Univerzitet Singidunum, Beograd

$=u
sigmurod Fr.w
Univerzitet Sigmund Frojd, Вес
PrJy~Iw-..

Departman za psihologiju

RAZVOJNA РSШОLОGIЈА 1
- hrestomatija izvornih tekstova-
 SADRZAJ

Filip Л гiјеs: VekO\'i ,Ie/inj.'·/'''' , Beograd. Zavod za lIzbenike; nastavl1a sredstva. 1989 .......................................... .... ........................................ 1

Ricard Dokins: Sebicni gen. Beograd. Heliks. 2008 ............. ............................. ............ ........... .. ... ................. ..................................................... 16

Аlbег! Bandura: U10ga исеnја ро lIIodelu u m zvoju IiCnosfi. U: I ујс, 1. i Havelka. N. (рг ;г. ): P"oces socijalizacije kod dece . Beograd. Zavod
za uZbenike ; nastavna sredstva, 1986 . .......................... ....... .. ............. ................ ........... .............. ........ ........................ .......................................... 22

Lогепs Kolberg: Defe kao jilozoJlllorala. U: lуј С. 1. i Havelka, N. (р гјг . ) : P,'oces socijalizacije kocf dece. Beograd. Zavod za uzbenike i
nastavna sredstva, 1986 ..................... .................. ................... .. ............ ........ .............................. .......... .. ............ ...................... ............................... 29

Erik Erikson: ldenfife/ i z;vo/ni ciklll.5. Beograd, Zavod za lIzbenike i nastavl1a sredstva. 2008 ............ ............................ .......... .................. .... 36

Rene Zazo: Poreklo coveko ve osecajnosfi. Beograd. Zavod za lIzben ike i nastavna sredstva, 1985 ................ ............................. ............. ........ 60

Zan Pijaze : Pijaieovo gle{!iS/e. U: Мјгјс, Ј. (ргјг.): Kognitivni гаnюј dete/a. Beograd, SDPS ..................................... ..................................... 75

Lav Vigotski: ISforijski razvoj ponaSanja coveka. U: Мјгј 6. Ј. (рг јг .) : Kognili.mi razvoj deteta. Beograd. SDPS .......................... .. ............. ... 83

Juri Bronfenbre ner: Ekologija ljudskog razvoja. Beograd, Zavod za L.zbenike i nastavna sredstva. 1997 ................. ... ................................ ... 88

• Jean-Marc-Gaspard Itard: Т/,е Wifd Воу оЈ Avey"on. Iп: Schwehn, М. E,'elyone а fachel'. Notre Оате, lndiana, University ofNotre Оате
Press, 2000 (NIJE ОВЛ VEZNO) ........................ ......................................................................... ................................................... .... ................. 102

Otkrice detinjstva ( л.. : \\ \fEKO'l1.
-Ь€Т ЩSТl/д I
ЕМје5
Srednjovekovna UПlеtпоst, negde do ХIl veka~ пј­
је znala za. deti:njstvo, ili пјје Пl<:,гаlа da ~a рп~а­
zuje - tesko ПlоzеПlО da rpоvегще.ПlО da Је ~ plta-
nju neurnesnost i nevestina. ,Pr~ '~1 se РОПllslllо da
u tоПl svetu пеПlа Пlеstа za dеtПlЈstvо. Jed'n a oton-
ska Пliпiјаhtrа iz X1 veka 1 ) rpruZ~ .iП1ргеsivпu sli:ku
о izoblicavanju kојеПl su UПlеtПlС1 toga doba pod-
vrgavali telo dete ta, н pravc.1.1 tkoji је vе~Пlа dalek.o
od nasea dozivljaja i viaenJa. 'РгеdпJ.еt Је 5сепа 1Z
Jevanael]a kada 1sus trazi da puste d~cu da Пlu
pridu, а latinski tekst је jasan: pa,rvul,. Meautl~ ,
па Пliпiјаtuгi је o~o. Isusa osa~ zb11Ja odrasliћ lJu-
di, ,b ez ,ijedne det1nJe огtе: ат s'U ргоэ1;О rerprodL.l-
kovani н SПlапјепоrn obliku. Od odr.asllh .se razl1-
kuju jedino оро visini, ро stas1.1. Na Je<;lnoJ franc';1-
skoj rninJijaturi s kraja X1 veka'), rtroJe dece :koJe
sveti Nikola dize iz Пlгtvih takoae su srnanJen1 od-
rasli ljudi , bez drugih razlika н izrazu ili crta:rna.
SHkar песе oklevati da deCijoj nagoti, u vеОПlа ret-
kirn slLlcajevirna ka:da se опа ~rj;kaZ'Uj~: da ПliSiС.::­
vost odrasloa coveka: tako, па llustгаСlJаПl~ u 2Јыl:
сј psalama ~vetog Luja iz Lejdsa'), s kraJ~ X~1 ,
pocetk a XII1 veka, 1SПlаil, С1Ьпо ро гоаеПЈL1;-nnа
trbusne i а Пldnе Пlisiсе odraslog covka . Uprkos
'"
1) Evange1iaire d'Otton 111, !vl!inhen.
2) Voie et rn.iTacle de saint N:icolas, В . N.
З) ·P ,s allltier de saint Louis de Leyde.
58
veco~ osecaj.nosti u rprikazivanju dеtШј'stvа 1 ), ХП1
"
\ v,:,k .се ostat1 vera~ ovom rpostиpku. U Moralistickoj
b~blIJl sv.etoga LUJa deca su rprisuЬnija, ali se i da-
lЈ е lzdvaJayu samo stas,om. Jedna ep120da 12 zi.vota
Jakova: 1sak sedl, o'kr';lzen dvema Zепаша. o.ko njih,
petnaesta::k Пlаllh lJ~?I, koji dopirи otprilike do ра·
sa odraslih. Т,? su ([lJihova deca}) Jakov је nagraaen
za nepokoleblJlvost svoje vere, ponovo 'p ostaje Ьо­
gat , ~ sl,ikar рпkаZ1.1је njegovu srecu ta:ko 15to ga ро­
stavlJa lZПlеаu stoke, s leva, i dece, takoae =ogo-
brojne, s d esna : tradicionalna slika plodnosti, nede-
lJlva od bogatstva . Na drи goj ilustraciji knjige о Јо­
vu, deca su poreaana ро visini, јеdnо drugоПl do
u siju.
Dalj e, u Jevanae lj skirn kпјigаПlа Svete ka:pe l e jz
XIII veka'), 1.1 trenutku нrnnozava.nja ыlъа,' ;ZПlеаl!
Hrista i j e dnog aposto]a nalazi se rnali covek, koji
im dopire do pasa: zacelo dete koje nosi гЉе. U
svet1.t romanskih oblika, sve do kгаја XII1 veka пе­
та dece obelezene ;posebnim izrazorn, vec odraslih
ljudi, samo -"smanjenih". То slepilo urnetnosti za
deCiju Jllorfologij1.l uocljivo је, uоstаlоПl, u veci:ni
stагih civilizacija . Jedna lера sardinska bronza iz
IX veka pre Hrista4 ) prikazuje nek;u vrstu opla.kiva-
пја: rnajka drZi L1 паГ1.1Сји poveliko tel0 svoga sina .
Ali, kaze se Ll паРОПlепаmа u katalogu, radi se ПlOz­
da о detetu: "МаЈа muska figura rnogla је ta:koae
Ъiti clete, !соје ј е', ро obrasCLl koji su 1.1 stагiПl vrc -
ПlеniInа 1.lsvojili drugi пагоdi, prikazano kao odra-
stao covck." Sve navodi па utisak da su realisticko
prikazivanje deteta, ili idea lizovanje detinjstva, пје­
gove ljupkosti, zadыenosti,' bili kаГаЈktегisticni za
grcku umetnost. H e l enisticka ероЬа Ъila је pre pla-
vljena mаliПl Erosima. Detinjstvo nestaje iz ikono-
grafije zајеdпо sз ostalim h еl епistiсkiПl temama, а
roman угаса slepilo prema specifiiCno deCijirn crta-
Пlа, !соје su vec obelezavale stara vгеПlепа, pre hele-
nizJlla. Ne radi se saJllO о prostoj slucajnosti. РоЈа-
1) Za poredenje: scena "PuSltite k rneni d ecu" lL zbi.rci
navedenoj pod 1) d u Bible moralisee cle saint Louis, f" 505.
') ВoiЫe mora,lisёe de sМnt Lou.is, f'1! 5. А de . L aborde,
Bibles moralisees Шиstrееs, 1911-1921, 4 'Yol. de planches
З) Еv:::tngёliairе d e la S ainte-Сhаре U е, scena Teproduko-
v::tn::t u delu Н. MartiD, La miniature francaise, pl. УЈЈ.
4) Iz10zha sзгсliпskе bronze, B ,ibblotheq1.le natJionale, 1954,
по 25, рl. XI.
59
zirno od sveta predstava н kojern је detinjst:--.o пе·
poznato: istoricari 'knjizev.nosti CKalve)" иосll, s~
istu pojavLl \.1 srpevH, 'Ll kOJem "napr:,dna deca {;О
kazujll Hrnesnost i telesnu ;;na.gн V1tezova. То . ez
ikakve s\.lrnnje znaci da ~e IJudL\.l X.,-Xl-v~~\.l' nl~lL­
zadrzavali ла slici dеt1ПЈstvа, da . опо za nJih П1ЈЕ:
imalo пi:kаkvоg znacaja, ра cak П1 ~'.'a~nost1 .. Ро. to·
те Ы se reklo da је detinjstvo 1 u zlv~rn. ob1caJlrna
а пе sarno 'Ll obIasti estet~ke tгаПSРОZlC:,ч е . preds~~
vljal0 .prelazni регюd,. ,kOJ1 brzo prolaz1 1 1Sto t3J
brzo iscezava iz secanJa. . kao н Mojsijevoj 'p orodici: 'rnш i zena se drze zэ
То је nase polaziSte. Кэkо se.?d nJega Aoslo do
versajskih figHrina~ do fotograflJa .,dece sV1h .uzra·
sta '-1 nasim porodlcnlm alburn1ma.. . detinjstva svodi se do XIV veka па malog ISHsa, ka·
Ne<>de oko Xlll veka, - javlja 's e v1se t1pova dece,
koji ;'ll ыzii rnodernom dozivljaju det~ta., _ d 1 .
Т1-I је anаео, Itl vidu veoma ·rnlado~. C;ove",',:,-, а ,:_е
scenta: pevac, ,kako kaZe Р. K~~omb'lJe). AIl, kolbko
оп -јта godina? То su manje-vlse odrasla deca, о ,.~­
сепа za Ъоgоslшenје, i ошеаепа za crkvene :r:ed~~lc~
neka vrs,ta-. seIThinarista, u vreme:nu kada lllЈе.
'sетniпага i kada је jedino latins~a 5k01a ,fo:rcn~ala
svestena 11са . ..Kin ј.е", .pise н Je'!-n0m od и ~s~
nase Gospe, "i=ao S~tnH de?U, kOJa 'su ,::na1a . m~l _
slova, ра Ы radije sisala =aJ'kH neg? sluzlla u ЪО"о
slLlZЕШјн." A1i , deca su o?:bijan~'Od slse.veo~a ~asnc::
Sekspirovl1 E>ulijetH dOJ1l1 SH 1 kada Ј?) Је 1;"lo t
godine. Апаео iz Remsa, па ргјrnег: blce vec v:,11 <1 t,.
decak, а пе dete, по иrnеtnјсј се. s .,z:,e~n?m nezno·
"ен oыkovatii graciozne i u kra)nJoJ 11n1Jl .pomalo
zenstvene сгtё тnladih <;1;ecaka. C?vde s~o vec veo a
claleko od "srnanjenih odraslth lJLld1 sa o~ons е k go lj'\ .lska te1a. U Arnbrozijenovoj Ilijadi'), ;mrt,,'i-
minijatHre . Ovaj tip апаеlа adolescenta p,?st':'-Je .,:,rlo
' 1'
отl Јеп \.1 ,
XIV v~ku
~,
а odrzace se
. do kraJa d l 1tal1Jan·
'k В
skoO' kvatrocenta: ta!kvi SH and:ell Fra An е 1 а, о·
ti celi ja, E>irlandajoa. . Sudnj i cas се odneti rpravedne dU5e u tom oblikH u
n:
Drнgi tip deteta Ъјее rnodel 1 pre:~ak sve a1e d c ..
се u istol'iji llmetnos ti: dete lSHs, 111 dete: nase. Gos·
ре, јег detinjstvo је oy.de veza>;o za .tаЈП1-l nJeno~
materinstva i k1-l1t MaГlJe . U pocet!-<H Је Is1-ls, ka,? ~
dr ucra deca srnanJ'ena odrasla рОЈауа: rnаl1 bO Z1J1
о'
svestenik н' sjaJH,
. ' k ЭZ\.1Ј.е
kako ga .-рг:. . voТ е oto..k'05-
(Theotokos). ТеZnја ka геаlist1сП1Је-rn 1 zlvotnlJem
1) Р. du Colornbier, L'Enfant аu ЈИ0уеn Age, 1951.
60
pri'kazivanju detinjstva javlja se н slikarstvH veOrna
гапо: па jednoj minijat1-lri iz drHge polovine ХII
veka l ) , 1s1-ls stoji, odeven u 1aku, gotovo prozracnLl
kosLlljLl, оЪеmа rHkama је obgrlio тајсјп vrat, ' j
ргјрјја se 1-IZ пјеп оЬгэz . S rnajcinstvorn Device га·
по detinjstvo 1-I1azi н svet predstava. U ХIII veku,
опо nadahnj1-lje i drнge porodicne scene. U rnorali-
stickoj ВЉНјј svetoga LHja, (Ilailazi se па porodicnc
scene н 'kојi'П1а S1-l roditelji okruZeni decorn, s istim
nag1askolll па neznosti kao па arnvonH н Sartru;
ruke, а deca Crnali ljudi) pruZaju гиСјсе ka lllајсј.
Ovakvi slHcajevi su retki: prijatan dozivljaj ranog
da се, kao s to znarno , italijanska нrnetnost dоргiпе·
ti njegovorn razvoj1-l i 5јгепји njegovih granica. Тај
dozivljaj је vezan za rnajCinsku neznost.
Тгесј tip deteta 'ројаУ1јнје se u gotskom razdo·
blju: to је g010 clete. МаН Ist1s gotovo se nikada пе
prikazuje 'b ez odece. Оп је, kao i dr1-lga deca njego-
iI vog uzrasta, najcesee cedno zavijen н· ре1епе Ј11
odeven Ll koSuljt1 ЈН ha1jinu. Razgolitiee se tek kra-
јет srednjeg veka . Onih nek01iko rninijatLlra iz то·
I1 ralisticke ВЈblјје па kojirna su prikazana deca, пе
dopllstajtl razgo!ieenost, osirn kada St1 u рНапји
blazeni Нј LLroг1а deca Cij [= се majkarna 'Suditi Sa·
10П'lОП. U.pravo се alegorija srnrti i duse uvesti с1
svet oblika prizor te rnlade nagote. Јо;:; 1-1 predvizan-
tijskoj ikonografiji V veka, н kojoj SH se уес носа­
уаlе crte budt1Ce rornanske нrnetnosti, srnanjivalt:
su se dirnenzije tela шпгlih. Lesevi S\.1 ЪШ rnапјј пе­
rnа Ll scenama birke tela 'S1-1 ·ироlа rnапја nego zi·
ујта. U franclls'koj srednjovekovnoj Llmetnosti dusa
se prikazuje kao golo rnalo dete, оЫспо bespolno.
sa=o Abraharnovo пагиСје.') Samтt.:nik izlazi iz .nје·
govih usta: slika odlaska dLlse . Tako se zamis lja
ulazak duse Ll svet, rnakar se radilo о cH d esno1"n i
sakra lnorn shvatanjt\: апс1ео '-' Blagovestirna preda·
је Devici golo dete, lS1-lsоvu dL1SU; bilo о sasvint
1) Maпuscri.t.s ~ pcintиre dlt XII au X[I si~cle. Izlozba
u ВiЫiоtЫщuе nationale, 195-1, Ьс 330. pl. ХХХ.
1) IUade. АmЬгоiэiеrmе cie IVbllan.
') H.ampilly.
61
2
оЫCnаrn: раг 1ezi u kгеvеtu,v naing1ed ~~sv~rn beza-
zlena, па il'ak se rnага1а пеstа dagad111, Јег rnala
ga10 dete stize k'1'az vаzdпh i ша,zi 'l.1 usta zею",') -
,;ргirоdа stvara 1juds'k u dп15п".
U XIV, а pasebno п XV vеkп, оуј s,::cJ.::'jav,:kov-
пј rnade1i се se razviti, .a1i п 'ргаvсп kaJ1 Је уес па­
gavesten п ХПI vеkп. Rekli srna da се andea~p~vac
i da1je ispunjavati slikarstva XV veka, bez b1tne
ргаrnеЬе. Naprativ, pa(~ev15i ad .Х.ЈУ :veka, te?1- a · s ."'e-
tag-detlnjstva Ъivасе sve znacaJll1Ja 1 bogat1J.?-.: ПЈ':П
udes i "p1adnast" gavare а i.z.ast:<1:,:ar~~u ~az1v~J.aJa
detinjstva, kaje је jedina паЈipаz1Ј1V1Ј1Щ l~traZlva­
лјеrn rnoguce l'ronaci u ХП! ye~и,. а kOJe П. XI
uopste пе pa'5taji . U gГUl'l Isusa 1 nJegave ·m aJke,
urnetnik nagla15ava graciozne, з:'еZпес.Ъеzаz~епе . ,:s-
pekte ranog detinjstva: dete kaJe. tr~Zl gn-,dl m.aJ~e,
ili pdkU5ava da Је pa1jub1, paIl!-llще; dete kaJe se
igra poznatih decijih igara, s ipt1com па ,:,-:",~ъ. ,s va-
сеrn; dete kaje jede SUJP'C1.l; dete kaJe paV:~JaJu. УЬu.
dLlce, svi prirnetljivi pa.s.tl.lpCI dece .s':, рпkаZ1.lЈ Ll -
prirnet1jivi Ъаг 5tO se t1ce апш '1<аЈ1 ze1e da o!:rate
paz.nj1.l па пјШ . Оуе crte sentirne;ntalnag IC.еаlizГЈ?-а
kasno asvajaju ipalja уап crh.-v.ene l~аз:',?gr:аћЈе. ~lS­
ta енdnа : poznata паrn је da Је s.lucaJ 1'511 sa peJza-
"-аrn sa zanravskorn scenarn. Ра 1pak, grupa De-:lce
i deteta daziv1java ргатепе i sve vi15e se prafanlzLl-
је: slika sva'k adnevnag Zivata. ... .
Najpre stidljiva, а zatim sve; псеstаllЈе, г~llgюzп?
detinjstva prestaje da se 'svadl sam<? na- Is;-tsa. NaJ-
рге т1.l se pridnlzuje detinjstva .Dev1ce, kaJe nadah-
пјuје Ъаг dve nave, rasprastranJe~e. te~e. Та ~1.1 te-
rnа гааепја Device: 1.1 sabi ip~гаdЙЈе . .Је. k,?mesan~~
aka navaraaenceta kaje k1.Lр.аЈП, pavIJ::~ll 1 R,~ша~е
majci. Тета vaspitanja Dev1ce: апа 1.Icl .da сНа lZ
knjige kajLl drzi sveta Anа. Patorn SLl dosla 1 dгuga
sveta detinj'Stva: svetaga Javana, dnlga п 19п n;a-
log ISLlsa; svetaga Jakava; dece svet~h "-еп~ МаГlЈе
Zebede i Marije Salorne. Ta'ka nastaJe saSV1'm nay~
ikonagrafija, Ll 'kajaj SLI pri:=ari sa decarn sve ЬГОЈ ·
niji, i kaja nastoji d;:t grLlplse svetu decu , sa !11 bez
majki.
Та ikanagrafija, kaja пglаvпаrn nastaje L1 ·XIV
vekLl, padlldara se sa mnastvorn prica а deci Ll 1'0.-
!) !'vliroi,' (l'!ZLl11'lilite.
62
boznirn pripovestiina, kao sto SLl Cudesa nase Gos-
ре. Опа se odrzala do ХVП veka, а mozerno је
slecHti u 's l,vkarstvu, tapiseгijd, vajarSltvu. Uos·t a1om,
Ысе prilike da se па пји vratirno kada ы.lепюю go-
vari1i о kLllt1.l detinj-stva.
Iz te religiozne ikonografije detiu.jstva konacno
се se izdvojiti u XV i XVI- yeku 1aicka ikonografija.
То ја5 uvetk nije pгikazivanje samog deteta. 2ап­
ravska scena se tada razvija 'k roz preobraz.aj ko_n-
venciana1ne a1egorij ske ikonografije, nadahnute ап­
tiCko-s.геdnјоvеkоvю.i'Ill 'shvatanjem ргiIюdе: Zivotne
dobi, godisnja ddba, s=isao, e1ernenti. 2anrovs'k e
scene i price za'Illenile SLl staticno iprikazivanje si=-
bo1icnih licnosti. Могасеrnо se vratiti ·па оуај razvoj
i zadrzati se d'l1ze па njernLl .') Zasada, zaparnHma
sarna ·da dete pastaje јеdnа ad najorniljenijih liCno-
sti аvШ kratkih prica - dete 'и parodici; dete i пје­
gavi drl.lgavi u igri, kaji su cesta adras1e osabe; de-
te и garnili, ali "istaknllta", u 'r najcinarn пагuсји,
ili ga Illajka dcli za rl.1ku; dete u igri; ili jos, dete
kaka pi15'ki; dete и garnili 'k aja gleda cudesa, тисе­
пја, sl1l5a propavedi, ucestvl.lje u 1itl.lrgijskirn ritLla-
lirna kaa 15to su pasvecenje i obrezivanje; dete segr:t
kad kLljundzije, slikara i tarne slicno; dete u 5ka11
- cesta i stara tema kaja rpotice iz XIV vC'ka i па­
dahnjuje scene te vrste sve db ХIХ_
Ni ovoga puta he treba da se zavarava=o: tak"i
prizari dbicno nisl.l pasveceni apisu detinjstva, de-
са su cesto Пlеаl.l astalim akterima, glavni'Ill ili siPo-
rednim. А · to na'II1 gavori а sledece dve pajave: рг·
уо, deca Sl.l u svаkаdnеvпоПl zivatu bila sa adra,;li- ..,
rnа, а и svim SkLlpovi'Illa vezanim za rad, dokalic'l1,
igrll, deca i adrasli ЪН; su zajedna; drl.lgo, detinj-
stva se rado prikaziva1o, аН рге svega z:bog 1jLlpko-
sti i zivopisnoS<ti koje ga krase (skloIlOS·t ka aneg:
do~skoj Zivоpdsлоsti \Гаzvilа se u XV ·i XVI veku 1
podudara se sa dоziv1јајеПl dеtiпјstvа kao neceg
drazesnag), te је dete 1.1 gгupi ili gоmШ cesto isti-
сапа. Dva g[edista, dak1e, ad kajih пюп jedna delu-
је arhaicna: rni SПlо danas skloni, а slllcaj је Ыа
isti krajem ХIХ vC'ka, da odvajarno svet dece i svet
adraslih, dak druga nagavestava moderan dozivljaj
detinjstva.
') Jrlfra, IП deo, adeljak 2 .
63
 Terna andela, sуеЧ: че<о:е, i пјеп kа.;шiјi razvoj ve-
zani SH zapravo -za ХПI vek. u ХУ veku, раКС, ' de-
tinjstvo росјпје da se prikazuje u dva nova vida:
portret i puto . Као 1'to srno videli, dete пјје OdS1.1t-
по u srednjern veku, Ьаг пе od XIII veka ра пасlа­
lje, аЕ опо nikada. пјје terna 1pOT·treta, Ьаг пе - stvar-
по dete, kakvo је Ыl0 u odredenom trenutkLi svog
zivota .
Na· nadgrobnirn , slikam-a -· ciji је opis sacuvan u
kolekciji Genjijer'), dete se pojavlj-uje kasno, u ХУI
yekц. 1_ zacudo, _ono _se 7ne pOjavljuje " pгvo - па deci-
jern grobu·, ili па grQb'll rod.i telja, -vec па grobu s-"u-
јш ,ucitelja. N 'a grobnica:rna 1.1citelja u Војопјј, pl'i-
kazuje 's e 1.1citelj kako drzi 'p redavanje daciтna:).
Jo1' 1378, ро nalogu kard.ib.aIa La Gramza, biskupa
arnijenskog, dva ргјпса, od 10 i 7 goctina, Сјјј је оп
Ыо tutor, prikazana su па "jednorn leporn stubu" u
njegovoj ka:tedrali3 ) Jo1' se niје' ЬНо d05JQ па rnј­
sao ,da se sacLlva slika deteta, Ыјо da је ощ) zivelo
i postalo covek, ЬНо da ј е urnrlo п тапоrn detinj-
StV 1.I. U ргvоrn sl1.IСај1.1,._dеtiијstvо је prelazna dob
b cz zпасаја, te nije bilo razloga da se secanje Щ)
njega cuva; u drнgorn, nije s'e smatralo da ргегanо
umrlo dcte, to rnaju1'no - bice, za-"reduje secanje_-
Ыl0 је s1.1vise dece Сјјј . ј,е opstanak па оуоrnе svet1.1
tako neizvestan! Postojalo је, i dugo se odrzalo, uvt:--
гепје da treba radati 1'to уј5е d~ce, јег се preZ:ivetj
sапLO nckoliko . U ХУН .;veku, u kome5anju oko
porodiljske postelje, sLtsetka, zena izvr5ioca S1.1dskilt
odluka, ј05 tivek ovako ' srnir1.1je slutnje porodllj':',
пшјkе petoro "covec1.1ljaka": "Рге nego 5tO stasaju
da ti zadaju тnuke, izgabice5 ih 'polovinu, а mozda
i sve." (;Ltdne Н 1.1tehe!4) Lj1.1di se n .i's1.1 s1.lvi5e vezi-
vali za ne1'to 5tO се mozda biti sапLO prolazno. Tako
se i mog1.1 objasniti reci , koje vredajLr nas savremeni
senzibilitet, kao оуе Моп,tепјеvе: "IzgпЫо sarn d vo-
је Н; troje dece п povojtJ, пе bez zaljenja, аН b ez
осајanја"') ili Molijerove , koje 1.1 Uobrazenom Ьои-
t) Garign.ieres, Les To rnbeaLL\:.
2) G. Zaccagnin.i, La Vita dei 1"naestr е clegi scolari nеиа
stLtdio си Bologna, Zeneva, 1926, pl. IX, Х ...
Ј) Pre toga s.u likovi dece па gl·оЬоviпlа bili saтno
zet:tk.
4) Le Caqu e t cle l'accoucflee, 1622 .
.3 ) /vIO/ uaigne, E~suj s, 11, 8.
6-1
sniku kaze za LLtizonu: "Маја se не гаС1.LПа." Opste
пшјепје, Ьа5 kao i Montenj, пјје kod dece ,,1.lOCaVa-
10 пј z'bivanja u dLtsi пј prepoznatljiv оьы,(' tela ."
Gos>poda de Sevinje prenosi пе 'k ornentaris·aCi slicne
гесј gospode de Ketkan, izgovorene Lt trenLtCkLt ka.
da је ova izgubila svest saznavsi za smrt svoje rnа.
le kceri: "Опа је neutesna, kaze da nikada vise пе­
се dobiti tЭЈkо lepLt cleVOjCicu."')
U to vrerne niје postojala svest o ·tome da dete уес
sadrzi u sebi liOnost odraslog coveka, koju тј danas
irn<ипо _ SLtvi5е veliki Ьтој dece је =јгао : "Sva rnј
иrnјrн, ј05 1.1 ~oyoju", kaZe Montenj. Takva .ravno-
clLtsnost је 'Ыlа neposredna i neizbezna posledica
dernog-Fafske sitLtacije toga vrernena. Опа је vla-
<јаја do. XIX veka, п za:bitirn selima, 1.1 rnегј Lt 'k ojoj
је ЬНа spojiva sa hriscanstvorn, koje kod 'krsteno"
deteta-postuje besrnrtnost duse. Navodi se da se :;
baskijs,kirn oblastirna уеоmа dLtgo zadrzao оЫсај
da se nekrstena dcca sa11ranj1.lju u kuCi, ~od рга­
gom, 1.' vrtu. Mozda 1.1 tome јта ostataka veorna sta-
гј11 rit1.tala zrtvenih 'pQJJ.Ltda. Ilј se mozda ргегanо
urnrlo dete . sahranjivalo Ыјо gde, kao 5to se danas
pokop<\va kakva domaca zivotinja, pas Н; macka?
Dete је 'bilo tako bczvredno, tako malo ukljLtceno
Lt Zivot, da пјје bilo 'm esta straЬovanjLt da се se
posle smrti vracati da 1.1znemirava zive. Obratirno
paznjLt па to da је па gravirama u zaglavlju Tabula
Cebetis'), Метјјап (Мегјап) srnestio rnаји dec1.1 1.1
nekLt vrst1.l rned1.lprostora, izmedLt zernlje, iz koje
izlaze, i zivota, Lt koji јо!; nisLt Lt51a, i od kojeg i\-t
razdvaja prolaz па korne рј5е: Introitus. ad vitam.
Zar i rnј clanas jos avek пе govorimo о LllaskLt 1.1
zivot, 1.1 smislLt izlas'ka iz detinjstva? Ova ravnodus-
nost ргеmа besrpomocnosti detinjstva, tokorn .kojeg
deca preces to 1.lrniГLl, ·и SLtS tini nije da leko od пео­
setljivosti romans.kHl јЕ kineskih dn'lstava 1.1 којјта
se praktikovalo -napustanje dece. Tako ропог koji
razdvaja nase shvatanje d e tinjstva od shvatanja
koja prethode demografs'koj revolLtciji ili пјenјm
nagove5taj1rna Ыуа razarnljiviji. Ne Ы tге;Ъаlо da nas
ta n eose tlj ivost iznenactuje, јег опа је sasvirn ргј­
rodna, s obzirom па tadasnje demografs'ke 1.1slove.
iZlt-
1) l'Ilme dt:: S~vign~. Lettres, 19. avgust 1671.
2) Meroian, T'lbula Cebetis. 1655. Ct'. R. Lebegue, Le Peill-
IУе Varin. се L e ТаЫеаu cle Сеfш.s, u Art s, 1932, sltr. 167-171.
65 4
Naprotiv, zacudujuCi је rani doziv1jaj detinjstva, u
vrernenu kada su .dеПlOgгafs'ki us10vi ,и torn srnislu i
dalje bili nepovo1jni. Statistioki, objektivno, taj
dozivljaj bi trebalo da 'se javio ·z natno kasnije. Јо!'>
је i гаzшп1јivа na:klonost prerna rnajusnorn ьјсп,
tako zivopisnorn i rpitomorn, шivапје u 1jurpkosti
detiIijstva, zgoda=a i ibezaz1enosti svojstvenim
ranorn detinjstvu ("ll1dorije dece"), s kojima se rni,
odras1i, za\bav1jarno "da паrn prode vrerne".!) Ta>kav
stav пјје и oprecnosti sa ravnodH5noscu ргепн~
sU5tinskoj i konaCnoj licnosti deteta: besrnrtno)
dusi. Nova sk1onost ka .рогtгеtп _rpО'.kazu.јe....da:-dеса
izlaze iz bezirnenosti, п 'k ojoj sп ih drZali slaibi
izcr1edi da ostanu п zivotu. Zapravo, veorna је снdnо
d: se н torn гаzdоblјп dernografskog rasipni5tva
1.101'5te ro,di]a ze]ja da se "ovekoveci" i sаспvа od
zaiborava lik d eteta, ЬНо da је опо zivo јН rnrtvo.
Narocito portret Hrnr]og deteta роtvrdпЈе- da-se-na
dete vise пЈје gleda10 1.1opsteno, kao па nesto sto
се obavezno nestati, kao ,па neiZOezfil' g1.1!bitak.
Takav rnora]ni stav пе isk1juc1.1je surprotan doziv1jaj
d e tinjstva - опај koji izbija iz Montenj~.vih r~Ci, iz
saveta rporodilji koji srno naveli, iz Mo1ljerovih ko-
rnada. Do XVIII veka, ta dva stava S1.1 1.1poredna.
Tek 1.1 XVIII vek1.1, s radanjern =altllzijanizrna i sa
sirenjern ргаksi zastite od trlldp.oce, nestace lIvere-
пје da је clete lInapred izgl1bljeno .
Pojava portreta urnr]og deteta u XVI vеkп оЬе·
1ezava, dak1e, jedan veorna znacajan trenlltak п isto-
riji shvatanja i doziv1jaja. То се naJpre biti роsrnг:
tni crtez . Dete se 1.1 pocetku пе ргi'kаzпје sarno, vec
па gгоЬп svojih rodite1ja. U Genjerovirn zbiTkarna~):
dete se 1'rikazuje ltZ =ajkl.l i kao veorna =a1o, 1]1
kraj nogu. rpocivsih. Svi ti grobovi sп iz XVI veka:
1503 1530 1560. MedLt veorna cl.ldnirn grobovirna
Vest~inst~rske opatije, za1'azicerno grob =arkize
od Viпсеstега, ,k oja је l.lrnr1a 1586.') Markiza pociva
u prirodnoj ' ve]icini. Na ргеdnјеrn de1Lt groba, па­
lazi se statua markiza, njenog sLlpruga, umanjenog,
1.1 klececern s;tav1.1, i rnajl.lsan grob 1.UIlrlo~. deteta .
U Vestrninsterll, takode, vojvoda i vojvotкinja od
$rl1vzberija 'predstav]jeni SL1 па gгоЬп iz 1615-1620,
') Monteпj, Ess ais, II, 8.
:!) G-r;:Ugпi~гсsЈ TOlllb eau.;'C.
3) Fr, Bond, ,Vestminster АЬЬеу, Londo n, 1909,
66
1.1 lezece~ rp?lozaju: :r:j~ova =a1a kCi kleci kraj
nogu rodlte1)а, sklopl)e,nih rlIkН. Рг1rnе6ијernо da
deca ~oja аkгшuјll pocivse niSll l.lvek пrnгlа: сеЈа
!,orodtca se ~akup~Ja oek,? sV'ojih glavesina, kao da
zel1 da 'P.odel1 '~a .П)lп:~ n)lhov poslednji cas. Ali , l.lZ
decu ko~a su. J?S 1.1 z~votl.l, pri,kazuj'll se i pornr1a.
Оп.а se lzdva)a)u , ро )еdnоrn znakll - rnапја Sll i
drze II rllka~a krst (grob Dzona Kouka II Не]Њај­
rnи, 1639), ,11 glavL1 rnrtvaca (па grobll Коир АЈеј
1I H~rnibldonl1: ~ 1633 /, cetiri deca>ka i tri devojcice
Okr1.lZlIJlI poC!vse, а )еdап decak i jedna devojcica
drze glavll rnrtvaca).
U Тшнzu, II А1.1gпstiпskоrn rn'llZeju, na]azi se veo-
та cu"dan tпрtih, koji potice iz de Mezeove radio-
пЈсе.') КrHa datirajLl iz 1610. Sa sva'ke strane krsta
k~ece darod~vci, rnLlz i .zena, а uz njih su Llbelezene
nJ1hov~ gоdше. starostl. I jedno i drLlgO irnaju 1'0
63 gоdше . ~ra] muskarca vidirno јеdnо dete, ode-
veno па пасш k~ko SLt se сЉјспо oblacila rnапја
deca,.•do pet go dina starostI: u ЬаlјinЈ i kecelji za
deVO]Clce: :? ve~1'ko= Јсароrn ukrasenorn регјеrn.
D ete nOS1 zlve 1 raskosne Ьоје, zeleno prosarano
zlatorn, koje .pocrlavaju strogost crne odece claro-
davaca. _Та sezdeset trogodiSnja zena nije rnogla
\ 1rnat, d e te od 'Pet godina. Radi se о llrnrlorn detetu
zacelo о sinll jedincu, koj eg је stari ЬгаспЈ ра;
sac,:,vao С: seca~ju: ze1eli SLl da stoji kraj njih 1.1
SVO]O] na]lepsoj, najraskosnijoj odeCi.
~o.!<~anjati crkvarna sIrku ili vitraZ, Ыlа је bogo-
bo]azlj1Va nav1ka: u XVI vekll, darodavci SH па tirn
delima bili predstav1jeni sa ce10rn svojorn porodl-
соrn. U пеrnасЈсЈrn сгkvаmа jos uvek se rnogu пас !
па stubovirna ili па zidovirna takva 'P]atna, Јсоја 51.1
u stvari, porodicni rportreti. Na јеdnот takvorn poг~
tretu, iz drLlge polovine XVI veka, Ll crkvi svetocr
Sebastijana Ll Nirnbergu., vidi se otac sa dva ve~
velika sina, koji sede iza .n jega, i s grupom od sest
:>eraspoznatljivih, zJbijenih decaka, koji se J.criju
] edan 1za drugoga, tako da se pojedini jedva i па­
zirLl. Zar to niSll ротгlа deca?
Na sllcnom platnu, iz 1560, koj e se c Ltva u muzeju
u Bergancll, п.а zc:stavicarn~ su oznacene godine sta-
Г05и dece: tп decaka, od ]edne, dve i tri go din e, i
1) lVLusee d e s ALLgustinS, ПО 456 u kзtзlоgu.
67
pet devojCica, od jedne, dve, tri, cetiri i pet godina.
АН, najstarija, kojoj је pet godi-na, јrnа isti stas i
odecu '!Сао najrnlada, kojoj је godina dana. Na рого ­
di6noj slici, пјој је ostavljeno ·r nesto kao da је ZiVD,
аlј S\.l је ipri'kaza1i \.l \.lzrast\.l \.l kojern је нrnгlа.
Ovi iporodicni portreti, s clanovirna porodice ро­
геаапј= u nizu, naivna su, neSipretna i jednolicna
dela, lisena stila: njihovi tvorci, ,k ao i rnodeli, osta-
ји пероzпаti i rnagloviti. Sasvirn је d.rugaCije kad ...
se darodavac аЬгасао za l.I51l.lgu ipoznatorn 51ikaTL!:
istoricari l.Irnetn05ti predl.lzrrnali 5С1 \.l torn sl\.lcaju
neophodna istraZivanjada identifiokuju licnosti па
cuvenoj slici. Recirno 51L1caj iporodice Мејег, kOjLl
је 1526. Но!Ъајп prikazao .kraj nogu Device: Pozna-
to паrn је .da је od sestoro prikazan.ih па kornpozi-
сјјј troje bilo rnrtvo 1526: prva zena Jakoba Мејега
i пјепа dva sina, јеdап ргеrnјпно и desetoj godilii
а dr\.lgi mladi. Оп је pri.kazan nag.
r linа, 'kao опо troje dece, delo Уап Dajka, od kojih
I
Radi se svakako о оЪјсаји koji se 'p rosirio l.I ХУI
ј odrzao do sredine ХVП: -u VeTsajskom rnнzеји
cuva se jedna Nokreova slika koja iprikazuje .рого­
dice Luja XIV i njegovog ,b rata: platno је slavno
јег su kralj i princevipolunagi - Ьаг rnuskarci -
kao Olimipijski bogovi. ZЭЈрaziсеmо ovde jedan
detalj: kraj nogl.l Luja ХЈУ, l.I prednjem .рlanи,
nalazi se Ltramljena sli'ka dva пшlа- deteta, атгlа и
гапот uzrastu. Dete se, dakle, pojavljuje пај-рге uz
roditelje, па porodicnom iportretL1.
Grenjerove zbirke najavljuju vec krajem-*VI
veka oclvojene grobove sa Hkovima dece: jedan је
iz 1584, drugi iz 1608. Dete је ,prikazano u odeci
koja odgovara njegovom uzrastu, и haljinici i s
kapom, 'k ao u prizoru s ,k rstom Lt TulLtz\.l. Kada је
Dzek Ј za dve godine, 1606. i 1607, iZg;Ltbio dve
kceri, јеdПLt staru tri dana, 'dr\.lgu dve godine, ргј­
kazao јћ је па grobovima Lt VеstmiпstеГLt С1 рапо ј
decijoj оргетј. Zeleo је, tako, da mlada pociva Lt
alabasterskoj kolevci, i da svi detalji budu verno
reprodukovani, ka!ko Ы delovali sto stvarnije: Cipka
па povoju i kapici. Natpis jasno Ltkazuje па роЬс­
zno osecanje, .koje је tom detetu starom tri dana
davalo konacnu licno'st: Rosula R egia руае -руореуа
Fato clecerpta, parent ibus, erepta, ut in Cy!risti Ro-
sario r efloresscat.
Osim nadgrobnih likova, portreti dece, sarne,
odvojene od rodi telja, retki SLt, sve do kraja ХУ!
68
veka: dofen Sarl Orlando od Majstora iz MLtlen<,
(jos јеdnо svedocanstvo о ljubavi ргета prerano
izgubljenoj deci) . Pocetkom ХVП veka, ovi portreti
postaju vrlo bFe-јпi - jasno је da је Llsроstаvlјепа
navi'ka da se- LtZ ротос s.1ikarske vеstiпе sacuva
Ltsроmепа na_ dete i dеtiпјstvо, LLprkos njihovoj рго..
laznosti i neuhvatljivosti. Na portretLt, dete se od-
vaja od porodice, kao sto se, vek гапјје, pocetkom
XVI veka, porodica odvojila od religioznog sad:r-
zaJa па slikaтna darodavaca . Dete se sada- prikazuje-
kao takvo, i Sa!ffiO: to је velika novina...sed~
sto~'\I.eka.....Dete се pos-tati јеdап od najomiljenijih
modela toga veka . Ргјтега јта ПLПоgо: od slavnib
slikara dete su iprikazivali Ru'bens, Уап Dajk, Franc
Hals, Le Nen, Fili<p de Saпtрenј. Jeda:J..i S\.l .prikazi-
vali таlе princeve, kao Уап Dajk decн Sarla Ј, ili
Larzilijer deCLt Zaka П; drLlgi, decLt ·v elikih vlaste-
najstarije nosi тас; јН decLt bogatih gradana, kao
Le Nen i Filip de Sampenj . Dogaaa se da iportret
nosi оzпаku irnena i godina starosti, kao sto SLl se
nekada па portretirna odraslih oznacavale gоdiпе
starosti. Dete је cas sarno (Grenobl, Fili!p de Sa.m-
репј), а cas sli<lcar ,p redstavlja viSe dece iz iste
porodice. То је banalan stil iportreta, koji SLt kopi-
rali mnogi апопiIппi slikari, i па koji se cesto n~j­
lazi ро provincijskim rnLtzejima i antikvarijatima.
Sva:ka porodica zeli da јта portret svoje dece, dok
SLt јо!'; mala. Ovaj је оЫсај nastao Lt ХVП vekLt,
otada se vise песе gиbiti, а fotografija је u ХЈХ
veku samo zamenila slikarsko iplatno: doZivljaj se
пјје ,ргоrnепiо.
Рге nego sto zavrsimo s portretom, valja skгеПL1ti
раzпјLl i па sli<ke dece eks-voto, koje tu-i-tarno poCi-
пјето da otkrivarno: \.l muzeju katedrala С! PLtijLt;
па izlozbi ХVП veka upoznali sтno se sa jedniln
vrlo cLtdnim portretom bolesnog deteta, !сојј isto
ta.ko ПlOга da је паСјпјеп eks-voto.
Ta!ko, mada se demografski Ltslovi пiSLt mnogo
рготепili od ХПЈ do ХVП veka, i mada је 5mt't-
nost clece i dalje Ыlа veoma velika, jedna поvа ose-
caj nost, za raz1i'ku od опе iz proslih vremena, ргс­
zпаје .p osebnost tim nejakim ЫСјmа, kojirna preti
ораsпоst: kao da је zajednicka svest tek tada 'РоСеl:Ј.
d:t otkriv:t d:t је i dusa dcteta Ьеsmгtпа. Izvesno ј е
69
 da jeznacaj koji је dete zadobilo vezan za d1.1blje
prodiranje hгi.SСаПsikе religije 1.1 оЫсаје i shvatanja.
IпtегеsоvаП.Је za dete p!'"ethodi vi's e od jednog
veka. ;ргоrnеш vdernogr:afskih L1~lova, koja nastaje
otpnlike :;оа ~zenerovlrn оtkпсеrn: prepiska, kao
геСlrnо опа kOJ1.1 је vodio genera1 Martanz;t) otkriva
da s1.1 .por,?dice tada nastojale da vakcinis1.1 decu.
SprovoaenJe zastite od boginja podrazurneva rneau-
tlIn odreaeno stanje d1.1ha, >koje је, istovremeno,
svak~ko dop!,inosilo uvoaenj1.1 i dГ1.1gih higijenskih
pravIla, 'k ao 1 opadanj1.1 srnrtnosti dece (cije је dej-
stvo, uostalorn, ,delirnicno poravnano sve 15irom pr'i-
menorn kontrole гааапја).
Dr1.1gu sliku. о detet1.1 koju srednji vek пјје pozna-
va~ pred~tavlJa '1'1.1to, rnalo golo dete. Оп se rpojav-
lJ~Je 'k raJ:,m XVI veka, i, 'bez ikakve sLlmnje, 1.1
nJernu va1Ja gledati ponovni susret sa helenistiCki.r n
Erosern. Тета golog deteta odrnah је prihvacena s
1.Z1.1~etnom. naklon~scLl, cak i 1.1 FranCllskoj, 1.1 'kojoj
Је ltallJanlZarn пю1аziо па neku vrst1.1 1.1гоаепоо· "
otpora. Kod vozvode od Вегјја2 ), :;oudeci ро пјеgЬо_
Vlrn lnventars'kim knjigarna, ,postojala је "soba za
dec:'." , "~O се гес; prostorija 1.1krasena tapiserijarna
sa Zlvoplsnom та10rn golom decorn. Уап Магl se
pit<>; d~ 1i se rnozda ,,1.1 tLrn knjigama decorn пе
naZlvaJ1.1 kaj<kad oni роl1.1 'p agans1ki andelCiCi _
~ala. go1a dec;a (P1.1to) koja tako cesto L1kra15avaj1.1
zbL1nJe па tаРlsеПЈаrnа iz druge polovine ХУ veka".
U XVI veku, -k ao 15to је dobro poznato, rnаЈа О'оlа
deca (p1.1to) pre;plavice sHkarstvo i postati dek~ra­
tivni rnotiv kojise Iponavlja -d o prezasicenos-ti. Naro-
ci.t~ :ga је k?ristio, da пе kazemo i preterao u torne,
ТIСIЈап: setl'r no 5е samo ТгiјL>Iпfа Уепеге u mL1zejL1
Prado.
_Izgled<>; da se .п; ~УП .vek -n ije za5itio tog nlOtiva,
Ь1l0 da Је 1.1 Рltащ1.1 RIIn, Napulj ili УеГ5ај, gde
p1.1to 1 dalJe zadrzava 5taro ime marm-o uset (svrc-
ko). Ni :el.i.giozno sl~karstvo песе 05tati posteaeno,
zаЬvаlЈUJL1Сl .preo'brazaj1.1 srednjovekovnog апаеЈа l.l
rnalog p1.1toa. Anаео otada vise песе biti (osim апае­
lа cuvara) efibija, -koj1.1 јо!; 1.1vek ПlOz еrnо пасј па
.1) Coгresponclance ineclite du general de iVlal'tange
nЈе
l
Breard, '1 893.
2) ViJn Ма.гlе, vcc pOn1el1.uto delo, I 1 str. 71.
70
Boticelijevi'r n platnirna - i оп је postao rnali, nagi
amoreto, prernda је, da Ы se zadovoljila post-tri-
dantin5'ka uzdrzljivo-st, njegova goli15avost zaode-
nuta " о'ы1 aC1rna,
. '1'arorn, t k aninama. Golisav6'st
"
rnalog ·deteta (puto) "zarazila" је cak i rnalog 'ls1.1sa '
i ostalL1 svet'il dec1.1. Ako је <рОЦр1.1па nagota nepri:
hvatljiva, onda se опа ргikаzйје па rnanje oCigle-
dan nacin: Isus niје s1.1vise odeven пi povijen -
vidimo ga 1.1ргаvо u trenutk1.1 kada rn1.1 rnajka odvi-
ја реlenе'), -11i rn1.1 otkrivaj-1.1 rarnena i noge. Рјег
Kolornbije је vec '1'rimetio povodom L1.lk e de lа Ro-
bije i Uljegovog "Doтna nevinih", da је ne:moguct::
prikaza1:i detinjs-tvo zaobilazeci njegovu go1isavost.')
Ova sklonost ka golisavosti deteta vezana је, парго­
tiv, za opst1.1 sk10nost 'ka 'n agoti 1.1 antickorn smisl1.1,
koja је zahvatila c8!k i portret. Ali, опа је dшеtгn­
jala, i ob1.1hvatila је celok1.1pnu dekoracij1.1: setirno
se Versaja ili tavanice vile Borgeze 1.1 Rim1.1. Sklo
nost ka lпаlоrn golorn detet1.1 odgovarala је песеп!
dubljern nego sto је prosta s klonost ka nagoti н
antickorn sn"islu, necern 5tO је povezano s opstim
pokretom pozitivnog interesovanja za detinjstvo.
Као i srednjovekovno dete, sakralno dete ili а!е­
gorija d1.1se, ili anaeosko stvorenje, '1'1.1to nije Ыо,
cak ni 1.1 ХУ i ХУI vek1.1, 5tvarno, istorijsko d ete.
Та је cinjenica 1.1toliko zanimljivija јег је terna
malog golog deteta ('P1.1to) nastala i razvijala se 1.1
isto vreme 'kad i deCiji portret. Ali, deca па portr:;,-
tima iz ХУI i ХУН veka nis1.1 niokada, ill gotovo
nikada , gola. Опа S1.1 ili 1.1 povoj1.1, cak i kada S1.1 1.1
klecec= poloZaj1.13 ) , i1i nose odecl.l koja odgovara
njihovom 1.1Zra5t1.1 i porekl1.1. Ne moze se ni zami·
sliti i5torijsko dete, makar i sa5viтn =аlо, 1.1 nagoti
mitolos kog deteta i dete ta sa dеk(ЧЋсiја. Та се se
razlika d1.1g0 zadrzati .
Poslednja etapa deCije 1konografije Ысе ргјт епа
dekorativne goli5avosti malog putoa па deCijern рог­
tret1.1, nas tala takode 1.1 ХУП vek1.1. Јо15 1.1 XVI vekl.l
dakako nailazimo па nekoliko portreta gole dece.
Oni S1.1 ipak retki: jedan od mozda naj 5 tarijiJJ. је
portret гanо prerninulog clete ta iz poroclice М ејег
od БоЉај па (1521): пе rnozelllo а da п е роmisliпш
izda. 1) Baldovinetti, Devica 5 detetom, Luvr.
2) Р. du Colombier. navedeno delo.
Ј) Viегgе au Tro.ne, portl"et p141p!san Веаи"lСl E s t, 1-!96.
71
Ј
па srednjovekovnu dusu; u jedпoj sali u palati u
Insbгuku nalazi se freska па kojoj је Marija Tere-
zija okupila svu svoju decu: kraj zivih, rpocivsa
princeza pr~kazana је u nagoti koja је veorna cedпo
pr1krive-na.
Na jeclnom Tioija:novorn platnu iz 1571. ili 1575'),
Filip I I sirokogrudirn pokretom rprinosi Pobedi
svog 'sina, infanta Ferdinanda, potpuno golog: оп
podseca па исЉјса ј епо golo rnalo dete (puto) i
deluje 'k ao da ga zbivanje veorna za.bavlja - rnala
deca cesto se prikazuju u igri. _ zanrovs'ka konvencija, te се se sva rnal a deca, koju
Veroneze је 1560. godine, naslikao, kako је to
vec Ыо оЬјсај, 'kraj Device s detetom, porodicLt GLt-
6na-Fiako па o'kurpu: tri rnL1skarca, mеаи kојiш.а
је otac, jednu zenLt - rnajkLt, i sestoro dece. Na
krajLl, s 'desne strane, .nalazi se zena kOjLl је slik"
napola presekla: опа drzi u rukama golo detc, kao
sto Devica drii dete, а 'slicnost је паglаsепа i ћrnе
sto zena nije odevena и odecu svog vrernena. Опа
пјје тnaj ka, jer јпасе пе ъi bila tako napol~ izba-
сепа iz prizora. Da li је to dadilja rposledll]e pГl­
nove?2) Jedno platno Holanaanina Р. Ertsena iz
sredine XVI veka rprikazuje porodicL1: otac, decak
od otprilike 5 gocЫna, devojcica ad 4 godiпe; rnajkC\.
sedi i drzi па 'krilu golog decaka.')
Postoje zacelo i drugi prirneri, koji се detaljnijim
istrazivanjern sva'kako biti abeloclanjeni: ti slшоа­
jevi nisLt toliko brojni ,d a Ы se па OSnOVLt njiЬ
moglo govoriti о opstoj, rasirenoj sklonO'sti.
U , XVII vekLt, prirneri vezani za ovaj dozivljaj
detinjstva bivajLt brojniji i ·kara>kteristicniji: Helen<.
FL1rrnent iz Minhena, koja nosi L1 narLtcju svog pot-
рнпо golog sina, koji se razlikLtje, svaka'ko, od о'Ыс­
nog golog malog deteta GPL1to) slicnoscL1 s majkom.
ali i 'kapicom s perom, kakvu su tada nosila deca.
Naj-mlade dete ~arla 1 па platnLt Van D::tjka iz 1637,
nalazi se kraj svoje brace i sestara, golo, пароlэ
prekriveno pelenama па koj јrnа ]ezi.
"Kada Le Вгап 1647. godine prikazLlje bankara ;
kolekcionara l.abasa L1 njegovoj ,kLtci L1 L,lici Svete
1) Prado, GloJ.1ifikacija pobede па Lepa:ntu.
2) Pinakoteka t.l Drezdenu.
Ј)Reprodukcij3. t.L Н. Gers-on, D e n ecle rla/"tcl se SILilcler-
kunst, tom 2, 1952, sveska 1, str. 145.
72
Marije", pise L. Otker (HautecoeL1r)') оп пarn
pokazuje tog mocnog coveka odevenog ~еmаrnо
zaroza.nih саГајра, kako prica zeni i sinu о svоп~
poslednjern poslovnorn koraku .. . а i njegova osta-
]а .deca su ~: naJmlade, golo .kao ISL1s, lezi па jas-
tuсеФu - а Jedna od sestara 19ra se s njh.n." MaJi
l.ab<;,s, vBe nego ~olisava deca НоЉајпа, Veroneza,
TlclJana, Van DaJka, ра cak i Rubensa, zauzUna
pravu pozu ПIо?егпе ЪеЬе pred fotografskirp ара­
ratom. Otada се gollsavost rnalog deteta ;postati
SLl U v,reme Le Nena i Filipa de ~arnpe:nj.a uvck
oblacili svecano, pri'kazivati gola. Ти konvencijLl
susrecerno 'kako kod Larzilijera, sЊkага visokog
gradanstva, tako i kod Мјпјага, dvorskog slikara:
najrnlade dete velikog dofina od Minjara (Luvr) је
go]o, па jas~ucetLt, kraj rnaj-ke, bas kao i rnаН
l.abas.
Dete је ili potpLLno golo, kao па Minjarovorn рог­
tretLL vojvode od TL1luza2 ) , gde је golotinja jedva
prikrivena 'krajickoтn vrpce, i kao Lariilijerovo
dete') 'koje drii 'kosir; Нј је оЬисепо, ali пе u odectt
kakva se tada zaista nosila, vec t.l haljetak, 'koji п;,
skriva sasvim nagott.l, nego је slo'bodпo razotkriva:
takvi su Belovi 1portreti, па kојi'П1а SLL ruke i noge
gole; ili Minjarov vojvoda od Burgundije, koji па
sebi јmа samo Јаюн kosнIj.Ll. Nerna lГazloga pratili
da]je ovu temLt, koja је postala ,k onvencionalna. Na
njLl сето ponovo пајсј, kada doae vreme, u ,рого­
dicnim аЉurnmш i izlozima dojucerasnjih "majsto-
га Ilmetnicke fotografije": ЬеЬе koje pokazujLL svojc
male "sapi" sarno za fotografisanje, а inace su bri-
z]jivo t.lsuskane, zavijene LL реlепе ili sa 'РгорisпiП1
gacicama; 'd ecaci i devojcice, 'koje SLl sa:rno za ovu
priliku oысљљ LL Јере, providne kosuljice. Nije ро­
stojalo dete сјје se golisave fotografije nisu cL1vale,
а ta golisavost neposredno је naslede malog golog
renesansnog deteta (pLltO). Neobicna postojanost
teme 'koja је u 'Pocetku Ьilа samo dekorativna, а
p o stala је opsta sklonost, kako kod graaanstva
1) L. Hautecoeur, Les Peintres de la vie familiale, 1945.
stг. 40.
Ј) Versajslci тnuzej.
3) ROLt ches, Largilliere, peintre d'erzfanls. Revue de l'Ayt
ancien е! moclerne l 1923, str, 253.
73
tako i u ·narodu. Anticki Eros, ikoji se <povratio u
XV veku, Пlоdеl је "urnetnickog <portreta" i u XIX
i ХХ veku.
Citalac ovih redova nije iprQpustio da uoci znacaj
XVH veka u razvoju terne ranog-detinjstva. Пrpгаvо
u ХVП veku portreti sarne ·d ece, bez roditelja ·i-
drugih, postaju brojni i udbicajeni . Isto ta'ko, u
XVH ve.ku i daleko "vrernesniji" <porodicni rportreti
teze da .se orgam.izuje oko deteta, koje rpostaje sre-
diste kornpozicije. Та usredsredenost па dete ipose-
Ьпо је uocljiva Ikod опе Rubensove porodice'), gde
majka drii dete za rмnena, otac za ruku; kod Fran-
са Halsa, Van Dajka, Lebrana, gde se deca grle,
tiskaju, ozivljavaju grupu ozbiljnih odraslih svojorn
i grorn i ljupkoscu. Barokni slikar ocekuje da deca
grHpnorn portret1.1 lldahn1.1 zivot, ,koji Пl1.1 nedostaje.
U XVH vekll, 1.1 zanrovs'k oj sceni, detinjstvo се јо!;
I
1.1vek i,r nati РОУlа5сепо Пlеstо: bezbrojne scene sa
decom, 'k onvencionalnog karaktera - lekcije iz
citanja , 1.1 kojirna i dalje zivi, н lаiоkоПl vidu, tеПlа
Devicinog оЪгаzоvапја iz religiozne ikonografije
XIV .; XV veka; lekcije iz rnнzike; decaci i devoj-
Cice koji Citaj 1.1 , crtajll, igraju se. Tesko bi se rnogle
шЉгојаti 'Sve te te'Ille, kojih 1.1 sli'karstvll iПlа ~rlO:
I rnаlа deca "'(puto) . Сгtеzi пеmајн n1ka:kvu original-
go, pose!bno 1.1 prvoj polovini tog veka, а kаSПlЈ<;' ~
u o-raviri. Копа:спо, videli srno, u drнgoj РQIОVlПl
ХУН veka golisavost rpostaje obavezna konvencija
decijeg portreta. Ofkrivanje det.injstva kao ziv:o~,,:,e
debi , пеSUПЫlјivо otpoCinje u ~ПI .:--eku, а lШl)~
njegovog razvoja ргаtiПlо kroz lstOrIJU UПlеtпоstl 1
ikonoo-rafijll XV i XVI velka. Svedocanstva, =еО:и­
tiПl, b'ivaju posebno brojna i znacajna krajern XVI
veka i u XVH veku.
То је stav, koji tada potvrO:Llje i2:razena ~aklo­
nost ргеmа rnа10ј deci, ,interesovanJe za. llJihovo
ропаsanје i "zargon". U ргеthоdnоПl ode~Jku skr,:,-
nuli smo раzшјu па to da su decu pocel1 da I1:az~:
уаји novim izгаziПlа: svrca, ,p rcoljak, derle . LJUCl1
se za:bavljaj-u otkravj-uci njihovo p~na.Sanje~. иро­
trebljavajllci njihov recnik, odnosno Jezlk kOJ lrn. su
se sluZile dadilje н kОПluпiсiгапјll s dec0'l!'-' U 11te-
raturi, cak i porodicnoj, veoma su retk~. tragovl
dec ijeg zargona. Da li је clldno sto па nJlh nalla-
') Oko 1609. K"'rlsnle, Rubens, izdалј е Veтla f;s, s tT. 3-\.
74
.1
zirno u Bozanskoj komediji?') "Kakva li је to veca
slava ako napustiS ostarelo tel0, nego da si urnro
pre по 5tO si prestao da 'g ovoriS рара i dindi, pre
по 5tO је rnШ1.110 hiljadu godina?" Рара znас; ЫеЬ.
Та гес (рарiп) је postojala u francllskorn jeziku н
Danteovo vrerne . NаCiсеПlО је i u јеdnоm od Cude-
sa nase Gospe, u Cudesu о "dete5cetu koje pruZa
hгапu Isusu па slici, koji је u 'Пагисји Gospe". "Sta-
vio rnи ј е ЫеЪ па usta, govoreCi: Papajte, Пlil0,
s latko d e te, molirn vas. Njegov otac iПlа malo te
раре, j edi te, dete, Bog [ј рОПlоgао. VidiПl da UПli­
res od gladi. Рарај rnаlо moga ЫеЪа i kifle. " No
da li ј е rec рара odista rpriJpadala sarno dec ijern
uzras tLl, јН pre svаkоdnеvпоrn, оЫспоrn jeziku? U
svakorn slLlcajH, Cudesa nase Gospe, kao i drllgi
tekstovi iz XIV veka, svedoce о odreo:enoj s'klonosti
ka 'Prikazivanj1.l d etinjstva "и zivo". Ра ipak, s.ve
do XVII veka, osvrti па deCiji jezik ostaju saSV1'm
retki. Nekoliko ргјmега. Natpi s па јеdnој graviri
Bllzonea i Stele datira iz 1657. godine.2 ) Ova zbirka
sadrzi niz o-raviranih ploca, па kojima su prikazana
nost, ali nabpisi t1 vidll uZasnih, s~lepanih stiЬ.ova
kогistе jezik rnale dece, а takoo:e 1 zагgо п 5kolske
rnladezi јег SH отапјсе пајгапiјеg detinjstva jos
uvek у';оrnа пеоЈгеО:епе. Mala deca ~puto) igrajLl
se s dгvепirn konjicima; natpis па ploci: Ditli.
PLlti i graj u dornine, jedan је ispao iz igre:
А dгt1gi, ,posto је iS'kljLlcen (iz igre)
Sa svojirn vau-vau se tesi.
(Des putti j OLlent aLLX des , l'un est hors dLl jeLl:
Et l'autre, s'en voyant exclLt (du ј е и)
Avec son tOLltOLl se console.)
Рара (ЫеЪ) iz XIV i XV veka 'lТlOгао је izaci iz
llpotrebe, Ьаг iz gradanskog decijeg francuskog
j ezika, mozda zato s to niје Ыо vezan s~ec:ificno z~
rano detinjstvo. Nicll i dгuge zaglLlplJuJ-uсе геС1,
koje Zive јо!; i danas: vall-vаLl, O:i-ai .
') Pakao, XI.
') Cl. Bouzonne t, Jeu.x de !'еILtаI1С,", 1657 (ро Stcli).
75
 Osirn jezika dadilja, rnala deca (puto) govorila
su i jezikorn skolaraca ili јezi'kоП1 tiрiопiПl za vojne
akadernije. Saonice:
Тај narod (populo), kao ·ka.kvog Cezara
Vuku 1.1 koCiji.
(Се populo, СОП1rnе ип Cesar
Se fait trainer dedans son char.)
Narod (populo): skolskri. latins.k i. U istO'In deti-
njastorn stilu, gospoaa de Sevinje се reCi za decu
gospoae de Grinjan: "Тај rnali narod" .
Mali igrac је upadljiv zbog svoje dornisljatosti:
"Ovaj kadet izgleda odvaZan." Kadet: izraz iz aka-
dernije, gde su se plerniCi pocetkorn ХУН veka
исili rukovanju oruzjern, јаћапји i ratnirn vesti-
паrnа. Izraz је ostao u upotrebi: kadetska skola.
Na igralistu:
Tako gola, сНа i raspolozena,
Сјrn dobiju voljno
Ukrstaju раЕсе.
(Aynsi пuds, legers et dispos,
Les enfants, des qu'ils ont compos
VOiIlt s'escrirner de lа raquette.)
Dobiti voljno: izraz iz Akademije, vojnioki izraz,
koji znaci pa1.1ZU, odmor, rasp1.1st, исЉјсајеп је u
govornom jezik1.1: ·n alazirno ga i kod gos'p oae de
Sevinje.
Na 'kupanju: dok jedni plivaju ...
VeCina ·рјје, а da nista пе prezalogaji,
U zdravlje drugara .
(La plupart boivent sans manger
А lа sante des camarades.)
Drugari: izraz, ta:koae nov, јН s kraja ХУI veka,
rnога da је potekao iz vojniokog jezika (stize ј;>;
nernackih krajeva, od "propovednika" nernackog
j ezika?), а ргоsао је kroz akadernije. Оп uоstаlош
ostaje llglavnorn svojstven оЬјспоrn govornorn ј е ·
zikH graaans1:va. Narodni jezik ga јо!; uvek пе kori·
s ti; оп radije lLpotrebljava stariju гес druskan,
koja ј" postala od sгеdпјоvеkОVЈ10g druga.
76
No, vratirno se jeziku svojstvenom гапоrn detiпj­
stvu. U lsmejanom pedantu od Siгаџа od . BeгZ<:­
ra:ka, Granze naziva svoga sina vau-vau: "Doai da
rn е poljubis, doai vau-vau."
Rec ЬоnЬоЬа (koja је, pretJpostavljarn iz reCnika
dadilja), ulazi u upotrebu, kao izrazi "lep kao
апаео" ili "пе veCi od ovolicnog", koj е koristi go-
spoaa de S evinje. Gospoaa de Sevinje se stara da
priЪel ezi cak i prve onornatopejske pok1.1saje gra-
а е пја reci svoje unuke, koju је za:drzala kraj sebe,
i da о пјјrnа izvesti gospoau de Griпjan, koja u to
vrerne Ьогаvi 1.1 Prova:nsi: "Опа govori tako zaba-
vno - i titota, tetita , i totota."l)
Jo s pocetkorn XVII veka, Eroar, lekar Luj a
XIII, brizljivo belezi u svorn dnevniku bezazlenosli
svog sticeni'ka, njegovo gukanje, to ka'k o 'k aZe "а
svoj пасјп "ео (evo)", "sise (piSe)" ...
Kada opisuje svoju UПLL сicu , svoju JI:malu ргiјZl­
teljicli" i пјепа "cvrku tanj а", gospoaa de Sevinj e
slika prizore slicne Le Nenovirn i Boseovim, doda-
juCi slаdlшјаvоst gravira s kraja veka i urnetnosti
ХУIII veka. "Nasa devojCica је rnala, crJlJpu:rasta
krasotica, jako lера. Evo је, ljubi ·rnе vrlo пеsрге­
tno, a1i п е vice nikada." " Ljubi rne, poznaje rnе,
srneje т; se, zove crnе jednostavno rnаrnа 'Са пе
starrnajka)." "VоlШn је neizrnerno. Skгаьili ·srno
јој kosl1: ocesljana ј е saskasto, ta frizura је kao
stvorena za nju . Njena koz a, vrat, telasce , .prekra-
sni Sll. Опа zna stotinH stvarcica - опа l1те d a
пъ;].uје, udara, krs·ti se, ru:rnе da se izvШi, ulagltje
se, golica vas za bradu. Najzad, drazesna је и sva-
korn ,pogledlt. Zа,ьаvlјarn se s .njom satirna."')
Mnoge тnaj 'ke i dadilje vec SlL -bile ispunjene slic.-
пјrn osecanjinla, по пјјеdnа nije 'Sгnatrala da su
опа dostojna da se izraze па ta'ko ambiciozaa
паСјп. Ovirn knjizevnirn prikazima detinjstva odgo-
varaju pri'k azi С! slikarstvu i graviri savremenog
zanra: otkrice ranog d e tinjstva, tela deteta 1.1 torn
ltZrastll, njegovog ponasanja, njegovog пасјпа go-
vora .
!) 1'vlme de S6vigne, Lеttгеs, 8. јапиаг 1672.
') 18. septernbar 1671. 22. decemb::tr 167 1. 20. maj 1672.
77

