za toplotnu zatitu fasadnih zidanih zidova novih objekata, ovi materijali mogu se uspeno primeniti za toplotnu "sanaciju" postojeih objekata. Osnovni nedostatak veine termoizolacionih maltera je veliko upijanje vode, pa se ovaj problem u praksi reava nanoenjem vodoodbojnih, paropropusnih premaza. Reparaturni malteri. Pod reparaturnim malterskim kompozicijama podrazumevaju se materijali kojima se u postupku sanacije nadoknauju, lokalno ili povrinski, oteeni delovi betonskih ili zidanih konstrukcija. U nekim sluajevima reparaturne malterske kompozicije mogu se i preventivno primeniti u cilju zatite, odnosno poboljanja svojstava postojeih armiranobetonskih konstrukcija. Reparaturni materijali moraju da zadovolje niz vrlo strogih zahteva, kako u pogledu kvaliteta samog materijala, tako i pogledu postupaka spravljanja i ugraivanja. Zahtevana svojstva reparaturnih maltera mogu se generalno podeliti u dve grupe: osnovna (zajednika) svojstva i posebna svojstva. Osnovna svojstva reparaturnih maltera obezbeuju njihovu primarnu funkciju, tj. moraju da obezbede: dobru prionljivost za podlogu, zapreminsku stabilnost za vreme i posle ovravanja (da budu ekspanzivani, da nemaju ili da imaju vrlo malo skupljanje), termiku kompatibilnost sa materijalom koji se sanira, lako pripremanje, ugraivanje i obradu, jednaka ili vea mehanika svojstva od materijala koji se sanira, visoku vrednost pH faktora i MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev
16

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II to manju otvorenu poroznost, odnosno to manje upijanje vode. Pored osnovnih svojstava, od reparaturnih maltera se u nekim sluajevima mogu zahtevati i posebna svojstva, ija je funkcija zatita i poveanje trajnosti postojeih betonskih konstrukcija. U grupu posebnih svojstava spadaju: vodonepropustljivost, otpornost na dejstvo mraza, otpornost na agresivne uticaje (neorganske kiseline, baze, rastvori soli, organska jedinjenja i dr.), otpornost na habanje, propustljivost para i gasova, postojanost na UV zraenje, viskoznost i dr. Reparaturni malteri se mogu prema nameni klasifikovati na: malteri za lokalnu popravku oteenih betonskih konstrukcija i malteri za povrinsku reparaciju oteenih betonskih konstrukcija.

Slika 4 - Izgled sitnorebraste konstrukcije oteene poarom

Slika 5 - Izgled sanirane sitnorebraste konstrukcije oteene poarom Kao reparaturni malteri mogu se koristiti: cementni malteri, cementni malteri sa aditivima, mineralno modifikovani cementni malteri, polimerima modifikovani cementni malteri, polimerni (epoksidni) malteri.

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

17

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II Navedene vrste maltera se mogu praviti po sopstvenim recepturama ili se kupuju kao fabriki pripremljene meavine. Prve etiri vrste maltera koriste se za lokalnu popravku i za povrinsku popravku dubljih oteenja u betonskim elementima. U dananje vreme se kao reparaturni malteri najee koriste fabriki proizvedeni polimer-cementni malteri (polimer modifikovani malteri). Kao agregat za izradu reparaturnih maltera najee se koristi kvarcni pesak. Polimerni (epoksidni) malteri se koriste za sanaciju pliih povrinskih oteenja, tj. oteenja do dubine od cca.10mm. Reparaturni malteri se nanose na "zdravu" prethodno pripremljenu betonsku povrinu. Njihova upotreba podrazumeva primenu odgovarajue vrste predpremaza radi ostvarivanja bolje prionljivosti maltera za podlogu. Injekcioni malteri. Injekcioni malteri se prema svojoj nameni mogu klasifikovati na: malteri za injektiranje prslina i pukotina u elementima armiranobetonskih i zidanih konstrukcija (slika 6), malteri za injektiranje kablova za prednaprezanje i za zatitu uadi od visokovrednog elika.

