Budunost medija Procvat novog, propast tradicionalnog Duh otvorenosti, tolerancije i uvaavanja razliitosti, karakteristike su svakog modernog drutva,

a nezavisno i slobodno novinarstvo njegov osnovni preduslov. Sloboda medija podrazumeva apsolutnu nezavisnost medija, istinitost, objektivnost i moralnost. Internet tei da postane glavni izvor informisanja, to i te kako utie na tradicionalne medije, naroito tampane, koji belee pad tiraa kao i prihoda od oglaavanja. Jasno je, dakle, da e opstanak medija zavisiti od njihove sposobnosti da se prilagode razvoju informacionih tehnologija. Zahvaljujui ekspanziji modernih medija poput interneta, televizije, radija i tampe ljudi su danas zatrpani sa ak 100.500 rei dnevno, odnosno sa 23 rei u sekundi, tvrde naunici sa Univerziteta u San Dijegu koji su nedavno obavili istraivanje o tome koliko je za ljudski mozak tetno neprestano pretpravanje informacijama. Istraivanjem je utvreno da svakodnevno bombardovanje ljudskog mozga svakojakim informacijama ima veoma stresan uinak, pie britanski dnevnik "Dejli Telegraf". Naunici tvrde da zbog potrebe za obradom svih tih informacija koje neprestano pristiu ljudi postaju otueniji, te pate od poremeaja koncentracije. "Jedna stvar je jasna, naa panja je "rastrgana" na manje intervale i to, verovatno, nije dobro za neko dublje razmiljanje", izjavio je Roder Bon, naunik koji je uestvovao u studiji, a preneo je radio Slobodna Evropa. "oveanstvo je danas obasuto brojnim informacijama koje se moraju obraditi. Imamo generaciju ljudi koji najvei deo svog vremena provode ispred kompjutera, ili im je u rukama mobilni telefon, ili Blekberi. I zbog toga, to su ljudi toliko zauzeti obradom informacija koje dolaze iz svih smerova, izgubili su sposobnost da razmiljaju i oseaju", izjavio je Edvard Halovel, psihijatar iz Njujorka i dodao da ljudi postaju sve otueniji jedni od drugih. Strunjaci veruju da bi ljudski mozak mogao da pone da se razvija na posve drugaiji nain zbog pretrpanosti informacijama. Studijom je otkriveno, da koliina rei koja svakodnevno dolazi do prosenog oveka, zauzima 34 GB prostora, odnosno onoliko koliko je potrebno da se za sedam dana pretrpa memorija laptopa. Pod tim informacijama se smatra itanje elektronske pote, tekstualnih poruka, vesti, ali i sve ono to ovek uje na radiju ili televiziji. "Dokazano je da mozak raste i razvija se u zavisnosti od toga koliko se koristi.

Upravo zbog toga to ljudi moraju svakodnevno da obrauju veliku koliinu informacija mogue je da doe do razvijanja novih nervnih elija", istakao je profesor Kolin Blekmor sa Univerziteta u Oksfordu. Brzi jedu spore Ne jedu veliki male, ve brzi spore - sutina je tehnoloke i informatike tranzicije sa kojom se globalno suoavaju mediji. Internet je najuverljiviji dokaz te tvrdnje, i potvrda da reputacija nekog medija ne znai automatski i pobedu na medijskom tritu. Zvui kao proroanstvo, ali svi se slau s konstatacijom da tampani i elektronski mediji nee propasti zbog nedostatka novca, ve zbog toga to ignoriu injenicu da je internet sutinski promenio svet u kome ivimo, i to pre svega u oblasti informisanja. set_font_size(); Ova tehnoloka promena naina informisanja redefinie i ulogu urednika, poto internet omoguuje korisnicima da sami budu urednici sadraja koji ih istinski zanimaju, da Top novinarstvo gledaju i itaju ono to ih zanima, onoliko