Momilo Nastasijevi-Milo Crnjanski-Sibe Milii Nai pisci i pesnici avangarde,pod uticajem nemakih,ruskih i francuskih pisaca,govore o vremenu kosmizma,o,kako oni

kau,etvtoj dimenziji.Tako je sumatraizam Miloa Crnjanskog vrsta kosmike teorije.Crnjanski govori o dve vrste sveta: Vidljivi svet,koji je dostupan ulima,fenomenalni svet Svet koji je nedostupan ulima,ne pripada iskustvenom svetu,noumenalni svet. Ta ''luda teorija'' govori o vezama koje povezuju sve na svetu,kada se mi nasmejemo ovde otvara se jedan sasvim novi cvet na Sumatri.Kada je Crnjanski trebao da dokae ovu svoju teoriju u ''Objanjenju Sumatre'' upotrebio je figuru jednog njegovog druga.Taj drug je,u prvoj verziji teksta doao sa istonog fronta,bio je u Aziji,Japanu,Parizu,Londonu,Moskvi,preao preko Urala a potom se sreo sa njim.U konanoj verziji,Crnjanski kae da se sa drugom,koji se vraao sa fronta,sreo u Zagrebu.Posle razgovora sa njim on,pisac,ukrcava se u voz i u mestu ortanovci,gde je voz stao on slua potok,sea se drugove prie o Uralu,pomilja na nae trenje i povezuje ih ''nevidljivim vezama'' sa koralima Junog mora. Mi se pitamo ko je bio taj drug?Da li je on stvarna linost ili ga je Crnjanski izmislio? Nije sve izmiljeno,moemo govoriti o polu-stvarnoj,poluizmiljenoj linosti. Prva verzija ''Dnevnika o arnojeviu'',koja je sva u komadima,otkriva da je taj dnevnik zapravo trebao da ima epistolarnu formu.Tragove prvobitne zamisli mi pronalazimo i u konanoj verziji,svaki put kada autor kae ''dragi moj''.Ovo naravno nisu sluajno zaboravljeni delovi preanjeg teksta,sve je to igra kojom se zbunjuju itaoci a igra jeste deo poetike avangarde. U tekstu iz 1921. godine koji je Crnjanski pisao za asopis ''Misao'',( tekst govori o ''Dnevniku'' ) on pominje da je njegov ''drug'' Dalmatinac sa ostrva Hvara. U svojim uspomenama u kojima govori o posleratnoj knjievnosti a koje su izale 1929. u Letopisu Matice Srpske on se sea prolea 1919. kada se u Beogradu susreo sa svojim

prijateljem,pesnikom,Sibetom Miliiem.Ko je on?On je jedan od tzv.minores,pesnika koji nisu ostavili dubljeg traga u knjievnosti ali ije pojave mogu pomoi u razumevanju velikih,kao to je npr. sluaj sa poezijom Velimira Rajia i Disom.Za Miliia kae Crnjanski,poto je preiveo Dobrudu ( u Bugarskoj ),vrati se u zemlju sa ''poznavanjem globusa'',proputovao je svet i sa sobom doneo jednu novu teoriju stiha,a Crnjanski je esto sluao Miliieve i Pandurovieve rasprave o poeziji.Milii je svoju novu teoriju nazvao ''teorijom radosti'',teorija kosmike radosti koja je u direktnoj vezi sa sumatraizmom.Milii kae da osea kako se u njemu budi veliki zakon prirode i to oseanje prima u duu sa radou.On ima stihove u kojima kae:''Rastvori,rastvori,rastvori,zemljo,ivototvorne tvoje grudi'' da bi razumeli venu radost i ljubav izmeu tebe ( zemlje ) i neba.Ovi stihovi su presudni za kasnije tumaenje Nastasijevieve pesme ''Vest'' i pesme Crnjanskog ''Blagovest''.Mi zapravo govorimo o jednoj iroj teoriji koja je povezale umove kakvi su Milii-CrnjanskiNastasijevi. ta je to toliko znaajno i posebno u ovim stihovima i kako nam to moe pomoi da tumaimo poeziju Crnjanskog i posebno hermetinog Nastasijevia? Ako se opet vratimo na asopis ''Misao'' u njemu,tj. u jednom njegovom broju avangardni pesnici trebali su ukratko da iznesu svoje ''vjeruju'',svoj kredo.I evo ta je reeno za Miliia-On je kosmiar koji ezne za erotskim spajanjem neba i zemlje!ta je erotsko spajanje neba i zemlje!?To je najstariji mit koji oveanstvo poznaje,to je ''Hieros Gamos'',to je Sveta Svadba!Pesmu koja u svoju samu osnovu ima utkan ovaj mit nad mitovima ima Crnjanski ''Blagovesti'' i Nastasijevi ''Vest''. ''Vest''/Kompozicija zbirke ''Sedam lirskih krugova'' Kako je mogue da svi prouavaoci poezije Momila Nastasijevia,meu kojima je bio i Miodrag Pavlovi,Stanislav Vinaver,Zoran Gluevi i dr. nikada ovu pesmu nisu uneli u svoje antologije niti je ona bila predmet njihovog prouavanja? Odgovor je jasan,oni nisu razumeli njeno znaenje,njen smisao u okviru konteksta u kom je nastala. Na pitanje kad,u kakvoj kulturnoj i knjievnoj atmosferi je nastala ova pesma,mi gledamo 20-e godine XX veka i vidimo da su