Slika 6 - Nain injektiranja zidanog zida Iako se pod definicijom maltera podrazumeva kombinacija veziva i nekog punioca, pojam injekcionih maltera obuhvata i cementne suspenzije i iste epoksidne smole. Od injekcionih maltera u sveem stanju se zahteva da imaju povoljnu fluidnost i kohezivnost, tj. da nisu podloni segregaciji i da imaju zanemarljivo izdvajanje vode, a u ovrslom stanju: dobru prionljivost, visoke mehanike karakteristike i kompaktnost.

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

18

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II Sastav injekcionih maltera zavisi od dimenzija prslina i pukotina, odnosno od dimenzija otvora koji se popunjava injekcionom masom. Za injektiranje se generalno mogu koristiti: epoksidne smole, cementne suspenzije, cementni malteri, polimer-cementni malteri i epoksidni malteri. U navedenim malterima se kao punioc najee koristi kvarcno brano. Kao dodaci za izradu injekcionih meavina koriste se fino usitnjeni mineralni materijali (bentonit, prirodni i vetaki pucolani), a kao hemijski dodaci plastifikatori i aeranti. Epoksidne smole se koriste za injektiranje prslina irine do 0.3mm. Ostale vrste injekcionih maltera se primenjuju za injektiranje prslina irih od 0.3mm, upljina, injektiranje kablova za prednaprezanje itd. Materijali za izvoenje zavrnog sloja podova Malterske kompozicije za izvoenje zavrnog sloja podova nanose se preko podloge od betona ili cementne kouljice. Predstavljaju visokokvalitetne materijale koji se nanose u relativo tankim slojevima i koji imaju prvenstveno zatitnu funkciju, pa se najee koriste kao industrijski podovi. U ovu svrhu koriste se: polimer-cementni malteri (debljine do 2cm) i polimerni (epoksidni) malteri (debljine do 1cm) (slike 7, 8 i 9).

Slika 7 - Epoksidni industrijski pod, hrapav i mat

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

19

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Slika 8 - Epoksidni industrijski pod, gladak i sjajan

Slika 9 - Epoksidni vodonepropustljivi premazi za industrijske podove Poslednjih godina razvijena je i poseba vrsta ovih maltera - samoizravnavajuih epoksidnih maltera koji se nanose u debljini od nekoliko milimetara (slika 10).

Slika 10 - Samoizravnavajui industrijski pod MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

20

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Kao veziva za izradu ove grupe maltera koriste se: portland cement CEM I polimeri (epoksidi, poliuretani, metaakrilati, poliestar, itd.) Kao punioc koriste se kvalitetni agregati zadovoljavajue otpornosti na habanje: kvarc, kvarcit, bazalt, korund itd. Pored veziva i punioca, kao komponente esto se koriste aditivi i mineralni dodaci (naroito kod maltera na bazi cementa). Od ove grupe maltera zahtevaju se sledea svojstva: dobra prionljivost za podlogu, zapreminska stabilnost za vreme i posle ovravanja, termika kompatibilnost sa podlogom, jednaka ili vea mehanika svojstva od podloge, zadovoljavajua vrstoa na pritisak i savijanje, otpornost na habanje, otpornost na udare, to manja otvorena poroznost, odnosno to manje upijanje vode, otpornost na agresivne uticaje (neorganske kiseline, baze, rastvori soli, organska jedinjenja i dr.), zadovoljavajui estetski izgled, lako pripremanje, ugraivanje i obrada. Malteri za zatitu od poara se primenjuju kao obloge konstrukcijskih elemenata koje treba zatititi od delovanja visokih temperatura pri poaru. Kao zatita noseih elemenata konstrukcije od poara mogu se koristi ak i obini malteri za malterisanje (cementni, kreni i produni), mada su se u praksi kao bolja zatita pokazali obini malteri na bazi gipsa (kreno gipsni ili samo gipsni malter). Za izradu maltera za zatitu od poara mogu se koristiti i specijalni agregati, kao to su: loina i granulisana zgura, amotni pesak i brano, azbestna vlakna i azbestno brano, ekspandirani perlit i ekspandirani vermikulit. Upotrebom ovih vrsta agregata poveava se poarna otpornost maltera. Kao vezivo se, osim gipsa i krea, preporuuje aluminatni cement. MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev
21