Zakljucak
D va doz ivlj a jo detinj stva
u sгеdnјоvеkоvnоЛ1 dr1.15tvu, koje SЛ1аtгюпо ро­
lаъпоЛ1 osnovorn, dozivljaj detinjstva nij e postojao:
t? .пе znaci ~a S1.1 dec1.1 tada zapostavljali, ocJЬaciva -
11 1 zlostavlJali. DoZivl jaj detinjstva пiје isto 5to i
паklопоst prerna deci. Оп odgovara svesti о poseb-
nosti deteta, svesti о onorne ро cern1.1 se dete raz-
likuje od odraslog, cak i rnIadog odraslo cr . Takva
svest niје postojala. Zbog toga је dete, od trenutka
kada ј е rnoglo da zivi 'bez nepresta.пe nege =ajke,
dac:li1je ili povijaCice, pripadalo drL1StvU odraslЉ, 1.1
kOJern se n ij e izdvajal o. То drLlstvo odraslih narna
danas veorna cesto de11.1je d e tinjasto: pitanj e Л1еп­
talпe razvijenosti, dakako, аН ;'s to tako i fizickog
1.1zrasta, bLld1.1Ci cla S1.1 to drL1stvo сiпili i deca i veo-
rna Л11аdi lj1.1di. Jezik пiје davao izrazu dete ocrra-
11.iceno znacenje koje danas ima; govorilo se I~d~­
te", kao sto se daпas kaze "Пlоrnаk" Ll O"ovornorn
jezikLl. NeOInedanost starosnih dobi odno~ila se па
celokupnu d .r ustvenu a:ktivnost : igre, zanate, voj-
sku. Nema zajednicke slike па kojoj nisu -; rnala i
vellka d eca, 5СU СLlгепа, jedno ili dvoje, u "torbici"
koja vis i о vrat1.1 zепа ' ), ili kako piske u l.lglu, i li
kako igraju l.l10g1.1 1.1 tradicionalnoj zabavi, ,Н kako
s~gert1.1j1.1,. l.l atelj e Ll, ili kao pazevi koji POSILIZLljLl
vltezove, ltd .
1) Р . Ј\'ЫсЬаиН,
Doctrinal d" temps prtisent, izdanje
vValton, [9Ј1, stг.
119.
"Posle videh debelu zenu
S to nosi dva deteta u torbi."
Slika Van Laer-a (1592-1642), reproclLlkcija Bernclt,
468.
176
,,
"
Pre~aleno dete, ko)e JOS ПlЈе sposobno da sc
1.1.klJ1.1c~_ l.l Zlvo~ odrasliIl, пе rac1.1na se - to S1.1 re:-
ct MollJera kOJe, \.1 ХVП vekи, svedoce о tragovi=a
Jednog veorna starog Л1епtаlitеtа. Argon l.l UоЬга­
ten~rп bolesniku iЛ1а dve kceri, jednL1 stasalu za
L1daJ1.1~ i Л1аlu Luizon, koja tek РОсјпје da hoda i
govon .. Znarno da оп preti da се poslati starij1.1 u
rn~nast1r, kako v Ь1 stao па put njenirn ljl1bavi=a.
NJegov. brat kaze : "Kako је Л10guсе, brate Пlој, s
vаsLЛ1 1Л1еt~оrn , а irnajuCi SаЛ10 jedn1.1 kcer, ј е, '
rпalu nе гacиnarп, da vatn pada па =da је zabra-
vite U lIllanastir?"') Mala se пiје 'racuпala jer ј е
rnog]a nestati. "Izg1.1bio sam dva јН tri deteta u ko-
levci, :ае bez bola. i srdZbe", priznaje Monte.rij2)
С= .Ь1 dete prevalllo period пајуесе opasnosti о и
smrti, kada su izglecli da prezivi Пlаli, poistoveCi-
valo se sa odraslima.
ReCi ~ontenja i Molijera svedoce о 1.1strajnosti
tog arhatCnog stava prema deci . Radi se о Up01'-
norn, ali potkopanom trajanjt.l. Od XIV veka javlja
se Jedna strнja koja nastoji da izrazi t.l нmetпosti,
1.1 iJcопоgгafiјi i kroz poklonstvo (k1.11t =ladih) Н­
cnost koj1.1 S1.1 ljL1di otkrivali u detet1.1, i poetic~ost
\ i neLlsiljenost koje SLl smatrali njegovQm oSQlbeno-
SCLl. Mi srno pratili taj razvoj od malog golog dete-
\ ta (puto), od decijeg portreta, cak rano umrlo cr d e-
teta. Razvoj dovodi do toga da dete, mа]о det~,
Ьаг tarno gde se dozivljaj detinjstva rada, sto се
гесј l.l visirn slojevima d.custva, u XVI i ХVП vekLl
с]оЫје posebnu odec1.1, ,ра kojoj se razlik1.1je od od-
гаs1ih. Izdvajanje decije odece, naroc ito odece de-
caka, svedoci, u drн5tVt.l \.1 kOjern SL1 spoljasni ро­
kazatelji i odeca bili veOlna znacajni, о nastaloj
ргоrneni -stava \.1 odnos1.1 па dec1.1: deca irnaju dale-
ko уесј znacaj nego sto to rnisli brat н Uobrate-
170rп bolesnilcu. U tom komadLl, koji izgleda isto
tako пеП1ilоsгdan u odnOSL1 па rnalu decLl kao рс·
јеdinе La Fontenove reCi, postoji jedan pravi raz-
govor izmedu Argona i male Luizon: " Pogle dajte
Л1 е, hajde! - Sta је, осе mој? - Gledajte ovde. -
Sta? - Zar nernate ni5ta da тј kazete? - Isprica··
ТЬ. С 1.1 varn, ako ћ.оСеtе , da vas zabavim, ргiСLl о zlat-
поП1 n'ШL1, ili ЬаSПLl о vтani i lisici, koje sam n c-
10Г. 1) Uobrazeni bolesnik, Сin 111, sc""'" 1II.
2) J\'lontaigne, Essais, П, 8 .
177
davno. паuСilа." No.v do.zivlj.aj detinjstva se radia,
taka da dete, svo.jam. p .r astodusnascu, Llmiljatascu
i abesenjastvom, pastaje izvar zabave i opLlstanja
adraslih, 5ta 'b i se mogla nazvati "rnazenje". TakC!'V
se dozivljaj najpre javio kod zena, сјја је dl.Lznost ;
Ыlа cla 'Se staraju о deci, kad majki i da:dilja. (;1-
tamo СI izdanju Velikog vlasnika svih stvari iz ХУ!
veka СI vezi dadilje:') "Опа se raduje kada se d t e
radLlje, i pati kada је dete balesno; опа ga podae 1 nesto оzЪilјпо s сiПl se niје saliti: "Niposto пе "-е­
ako padne, vezuje ga ako se bacaka, i pere ga i
Cis ti kada је prljavo." Ona podiie dete i "исј ga da .
gav'Ori, опа izgova.ra reci kao da tepa, da Ьј опа
brze ј lak5e паисilа da gavari ... nasi ga Ll narucju,
а pos l.e па ramenima, ра ga drzi па kоlепiПlа, t1..lce
kada vristi, zvace Пlеsа нmesto njega dok ја5 пета
zLlba , da Ьј Пlоglа da gLlta а da se пе izlaze ар а­
snasti i da Пl1..l to bLlde od koristi; ana zabavlja
pamenuta dete kaka ЬЈ usnula, а aka ти vezuje
Lldave to. је da опi stoje ,pravo, te da njegova tela
пеЛlа nikakvih kvrga. i kllpa ga, ll1irisјЛ1а IllaZe,
kaka bi na.hranila пјеgаvо telo ... " ТОПlаs Mor raz-
mislja 'о slici ranog detinjstva, а deca:ku kaga П1аti
ispraca Ll s kolu: "Kada decak пе Ьј ustaa па vre·
те, vec Ы se 'p rotezaa Ll krevetLl, kada bi, ustav5i,
plakao sto kasni, јег zna da се Ll 5koli dabiti -bati-
не, П1ајkа П1Ll је govorila da se to clogaaa sama рг­
vili dan a , da се 's tiCi па vreme, i rekla П1и је: -
Idi, mili si..ne, uveravam te, ја sam lјспо javila
tvom u citeljLl. Uzrni hleb i rnaslo, l1.есе te tuci. Та­
ko ga је obprelnila ргЈ1Ј спа 'Llmirel1.0g, da пе ЬЈ za·
plakao па .p arnisaa da ostane kod kuce, аН апа se
nije LlpLlstal<1 Ll sustinLl 'p roblerna, jer dete koje ka-
sпi 'ЬЈсе propisno kаzпјепа ci rn stigne и 5ka-11.l."')
Male decije .igre Пlогаlе su adLlvek biti za'b avne
majkama, dadiljarna, po.vijacicarna, аН to је pripa-
dalo sirokorn prostor1..l neizrazenih asecanja. UbLl-
сјсссе se bez s11.ebivanja р riz 11. ај е da deca pruzaju
ml1o.ga zadovalj stva : njmovo ропа5апје, umiljatost .
Gospaaa de Sevinje prizl1.aje, пе -bez LlzbLlaenja, cla
p1'ovodi vreme zabavljajLlci s e sa нписјсаm: "СЈ­
tam Otlcric," I nclije ocl Kolomba, kaje те Г<1Z0ПО
1) Le Grancl Proprietaire de toutes clloses, franctlski prt:-
vou Ј.
Carbicll.on, 1536.
2) Navod: Јагm:tп. Lancln1.arks in cfle history 01 ed Llca-
liol1, Lon cton, 193 1.
178
- аије da мајпје granice, ali vasa cerka шј znaci jos
v,;se. Valim је . . . опа rnil1..lje vas portret 1 divi Ш1..1
se па tako zaIbavan паСјп, da јој ·se odrnah =ora
dati poljubac."') "Уес Citav sat se igram. 'Sa va50nl
сегkОП1; опа је drazesna." "Skratila sam јој kOSL1,
., ~rnа fгizиГLl ·svu и kovrclZarna, kao stvorenu za
·nj't:t-:-. ." BLlduci da se plasila zaraze, dodaje, s lako -
сот koja се nas iznenaditi, јег 'SП1гt dece је za nas
Нrn da UПlге." Тај prvi dozivljaj detinjstva "ргНа­
godio" se, kao 5tO srno videli kad Malijera, odre-
аепај ravnodU5nosti, ili рге, tradicionalnoj ,"avno-
dusnos,ti . Ista gospoaa de Sev1nje opis1..lje zalost jed-
пе majke: "Gaspoaa de Ketkin dobila је vest о
srnrti svoje un1..lke: i2>gu'bila је svest. Уеоrnа је 1..lcve··
lјепа, ј kaze da vise nikada песе im.ati tako lepLl
1..lnLlku." МеаutiП1, gospoaa de Sevinje mozda nala-
zi da П1ајkа nerna srca, јег dodaje: "АН пјеп rnи"
је neLltesan."2) .
Ovaj dozivljaj LьроzпајепlO јо;; Ьоlје kroz kr;ti-
спе rea,kcije kaje је izazvao krajern ХУ! veka, ::t
narocito Ll ХУП. Мгаспiје паstгојеп; lj1..ldi smatra-
li SL' da је nedopL1stivo posvecivat; toliko paz.nje
deci, 'k ao 5tO ј е ·роСеlо bivati иоЫсајепо: sasvi'r n
nov stav, koji је kao neka negacija dozivljaja de-
tinjstva, neznosti i mazenja. Iz iritiranosti nastaj'"
netrpeljivost, kOj1.l izrazava Mantenj: "Ne rnogLl
prrhvatiti tu strast koja сјпј da se ljLldi posvecLljLl
deci, tek sto S1..l гоаепа, koja петаји ni zbivanja u
dLlsl пј prepoznatljiv oblik tela, 6те Ьј se mogla
dopadati, i пе ЬЉ Ьја rad da Љ gledam kako Љ
hrane u ПlOјај blizini." Оп se пе slaze s tirn da se
deca vole "kao паsа razbibriga, kao da S1..1 rnајrnип-
66", da se ljLldi zacbavljaju "пјihо.viП1 treskanjern
о zеП11ј и, ;'grarna i detinj јrn glLlpostirna." Јег и пј е­
govoj ыlziпii previse se bavilo ,decom. 3 )
Drugi svedok istog stanja duha, vek kasnije је
KLllanz, rodak gos pode ,de Sevinje 4 ) Osecarno koli-
ko ga је тnazno ponasanje prijatelja i ,"oditelja $<>
decorn bacalo Ll оСајапје. SledecLl 'PesmLl posvetio
је "ocevima parodica" .
1) Nlme de Seva.gne, Lettres, 19. avgt.tst 11671.
2) i\lfune de Sevigne, Lettres, 19. avgust 167,1.
3) Nlontai g ne, Essais, 1I , 8 .
4) Coulanges, Chansons cfLoisies, 1694.
179
12
Da dobro vaspitate decu Ко bi ГЙ'l.umаn роуеуоуао (Qui cro<irait qu'avec du IbOll
N е bezite od ucitelja i p1"atilje; sеnз