dugo i u vreme koje sami odaberu. Internet dovodi u pitanje i serviranje zvanine istine u udarnom dnevniku javnog servisa, ili praktinu primenu maksime da ono to nije objavljeno u novinama, kao da se nije ni dogodilo. Kakve to promene sa sobom nosi, nije teko zakljuiti: vreme kontrolisanog informisanja, svemonih urednika koji odluuju o tome ta ide, a ta ne ide u etar ili novine, vreme monih korporacija koje putem finansijskih poluga moi kontroliu menadment i urednike mejnstrim medija, neminovno odlazi u nepovrat. Biti brz u shvatanju te promene, za medije znai, pre svega, promeniti shvatanje sopstvene uloge. Veina tradicionalnih medija - tampa, radio, TV - ve uveliko svoje sadraje predstavljaju i kroz internet izdanja, uglavnom, besplatno. Imajui to u vidu, logino je pitanje: da li je ekonomski opravdan opstanak klasinih medija. tampani mediji su, inae, vie izloeni uticaju interneta o emu svedoi podatak da na jednog itaoca dnevnih novina dolazi vie od deset italaca internet izdanja tih medija. tampani mediji su zbog toga prinueni da pronalaze nove naine poslovanja na tritu, utoliko pre, to je, na globalnom nivou posmatrano, klasian model naplate tampanih oglasa i prodaje tiraa doiveo krah. U jeku najvee ekonomske krize u poslednjih 50 godina,

mediji se susreu i sa istorijskom tehnolokom tranzicijom koja ih, moda, ugroava ak i vie od globalne recesije. Prema najnovijim podacima, u Srbiji je u Registar javnih glasila upisano oko 940 medija, meu kojima je 70 internet izdanja. Preciznije, registrovan je 531 tampani medij, vie od 200 radio stanica i vie od stotinu televizija, od kojih veina svoje prezentacije ima i na globalnoj mrei. Ako se uporedi broj glasila i sajtova sa "rs" domenom (registrovano je oko 58.000), onda se dolazi do podatka da je u Srbiji ak 60 puta vie internet stranica nego medija. Ilustrativan je i podatak da je u odnosu na 2008. godinu tira prodatih dnevnih listova 2010. godine pao za gotovo 13 odsto, a zabeleen je i pad, za oko 21 odsto, tiraa nedeljnih i dvonedeljnih izdanja. Takoe i broj oglasa objavljenih u tampi tokom prole godine bio je u proseku nii za 30 do 50 odsto u odnosu na 2008. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, raunar u Srbiji poseduje oko 50 odsto domainstava, dok vie od treine ima i pristup internetu. etvrtina internet korisnika u Srbiji koristi ovaj novi medij za gledanje veb televizije, dok oko 42 odsto njih na internetu ita i dnevnu tampu. Jasno je, dakle, da e od sposobnosti tradicionalnih medija da se prilagode novim uslovima na tritu zavisiti njihov opstanak. Neminovno je, meutim, da se pojedini mediji koji ne budu mogli da izdre pritisak interneta, ugase. injenica je, takoe, da e razvoj informacionih tehnologija prouzrokovati pojavu sve veeg broja veb medija, to e znaiti i vie posla za novinare. Negativna strana ovog trenda jeste pad kvaliteta sadraja kao posledica hiperprodukcije i "tabloidizacije", koja podrazumeva krae, bombastinije, senzacionalnije sadraje. Jo jedan trend. Na Zapadu dnevne novine sve vie poinju da lie na nedeljnike i ne bave se pukim informisanjem, time to grafikim redizajnom ostavljaju vie prostora za stavove i dublja istraivanja. Ko god da je u tu promenu uao kvalitetno zabeleio je rast tiraa. Trebalo bi, takoe, znati da internet tampanim medijima olakava identifikaciju ciljne grupe kojoj bi trebalo da se obraaju, u nastojanju da poveaju tira. Izumire "klasini" urnalizam? Novinarstvo danas, slino igrau koji sledi loptu na fudbalskom terenu, bacakajui se tamo - amo, teko odoleva protivniku koji vue njegov dres. Pod razliitim pritiscima i suprotstavljenim interesima, proivljava krizu identiteta za koju uticaj ekonomskih i komercijalnih razloga moda i nije od presudne vanosti. Kriza urnalizma ne sastoji