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II SPRAVLJANJE I UGRAIVANJE MALTERA Na osnovu stepena pripremljenosti malterske meavine se mogu podeliti na: gradiline maltere i fabriki pripremljene maltere. Pod gradilinim malterima podrazumeva se da se prema odabranoj recepturi maltera izmere potrebne koliine komponentnih materijala (najee se doziranje obavlja zapreminski) i obavi meanje. Fabriki pripremljene malterske meavine, u zavisnosti od upotrebljenih komponentnih materijala, na tritu se mogu nai kao: jednokomponentni materijali (suve meavine) kojima se dodaje samo odreena koliina vode u postupku spravljanja maltera, neposredno pre ugradnje, dvokomponentni materijali (suva meavina i tena komponenta) koji se meaju prema uputstvu proizvoaa pre ugradnje. Jednokomponentni materijali predstavljaju "suve meavine" u kojima su zastupljene sve vrste komponente (punioc, mineralna veziva, mineralni dodaci, prakasti aditivi, pigmenti, itd.). Potrebna koliina vode dodaje se u postupku spravljanja prema uputstvu proizvoaa ili u zavisnosti od eljene konzistencije maltera. Dvokomponentni materijali, pored "suve" meavine vrstih komponenti sadre i tenu fazu u kojoj su zastupljena polimerna veziva, aditivi u tenom stanju i eventualno odreena koliina vode. Zbog velikog uticaja polimera i tenih dodataka na svojstva sveeg i ovrslog maltera, razmere meanja su strogo definisane. Uz preporuke o teinskim ili zapreminskim odnosima meanja sastavnih delova maltera, proizvoai ovih materijala daju i sledea uputstva: nain skladitenja i rok upotrebe (6 - 12 meseci), vrstu opreme i potrebno vreme za homogenizaciju, nain pripreme podloge, postupak i potrebna oprema za ugraivanje maltera, "otvoreno" vreme rada nakon pripreme maltera za ugraivanje, debljine slojeva u kojima se moe nanositi, granine termo-higrometrijske uslove za rad, nain negovanja ugraenog maltera. Neki od pozitivnih efekata fabrikog pripremanja meavina su: ujednaen i kontrolisan kvalitet komponentnih materijala, ujednaen i kontrolisan kvalitet gotovog proizvoda, smanjenje rizika od pogrenog odabira i doziranja komponentnih materijala i nedovoljnog homogenizovanja na gradilitu, smanjenje radova na samom gradilitu.

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

22

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II Bez obzira da li se radi o "gradilinom" ili "fabriki pripremljenom" malteru, malteri se mogu spravljati runo ili mainski, primenom mealica za maltere. Meanjem treba obezbediti homogenost, tj. jednolikost sastava, boje i konzistencije. Ugraivanje maltera moe biti: runo (fangla, mistrije, ravnjae) ili ili mainski(specijalna oprema, pricanje, torkretiranje). Mainsko ugraivanje maltera se sve vie primenjuje kod izgradnje veih objekata kod kojih zavrna obrada zidova obuhvata i malterisanje. Za mainsko malterisanje koriste se razliite vrste pumpi za malterisanje: Puna pumpa za malterisanje Koristi se za rasprskavanje (nanoenje) svih vrsta maltera (za zidanje, malterisanje za izolacione i dekorativne radove). Koristi materijale granulacije do 6 mm. Duina transporta 80m, kapacitet 40l/min.

Klipna pumpa za malterisanje Koristi se za rasprskavanje (nanoenje) svih vrsta maltera (za zidanje, malterisanje, za izolacione i dekorativne radove). Koristi materijale granulacije do 8 mm. ima poveani izlazni protok do 115 lit/min.

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

23

MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II Mikser pumpa za malterisanje Koristi se za rasprskavanje (nanoenje) svih vrsta maltera (za zidanje, malterisanje, za izolacione i dekorativne radove). Koristi materijale granulacije do 4 mm. Duina transporta 40m, kapacitet 25l/min.

Nain na koji se izvodi mainsko malterisanje prikazan je na narednoj slici.

MLTERI V. Radonjanin & M. Maleev

24