one potpuno obeleene idejom o kosmizmu,da se jedino o teoriji/ideji kosmizma raspravljalo i govorilo u naim pesnikim krugovima tog vremena. Jasno je da ova pesma govori o Svetoj Svadbi.Ali kako?Ona je najstariji mit za koji oveanstvo zna utkala u sebe u engramima,odnosno,u tragovima zapamenog koji kada se otkriju i poveu daju celinu. Jedan od tih engrama koji je bitan za Nastasijevievu pesmu otkrila je Anica Savi Rebac u pesmi ''No skuplja vijeka''.Za tu pesmu vezana je legenda,koju su svi potomci loze Petrovia osporavali,da je Njego provodei jedno leto na primorju uivao u ljubavnoj strasti sa jednom tamonjom lepoticim i da pesma govori o tom i takvom telesnom,seksualnom inu.Naalost,ova teorija nije tana.I nju je opovrgla A.S.Rebac.Ona kae taj seksualni in nije in izmeu mukarca i ene ve izmeu neba i zemlje i to je ist mit koji je,kako je A.S.Rebac smatrala,samo tu i nigde vie u naoj knjievnosti sauvan.Meutim,ve tada,njeni vrnjaci,Crnjanski i Nastasijevi piu pesme u kojima e obraditi mit Svete Svadbe.Tako mi unazad razumemo Njegoa.On zaista govori o izuzetnoj noi,noi velikog uda,noi u kojoj su se oplodili nebo i zemlja,noi u kojoj je stvoren ivot. Pre nego analiziramo samu pesmu treba videti kako je Nastasijevi komponovao svojih ''Sedam lirskih krugova''. Prvi krug se zove ''Jutarnje'' pesme,to su radosne pesme,ista lirika,kao narodne lirske pesme koje govore o buenju dana,o zaviaju. Drugi krug su ''Veernje'' pesme koje govore o zalasku sunca,odnosno,o zalasku ivota i pribliavanju smrti.U nonoj tmini koja se granii sa onostranim jedino to nam ostaje jeste muk,tiina,pokorno utanje i bdenje. Trei krug se iz tog razloga zove ''Bedenje'',bdenje podrazumeva utanje i predavanje boanskoj promisli,tada se pojavljuje pesnik sa svojom pesmom i ono to e on rei jeste utanje! etvrti krug se stoga zove ''Gluhote'',tu moramo imati na umu veno prisutnog Malarmea koji je tvrdio da emo unititi tri etvrtine lepote jedne pesme ukoliko je jasno kaemo.Nastasijevi pie isto,hermetino utanje,utanje u kome niko ni Malarmea nije nasledio.Malarmeov najbolji uenik,Valeri,utao je 25 godina da bi