se samo u broju novinskih primeraka koji se prodaju (ili ne prodaju), kao ni u broju onih koji sluaju (ili ne sluaju) radio ili gledaju (ili ne gledaju) i televiziju. Pitanje koje ga naroito zabrinjava i mui je, da li jo uvek zna da pronae jake razloge koji su ga nainili jednim od esencijalnih elemenata u ivotu otvorenog drutva, ili mu, pak, tehnoloka evolucija i raznorazne strategije kontrole nad proizvodnjom informacije, polako oduzimaju genetski identitet. Oigledno, trenutna situacija tampanih medija, optereena zabrinjavajuim elementima, za koje je "zasluna" kako globalna finansijska kriza tako i (nelojalna?) konkurencija koja stie sa Interneta, nije optimistika. Ima li jo nade za urnalizam, ili e ga slobodni protok informacija na Internetu uz svojevrsnu lavinu blogova, ukljuujui i intervencije tzv. spin doktora, sahraniti na virtuelnoj teritoriji gdje samo privid slavne prolosti preivljava - pitanje je koje kao Damoklov ma lebdi nad tradicionalnim informativnim prostorom. Niko ne poseduje arobnu formulu sa spas "klasinog" novinarstva, i oigledno da ga na putovanju u budunost oekuju brojne nepoznanice i mogue stranputice, to svakako nije prvi put u istoriji novinarskog zanata. U tom smislu, moda vredi pomena da i u Gutenbergovom vremenu, sa pronalaskom tampe, nisu svi srednjovekovni prepisivai cmizdrili. Prilkom nedavnog susreta novinara (koji je u Madridu organizovao panski dnevnik "Mundo"), pod nazivom "Novinarstvo u 21. veku", govorilo se o budunosti novinarske profesije nakon tehnoloke revolucije, uz nezaobilazno pitanje koje mui medijske profesionalce: "ako ljudi oekuju da imaju besplatan pristup vestima i komentarima, ko e nas platiti?". Kao i o "ulozi medija u nacionalnoj raspravi". U ovom poslednjem sluaju, pitanje na koje se traio odgovor glasilo je: da li uvodniari, komentatori i kolumnisti jo uvek neto znae ili su njihove rei lagane kao i argumenti koje esto dodiruju, "prosjaei" panju italaca? Na ovo pitanje pokuava da odgovori poznati italijanski novinar i pisac bestselera Bepe Severnjini (proglaen najboljim evropskim novinarem u Briselu 2004), prisutan na susretu u Madridu. U svom matinom listu "Korijere dela sera" on pie da e novinarska profesija ostati vana ukoliko: uspe da izae iz autoreferencijalnog kruga koji su stvorili mediji, politika, biznis i upravni organi; uspe da preivi pred naletom "oruja" koje slui da odvrati masovnu panju (loa reklama, runa televizija, nezanimljiv radio, tra); uspe da iskoristi instrumente "novog urnalizma" iz sedamdestih godina prolog veka (ritam, ukus, boju, originalnost i ironiju) kombinujui ih sa najnovijim instrumentima. Ako informacija poe sa tvitera da bi zatim bila lansirana na radiju, objanjena u novinama, prodiskutovana na Internetu i ilustrovana putem videa, onda, izvesna nada postoji", zakljuuje Severnjini. Bez obzira na telurike potrese sektora, postoje izvesni nagovetaji da, iako na nesigurnom terenu, utakmica jo uvek nije izgubljena.