Ali, dok пе odrastu Da se iko ttsuduje da pise Quelqu'LU1 put s'aviser

Nau cite ih da cute и d 'r ustvu d'e=.u-e
Slinavcima stcџ;im [уј godine А des Illarmousets de trois
Јет nista nije tako dosadno r
Као slusati tut1u decu. Koji do cetv;'te "е6е umeti QLli de quatre ans пе
da pisu. scauront lire .
Zaslepljeni otac uvek zarniSlja Jos nedavno videh jednog D'un pere encor
Da njegov sin pric.a divne stvari оса dernierem.e.nt
Da se tako glupo zabavlja. Ј е vlis се fade a:museзnеп t.)
А clrugi bi da su gluvi
Znajte јоЈ dobri тој! ljudi, (Sachez епсor, nes bonnes
Јет сији sarno budalastine , gens,
Ali ipak zbog reda Da пета niceg tako Оие 1I".ien n'est plus

M 'oraju tapsati raz.maZenku. nesnos n.og i.nsllpportab le

Do videti уаSи de c icu Ои е de 'voir VQS .petits
Kada varn zbog reda kazu enfatnts
Poret1anu kao lukac ,а En rang d'oignon а ја
Da је lepo, vrlo pristojno, velikim stolom gгапdе >t",ble
Kada rnи daju ЬоnЬоn е Smrkavc e uma.sce ne brade Des morve\L'X. qui, le тnenton
N е traf.ite vise ocl toga, koji gra,;
Neka bude pokorno Ти,гаји prste и svaki tanjir I'V[ettent les doigts dans tous
les plats.
Као i svorne ucitelju.
Neka jedtt па drugom kraju Qu'ils mangent d'1.1!D. 'a utre
(Pour Ьјеп eJever vos enfans coste
N'epargner ргесерtепг пј rnје; Pred осЬnа guver:nante Sous les yeu."X d'une
gouvenna.nte
Mais, јаsqпеs а се qп'ils soient grands, QlU leLLr presche ја proprete
Која ih ис! cistoci
Faites-Ies taire еп cornpagnie 1 koja nije s uvise stroga Et qшi ле soit point
Car rien пе donne tant d'ennuie 'nd ulge.nte
ОLlе d'ecoLlter J'enfant d'autruy. Јег n е moz.e se prebrzo Саг оп пе peut t·r op
pron:ъptement

Le Pere aveLlgle croit toujoиrs

1 оуа 'porLlka оси porodice koji poziva па obed
ОLlе son fils dit choses exquises, М. de С.
Les aLltres voudraient et're sOLlrds
ОLlј n'ennedent qпе des sot1:ises , NaLtciti kako se jede za Apprendre а 'IIlanger
Mais il faut de necessite sto1on1. proprement.)
U kloYlite v a seg sina (Emportez votre fuls
Applaidir l'enfat gaste.
1 nе igrajte dadilju Et пе vous montl'ez pas
nourrrice,
QLtand оп VOL1S dit d'иn Ьоп ton
Nek.a vasa deca jedu QLI.'On fasse manger les
OLl'iJ est joly, qu'il est Ьјеп sage, petits
QLL'on lui donn e du Ьоп Ьоп А i Yljihov ucitelj, tL sobi, Et leur P "ecep teur а
N'e.n exigez pas davantage, ј 'оЕћсе,

Fait es- lL1У faire seгviteur Ј еУ da rzas ,-ucati kod kuce Car aujoLtd'hui wae ceans ,
ALlssi Ьјеп qu'a son Precepte Llr. Napast ј е LL vidu maLe dece. Le fleau des petits e[lfaHt~.)

180 181
 Kada se dobro razmisli, ovakva iritiTanost је isto
tako D'ova kao i mazenje dece, i јо;:; vise odudara
od ravnodusne izmesanosti raznih шгаstа i dobi 1.1
srednjove~~0':'D0m drustv1.1. Јег upravo па .prisustvo .
dec~ ~setljlVl s1.1 Montenj, K1.1lanz, kao i gospoaa dto
Sе~Щје . Mora.s e cak pri=etiti da S1.1 Montenj i К1.1-
lan.z . modernlJ 1 od gospoae de Sevinj е, 1.1 meri 1.1
kOJoJ S1.1 .smat:rali da је neophodno, decu odvajali
od odraslih. Vlse 's e пе srпatra dobrim mesati decll'
i odrasle, posebno za stolom: zacelo stoga sto tako
deca postaju "razmazena", nevaspitana.
. Uostalom, morali5ti .i vaspitaC.i 'U XVII veku deli-
11. su odb?Jnost Montenja i K1.11anza preIna maze-
ПјН .. Кгпtl Flогi, п Prirucniku za studije,') пе govo -
Гl ш malo dГ1.1gаСiје od Montenja: "Kada ih (Inalu
decLl) 1.1hvаtппо н zamk1.1, kada izgovore kakvLl bu-
dalastinu, izvlaceci neposredan zakljllcak iz kakvog
nevaljanog ргinсфа, koji smo iIn mi ргнzШ, Ini se
tгеsеInО od sIneha, Hk1.1jeInO јег smo ih nasamarili,
cmaceInO јЬ, InilLljeInO , bas kao da S1.1 ispricali пе­
sto divno (to је InaZenje). Izgleda da sLi sirota de-
са stvorena saInO da zabavljaju odrasle, kao psiCi
lli InајШllпсiCi (rnajm1.1ni Мопtепја)."
. AL1tor Galatea, prir1.1cnika lepog ponasanja koji
~e v.eorna raslren ро пајЬоlјiIn koledzirna, meaL1
ЈеZLlltаП1.а, govori kao К1.1lапz: 'Мпоcrо crrese оп!
~oj i С1 L1,;tiIn~ Пе:пшј1.1 nikada n.i~ta dr~goсо do svoje
zeae, deClce 1 njlhove dadilje. Мој 1.lD1.1k rnе tako
zasmejao ! Ilј, cL1Jte, da vaIn ispricam . . . "')
Gospodia D'Argon, 1.1 jednoj гаspгаvi о vaspita-
l1ј Ll, vаsрitanјп М. de Mon:kad (1690) ,3) zali se ta-
,.
koae kako se Ij1.1di zanimajll za rnаlп decu jedino
zbog "milovanja" i "ILldiranja"; s1.1vise veliki bro'
roditelja "obraca paznj1.1 па decll sarno onoliko ko'-
liko su опа izvor zabave i 1.1zivanja."
Znacajna пароrnепа - krajern XVH veka, rnaze-
пје niје 'Pr~vi1egija ljudi осl 1.1g1eda, koji S1.1, парго­
tlV, pod 1.1tlcajem rnогаlistа росеН da cra осЉаСС1јСl.
Оn! SH se protivili mazenjl.l, а sto se Pтakse 1.1 па­
ГОLiLL tice, Zal1. Batist cle La Sal lL Ponasanju LL flris-
1) Fteul'Y, lla vedcno delo. " 1)
2) G. della Cassa. Galatee, francuski pr"vod iz 1609, slr.
162-[68.
]) D'Argonne, L 'Ed ucacLon de Лtl. de i'vloncade, 1690.
182
canskim skolaYYlCl zakljuc1.1je da su deca siroIna-
. snih iZLlzetno 105е vaspitana, јег "rade samo опо
sto irn se ushte, roditelji im пе pruza}1.1 пikаkvu
negLl (ali пе ii nehata), jer 51.1 опа kao пеkа bozan-
stva - 5to deca hQi::e. Ьо се i roditelji."
Kod rnoralista i 'v~spitaCa XVII veka 1.10Cljivo је
гааanје dгпgаCiјеg p ogl eda па detinjstvo, о kom e
srno govorili п prethodnorп odeljk1.1 ; koje је па­
dahnulo celok1.1pno obrazovanje ; vaspitanje do ХХ
veka, .kako 1.1 gradLl tako i па sel1.1, kod gractanstva
i Сl пагоdLl. DoZivljaj detinjstva i njegove оsоЬепо­
sti v ise se пе izгаzаvа kгоz zabavLl, "lLldогiје", ve,e
kгоz iпtегеsоvапје za psihu deteta i mогаlпо stara-
пје о пјеm1.1. Dete пјје пј zаЬаvпо пi ргiјаtпо: "Sva-
ki covek oseca 1.l sebi пеdоt1.1раvпоst detinjstva, ko-
ја је odbojna zdгаvоп1. гаZLlmLl; ta роЫера П1. 1 аа.-,­
I';је koja uziva samo u 1.1ZЬLldlјivirп stvarima i koja
је gГ1.1Ьа zlоuроtгеЉа razurпnog coveka." Та!со go-
vori еl Discreto Baltazara Gгасiјепа, гаsргаvа о
оЬгаzоvапј u i vaspi tanj Ll i z 1723 I) "San.o vreIne
moze izleciti od detinjstva i. rпladosti, !сој! su zbilja
zivоtпе dobi obelezene пеsаvгSепstvоm . н' -svakonl
pogledLl." Jasno, ovakvi stavovi se rnогајн роsrпа­
trati и · kопtеkstLl оdгеаепоg vгеrnепа, i 1.1porediti
sa ostalim 5рisiПlа. da bisrno U. гаZLlmеli . Takvi
stavovi tLlmaceni su kao otvol-eno igпогisапје d e-
tiпјstvа. U пјј.mа rnеаLltiПl pre treba g ledati zace-
lak j eclnog оzЬiljпiјеg i аLltепtiспiјеg dozivljaja d ....
tiпјstvа. Јег "lakornislenost" detinjstva, nesto је za
c im se пе tгеЪа povoditi: stara greska koja se stal -
110 ponavlja. NjLl рсе svega tгеЬа bolje Ll.poznati,
kako Ы smo јој stali па put. а tekstovi s kraj a
XVI veka i iz XVII. pLlni SLt ·primedbi па racLlll
psihe deteta') Lјпdi nastoje da shvate mentalitet
dece, da ъi Inogli prilagoditi оЪгаzоvпе i vаsрitпе
n.etode пјihоvоm razvojnom stнрпјu. Јег о deci s"
vodi velika bci ga - о опirпа koji SLl svedoci пеvi ­
liosti krstenja, s li c nim апuе lirn а, bll s kim НпstLl,
koji ih vo li . Ра i-pak. раzпја koja јт se posvecLlj e
nalaze da se kod пјјћ razvija, јо;:; s lab, гаZLlПl, ka-
ko ъi postali trezveni IjLlcli i hгiS Сап i. Топ је kat-
vod
В. Gratien,' Е! Discyeto~ Huesca,
Р.cle COLLrbevil1e, [723 , S. Ј.
L6-1.6 , Erancllski PL"":·
2) Као sto se тnoze vicleti u Rario jezuita (1586) i Ll
Ргn
Vlшilllа 2аkl'iпе Pa ska l n~menjeniIn de\iojcicama u Por Ro~­
ј а1н.
183 14
kad krut, naglasak па strogosti, za razliku od орu- јаrnа jednog domaCinstv,a, od prilike jedan vek ро­
5tenosti i пеаЬаvеzrюsti shv.atanja i 'dbicaja, .аН пе sle gOSlpoae ·de S .e vinje. Martam је <Гоаen 1722.
НVбk. IПla ћнmога cak i kod 2akline Paskal, i пе­ Ozenio se 1754 . Imacemo .povoda da se vratimo па
prikrivene neznosti. Pred kraj vek .., teznja је da se te tekstove. Martanz se brinuo о sveтnu 5tO se tica-
pornire neznost i razиrn. Za apata GHsoa, savetni- 10 zivo1:a njegove dece, ~d rnazenja do o.brazovanja.
ka u ParlamentH u Portretu casne zene: 1 ) "Bi,ti се­ Оп torne dodaje i ·buoQ.no staranje о njihovorn
sto blizak 'S dесО'П1, razgovarati s пјјmа о svemu, zdravlju, ,ра cak i о higiђ"eni. Sve 5tO zadire u pod-
ponasati se ргеmа пјimа kao ргеmа razиrnnim Ьј­ rucje dece i porodice 'Posta10 је oz'biljno, patnj.,
СЈmа, i pridobiti ih neznoscu, to је neprevaziaen vredno рНanје. Dete је zauzelo sгеdisпје 'П1еstо LL
пасјп da sa njima postignerno sta zelimo. опј su porodici, i to пе samo njegova buducnost, njegovo
kao rnl.ade bilj'k e koje zahtevajH negu i cesto zali buduce 1.1dопtlјavanjе, vec njegovo prisustvo i sa-
vanje, te irn valja dati savete .kad zatreba, а nekoli- rnо njegovo ·postojanje.
ko izraza neznosti i prijateljstva ·s vremena па vre-
rnе dira ih i vezuje za nas . Malo milovanja, poneki
poklonCic, ра neka rec poverenja i srdacnosti, osta-
v ljaju utisak па njihovu svest. Redak је slL1caj da
neko od njih odoli ovim blagirn i lakim naci!Ilima
da se od пјЉ stvore casni i posteni ljLLdi." Јех ' ,
uvek је u pitanju to da se od dece naprave casoi,
роstелi, raz1.1·r nni ljHdi.
Prvi artrkulisani dozivljaj detinjstva (izrazen
kroz "mazenje") rodio 's e u porodicnoj sredini, u
dodirL1 sa rnalom decorn. Drugi, naprotiv, dolazi iz
izvora van porodice: pripadnici crkve i s1.1dstva,
l'etki do XVI veka, sve Ьгојniјј moralisti н XVII,
nastoje da kanali5u i ,,uraz.u me" оЬјсаје i shvatanja.
Опi su takoae postali Ьнdnј па nekada zапеШ.агi­
vапi Еепотеп detinjstva, ali decu пе posmatraj L1
kao s latke igracke, јег L1 пјјmа vide s lab a bozija
stvогепјаkоје valja istovrerneno stitit1 i L1raZL1rniti.
Takvo sћvаtапје је prodrlo i u porodicl'li zivot.
U XVIII veku, sгесепlO 1.1 porodic1 ta dva elemel'l-
ta s'pojel'la u jedan, l'lovi: u brigu о blgijeni i fizi-
ckorn zdravljH . Nega tela пјје bila nepoznata mога­
listima i vas.p itacima L1 XVII vekLl. Bolesl'lici su пе­
govani predano (rneaL1tim uz veliku predostrozl'lost
Ll srnislu otkrlval'lja laznih bolesnika), ali је telo
zdravih ljudi izazivalo il'lteresovanje jedino u rnо­
rall'lorn pogledu: пеојасапо telo naginje n1.10hav.:>-
sti , l el'ljosti, poz1.ldi, svin1. ·p orocirna!
Razmena pisarna izmeaLL generala de lVlartanZa . i
lljegove zel'le') prLlza sliku о iпtirnl'lirn preokLlpac l-

1) GOLtSSaltlt, Le Portrait cl'une honnete jel'nrпe, 1693.

2) Correspondance in eclite du general cle i\l1artange,
1576-1782, . аЙапје Br6ard, 1898.

184
15
~.:t)O{.(1N5, \\ S~"tC.N·1 6u.Ј "

OTKUDA LJUDI?

INTELIGENTAN ZIVOT NA PLANETI ројауlјије se onoga trenutka kad

otkrije r~zlog sopstvenog 'pQ§~ojanja. Ako v1Sa Ыса iz svemil'a ikad
posete Zemlju, pl'VO pitanje "оје се postaviti da Ы procenjli stupanj
паsе civilizacije, Ысе: "Оа li 5и оуј уес otkrili evoluciju?'4 Zivi orga-
nizmi postojali su па Zemlji. uop~te neznajuCi zasto, vi~e od tri hiljade
тјliопа godina рге nego ~to је jednome od njih konacno s iпulа istiпа.
Njegovo је јте Carls Оагviп. Ргауо геСепо. i drugi SU, tu i tamo,
naslLJ(~ ivali i s tiПll , ali Dагviл је ргу} sastavio logicki dоslеdло i Odl'-
fivo оЬјаsпјепје kako (о da postojimo. Dагviп пат је omoguCio da
';azloz no odgovorimo radoznalom detetu сјје pitanje stoji u naslovu
ovog poglavlja. ујsе пе тогато da pribegavamo praznovericama kada
se nadem o pred ozbiljnim pitanjima kao sto su: sta zivot znaCi? Zbog
cega postojimo? Sta је covek? Posto је postavio i poslednje pitanje,
istaknuti zoolog Dz. G. Simpson је rekao : "Sada zelim da naglasim
da su bezvredni svi pokusaji da se odgovori па to pitanje nastali рге
1859. i da Ы пајЬоlје Ыl0 da ih potpuno zanemarimo."·
Danas је teorija еуо\исјје podlozna sumnji otprilike isto koliko i teo-
гјја ро kojoj se Zem lja okrece oko Sunca, ali tek [геЬа potpuno shvatiti
svesto Оагујпоуа revolucija podrazumeva. Zoo logija је па univerzite-
tima i dалаs sporedan predmet. а cak i опј ko;i se opredel;uju za nju
cesto пе shvataju пјепо duboko filozofsko znacenje. Filozoћja i ргеd­
meti poznati kao huma nistii'ki i dalje se predaju bezmal0 kao da Dаг­
ујпа nikad пјје пј bilo. То се se s у гетепот, nesumnjivo, ргоmеп i ti.
U svakom slucaju, оуа knjiga пјје opsta odbrana darvinizma. Umesto
toga. u пјој s posebnom паmеl'оm ispitujem posledice teorije е.:-оlи­
сјје . Моја је патега da ргоисјт biologiju sebicnosti i altruizma.
Osim vаzпоsti ovog predmeta za nauku , ocigledno је ј koliko је
znacajan za ljude. Тјсе se svih strana паsеg drusrvenog zivota, nasih
2 SEBICNI GEN
ljubavi i mrznji, ЬогЬе i saradnje, davanja i kradenja, nase pohlepe
ј nase velikodusnosti. Оуе Ы se tvrdnje mogle izreCi i za Lorencovu
(Lorenz) knjigu О agresivnosti, Ardrijev Drustveni ugovor (Ardrey, The
"
Social Contract), i Ajbl-Ajbesfeltovu ЦиЬау i mrznju ·(Eibl-Eibesfeldt,
иеЬе und Hass). Nevolja s tim knjigama је to sto njihovi pisci potpuno
i sasvim nisu u pravu, А nisu u ргауи zato sto su pogresno shvatili
kako se odigrava evolucija. Oni su pogresno pretpostavili da ono sto
је u evoluciji vazno jeste dobro vrste (јН grupe) а ne dobro jedinke
(j~j gena). Smesno је sto НН Montagju (Mo ntagti) kudi Lore'nca kao
"neposrednog potomka onih mislilaca devetnaestog stoleca {(ојј su
. I\
drzali da su 'zubi i kandze prirode сгvепi',.," I<ako ја shvatam Lогеп­
СОУО videnje evolucije, оп Ы se vrlo spremno slo zio s Montagju~ da
(геЬа odbaciti опо па sta se odnosi сuуепа Tenisonova гeCeт~a. Za
razliku od оЬојјс е, ја mislirn da је izrekom о "сгуепјт zubima i kan-
dzama pri l'ode" divno sazeto moderno shvatanje prirodne selekcije.
Рге nego sto pocnem da razlazem sopstvenu argumentacl)u, hocu
ukratko da objasnim kakva ta argumentacija jeste, а kakva nije. Rekne
'ј nam se da је neki covek dugo i uspesno ziveo u svetu Cikaskih gang-
stera, imali bismo ргауа da donekle pretpostavimo kakav је to covek
ЬјО, Mogli bismo ocekivati da su ga krasile odlike kao sto su zilavost.
\
hitl"ina па оЬагаси i sposobnost da privuce odane prijatelje. То he Ы
ЬШ nepogresivi zakljucci, ali ako se zna nesto о us!ovima u kOjimaJe
taj cov~k uspeo da opstane i uspesno PQZiVI, rтu;-gu se izvesti i пею
zakljucciOnjegovom karakteru. U оуој knjizi iznosim tvrdnju da smo
тј, i sve ostale zivotinje. masine sto su ih stvorili nasi geni. Nasi su
geni, рори! uspesnih ёikaskih gangstera, uspeli da opstanu, u nekim
slucajevLma i povise milionagodina, u izrazito takmicarskom svetu.
То пат daje ргауо da od svojih gena 6tekujemo izve§na s' voj~a. Ја
tvl"dim da pl"eovladujuce svojstvo koje treba ocek.ivati od jednog uspes-
nog gena jeste nemilosrdna sebicnost-. Та sebicnost gena obicno се
dati podsticaja seblcnosti u ponasanju jedinke. Videcemo, ipak, da
postoje i posebne okolnosti u kojima gen najbolje moze da роstigпе
sopstvene sebicne ciljeve tako sto се, u гаупј pojedinacnih z.ivotinja,
po!=lsticati izvestan ograniceni obIik al~uizma. "Posebne" i "ograni-
сепј" su vazne геСј lt poslednjoj геСепјсј. Ма koliko , mozda, zeleli da
уегијеmо da је drugaCije, sv_eopsta lј иЬау i dobrobit vrste kao celine
ројтоуј su koji lt evoluciji napt'osto петаји smisla.
OTKUDA LJUDI?
3
.:"'0 те vodi опоте ~to пајрге zelim da istaknem povodom оуе
kп)tgе - sta ола пЏе. Ја пе zastupam mогаlлоst koja se zasniva па еуо­
luciji. * Govorim о tome kako su stvari evoluirale. Ne govorim о tome
kako ,;,ј, ljudska Ыса, tl'eba аа -se ponasamo u moralnom pogledu, Оуо
naglasavam zato sto znam da postoji ораsпоst da те pogresno shvate
опј, izuzetno Ьгојпј, sto пе rnogu da povuku razliku izmedu stava
kojim se izlaze иуегепје_о nekom predmetu, i zаstuрапја тj~lje~
tome kakav Ы taj predmet trebalo da bude, Mislim da Ы u ljudskom
drustvu, utemeljenom samo па genskom zakonu sveopste петПо­
~rdne sеЫспоsti, 'iivot Ыо odvrafan. АН nazalost, та kolik~da
zaliliZoog necega, to nesto nece prestati da bude takvo kakvo је zbog
naseg zaljenja, Glavna svrha оуе knjige-je da bude zап.imlјivа, ali ako
iz nje hocete da izvucete neku pouku, опdа је citajt3' kao ~omen.u,
Shvat.ite је kao opomenu јег ako zelite da, kao i ја, izgradite drus~o
u kom се jedinke nesebicno i velikodusno saradivati пе Ы Н роstщiе
zajednicku srecu, onda od bioloske pl·irode mozete ocekivati malo
роmоСј. Pokusajmo da se ucimo'yeJikod~snosti i altruizmu, јег rodeni
~тo sebicni. Pokusajmo da shvatimC1 сети su ујспј nasi seЫcni geni,
јег (аа сето Ьаг imati izgIeda da poremetimo njihove puteve - о (оте
nijedna druga vrsta пјје nikad ni sanjala.
Uz оуе primedbe о ucenju kao zakljucak stoji роgгеsпо misljenje,
inace уеота cesto - а to је Pl'etpostavka da su genetick.i nasledene
crte уес ро ~efiniciji utvrdene i neizmenljive. Nasi п~ geni mozda
nalazu da budemo sebicni, a li т! nismo neminovno prinudeni da ih
slusamo celoga zivota. Mozda је jedino altruizam teze naul'iti nego
sto Ы to Ыо slucaj da smo geneticki p,'ogl'amirani da budemo a ltru-
isti._Medu zivotinjama, covek је jedinstven ро tome sto пјјте vlada
kultu~ паисепј i оЫсајјта preneti uticaji. Neki Ы Пlоgli l'eCi da
је kultura toliko vazna da su geni, sеЫслi В! пе, stvarno nevazni za
razumevanje Ijudske pI·irode. Drugi se ле Ы slozili s tim. $уе zavisi
od toga «оје se stanoviste zauzima u raspri о "prirodi i vaspitanju"
kao odrednicama ljudskih odlika. То те vodi опот drugom sto оуа
knjiga пјје: опа пјје zastupanjeovog ili onog gJedista па spornu temu
о ргiгоdi i vaspitanju. Ја о tome, пагаупо, јтат svoje misljenje. аН
\ necu ga iznositi, osim u тегј u kojoj је опо sadrzano u videnju [(иl­
t_~ koje си izloziti u zavrsnom poglavlju, Ako se ispostavi da su geni
odista nevazni za odredivanje ponasanja savremenih Ijudi, ukoliko
smo u tom pogledu zaista jedinstveni nledu zivotinjama, makar је
4 SE81(NI GEN
zal1imljivo ispitati to ргауilо сјјј smo izuzetak tako пеdаvло postali . А
ako пава vrsta пјје toliko izuzetna kao sto пат se dopada da mislimo,
onda је jos vaznije prouCiti to ргауНо.
1 trece - оУа kлјigа пјје podrobno opisno izlаgалје о ропаsапји
coveka ili bilo "оје druge zivotinjske vrste. Stvarne pojedinosti kori-
sticu samo kao ilustrativne ргјтеге. Necu govoriti: "Posmatrate Ii
ропаsалје раviјапа, otkricete da је опо sebicno; svi su izgledi, stoga,
da је i covekovo ponasanje isto tako sebicno." Logika тоје argumen-
tacije о "Cikaskim gangsterima" potpuno је drugal'ija. Ona је u sle-
decem. Ljudska Ыса i раујјапј razvili su se putem pr irodne selekcije.
Posmatra li se dejstvovanje prirodne selekcije, kao da sledi da sve всо se
razvilo putem pl'jrodne selekcije јта da bude sebicno. Stoga тогата
ocekivati da сето, kad kl'enemo da posmatramo ponasanje pavijana,
Ijudi i ostalih zivil1 Ыса, otkriti da је ono sebicno. Utvrdimo 'ј da је
11ase ocekivanje pogresno, zapazimo li da је ponasanje ljudi u st\fari
alt ,'uisti~ko, onda сето se пасј pl'ed l1ес ј т zbunjujucim, песјт sto
se mOI'3 objasniti.
Р"е по БСО kгеnеmо dalje, potrebna nam је jedna odredba. Za neko
Ысе "ао sto је pavijan kaze se da је altruistil'ko ako se ponasa tako da
роуесауа bIagostanje nekog drugog takvog Ыса па ral'un sOl'stvenog
blagostanja. Sebil'no ponasanje јта upravo suprotno dejstvo.~ "Bla-
gostanje" se odl'eduje {(ао "izgledi za opstanakll, cak i ako је stvarno
dejstvo па verovatnocll zivota i smrti toliko тa~o da izgleda zanernar-
Ijivo. Jedna iznenadujuca posledica moderne verzije Darvinove (ео­
l'јје jeste da паizglеd sicusni, tricavi uticaji па verovatnoc':lJlPstanka
mogu u evoluciji imati p"esudne posledice, ј to usled ogromn~g уге­
тепа koje prode dok se te posledice пе osete.
Vazl10 је shvatiti da su gогпје odl'edbe altruizma i sebicnosti
bi/l eviora tne, а 11е subjektivne. Ја se ovde пе Ьаујт psihologijom
motiva. Necu ovde raspravljati о tome da 'ј Ijudi "ојј se ponasaju
altl"uisticki to u stval'i Сјпе iz tajnih ili nesvesnil1 sebicnih pobuda,
iVlozda ~ iпе, 1l1ozda пе Сјпе, а mozda nikada i песето saznati, по to
ni u "от slucaju nije nesto cemu Ы оуа knjiga bila posvecena. Моја
od"edba odnosi se jedino па to da ' ј dejstvo nekog I'ina snizava iIi
роуесауа izglede па opstanak p"etpostavljenogaltruiste, i iZgtede па
opstanak ргеtроstаvlјеnоg korisnika.
Pokazati deistv~ponasanja па dugorocnije izglede па opstanak
\iCo m.:l је slo z.eI1u, U pl'aksi, kad си odredbu ргјmепјијеmо па istinsko
OTKUDA LJUDI? 5
ponasanje, moramo је ograditi izrazom "naizgled.". Jedan naizgled
altruistil'ki Cin jest<;,onaj "ојј, povТsno posmatrano, izgleda kao da
роуесауа mogucnost (та koliko mala bila) altruiste da umre Iprl-
таоса da prezivi. Kada se pobIiz_e~itaju ёiпоуј pl'ividnog altru-
izma, cesto se ispostavlja da su опј, u stvari, prerusena sebicnost. А
da ропоујт, пе mislim па (о da su pobude koje lefёU osn~ј tajno
sebicne, уес da su i~til1ska dJ:js.tYa toga Cina ро izglede па opstanak
obrnuta od onoga sto smo prvobitno mislili.
Navescu nekoliko primera naizgled sebicnog i naizgled altruistil'-
kog ponasanji'. Kad је nasa sopstvena vrsta posredi, tesko је obuzdati
subjektivne navike u misljenju, te си stoga Ыгаа ргјтеге iz sveta dru-
gih zivotinja, Najpre nekoliko raznovrsnih ргјтега sebicnog ponasa-
пја koje ispoljavaju zivotinje uzete kao јеdiлkе,
Crnoglavi galebovi gnezde se u velikim kolonijama, i gnezda su јт
medusobno udaljena svega nekoliko stopa. Kada se mladi ispile, sitni
su, bespomocni i lako ih је progutati. Za galeba је sasvim uobicajeno
da sal'eka da mu sused okrene leda, ode da lovi ribu, mozda, ра da se
ustremi па jednog od njegovih ptica i celog ga proguta. Na taj naCin
оп pl'ibavlja dobar, hranljiv obrok а пе тога da se mисј i lоуј гЊи,
niti da sopstveno gnezdo ostavlja nezasticeno.
Poznatiji је mracni kanibalizam zenke bogomoljke . Bogomoljke su
veliki insekti mesozde,·i . Obil'no jedu manje insekte poput musica,
аlј napasce bezmalo sve sto se krece. Kad se раге, muzjak se oprezno
primakne zenki, uspuze па nju i sparuje 5 пјот. Лkо se zenki ukaze
prilika, ona се ga pojesti, pol'evsi od glave, bilo dok јој se оп Р"јтјl'е
ili odmah posto se рорео па nju, iIi pak kad se razdvoje . Pomislilo Ы
se da је za nju najpametnije da, pre по sto pol'ne da ga jede, sal'eka
da se рагепје zav{·si. Аlј to sto muzjak ostaje bez glave, пе zna~i da се
preostali deo njegovog tela prekjnuti seksualni сјп, U srvari, buduCi
da је glava ЬиЬе sediste nekih inhibitornih nervnih centara, moguce
је da zenka, jeduci njegovu glavu. poboljsava njegovu seksuaJnu aktiv-
nost. * Ako је tako, za zenku је to dodatna dobit. Prva dobit је ta sto
j"lJribavila sebi doba,' obrok.
Ret "sеЫёап" mozda пе izrazava dovoljnosnazno takve krajnjeslu-
сајеуе kanibalizma, iako se on'i vrlo dobro ukJapaju u nasu odredbu .
Mozda smo saosecajniji ргеmа kukavickom ponasanju cal"skih рјп­
gvina па Алtагktiku. Pril'a se da oni stoje па rLlbu vode i oklevaju
da zarone zbog 0l'asnosti da ih ne pojedu foke. Kada Ы samo jedan
6 SEBICNI GEN
zaronio, ostali Ы znali da Ii је foka tu јlј пјје. Ргiгоdпо, niko ле zeli
da bude zamorce, te svi stoje i сеЈсаји, i ponekad p~kusavajll da jedan
drugoga gшпu и vodu.
U оЫспјјјт slucajevima sebicno ponasanje svodi se па odbijanje
da se dele nekevrednosti. k.ao sto su 11гапа, teritorija Ш seksuaIni рас­
tnel'i. А sada, nekoliko ргјтега naizgled altruistickog ponasanja.
Pcele ('adilice se ubodima уеота uspesno Ьгапе od lcradljivaca
meda. A li pcele Јсоје zabadaju svoju zaoku jesu Ьогсј kamikaze. Ргili­
kom zabadanja zaoke, оЫспо se iz tela сираји pof ivo t vazni unutras-
nji organi, te pcela ubl'zo umil·e. Njen samoubilacki zadatak mozda
је kosnici spasao zivotne zalil1e hrane, аН пје vise песе biti da uziva
u plodovima svog dela. Ро nasoj odredbi, to је altruisticki сјп fюпа­
sanja. Imajte па ити da пе govorimo о svesnim pobudama. 1 U оуот
ргјmеги, kao i u pl'imerima sebicnosti, takvih pobuda mozda јта, а
mozcla ј пета, по za nasu odredbu оле nisu vazne.
Poioziti sopsrveni zivot za zivot prijatelja осiglеd'По је аltгuistiсki, аН
isto је tako a ltruisticki ј ako se covek, radi prijatelja, izlozi та i male--
пој opasnosti. Mnoge ptiCice, kada vid e pticu grabIjivicu poput "орса,
ispustaju karakteristican "poziv па uzbunu", па sta se celQjato dяје u
bekstvo. Јта posI'ednih dokaza da pticica «оја di ze poziv ла uzbunu
dovodi sebe u opasnost time sto privlaci posebnu paznT~ grabljivice.
U tOlne postoji samo mala dodatna opasnost, аН ipak, па pгvj pogled
Ьагет, izgleda da (о, ро nasoj odredbi, spada и altruisticke Cinove.
Najcesce i najuocljivije ёinovealtru i zma medu zivotinjama izvode
I'odit~ji , pogotovu тајЈсе, и korist svoje dece. Опе ill legu , bilo и
gnezdima, bilo u sopstvenom telu, lll"ane ih uz ogromno samozrtvo-
уапје i izlazll se velikim opasnastima пе Ы Ii ill zastitile od grabljivica.
Оа navedemo samo jedan poseban ргјтег : mnoge ptice "оје grade
gnezda па zemlji izvode, kada јт se pl'ibIizi neka grabIjivica poput
lisice, takozvanu igru radi odvlacenja paznje . Ptica roditelj othrama iz
gnezda, opustivsi jedno krilo Јсао da је slomljeno. Тјmе је odmamila
grabIjivicl', Јсоја naslucuje lak plen, dalje od gnezda и Јсот su mladi.
Odl'asla ptica п а "гаји prestaje da se Рl'есуага i prhne и vazduh Ьаs
pred razjapljenim celjustima lisice. Та igl'a vei'ovatno spasava zivat
ptiCima, аН uz izvesnu opasnost kojoj је izlozen sarn rodite lj .
Ne pokusavam da izvodim zakljucke па O$nOVU pukih pl·ic'a. Oda-
Ьгапј ргјmегј nisu лikаd siguran doka z za izvodenje iole VI'е dпih
op5till zakljuCak:l. IskljuCi\·.:l S'-Thc1 o\r-il1 ргј са је ilu::.t1'c1Lijd Ol1oga S[O
OTKUDA LJUDI? 7
I
"
и гаупј jedinki razumevam pod altruizmom i sebicrUm ponasanjem.
Оуа се knjiga pokazati kal~o se i poj<:.din~cna sebicnost, i pojed~ni
altruizam objasnjavaju sustinskim zakonom koji ец nazvat:i.s.e.b.itno-
scu gena. Ali пајрге se mогаrn pozabav'iti posebni.m pogresnim objas-
пјепјеЏl altruizma, јег опо је nasiroko poznato, ра se cak i nasiroko
'/ predaje и skolama.
То se objasnjenje temelji па pogresnom ројmапјц koje sam уес
роmелuо, а to је da se ziva Ыса razvi;aju tako da 6пе stvari .~d
dobra vтste" ili "zarad dobra grupe". Lako је uvideti da је poreldo te
zamisli u biologiji_ :Veliki deo z ivota zivotinja posvecen је razmnoza-
уапји, i veCinu сјпоуа altruistickog samozrtvovanja zараzепih u ргј­
rodi izvode roditelji и kOl'ist svojih mladunaca. "Produzenje vrste"
иоЬјсајепј је eufemizam za razmnozavanje, а zapravQ је, пероЬјtnо.
,,' posledica razmnozavanja. ТгеЬа samo malCice rastegnuti lag'iku ра
\ zakljuCiti da је funkcija I'azmnozavanja "da" produzi vrstu. Odatle ра
do zakljucka da се se zivotinj e, uopste uzev, ponasati tako da omoguce
nastavak vrste, samo је јо;; jedan mali, pogl'esan ЈсогаЈс. lz toga Јсао da
sledi altl-uizam ргета ostalim pripadnicima iste vrste. с.
Qvaj ргауас razmisljanja Inoze se-n~eoёlreaeno iskazati i darvinov-
skim terminima. Evolucija dejstvuje putem prirodne selekcije, а ргј­
rodna se lekcija znaci opstanak samo najsposobn.ijih. No, da li је гес о
najsposobnijim jedinkama. najsposobnij im Г~~ najsposobnijim
vrs[ama, ili о сети? I<ad је nesto drugo posredi, to i пјје mnogovazno,
аli ka(1 govorimo о altruizmu to је. ocigledno. presudno. Ako se u
опате sw је Оагујп nazivao ЬагЬоm za f ivot takmicevrste, onda је па
jedinku ~ajqglje gledati Јсао па ulog и ~oj igri, ulog koji se zrtvuje kad
to zalltevaju visi interesi vrste kao celine, Dа to iska zemo malo dolic-
пјје : т~.e уегоуаспоса da се ~~umreti vrsta ili neka skupina unutar
vTste Сјјј su pripa dnicC spremni da se zrtvuj u za dobroblt te skupine,
nego da се se to desiti suparnickoj vrsti iIi skupini сјјј pripadnici kao
jedinke па ргуо mesto stavljaju sopstvene sebicne interese. Stoga svet
Ыуа nastanjen uglavnom gl"upama koje se sastoje od jedinki spremnih
па samozrtvovanje. То је teorija grupne selekcije, koju su biolozi пеи­
poznati s pojedinostirna teorije evo lucije dugo smatrali tacnom; пјц
је па videlo izneo u svojoj cuvenoj knjizi V. К. Vin-Edvards (Wynne-
Ed\vards), а popularizovao ји је RobertArdri и Orustvenom ugovoru.
lsp1-avna alternativa ОЬјСПО se naziva .. individualna selekcija", premda
ја [ј ёпо vise уо\јm da govorim о selekciji gena_
8 SEBICNI GEN
Spreman odgovor zastupnika individualne selekcije па иргауо
iznet argument Ыо Ы, otprilike, оуај: cak i u skupini altruista, got<;>vo
је sigurno da се postojati i mапјјпа koja се odstupati i koja се QQQt
jati da prinosi ikakve zrtve. Ako -postoji та i jedan sebil'ni роЬипје­
mk sргеmап da iskoriscava altruizam ostalil1, onda је za njega, ро
definiciji , verovatnije da се preziveti ј imati potomstvo. Svaki njegov
potomak tezice da nasledi njegove sebil'ne odlike. Posle vise pokole-
пја takve prirodne selekcije, sebicne jedinke nadvladace altruisticku
skuрiлu i опа se vise песе moCi raspoznati od sebicne skupine. 'Cak
i ako dopustimo neverovatnu mogucnost da postoje skupine koje su
u pocetku bile I'isto altruisticke, bez ijednog pobunjenika, уеоmа
је tesko pretpostaviti sta Ы sprel'ilo sebicne jedinke da se dosele iz
susednih, sebicnih skupina, te da kroz orodavanje pokvare cistotu
altruistil'kih skuрiла.
Zastupnik individualne selekcije priznao Ы da skupine zaista
izumiru, i da па to hoce li neka grupa izumreti ili песе moze da
utice ропа5апје pojedinaca u лјој. Оп Ы cak mogao priznati i to da
Ы jedinke u grupi, samo da јmаји тос predvidanja, bile kad,·e da
uvide, па dugu stazu gledano, da је za пјЉ najbolje da obuzdaju te
sebil'ne pohlepe kako Ы izbegle unistenje Citave grupe. I<oliko puta је
to poslednjih godina govoreno radnim Ijudima u Вгitалiјi? АIi ga5e-
пје grupe spor је proces u poredenju s naglim prodoro!!}J nalet~m
iпdivi~Поg takmicenja. Cak i kada grupa polako i -;:;eumitno ide
nizbrdo, sebil'ne jedinke, kratkorol'no gledano, napreduju па гаl'ип
altruista. Gradani Britanije mogu, а i пе тогаји biti obdareni dale-
kovidoscu, аН evol,!-cija је slepa za buducnost.
Premda teorija grupne selekcije danas јта malu podrsku medu
strucnim blolozima I<oji shvata;u еуоluсјји, za пеирисепеје опа i da~;e
угlо privlacna. Generacije novih studenata biologije redom zapanje
se kada dodu iz skole i otkriju da pomenuto stanovBte пјје ispravno.
Te5ko ih је i okriviti zbog toga, јег u Najildovom prirucniku za nastav-
nike biologije (Nuffield Biology Teachers'Guide), патепјепот nastav-
nicima koji predaju biologiju и visim razredima u Britaniji, nalazimo
sledece: ,, [(od visih zivotinja ponasanje moze poprimiti oblik samo-
ubistva jedinke kako Ы se obezbedio орstалаk vrste." Neimenovani
pisac ovog prirucnika ostaje u bIazenom neznanju da је rekao nesto
protivrel'no. U tom pogledu оп spada u drustvo dobitnika Nobelove
nagrade . Konrad Lorenc, u knjizi О agresivnosti, govori о funkcijama
OTKUDA LJUDI' 9
agresivnog ропа~апја koje za svтhu јmаји odrzanjevrste.' а jedna takva
funkcija jeste postizanje toga da samo najsposobnije jedinke mogu
da se mnoze. Ovо је pravi biser od argumenta koji se vrti ukrug, аН ја
ovde hocu da kazem da је zamisao о grupnoj selekciji toliko duboko
usadena da п; Lorenc, kao ПЈ pisac Najildovog prirucnika, ocigledno
пјје shvatao da se njegove tvrdnje kose sa ispravnom darvinovskom
teorijom.
Nedavno sam divan ргјmег istoga gledista сио u јпаl'е odlil'nom
televizijskom programu ВВС-ја; геl' је bila о australijskim paucima.
"Strucna osoba" је u toj emisiji najpre zapazila da ogl'omna veCina
paul'ica zavrsava kao plen ostalih vrsta, ра potom nastavila: "Mozda
samo zato i postoje, posto је za odrzanje пјЉоуе vrste dovoljno da
prezive malobrojni!"
Robert Ardri је u Drustvenom ugovoru uzeo teoriju о grupnoj selek-
сјјј kao objasnjenje za I'itav dru5tveni poredak uopste. Оп covel<a jasno
vidi "ао vrstu koja је odlutala sa staze zivotinjske pravicnosti. Ardri је
Ьаг I'estito оЬаујо svoj posao. Njegova odluka da se пе slozi sa.isprav:-
пот teorijom svesna је, i zbog toga ти valja odati priznanje.
Mozda је teorija grupne selel<cije tako p,·ivlacna i stoga sto је pot-
рипо u skladu s moralnim i politickim idealima уесјпе nas. Mozda se
тј kao jedinke cesto ponaSamo sebicno, аН u trenucima veceg idea-
lizovanja slavimo опе koji па ргуо mesto stavljaju dobrobit drugih i
divimo im se. Ostajemo, ipak, malo osamuceni pred tiri1l<ollko 5i,·01<0
tumacimo гес "drugi". Altrui~m unutar jedne grupe cesto је ргаСе.п
sebicnoscu «оја se ispoljava medu grupama, То је osnova sindikalizma.
Na drugoj гаупј, пасјја је glavni korisnik naseg alГroistickog samo-
zrtvovanja. te se od mladica olekuje da, kao jedinke, umru za vecu
slavu пјЉоуе zemlje kao сеНпе. Stavise, опј bivaju ohrabreni da иЫ­
јаји druge jedinke, о kojima se пе ,па nista osim da pripadaju drugoj
naciji. (Сudло, mirnodopski pozivi pojedincima da podnesu male zrtve
u pogledu brzine kojom povecavaju svoj zivotni standard kao (ја su
тапје uspesni od ratnih poziva jedinkama da poloze svoje zivote.)
U poslednjevreme nastaju reakcije па rasizam i patriotizam, i javlja
se sklonost da se kao predmet nase.'jubavi prema bliz njem nametne
l'itava ljudska vrsta. ОУО humanistil'ko prosirenje mete naseg altru-
izma јта zanimljivu posledicu koja kao da ропоуо podupire опо
shvatanje evolucije koje govori о dobru vrste. Politicki liberali, оЫспо
najubedeniji Ьгапјосј etike vrste, sada uglavnom najvise preziru опе
20
 10 SEBICNI GEN
( ат к u од Lj U О I?