potom napisao ''Groblje kraj mora'' i ''Mladu parku''.Kada govorimo o utanju onda govorimo o visokom simbolizmu. ''Gluhote'' su sam vrh Nastasijevieve poezije a svi su rekli za njih da su nerazumljive.Pesme ovog ciklusa,kruga su kratke pesme od 4-5 stihova,a govore o spajanju suprotnosti,o ''coniunctio oppositorum'' ( konjukcijo opozitorum ). Nama ovakva vrsta poezije nije nepoznata,takve poeziju,o spoju suprotnosti pie Dui u pesmi ''Pria'' iz ciklusa ''Jutarnje pesme'' ili u ''Lirici'' pesma ''Putnik'' koja govori o povratku u praiskon,povratku u kom se spajaju poetak i kraj u kome u stvari nema poetka i kraja,sve je jedno isto trajanje.Zato je Dui veliki refleksivni pesnik. Gde je iskon?U prirodi,priroda je isti,neprekinuto trajanje jer nema u njoj uma ljudskog bia koje sve analitiki raslanjuje i razara.To kontinuirano trajanje Nastasijevi nalazi u utanju, u ''Gluhotama''. etvrti lirski krug je od izuzetne vanosti jer je on autopoetian,odnosno,u njemu nam Nastasijevi izlae svoju poetiku. Peti lirski krug ''Rei u kamenu'' donosi neto sasvim novo i samim tim nove nesporazume.Miodrag Pavlovi tvrdi da Nastasijevi nikada nije pisao o gradu.Ovom svojom tvrdnjom on je,na alost,pokazao da nije razumeo ovaj lirski krug Nastasijevievih pesama.Rei u kamenu su rei u gradskom kamenu,to je kameni svet,svet koji je ovek sagradio.Kao to u prethodnom,etvrtom lirskom krugu prepoznajemo poetiki momenat Nastasijevieve poezije,u ovom,petom lirskom krugu prepoznajemo etiki momenat.Ceo peti lirski krug govori o gostoprimstvu kao kljunoj biblijskoj kategoriji,kategoriji o koju se ni jedan hrianin ne moe i ne sme ogreiti.Tema o kojoj Nastasijevi govori nije nova i nepoznata,setimo se samo nae narodne prie o bogatom Gavanu i kazni koja ga je snala jer nije bio gostoljubiv prema siromasima i prosjacima. Da bi razumeli znaaj gostoljublja i kaznu koju povlai ogreenje o ovu biblijsku ''zapovest'',dovoljno je da se setimo starozavetnog Avrama i njegove ene-nerotkinje Sare.Oni uinie gostoljublje prosjacima,putnicima-namernicima,koji su niko drugi do tri anela,i kao nagradu Bog im darova Isaka i od njega nastade 12 izrailjskih plemena.

Ogreenje o gostoljublje i kazna koja potom sledi opisana je u starozavetnoj prii o Lotu i njegovim kerima.Lotovi zetovi ne ukazae gostoljublje putnicima-namernicima i Bog sravni sa zemljom Sodomu i Gomoru. Otuda Nastasijevi sliku savremenog grada,iji je prototip Pariz,daje kao sliku Sodome i Gomore,kao antihristov grad,grad koji ne poznaje gostoljublje.U tom smislu mi govorimo o etikom momentu petog lirskog kruga koji osuuje modernu civilizaciju zbog nepoznavanja pravila na kojima se temelji hrianstvo i hrianski,humani nain ivota. esti lirski krug je sam vrh Nastasijevievog stvaranja,zove se ''Magnovenje''.To su sve viedelne pesme a meu njima je i pesma ''Vest''.Poslednja pesma iz ovog ciklusa je pesma ''On''.Na osnovu Nastasijevievih rukopisa zna se da je on nameravao da napie zbirku pesama pod istim nazivom,pa potom ciklus/krug a na kraju ostala je samo pesma.Slina situacija kao sa Disovim ''Nedovrenim reima''. Sedmi lirski krug se zove ''Odjeci''.Sve pesme iz ovog lirskog kruga,a ima ih 7 su odjeci pesama iz prvog lirskog kruga.To nam ujedno mnogo govori o samoj kompoziciji cele zbirke koja je kruna,zatvorena,prstenasta.Nastasijevi je opisao i zatvorio krug oko svog pesnikog sveta.Mi prstenastu strofu sreemo kod Rakia i Disa,a prstenastu kompoziciju je i Crnjanski pokuao da sprovede piui prolog i epilog za ''Liriku Itake''.Kako tee i zatvara se Nastasijeviev lirski krug?On polazi od proverljivijh,povrinskih,ulnih utisaka i kree se ka onostranom,nadulnom,neproverljivom,svetu koji samo nasluujemo i potom se ponovo vraa ovostranom,ulnom,vidljivom,opipljivom.Tako prvi i sedmi krug ine svet fenomena ili fenomenalni svet. ''Vest'' Pesma vest pripada petom lirskom krugu ''Magnovenja''.Ima 4 celine,4 strofoida,jer ne moemo govoriti o strofi tamo gde imamo slobodan stih,a kod Nastasijevia ga imamo,svaki strofoid sastoji se iz dva dela-jedan deo ima tri stiha,drugi dva stiha.Pesma tematizuje najstariji mit poznat oveanstvu,mit o Svetoj Svadbi,''Hieros gamos''.