Tako je minulog decembra u Milanu, na skuptini "Rcs Mediagroup", najvanije italijanske izdavake grupe (koja objedinjuje dnevne listove, periodine asopise, brojne izdavake kue; kontrolie nekoliko radio, veb i televizijskih emitera), na kraju "strane" godine, ipak, izraen oprezni optimizam. Iako je opunomoeni (delegirani) upravnik ove izdavake korporacije, Antonelo Perikone, naglasio da e "i 2011. biti teka godina jer na tritu postoji estoka konkurencija", predsednik Pjergaetano Marketi je podsetio da "budunost ima staro srce. Budunost nas vodi ka novim sistemima izraavanja, novim medijima i novim formama komunikacije. Ali ono novo to e doi nee moi nikada, ni za trenutak, da, traei preice, zagadi nezavisnost i kvalitet informacije". Direktor dnevnika "Korijere dela sera", Feruo de Bortoli, takoe je akcentovao znaaj kvaliteta i nezavisnosti objasnivi da "u momentu jake politike polarizacije nezavisnost predstavlja jednu od glavnih vrednosti lista". A u Americi, gde novinska industrija jo uvek ne uspeva da prebrodi teku krizu, ratoborni medijski magnat Rupert Mardok (pored brojnih televizijskih stanica i kinematografskih studija, kontrolie ak 86 novina), u estokoj kampanji protiv Internet kolosa Gugl kojeg okrivljuje za krizu novina, takoe tvrdi da e novine koje se ne prilagode digitalnoj realnosti propasti i da ne treba kriviti tehnologiju za neuspeh. Ipak, on poruuje da je budunost novinarstva, vie nego ikad, obeavajua jedino ograniena izdavaima i producentima koji ne ele da se bore za itaoce i gledaoce, ili vlau, koja, ukoliko je direktno ukljuena u komercijalni urnalizam, obeshrabruje svakoga kome je stalo do slobode govora "Budunost novinarstva pripada hrabrima. Ono to je najvanije je da novinska industrija treba da ostane slobodna, nezavisna i konkurentna", zakljuuje Mardok. Verovatno neemo pogreiti ako kaemo da navedena razmiljanja i predlozi nisu potpuno novi, odnosno da su slini idejama koje je pre vie od jednog veka, 1904. godine poznati ameriki izdava i novinar (maarskog porekla) Dozef Pulicer izloio u eseju "O novinarstvu". Mada je, i u njegovom vremenu, urnalizam esto morao da odmerava svoje snage sa uslovljavanjima koja su stizala iz centara moi, i sa pretenzijama za uzdizanjem interesa koji su bili daleko od plemenitih, Pulicer je govorio da novinar treba da se pokori samo razlozima istine, bez potinjavanja i uslunosti. Konstatujui da e demokratije uvek imati demagoge spremne da napajaju sujetu, pospeuju strasti i naglaavaju trenutna oseanja, Pulicer je isticao da demokratsko

drutvo ima potrebu za ljudima koji su u stanju da plivaju protiv struje (uzvodno), obelodane poinjene greke i insistiraju na neugodnim problemima. U dananje vreme, kada cirkulacija vesti dostie skoro nezamisliv ritam, paradoksalno rizikujui da se preobrati u dezinformaciju, potreba za kvalitetnim i nezavisnim novinarstvom (u borbi za optu dobrobit) postaje jo urgentnija. U tom smislu i Pulicerovu lekciju vredi (ponovo) proitati imajui na umu da e novine, ukoliko ostanu zanimljive i korisne, zadrati stare, a moda dobiti i nove itaoce. Uostalom, itati "papirnu" ili Internet verziju i nije tako vano. Ubeen da je umetnost (vetine) pisanja fundamentalna u novinarstvu, Pulicer je smatrao da novinarstvo, iako efemerno i ne uvek uzvieno dnevno knjievno stvaralatvo, treba da bude kvalitetno imajui u vidu da je namenjeno milionima italaca, naglaavajui da "ubediti i pridobiti solidarnu podrku velike inertne mase, koju mi zovemo publikom, predstavlja delikatan i teak zadatak. Ako tampa izvri ovaj zadatak sa inteligencijom, ozbiljnou i hrabrou, snaga javnog miljenja e doprineti pravednosti u vladi, transparentnosti u politici i vioj moralnosti u poslovima i drutvenom ivotu nacije". Novinarstvo profesija koja e o(p)stati Na jednom banketu novinara u Londonu Bernadr o je povukao razliku izmeu naunika i novinara: "Naunik zna sve vie o sve manje stvari (produbljuje