koji su u obuhvatnosti svog altruizma oti'li таlо dalje, te altruizam
prosir.iIi i ~a .d~':l~e:,r~te. Kazem lj da те vise z~nirna sprecavanje
poko~a vellklh kitova nego poboljsanje stambenih uslova u kojima
t}udl Zlve, ve rovatno си zapanjiti neke svoje prijatelje.
l'
I,• Sasvim Ы mi lako bilo da raspravljam putem reductio ad absur-
dum, i da ukazujem па teskoce teorije о grupnoj selekciji, ali prividno
postojanje pojedinacnog altruizma ipak tek treba objasniti. Ardri ide

Ј
tako daleko da tvrdi da је grupna selekcija jedino mogu~no objasnje-
. ?secanje, da pripadnici sopstve ne vrste, u poredenju s pripad- пје ponasanja poput dipanja Tomsonovih ga~. То zestoko i upad-
~ICLma druglh vrsta, zastuzuju posebne moralne obzire- staro је i ljivo skakanje ispred grabljive zveri odgovara pozivu па u zbun u kod
duboko usadeno. ИЬјјапје ljudi тјто ra ta- smatra se najtez im zlo-
сјпо~ koji ~e ~o~e poCiniti. Nasa kultuta od toga stroze zahranjuje I ptica ро tome sto kao da upozorava drugare па opasnost, а istovre-
тепо naizgled privlaci grabljivcevu paznju па samog skаkаёа . Nasa
samo JedenJe lJudl ~cak i ako su уес mrtvi). Ра ipak, u jedenju e.ripad- је obaveza da objasnimo dipanje gazela i sve sli~ne ројауе, ј time си
~<adrugl h vrsta UZlvamo. Mnogl се ustuknuti pred sudskim izvrse-
ПЈет smrtne kazne cak ј nad najokorelijim zloc incima, ali се veselo
odobravati иЫјапје, bez sudenja, sasvim bIagih napasnika medu zivo-
I se pozabaviti и narednim poglavljima.
No рге toga тогаm da obrazlozim svoje иуегепје da је najbolji
паСЈП g ledanja па еуоluсјјu опај kojim se posmatra selE;l<fija koja se
tinjama. U stvari, т! pripadnike o~talih, bezazlenih vrsta иЫјато i dogada па najnizem postojecem пјуои. Dа steknem to иуегепје па
radi zabave i_razonode.-Covel'ji-fetus, koji пета vise ljudskih osecanja . тепе Је ogromno uticala velika knjiga Dz. К. Vilijamsa Prilagoaava-
od amebe,-uziva postovanje i zakonsku zastitu ~nogo уеси od опе nje i prirodna selekcija (AdaptQtion and Natural Selection). Centralnu
ko;a se pruza odraslom simpanzi. Simpanza, medutim, oseca i misli i ideju ko;om си se koristiti nagovestio је pocetkom veka, и vreme р,'е
- ргета novijim~entalnim dokazima - kadar је cak da nauci otkri~a gena, А . Vajsman (Weismann) - to је опо njegovo исепје о
izvestan oblik ljudskog jezika. Fetus pripada nasoj sopstvenoj vrsti i "kontinuitetu germplazme". Ја tvrdim da 05поvnа jedinica selekcije,
zbog toga ти se odmah daju narocite povlastice i ргауа. Dа li etika Р'!'ргета tome ј samozivosti, odb ranesopstvenog i~teresa, пј.;е ~rs.ta t
"specizma", da upotrebimo izraz Ricarda Rajdera (Ryder), moi~UC:;p­ ne ni grupa , ра cak ni jedinka, strogo uzeto. Nego Је to gen, ЈеdlПl са
ste biti logicki utemeljenija od logike "rasizma", to пе znam. Опо 'to '. nasleda.* Оуо nekim biolozima и pocetku moze zazvucati prete-
znam jeste da ta etika пета cvrstih temelja u evolucionoj biologiji. rano. Nadam se da се se i опј, kada vide и kom ја to smislu shvatam,
Zbrka oko stupnja па "от је altruizam pozeljan sa stanovi'ta ljuaske sloziti da је [о u sustini ispгavno. cak i ako је izlozeno па пеоЬјсап
etike - da lј је to stupanj porodice, r:!acije, rase, vrste Ш svih zivih Ыса­ п аСЈп . Razvijanje ovog агgumепtа dugotrajno је, а т огато poceti od
ogleda se u odgovarajucoj zbrci koja vlada u biologiji "аа treb';odrediti pocetka, od samog nastanka fivota.
stupanj па kom se, ргета teoriji evolucije, altruizam moze ocekivati.
Cak se ni ргistаliсе gГUj~п~sеlеkсiје ne Ы iznenadile da otkriju kako
SB pripadnici suparnickih skupina z li jedni ргеmа drugirna: poput
sindikalista, ј[ј voj nika, ОП Ј па taj паСјп potpomazu sopstvenu grupu
u ЬогЫ za ogranicena s redstva. АН tada vredi upitati kako pristalice
grupne se lekcije odlucuju koji је stupanj vazan. Ako odabiranje postoji
Izmeau g rupa unutar jedne vrs~e, i izmeau vrsta, zasto se опо ле Ы
dogaaalo i izmedu veCih grupacija? Vrste se zbrajaju u rodove, rodovi
u ('edove, а redovi u klase. 'Iауоуј ј алtilоре ргiраdлiсi su klase sisara
kao ј тј. Zar ле Ы stoga trebalo ocekivati da se la"'ovi uzdrze od иЫja~
пја апtilора zarad dobra sisara? Dа Ы sprec ilj izumiranje klase о пј Ы,
пагаупо , umеstо апtilора trebalo da 'оуе ptice, јН gmizavce. Ali и tom
slucaju, sta је sa potrebo m da se o drzi citavo ko lo ki ё шеl1јаkа ?
tivnom nivou. Vaspitac rad.i sa svojim uееПIСlmа па isti пасin A/bert Bandura
kao ~to mаli Dan »sara<1uje« sa svojim prijateljima: »Hoce~ lј
da тј okreces tu rucku? Kada se umori~, potrazicu nekog dru-
gog!« Na taj nасјn vaspitac zadrz.ava svoje ucenike па n.izim sta-
dijumima umesto da im omoguCi prirodni razvoj i pravilno ga
usmeri. Razvoj naseg demolaatskog drustva zavisi od nacina па
..
koji pedagogija vodi racuna о socijalnom razvoju deteta. Medu- ULOGA PROCESA UCENJA РО MODELU
tim, primena psiholo~kih cinjen.ica spada u domen pedagogije, а U RAZVOJU LICNOSTII
ne оуе nase studije.

Seeam se ујса koji је isprifuo profesor Машег (Mowrer),

о usamljenom farmerи koji је od.Jueio da uzme papagaja da mu
pravi drustvo. Uspeo је nekako da nabavi tu pticu i onda је svako
уесе poku~avao da ga паиеј da govori ponavljaju6i pred пјјт
recenicu: »Kazi cika«. Uprkos tome sto se ueitelj svesrdno trudio,
papagaj n.iје pustio n.i glasa, ра је razoearan.i Смтег naposletku
uzeo stap ј udarao papagaja ро glavi svaki put kad оуај odbije da
ропоуј zeljenu геСепјси.
Ali n.i visceraln.i metod se n.iје pokazao nista uspesn.ijim od
cerebralnog te је farmer seepao svog pernatog prijatelja i bacio
ga u kokosinjac. Malo kasnije, zaellO је stra~nu vrevu iz koko-
siojca i kad је zavirio tamo јmао је sta da vidi: papagaj Ыје pre-
padoute kokoske stapom ро glavi i ујее: »Kazi eika! Kazi
eika!« Mada оуај ујс nije isprifun sa namerom da posluzi kao
u vod II raspravu о postllpcima za dresiranje papagaja, оо pred-
stavlja upecatljiv primer procesa socijalnog иееоја о kome си
govoriti u оуот elanku.
Moguce је razlikovati dve vrste procesa kojima deca stieu
s tavove, vrednosti i obrasce socijalnog ponaSanja. Pre svega,
oeke socijalne vestine se stieu kroz proces direktnog podufuvanja
ili instrumeotaloog uslovljavanja. za оуај obUk исеоја је karakte-
ristieoo da roditelji i drugi agensi socijalizacije pokazuju, rela-
(јуnо jasoo, sta "еlе da dete nauei i nastoje da oblikuju njegovo
pona sanje ротОСll oagrade i kazne.
Iako se socijalizacija deteta ostvaruje, jedn.im delom, kroz
takvo dire ktno иееnје, crte lienosti se, uglavnom, stieu па taj
nacin sto dete aktivno imitira stavove i ponasanje roditelja, mada
ro dite lji najcesce nisu imali nаmеги da ih tome иСе. U stvari ,

A1bert В:э.пdurа: Тће role of modeling processes јn personali/y deve ·

1
lортеll/.
u knjizi: Hartup. W. W. and SmorthergiJI, N. L.: ТЬе Young Child :
Review of Research.

37 22
ponasanje roditelja koje sluzi kao model- moze. cesto dа.. ..I?Рпщi
ucinke direktnog poduCavanja. Na ргјтег, kad roditelj fizicki kaz-
пјауа dete zato sto se potukl0 ,а drugovima, сјај (о sa ааmегоm
da ga паисј da пе udara druge. Dete, medutim, istovremeno ис;,
па roditeljskom ргјтеги, jedan oblik fizicke agresije i bas to "се­
пје imitacijom moze da odredi kako се se опо ubuduce pona"ati
kada bude па sliean пасјп frustrirano u svom odnosu sa drugim
ljudima.
Ispitivanja pokazuju da ,е, za razliku od relativno sporog
procesa instrumentalnog оЬисауапја, исепје ро modelu brzo od-
ујја; da se tako usvajaju уесј delovi јlј eak celoviti obrasei ропа­
sanja (Bandura, 1962). Da Ы se stekao utisak о tome koliko је
rasprostranjen оуај oblik исепја dovoljno је posmatrati decje
igre u kojima deca cesto уегпо ponavljaju roditeljsku ulogu, tlZ
odgovaraju6e gestove, stavove ; шепјапје glasa sto uglavnom zbu-
пјије i iznenaduje roditelje. Mada se proees kojim neko ponavlja
ponasanje stvarrtih ili simbolickih modela оЫспо naziva »iden-
tifikacijom« u teorijama licnosti, ја си koristiti termin imitacija
gledala па monitoru film u kome је zenski model prerusen u
macku pokazivao agresivno ponasanje ргеша plasticnoj lutki.
Posle gledanja pomenutih modela ,уа deca, dakle i опа iz kon-
(гоlпе grupe, Ыlа su blago frustrirana а zatim је analizirano ko-
liko јша ;mitirane i ne;mitirane agresije II пјЉоуот ponasanju.
Rez.ultati оуљ eksperimenata nedvojbeno pokazuju da ро­
smatranJc аgrеSlvшh modela utice па porast Ьгоја agresivnih od-
g o vora deee па kasrtije frustraeije. Као sto ,е vidi па sliei 1, deca
kOJa su gledala agresivne modele ispoljila su dva puta vise agre-
SlЈе od deee kOJa su posmatrala neagresivni model ;lј Ыlа u kort-
trolnoj grupi. Stavise, kod deee koja su ;mala neagresivni model pri-
тесеае su iste odlike irthibiranog ponasanja kao kod njihovog
modela ; znatno шапје agresije nego kod dece u kontrolnoj grupi.
100
?"
·
<;
>
О
ОО

70
јlј ucenje ро modelu za oznaeavanje istog tog oblika ponasanja
~
.•
ОО
jer se tako izbegava neodredenost i viSak znacenja koji ,и vezani
za prethodni ројаm . ."
~

,0

Razmotricemo sada nekoliko eksperimenata па osnovu kojih

је opisan proces исепја imitacijom i lItvrdeni neki od сјпјlаса od
I
"•
D
' 0

, 0
kojih zavisi ucestalost јаУlјапја imitativnog ponasanja.
~
•
~
о
20

о. оо

PRENOSENJE AGRESIJE
о
agrosivnl agreslvnl agresJvnl bez тосјеlа neagroslvnf Ј
Izveli smo niz eksperimenata u kojima su deca јтаlа priliku moaeJ тооаl model п. kontrolna model
da posmatraju agresivne, odrasle modele da bismo odredili u " utlvo" па IIЈти mon;toru grupa
koliknj тегј agresija moze da se prenosi (Bandura, Ross and Ross, Slika 1 . Prose ,";olJ Ьгој agresivnifI odgo vora dece u svakoj
1961). Jedna grupa dece је gledala agresivni model koji је poka- o d реЈ кп,ра.
zivao relativno поуе oblike fizicke agresije ргета velikoj, nadu-
уапој, plasticnoj lutki, druga grupa је posmatrala isti model а1ј Izgleda da utieaj mode1a delimicno zavisi od toga koliko
koji se sad ponasao vrlo krotko i јпЫЫгапо, dok za kontrolnu је пјјЬо уо po nasanje svojstveno polu kome pripadaju, јег se ро­
grupu пјје bilo modela. Vodili smo racuna о tome da и svаkош kazal 0 da је agresivni mLlski model Ыо snazniji podsticaj za agre-
od eksperimentalnih uslova bude jednak Ьгој dece koja posmatraju s iju nego agres ivni zenski model. Neka deca, narocito deeaci,
modele istog i suprotnog pola. spo ntano su stavljala primedbe da ponasanje zenskog modela пјје
Оуај projekt је kasnijc prosiren (Bandura, Ross and Ross, ':! skla du sa ul ogo m "епе (па primer: »Zene пе роs шрајu tako!
1963а) da Ы se uporedili uticaji agresivnih modela prikazanih па Zene Ы trebal0 da se pona saju kao "епе .. . «).
filши јlј па televiziji i istih tih modela pos matranih uzivo . Jedna Za razlikl1 od to g:1, agresiju muskog modela su, uglavnom,
grupa dece је gledala film u kome su iste опе odrasle osobe koje odobrava li i smal,I:ali је prikladnom i d ecaci (» Аl је dobar borac,
su sluzile kao modeli u ranijim eksperimentim3. izvodile nove ag- s redio ј е В о Ь о а. Z e leo ЫЬ da mogu da udaram kao АI« ) i devoj-
resivne postupke ргета plasticnoj lutki. Druga grLlpa dece је cice (» Та.ј covek је jak, оп је udarao i udarao i mogao је da obori

38 39 ?- Ј
 ВоЬоа па pod i kad Ы ВоЬо ustao rekao Ьј ти »Razbicu (ј nos«.
Оп је dobar borac, kao tata« ).
Sem toga, podaci pokazuju da agresivni modeli, ве samo da
uticu па javljanje agresije kod dece nego odreduju i oblik и kome
се sc опа ispoljiti. Deca koja su gledala agresivne modele n ajcesce
su verno imitirala пјјЬоуе agresivne postupke, dok su se takvi
odgovori retko opafuli и grupi sa пеаgrеsivпim modelom јН u
kontrolnoj grupi. Na sIici 2. sc vidi kako deca postaju уете ko-
рјје svojih modela.
Prikazani ni z slicica daje zenski model koji izvodi ceti "i
"оуа agresivna postupka; па donja dva niza sl icica vide se decak
i devojcica kako ponavljaju to ponasanje zenskog modela koji
Sll videli па filmu .
Mada su deca malo mапје imitirala model prerusen и Zivotinju
nego agresiju koju su gledala » uzivo«, u sva иј еksрегimепtаlLШ
us lova (model па filmu, па mO!litoru i « uZivo«) dosl0 је do роуе­
еапја agresije, i to пе samo imitirane nego i drugih oblika koji nisu
bili pokazivani .
Оуај nalaz da modeli prikazani па filпlU uspevaju da izazovu
i ~[CI10Se agresiju isto kao i stvarnj Inodeli, ukazujc па to da се­
leviz ija ПlОzе zпаеајпо da deltLjc па ponasanje i ta сјпјепјса пе Ы
smela visc da se zапеmагuје pri tumacenju razvoja licnosti. U
stvari, уесјl1а malisana moze da gleda poznate televizijske ,nuske
modele cesce nego svoj e rodene оСеуе. Sa daljim razvojem sгеd­
stava masovnog o pstenja i auctio-vizuеLпе teh.nologije, verovatl1o
~e (ј telcvizijski modelj igrati sve vazniju ul ogu l' o blikovanjLl оЬ­
razaca li cnosti i тепјаnји stavova i socijall1ih norn1i.
.:; Doskora se verova lo, zahva ljujuc i psihoanalitickoj teorij i i
.g drugim hidra uLickim modelima licnosti, da otvoreno ispoljavanj e
"".§ agresije ili gledanje agresije па filmu kao zamena za to, dovodi do
" praznjenja »potisnute encrgije« osecanja. Zbog te hipoteze о ka.-
~
~ tагzi - mnogi roditelji, vaspitaci i psihotcrapeuti podsticu izuzet-
по agresivnu decu da se Ьаус agresivnim sportovima, da gledajLI
'"
<;-
krajnje agrcs ivne televizijske emisije i da otvoreno ispoljavaju ag-
"'""
u "cs iju u prostorijama za psi110terapijsku igru ili u drugim sredi-
~
пата koje to dopustaju .
.~
~ Nasuprot ovom » drena ZnOn1« pristupu, teorija socija.lnog
"'=
и C~ l1ja (Bandura and Walters, 19 63) tvrdi da su pokazivanje ag-
"
?"'"
~
resivnil1 Пlоdеlа i пепаmегпо. pozitivno potkreptjivanje agres ij e,
koje ne moze da ,е izbegne kada se pOdstice katarkticko izra za-
~ уапје, vrlo efikasni postupci za pojacavanje sklonosti ka agrc-
~
ћ;
sivnom po nasanjtt . Stoga пјје cudno s to је u svim isрitivзпјimа
u kojima su deca Вј odrasli imali priliku da gledaju agresivnc П1 0-
"
~ dcle па filпш (Bandura. Ross апс! Ross. 1961 . 1963. а . Ь : Hal·t-