I strofiod: ''Zaplavi na krila ar./Nebo to zemlji tobom/silovito ustremi, Silo,Neroeni,/ti.'' ta znae ovi stihovi?Oigledno je da prvi strofoid ima izrazito pagansku podlogu,on slavi pomaljanje Sunca ( trenutak tik pred izlazak sunca,tada se horizon zaplavi ),raanje novog dana.''Silo,Neroeni,Ti'' je Sunce,gde se ili na koga ono ''silovito ustremilo''? II strofoid: ''Otvorite se utrobe./Seme je ovo,/plamena plamen oploenja. Sagoreti,-/preistoj dar.'' Ne moemo da ne primetimo da je imenica utroba upotrebljena u mnoini.Ona se u mnoini javlja samo u jevaneljima i to je prvi nagovetaj biblijskog,hrianskog sloja ove pesme koji e se preplitati sa paganskim. Ono to se ustremilo na zemlju,a to je Sunce,nosi seme,znai osemenie zemlju,njene utobe.To seme je ''plamen plamena''.Nastasijevi ovde upotrebljava retku ali upeatljivu stilsku figuru poliptoton ( kao kada nekome kaemo-Ti si dua due moje ili Ti si ljubav ljubavi moje,to znai ti si dua/ljubav ali i neto vie od toga ti si sama sutina due/ljubavi. ). Oploenje pomou plamena koji je plamen svih plamenova u kome je poreklo svih plamenova,oploenje Suncem.Koga Sunce oploava?Zemlju.To je paganski mit o Svetoj Svadbi. Epitet ''preista'',koji se ovde pojavljuje u elativu,4-om,najjaem stepenu komparacije,moe biti epitet samo jedne osobe,samo uz nju moe stajati,uz Bogorodicu.Bogorodica se ovde pojavljuje istovremeno i kao majka-zemlja,ova veza je iz paganstva. Nai stari crkveni zapisi ne oprataju samo jednu psovku,psovku kojom se psuje majka jer se njome psuje majka-ena i majka-zemlja iz koje smo doli,nevesta majka i mrana majka-zemlja u koju emo se vratiti da nas prodere.Zato je u naem narodu najstranija kletva-Da Bog da ti zemlja kosti izmetala.Nastasijevi ima i pripovetku ''Ukopak'' koja govori o istoj temi,o vraanju u maranu majku-zemlju i kuknjavi narikaa koje tako mole mranu majku-zemlju da primi pokojnikove kosti.

III strofoid: ''Oednela je zemlja,/ogladnela Agenc-Sina,/krvi krv,tela telo. rtveni preklati no/silu krina. U ovom strofidu oigledna je prevaga hrianskih elemenata nad paganskim,mada se oni do kraja pesme meaju,teku naporedo,jedan drugog ne iskljuuju. ''Agenc'' je re crkvenoslovenskog porekla,to je kanonski jezik svih Slovena,jezik sa kog je Vuk preveo Novi zavet.Zato je Nastasijevi uzeo ovu re?Upravo zato da bi naglasio prelaz na hrianske motive.Agenc-sin je Isus Hrist i kao takav,kao jegnje pojavljuje se samo u Jovanovom jevanelju i u Apokalipsi. Poslednji stih prve celine u strofoidu ''krvi krv,tela telo'' je ponovo upotrebljen poliptoton.Ko je krv sve krvi i telo svih tela?Isus Hrist.Njegova krv i njegovo telo dobijaju simbolino znaenje kod hriana,osim kod protestanata,to su vino i hleb.Doslovno shvatanje,kako primenjuju protestanti zove se transubstancijacija. Stih u kome se pominje rtveni no lako razumemo u kontekstu Hristove rtve,ali ta je ''sila krina''?Sila,snaga,to imamo i kod Disa u ''Tamnici'',je telo.ije telo,ko je krin?Krin,ljiljan,Bogorodiino cvee,je cvet koji arhangel Gavrilo donosi Bogorodici da bi joj nagovestio bezgreno zaee.A pominjanje ljiljana,drage koja je lepa kao ljiljan,ije su grudi kao ljiljan,iji je pupak kao ljiljan,i najvaniji ljiljan ispod pupka,izvor ivota,nalazimo u ''Pesmi nad pesmama'' u divljenju cara Solomona lepoti mlade Sulamke.Znai sam enski organ oplodnje koji je ljiljan donosi na svet svoj plod,i plod koji e on doneti bie ljiljan,krin ( po slinosti ),dakle bie Isus.Njegova snaga i telo bie rtvovani.Zemlja je oednela njegove krvi i njegovog tela je gladna,to je ona strana majka-zemlja koja prodire svoju decu. IV strofoid: ''Otvorite se utrobe,/Seme je ovo,blaeni nosi kvar,/nevesti zemlji u oploenje. Sagoreti,-/preistoj dar.'' Na kraju pesme pominje se nevesta-zemlja,radosna majka,majka koja raa ivot.Zato ''blaeni nosi kvar''?Zato to je ''kvar'' ono to je propadljivo,samo roenje podrazumeva smrt,ivot i smrt su neodvojive kategorije.Samo ono to je roeno jeste ''blaeno'' jer je roenje blagosloven in ali je i propadljivo.

