367

Dobrica Cajic
MSTKA L1\BA\
Majsloi Ikhail: 1jubav nas prctvara
u ono sto volino, ,Sluzbeni glasnik,
Beogiad 2OO8, pievod i pogovoi
Nebojsa Zdiavkovic
Zbog svoje dubine, spisi nemackog
mislika Majsloia Ikhaila (Meislei Ic-
khail) izazivaju i danas poslovanje, a
ceslo i divljenje isliazivaca leoloske i
filozofske misli. Ikhail je ioden oko
126O. godine u Hohajmu (Tiiingija). Pii-
padao je dominikanskom iedu, gde je
slekao izvaniedno obiazovanje, pieda-
vacki i piopovednicki ugled. Medulim,
1325. godine biva osumnjicen za siienje
jeiesi. Pod nejasnim okolnoslima, smil
ga zalice 1327. godine na pulu iz Kelna
u Avinjon, ili u samom Avinjonu. Odslu-
pivsi pielhodno od svojih nazoia, i lo ja-
vnom izjavom o piavoveinosli, smeiao
je Ikhail da u ladasnjem papskom sedi-
slu izlozi svoj slucaj, no nije jasno gde je
i kako pieminuo, nili gde je sahianjen.
Kiajem maila 1329. godine, papa
1ovan XX osudio je bulom In agro Jo-
nini sedamnaesl Ikhailovih poslavki
kao jeies, a jedanaesl slavova kao jeie-
licki sumnjivih. Bez obziia na lo, njego-
vo ucenje nije zaboiavljeno, iako je bi-
lo peiioda u kojima je pieculkivano i
zanemaiivano. Naiaslajuce inleiesova-
nje dovelo je do pojavljivanja kiilickog
izdanja Ikhailovih dela 1936. godine.
\piavo iz njega je Nebojsa Zdiavkovic
izdvojio i pieveo pel piopovedi (1ju-
bav nas prctvara u ono sto volino, Sva
jc istina u nana, IravcJnici, Bc;incno,
Tri noci Jusc), dvadesel lii poucne be-
sede i celiii piedanja o Ikhailu. Zdiav-
kovic je u knjigu uneo i kialku Ikhailo-
vu biogiafiju, kao i pomenulu papsku
bulu. Dozivljavajuci ga kao cenlialnu
figuiu iajnske mislike, on je u lekslu
Mislika odeljenosli, s nesumnjivom
upucenoscu, koncizno ukazao na zna-
caj i akluelnosl Ikhailovog mislicizma.
\ iecnickoj skici posvecenoj Ikhai-
lu, \iljem Riz islice da je po obiazova-
nju on bio aiislolelovac, dok je u svom
spekulalivnom mislicizmu vise bio neo-
plalonicai. Piipisujuci mu nesumnjivu
oiiginalnosl, Riz u Ikhailovom delu
piepoznaje i ulicaj Plolina, Avguslina,
Pseudo-Dionisija i 1ovana Skola Iiige-
ne.
1
Ovom nizu svakako lieba dodali
aposlole 1ovana i Pavla, jei je njihovo
ucenje glavni oslonac na kome je Ik-
hail zasnivao svoje leze o sjedinjenju
Boga i coveka. S diuge sliane, moze se
ieci da je Ikhailov mislicizam supiolan
onloloskom dualizmu Tvoica i lvoievi-
ne, koji je kaiakleiise sholaslicki sislem
1 \iljem Riz, Iilo;ojija i rcligija, istocna
i ;apaJna nisao, Deiela, Beogiad
2OO4, sli. 194.
Hcrcticus, 3-4/2008 Dobrica Cajic
368
Tome Akvinskog, mada ima i onih koji
lvide da je on u polpunosli bio lomisla.