40
шапп, 1965, Lovaas, 1961, Mussen and Rutherford, 1961, Siegel,
1966, Walters, Llewellyn-Thomas and Acker, 1962) zabelezen porast
а пе smanjenje ucestalosti agresivnog ponasanja kod gledalaca.
S druge strane, kada su agresivnoj deci davani primeri alter-
nativnjh, kon.struktivnfh nасјnа suocavanja sa problemima t/ те­
duljlldskim odnosima pokazal0 se da је to угlо efikasan metod za
prevaspitanje agresivnih, samovoljnih licnosti . Kasnije сето spo-
menuti јо;; neke razlike izmedu teorije socijalnog исепја i tradicio-
паlпјЬ gledista о razvoju licnosti.
U(;ENJE РО MODELU КАО SREDSTVO ZA
OSLOBADANJE OD STRAHOVА
Utvrdili smo nedavno (Bandura, Grusec and Меn10уе, 1967 а)
da se llkorenjeni strahovi i јпшЫсјје mogu uspesno otkloniti ako
se deci postepeuo pokazuje niz aktivnosti koje Ы trebalo da паисе
ргј сеши se роСјпје sa опот aktivnoscu koje se dete пајтапје plasi
а zavrsava se опот koja izaziva najvise straha. Na osnovu mis-
lјепја roditelja i rezultata па testu za ispitivanje straha od psa,
izdvojena је grupa dece koja su se plasila pasa. Zatim su оуа deca,
1L toku osam kratkih seansi posmatrala model-dete koje se niје
plasil0 psa kako postepeno ostvaruje sve duZi, blizi i neposredniji
dodir sa psom. Opstost i postojanost dejstva lесепја proverena је
lspitivanjem ponasanja dece prema dva psa i to neposredno ро
zavrsetku niza terapijskih postupaka i otprilike mesec dana kas-
пјје. Na pocetku ispitivanja раБ је Ыо zatvoren 1L ogradicu za
igranje, i od dece se trazilo da prosetaju pored пје i pogledaju
psa, а zatim da ga dodirnu i da ga pomaze. Posto је осепјепо
ponasanje prema psu u ogradici, deci је гесепо da treba da ga
izvade odatle i prosetajll s njim ро sobi drzeCi kais za koji је оп
vezan, i da ga pomiluju, posle toga. Ako su i to lLspela da llrade, tra-
zeno је da ostanll sama u sobi и kojoj se nalazi ogradica sa psom а
zatim da nahrane psa biskvitima za pse. Zavrsna i najteza grllpa za-
dataka sastojala se u tome da deca Udll 1L ogradicll gde је pas,
da ga maze i da ostanll sama sa psom, pod pomenutim uslovima.
Ueenje ро modelll pokazal0 se kao vrlo llspesan terapijski
postupak za smaojivanje straha kod dece. Dve treCine dece se
stvarno роtРlШО oslobodilo straha od psa, sto zakljllclljemo па
osnovu toga sto su pristnla da ostanu sama , zatvorena sa psom
u ogradici. Isti takav, povoljan rezultat dobijen је i u drugom
ekspcrimentu (Вапdша and Мспlоуе, 1967 Ь) u kome su plas-
lјјуа deca gledala slicne modele ponasanja па filmu, dok је kon-
trolna gгuра pla;;ljive dece gledala neke zabavne [јlтоуе. Zatim
је, posto је zavrsen eksperiment, deci iz kontrolne grllpe сјјј је
l Као ;;to је i moglo da se ocekllje. deca koja su posmatrala kaznje-
42
strah ostao пергошепјеп, ргшепа priLika da vide terapijske [јl­
тоуе. Njihove јпшЫсјје su se, posle toga, znatno smanjile.
U prilog tome da исепје ро modelu јша zпаеајпч uloguu
razvojll licnosti, govore i опа ispitivanja u kojima se pokazal0
da deca llсе па osnovu posmatranja relativno slozene osobine,
kao i тегјlа za procenu uspesnosti i za samoprocenjivanje (Вап­
dura and Kupers, 1964, BandUIa, Grllsec and Мепlоуе 1967 Ь,
Bandura and Whalen, 1966, Mischel and Liebert, 1966), obrasce
emocionalnog reagovanja (BandUIa and Rosenthal, ] 966), sin-
taksieke stilove (Bandura and Напis, 1966), паејп mогаlпоg su-
denja (Bandura and McDonald, 1964) i obrasce samopotvrdi-
уапја (BandUIa and Mischel, 1965).
Razume se da deca пе usvajaj и crte lienosti Ыl0 kog modela
sa kojim dolaze u dodir, niti podra'Zavaju Ьа;; svaki detalj ропа­
sапја onog modela koji su izabrali kao uzor socijalnog ponasa пја.
Eksperimenti koje сешо prikazati и narednim delovima ovog
clanka, govore pretezno о nekim psiholoskim ејпјосјта koji uticu
па izbor modela i па stepen и kome се njihovo ponasanje biti
imitirano.
POSLEDICE PONASANJA MODELA
U jednom od оујЬ eksperimenata (Bandura, Ross and Ross,
1963 Ь) ispitivano је па koji пасјп nagradivanje јЕ kaZnjavanje
ponasanja modela utice па to da li се оај biti imitirani. Jedna
grupa dece је gledala agresivni model koji је nagradivan, druga
grupa - agresivni model koji је kaznjavan za isto ponasanje, dok
za decu и kontrolnoj grupi пјје Ыl0 modela. Modeli su bili dvo-
јјса odraslih muskaraca. Njihovo ponasanje је snimljeno i prika-
zano deci па monitoru. U filmu koji prikazuje nagradivanje ag-
resije, Roki, agresivni model, prisvaja sve Dzonijeve privlacne
igracke i poslastice па agresivan, nasilan паСјп. Film и kome је
prikazano kaznjavanje agresije Ыо је potpuno isti kao оуај pret-
hodni samo sto su scene Ыlе isp,·emestane tako da је izgledalo da
Dzoni ostro kaznjava Rokijevu agresiju. Posle prikazivanja odgo-
varajuceg [јlта ispitivana је ueestalost izazvanog agresivnog ро­
nasanja kod dece. Deca koja su videla da se nagraduje Rokijevo
pOl1asanje odmah su imitirala njegovu fizicku i verbalnu agresiju,
dok Sll deca koja su ga videla kaznjenog relativno таl0 imitirala
njegovo ponasanje i nisu se razlikovala od kontrolne grupe dece
koja uopste nisu јтаlа model.
Naposletku је trazeno od dece da осеае ponasanje Rokija i
Dzonija i da kazu па koga Ы od пјјl1 dvojice уј;;е уоlеlа da lјее.
Na taj пасјп su utvrdene neke zanimljive i neocekivane Сјпјепјсе.
43 ~
по agresivno ponasanje nisu im.itirala i ШSи "еЈеЈа da Јј се па takvu
licnos t. S druge strane, kad је Rokijeva agresija prikazana kao
угlо uspesan nасјn za dolazenje do igracaka i poslastica, уесјпа
deee ga ј е Ьјга lа kao Ьоlјј model koji Ьј trebalo im.iti rati. J zne-
naduje, medutim, podata k da su sva оуа deea, bez izuzetka, ЫЈа
угlо kriticna ргј оеепјјуаnјн njegovog ponasanja (smatral a _u , па
primer, da ј е Roki »svirep«, »grub i surov«, »podlac«, » гаау«,
»da Ыје Iј ude«).
Na osnovu decjih odgovora moze se zakljuciti da ј е osn ovni
razlog оргеdе lјi vалја za agresivni model ocigledno t o sto se ag-
resija isplati а nе to sto ј е оnа stvarno ргјУЈаспа (па ргјтег, deca
kaz u : » R oki је istukao D zо шја i oterao ga i UZeO sve dobre ig-
racke«, » Оп је d osao i zgrabio sve D zошјеvе igracke«, » Pokupio
је m.nogo igraCki« ... ). Deea su razresila тогаlnи dilemu tako
st o s u omalovazila nesrecnu z rtv u , ocigledno da Ы opravdala
Rokijevo nasi lnicko, sebicno ponasanje. Кritikovali su Dzonija
zato s to је Ыо n es posoban d a o buz da R okija (»Оn је s linavko,
nije ит ео da sredi R okij a«) јlј zbog t oga s to је сјсјја (»Da је
hteo da podeli igracke od m a h па poeetku R oki Ы se mozda Јеро
igrao s nј ј т«) ј, uopste uzev, opisivali SLl ga kao »zlovo ljnog«,
»bednog« i »mutavog tipa«.
Оуо ispitivanje jasno p o k azuj e kako nаgгаdivаш model m oze
da prevagne и odnosu па v rednosni s is tem posmatraca. Deca su
lako usvojila uspesno ponasanje modela mada su ga s mat ra la
nepozeljnim, mora lno nep rihvatljivim i uprkos [ оте sto SLl javno
kriti kovala m o d el zb og takvog ponasanja.
U mnogim televizijsk im emisijama i drugim proizvodima та­
SOVI1C kulture - antisocijalni rnodeli sticu .prilicnu d obit slllzeci sc
necasn irn sred s tvima аlј Ы уаји kaznjeni па kraju ј е г _е уе гиј е d a се
[ а kazna da iz bri se јЈј poni sti опо ';t o ј е u sp ut nаисепо od a ntiso-
cij a ln og ponasanja . Rezultati jednog eksperimenta koji је izveo
Bandura 1965. godine, pokazuj u, medutim, da kaznjavanje mо­
dela moze sa mo da dovedc do toga da dete n е poka=e sta ј е па­
исјlо, а lј пе moze llopste da sprec i и се пј е ро modclll. U оуоm
eksperiment u deca su g ledala agr esivn i model па [јlти koji је и
jednom s lucaju Ыо strogo kaznjen, и drugom - velikodusno па­
graden, dok и [гееет пјје Ыо пј nagraaen ш kaznjen za takvo
ponasanje.
Као i u ргеtllОdпiт eksperimentima, posle [јlrnа Је isplt1-
уапо da lј deca imitirajll ponasanje koje su videla . Pokazalo se
da s u deea koja su crledala kaz nj en i m ode l znatno тапје imitirala
а . . za aktivnosti i ponasanja kojima roditelj јlј ucitelj "е lј da паиеј
njegovo ponasanje и od n osu па deeu iz ostale dve grupe . Zatlm Је
svoj deei po nuden ргјУlаеап еј lј do koga su mogla da dodu j edino
ako ропоуе ponasanje 1110dela. Uvodenje na grade је potpuno
44
izbrisalo prethod no иосе пе raz like и p onasanju, o tkrivajuCi da
pos t oji jednak пјуо исепја kod dece iz sve [гј grllpe . Stavise, i
devoj c iee Stl nаисјlе sko ro isto onoliko agres ivnih postupaka ko-
liko i decaei.
Оуе сiпјешсе navode па zaklj ueak da се posmatranje anti-
soeijalni h јlј drugih o blika ропа';апја koji Ыуаји kaznjeni уего­
vatn o угl о retko dovesti d o otvorenog ispoljavanja takvog р о­
nasanja kod deee . 1vledutim, posmatranjem se ipak исј takvo
ponasanje ра moze da _е ispolji kasnije, и оп јт okolnostima kad
pos t oji odgovarajuci podstieaj, neophodna ротоспа sredstva i
ocekivanj e dovoljno ргј уl асnе nagrade za uspesno izvo denj e
takvih postupaka.
ZNACA J RODIТELJSKE LJUBAYI
U уебпј [еогјја о identifjkaeiji istice se da roditeljska lјиЬау
potpomaze исеnје putem imitaeije. Pretpostavlja se, n а јт е, da се
ропау lј а пјет veze izшеdи ponasanja i osobina roditelja i [орlјЬ,
nezl1ih i potkrepljujuCih p ostupaka gajenja d ece, osobine licnosti
roditelja postepeno da p o stanu pozitivna vrednost za d e te. Na [ај
пасјп dete Ыуа motivisano da pokaze [е pozitivno v rednovane
osobioe i U SVOill , sopstveD om ponasanju.
Оуа hipoteza је donekle potvrdeI1a rezultatima eksperimenta
u kоше је s i s teтa tski уагјгап kvalitet odnosa izmedu ze n skog
modela i predskolske d ece (Bandura and Huston, 196 1). Sa jed-
пот gr upom deee model ј е uspostav io [орао i poz itivan od n os,
dok se ргеmа drugoj grupi dece ponasao h1a d no i tLzdrzano. Posle
toga _и deca i model igrali jedntl igru и kojoj је шоdеl pokazivao
relativno поуе obIike verbalnog i motornog ponasanja i belezena
је ројауа imitacije kod dece.
Deca koja su јтаЈа pozitivan odnos sa modelom im.itirala su
njegovo ponasanje тnogo viSe nego deca ргеmа kojoj se ista [а
oso ba hladno ponasala. Pokaz ivanj e modela koji јта potkrep-
Iјијиса svoj stva јтаlо ј е dvostruko dejstvo па decu: пе samo d a su
ОШl [аспо imitira la опо s t o s u сиlа nego su uopste Ыlа шпоgоgоvо­
гlјјујја.Оуј podaei s u u skladtl sa Мјlпегоујm nalazima (Мјlпе,·,
1951) da se deca koja dobijaju visoke i niske skorove п а testu
sposobnosti citanj a razlikuju ро tome sto ona ргуа јтаји majke
koje јт viSe govore i koje pokazuju vise lјиЬ ауј ргеmа пјјта.
Slucaj jedne devojcice koju је lесјо Maurer (Мо\у ге г , 1960)
upecatljivo pokazuje kakav ј е znacaj vezivanja pozitivnih osecanja
dete. Dvogodisnja devojcica, ostecenog s luha, z natno је zaosta-
[ајаlа u govornom razvoju аlј uglavnoт zato sto ј е od bij a la da
nosi aparat za ројасауапје zvllka. AnalizirajtlCi уегЬаlпи inter-
45
akciju izшеdLI majke i deteta Маигег је otkrio da devojcica сије
samo glasove visoke amplitude koje majka proizvodi onda kada
zeli da је natera па poslusnost. Posto se ta veza izmedu verbalnog
ponasanja majke i negativnog emocionalnog iskustva devojcice
ponavljala, пјје nimalo cudno sto је опа odbijala da n osi араса!
za ројасауапје s luba i sto је pokazivala mаlо interesovanja i "еlје
da паисј da govori.
Мајсј је, stoga, сеееnо da тога da se pridrZava programa
lееепја koji se sastojao u tome da опа promisljeno i cesto роуе­
z uj e [е glasove sa krajnje pozitivnim iskustvima i da niposto
пе koristi govor ka o kaznu. Ubrzo је dete pocelo da pokazuje
"јуо interesovanje za оnо sto majka govori i pribva!ilo da nosi
pomagalo za sluh, ра је brzo napredovalo u govoru.
Kad se govori о procesu vaspitanja i socijalizacije: оЬјспо
se pridaje veliki znaeaj postLlpcima direktnog poducavanja. Меаи­
tim, vezivanje pozitivnih osecanja za modele ponasanja moglo
Ьј da bllde vazan preduslov za pojavu socijalnog lIcenja "!о potvr-
аије i slL1caj koji smo malocas op isali. U stvari, tek kad neko ро­
nasanje аоЬјје pozitivna obelezja dete се zeleti аа ga izvodi i и
odsLlstvLl r oditelja јlј vaspitaca i bez specijalnih nagrada.
DRU!;TVENA МОС
U prethodnim ispitivanjima deci је Ыо pokazivan samo jedan
тоаеl. !Yfedutim, и toku socijalnog razvoja dete s!upa и raznovrsne
od nose sa mnogim Iји ајта i ti mоаеЕ, LI kojima SLl posebno vazni
сlапоуј porodice, mogu уеота da se razlikuju LI pogledu ponasanja
i Llticaja. 2ato је и sledecem ispitivanju , kojejeplanirano sa пате­
гот аа se ргоуег ј valjanost nekoHko razli citih teorija о исепји
pLltem identifikacije, koriscena grLIpa od [сј osobe koje su predsta
Уlјаlе prototip najLlze porodice (Вапаша, Ross and Ross, 1963 с).
U ргуој ekspe ri men!alnoj situaciji jedna odrasla osoba је
јтаlа svu vlast nad угlо privlacnim sredstvima kao sto su zanim-
Ijive igracke, poslastice i vredni predmeti. Druga odrasla osoba ј е
dobijala od пје оуа blaga dok је dete u ovoj trijadi ucestvovalo sa-
то kao posmatrac. U drugoj eksperimentalnoj situaciji jedna
odrasla osoba је vladala sredstv ima, dete ib је dobijalo od пје
dok је druga odrasla osoba igrala podredenu, obezvlascenLl Lllogu.
Odrasli muskarac i "епа Sll ЬШ modeli и svakoj trijadi.
2а роlоујпu gПlре decaka i devojcica и svakoj eksperimenta-
Inoj si tuaciji mLlski тоаеl је јтао пlОС da odlucujc о raspo-
deli sredstava ko.o СI porodici u kojoj ти" јта dominantnLl ulogu;
za ostalLl decu tll тос је posedovao zellski model ko.o и рого­
dici II kojoj zCn3. ilna dоmiпапtпu ulogu. Posle eksperimcnta sa
sосiјаlпim odllosima odrasl: modcli ,и prcd dctctom pokazi vali
razlicite oblike ponasallja ра је pot~ffi осеајјуапо и kojoj шегi
de!e podrazava пјЉоуо ponasanje.
Ргета teoriji Vajtinga (Whiting, 1959, 1960) koj i izvor iden-
tifikacije vidi и zavisti za poloZajern, kada se dete bezusp<soo
takm~cl sa odraslom osobom za песјји naklonost, раZnји i n egu _
000 се zavldetI odraslom koji ,уе 10 dobija ра се se zato iden-
tifikovati sa nјјrn . Оуа teorija predstavlja prosirenje psihoanaliticke
hipoteze о odbrambenoj identifikaciji ро kojoj је identifikacija
lshod nadmetanJa deteta sa roditeljern koji zauzirna "еlјеnј ро­
lozaj onog koji dobija sve sto vredi. Nasuprot hipotezi о zavisti za
poloZajem, stoji teorij a о identifikaciji sa nosiocem drLlstvene moCi
(МассоЬу, 1959, Mussen and Distler, 1960) koja tvrdi da се deca
vise podrazavati ponasanje odraslog koji јта тос da odlucuje
о ргјУlасnјт sredstvirna nego ooog koji јrnа podredeni polozaj.
R ez Llltati ovog ispit\vanja pokazuju da deca teze da se iden-
tifikuju sa n osiocem тосј а пе sa takmacem .ia паgгаdll. U оЬе
eksperimentalne situacije, bez obzira па to dn li su dete ili odrasli
Ыlј u polozaju da dobijajL1 "е lјеnа sredstva Ыо је шпоgо уј,е
podrazavan model koji јта тос da odlucuje о tome nego tзkmас
ili zзпеmагепi model (posmatrac). !;tavise, obrtanje тосј muskih
i zenskih modela јrnаlо је za posledicu podrazavanje osoba su-
protllog pola, posebno od strane devojcica. Оуј nalazi ukazuju
пз to da raspodela тосј unutar porodice moze da igra vaznu
uJogu и razvoju i normaJnog i porernecenog ponasanja vezanog
za роl. АЈј, uprkos tome sto su usvojila mnoge osobine modela
koji је јтао тос da daje potkrepljenja, deca su pokazivala i neke
odlike ponasanja onog mоаеlа koji је јmао podredenu ulogu.
Ponasanje deteta је, и stvari, predstavJjaJo spoj odabran ih ele-
menata ponasanja оЬа modela i posto је svako dete pravilo svoju,
osobenu mesavinu razlicitih elemenata - иосепе su velike razlike
u оЬгаsсiша imitativnog ponasanja kod dece. Ргеmа tоше, сј­
пјепiсз da јmа razlika u osobinarna licnosti cak i kod dece istog
роlа iz јеdпе iste porodice moze da se objasni tirne sto је svako
dete imitiral o razlicite еlешепtе stavova i ponasanja svojih го­
telja . Paradoksalno zvuci аа selektivnom imitacijom zaista mogll
da se ostvare zna~ajne novine u ponasanju.
UPOREDENJE ТЕОЮЈА LI(;NOSTI: ТЕОЮЈА
SОСПАLNОG U(;ENJA, РSIНОАNАLIТI(;КЛ 1 TEORIJA
STADIJUMA
U prethodnirn delovima ovog clanka pokazali sшо da labo-
ratorijski podaci niSll potvrdili predvidanja izvedena iz nekoliko
opste prihvacenil\ psihoanalitickil1 ргјпсјра razvoja licnosti . 1s-
tгаzivзпј:1 proistelc1a iz teorijc socijalnog uGcnja dovod(: II pitunjt;;
i vaJjanost [еогјја stadijuma koje tv rde da se razvoj svodi па ге­
lativno spontal1o javljanje odredenih obIika pona~anja koje оЬе­
JeZava prelazak iz jednog stadijuma u sledeci. Na ргјтег, Рl'еmа
Pijazeovoj (Piaget, 1948) teoriji moralnog razvoja, postoje dva
jasno razgranicena stadijuma morainog sl1denja:a prelaz sa jednog
па drugi se o.c!igrava oko uzrasta od 7 godina.
U ргуот, stadijumu objektivne moralnosti, deea ргоеепјији
teZinu prekrsaja ртеmа iznosu ргјсјnјеnе materijalne stete а пе
uzimaju u obzir nатеге vinovnika ~tete . za razliku od toga, и toku
drugog perioda subjektivne moralI1osti, deea prosuduju pona~anje
ргета nатегата а nе ргеша njegovim materijalnim posledieama.
Pretpostavlja se da su redosled i угеmе јауlјаI1ја ovih stadij ита
predodredeni [е, ргета tome, таlа deea nisu u stanju da prihvate
subjektivno sudenje dok se objektivni sudovi retko srecu kod
starije deee.
Medutim, u jednom eksperimentu koji је planiran sa eiljem
da ,е ispita utieaj n10dela па prenosenje i тепјапје пасјпа mога1-
nog sLldenja (Bandura and MeDonald, 1963) pokazalo se da kod
deee mogu da postoje istovremeno i objektivI1i i subjektivni obIik
moralnog sudenja odnosno da to nisu uzastopni razyojnj stadi-
jumi. Velika vecina mlade deee је bila sposobna da daje subjek-
tivne sLldove а kod уесјnе sta[ije deee su zapazeni razliciti stepel1i
objektivne moralnosti.
Zatim su izabrana опа deea koja su pretezno јтаlа objektiv-
пс' ili subjektivnu orijentaeiju ра su јm pokazivani takvi odrasli
modeli koji su dosledno davali moralne sudove suprotne njihovoj
orijentaeiji. То suocavaI1je sa rnodelom se pokazalo kao угlо
uspesan nacin za menjanje decje moralne orijentaeije. »Objek-
tivna« deea su росеlа subjektivno da sude i obrnuto »SLlbjektivna«
deea SLl postala mnogo objektivnija u sudenju . ::;tavi~e, deca su se
drzala te izmenjene orijentacije i u novim test-situaeijama с' od-
sustvu modela.
Sledece ispitivanje u kome је koriscen sliean eksperimen-
talni plan (Вапdша and Mischael, 1965), pokaztlje da se i druge
osobine licnosti za koje se оЫсnо misli da su plod sazrevanja i
da se јаУlјаји па odredenom uzrastu isto tako mogu menjati uz
primenu odgovarajucih principa socijalnog uСеnја. Deea koja su
pokazivala jaku preferenciju Ыlо za neposredno Ыlо za odlozeno
zadovoljel1je "еlја posmatrala su odrasle modele koji su pokazi-
уаlј takve obIike ponasanja koji su Ыlј u direktnoj suprotnosti sa
decjim sklonostima. Utvrdeno је da su deea koja su bila sklona
dugom odlaganju poce la da Ыгајс, neposredl1e ali тапје vredne
nagrade, posto su gledala modele koji su se opredeljivali za nе­
posredno zadovoljenje; i obrnuto deea koja su prethodno poka-
-Н,
zivala jaku sklonost ka neposrednom zadovoljenju ispoljila su
уеси spremnost da cekaju па vrednije nagrade posto su gledala
modele koji ,u se tako ponasali.
Uprkos tome sto postoji оЫmnа klinicka i teorijska literatura
о decjem razvoju, ргјlјспо је mrsava kоliсша sigurnog, empirijski
proverenog znanja u toj o blasti. U poslednje vreme se, ipak, pri-
шесије napredak u оЬја~пјауапјu razvojnih proeesa zahvaljuci
rtizu laboratorijskih ispitivanja izvedenih u okviru teorije soei-
jalnog иСепја. Na osnovu оујЬ ispitivanja d0810 se do relativno
sigurnih podataka о uticaju odredenih antecedentnih dogadaja па
ропа8аnје i stavove dece. Оуај pristup ocigledno daje pouzdanije
smerniee za vaspitnu praksu kao i сјпј еајее koje su neophodne da
Ы se odbaeili оај postupei za koje је utvrdel10 da nisu уаZni јlј
cak da su smetnja zauspe~no ostvarenje ~eljenih razvojnih, уа­
spitnih i psihoterapjjskih сјlјеуа.
LIТERATURA
в а п d u (" а. А.: Sociallearning througll 'тi/а/јал, јп М. R. Jones (Ed.)
Nebraska Sуmроsiuш оп Motivation. Lincoln: University of Nebraska Pтess,
1962, str. 211-269.
В а п d u r а. А.: IпЈluепсе of model"Jo гејnЈогсетеn! cont;ngenc;es оп
(IЈе acqllisi/ion 0/ imita/j"e re.sponses. Ј. ресэ. soc. Psychol., 1965, 1. str. 589-
595.
В il П d u r а. А., G r u s е с, Ј о а п Е . , and М е п 1 о v е. F r а п­
с е s L . : VicariOllS extinclion 0/ avo;(lallce Ьећаујог, 1. pers. эос. Psychol.,
1967, 5, stT. 16-23. (а)
В а п d u r а. А., G r u S е с. Ј о а п Е., aod М е п 1 о v е. F r а п с е s
L.: Some socia/ determinants 0/ se!f-monj/orillg гејпЈогсетеn! systems. Ј . ресэ.
soc. Psychol .• 1967, 5, s'r. 449_55. (Ь)
В а п d u r а. А. and Н а r r i s. М а r у В.: Modification оЈ sy",ocric
"у/е, Ј. exper. Child Psychol., 1966. str. 341-352.
В а п d u r а, А. and Н u s t О п, А 1 е t h а С.: Identi.fication as а
ppocess о.! inci{lenrallearning, 1. аЬпоnn. soc. Psychol., 1961. 63, str. З 11-318.
В а п d u r а. А. ::шd М с D о п а I d, F. Ј . : Тће influence 0.1 social
reinforcemell( ОП,! (ће Ьеl:аујог о.! models јп s)zaging cblldrell's тогаl jlldgmenrs,
Ј. abnorm. ,ос. P sycaol., 1963, 67, str. 274-281.
В а п d и r а, А. and rvI е п Ј о v е. F r а п с е s L.: Psyc!tothernpeulic
applicQrion о.! Ј'уmЬоliс nwdeling, Unpublished manuscript, Stanford Uni-
versity. 1967.
В :з. п d u r а, А . and М i s с h е 1, W.: /vIodification 0/ self-imposed
delay 0/ rewarr/ Illrougl. exposure /0 livc омl ~'Yтbolic models. Ј . pers. soc.
Psychol., 1965, 2, str. 69 8-705.
В а D d u r а, А . aQd R о s е п t h а 1, Т. L.: Vicaгious classical
conditionif1!f Щ' а fim c tion 0.1 arousa[ lеус/, Ј . pers. soc. Psychol., 1966, З, str.
5.._._62.
49 ;g
 В а п d u r а , А., -R о s з. D о r о t h е а. and R о s З, S h е i 1 а Јдгеn5 Kolberg
А.: Transmission of aggression (ћгоuсћ imilalion of aggressive models Ј .
аЬоогm. soc. Роус ћ о1., 19б1, 63, о<г. 575-582.
В а п d u r а, А., R о s 5, D о r О t h е а .. and R о S З. S h е ј 1 а А ..
Imitatioll of Лlт mediated aggressive models. Ј. аЬпогт. soc. Psychol .,
1963, 66, str. 3-11. Са)
В а п d u r а. А., R о s S, D о r о t h е а. and R о s з, S h е i 1 а, с:..:
Vical'ious reillforcement aпd imitative lеагnјnс. Ј. аЬтоrш, soc. РзусЬоl ..
1963, 67, str. 601-607. (Ь)
В а п d и r а, А.: R о s 5, D о r о t h е а . , and R о s з, S h е i 1 а А. : 1
А comparative· test of (IЈе еnуу, social power, and secondary reinforcement
DETE КА О FILO Z O F МО RЛLА '
th eories of iden(ificatory lеатјnК, Ј. abnorm, soc. Psychol., 1963, 67, str.
527-53 4. (с)
В а п d u r а, А. and W а 1 t е r 5, R. Н.: Social Learning and Pel'-
sonaljty пеуе!орmе1lf, New York: НоН , Rinehart and Win5ton, 1963.
В а п d u r а, А. and W h а 1 е п, С а r о 1, К . : ТIЈе influen ce of Kako se moze prOllcayati moralnost? Sayremeni p rayci u
anteceden( I'ejnforcemen t аnЈ diverge"t тос/еlјnс cues оп patte1'ns 0/ self-го.'oIаrd,
Ј. pers. оос. Psycho1., 1966, 3, s'r. 54-62.
oblasti etike, lingyistike, antr()pologije i kognitiyne psihologije nа­
С h i t t е п d е п, G е r t r и d е , Е.: Аn experimental stllc/y јn теа­ goyestIl l Sll ПОУI рпstllР kOJI Izgleda lIspeya da izgebne zamke
sm'ing asse1'ttive ЬеlшујОIlГ јn уоиl1К clz ill/,-en, lVlonogr. Soc. Res. child Develpm. semantickih nejas nos ti, yrednosnih predllbedenja i kllltшnе ге­
1942, 7 , (Seria1 No. 31). latiynosti II koje Sll padali psihoanaliticki i semanticki pristllpi
Н а r t m а п п, D.: T/le јn/luсnсе of symbolica!y mode!ed i/lso·um.ellla[
aggressiufl cmd рајn c lles о п tlle disinllibitioll %ggressive be/loviof·. Unpubl Lshed
moralnosti . Novi poslenici 11 svim оујш obIastima usredsreduju se
doctoral disse rtatioo, Stnford Uoiv ., 1965. sada па stгuktше, oblike i odnose koji Ы bili zajednicki za ,уа
L о v а а s, о. Т.: E/fect of ехроsш·е (о symholic oggl·essjon оп oggressive drustya i ,уе jezike umes to па опе odlike ро kojima se pojedini
Ьеlюviог, C11ild -oevelopm., 1961, 32, st r. 37-44. jezici ili kulture razlikuju mеаи ,оЬот .
М а с с о Ь у, Е I е а п о с. Е.: Ro!e-toking јп chilclllOod 01lС/ its соn­
М ојј saradnici i ја smo dyanaest godina pratili jednu grupu
sequences fOI· socia!!earning, Cl1i1d De velopm .• 1959, ЈО, 5tr. 239-252.
М i 1 п е [. Е s t h е r: А S(Ul/y of (llе re!ariollsl1ip bCllveell reOl!iJtg od 75 decaka, is pitujuci njihoy razyoj od rane adolescencije do
reol!iness 01lС[ раttеПIS of рагеllt-сЫIcI interactioll, Ch.ild Developrn .. 1951, 22, сапе zrelosti, u razmacima od tri godine . Na pocetku ispitiyanja
"Г. 95-112. decaci , и imali izmedu 10 i 16 godina. Do sada smo, dakle, pratili
М i 5 С Ь е 1, \У., aad L i е Ь е r (, R. М . : Effects of discrepm:cies
bet\veen observed аn,! impo~·e(!I·efvй1·l! crirel·ia оп t lleir acquisitioll olld trallsmjs-
njihoy razyoj ,уе do uzrasta od 22 odnosno 28 godina. Osim Oyog,
s iolt. Ј. pers. soc. РзусЬоl., 1966, 3, 5tr. 45-53 . vrsio sam istrazivanja moralnog razvoja i u drugim kll l t u гаЛ1а -
М о \v r е г, о. Н.: Leaming Т/Јео,-у атl tlle Symbo!ic Pl'ocesses, New Velikoj Britaniji, Kanadi, Тајуапи, Meksiku i Turskoj.
York: John Wi1ey, 1960. Inspirisan pionirskim poduhvatom Zana Pijazea (Јеап Piaget)
М и s s е п, Р., and D i s t 1 е с. L . rvI .: C"ild-I·earing olltecedents ој" koji је pryi primenio strukturalni pristup u ispitiyanju mora lnog
masculille ide ntijication јп kjllcJergarte1L boys, Child Developm ., 1960, 31, str.
89-100.
razyoja, postepeno ,ат, kroz dugogodisnje istraziyanje styarao
М u 5 5 е л, Р. and R и t h е r f о r d . Е.: E//ect~· 0/ aggressive саг­ tipolosk u shemll za opis iyanje opste strukture i oblika moralnog
(ООnј' оп clli"'refl'~· aggl"l::;sive play., Ј. аЬпогт. soc. Psychol ., 1961, 62, 5tr. sudenja koji mogu da ,е defin isu nezaYisno od specificnog sadr-
461-464. "аја pojedinih mora lnih odluka ili postupaka.
р i а g е t, Ј .: Тllе lv[ora! Judgemellt of (/Је CJli!l!. Glencoe, JII.: Free
Оун tipologiju сјпе tri razlicita stupnja moralnog sudenja а
Press, 1948 .
S i е g е 1, А 1 Ь е r t а F.: Film-mediated fanrasy aggress ion and strengt!J lIIlUtar sya kog stupnja mogu ое dalje razlikova t i ро dya stadijllrna.
о/ aggres~·ive l!rjve, Child Developm., 1956, 27 , str. 365-378. Тј st u pnjevi ј stadijumi mogu da ,е s hyate i kao razlicile moralne
W а 1 t е r s, R . Н., L 1 е w е 11 у п-Т h о m а S, F., and А с k е [, filozofije, odredena gledista о socio-moralnom syetll.
С. W.: ЕnсЈШlJсеmеш of РЩЈit;vе ЬеlшviОI· Ьу auc!io-\'isua! l!isp!ays, Scieace,
1962, 136, str. 872-873. Moze ,е rec i da dete јm а Syoju sopstyenu moralnost ili c itay
W Ь i t i п s:, Ј. W. lV1.: SOI·cery. sin , and sllpe·r-ego, in М. R. Јопез niz uza stopnih moralnosti. Odras li su retko kad s premni da снјн
(Ed.) Ncbr.:lska symposiun1 оп Motivation, Lincoln: Univ. o r Nebraska decja razmisljanja о moralu. L:im dete ропоуј neko liko moralnih
Press, 1959, 5tr. 174--195.
W h i t i п g, Ј. W . rvr.: Resource теl!iшiОlJ ощllеа1"пing Ьу identijicati01t.
јп 1. lscoe and Н . W. Stevell50n (Eds.): Personality Dеvеlорmепt јп Children, I Lawrence Kohlberg » The chi ld аз а moral philosopher« u ~:lsopisu
Austin: Univ. ot" Теха з Pre5s, 1960, 5tr. 112-126. Psychology То сlау . 1968, уоl . -:!, 15-30.

50
fraza koje koriste odrasH i vlada se ispravno, veCina roditelja -
а i mnogi antropolozi i psiholozi - misle da је dete usvojilo
odgovarajuce roditeljske norme.
U stvari, tek kad роспето da razgovaramo sa decom о то­
ralnosti otkrivamo da ona koriste mnogobrojne nacine rasudi-
уапја koji nisu »internaHzovani« iz spoljasnje sredine i ni па kakav
direktan i ocigledan пасјп пе poticu od roditelja, ucitelja, ра
cak пј od vrsnjaka.
Stupnjevi moralnosti
Prekonvencionalni stupanj (preddo govorni) је рсуј od tri stupnja
moralnog suaenja, drugi је konvencionalni (dogovorni) stupanj, а
treci postkonvencionalni ј[ј аutопоmШ. Mada se dete па prekon-
vencionalnom stupnju cesto »dobro vlada« i prihvata kulturne
oznake za dobro i lose, опо ih tumaci роmоси njihovih fizickih
posledica (kazne, nagrade, izmena usluga) ili ротоси fizicke
шосј osoba koje izгiсп pravila i odredbe dobrog i loseg.
Da se deca od 4 do 10 godina obicno nalaze па оуот stupnju
znali su јо' davno pazljivi posmatraci dece. С:јпјеniса da su deca
оуљ uzrasta koja se »ispravno« vladaju u stanju da se okrutno
ponasaju kad se ројауе supljine u strukturi тосј, ponekad је opisi
уапа sa tragicne (»Gospodar mпvа«/ »Lord of flies«/, »Оlија па
Јатајсј« / »Нigh Wind јп Јаmајса«/), а ponekad sa komi<Sne strane
(Lusi u »Pinatsima« /Peanuts/).
Drugi ili konvencionalni stupanj moze јо" da se nazove kon:
formistickim, аН taj izraz mozda јша suvise usko znacenje. Osoba
koja se nalazi па ОУоm stupnju smatra da је s:,mo ро sebi vred,;lO
da opravda ocekivanja i ргаујlа svoje porod1ce, grupe 111 nac1Je.
Ona nastoji ne samo da se konformira drustvenom rеdп уес 1 da
odrzi, brani i opravda оуај red.
Postkonvencionalni stupanj odlikuje krupan napredak ka
autonomnim moralnim principima сјја је valjanost i primenJjivost
nezavisna i od autoriteta grupa ili osoba koje ih postuju i od
identifikacije pojedinca sa tim osobama јlј grupama.
Stadijumi moralnosti
Unutar svakog od оуа tri stupnja mogu da se razlikujLl
dva stadijLlma. Na prekonvencionalnom stupnJu to su:
St:lf.1ijum 1. - Opredeljiv:lnje ргеrnа kзzоi i Ьеиехесу,?о pokor~:vaDj~ yj~oj
sili. Postupci se рсосепјијu k:з.о dobri јН 10~j zaVlSnO od DJlhoVlh
terijalnih fizi~kЉ posledica Ьех оЬхјга па njihovo ljudsko xoa~enJe
јlј vrednost.
52
Stadijum 2. - Ispravan postupak је оnај koji slufi kao sredstvo za zadovo-
lјеоје sopstvenih а ponekad i tuc1ib potreba. Ljudski odnosi su sbva-
сеnј kao razmene sli~ne оniш па trfu.ici. Elemeoti pravednosti. uza-
jamnosti i ravnopravnosti su prisutni аlј se stalno tuma~e preko ша­
terijalnih posledica, па pragmatifuo оа~in. Uzajamnost se shvata kao
razmena »Poc~j (ј тоја Ieda ра си onda ја tvoja« а ое kao pitanje
lojalnosti, zahvalnosti ili pravij~ nosti.
1 konvencionaJni stupanj irпа dva stadijuma
Stadjjum З. - ТеZnја da se bude dobar de~ko - dobra devoj~ica. Dobro је
опо роnа §апје koje se dopada i1i pomaic drugiroa i koje drugi odo~
Ьсауаји. Ima dosta ukJapanja u stereot.ipnc predstave о zrelom iJi
»DОrmalnош« роnа§anји. О postupcima sе &:5to sucli па osnovu па­
тесе - » Оn zelj dobro«. Nam.era postaje vaZ:.na рс prvi ри! i pretc-
сапо se upotrebljava - рпrnес za to је Carli Braun u » Pinatsiroa« .
Dete o~ekuje odobravanje za to §to је bilo dobro.
Stadijum 4. - Opredeljivanje рсета autoritetu. utvr<1enim рсауВiша i ~иyanje
socijalnog ceda. Ispravno роnа§аnjе se ogleda u ispunjavanju зуојјЬ
dШDоsti. iskazivanju postovanja prcma autoritetu i odrZavaoju datog
socijalnog ceda zarad ceda samog. Postovanjc zasluzuje опај ko рсс­
dano izvrsava svoju dufuost .
Na postkonvencionaJnom stupnju postoje:
Stadij~lm S. - Opredeljivanje ргета dru~tvenom dogovoru. oЫ~no за nag-
IзSауa.nјеш pravovaljanosti i op~te dobrobiti. Ispravan postupak se
objasnja.va рошоси op~tib ргауа i normi koje su kritii:!ki preispitane
i koje је prihvatilo celo drustvo. Postoji јаsпз svest о relativnosti Еёпш
vrednosti i gledis ta i u skJadu sa tim isticanje уаZnози procedural-
пш ргаујlа za postizanje op~ te sagJasnosti. Беz ustava i demok.rat-
skog dogovora is pravno i оејзрсаупо postaje stvar НёпЉ » vrednosti«
i » иуесепја « . Zbog toga se naglasak stavlja па »pravnu ta~ku gledi~ta «
аН se uz (о isti~e mogucDost da se zakon теоја па osnovu [асјОПalnе
ргосепе dru~ tvene dObrobiti, umesto da sc, kao u 4. fazi, ро svaku
сеnи ~иya »zakon i red«. Izvan рсауае realnosti, а10ЬОdnо dogovaranje
i ugovor ~ine gradivne clcmeate obaveze. То је »zvani~na moralnost«
ameri~ke vlade koja ае temelji па тj~ljenjи рјааса Ustava.
Stadijum 6. - Odlucivaaje ро savesti i ргета samostalno izabranim etickim
ргјllсјрјта koji irnaju logi~ku opravdanost. op~tost i postojanost. То
su apstraktni ј eti~ki pгincjp! (zlatno рсауiIо, kategoriCk..i imperativ)
а пе konkretna mосаIпа pravila kao Deset zapovesti. Upravo. to su
univerzalni ргinсјр! pravde, uzajamnosti i ро§tоv::шја dostojanstva
ljudskih Ыс:а kao osobenib 1i~nosti.
Sta se zna od ranije
U staro vreme - kad su psiholozi pokusavali da odgovore па
ро pitanje koje је Мепоп postavio Sokratu: »МојОе lј se vrlin:J. uciti
(kroz raciona lnu diskпsiјu) ili dolazi sa iskustvom ili је od prirode
dato, urodeno drzanje?« - njihovi odgovori оЫспо nistl prois-
m~­ ticali iz empirijs kih nalaza о шогаlпјш osobinama dece уес iz
njihovih opstih teorijskih uverenja.
53 '30
 Bihejvioristi su smatrali da је. vrli~a ponasa.nje koj~ se ~tice
ро пјјЬоујт omiljenim O!,Љ~ pnnclplma иСеПЈа. FroJdov<:l su
tvrdili da је vrlina identlfikac'Ja super-ega vsa гоd,tеlЈlша kOJa se
ostVaruje onda kad postoji dobra ravnoteza lЈиЬау, , аutопtеtа
u porodicni m odnosima.
Ашегiсki psiholozi koji su stvarno ispitivali decju moralnost
resili su da пеп и РТУО od niza папуа - »vrlina« i »por ok«,
»crta« dobrog i loseg karaktera koji se koriste u svakodnevnom
govoru.
U okviru prvog znaeajnij eg ispitivanja moralnog karaktera
koje su obavili Нји Hartshoro i Mark Меј (H ugh Hurtshorne,
Mark Мау) izmedu 1928. i 1930. godine, апаlјшапо је nekoliko
угlјпа medu kojima su se nasle postenje, usrdnost (altruizam i
velikodusnost) i samokontrola. Ispitivaci su biIi zbunjeni kad su
utvrdili da пеша karakternih crta, psiholoskih dispozicija јlј skupa
osobina koje Ы odgovarale гесirnа kao sto su postenje, usrdnost
јlј samokontrola.
Ispitujuci postenje, па primer, otkrili su da skoro svako ро­
nekad slaze, i da (о sto neko laze u jednoj ргШсi , пе znaci ni da
;'осе пј da nесе lagati u nekoj drugoj situaciji. Drugim гесјта, пе
postoji nepostenje kao odredena karakterna crta zbog koje dete
laze u datoj situaciji. Оуј prvi istrazivaci su паЉ jos da ljudi koji
lafu moralno osuduju laganje isto kao i оп ј koji пе lazu, ili cak
vise od пјЉ.
ОУО s to su Hartshorn i Меј utvrdili u vezi sa pomenutim
угlinата vazi i za neke, psiholoski Ьоlје zasnovane izraze k оје
је иуеlа psihoanaliticka psihologija: »snagu super-ega«, >>atpor
ргета isku sе пјш(, » јасјпн savesti« i druge . Kada s u savremeni
istrazivaci pokusa li da mere оуе crte licnosti morali su da koriste
stare testove postenja i samokontrole koje su napravili Hartshorn
i Меј, i dobili su potpuno iste rezultate - па osnovu »snage super-
-ega« ujednoj situaciji s labo moze da se predvidi kakva се biti
»snaga super-ega« u drugoj s ituaciji . То znaci da naz ivi za vrlinu
kao sto је postenje (ili snaga super-ega) dobro o pisuju neka ро­
nasanja ali пат пе pomazu da јЬ raz umemo.
Ukoliko uopste moze da se izvuce neki opsti faktor licnosti
iz rezultata koje deca postizu па tes tovima postenja ili otpora
prema iskusenju, to је faktor јасјпе ega ili kontrole ega koji uvek
sadrzi va n-moralne sposobnosti kao sto је sposob nost da se odrzi
paznja, pametno resavaju zadaci i odlozi odgovor: »јас јпа ega«
(koja se u sta ro угете zvala »volja«) јта neke veze sa moralnim
postupkom ali пс vodi nas do sustine moralnosti ili do dcf"inicije
vrline. Dobro је poznato da su mnogi пај уеСј zlocinci u istorij i
54
bili ljudi jake volje, lј udi koji ,и nepokolebljivo stremili пето­
ra lnim c iljevima.
l\tloralni motivi
Nase istrazivanje је pokazalo da postoje odredeni i univer-
zalni s tupnjevi razvoja moralnog s udenja . Ispitujuci 7S ашегiсkih
decaka od гапе adolescencije ра nadalje, suoeavali smo ih ,а
hipotetickim moralnim dilemama, патегпо 'то birali da sve
budu filozofske, а neke od пјјЬ ,то nasli u sгеdпјоvеkоvniш
spisima kazuista.
Na osnovu analize пасјпа resavanja оујЬ dilema па odrede-
пот l.Izrastu, m ozc da se odredi stupanj sudenja svakog deeaka
о svakom od 2S osnovnih moralnih ројтоуа ili gledista . Jedno
od tih gledista је, па ргјтег, »Sta је motiv za postovanje praviJa
ili moralni postupak?« U оуот slucaju pomenutih ses t stadijuma
ovako izgleda :
1. Po~tuj pravila da Ы izbegao kaznu.
2 . Postuj ргаујlа da Ы doblo nagradu. d a Ы stekao pogodaosti itd.
З. Po~tuj pravi1a da Ы izbegao da te drugi osuduju iIi ne podnose.
4. Postuj pravila da Ы izbegao osudu i kaznu od strane p.redstavnika
zakona i reda.
5. Po~tuj рсаујlа da Ы sa~uva o po~tovanje nepristrasnog posmatra~a
koj i sudi u korist op~te dobrobiti.
6. Po~tuj pravila da Ы izbegao samoosudivanje.
Drugi рсјтес је moralno gledj~te о vrednosti ljudskog :i.ivo ta, gde
se ројауlјије s ledecih ~est sta dijuma:
1. Vrednost Ijudskog :!ivota se brka sa vredno~cu materijalnih stvari
i zasnovana је па drwtvenom polozaju ili fizi~kim osobinama
sopstvenika te vrednosti.
2. Vrednost ljudskog z ivota se posmatra kao sred5tvo koje s lu.zi za
zadovoljenje potreba sopstvenika (е vrednosti јlј drugih 1judi.
Ј. Vrednost Ijudskog fivota је zasnovana па razumevanju i lјиЬауј
koju ~laaovi porodice i drugi ljudi pokazuju prerna sopstveniku
te vrednosti.
4. 2: ivot se shvata kao svetinja zbog njegovog mesta u kategori~kom
тогаlпот јlј religijskom redu рсауа i du7.nosti .
5. :t'C'ivot se рсосепјије kroz njegov znа~ај za dobroblt zajcdnice i kao
univerzalno ljudsko рсауо.
б. Уегоуааје da је ljudski fivot svetinja po~to predstavlja univerzalau
ljudsku vrednost koja је zna~jna za jedinku.
Nazvao sam оуи s hemu tipo logijom. То је zato sto се oko
50 posto sudenja уеСјпе ljudi biti u okviru jednog istog stad;juma
bez obzira па to о kojoj se moraloj dilemi radi. Оуе tipove su-
denja oznacavamo kao stadijume zato sto se опј izgleda srncnjuj u
ро nepl·omenljivom razvojnom redosledu. »Pravi« stadijumi se ро-
55 v1
javljuju u sekvencama jedan ро' jedan i uvek istim redos.
1edom.
Svako pomeranje predstav1ja pomeranje unapred, i пета
preskakanja pojedinih stepenica. Razиme se da deca mogu da
prolaze kroz оуе stadijume razlicitom brzinom, i da mogu da se
пас1и delom unutar а de10m уап jednog odredenog stadijuma.
Pojedinac moze, и bilo koje doba, da se zaustavi па nekom od
оујЬ stadijuma, ali ako nastavi da se razvija шога se kretati ро
оујт stepenicama. Moralno stlc1enje konvencionalnog tipa, Ш·
3- 4 stadiju.m a, nikad se пе pojavljuje рсе nego sto se prode рсе­
konvencionalni stupanj, јlј st!ldijumi 1-2. Nijedna odrasla osoba
koja se nalazi и cetvrtom stadijumu niје јо;; prosla kroz sesti sta-
dijum, ali su svi odrasH koji se nalaze и sestom stadijumu sigurno
prosli kroz cetvrti.
Mada јо' пешашо sve podatke, dosadasnje ispitivanje ро­
uzdano pokazuje da se шосаln; razvoj odvija ро stadijumima koje
smo иргауо opisali (glavni problem је to da Н svi koji dospeju
и 6. stadijum prolaze kroz 5. stadijum, ili su to dva alternativna,
пеlа opredeljenja).
Kako se vrednosti тепјајtl
Da Ы smo ilustrovali nase nalaze о redosledu stadijuma, рп­
,kazacemo napredovanje dva decaka и gledanju па »vrednost
ljtldskog Zivota«. Pitali smo prvog decaka, Тоrniја: »Da 1ј је Ьоlје
spasti zivot jedne уаznе licnosti, ili zivote velikog broja bezna-
еајпЉ osoba?« Na uzrastu od 1О godina odgovorio је: »Воlје је
spasti sve beznacajne ljude, zato sto jedan covek јта samo jednu
Ьси, mozda mnogo namestaja аlј gornila ljudi јша strasno mnogo
namestaja i neki od tih jadnika mozda јтаји mnogo поуса iako
nе izgleda tako!«
Jasno је da se Тоrni nalazi па 1. stadijumu: оп brka vrednost
ljudskog Ыса sa vrednoscu dobara koje оnо poseduje. Tri godine
kasnije, kad је јшао 13 godina , Тотјјеуј pogledi па vrednost
zivota se najjasnije pokazuju и odgovoru па pitanje: »Da lј Ы
trebalo da doktor иЫје iz rnilosrda neizlecivo bolesnu "епи koja
zahteva da umre zbog Ьоl0уа?« Оп odgovara: »Mozda Ьј Ыlо
dobro da је oslobodi Ьоlоуа, Ыl0 Ы to za пји Ьоlје. Аlј ти" to
пе bi hteo, to nije isto kao sa zivotinjom. A.ko ti umre omiljena
Zivotinja, mozes da opstanes bez пје, to пјје nesto sto ti је stvarno
neophodno. U redu, mozes da uzmes drugu "епи, аlј to stvarno
niје isto«.
Оуај njegov odgovor pripada 2. stadijumu . Vrednost zeninog
zivota је delom zavisna od njegove hedonisticke vrednosti za samu
zenu, ali jos vi~e zavisi od instrumentalne vrednosti koju оп ima
56
za mufu. koji nе moze tako lako da zameni "еПи kao sto Ы mogao
kucnog lјиЫтса.
1 tri godine kasnije (па uzrastu od 16 godina) Тоrniјеуо shva-
tanje vrednosti zivota је ргоуегауапо istim pitanjem, па koje оп
odgovara ovako: »Moglo Ы biti пајЬоlје za пји, аН za njenog
mufu . .. to је ljudski Zivot . .. niје isto sto i Zivotinja; опа nета
takvu vezu sa p 'o rodicom kao ljudsko ЬјСе. Mozes da se vezes
za psa ali nikad onako kao za coveka koj i ti је blizak«.
Тоrni је dakle presao iz drugog stadijuma instrumentalistickog
gledanja па vrednost "епе, и treci - јес se njegov sud sad zasniva
па vezanosti lјиЬауј muZa prema jednom clanu njegove porodice,
koje su karakteristicne samo za ljudska ыеа. Ocigledno је, (а­
kode, da Ши и оУош stadijumu nedostaje тегНо za odre<1ivanje
univerzalne vrednosti zeninog zivota, koje Ы уаZiJо i и slucaju
da опа пеша muZa i1i da је ши" пе уоlј. Као sto smo videli. Тоrni
је, и periodu izmedu 10. i 16. godine, postepeno prosao kroz tTi
stadijuma. Mada pametan (IQ-120) sporo је napredovao и шо­
ralnom sudenju. Da bismo pokazali kako izgleda napredovanje
kroz preostala tri stadijuma, uzecemo drugi ргiшес, deeaka Ri-
carda.
О ubistVtl iz rnilosrda Ricard је, и 13 godina, rekao ОУО:
»Лkо опа to traZi, to stvarno od пје zavisi. Опа trpi tako strasan
Ьоl, ра tako su isto ljudi uvek oslobac1ali zivotinju Ьоlоуа«,
uopste uzev, njegov odgovor о vrednosti zivota је mesavina ka-
rakteristika 2. i 3. stadijuma, Kad је јтао 16. godina, odgovorio
је: »Ne znam. S jedne strane, to је ubistvo, а пјје pravo јlј privi-
legija coveka da odlucuje о (оте ko Ы trebalo da Zivi а ko da
ишrе. Bog daje zivot svakome па zemlji, i ti onda toj osobi odu-
zimas nesto sto је doslo direktno od boga, i unistavas nesto sto је
vrl0 sveto, sto је па пею пасјп deo boga, i kad nekog иЫје;;
time se gotovo unistava deo boga. Ima ponesto od boga и svako-
те.«
Ricard је ocevidno u 4. stadijumu јес izlaze gledistc da је
Zivot svetinja zbog njegovog mesta и kategorickom шогаlпош ili
religij skom poretku. Vrednost ljudskog Zivota је univerzlana, ista
za sve ljude. Mec1utim, опа јо;; uvek zavisi od neceg drugog. od
uvazavanja boga i njegovog autoriteta, te пјје autonomna ljudska
vrednost. U slucaju da bog kaze Ricardtl da иЫје, kao sto је па­
redio Аугати da иЫје Isaka, оп Ы to verovatno иСјпјо .
Na uzrastu od 20 godina, Ricard је па isto pitanje ovako od-
govorio: »М е с1и leka rima је ,уе vise ОПјЬ koji misle da је to kad
covek zna da се da umre-rnucno i za sve-i za njega samog i za
njegovu porodicu . Kada se covek odrZava и zivotu zabvaljujtlci
vestackim рlисјта ili bubrez ima оо vi se lici . па biljku п еgо о а
5 7 2>~
ljudsko ЬјСе . Ako је to zешп izbor, mislim da јша izvesna prava
i privilegije ,аrniт tim sto је ljudsko ЫСе. Ја ,ат ljudsko Ысе
i јтат izvesne zelje sto se tiee zivota, i mislim da ih svako ima.
lта8 svet ејјј si ti cenar, i svako drugi ga isto tako ima, i u tom
smislu smo svi jednaki.«
Rieardov odgovor nesumnjivo pripada 5. stadijumu ро tome
8tO se vrednost zivota odreduje ротоси jednakih i uшvегzаlпih
ljudskih prava 8tO пе iskljucuje relativnost (»lта' svet сјј! '! ti
centar i u tom smislu ,то ,уј jednaki«) i uzimajuci u obzir ko-
risnost i dobrobit.
Poslednji stadijum
Sa 24 godine Rieard odgovara: »Ljudski Zivot јта primat nad
bilo kojom drugom moralnom ili ргаупоm vredn08cu, bez оЬ­
zira па t o ko је u pitanju. Ljudski Zivot је ,ат ро sebi vredan пе­
zavisno od toga da li ga neko сеп! ili пе. Svako pojedino ljudsko
Ысе је glavna vrednost onde gde ,и ргјпсјрј pravde i lјиЬауј nor-
mativ za sve ljudske odnose<<.
Оуај mladic је sad u 6. stadijumLl jer smatra da је vrednost
ljLldskog zivota bezuslovoa i zahteva op8te i podjedoako uvazava-
пје svakog pojedinacnog ljudskog ЫСа. Napredovao је postepeno
kroz niz stad ijurna i stigao do vrhunca u definisanju ljudskog
zivota kao glavne vrednosti, koja пјје ој izvedeoa ој zavisna od
drustveoog ili bo:tanskog autoriteta.
Prirodao pravac razvoja, uoiverzalan za sve kulture, jeste
kretanje ka sve уе60ј moraloosti vredoosnog suda, gde se pod то­
raln08cu rnisli па oblik sLldeoja kao u filozofskoj tradiciji росеу
od Kantovih aoaliza ра sve do savremenih aoaliticara јlј filozofa
»obicoog jezika«. Osoba koja se oalazi u 6. stadijumu oslob o dila
је svoje sudeoje о ljudskom z ivotu iU j ezik kojim govori о tome-od
statusnih i svojinskih vrednosti (1. stadijum), od koristi koju
pruza drugirna (2. stadijum), od meduljudskih odnosa (3. stad ijurn) ,
i tako dalje: опа sad јта univerzalna i bezlicoa meri1a za moralno
sudenje. U пјепјт odgovorima pojavljuju se moralne ozoake
kao ;;to su »d uznost« ili »moralno pravo« a li јћ опа koristi tako
da јтаји znacenj e ideala, onog 5tO је univerzalno i bezlicno: опа
misLi i govori sluzeci se ovakvim izrazima »bez obzira о kome se
radilo«, јlј »Ucinio Ыћ to uprkos kazni<<.
Presek kroz razliCite kulture
Kada sam prvi put odlucio da proucavarn moralni razvoj u
drugim kulturama, prijatelji antropolozi su тј rekli да Си morati
да se odrekoem ,уојјћ moralnih ројтоуа i pricica posto su vezane
58
za amerieku kulturu, i da treba iznova da иСlm citav n1Z novih
vrednosti u svakoj od tih kultura. za prvu probu izabrao sam dya
sela - jedno u Maleziji (malajski domoroci) а drugo u Тајуаои.
Vodie т! је Ыо jedan mladi Кinez, etnograf, koji је napisao
j edan rad о moralnim i religioznim оЫсајјmа u selima Malezije i
Тајуапа. lzabrali 'шо jednu grupu Tajvaoskih deeaka, starih
'0
,О
г
S'~ClI,.
.... 11
AQII:' . 10 13 111 10 ,0
"
Slika Ј. песасј iz .sredrlje k/ase н SAD. Tajvonu i kIeksiku. На uzrastи 0(/ 10
godina poredak jav!janja stadijuma и skIQ(!ll је sa njillOvom sloze1Joscll. U 13.
godilli sve /гј сгuре decaka Ilајсе!се koriste odgovore З. stadijuma. Na uzraSIIl
ос, ј 6 godina decaci iz SAD Sll obrnuli poredak stadijuma koji је иосеп kod
clesetogodiSnjaka (lzllzetak је б. stadijum). Kod se,!iflaestogodisnjaka iz Taj1lana
i Meksika preo1l/aduje kO/l1lenciollalno sude/lje (stadijumi З ,. 4) ј rerko se ja1llja
5, stadijam.
izmedu 10 i 13 godina, i postavljali iш pitanja u vezi sa pricolll
u kojoj se radilo о kraai ћтаое. Nekom eoveku "епа un1ire od
g ladi, оо пета para а vlasnik radoje пеСе da ти da nista od hraoc
dok пс plati. Treba li оп da оЫј е radnju i ukrade шаlо hrane?
Zasto? Уесјпа dccaka је odgovori1a: »Trebalo Ы da ukrade hranu
za ЈОепи zato 8tO се, ako опа umre, morati да plati pogreb а to
ll1l10g0 ko;;ta.« Мот vodicu SlI bili zabavn1 оуј odgovori, аl!
тепј је lakoulo: bili su to, zacelo , klasienj odgovori 2. stadijuma.
U malezijskom se lu pogrebi OiSLl bili toliko уаЈЕпј, ра su decaci
u 2. stadijumu odgovarali malo drukcije: »Trebalo Ы да ицаде
hraou zato ::;to тll је ЈЕеоа potrebna da ти kuva<<.
Prerna tome, treba uvek da se posavetujemo sa antropolozima
da bismo zoali kakav Се sadr:taj dete u 2. stadijumu da ukljuci
u svoje racunice о tome sta se isp1ati, ј1ј sta се odrasli u 4. stadijumu Уес kod sesnaestogodisnjaka, u SAD, stadij umi se ројаУ1јији
da oznaci kao drus tveni red koji treba da se pos tuj e. Ali, to пе II obrnutom poretku, od najviseg do najnizeg, s izuzetkom 6.
znaci d a se mora poceti od пи1е. Опо сети se тој vodic smejao stadijLlma koji se јо" Llvek retko јау1ја.
Ы!а је raz!ika и пасјпи Ш'1јепја koja p ostoj i izmedu njega i d ecc 1 II Meksiku i Тајуапи _и dobijeni isti rezultati samo је raz-
и 2. stadijumu аН опа тооое da se objasni nezavisno od pripad- уој Ыо mа10 sporiji. Najupadljiviji је na 1az da 'esnaestogotli'njaci
nosti odredenoj ku1turi. u SAD koriste sudenje karakteristicoo za 5. stadijum mnogo Cesce
od пјЉоујћ vr~njaka u Meksiku ili Tajvanu. Ali, bez obzira па
70 StDdljum '1 r - - - - - - - - - , ucesta10st јаУ1јапја bitno је da se ono javlja i Ll drugim ku1turama
Staall.um 1. i da nјје isk1juciva tvorevina americke demokratije.
Na slici 2 vidi se da su vr!o slicni rezultati dobijeni u dva
60
izo1ovaoa se1a, od kojih је jedno u Jukatanu а drugo u Turskoj.
Mada Sll u periodu izmedu 10. i 16. godine zapa2'a porast kon-
venciona1nog tipa moralnog sudenja ono јо' llvek n ije odne10
~ prevagu nad prekonvencionalnim sLldenjem.
.
~