znanje); novinar sve manje o sve vie stvari (proiruje znanje) i na kraju kae o jedan i drugi ne znaju nita. Naravno, takav je Bernard o. Ali ima, rekli bismo, neke istine u tome. Svakako da je povrnost mana. Ali u novinarstvu se bez nje ne moe. Novinar ne sme da se pravi naunik i kad bi to mogao. Ako bi naunici pravili novine, novine ne bi imale italaca. U novinarstvu mora da je sve jasno i prosto. A tee je komplikovanu stvar uprostiti nego prostu stvar komplikovati. Kao i u svim ostalim stvarnim tekovinama civilizacije, progresa i kulture, i u novinama se osvedoava ista: teko ih je stvarati zbog toga to treba da budu savreno jednostavne, da bi jednostavno, kao vazduh ili voda, doprle do oveka. Do savremenog oveka kome vie nisu potrebni samo vazduh, voda i hleb. esto se alimo, ali mi novinari tako i mislimo - novinarstvo je profesija "slatke gorine". Za nas je novinarstvo neodvojivo od romantike, prolaznosti i umiranja. Kao onaj cvet "dan i no", novinski tekst svake noi umire, ali se svakog dana i raa. Nieg prolaznijeg, ali i nieg trajnijeg od njega nema. Kao kob nekog venog Sizifa, i on je veno prisutan. Stalna prolaznost doe kao neka ukletost, stalna prisutnost,

besmrtnost. Novinarstvo je, stvarno, veno traenje, nemir i lutanje, istovremeno i sudaranje i pamenje, jer ako to nije, onda nije nita. Za novinarstvo moe da se kae da je primenjena umetnost: vai onoliko koliko se prima onih kojima je namenjeno. Ili, kako je zapisao velikan novinarskog zanata Egon Ervin Ki: "Nita ne moe vie da zapanji od istine... nieg fantastinijeg od stvarnosti i nieg seznacionalnijeg u svetu od vremena u kojem ivimo". Reju od novinara se oekuje da hrabro, odgovorno, objektivno, nepotkupljivo i neposluno posreduje istinu koja e nadilaziti nae kobne raskole, nae provincijalizme i atavizme, nae nacionalizme, regionalizme, seperatizme.. Prvi i odluujui kvalitet novinarskog rada jeste zanos, nesagorivo oduevljenje u radu. Tehnika baza novinarstva danas je u svetu postigla neverovatna ostvarenja. Na sajtovima moete pronai sve i svatva i napraviti novine kakve elite. No, to moete vi, ali i svako drugi, pa gde je tu onda unikatnost, lini peat? Dakle, nikakva tehnika, internet, sajtovi... jo nije uspela da zemeni srce i misao oduevljenog novinarskog stvaraoca. Ono to moe da uini ta tehnika, samo su bolje mogunosti da otkucaji srca i bujice misli bre teku do itaoca. U novinarstvu je sve lako sem pisanja! Pisanje je stvarno najtee! Niko ko nije sedeo pred praznom hartijom sa obavezom da pie svaki dan, nee razumeti to svakodnevno trpljenje. To trpljenje je mnoge novinare prerano odvelo na onaj svet, jer je poznato da je vek novinara najkrai. Jer, nita se dobro ne moe napisati, ako se ne napie "iz stomaka". Ukazuje se naroito na razliku izmeu novinara i knjievnika. Knjievnik pie za venost: novinar za dan i to iz dana u dan. Knjievnik ivi da bi pisao. Novinar ivi od pisanja. U knjievnosti je glavno ko pie; u novinarstvu nije vaan pisac ve pisano. to se pisac manje vidi, veu vanost dobija pisano. Umeti pisati ni o emu to je zanat. Taj zanat se naui u novinarstvu. U novinarstvu je esto vano iz napisanog proitati nepisano. Jer, novinar ivi od pisanja, pisalo mu se, ne pisalo pie. Nas novinare i nau profesiju uvek su cenili i uvaavali najvie oni koji znaju kakva je to muka pisati. Ivo Andri je govorio: "Uvek sam se divio novinarima najvie zbog brzine kojom umeju da piu. Lino veoma teko piem ponekad se muim i dva i tri sata oko jedne reenice da bi u njoj svaka re "legla"... U novinarstvu napreduje onaj koji moe da pie sve. Ako ne moe, ide u knjievnike. Novinar mora da pie zanimljivo, jer samo veliki pisci imaju pravo da piu dosadno. Ima knjievnika koji napiu knjigu u kojoj, vrednog pisanja, nema nita. Ali, napisati knjigu ipak je neto - ostane se knjievnik celog ivota. Novinar koji prestaje da pie, nije vie novinar, a niko ga ne priznaje za pisca: ide u korpu zajedno sa novinama.