Nastasijevi je inae pobunjen protiv smrti,on odbija da pozna smrt i o tome peva u pesmi ''Roditelji'' u kojoj se zapravo obraa Bogu.On je jedini na pesnik koji govori protiv roenja ako je ono uslovljeno smru. ta je ova pesma? Ona je aktiviranje dva dijahrona kanala kroz kulturno pamenjefolklorno-pagansko-mitsko+hriansko-mistino.Zato je ona jedna od najmonijih naih pesama.Ona se bazira na kolektivnom nesvesnom,na arhetipskim slikama,i prouava se sa aspekta arhetipske kritike Nortropa Fraja. Nastasijevieva psma u nastajanju Kada je E.A.Po napisao i objavio svoju uvenu ''Filozofiju kompozicije'',pesnik i njegove stvaranje izgubili su oreol boanskog,genijalnog,nadahnutog viim,onostranim silama.E.A.Po je izvrio demistifikaciju pesnikog stvaranja otkrivi u njemu vei udeo cerebralnog nego to se to i predpostavljalo.Svoju poemu ''Gavran'' Po je napisao svesno,hotimino,sa eljom da postigne odreeni efekat.Paradoksalno je da je jedna takva pesma,do sri ogoljena i dalje,i dans, ostala tajanstvena i mistina. O ovakvom paradoksu moemo govriti kada pred sobom imamo poeziju Momila Nastasijevia. Nastasijevi se 20-ih godina XX veka potpuno razlikovao od svojih savremenika,Crnjanskog i Rastka Petrovia.Pod uticajem ekspresionizma,futurizma i nadrealizma,tadanji pesnici proklamuju novu poetiku koja se otro suprostavlja tradicionalnim pesnikim oblicima i tradicionalnoj lestvici vrednosti uopte.Poetika za koju su se zalagali,i pored individualnih razlika,ima tri osnovne,zajednike osobine: 1. Subjektivizam u stvaranju 2. Individualizam 3. Originalnos kao novo merilo vrednosti Nastasijevi,meutim,ne ide ovim putem.On,istini za volju, ne ide suprotnim ve neto drugaijim putem.On u svojo zbirci pesama ''Pet lirskih krugova'' ( kasnije su dodata jo dva kruga ''Magnovenja'' i ''Odjeci'' ) objavljenoj 1932. na paradoksalan nain sjedinjuje ono to je u tom vremenskom,kulturno-istorijskom trenutku delovalo kao staro i tradicionalno sa onim to je,opet u datom trenutku,potpuno

novo,hermetino,nerazumljivo.Naime,pesme iz prva dva lirska kruga ''Jutarnje'' i ''Veernje'' i delimino pesme iz treeg lirskog kruga ''Bdenja'' predstavljaju lirsku stilizaciju folklornog i tradicionalnog,dok pesme iz etvrtog i petog lirskog kruga ''Gluhote'' i ''Rei u kamenu'' predstavljaju pravu hermetiku liriku. Da bi odgonetali skriveni smisao Nastasijevieve poezije a i proze,jer on primenjuje gotovo identian kompozicioni princip u zbirci pripovedaka ''Hronika moje varoi'' kao i u zbirci pesama ''Sedam lirskih krugova'',mi moramo poznavati nain pisanja i miljenja autora.Naime,Momilo Nastasijevi je pesnik koji se razvijao po dubini a ne po irini.On je ve sredinom 20-ih godina XX veka imao formirane zalihe motiva koje je kasnije malo proirivao,odnosno,uzimao je stare motive i doraivao ih.Tako ne treba da nas zaudi injenica da se VII lirski krug nimalo sluajno zove ''Odjeci'' jer on objedinjuje pesme koje su ''odjeci'' pesama iz I,II i III lirskog kruga.Otuda nam je sasvim jasno da e nam pesniki svet Momila Nastasijevia neprekidno izmicati ukoliko itamo svaku pesmu za sebe.Kompozicija njegove zbirke je tako ustrojena da nas kraj vraa poetku,to je kruna,prstenasta,zatvorena kompozicija.Zapravo pronalazimo nekoliko koncentrinih krugova: 1. Pesma i njene varijante 2. Lirski krug i njegove pesme 3. Opti krug i njegovi lirski krugovi.