"
БО
Ро {етри razvoja, gradska deca iz nize klase se na1aze negde
u sredini - izmedu njihovih vrsnjaka iz srednje klase i sa se1a .
.
о
е
Ispitivanja vrsena u tri razlicite kulture da1a su isti rezu1tat - da
SLl deca iz srednje klase naprednija u moralnom s udenju od dece
""
D
~
О
<
40

.,----+ iz nize klase. Meduti.m, пе zato sto su опа cesce koristila jedan od-
redeoi tip sudeoja koji Ы se mogao smatrati dominantnim stilom
!
~ srednje k1ase. Naprotiv, deca iz srednje i nize k1ase pro1aze kroz
о зо 1
~ 2 ~З iste stadijume samo sto prva napredLlju Ьйе i vise.
"~
о

'!аоЈј"'" 2~~> ,!~ /;><1'2 Оуај razvojoi sled ne zavisi od pripadnosti odredenoj (е­

/ 4/.
о:
ligiji niti јта Ы 1 0 kakve veze sa re1igijom u и о Ысајепот smis1u

I -""Т/
20
{е геСј. Nismo па'!ј nijednu =aeajnu (azlikн u razvoju moralnog

,0 S"'ОЈјumЗ·I/~: ЈјumЗ.
____ · 4 s,••
sudenja izmedu katolika, protestanata, Jevreja, budista, musli-
mапа i ateista. Izg!eda da i religijske vrednosti pro1aze kroz iste
stadijllme kao i sve osta1e vrednosti .

Stadlju.m 4. 5 6
1~~~~~~~==~~======~2~5
OLSt8~llumI6. а
·l~6 :6
-6~'~"Jo~~Jju~mCJ~~~~==~~;;;;;;~p5
1;;1 __
Priroda рготепа

Uzr•• tl: 1О 13 16 1О , 3 1а Ukratko гесеоо, krupne raz!ike u socija1nim, ku1 turoim ili
Tџrska Jukatan. re1igioznim us10vima пе uticu znacajno па priIodu razvojnog
Slika 2. пџа izolovana sela.jedno и Turskoj, drugo l/. Jukatanu, pokazujll s!icne redos1eda koji smo utvrdi1i. Jedino па s ta mogu da uticu је ternpo
krivulje razvoja тога/пос slloenja. Na uzrastu od 16 godina пета obrtanja ро­ napredovanja ро оУот redos1edu.
retka stаdi]ШllЦ i SkOI'O se u podjednakoj тегј koristi prekonvellcionalni i kon- Zasto mora da postoji takav u niverzalan, nepromen1jivi re-
venciollalnl ( i'p slIc!enja.
dosled razvoja'l Da bismo odgovori1i па оуо pitanj e treba рсуо
da aoa 1iziramo kako se tokorn razvoj a mепја unutrasnja !ogicka
Slike 1 i 2 pokazuju da је utvrdeni r edos1ed stadijuma ипј­ struktura socijalnih ројmоуа koje ispitujemo. U svakorn stadi-
ve rza1an za sve ku!ture . Na slici 1 prikazan је op'ti pra уас pro- jLlmLl defil1ise se isti osnovni mora1ni ројаm ili glediste ali sto se
mепа sa u zrastom kod decaka iz gradske srednj e k1ase u SAD, radi о visem stadijumu to је оуа definicija sve diferenciraniia, in-
Тајуапи i Meksiku. Zapaza se da ј е kod desetogodi snjaka u sva- teorisanija i op~tija ili uoiverza1oija. Ројат 1judskog zivota se
koj od оујћ zema1ja poredak јаУ1јапја pojedinih stadijuma u оЈ 1. do drugog stadijurna menja tako sto se vrednost zivota
skladu sa porastom пјјћоуе slozenosti ili zre!osti. Ьо1је dife rencira od vrednosti svojine, bolje integrise (vrednost

60 61 'Ь4
zivata ,е ukljucuje u шјегагшји gde predstavlja ројат »viseg«
reda и odnosu па svojinu tako da covek moze da krade tuda
dobra da Ьј spasao zivot) i postaje univerzalniji. (Zivot bilo kog
Ыса koje је sposobno da oseca - vredan је bez obzira па njegov
polozaj јlј svojinu.) Ista vrsta promena se zapaZa i u narednim
stadijumima razvoja. Svaki niуо razvoja, dakle, predstavlja Ьоlји
kognitivnu organizaciju od prethodnog, jer ukljucuje ,уе "со је
Ыlо prisutno па prethodnom пјуои аli pravi поуа razgranicavanja
i organizuje јЬ u obuhvatn.iju i Ьоlје uravnotezenu strukturu.
Оуи сјпјепјси potvrdjia su Ьгојпа ispitivanja koja pokazuju da
deca i adolescenti mogu da razumeju sve stadijume koji prethode
(ali пе vise od jednog koji dolazi posle) onom и kome se sama
nalaze . 1 sto је јо" vaznije najviSe cene taj naredni stadijum .
Kada srno organizovali eksperimentalne grupne diskusije о
nlOralu pokazalo se da dete iz jednog nizeg stadijuma razvoja moze
da napreduje kada se suoci ,а gledistem deteta iz prvog sledeceg
stadijuma. Ako u raspravi ucestvuju jedno dete iz tre6eg i jedno
iz cetvrtog stadijuma опо ргуо rnoze таlо da napreduje ili cak
da ргеае u cetvrti stadijum, dok се оуо drugo dete da razume,
ali пе i da prihvati argtlmente treceg stadijuma.
Ргеrnа tome, izgleda da se moralno sudenje тепја па isti
nacin kao i ,уј drugi оblјсј misljenja. Napredovanje kroz тогаlпе
stupnjeve i stadijtlme ogleda se u sve boljoj diferencijaciji i inte-
grisanosti i ро tome је jednako razvijanju паиспе teorije. Moze
se гесј da се moralno sudenje , isto kao i prihvatljiva naucna сеогјја
- ili kao bilo koja teorija ili struktura znanja - "со vise napre-
duje uspevati donekle da stvara сјпјепјсе koje su ти potrebne,
ili Ьаг da се da se siri tako da obuhvati sve уеса i уеса podrucja
iskustva па l1ravnotezen i пергоtivшесап паСјп. U slucaju nasih
etickih filozifija - sirovirn podacima se mogu smatrati konflikti
izmcdu uloga ili vrednosti kao i socijalni poredak u kome covek "јуј.
Na prekonvcncionalnom i konvencionalnom stupnju (sta-
dijtlrni 1 - 4) moralni sadrzaj ili vrednost zavisi od okolnosti ili
је ktllttlrno tlslovljen. Glavna vrednost moze da btlde bilo sta
росеу od »postenja« do »hrabrosti tl [нСј«. Ali па najvisem, post-
konvencionalnom stupnjtl vidi se da i Sokrat i Linkoln i Того i
Martin Ll1ter Кing govore istim jezikom. 1 to zato sto su idealni
ргјпсјрј svake drtlstvene strtlkture tl osnovi slicni, ako пј zbog
cega drugog опо zbog toga sto пета tako mnogo ргјпсјра koji su
toliko jasno odredeni, obtlhvatni i uskladeni da rnogu da zadovo-
lj e ljtldski raztlm. Уесјпа оуљ ргјпсјра је ukljucena и znacenje
ројта pravde.
Bihejvioristicka psihologija i psihoanaliza dele glediste Fili-
stinaca da su lepe moralne гесј jedna stvar а moralna dela sasvim
drtlga stvar . Zrelo moralno rastldivanje је sasvim drugacije ргј­
rode i stvarno пе zavisi od »lepih геСј«. Od coveka koji shvata
;;ta је pravda moze рге da se ocekuje da се i da је postuje.
Nasa ispitivanja '" pokazala da mladici koji shvatajtl ;;ta је
pravda postupajtl pravednije, а zna se da covek koji shvata sta
је pravda doprinosi da se stvori odredena moralna klima сјте
уг , ј daleko уеСј tlticaj nego svojim pojedinacnim i neposrednim
postupcima. Tako је citavo drustvo па dobitktl.

Uloga drustva
Izgleda da su svi drustven; svetovi u kojima ljudi '<јуе ,асј­
njeni od istih osnovnih stгuktша. Sva drustva koja smo ргоиса­
vali imaju iste osnovne institucije - porodicu, ekonomiju, pravo,
vladu. ~tavise, sva ,и drustva slicna i ро tome sto Sl/ drustva -
odnosno sis terni utvrdenih, komplementarnih uloga. Da Ы moglo
da igra drustvenu ulogu u porodici, skoli ili drustvu dete тога
biti tl stanju da shvati uloge drugih ргета scbi i drugima u grupi.
Оуа sposobnost da se igraju razlicite uloge сјпј osnovu svih dru-
;;tvenih institucija. Sve опе predstavljaju samo razlicite rnodek
zajednickih ili komplement'Hnih ocekivanja.

62
2

R azvoj i l~rize
zdrave licnosti
Komitet za utvrdivanje Сјпјепјса sa konferencije Bele kuce о de-
tinjstvu i mladosti predlozio тј је da ovde' ропоviш detaljnije nekoliko
ideja izlozenih u drugom kontekstu (Erikson, l050a) . Тато se tema
zdrave licnosti pojavila, skoro slucajno, iz mnostva klinickih i antro-
poloskih razmatranja. Ovde је to centralna tema.
Kaze se da strucnjak moze da razdvoji сјпјепјси od teorije i zna-
пје od mnепја. Njegov posao је da poznaje raspolozive tehnike kojima
moze proveriti iskaze u svojoj oblasti ekspertize. Ako Ьјћ se, u оуот
Clanku, оgrалiCiо па опо sto se, u tom smislu, zna о "zdravoj licnosti",
иуео Ыћ i Citaoca i sebe u уеота casnu ali i уеота neinspirativnu ozbilj -
nost. Kada se razmatra odnos coveka prema sebi i drugima, metodolos-
ki problemi nisu пј роиспј ni preporllcljivi za jednu kratku raspraVll.
S druge strane, ako Ыћ pisao оуај clanak s namerom da to bude
jos jedan uvod u teoriju Frojdove psihoanalize, тalО Ьјћ doprineo
г аzшnеvanјu zdrave licnosti. Naime, psihoanaliticar zna mnogo vise о
dinarnici i lecenju poremecaja sa kojima se svakodnevno susrece nego
о prevenciji tih poremecaja.
Medutim, zapocecu sa Frojdovim da!ekoseznim otkricem da se
neuroticni konflikt пе razlikuje mnogo u sadrzaju od konflikata koje
. Originalna verzija ovog rada pojavila se па Simpozijumu о zdravoj liёпоsti.
dodataklI; probIemi ranog detinjstva i detinjstva, izves'taj sa <etvrte konferencije,
mart [950, М.Ј . Е. Senn, urednik. New York: Josiah Масу, Jr. Foundation.
66 Еюк Н. ERIKSON IDENТITEТ I ZlУО7N1 CIKLUS 67

svako dete mora proziveti tokom detinjstva, kao i da svaka odrasla oso- dobija sve уеСј kapacitet da ovladava spoljasnjim i LlnLltrasnjim opas-
Ьа 110si te kOl1flikte sa sobom u dubil1ama svoje licl1osti. Uzecu u obzir nostima iivota, stedeCi izvesni vitaJl1i entLlzijazaт 7
ovu сјl1јепјси tako sto си izloziti za svaki stadijum detinjstva koji su to
kriticni psihicki kOl1flikti. Naime, da Ы covek ostao psiholoski ziv, оп о zdravlju ј razvoju
mora neprekidl10 razresavati te kOl1fJikte, isto kao sto se I1jegovo telo
mora l1eprekidno bOl"iti protiv nasrtaja fizicke dekompenzacije. Posto Kada pokLlsavamo da гаzшпепlО razvoj, dobro је setiti Бе ерј­
пе mogu da prihvatim zakljucak ро kojem zdrav znaci prosto biti ziv, genetskogprincipa koji јта svoje poreklo u 'Ћтоји огgалizamа in utero.
odnosno пе biti bolestan, moraт pribeCi koriscenju nekoliko ројтоуа DOl1ekle uopsteno, оуај princip мш da sve sto Iaste iша osnovni plan iz
koji nisu deo zvanicne terminologije u тојој oblasti. Posto те intere- kojega Бе pojavljuju delovi, pri cemll svaki deo iша svoje vгеmе specijaJl10g
sLlje i kuJturпа antropologija, pokusacu da opisem elemel1te zaista zdrave llticaja, sve dok se пе ројауе svi delovi, cineCifunkciol1all1!1 celi/lu. Pri
licl1osti, koji SLl, kako тј se сiлi, upadljivo оdsutлi ili osteceni kod l1еи­ rodenjLl ЬеЬа napLlsta hemijsku razmenu materice, menjajllCi је za sistem
sос iјаЈле razmen e svog drllstva, gde njeni rastllCl kapaciteti l1ailaze l1а
roticl1ih pacijenata i upadljivo prisutni kod опе vгstе ljudi kOjLl obra-
zovni i kLlltLlrni sistemi izgleda da nastoje, svaki па svoj пасin, da stvore, mogucnosti i ogranicenja kultLlre. U literaturi о decjem [атоји opisano
је kako ol"ganizaт u sаzгеvалјll nastavlja da se razvija, пе tako sto formi-
podrze i оСиуаји.
[а nove огgале, пеgо [атојет, ро ргорisалоm sledll, lоkоmоtоrпill, sel1-
Pгedstavicu ljudski razvoj s tacke gledista unutrasnjih i spoljas-
zогпih i socijalnih sposobnosti. РsihоапаЈizа nam је omoguCila razll-
пјш konflikata kojima zdrava licnost odoleva, izranjajuCi ропоуо i ропо­
mеvалј е vise idiosinkraticnih iskustava, а пагосitо uлutrаsпјih konflika-
уо sa sve уеСјт dozivljajem UЛLltгаSl1јеgјеdiпstvа, boljim sudenjem i
роуесапјт kapacitetom da Cini dobro prema stалdагdimа пјој znacaj-
ta koji сinе пасin па koji osoba postaje zasebna licnost. Лlј i ovde је vazno
razllmeti da mozemo ocekivati da се zdravo dete kroz sled najlicnijih
пјll osoba. UроtгеЬа sintagme "Ciniti dobro", naravno, naglasava cita-
iskustava, ako пш se samo pruii vodstvo u razumnoj meri, pratiti
уо pitanje kuJtLlrnog геlаtivizта. N а primer, osobe znacajne pojedincu
UJlutrasnje zakone razvoja, zakone koji stvarajll niz mogucnosti za znacaj-
mogu misliti da оп сinј dobro kada "radi dobro" u smislLl stiсалја vlas-
пи interakcijll sa osobama koje se Ьгinи о пјети . Iako ta il1terakcija vari-
nistva ili kada је dobar u smislu sticanja novih vestina, ili novih пасinа
[а od kuJture do kuJtLlre, опа mora zadrzati odgovarajuCi tempo i odgo-
гаzumеvалја, јјј оvlаdаvалја stvаrпоsсu, ili kada saтo zivi.
уагајиСј sled koji vodi гаstu licnosti, kao i огgалizта. Moze sc l'еСј da se
Postavke о tome sta Cini zdravu licnost kod odraslih, predstav-
licnost razvija kroz korake koji su unapred dеtегтiпisапi spremnoscll
ljene su Ll drugim delovima rada Komiteta. Ako bih odabrao Бато jed-
ljlldskog шgапizта da tezi ргета sve sirerџ socijaJnom prostoru, da ga
пи definiciju, пaiше, definiciju Marije Jahode (1950), prema kojoj zdra-
bllde svеstал i da bude u interakciji Ба njim, pocevsi od nejasne slike majke
уа licnost aktivno ovladava svojol11 sredinom, pokazLlje izvesno jedinstvo
i zavrsavajuCi Ба covecanstvom, ili u svakom slucaju опјт delom
licnosti i sposobl1a је da ispravno opaza svet i sebe, jasl10 је da SLl svi оуј
covecanstva koji se "racuna" u zivotu odredenog pojedinca.
kriterijumi povezani sa detetovim saznajnim i sосiјаЈлim razvojem. U
Iz tog razloga za prezentaciju stadijuma 1I razvoju licnosti koris-
stvагi, moiemo tvrditi da је detinjstvo definisano пјЉоуiш pocetnim
timo epigenetski dijagram, ро analogiji sa опјт koji sто prethodno
odsustvom i postepenim razvojem kroz mnogo sloienih koraka. Sma-
koristili za analizll Frojdovill stadijllma psihoseksuaJnog razvoja I . U
traт da је тој zadatak da оуот рitалјLl pridem s genetiCke tacke gledis-
ta: kako nastaje zdrava licl1ost, odnosno kako iz sLlkcesivnih stadijuma 1 Vidi deo! kлјigе Detinjstvo ј drustvo, ovog autora (1950.)
68 ERIK Н. ERlK50N IDENТlTEТ I ZТVOTNI CIКLUS 69

stvari, svrha оуе pl'ezentacije jes~e da poveze teoriju infantilne seksual- Оуа postavka putem dijagrama trebalo Ы, zatim, da iZI-аzi Ьгој
П05ti (пе ponavljajuCi је) i nase znanje о fizickom i 50сјјalnот rastu dete- osnovnih odnosa koji postoje izmedu tri komponente, kao i nekoliko
ta unutar пјеgоvе porodice i drustvene stl"ukture. Epigenetski dijagram osnovnih сiпјепiса za svaku od njih.
izgleda kao па slici [. Svaka kоmропепtа dolazi do svog perioda uticaja, suocava se s
Тгј dvostruko ојујсепа kvadrata oznacavaju kako sekvence razvo- krizom i ргј kraju navedenog stadijuma nalazi postojano resenje krize
ја (1 do []Ј) tako i postepen razvoj sastavnih delova; drugim recima,.dija- (па пасin koji сето ovde opisati). Sve komponente postoje u pocetku
gram formalizuje postepenu diferencijaciju delova tokom vremena . То u nekom obliku, mada пе ulazimo u pojedinosti оуе Сinјепјсе i песеmо
пат kazllje (Ј) da је svaki deo zdrave licnosti koji сето razmatrati sis- praviti zbrkll dajuci оујт komponentama razlicita imena u гапјјјт јЈј
temat5ki povezan sa svim ostalima, i da svi опј zavise od odgovarajuceg kasnijim stadijumima. ВеЬа moze od pocetka pokazivati nesto nalik
razvoja svakog dela ро odgovarajucem redosledu; i (2) da svaki deo pos- "autonom iji ", па ргјтег, kroz пасin па koji ljutito pokusava da izvuce i
toji u nekom obliku рге nego sto prirodno dode "njegovo" odlucujuce i oslobodi ruku kada је cvrsto drzimo. Medutim, u поппalnim uslovima,
kriticno vreme. dete се tek od druge godine poceti da dozivljava Citavu kritiспu alterna-
Ako, ла
primer, kazem da је оsесалје bazicnog роуегепја prva tivu izmedu p05tojanja kao аutопотпоg Ыса јЈј kao zavisnog Ыса; i tek
kотропелtа тепtаlлоg zdravlja koja se razvija u iivotu, osecanje
је tada spremno za odlucan susret sa svojim оkгuzепјеm, od kOj:g se
аutопоmпе уоlје drugi, а 05есапје inicijative treCi, tada Ы svrh a dija-
zahteva da detetu рl"епеsе odredene ideje i kопсерtе autonom1Je 1 рп­
grama trebalo da bude jasnija (vidi sliku II).
пudе па пасiп koji се bitno doprineti njegovom karakteru, produk-
tivnosti i zdravlju licnosti u kuJturi kojoj pripada.
Коmропелtа 1 Komponenta 11 Komponenta [[]
Za svaki stadijum opisacemo оуај susret, kao i krizu koja iz пје­
Stadijum [ 11 [3
ga ргоizlаzi. Svaki stadijum postajekriza zato sto su росеtпi I-аZVОј i sves-
Stadijum 11 љ љ nost u јеdlюm znacajnom delu odredene funkcije ргасепј ротегanЈет
Stadijum ][[ [[]1 [Љ II!з instinktivne energije i stavise uzrokuju sресifiспu ranjivost tog dela. jed-
Slika 1 по od najtezih pitanja jeste, stoga, da lј је dete u datom stadijumu slabo
ili jako. МоЫа Ы Ыlо пајЬоlје kazati da је dete uvek гапјivо u nekom
Prvi stadijum (prva BAZ[CNO Ranija forma Ranija forma pogledu, а potpuno пеsvеsпо i neosetljivo II пеkоm drugom, аll da Је
godina zivota) POVERENjE AUTONOMIJE INICIJATIVE istоvгетепо пеvегоvаlПО uporno upravo u ошm aspektlma u kOJlma
је гanјјуо. Могато dodati da upravo slabost d* snagLl i П~ј~апјОј ЬеЫ,
Drugi stadijum Kasnija forma Ranija forma
upravo iz svoje zavisnosti i slabostl ЬеЬа daJe Slgпalе па kOJe Је ПЈепа sre-
(druga i treca BAZICNOG IAUTONOM[jA I INI CIJAТIVE
godina zivota) POVERENJA dina пагоСјto osetljiva (ako је dobro vodena prijemCivoscu zasnovanoj
i па instinktivnim i па tradicionalnim obrascima). Prisustvo ЬеЬе stal-
Тгесј stadijum Kasnija forma Kasnija forma
по i uporno dominira spoljasnjim i uпutгаsпјim zivotom svakog clana
(cetvrta i peta BAZ[CNOG AUTONOMIjE IINICIJAT[VA I
domacinstva. Posto se опј moraju prilagoditi prisustvu ЬеЬе, 10 znaCi da
godina zivota) POVERENJA
moraju takode rasti kao pojedinci i kao grupa. Podjednako је istina da
Slika 11 ЬеЬе kontrolisu i vaspitavaju svoje porodice, kao sto је istina i suprot-
70 ERIK Н. ERIKSON
по. Poroclica moze vaspitati svoje dete samo tako sto dete vaspitava nju.
Rast deteta se sastoji od niza izazova рогоЈјсј koji sluie njegovim поуо­
razvijenim potencijalima za socijalnu interakciju.
Svaki sledeCi kогak је, stoga, potencijalna kriza zbog radikalne
рromеnе pe1"Spektive. Na pocetku zivota postoji najradikalnija рготепа:
оЈ intraL1tel"inog ka ekstrauterinom iivotu. Alј u postnatalnom iivotu,
takode, radikalna prilagodavanja perspektive kao sto su opusteno leia-
пје, stabilno sedenje i brzo trcal1je, moraju se obaviti u svoje vreme. Sa
оујт рготепата тепја se brzo, а cesto i radikalno, i inteI·pe1·sonalna
perspektiva, о cemu svedoci vIemenska blizina takvih suprotnosti kao
sto su "пе pustati majku iz vida" i "zeleti nezavisnost". Stoga, razliCiti
kapaciteti koгiste razblite тogucnosti Ја postanu potpuno razvijene
kompol1ente јеЈпе promenljive kопfiguгасiје, to jest licnosti u razvoju.
Bazicno poverenje
naspram bazicnog nepoverenja
1 gova urodena i тапје ili vise kоогdiпisапа sposobnost da pL1tem Llsta
Osecanje bazicl10g роуегепја precllazem kao prvu komponentu
zdrave licnosti. Smatram Ја је to stav ргета sebi i svetu koji proizlazi iz
iskustava u ргуој godin i i ivota. РоЈ "роуегепјет" podrazumevam
оргауЈanо роуегепје pl"ema drugima i jednostavan doiivljaj samopouz-
Јanја. КаЈа kaiem "bazicno", time mislim Ја ni оуа komponenta niti
опе koje slede u detinjstvu, а i odraslom ЈоЬи, nisu narocito sveSl1e. U
stvari, svi ovi kriterijumi kada se razviju Ll detinjstvu i integrisu u odraslo
doba, spajaju se u celinu licl1osti. Medutim, пјшоуе krize u detil1jstvu i
ostecel1ja u odrasloj dobi jasno su ogranicel1i.
OpisujuCi rast i krize kao гзzуој niza altеrпаtiVl1ih bazicnih stavo-
уа, ргibеgаvanю pojmu "osecanja" ("а sense of'). Као i "osecanje zdrav-
lja" i "osecanje Ја nismo dobro", takva osecanja proiimaju povrsinu i
dUbi11L1, svesno i l1esveSI1O. Postoje svesna iskustva koja su dostupna
introspekciji (kada је опа гэzviјепа), postoje пасinј ponaSClnja koje mogu
JOENТITEТ I ZIVOTNI C/KLUS 71
posmatrati drugi, а postoje i nesvesna unutra.snja scanja koja moiemo
utvrditi ротоси testova i kroz analizu. U nastavku teksta vazno је imati
па umu ove [гј dimenzije.
КоЈ odraslih se ostecenje bazicnog роуегепја izraiava u vidu Ьа­
zicnog пероvегепја. Опо karakterise ројеЈinсе koji se povlace u sebe па
sресifiсаппаCiл kada su u neskladu sa samim sobom i sa drugima. Те
пасјпе reagovanja, koji cesto nisu ocigledni, mпоgо upaclljivije pred-
stavljaju osobe koje regrediraju u рsihоtiспа stanja u kojima se ропеkа­
da zatvaraju, оЈЫјајиб hranu, utehu, postajuCi пеоsеt1јivi па prisustvo
drugih. Ukoliko se паЈато Ја im роmоgпеmо рsilюtеl· арiјоm, тога­
то pokusati Ја и,' ропоуо pridemo па specifican ласin da bismo ih нуе­
rili da mogu verovati svetu i sebi (Fгоmm-Rеiсhmапп, 1950).
RaZL1mevanjem tak'Vog kогепitоg пazadоvanја i najdubljih i пајin­
fапtilлiјih slojeva licnosti kod nasih пе tako bolesnih pacijenata, паL1Cili
smo da сепјто bazicno роуегепје kao kamen temeljac zdrave licnosti.
Dа vidimo zasto ј е opravdano staviti krizu i dominacijL1 оуе komponente
па sam pocetak iivota.
Kada se novorodence odvoji iz simbioze sa тајсinјт tеlоП1, пје­
uпоsi u sebe sL1srece se sa тапје јЈј vise kоогdiпisапоm sposobnoscu i
патегот majke da ga hrani i prihvati. U tom trenL1tku novorodence iivi
kroz svoja usta i пјјта voli, а majka iivi pL1tem dojki i njima voli.
Za majku је to sloieno i kasno ostvareno dostignL1ce koje уеота
zavisi od njenog razvoja kao zene, пјепоg пеsvеsпоg stava ргета dete-
tu, пас"inа па koji је zivela tokom tГL1dпосе i porodaja, пјепоg stava i sta-
уа пјепоg okruienja ргета samom cinl1 dојепја, kao i od odgovoIa по­
vогоdепСеtа. Za bebu su usta fokus pl"Vog opsteg pristupa zivotu - inkor-
porativnog pristupa. U psihoanaJizi se оуај stadijum оЫспо пazivа "огаЈ­
пј" stadijum. Јаsпо је da ЬеЬа, pored svoje prevladavajuce potrebe za
lHanom, jeste ili uskoro postaje ргјјетСјуа i za druge stvari. Као sto
novorodence ieli i moie da sisa odgovarajuce objekte i da guta ЬјЈО koju
odgoval"ajL1cu tеспоst koju ti objekti stvaraju, опо ubrzo росinје da ieli
i postaje sposobno da "unosi" оСјта sve sto ulazi u пјеgоvо vizuеlпо
72 ERlK Н. ERlKSON
роlје .Njegova taktilna cula kao da takode "unose" опо sto se oseca kao
dobro. U tom pogledu mozemo dakle goxoriti о "inkогрогаtivnоm sta-
dijumu" u kojem је novorodence prijemCivo za опо sto mu se пudi. Ра
ipak, mnoge ЬеЬе su osetljive i гапјivе. Оа bismo obezbedili da ih prva
iskustva u оуоте svetu пе sanlO drze u zivotu, nego i da irn pomognu
da kоогdiпisu svoje osetljive ritmove disалја, metabolizma i cirkuJacije,
moramo voditi гаёuпа da пјЉоуа cula stimulisemo odgovarajuCim
intenzitetom i u pravo угете, bas kao i kada је u pitanju hгала; јпасе se
пјјћоуа spremnost da prihvataju moze naglo preobratiti u difuznu od-
Ь1ЋПU ili u letargiju.
Dok је potpuno jasno sta mora da se dogodi da bi ЬеЬа ostala u
zivotu (Сјте је minimalпо moramo snabdevati) i sta se пе sme dogodi-
ti kako ЬеЬа пе bi bila fizicki povredena ili hronicno uznemirena (koja
је to maksimalna гала fгustrасiја koju moze da tolerise), postoji znacaj-
по vise pгostora u pogledu onoga sto se moze i sme dogoditi; razlicite
kultше оЬјlпо koriste svoja ргауа odlucujuCi sta se moze smatrati delo-
(Уоrnјт i zatim insistiraju па tome da је to neoplf odno. Neki smatraju
da se ЬеЬа, kako пе bi iskopala sebi 06, neizostavno тога poviti u реlепе
u potpunosti tokom veceg dela dапа i tokom veceg dela prve godine zi-
vota; takode, smatraju i da bebu treba ljuljati ili hraniti Сјт роспе da
cmizdri. Drugi smatraju da ЬеЬа treba sto галiје da oseti slobodu rita-
пја rukama i nogama, alј takode i da је sasvim prirodno prisiliti dete da
"izmoli" svoj obrok placuCi, sve dok bukvalno пе рорlауј u licu. Izgle-
da da је sve to (тапје ili vise svesno) роvеzало sa opstirn сЩет i siste-
тот date kulture. Poznavao sam neke stare Indijance koji su ljutito
osudivali пасin па koji mi cesto pustamo ЬеЬе da placu jer verujemo "da
се im to ojacati pluCa". Nije cudo, govorili su ti Indijanci, da Ьеlј covek,
ргirnlјеп па svet па takav паБп, kao da zuri da sto pre dode па "drugi
svet". АЕ ti isti lпdiјалсi ponosno su govorili kako пјјћоуа novoroden-
cad (koju doje i u drugoj godini) od besa рорlауе u licu kada ih udare
ро glavi zbog grizenja тајсјпе bradavice; Indijanci su, s druge strane,
verovali da се to "od njih napraviti dobre 10усе" .
JDENТITET 11IVOTN1 CIKLUS 73
Postoji neka unlltrasnja mudrost, neko nesvesno planiranje i
nmogo praznoverica u naizgled proizvoljnirn raznolikostirna vaspitanja
deteta: sta је "dobro za dete" i sta тн se moze dogoditi, zavisi od onoga
sta bi dete trebalo da postane i gde.
U svakom slucaju, уес II prvim susretima ljudsko novorodence
dolazi u kontakt s bazicnirn modalitetima svoje kuJture. Najjednostavl1iji
i najraniji modalitet jeste "dobiti", ali пе II smislll aktivnog uzirnanja, уес
primanja i prihvatanja onoga sto је dato, а to zVllCi lakse nego sto II stvari
jeste. Nairne, nestabilan i nedovrsen organizam novorodenceta uci оуај
modalitet tako sto u6 kako da svoju spremnost da dobije llskladi s meto-
dama majke, koja се шн zatim omogllCiti da kоогdiлisе svoje пасјп е
dobijanja, dok опа razvija i koordinise svoje па6пе davanja. Uzajam-
nost o pustanja koja se па taj паёјп razvija od primarnogje znаёаја za
prvi dozivljaj prijateljskog "drugog": iz psihoanalize se stice utisak da
ЬеЬа па taj паСјп, dobijajuCi оnо sto је dato i нсеб da dobije drugog koji
се ucinit; za nju опо sto опа zeli, razvija takode i neophodan temelj da
postal1e davalac, da se "identifikuje" s пјirn.
Лkо se пе ostvari оуа uzajamna regulacija, situacija se raspada п а
raznovrsne pokusaje kontrole putem prinude umes to putem l'eci-
prociteta. ВеЬа се pokusati da nasumicnom aktivnoscu dobije опо sto
пе moze sisanjem; ili се biti aktivna do iscrpljenja ili се паб svoj рalас, а
otpisati svet. Majka moze reagovati tako sto се pokusati da kontrolise
stvari, nervozno тепјајнб vreme, formuJe i postupke. Ne mozemo biti
sigurni sta to znaCi za ЬеЬн; alј naSe klinicko zapazanje је da kod nekih
osetljivih pojedinaca (ili опјћ ёјја [апа frustracija nikada пјје bila nadok-
nadena) takva situacija moze biti model korenitog poremecaja u пјј­
ћоуот odnosu sa "svetom", "ljudirna", а naroCito уоlјепirn ili па drugi
паёin znacajnin1 osobama.
Postoje паСјпј da se reciprocnost odrzi tako sto se ЬеЬј daje опо
sto опа moze prirniti putem drugih oblika hranjenja i nadoknadivanjem
oralnih uskraCivanja tako sto se zasite drugi receptori: zadovoljstvom
usled drzanja, topline, osmehivanja, obracanja, ljuljanja i tako dalje.
Pored оујћ vrsta "horizontalne" kompenzacije (kоmрепzасiје tokom
ЧD
74 ERIK Н. ERlKSON
istog stadijuma razvoja), postoje i mnoge "longitudirzalrze" koтpenzaci­
је u zivotu koje se јауlјајu u kasnijim stadijllmima zivotnog ciklusa 2
Tokom "drllgog oralnog" stadijuma dozreva sроsоЬпоst, kao i
zadovoljstvo, aktivnijeg i usmегепiјеg iпkогрогаtivnоg pristupa. Ројау­
lјији se zubi, а s пјimа i zadovoljstvo da se evrste stvari ugrizu, progrizu
i odgrizu. Оуај aktivni inkorporativni modalitet karakterise niz drugih
аktivпоsti (kao i prvi iпkогрогаtivпi modalitet). 06, koje su ргуо bile
deo раsivпоgsistеmа primanja utisaka опаkо kako опi pristizu, sada su
паиЫе da fokusiraju, izoluju i "obuhvate" objekte iz тапје јаsпе poza-
dine i da ih prate. Огgапi sluha su па sliean naCin nauCili da razaznajll
znai'ajne zvukove, da јl1 lokalizlljU i da usmeravaju odgovarajuell рго­
тепи polozaja (dizапје i okretanje glave, dizanje i okretanje gornjeg dela
tela). Ruke SllпаuCilе da сЩanо posezu, а sake da i'vrsto stezll. Ovde паs
тanје interesllje ргуо рој аУlј ivanj е specifii'niћ sposobnosti, sto је dobro
opisano llliteraturi о dei'jem razvoju 3 , а vise opsta konfiguracija i ko-
паепа integracija razvojnih pristllpa svetll.
Uz to, foгmira se niz intеl-реl'sопalпiћ obrazaca koji se grupisllll
sосiјalпоm modalitetu uziтanja i drzarzja stvari - stvari koje Sll тanје ili
vise slobodno ponudene i date, kao i stvari koje imaju mапје ili vise ten-
2 Ucestvovanjem u 10ngitudina1nom istrazivanju Instituta za dobrobit deteta, па
University оfСаlifоrпiа (vidi Macfarlane, 1938; Егоооп, 195Њ) stekao sam пајуесе
postovanje za rezilijentnost i snalazljivost pojedine dece koja su, uz podrsku
ekonomije u razvoju i velikodusnost drustva, nauёila kako da nadoknade takve
bolne nesrece ranog detinjstva koje Ы, u nasim k1inickim istorijama, bile dovoljne
da ubedljivo objasne рогетесепо funkcionisanje. Оуа studija т; је ргиЫа priliku
da pratim Citavu deceniju "јУоtnе price oko pedesetoro (zdrave) dece i da budem
donek1e informisan о da1jim uspesima nekih od пјШ. Меdutiш, tek тј је razvoj
ројта identiteta (vidi u оуој svesci, str. 108-175) pomogao da роспет razumevati
mehanizme koji su u (о uk1juceni. Nadam se da си svoje utiske publikovati.
з Citalac koji se Ьауј decjim razvojem mozda се hteti da obrati posebnu paznju па
ёiпјепјси da <е pod stadijumom то;е smatrati опо угете kada se neka sposob-
nost prvi put javya (Ш javlja u obliku koji se то;е ргоуегјЙ) ili se moze smatrati
da је to опај period kada је ta sposobnost dovoljno dobro utvrdena i integrisana
(postala dostupan арага! za ego, kako bismo to rek1i) da moze sigurno zapoceti
s1edeCi korak u razvoju.
--
[DENТ1ТЕТ 1 Z!VOTNl CIKLUS 75
dencijll da izmaknu . Dok ЬеЬа llCi kako da ргоmепi poloiaj, da se okrene
i postepeno ovladava sedenjem, опа mora llsavrsiti тећanјZПlе hvatanja
i prisvajal1ja, drzanja i zvakanja svega sto је II пјепот domasajll.
Krizu огalпоg stadijllma (tokom drllgog dela ргуе godine) tesko
је ргосепiti i jos teze pom·diti. Izgleda da је eini vremenska podlldarnost
tri razvoja: (1) fizioloskog - opste tепziје роvеzапе sa snaznijim nago-
пот za inkorporacijom, ргisvајапјеm i aktivnijim ораZaлјет (оуој tеп­
ziji pridodana је i пеlаgоdа usled izbijanja zllba i drugih ргоmепа oral-
nog aparata); (2) psiholoskog - sve уеее svesnosti odojeeta о sebi kao
zаsеЬпој osobi; i (3) sredinskog - mајCiпе oCigledne preoгijentacije sa
ЬеЬе па опе poslove koje је zanemarila tokom trudnoee i роstпаtalпе
пеgе. То llkljlleuje i пјеп рuп povratak Ьгаепој intimпоsti koji uskoro
moze voditi поvој trudnoCi.
Kada dojenje traje i u fazi grizenja (а to је, ро pravilu, tako),
пеорhоdло је da ЬеЬа nauCi kako da sisa, а da pritom пе grize, kako тај­
ka пе Ы, II Ьоl ili besu, povukla svoju bradavicll. Nasa klinieka zapaza-
пја ukazuju пат da u оуој taeki гапе istorije pojedinac dozivljava izves-'
tan oseeaj bazicnog gllbitka i stiee lltisak da је uпistепо nekoc postojeee
јеdiпstvо s majkom. Odbijanje od dojke, stoga, пе Ы тогаЈо da zпаCi
izпепаdап gubitak dojke niti gllbitak majcinog sigurnog prisustva, uko-
liko se dete moze osloniti па drllge zene koje ZVllee i dozivljavajll se nalik
тајсј . Drastiean gllbitak majcinske ljllbavi па koju је dete naviklo, а bez
odgovarajuee zamene, moze, и оуо doba, voditi (pod inаее pogorsanim
okolnostima) akutnoj iпfапtilпој depresiji (Spitz, 1945) ili blagom ali
hronicnom stanjll tllgovanja koje moze dati depresivnu nijansll Citavom
preostalom zivotu. Ali, <"эk i pod mлоgо povoljnijim uslovima, izgleda
da оуај stadijum uvodi и psiћieki zivot dozivljaj odvajanja i maglovitll
ali llniverzalnu поstalgiјu za izgubljenim гајет .
Bazicno роуегепје treba uspostaviti i odrzati паsuргоt kombi-
naciji ovih lltisaka lisavanja, odvajanja, парllstапја, koji ostavljaju talog
Ьаziспоg пероуегепја 4
• Јеdnа od glavnih pogresnih upotreba ovde predstavljenog dijagrama jeste kono-
tacija da је osecanje роуегепја (kao i sva druga pozitivna osetanja koja se postuli-
76 Еюк Н. ERIKSON 1 DENТ1TET 1 ZtvOTN1 CIKLUS 77