Zbog toga novinar ima razloga da zavidi knjievniku. Knjievnik bira ta e da pie, novinar pie to mu novinarstvo nalae. Najvee u novinarstvu je biti reporter sa lica mesta. Dobra reportaa je najvei domet novinarstva! Ne opisna, nego ona koja itaocu otkriva neto novo, koja prodire dublje. Nije, na primer, bitno koliko neodoljiva graevina Empajer stejt bilding u Njujorku ima prozora, spratova, koliko je dugo graena... Bitno je zato je graena u vreme najvee ekonomske krize u Americi, zato je taj prkos u nebo otiao uvis u trenutku najveeg oseanja ovekove izgubljenosti. Pravog reportera uvek privlae, nazovimo ih, emotivno filozofsko-socioloke teme, pozadina stvari, ne ono to se vidi golim okom! Najpotrebnije u novinarskom pozivu je sposobnost razmiljanja i hrabrost miljenja, a najvea mana ili najvea opasnost za novinarstvo je konformizam, poltronstvo, politikantstvo, ziheratvo... A najvea vrlina mu je da bude ustrije i bre od drutva u celini. Svako, o onom to se deava danas, moe imati miljenje tek sutra. Novinar ve danas mora imati miljenje o ovom danas! Ne samo da je to sutina ovog poziva, nego je to i zakon ivota. Najbolji novinar nikada ne moe biti i najposluniji novinar. Ko eli takvog novinara, nema pravo da se ali na dosadne, biltenske novine. Ova profesija nudi samo dve prave nagrade, makoliko one izgledale nauhvatljive: jedna je ugled kod italaca, druga je ugled kod kolega. Za novinare koji piu to su jedini pravi kriterijumi. Za njih je vei kompliment kad ih pohvali italac nego urednik. Jer, urednici se menjaju, a itaoci i novinari ostaju. Na medije se diu mnogi povici. Upuuju se prigovori. Sa novinarskog stanovita za medije je dobro kad ima da im se prigovori. Jer, ono je u svojoj biti kritino. Pri tome, kad neko predstavlja stvarnu vrednost i nosi je u sebi, kritika se odbija od njega kao od stene. tavie, kroz kritiku se verifikuje njegova vrednost. U staroj Srbiji najvie kritikovan, napadan, karikiran politiar bio je Nikola Pai, a uao je u istoriju kao veliki dravnik i politiar svoga vremena. Kad god drutvo, odnosno njegovi politiki reprezententi energino, pa jo orkestrirano, "udare" po novinama i novinarima, to podsea na vremenu frajlu koja, kad ujutru na svom licu bez minke vidi novu boru, ljuta razbija ogledalo. Naravno, nije cela istina u ovoj metafori, ali sredstva javnog informisanja su manje-vie verna slika i prilika onoga to se realno zbiva, a u meri u kojoj to nisu, po pravilu je vie re o ulepavanju nego nagrivanju nae stvarnosti. Naravno, ako se lupa u prazno tekst zvei... Glavni problem u javnim glasilima najee su oni kojima nije osnovni cilj da budu dobri novinari, ve da se i sami doepaju politikih pozicija. Takvi budno motre da se ne bi uznemiravala javnost, jer to ne bi bilo po volji onih od kojih zavisi i njihova

promocija. Zato ljude uznemiravati kad su se, kako bi rekao David trbac, "od neke silne miline umrtvili pa jedva diu". esto smo vrlo nepravedni prema omakama u novinama, prema propustima novinara. Zaboravlja se da jedan novinar ili jedne novine imaju po desetine, ili stotine hiljada kritiara (ve prema tiraima). No, kritiari su u neuporedivoj prednosti kritikuju u miru ono to se stvara u gru i nemiru. I, kada o svemu razmislimo, novinarska profesija je vie gorina i muka, nego zadovoljstvo i sjaj! Ipak, kada bih se ponovo rodili, opet bih veina sadanjih - bili novinari! Jer, zato pisanje za novine? Zato pristajemo na sate provedene u zgrenom poloaju nad papirima kada je lake, a povremeno i lepe, prepustiti se matici prazne glave zagledane u nebo, i bez najmanje elje za analiziranjem puta koji vodi do krajnjeg odredita? Verujemo da se pisanjem svako bori sa svojom ivotnom ranom. Stoga nije retkost da celokupno delo pisaca biva obeleeno jednim kljunim motivom. Kao da je sve stvoreno samo zato da bi se otrov od ujeda ivota izbacio napolje. Pisanje je, dakle, kao neki vid vremenske prognoze ne moemo uticati na to da li e sijati sunce ili padati kia. Najvie to se moe je obui se slojevito. I poneti kiobran.