Svoje ucenje o ljubavi, a lo je siz
njegove mislike, iazvija Ikhail pozi-
vajuci se na aposlola 1ovana i njegove
ieci da je Bog poslao svog Sina u svel
da bi ljudi po njemu i s njim ziveli. Hii-
slov dolazak u svel, odnosno uzimanje
ljudskog oblicja od sliane Boga, neiz-
meino je uzvisilo ljudsku piiiodu, sma-
lia Ikhail. Tim cinom Bog je ciljao na
coveka, jei sve slo je dao Hiislu dao je
i ljudima. Oluda oni lieba sa svom lju-
bavlju i ceznjom da gledaju u laj svel.
Ikhail lu navodi Avguslinove ieci:
Ono slo covek ljubi, on lo u ljubavi
poslaje; iz kojih logicno sledi da kioz
lakvu ljubav covek i sam poslaje Bog.
Ali svel o kome Ikhail pise nije
spoljasnji, nego unulainji. \ lakvom sve-
lu Bozje dno je ljudsko dno, i obialno.
z log dna covek lieba da cini sva svo-
ja dela, ne poslavljajuci nikada pilanje
zaslo lo lieba da iadi. 1ei kad su Bog
i covek sjedinjeni u ljubavi, sve slo do-
lazi na coveka odvija se s Bozjim dopu-
slenjem. Ako covek lipi palnju, lipi je
i Bog. Sla god naislo, Bog je piedvideo
nekakvo dobio za coveka u svemu lome.
Oluda Boga lieba voleli zbog njegove do-
biole, kao slo je i za Boga najveca slasl
da ga ljudi vole u svim slvaiima i da on
bude njihovo jedino vlasnislvo. Bez Bo-
ga, veiovao je Ikhail, covek je nislina,
odnosno lvai. Ovo je vazno naglasili, jei
je u njegovoj mislici pievladavanje lvai-
nosli naslo svoj klasican iziaz, slo lieba
shvalili kao pievazilazenje iazlike izme-
du Tvoica i lvoievine, lj. Boga i coveka.
2

Ikhail ipak ne smalia da su covek
i Bog idenlicni, nego nas jedino poziva
da izademo iz dualislicke supiolnosli
Boga koji slvaia i coveka kao slvoie-
2 Nikolaj Beidajev, Iilo;ojija sloboJ-
nog Juha, Deiela, Beogiad 2OO7,
sli. 266.
nog, i nademo zajednicko jedinslvo jed-
nog i diugog, kao slo kapljica vode na-
lazi u okeanu jedinslvo sa okeanom,
pise Zdiavkovic u svom pogovoiu.
Suslina mislickog iskuslva, zapia-
vo, sasloji se u obozenju lvainog. \
mislickom iskuslvu nema vise nesavladi-
vog dualizma nalpiiiodnog i piiiodnog,
bozanskog i lvainog, u njemu piiiodno
poslaje nalpiiiodno, lvaino se obozuje.
Ali pievladavanje lvainosli, apsolulno
sjedinjenje s Bogom, ne znaci isceznuce
coveka i iazlike dveju piiioda. Pievlada-
va se samo lvaino nisla,
3
navodi Beida-
jev i zakljucuje da je lo svojslveno misli-
kama svih viemena i svih veioispovesli.
Za celovilije iazumevanje Ikhai-
lovog ucenja lieba imali u vidu da je
on piavio iazliku izmedu bozanske su-
sline (Cotthcit) i Boga (Cott). Poslo-
janje Boga vezuje on za poslojanje
lvoievine, a njihovo zajednicko nasla-
janje izvodi iz bozanskog Nista, koje
je neiziecivo i nalposlojece. \ lome je
smisao apofalicke leologije, kojoj Ik-
hailova mislika nesumnjivo piipada.
Pievodilac Zdiavkovic skiece paznju
i na pojam odeljenosli (AbgcschicJcn-
hcit), koji lieba lumacili kao oslobode-
no meslo u dusi u kome se iada Bog.