2 mistiCl1i oralni karakter, takode, koji је naucio da su davanje i pri.l11anje

l1ajvazl1ije stvari u iivotu; isto kao sto postoji "огalлоst" kao погшаll1а
Опо sto ovde nazivamo "poverenjem" podudara se sa onime sto
podloga kod ,уш osoba, kao trajan ostatak ovog prvog perioda zavis-
Tereza Benedek (Therese Benedeck) zove "pouzdanje". Radije koristim
nosti od mocnih starate1ja. Опа normalno dolazi do izrazaja и svim
[ес "poverenje", jer опа nosi vise naivnosti i uzajamnosti: za novoro-
nasim zaviS110stiша i nostalgijarna, kao i u naSim stanjima preterane nade
dence se moze reCi da ima poverenje, ali bismo isuvise pretpostavili kaza-
ili beznada. Iпtеgгасiја шalпоg stаdiјuша ,а onima koji ти slede dovo-
vsi da је "pouzdano". Opste stanje poverenja, nadalje, podrazumeva пе
di, u odraslo doba, do kоmЬiласiје vere i realizma.
samo da је neko nauCio da se oslanja па istovetnost i kontinuitet nego-
Pato10gija i iracionalnost огalпm teznji zavise u celostiod stepe-
vatelJa, nego 1 to da moze verovati sebi i potencijalu sopstvenil1 organa
па integrisanosti ,а ostatkom liCl10sti i stepena и kojem ,е uk1apaju u
da se lzbore sa porivima; da se moze smat[ati dovoljno роuzdапiш da
opsti kultшпi obrazac i koriste odobrene iпtегрегsопalле tehl1ike izraia-
negovatelji песе morati da ga пергеkidло nadgledaju.
уапр.
U psihijatrijskoj lite[aturi naiCi сет о cesto па pozivanje па "отаЈ­
Moramo stoga ovde, kao i inace, razmotriti temu izrazaval1ja
ni karakter", sto је karakteroloska devijacija zasnovana па легаzгеsепiш
infantilnih impulsa u kulturnim obrascima koje ,е moie (јlј ne тога)
kOl1fliktima ovog stadijuma. Kada god oralni pesimizam postane dom-
smatrati pato10skom devijacijom od celokupnog ekonomskog ili то­
inantal1 i iskljuCiv, il1fal1tilni strahovi, kao sto је strah od "ostavljanja
ralnog sistema kиltще ili nacije. Moze ,е, гесiшо, govoriti о okrep1ju-
p[aznim" ili samo od "l1apustanja", kao i od "gladi za stiтиlасiјош",
jucem verovanju u "srecu", toj trаdiсiопalлој povlastici ameriёkog роуе­
mogu se razazl1ati u formi depresivnog "biti prazan" i "biti 10.1". Takvi
renja u sopstvene resurse i dоЬге namere sudbine. Ponekad, moze ,е
strahovi, nadalje, mogu dati oralnosti опај specifiCan gramziv kvalitet
videti kako se оуо verovanje pretvara и masovno kockanje, ili "iskusa-
koji se и psihoanalizi naziva "oralni sadizarn", tj. пеmilоsгdла potreba
уапје несе" u vidu svojeg1avog i cesto suicidal110g provociranja Sud-
da se dobije i L1zme па nacil1 koji је za druge stetan. A1i, postoji i opti-
Ыl1е, ili insistiranja da se ima pravo пе samo јеdлakе sanse уес i па pri-
гаји) роstignш:е, obezbedeno jednom zauvek па tom stadijumu. U stvari, nek.i vilegiju ргvелstvа и odnosu па druge. Na slican l1аБп, sve prijatnosti
autOrI su.:oltk? preda~i.konstruisanju skale postignuca па osnavu ovi}) stadijuma. koje mogu proizaCi (pogotovo u dobrom drustvu) iz sel1zacija novih i
da ЬеzЬпzпо Izostavl).)u оуа negativna ооесапја (bazicno nepoverenje, itd.) koja
)еои 1 ostaJu dinamick.i parnjak poizitivnim oseeanjima tokom citavog iivota. (ујш,
starm L1kusa, iz udisal1ja i upijanja, zvаkалја, gutanja i varenja, mogu se
прг . , "тари sazrevanja", deljenu па Nacionalnom kongresu roditelja i nastavni- preobratiti u masovnu zavisnost koja niti izraiava, niti vodi опој vrsti
ka u OmahI, Nebraska (1958), koja uop,te пе spominje krize i па druge пасјпе baziCl10g poverenja koju imarno па umu.
"adaptira" ovde predstavljene stadijume.) Ovde ocigledno doticemo fenomen cija bi analiza zahtevala оЬи­
Опо ~to dete и.~yaja па datom stadijumu је izvestan razmer izmedu роzitivпоg i
l,vatan pristup kako licnosti tako i kulturi. Isto ,е moze reCi i za epide-
negatlvl10g kOJl се ти, ako оуај balans tezi POZitiVnOffi, pomoCi da u susretu sa
kasnijim krizama јта bolje ,anse za neoslabIjen celokupni razvoj. Ideja da ое па mioloski pristup problemu, тanје ili vise maligne razrade огalлоg karak-
svakom stadijumu рооЫе samo ono dobro koje је пергоЬојпо ,а kasnije konf1ik- tera kod "shizoidnm" karaktera i опш mепtalлil1 оЬоlјепја koja oi'igled-
te Iznut~a 1 рготепе spol)a, jeste projektovanje ideologije uspeha па deciji razvoj, по izraiavaju osnovnu slabost огalле sigurnosti i bazicnog poverenja. U
ldeologlJe ko}a уеота opasno prozima nase privatne i јаvnе snove i moie nas иёini­
vezi s tiш је i уегоуапје (koje se odrazava u mnogim il1teresovanjima
ti nespos?bnima za uzv1senije borbe zaradsmislene egzistencije u nasem vremenu.
VerovanJe u covekovu snalaZljivost i kreativnost opravdano је i produktivno јеш­ opstetrike i pedijatrijе za metode nege deteta) da uspostavljanje bazicnog
по u svetlu covekove unutarnje podeljenosti i socijalnog antagonizma. osecanja poverel1ja u najranijem detinjstvu cini odrasle osobe тапје
78 ER!K Н. ERJКSON
podJoznim blagim ili malignim oblicima zavisnosti, sашооЬтапјivanјll
i роЫерпот pl'iSvajanjll.
U svakom slllcajll, psihijacri, opstetl'icat'i, pedijatri i, теп! najblizi,
antropolozi danas Ы se sloZili da је cvrsto tlspostavljanje trajnih obraza-
са za odrzavanje protivteze bazicnog роуетеnја nad bazicnim nеро­
Ilerenjem glavni zadatak licnosti koja se tek ротаЈја i stoga i glavni
zadatak materinske nege. Ali, тогато геСј da koblina poverenja koja
pl'oizlazi iz пајгапiјеg iпfantИпоg iskustva izgleda пе zavisi od арsоllltпе
kolicine hrane Иi pokazivanja lјl1Ьауј, уес od kvaliteta odnosa s majkom.
Majke stval'aju оsесапје роvегепја kod svoje dece takvim postllpcima
(јјј kvalitet kombinllje osetljivu brigl1 za ројеdiпаспе potl'ebe odojceta
i cvrsto osecanje sорstvепе poverljivosti шшtаг okvira zivоtпоg stila пјi­
hove zајеdпiсе па koji se mogll оslопiti. (Оуо kod deteta stvara оsпоvu
za osecanje idепtitеtа koje се kasnije kombinovati оsесапја da је "u
redu", da је опо sto jeste i da се postati опо sto drugi yerнjц da се posta-
ti.) Roditelji тогајll пе san10 da poseduju izvеsпе пасinе vоdепја putem
zabrana i dozvola; oni takode тогајц biti sроsоЬпi da detetu pl"edstave
dllboko, gotovo somatsko llvегепје da опо sto опi (јпе јта smisla. U
tom pogledll, moze se геСј da је tгаdiсiопаlпi sistem staranja о detetll
faktor koji vodi роvегепјu, сэk i kada neke pojediпosti te tradicije, raz-
matl'ane zasebno, mogll delovati iгасiопalпе iJi пероаеЬпо okrlltne. То
dosta zavisi od toga da lј roditelj te pojedinosti detetll пашесе II Cvrstom
tradicionalnom llverenju da је to jedini mogllCi nacin postllpanja ili
roditelj zloupotrebljava bavljenje ЬеЬот i detetom da Ы se oslobodio
besa, llblazio strah, ili pobedio u raspravi s detetom ili nekim drllgim
(svekrvom, doktorom, svesteni.kom) .
U doba рготепа - а \1 nasem secanjll drllga i пе postoje - jedna
generacija se u toj meri razli.kllje od drнge, da delovi tl'adicije cesto posta-
ju smetnja. Konfli.kti izmedll оЫсаја majke i sopstvenih оЫсаја, kon-
fli.kti izmedll saveta strнcnjaka i оЫсаја majke i konfli.kti izmedu allto-
riteta Stl'llcnjaka i sopstvenih tvrdokornih оЫсаја mogtJ da nat'llse maj':i-
по samopollzdanje. Nadalje, sve masovne transformacije II ашегiсkоm
ZiVOtll (imigracija, migracija, ашегi.kапizасiја, iпdustriјalizасiја, цгЬа-
IDENТITEТ I Z1VOTNТ CIICLUS 79
nizacija, mehanizacija i dГllge) sk10ne Sll da ometu mlade majke II опim
zadacima koji Sll tako јеdпоstаvпi, а opet tako dalekosezni. Stoga пјје
clldo da prvi odeljak prvog poglavlja knjige Вепdzатinа Spoka (Вепја­
тјп Spock) (1945) nosi naziv "Verlljte sebj". lэkо је tаспо da strнcnjaci,
opstetl'icari i pedijatri, ПlОg11 mnogo toga uciniti da splltavajllcll тос
tradicije zашепе davanjem sigllrnosti i vodstva, опј пеmајll vrеmепа za
ispovedi svih Sllпшјi i strahova, ljlltnji i argllmenata koje mogll рllпiti
glave usаmlјепih mladih roditelja. Mozda Ы аеЬаЈо knjigu kao sto је
Spokova citati II sшdiјskim grl1pama, gde se moie stvoriti pravi psi-
holoski grllpni dнh, gde se dogovor о stvat'ima postiie пе zato sto је neko
tako rekao, nego zahvaljlljllCi slobodnom iznosenjll mislјепја i oseca-
пја, predrasllda i gresaka koje vodi l"elativnoj sаglаsпоsti i tоlегапtпој
dobroj volji.
Оуо poglavlje postalo је nepropisno dllgacko. Ро pitanjll tema
koje ,то ovde razmatrali, steta је sto se тога poceti sa poCetkom. Toli.ko
таЈо toga zпато о росесјта, о dllbljim slojevima ljudskog uma. АЈј,
posto sпlО уес izпеli opsta zapaianja, mогашо kazati ponesto о јеdпој
kllltшпој i tradicionalnoj instituciji koja је dllboko povezana sa pita-
пјет роуегепја, naime о religiji.
Nije па psiholozima da odJllce da lј treba ili пе treba ispovedati i
praktikovati religiju kroz odredene reCi i ritllale. Psiholog posmatl'ac tre-
Ьа vise da se zapita da lј Sll U nekoj oblasti posmatranja religij a i tradici-
ја iive psiholoske sИе koje stvarajll takVll vrstl1 уеге i llbedenja da proii-
тајll liспоst roditelja i па taj nacin potkrepljlljll bazicno роуегепје dete-
ta II pOllzdanost sveta. Psihopatolog пе moze а da пе pl'imeti kako pos-
toje milioni ljlldi koji zapravo пе mogtJ bez religije, а koji, odbacujllci је,
u stvari, "zvizde u mraku". S druge strane, postoje milioni опјћ koji kao
da dobijajll veru iz necega sto nije religiozna dogma, dak1e iz druienja,
prodllktivnog rada, drнstvenog aktivizma, naucnih podнhvata i llmet-
nickog stvaralastva. Postoje i milioni onih koji ispovedaju уеТll, ali u
praksi петајll роуегепја niti II zivot niti II coveka. ImajllCi sve оуо па
llтll, сјпј тј se угеdnјт da ,е razmotri cinjenica da је religija tokom
vekova slllzila obnavljanjll osecanja роуегепја u formi уеге, dajuCi