Kad je u pilanju vecni zivol, Ik-
hail je iazlikovao dve visle znanja. Pi-
vo od njih sam Bog kazuje coveku ili
mu ga saopslava pieko andela ili kioz
posebno piosvelljenje. Ovakvo znanje
ielko se desava i mali je bioj ljudi lo
zaisla doziveo. Diuga visla znanja za-
sniva se na cvislom pouzdanju ljudi u
Bozje poslojanje. Njihova siguinosl ne
dozvoljava sumnju i lakvi ljudi vole Bo-
ga u svim slvoienjima. pak, posloji vi-
se dobiih puleva za sledenje Boga. Nije
svaki od njih piimeien svakom coveku.
Pojedini ljudi su spiemniji za leze pule-
ve, diugi nisu. Ikhail, iecimo, nije odo-
3 IbiJ., sli. 263.
Mistika ljubavi
369
biavao celideselodnevni posl. Pie je na-
glasavao poliebu da u cinjenju dobiih
dela ljudi lieba vise duhovno da slede
Hiisla, a manje lelesno. Zanimljivo je
i njegovo videnje loga kako se lieba
piipiemili za piicesl. Njemu su lu glav-
ni volja i slav, a manje covekovo oseca-
nje, neznosl ili poboznosl. Cak i kad je
hladan i uveien da je nespieman za pii-
cesl, covek lieba da mu piislupi zbog lo-
ga slo ce fizicko piisuslvo Boga sabiali
njegova cula i duh i iznulia obnovili ljud-
sko lelo. Da bi doslojno piimio Gospo-
da, covek moia svoje vise moci uzdignu-
li ka Bogu, a lipljenje nizih cula i nizih
moci ne dolice duh. Slavise, pobeda ce
bili veca ako je boiba s poiocima bila le-
za i snaznija. Takva pobeda nad napasli-
ma pielposlavlja i vise usvojene viline
i diazi odnos Boga piema loj licnosli.
Ikhail je piopovedao da covek lie-
ba da voli i posluje sve ljude kao samog
sebe, da dobio ili zlo koje se njima do-
gada dozivljava u isloj meii kao da se
lo njemu samom desava. Oni koji nisu
dosli do log daia ne mogu ni da piime
ono slo Bog u vecnosli daiuje coveku.
Takode je poucavao da za pioduhovlje-
nu licnosl spoljasnja dela imaju unulai-
nji smisao. Lisivsi se svega sopslvenog,
covek bi lako u svakom delanju bio sa
Bogom. Cak i oni koji giese, pa se loga
odieknu i uzdignu Gospodu, nece ispa-
slali. Bog ljude piihvala bez gieha, slo
je i logicno kad se zna da u Ikhailovom
ucenju Bog, u slvaii, spoznaje samog se-
be. Napiavljen je jedan golovo savisen
sled i lo je ono slo fasciniia u Ikhailo-
vom delu. z piopovedi u piopoved on
olklanja nedoslalke koji bi mu se mozda
mogli piipisali za panleizam, bezlicnosl
(negaciju licnosli), pasivnosl i sl. pak,
kad neko lvidi da Bog svakome daje pie-
ma svom naumu, i da svako lieba da se
pomiii sa onim slo mu se daje, onda is-
pada da Bog vec ima smisljenu hijeiai-
hiju koja se samo iealizuje u viemenu,
slo je vilo pioblemalicno za piihvalanje.
Svoje misli iskazivao je Ikhail pie-
lezno kialkim iecenicama, koje sa sva-
kim novim cilanjem dobijaju na dubi-
ni i piodoinosli. Sa malo ieci, dao je
on u svojim spisima maksimum duhov-
nosli. Njegova mislika je mislika du-
hovnog lipa. Olkiivanje duhovne du-
bine, a ne piofelizam ili apokaliplika,
i jesle bilo veliko delo nemacke misli-
ke.
4
Ikhailovu uionjenosl u duhovno
cenili su 1. Beme, N. Kuzanski, He-
gel, Hajdegei, Muzil, Boihes, Sioian.
4 IbiJ., sli. 277.