80 Еюк Н. ERlKSON
istovremeno opipljivu formu dozivljaju zla i obecavajuCi da се ga progna-
ti. Svim religijama zajednicko је periodicno, nalik detinjem, predavanje
Hranitelju јЈј hraniteljima koji dele zemaljsko bIago, kao i duhovno
zdravlje; demonstracija malenkosti i zavisnosti pokornim stavom tela i
poniznim gestom; priznavanje prestllpa,losih misli i zlih namera kroz
molitvu i реуanје; priznavanje unutrasnje podeljenosti i posledicne tez-
пје unlltrasnjem ujedinjenjll putem bozanskog vodstva; potreba za jas-
пјјјm samorazgranic"el1jem i samoogranic"enjem; i konacno, uvid da indi-
vidllalno poverenje mora postati opsta vera, individualno nepoverenje
mora postati opste formнlisano zlo, dok individuall1a potreba za оЬпау­
lјапјет mora postati deo ritllalne prakse mnogih, mora postati znak ро­
verenja u zajednicu.
Ко god kaze da јта svoju religiju, mora dobijati verll iz пје, koja
se dalje prenosi па novorodencad u obIiku bazicnog poverenja; ko god
tvrdi da тll religija пјје potrebna, mora da dobija takvu bazicnu veru iz
nekog drllgog izvora.
Autonomija naspram stida i sumnje
1 nagradom "dobrog osecanja", sto zapravo znaci "dоЬго ~cinjeno":Na
Pregled пеkШ stvari о kojima se disklltuje u knjizi dr Spoka pod
naslovima "Јеdпоgоdisпјасi" i "Вауlјепје malim detetom" omoguCice
onima koji u оуот trenlltkll петаји ta radoznala stvorenja kod kllce da
se sete nasih okrsaja, pobeda i poraza:
Ispunjenost zivotnom energijom
Strast za istrazivanjem
Dete postaje istovremeno zavisnije i nezavisnije
Sredivanje kllce za prohodalll ЬеЬи
Izbegavanje nezgoda
Sada је vreme da se otrovi sk10ne уап domasaja
Kako da postignete da dete neke stvari пе dira
Ispllstanje i Ьасапје stvari
IDENТITEТ 1 ZIVOTNI CIКLUS 81
Dete иСј da kontrolise svoja agresivna osecanja
Ujedanje ljlldi
Kako da odlazak па spavanje bude srecan dogadaj
Dete koje пе zeli da ostane ПОСll II krevetu
Оујт izbOI'om l1ameravam da iznesem spisak i raspon орisanЉ
probIema, mada ovde пе тogн prikazati niti doktorov izvanredan savet
niti dOZll odmerenosti u opisivanjll izuzetne lakoce i prakticnosti kojom
је mogllce па оуот јЈј ЬјЈО kom drugom uzrastll gajiti d:te. !pak, posto-
јј pokazatelj mrаСI1Љ sila, zauzdanih 1 razuzdanlh, naroClto 11 gerilskom
ratu nesrazmernih zelja; naime, c"esto је dete neravnopravno II odnosll
па svoje silovite nagone, а i roditelj i dete su medusobno neravnopravni.
Opsti znacaj ovog stadijllma lezi u sazrevanju misicnog sistem~,
posledicnoj sposobnosti (ј dvostruko yec~т dozivljaju ne~posob~ostl)
koordinacije niza уеота SllрrоtstаvlЈеЛlh obrazaca akc1Je, kao sto Sll
"drzati" i "pllstiti", kao i ogromnoj vrednosti koju dete, jos uvek уеота
zavisno, pridaje svojoj autonomnoj уоlјј .
Psihoanaliza је nas recnik obogatila recju "analnost", kojom se
oznacavaju odredeno zadovoljstvo i tvrdogJavost, cesto уеzanј па оуот
stadijumu za organe za eliminaciju. Citava procedura sto potpunijeg
praznjenja creva i besike, od samog pocetka је, naravno, podstaknLlta
pocetku zivota оуа nagrada mora da nadoknadl prilIcno cestll перПЈаt­
nost i napetost koja se роdпоsi sve dok se creva пе паviknLl па svoJ pos~o.
Postepeno, dva razvojna procesa dajLl potrebnLl jacjn~ oyj~ ~nalnl.т
iskLlstvima: Ьоlје formiranje stolice i op!;ta kооrdшаСIЈа ffi!S!cnog SIS-
(ета koja omogLlcava razvoj voljnog izbacivanja, ispustanja i Ьасan)а.
Оуа поуа dimenzija pristupa пјје, medutim, ogranicena samo па sfшk­
tere. Razvija se, zaista, јеdпа opsta sposobnost, јеdпа sn.zna potreba da
se ispusta i Ьаса i ро уоlјј smenjuje zadriavanje i izbacivanje. .
Kada је Ll pitanju analnost, sve zavisi zeli lј kuJturno okruzenJe da
nesto исјпј od toga. Postoje kulture u kojima roditelji ignorisu analпо
ponasanje i prepustaju starijoj deci da tek prohodalo dete vode ~ grm-
Iје, tako da se njegova poslusnost u оуоте moze роdudапtl sa zelJom
82 Еюк Н. ERIKSON
da se imitiraju deca уеса od njega. Nasa zapadna civilizacija, а naroi'ito
izvesne kJase unutar пје, odabrale su da stvar shvate ozbiljnije. Doba
m~sina је doprinelo stvагалјu ideala mеhaлiCki tгепiгалоg, uvek Cistog,
tacnog, патlПsапоg tela koje funkcionise bez greske. Osim toga, талје
ilј vise svesno se pretpostavlja da је гапо i strogo уеЊаl1је apsolutno
l1eophodno za razvoj takve vIste liспоsti koja се eftkasl10 fuпkсiопisаti
u mehal1izoval1om svetu u kojem је "vreme поуас" i koji zahteva геЈ,
tacnost i stedlj ivost. IzgJeda da smo u tome preterali; Ја smo pretpostavili
Ја је dete iivotinja koju treba pripitomiti ilј aparat koji treba podesiti i
l1astimovati - dok, u stvari, ljudske тоСј mogu rasti samo korak ро
korak. U svakom slucaju, па!; kJinicki rad ukazuje па to da l1еurоtiспоst
l1aseg doba ukJjucuje "pretera.t1O kompulsivni" tip, skrt, uzdrian i sit-
пјсау u pogledu privrienosti, vremena i поуса, kao i u pogledu rada сге­
уа . Takode, ucenje kontroli сгеуа i besike postalo је najociglednije uzne-
mirujuca stavka vаsрitалја deteta u sirоюm krugovima naseg drustva.
5ta, dakJe, сinј ргоЫет алalпоsti роtепсiјalпо vainim i sloienim'
. Апalпа zопа sluii vise nego пеkа druga izraiavanju tvrdoglavog
lllsistiranja па kопfliktпim impulsima, јег, izmedu ostalog, to је model
zona za dva kontradiktorna modaliteta koji moraju postati пштепјспј,
naime - zadriavanje i izbacivanje. Nadalje, sftnkteri su samo јеЈan deo
misicnog sistema koji u sebi sadrii opstu dvosmislenost krutosti i opu-
stanja, fleksije i ekstenzije. Tako Citav оуај stadijum postaje bitka za
autonomiju. Naime, сirn оЈојсе postane sргеmпо Ја cvrsce stoji па по­
gama, опо opisuje svoj svet kao "ја]) i нЬ'), "mепе» i "ffiоје») . Svaka тај­
ka zna koliko dete u оуоm stadijumu moie biti zadivljujuce popustljivo,
ako i kada је donelo odluku da zeli Ја ui'ini опо sto se od njega i oceku-
је. Medutim, nemoguce је паСј pouzdanu [огтши kojom bismo uCinili
da dete zeli bas to . Svaka majka zna s koliko пеiпоsti se priljubljuje dete
ovog uzrasta, kao i s koliko nepopustljivosti izпепаdа odguruje odraslog.
Dete је istovremeno skJono da gomila stvari, kao i Ја ih odbacuje, da и­
hteva da mu pripadnu, i da ih Ьаса kroz prozore kuce ili vozila. Stoga sve
оуе naizgJed kontradiktorne tendencije podvodimo роЈ formulu reten-
tivno-eliminativnih modusa.
lDENТITEТ 1 2lVOТNI CIКLVS 83
Uzajamna геgШасјја izmedtl odraslog i deteta u оуој fazi suoca-
уа se sa najozbiljnijim testom. Ukoliko spoljasnja kontrola suvi5e rigid-
nim ili suvi5e гапјт obucavanjem insistira Ја se detetu oduzme
mogucnost Ја роstерепо уоlјпо ovladava kontrolom сгеуа i drugill
fi.1llkcija i ро svom slobodnom izboru, dete се se suoi'iti sa dvostrukom
pobunom i dvostrLIkim porazom. Nеmоспо u svom telu (ропеkаd
рЈа5еСј se svoje utrobe) i пеmоспо LI od.llOSU па sроlјаsпјоst, dete се biti
ропоvо ргinLIdепо da traii zadovoljenje i kontrolu iJi regresijom iJi lai-
пim паргеdоvапјеm. Dшgim recinla, vratice se па га.llјјн, oralnu kоп­
trolu, z.llai'i, sisanjem раЈса, postace cmizdravo i zаhtеvпо; iJi hоstilпо i
svojeglavo, koristeCi cesto svoj feces (а kasnije ргlјауе [есј) kao типјсј­
ju; iJi се se pretvarati da је аutопопшо i Ја moie bez oslanjanja па druge,
sto пј u kom slucaju пјје zaista ostvariJo.
Оуај stadijum, stoga, moze biti odlucujuci za razmer izmedu
ljubavi i mгzпје, izmedu sагаdпје i svojeglavosti i izmedu slobode
sаmоizгаzаvапја i пјепоg ргigusivапја . !z oseca.tlja saтokontrole bez
gubitka saтopo5tovanja proizlazi trajan dozivljaj autonomi!e i ponosa;
iz оsесапја тј5јспе i anаlпе петоСј, gubitka samopostoVa.tlja 1 pretera-
пе kontrole od strane roditelja proizlazi trajan dozivljaj sum.llje i stida.
Da Ы se razvila аutопоmiја, роtгеЬпо је Ја postoji cvrsto razvi-
јеп i nastavljen stadijum гапоg роуегепја. Odojce П1Ога doCi do toga da
oseca kako bazicna уега u sebe i svet (5tO је trajno blago sасuvало lZ kоп­
flikata oral.llog stadijuma) песе biti ugгоiепi usled iznenadne silovite
zelje da se ima izbor, da se zal1tevno prisvaja i tvrdoglavo izbacuje. Cvrsti-
па тога Ја ga stiti od роtепсiјalпе anarhije јо!; neuveZba.tlog оsесапја
diskriminacije, петоguспоsti da drzi i pu!;ta па obazriv паCiп. Okolina
ipak тога da ga podrii u zelji da "stoji па svojirn nogama::, kako пе Ы
bilo паdvlаda.tlо oseca.tljem da se prera.tlo i budalasto lzloziJo, sto nazL-
va.tпо stid, јЈј sekundarnim пероуегепјет, опim "uzmica.tljem" koje zo-
уето sumп)а.
Stid је infалtilпа етосјја koja је пеdоvоlјпо izucavana. Stid pod-
razumeva da је osoba potpuno izlоzепа i svesna da је gledaju - drugim
гебта, svеsпа sebe. Osoba је vidljiva, а пјје spremna da bude vLdlpva;
84 ERrK Н. ERrKSON
zato zamisljamo stid kao situaciju и kojoj nas gledaju kada nismo pot-
рипо odeve ni, и pidzami, "sa spustenim pantalonama". Stid se гапо
izrazava и impulsu da se zagnjuri Јјсе, јЈј da se иргауо tada i tamo
ргораdnе и zemlju. Оуај potencijal оЬilло se koristi u obrazovnoj meto-
di "posrarnljivanja", kojtr tako izuzetno koriste пею primitivni narodi,
gde zamenjuje cesto destruktivnije znacenje krivice о kojem се kasnije
biti геСј . Destrtrktivnost роsгаmlјivапја uгаvпоtеzепа је и пеkim сјуј­
lizacijama паСјпјта "сuуanја sаmороstоvапја". Posrarnljivanje koristi
osecar1je malепkоsti koje se рагаdоksalпо razvija kako dete staje па svo-
је поgе i kada ти svеsпоst omogucava da ргimеti геЈайvnе теге vеliсiпе
I тоСј.
Strvise mnogo posramljivanja пе dovodi do osecanja ispravnos-
ti, пеgо do tајпе геsепоsti da se pokusa роЬеСј kada пikо пе gleda, osim
ako, zaista, пе dovede do ргоmislјепе (svеsпе) Ьеsгаnшоsti. Postoji jed-
па upec"atljiva americka balada и kojoj иЬјса kojega ceka уеБапје pred
оСјта citave zajednice, umesto da oseca odgovarajuCi strah јЈј stid,
роСј.l1је da grdi posmatrace, zavrsavajuCi svaku рalјЬи prkosa recima:
"Proklete bile уаБе оСј." Mnoga тalа deca, kada su posramljena preko
теге svoje izdrzljivosti, mdgu biti raspolozena da izraze prkos па slic"an
пасiп (iako пе poseduju пiti tu hrabrost пiti геСј). Оуот тгаспот
паротепот zelim da kazem kako postoji granica izdrzljivosti deteta i
odraslog suосепili sa zai1tevima koji ili prisiljavaju da smatrajtr sebe, svo-
је telo, svoje potrebe i svoje zelje kao zle i ргЈјауе i da veruju и nepogre-
sivost опili koji dопоsе takav sud. Ponekad osoba moze biti sklona da
оЬrnе stvari, da роstапе potajno nesvesna тјБЈјепја drugih i da zlom
smatra samo Сјпјепјси sto ti drugi postoje; kada опј odu ili kada bude
mogla da ili napusti, doCi се пјеп trenutak.
Mnoga prkosna deca, kao i mnogi mladi kriminalci, takvog su
sastava i zasluzuju и пајmanјu ruku da se istraze uslovi koji su uzroko-
уalј da postanu takvi kakvi jesu.
Da ропоvim: sazrevanje тјБјса postavlja scenu za eksperimenti-
sanje sa dve simultane grupe drustvenih modaliteta - zadrzavanja i pus-
tanja. Као sto је slucaj sa svim ovim modalitetima, пјihоvi Ьаziспi kon-
lDЕNПТЕТ 1 21VOTNl C1KLUS 85
flikti mogu voditi konacno ili hоs tilлim ili dobrocudnim ocekivanjima
i stavovima. Stoga, "zadrzavanje" moze postati dеstгuktivпо i okrtrtno
сuvапје i ogranicavanje, а moze postati i obrazac brige - "imati i
zadrZati". "Pustiti" takode moze da se оkrепе и пергiјаtеlјskо oslobada-
пје destruktivnih sila, ili moze postati opusteno "pusti da p:ode'.' ili "nek~
bude". Gledajuci sa stanovista kulture, оуј modalltetl Пlsu Пl dоЬп Пl
\ОБј; пјi\юvа vrеdпоst zavisi od toga da \i su пјihоvе hostilne unpllkacl-
је оkrепиtе protiv пергiјаtеlја ili blizпјih - ili proti: sebe .. " ...
Opasnost koju smo poslednju роmепtrll naJpoznat1Ja Је p~lhlJ3-
triji. Лkо је lisепо роstерепоg i dobro vodenog iskustva autonomlJe s\o-
bodnog izbora ili је оslаblјепо pocetnim gtrbitkom poverenJa, osetl)lvo
dete moze оkгепuti protiv samoga sebe svoj zai1tev za dlskГlmшаС1Јоm
i manipulacijom. Опо се preterano manipulisati sobom, razvic.e рг~гan~
savest. U mesto da uzima stvari kako Ы ih isproba\o u repet1.tlvnoJ Igп,
postace obuzeto svojom repetitivnoscu; zelece da ima sve "samo tako",
i jedino оdгеdепim redosledom i [етрот. Takvom 1l1fa.l1tilno~
opsesivnoscu, па primer, dangиblјепјеm, ili postovanJe!11 оdrеdеПlh ~1-
tuala dete нСј kako da zadobije тос nad svojim rodltelJuna 1 vaspltacl-
та и' onim oblastima gde sa пјјта пјје uspelo da uspostavi uzајаnшu
regulaciju sirokih razmera. Takva ргаzп.а pobeda Је, паdalЈе, 1l1fапtilПl
model za kompulsivnu пеurоzu. Sto se tlce pos\edica ovoga za kar: akter
odrasle osobe, опе se mogu posmatrati kod klаsiспоg kompulslv~og
karaktera koji smo sроmепиli. Оуоте тогато dodati i karakter ~ОЈUn
domin ira zelja da se stvari "исinе nekaznjeno", а ipak пе uspeva сakш
da пеkаzпјепо pozeli zelju. Naime, iako исј kako da lZbegne drtrge, ПЈе­
gova prerano razvijena savest пе dozvoljava ти da za~ravo Izbeg~e bilo
sta i оп ide kroz zivot ро navici posramljen, pravdaJucl se 1 plasecl se da
bude vidеп, Ш, drugaCije, па пасiп koji zovemo "pretera.l1o kompenza-
toran" _ оп pokazuje prkosan oblik autonomije. Medutim, пе moze lako
da роstigпе pravu l1l1utrasnju autonomiju.
86 ERfК Н. ERlKSON
2 kojim pravilima zivimo, sta nas сini i'vrstim bicima koja уо ]е, saradujl',
No, пeт~ је da se sa razmatranja abnormalnog паtirпо па anali-
Zll nas]ova koji prenose prakticne i dobronamerne savete decjeg ]ekara.
опј se svode па s]edece: budite cvrsti i tolerantni sa detetom па оуот
stаdiјuпш, i опо се Ый cvrsto i tolerantno ргета sebi. Вјсе ponosno sto
је alltonomna osoba; dozvo1iCe drugima alltonomiju, а ропетепо се
sebi cak dozvoliti i da se пеkаzпјепо proVllce s necim.
Ра, dobro, ako znamo kako, zasto пе kaiепю rodite]jima detaljno
sta da Ciпе kako Ы razvi]i ОУll intrinsicnll, alltenticnll autonomij1l1
OdgovoI" је sledeCi: kada se radi о Ijlldskim vrednostima, niko пе zna
kako da se proizvede ili omogllCi ргојтоdnја alltenticnog artikla. Моја
oblast, psihoanaliza, narocito је јZllсауаlа ргеtегanо ројасапје osecanja
kгiviсе koje se јауlја тјто svakog smis]a i raz]oga, kao i pos]edicno
preterano otudenje deteta od svog sopstvenog tela; i pokusala је, Ьагет,
da formuliSe sta to пе treba raditi deci. Medlltim, оуа uputstva cesto Sll
dovodila do ргаznоуеrnЉ inhјЫсјја kod опш koji su skJoni da iz пео­
dredenih upozorenja паргауе anksiozna pravila. U stvari, тј tek poste-
репо llСјто sta tacno nе treba raditi, s kojom vrstom dece i па kojem
uzrastu.
Ljlldi Sll sirom sveta izgleda llуегепј da је za pravljenje pravog
(znaci njihovog) coveka potrebno stalno u detji zivot uvoditi osecanja
stida, sumnje, krivice i straha. Samo se obrasci тепјајll . Neke ku]ture
роСјпјll sa ogranicenjima [апо u iivotu, neke kasno, neke nag]o, neke
postepenije. Sve dok пе budemo imali dovo]jno komparativnih zapaza-
пја, skloni smo da dodamo jos neke predrasude, prosto iz ze]je da izbeg-
пето neka patoloska stanja, а da tak i пе znamo kопаспо koji su sve to
faktori odgovorni za ta stanja. Tako kazemo : nemojte suvise [апо
odvikavati dete od dojke; nemojte suvise [anо obucavati dete CistoCi. А1ј
sta znaci sllvise [апо а sta sllvise kasno, izg]eda da zavisi пе samo od
pato]ogija koje zelimo da izbegnemo, nego i od vrednosti koje ze]imo da
stvorimo, ili iskrenije [есепо, od vrednosti ро kojima zelimo da zivimo.
Jer, bez obzira па to sta tacno radimo, dete се рге svega osetiti ргета
IDЕNТ1ТЕТ 1 Z1VOTN1 CIКLUS 87
а sta паs сinј da ml·zimo, sta anksioznin1a i pode]jenima unutar sebe.
Nю·аvnо, postoji nekoliko stvагi koje treba svakako izbegavati,
sto postaje jasno iz nase bazicne epigenetske tacke gledista. ТгеЬа
upamtiti da svaki поу razvoj nosi sa sobom specifiёnu ranjivost. Na
primer, sa oko osam meseci, dete kao da је svesnije svoje odvojenosti:
to ga ргјргета za osecanje autonomije koje se sve vise priblizava. U isto
угете sve vise moze pojmiti mајCiПll pojavu i prisustvo, kao i nepoz-
natost drugih. Ako osetljivo dete dozivi iznenadnu iIi duzu separaciju
od majke u to пете, опо moie doziveti pogorsanje usled iskustva
podeljenosti i napustanja, sto budi naglu anksioznost i povlacenje. U
ргуој tetvrtini druge godine, ako sve ide kako treba, da ponovimo, odoj-
се иргауо росinје da postaje svesno autonomije о kojoj smo diskutovali
II оуот poglavlju. Лkо se u to пете uvodi оыlауапјеe па Cistocu, to
moze da llzrokuje otpor deteta u svojoj рипој snazi i odlucnosti, јег 0110
izgleda oseca kako se "slama" njegova tek РГОРllре]а уо]ја. Svakako је
mnogo vаzпiје izbeCi to osecanje l1ego insistirati па оЬиёауапји deteta
иргауо tada, jel· postoji пете za tvrdog]avu dominacijll autonomije,
kao i пете za delimicno zrtvovanje sigurne alltonomije; ali oCigledl1o
је da угете za smisleno zrtvovanje do]azi l1akon sto је stecena i ucvrsce-
па srz autonomije i takode steceno vise uvida.
Tek sada utvrdujemo precizniju vremensku lokalizaciju najkri-
йёпјјш регiоdа rasta ]itnosti. Cesto, neizbeian uzrok nevolja пјје jedan
dogadaj уес vremenska podudarnost niza ргоmепа koje remete ori-
jentaciju deteta. Porodica se тоЫа preselila II vreme kada se dete nalazl-
]0 u posebnom periodu razvoja. Mozda је Ыlо prinudeno da iznova
shvata svoje ргуе reci, jer је baka koja ga је йт гесјта иЫа iznenada
итгlа. МоЫа је majkll iscrpelo putovanje jer је u to vreme bila trudna
ра ро povratku пјје bila u stanju da nadoknadi propllsteno. Лkо roditelj
ima pravi odnos ргета zivotnim hirovima, оп се оЫспо тоСј da izade
па kraj sa takvim stvarima, ako је neophodno - uz ротос pedijatra ili
drugog strutnjaka. Zadatak strutnjaka trebalo Ы da bude (da citiram
Frenka Fгеmопt-Smitа) "da uspostavi referentni okvir unutar kojega је \.).1-
88 ERIK Н. ERIKSON
proтena dozvoljena i pozeljna". Јег, konaeno (kao sto su mnoge od nas
LIveriJe komparativne studije obueavanja dece па Cistocu) vrsta i stepen
osecanja autonomije koje roditelji rnпogu garantovati svojoj таЈој deci,
zavise od dostojanstva i osecanja lјепе nezavisnosti koji proisticu iz пјј­
Ьоуш sopstvenih zivota. Ропоуо, upravo kao sto је osecanje роуегепја
odraz uporne i realistiene уеге roditelja, tako је i osecanje autonomije
odraz dostojanstva koje roditelji imaju kao individue.
Као sto је Ыо slucaj s "oralnom" licnoscu, kompulsivna licnost
(koja se cesto ротinје kao "analna" u psihijatrijskoj literaturi) ima svo-
је погтаЈпе aspekte, kao i svoje abnormalne preteranosti. Лkо је dobro
integrisana sa ostalim kompenzatornim crtama, izvesna kompuJzivnost
је korisna u obavljanju stvari za koje su red, tacnost i Cistoca od sustinske
vaznosti. Pitanje је uvek da lј тј ostajemo gospodari pravila pomocu
kojill zelimo lakse da upravljaтo stvarima (а пе da опе budu komp-
likovanije) јlј praviJa vladaju gospodarom. АН, cesto se desava, u zivotu
pojedinca kao i grupe, da slovo zakona ubija duh koji ga је stvorio.
з nosti, sto пuzпо redefmise UIOgLl pojedinca. Za duh оуе zemlje, kao i
Povezali smo bazicno роуегепје sa institucijom religije. S druge
strane, izgleda da se princip" reda i zakona", koji u svakоdnеvnо!Л zivo-
tu, isto kao i u visokom sudstvu, svakome odmerava njegove priviJegije
i ogranicenja, njegove obaveze i ргауа, stara о bazicnoj potrebi pojedin-
са da ocrta svoju autonomiju u poretku stvari u svetu odraslih. Oseca-
пје autonomije koje nastaje, iJi Ы trebalo da nastane, u drugom stadiju-
mu detinjstva, dobija podstrek putem takvih postupaka s detetom koji
izrazavaju roditeljsko osecanje zakonitog dostojanstva i nezavisnosti,
sto detetu pruza pouzdano ocekivanje da оуа vrsta autonomije podsti-
cana u detinjstvLi песе kasnije biti frustrirana. Nadalje, оуо iziskuje odnos
roditelja s roditeljem, roditelja s poslodavcem i roditelja s vladom, cime
se reafirmise osnovno dostojanstvo roditelja unutar ЬјјегагЬјје drustve-
nih polozaja. Vazno је da zastanemo kod ovog pitanja јег је dobar deo
stida i sumnje, ponizenja i nesigurnosti koji se pojavljuje kod dece ро­
sledica roditeljske frustracije u brakLi, па poslu i u driavi. Dakle, deteto-
lDENТlTEТ I 2.IVOTNI CIКLUS 89
уо osecanje аutопотiје (osecanje koje se u detinjstvu dosta podstice u
Атегјсј uopste), тога biti podriano tako sto се se u еkопотskот i poli-
tickom iivotu cuvati snazno osecanje autonomije i oslanjanja па sebe.
Dгustvепа organizacija, snagom vlade, dodeljuje odredene privi-
legije vodstva i odredene obaveze ponasanja, dok опјта koji su podre-
deni патесе izvesne obaveze РОУinоуапја ј, kao odredenu priviJegiju,
mogucnost da se ostane aLitonoman i saтoodreden. Тато gde је Cita-
уа оуа stvar nejasna, pitanje individualne autonomije postaje pitanje
men talnog zdravlja, kao i ekonomske reorijentacije. Kada је velik broj
ljudi pripremljen u detinjstvu da ocekuje u zivotu visok stepen lјёпе
аutопотiје, ропоsа i mogucnosti, а kasnije se nade pod vladavinom
nadJjudskih organizacija i aparata suvise komplikovanih da Ы se razu-
теlј, kao rezultat moze da nastane duboko hronieno razocaranje koje
пе vodi zdravoj lienosti sргепшој da drugima garantuje оsпоvпu meru
autonomije. Sve velike (ј sve таЈе) пасјје nalaze se pred sve vecim iza-
zovom slozenosti i mehanizacije modernog iivota i оЬаviјепе su prob-
lетјта organizovanja u уесе jedinice, уесе obIasti i уесе medLlzavis-
citavog sveta, vaina је mogucnost da роуесапа svesnost о jednakosti i
individualnosti moze da пiknе iz neophodnosti za podeljenom fuпkсi­
јот unutar sve sloienije organizacije, inасе dolazi do ј ауlјапј а пizз st~a­
hova koji se izraiavaju u anksioznosti sirokih razmera, ko)e, bez obzIra
sto su iпdividualпо cesto beznacajne i jedva svesne, mogu eudno uzne-
miriti ljude koji, па povrsini, izgledaju kao da imaju опо sto zele iJi sto
imaju pravo da oeekuju. Pored iracionalnih strahova od gubltka auto-
потiје - "петој da те ogranicavaS" - postoje i straho~ da се uпutгаs­
пјi neprijatelji izvrsiti sabotaze slobodne уоlЈе; ogral1lClt11 SUZltl auto-
nomnu inicijativu; ј, paradoksalno, istovrerneno i stral1 od пеdо;оlјпе
kontrole, strah da пат песе kazati sta da Сјпјто. Iako su тпоgl takvi
strahovi, naravno, zasnovani па realisticnoj ргосепi opasnosti koje su
inherentne sloienim socijalnim organizacijaтa i borbi za тос, bezbed-
nosti i sigurnosti, izgleda da опј doprinose psihoneLlroticnim i psihoso-
matskim poremecajima s jedne strane, а s druge, lakom рпhvаtап)u
 90 ERIK Н. ERlKSON
parola koje kao da obecavaju ublaiavanje оvш stanja preteranim i ira-
СIOпalшm kопfогmizmоm.
Inicijativa naspram krivice
1
• p.osto ргопаdе stabilno resenje za svoj ргоblет аutопоmiје, dete
od сеtШ I pet godma suocava se sa sledecim korakom - i sledecom kri-
zom. Posto је cvrsto uvегепо da jeste osoba, dete sada тога da sazna
kakva се osoba postati.l ovde dete риса ргауо ka zvezdama: Zeli da bude
kao roditelji koji пјеmu izgledaju уеота mоспi i lерј, iako i prilicno пе­
razumno ораsп i. Опо se "identiftkuje s njima", poigrava se idejom kako
ы
to ЬјјО bltl k.ao опј. U оуот stadijumu pomazu tri snaz.na razvojna
procesa, аЈl sluze 1 da dete dovedu blize krizi: (1) dete uCi da se krece slo-
bodnijei. siJovitij e istoga uspostavlja siri [, kako njemu izgleda,
пеоgгашсеп radIJus c~eya; (2) njegov osecaj za jezik usavrsava se u toj
mеп ~a razume 1 moze da plta za mnoge stvari, аlј i da ih роtрuпо
роgгеsпо .гаzumе; (3) i jezik ilokomocija ти omogucavaju da prosiri
svoJumastu па tollke stvari d<l ga пеizЬеzпо uplasi опо о cemu је sa-
l1jalо 1 ml.slilo .. Iz svega toga kod deteta тога da se јауј osecanje nepre-
k~~tlte IrIIClJatlve kao osnova za snazno, alј i realisticno osecanje атЬј­
сче 1 nezaV\snostl.
Mozemo se zapitati, zaista, sta su kriterijl!mi za takvo neprekinl!-
to osecanje inicijative. Kriterijumi za sva osecanja о kojima smo ovde
dlSk~toval.i. su .isti: kriz~, opsednuta strahovima јјј Ьагет opstom
anksIOznoscu јјl napetoScu, lzgleda da se razresava, tako sto dete izne-
П~dа "raste uporedo" i psiholoski i fizicki . Dete deluje "vise svoje", sa
V\se lJubaV\, opustenije i britkije u svom sl!denjl! (kao sto i jeste па оуот
stadIJ~mu):Najvise deluje samoaktivirano; опо posedl!je izvestan visak
energIJe kOJl mu omogucava da neuspehe brzo zaboravi i da опоте sto
dell!je pozeljno (ра makar i opasno) pristl!pi s nesmanjenim i Ьоlје
usme:enun trudom. Na taj пасin dete i njegovi roditelji se suocavaju sa
sledecom kпzоm mnogo Ьоlје pripremljeni.
IDENТITET 1 ZIVOTNI СIКLИS 91
Priblizavamo se sada kraju trece godine kada је hodanje radnja
koja se оЬауlја s lakocom i bodroscu. Knjige govore kako dete "moze
hodati" mnogo pl'e ovog doba; ali sa stanovista razvoja licnosti dete пе
moie stvarno hodati sve dok пјје u stanju da ostvari svoje podvige, та­
пје јјј vise usреsпо, s тanје ili vise oslonaca, za krace vrеmепskе inter-
уаlе. Dete је savladalo hodanje i trcanje i stavilo ih unutar sfere svog тај­
storstva, опdа kada gravitaciju oseca iznutra, kada moze zaboraviti da
obavlja radnju hodanja i urnesto toga moze da ustanovi sta moie роmосu
toga da ucini. Tek tada пјеgоvе поgе postaju njegov nesvesni deo, а пе
spoljasnji i nepouzdan pokretljiv dodatak. Tek tada се sazпаti пе samo
sta moie уес i sta sme da ucini.
Da pogledamo l!паzаd : prvi korak је орustепо lеiалје. Роуегепје
zаsпоvanо па iskustvu dosledne i роzпаtе роvеzапоsti Ьaziспih meha-
пizаmа clisanja, vагепја, spavanja itd., sa ропudепоm hгапоm i udob-
поsсu, daje zalet razvijanju sроsоЬпоsti da se ргidigпе u sedeCi, а zatim
i stojeci stav. Drugi korak (koji se postiie tek ргј kraju druge godine)
jeste sposobnost пе samo sigurnog уес i neumornog sedenja, sto је pod-
vig koji omogucava da se тisiспi sistem роstерепо koristi za fiпiјu di-
sk.гiшinасiјu i za аutопоmлiј е паi'iпе odabira i odbacivanja, gomiJa.l1ja
stvari - i Ьuспоg Ьасanја.
Na trecem koraku dete moie da se krece samоstalпо. i iivаhпо.
Spremno је da sebe vidi kao Ысе koje је veliko koliko i odrasli koji se
krecu паоkоlо. РоCiпје da ргауј рогеdепја i sklono је da razvije пеurnог­
Пll гаdоzпalоst za razlike u уејјсinаша uopste, а posebno za ројпе razli-
ke. Pokusava da shvati moguce buduce uloge i da razurne (koliko moze)
koje su uloge угеdnе imitiranja. Sada lakse moie da to poveze sa uloga-
та vezanim za njegov uzrast. Vodeno starijom 9есот јјј posebnim da-
diJjama, postepeno ulazi u decji svet obdanista, svoje ulice i svog dvoris-
ta. Sada uCi па izrazito nametljiv i iivahan пасin: ucenje ga vodi dalje od
sopstvenih ogranicenja ka buduCim mоguСпоstimа .
Na оуот stadijurnu ponasanjem dominira intrиzivn; moda/itec,
koji karakterise mnostvo aktivnosti i fапtаziја slicnih ро izgledu. То
ukljucuje intruziju u druga tela fizickim napadom; u usi i urn drugih Iju-
92 ERIK Н. ERIKSON
di agresivnim govorom; u prostor svojom zivahnom lokomocijom; u
nepoznato snaznom radoznaloscu. Inkluzivni madalitet, takode, moie-
то videti kod оЬа роlа uopsteno, u iskustvima receptivnosti i nezne
identifikacije.
Оуо је takode stadijum infantilne seksualne radoznaosti, geni-
taJne podrailjivosti, роугетепе preokupacije i preteranog interesovan-
ја za oblast seksuaJllog. NaraVllo, оуа "gellitaJnost" је rudimentarna, tek
оЬесanје olloga sto се doCi; cesto se пе moie narocito пј zapaziti kao tak-
уа. Ako se posebno пе provociraju ргеугетепе manifestacije narocito
ostrim i ciljanim zаЬгапата ("ako ga diras, doktor се ti ga odseCi") iJi
posebnim obicajima (kao sto su grupne seksualne igre), оуа genitaJnost
vodi saтo nizu fascinantnih iskustavakoja uskoro postaju dovoljno za-
strasujuca i bez svrhe da budu potisnuta. То vodi ројауј опе ljudske
specifiCnosti koju Frojd l1aziva period "Iatencije", odnosno dl!gog odJa-
gапја koje razdvaja infantilnu sеksuаЈпоst (koja је kod iivotinja ргасе­
па zreloscu) i fizicko seksuaJno sazrevanje.
SeksuaJna огiјепtасiја decaka fokusira se па faJus i njegove osete,
svrhe i zпаСеllја. lako se bez suтпје erekcije javljaju гапјје (iJi refleksno
ili kao odgovor па stvaгi i ljude koji uzrokuju kod deteta sпaiпа oseca-
пја), sada se moze razviti fokusirallo intегеsоvапје za gellitalije оЬа pola,
kao i teznja da se kroz igru izvodi seksualni Сin ili Ьагет seksualno
istrazivanje. Zestoka smеtпја sve уесој lokomotornoj vestini i ponosu
sto је sada velik i skara isto toliko dobaг kao otac i majka, llastaje usled
jasne i'injenice da је u gепitаЈпој oblasti sasvim infеriогап, stavise, dodat-
по ga zaustavlja i i'illјепiса da cak пј u daJekoj Ьuduспоsti песе biti otac
u seksualnom odnosu s majkom, niti majka u seksualnom odnosu s
осет. Уеота duboke еmоtivпе posledice ovog uvida i magijski stra-
hovi s time роvеzапi i'iпе опо sto је Frojd паzvао еdiраЈпi kompleks.
Рsihоапalizа potvrduje јеdпоstаvап zakljui'ak da dei'aci svoju
prvu gепitаlпu privrzenost vezujll za mајсiпsku figuru, koja је inасе
ugadaJa пјihоvim telima, а da svoj prvi sеksuаЈпi rivaJitet razvijajll рге­
та osobaтa koje sеksuаЈпо poseduju te majcinske figure. S druge strane,
devoji'ice se vezuju za оса i druge vаzпе muskarce, јјllЬотоrnе su па
IOENТ1TET 1 ZIVOTNl CIКLUS 93
svoju majku sto је tok stvari koji moze uzrokovati ffillOgO anksiоzпоs ­
ti, јег с iпi se da је to sprecava da паdе lItoCiSte kod пјој sasvim sliспе
majke, сјпеСј тајi'iпо пеоdоЬгаvапје јо!; vise magijski opasnim, јег је
nesvesno нzаsluZело)).
Оуај stadijum devoji'icama donosi teskoce, јег рге iJi kаsпiје
zapazaju da im пеdоstаје јеdпа stvar - penis, а s time i vaine povlastice
u пеkim kulturama i klasama, iako su ро svojoj lоkоmоtогпој, mentaJ-
пој i sосiјаЈп ој prodornosti sve raVllopraVllije i јеdпakо adekvatne kao
dei'aci, sto im omogucava da роstапu savrsene "muskarai'e". Za razliku
od dei'aka koji imа vidljivi, erektabilni i razumljiv organ za koji moie
vezati svoje snove о odrastanju i vеliCiпi, klitoris kod devojCica tesko da
moie podriati snove о sеksuаЈпој јеdпаkоsti. Опа i'ak пета ni grudi
kao апalоgпо opipljiv znak svoje buducnosti; пјеп> maji'insk.i nagoni
svode se па igГОVПll fantaziju brige о ЬеЫ . S druge stгапе, ako majka
dominira domaCinstvom, dei'ak moze razviti osecanje neadekvatnosti,
јег па оуот stadijumll ui'i da decak, iako moze biti usреsап u igri i radu,
nikada песе biti gazda kllce, majke i staгijih sestara. Njegova majka i ses-
tre mogu stavise tome dоргiпеti i dovesti do toga da decak, usled
оgготпе sumпје u sebe, oseca kako је (sa svojom pisom i сгујсет)
stvarno illferiorno, ра cak i odvratno ЫСе. 1 devojcica i decak su u оуо
doba izuzetno zahvаЈпi za svako lIbedJjivo оЬесanје da се јеdпоgа dапа
biti dobri kao otac ili majka - moida i Ьојјј; zahvаЈпi su za postepeno i
strpljivo ропаvlјanо sеksuаЈпо prosvetljenje. Лkо пuinоsti еkопотskоg
iivota i jednostaVllost drllstvепоg рЈanа сјllе uloge muskaгca i iепе i пјј­
hove specificne тоб i паgгаdе jasnim i razwnljivim, гanе sumnje u vezi
sеksuаЈпih razlika lakse se, пагаvпо, integrisu u kulturni рlап za dife-
rencijaciju роlпih uloga.
U оуот stadijun1U illvепtагu bazicnih sосiјаЈпih modaJiteta kod
оЬа роЈа dodaje se "Iоvlјепје". Nema јеdпоstаvпiје i јасе reci koja Ы Ьо­
Iје pristajaJa prethodno opisallim sосiјаЈпim modalitetima.Ta гес suge-
rise uzivanje u takmicenju, iпsistiгanје па cilju, zadovoljstvo pobede.
Kod dei'aka паglаsak је па параdu direktnim sui'еlјаvапјет, dok devoj-
('јсе паstоје da budu atraktiVlle i отilјепе. Dete razvija па taj пасin рге-
94 Еюк Н. ERlKSON
duslove za maskulinu i femininu inicijativu, odnosno, za izbor drustve-
ПјЬ сЩеуа i istrajnost u njihovom ostvarivanju. Tako је scena spremna
za ulazak u zivot, samo sto iivot prvo mora da bude skolski zivot. Dete
sada mora da potislle ili zaboravi mnoge od svojih пајпеzпiјih nada i
najenergitnijih zelja, dok njegova bujna masta postaje pitomija, а спо
se uti neophodnom sатооЬuzdаvапјu i interesovanju za nepersonalne
stvari. оуо testo zahteva promenu litnosti koja је ponekad suvise
drastitna za dobro deteta. Оуа promella пјје saтo rezultat obrazovanja,
llego i ullutrasnje reorijelltacije, а zasnovana је па bioloskoj (odlaganje
seksualnog sazrevanja) i psiholoskoj сinјепјсј (potiskivanje zelja iz de-
tilljstva). Naime, опе mratne edipalne zelje, kao posledica mnogo sire
imаgiпасiје ј, takoreCi, opijenosti uvесапiП110kоmоtоrпim тоCiП1а,
sklone su da vode tајпim falltazijama zastrasujucih razmera. РОБlешса
toga jeste duboko ОБесanје krivice - jedno cudno ОБесanје, јег опо kao
da uvek podrazumeva da је ОБоЬа poCinila zlocine i dela, koja, па kraju
пајеуа, пе Бато da пјје роСјпilа пеgо Ы to bilo i bioloski nemoguce.
Za razliku od borbe za autonomiju koja је u пајgогеm slucaju
usгеdsгеdепа па uklanjanje [јуаЈа i stoga vise izraz ijubomornog besa koji
Бе пајсеscе usmerava protiv паsrtаја mlade brace i sestara, stadijum inј­
cijative dопоsi anticipatorno rivalstvo s опiП1а koji su tu bili pre пјЉ i
koji mogu tako okupirati Буојот suрегiоrпот opremom опо роlје pre-
та kojem је iпiсiјаtivа usmегепа. Ljubomora i rivalstvo, пеорhоdпi
pokusaji, mada puni оgогсепја, da se гazgгапiCi оЫаБ! пеsрогпih pri-
vilegija, dolaze do svog vrhunca u kопаспој ЬогЫ za poziciju miljenika
kod jednog od roditelja; пеizЬеzan i nuzan neuspeh rada ОБесanја пј­
vice i anksioznosti. Dete Бе upusta u fantazije u kojima је опо dzin ili
tigar, аЈј u Буојјт sпоviП1а bezi prestraseno za goli zivot. Dakle, ОУО је
stаdiјшn straha za zivu glavu, LlkljucujuCi strah od gubljenja (odnosno
kod devojcica uverenje da је mozda уес izgubiJa) muskog polnog organa
kao kazne za fantazije koje su vezane za infantiJno genitalno uzbudenje.
Sve оуо moze delovati cudno Citaocima koji БLl videli saтo svetli-
јLl stranu detinjstva i пisu prepoznavali роtепсiјalпi izvor energije de-
struktivnih паgопа koji se па оуот stadijumLl П10gu probuditi i privre-
IDENТ/TET 1 2тvотю C1КLUS 95
тепо zakopati, kako Ы kasnije doprineli unutrasnjem arsenalu destruk-
tivnosti, spremnom da Бе upotrebi kada ga okolnosti isprovociraju. Ко­
risсепјет [еСј "роtепсiјal", "provocirati" i "mogucnost", zelim da па- .
glаsiП1 kako таЈо toga u оуот unutrasnjem razvoju пе moze biti obu-
zdano i iskогisсепо za konstruktivnu i miroljubivu inicijativu, ako БапlO
naucimo da гazшnепlO konflikte i anksiоzпоsti detinjstva i zпасај detinj-
stva za covecanstvo. Лlј, ako odaberemo da previdirno ili роtсепimо
fепоmепе detinjstva, јЈј da ih smatraтo "slаtkiш" (kada ОБоЬа zaboravi
пајЬоlје i пајgоге sпоvе sopstvenog detinjstva) previdecemo zauvek
јеdал od vеслih izvora ljudske vitalnosti, kao i anksioznosti i razdora.
2
Na ОУОШ stadijumu inicijative cvrsto Бе uspostavlja savest, veliki
upravljac inicijativom. Covek razvija savest saтo kada је zаvisал, ОБlа­
пјапје па sebe Ciпi ga, nadalje, роuzdапim; а saтo kada је potpuno
роuzdал, s obzirom па пiz оsпоvпih vrеdпоsti, оп moze postati neza-
visan i poducavati i razvijati tradiciju.
Dete se па ОУот stadijumu ОБеса пе Бато posramljenim kada је
zateceno, nego росinје i da se plaSi da bude zatеСело. Dete sada cuje bozji
glas, а da пе vidi Boga. Stavise, росinје aLltomatski da ОБеса krivicu cak
i za Бате тјБlј i za dela koja пжо пјје video. То је kaтen temeljac moral-
nosti u individualnom smislu. Лlј Ба stanovista mentalnog zdravlja, то­
[ато istaCi da ОУО veliko postignuce suvise opterecuju preterano пе­
strpljivi odrasli, sto moze biti lose za duh i mогalпоst sаП1е ро sebi.
Naime, savest dece moie biti primitivna, okrutna i beskompromisna,
kao sto to mozemo videti u slucajevima kada deca nauce da sebe
ogranicavaju sve do tacke obuhvatne inhibicije, kada [амји poslusnost
doslovnije nego sto Ы to roditelj hteo; ili kada razviju duboko nazado-
уanје i trajnu оzlојеdепоst zato sto se ёinј da пi sarni roditelji пе zive pre-
та опој поуој savesti koju podsticu kod deteta. Јеdал od пајdublјih
sukoba u zivotu jeste mгzпја prema roditelju koji је sluzio kao uzor i
sprovodiJac savesti, аЈј koji је (па neki пасin) zatecen kako pokusava da
se "provuce", ёinеСј isti опај prestup koji dete vise пе moze da tolerise
96 Еюк Н. ERIKSON
kod sebe. Takvi prestupi su cesto prirodan isl10d postojece nejed.nakosti
izmedu roditelja i deteta. Medutim, oni cesto predstavljaju nepromis-
lјепо iskoristavanje takve nejed.nakosti, sto za ishod ima da dete росinје
da oseca kako se Citava stvar moralnosti пе tice univerzalne dobrote nego
arbitrarne тоСј. Sumnjicavost i izvrdavanje, ротеБanј u kvalitetu "sve
јlј nista" koj i karakterise superego, organ tradicije, Cine moralistii'kog
coveka velikom potencijalnom opasnoscu za sebe i svoje bliznje. Као da
moralnost, za njega, postaje sinonimna sa osvetoljubivoscu i savlada-
уanјет drugih.
Neophodno је da ukazemo па izvor takvog moralizma (koji пе
treba mesati sa moralnoscu) kod deteta ovog uzrasta, јег је infantiJni
moralizam stadijum koji treba proziveti i proraditi. Posledice krivice
koja se budi па оуот stadijumu (izraiene u vidu duboko ukorenjenog
ubedenja da је dete kao takvo ili nagon kao takav u osnovi 10Б) cesto se
pokazuju tek mnogo kasnije, kada se konflikti и vezi inicijative mogu
izraziti kroz samoogranicavanje koje sprecava ројеdinса da zivi prema
svojim unutrasnjim potencijalima, iJi prema тоСј svoje maste i oseca-
пја (а nekada i u геlаtivпој seksualnoj imроtшсiјi ili frigid.nosti). Sve se
оуо, паrаvnо, moze паdаlје "pretel-ano kотрепzоvаti" iskazivanjem
пеиmоrnе iпiсiјаtivе kroz jedal1 kvalitet "vecite akcije" ро svaku сши.
Мпоgе odrasle osobe osecaju da se пјЉоуа vrednost kao ljudi svodi и
celosti па аnа sta rade, јЈј cak па аnа sta се sledece uraditi, а пе па опо sta
jesu, kao pojedinci. Naprezanje koje se kao posledica razvija u пјЉоуот
telu, koje је stalno "и pokretu", sa stalno ираЈјепјт motorom, cak i и
trenucima odmora, predstavlja izuzetan dорriпоs I"azvoju psihoso-
matskih оЬо lј епја danasnjice, о kojima se mnogo diskutuje.
Patologija је, medutim, samo znak da su zanemareni vred.ni ljud-
ski resursi, рге svega, da su zanemareni јОБ и detinjstvu. Opet se radi о
problemu uzajamne regulacije. Лkо dete, koje је sada уеота spremno
da ogranicava samo sebe, moze postepeno da razvije osecanje odgovor-
nosti i jednostavno osecanje za institucije, [иnkсјје i uloge koje се ти
omoguciti da ocekuje svoje odgovorno исеБсе kao odrasle osobe, опо
се uskoro l1аСј prijatno ispunjel1je и posedovanju тiniјаtшпih oruda i
IOENТITEТ 1 2IVOTNI CIКLUS 97
oruija, manipulisanju smislenim igraCkama i и brizi za sebe - i za mJadu
decu.
м udrost OSl10Vl1og plana razvoja leii и time da ројеdinас пјје пј
11 koje drugo угете spl"emniji da иСј brzo i iudno, da postane velik u
smislu deljenja obaveza, discipline i postignuca, а пе same mоСј, и smis-
ји manipulacije stvarima umesto manipulacije lјишта, kao tokom ovog
perioda svog razvoja. Dete је takode nestrpljivo i u stалјu је da kambi-
пије stvari, da se udruiuje sa drugom decom radi konstruisanja i рlanј­
гanја, umesto da pokusava da јт gazduje i da ih prisiljava; SPOSObllO је
i ieli da bude па dobitku kroz odl1oS sa nastavnicima i idealnim рго­
totipovima.
Roditeljima cesto nije jasno zbog cega izgleda da neka deca izne-
nada тапје misle па пјш i vezuju se za nastavnike, roditelje druge dece
iJi osobe koje predstavljaju zaлimапја koja dete moie da dostigne: vatro-
gasce, роlјсајсе, bastovane i vodoinstalatere. Sustiла је и tome da deca
ујБе пе iele da se podsecaju па osnovnu neravnopravnost u od.nosu па
roditelja istog роlа. Опа su i dalje identifikovana s tim istim roditeljem;
аЈј sada traie mogucnosti za prelaznu identifikaciju koja Ы im ргиЫа
ројје inicijative bez suvise konflikta iJi krivice.
Medutim, cesto (sto је izgleda tipicnije za americku porodicu
nego bilo koju drugu и svetu) roditelj moie voditi dete u Ш·ugи, realistic-
niји identifikaciju, zasnovanu па duhu jednakosti kojase moze doiiveti
и zajednickim aktivnostima. U vezi sa nekim dostiinim tehnickim
zadacima moie se razviti druienje izmedu оса i sina, iskustvo osnovne
jednakasti ра vrednasti, uprkos nejednakasti па vremenskam planu. Tak-
УО drugarstvo је trajno bogatstvo пе samo za roditelja i dete, nego za со­
vecanstvo kome је tako Ьоlло potrebno иЫшуanје svih опЉ skrivenih
mrznji koje poticu iz iskoristavanja slabosti zasnovane па prostoj veliCi-
пi iJi vremenskom poretku stvari.
Samo spoj гanе prevencije i ublaiavanja mrinje i krivice kod Ыса
и [атоји, shodno tome i izlaienje па kraj s mrinjom prilikom slobod.ne
sarad.nje Ijudi koji se osecajujednakim ра vrednasti uprkas razlikama и
vrsti,Junkciji ili uzrastu, omogucava тјгоlјиЫуо negovanje inicijative,
98 ERIK Н. ERIKSON
pravog slobodnog osecanja p,.eduzetnistva. Namerno smo odabrali [ес
"RгеdLIzеtпiStvо". Коmрагаtivпо posmatranje vаsрitапја deteta sLIge-
пsе da Је upravo ?"evladavajLICi ekonomski idea1 ili neka od пјеgоvih
modlfikacIJa опо sto se Рl"еПОSl deteru u VIeme kada. idепtifikuјuCi se sa
rorutelJem. ргiшепјuје snove гапоg dеtiпјstvа па tada јо;; maglovite сј­
lЈ еуе aktivnog zivota odl"asle osobe.
Martjivost naspram inferiornosti
1
Moglo Ы se [еСј da se liспо st па ргуот stadijumu kristalise oko
LIvегепја "ја sam опо sto т ј је dato". а па drugom oko LIvегепја "ја sam
опо sta hocu". TreCi se moze okarakterisati sa "ја sam опо sto InOgLI da
zamisli.rn da СLI da bLIdem". Sada moramo da pridemo cetvrtom: "ја sam
опо sto uCim)J.
1 оуај tгепd росiпје тпоgо l"апiје. narocito kod пеkе dece. Опа
zele da posmatraju kako se rade stvari i da probajLI sama da ih urade. Лkо
imaju srece. zive u blizini dvorista ili шјса gde i.rnа zaposlenih ljudi i mnо­
go dl"uge dece svih uZl"asta. tako da mogu gledati i probati. posmatrati i
ucestvovati. dok пјшоуј potencijaJi i inicijativa narastaju i izbijaju. АЈј
sada је угеmе da se ide u skolu. U svim kulturama. deca па ОУот stadi-
јшпu. dobijaju neku vrstu sistematske obuke. mada to пј u kom sluca-
јп пјје uvek u опој vrsti skole koju pismeni ljudi moraju da organizuju
oko ui'itelja оЬuсепih da орisтепјаvајu. Kod nepismenih ljudi mпоgо
se ui'i od odraslih koji su postaJi uCitelji priznavanjem. а пе postavlje-
ПЈет; а тпоgо se uCi i od starije dece. Опо sto se uCi u ргiтitivпiјiт
оkl·uZепјi.rnа роvеzапо је sa ЬaziСпi.rn vеstiпamа tehnologije koje se razvi-
jaju kada dete postane spremno da koristi orude. alatke i oruzje koje
kопstе i odrasli ljudi: dete уеота postepeno аЈ ј i уеота direktno osva-
ја tehnologiju svog рlетепа. Pismeniji ljudi. sa vise sресiјаЈ i zоvапiт
zапi.rnапјi.rnа. moraju pripremiti dete tako sto ga prvo uce stvari.rna koje
ga. pre svega. сiпе pismenim. Tako mu se daje najsire moguce оsпоvnо
obrazovanje za пајуеСј broj moguCih zапiтапја. ~to је уеса specijali-
ЈDЕNТ1ТЕТ I ZIVOТNI CIКLUS 99
zacija. to је cilj iпiсiјаtivе тапје јаsап; а sto је komplikovanija sосiјalпа
геаЈпоst, to је пеоdгеdепiја uloga roditelja uпјој. DakJe. izmedu de-
tiпјstvа i odraslog dоЬа.паSа deca idu u skolu; а опа је kao svet za sebe. sa
svoji.rn сiljеviша i оgrапiСепјi.rnа. svojim роstigпuСi.rnа i гazоСагапјi.rnа ,
Osnovnoskolsko obl"azovanje lјпlјаЈо se izmedu dve krajnosti:
јеdпе koja skоlоvапје pretvara u prosirenje odraslog doba. naglasava-
juCi samоuzdгiаvапје i strogo оsесапје duinosti kada se radi опо sto ј е
[есепо da se шаdi; i drLIge kl"ajnosti koja skolovanje pretvara u prosirc-
пје pl'irodne tendencije u dеtiпјstvll da se uci kroz igru. da se naui'i опо
sto se mora. па пасiп па koji to neko уо]ј. ОЬе metode su ропеkаd odgo-
varajuce za neku decu. а1ј п е za svu decu i пе uvek. Рт trend. kada se
sprovede do klЋјпоsti. koristi tепdепсiјu predskolske i mlade skolske
dece da роstапu sasvim zavisna od ргорisапih duznosti. Dete tako uCi
mnogo toga sto је арsоlutпо псорhоdпо i razvija пероkоlеЫјivо oseca-
пје duiпоsti; ali тоЫа пikаdа песе uspeti da se oduci od опоg пероtrеЬ­
поg i skupog sатооgгапiсаvапја zbog kojeg kasnije moie svoj iivot i
zivot drugih ljudi uсiпiti Ьеdпi.rn. stavise. moze pokvariti prirodnu ze]ju
svoje dece da uce i da rade, Kada se drugi tгепd sprovede do krajnosti.
оп vodi п е samo dobro poznatoj popu]arnoj zamerci da deca vise nista
ne uce nego i (аЈ.;ујm оsесапјimа kod dece koja se mogu izraziti sada poz-
natom primedbom jednog ve]egradskog deteta koje је jednog jutra
strepeCi upitaJo: "Ui'itelju. moramo li dапаs da radimo опо sta hoce-
то?" Nista ne Ы moglo Ьоlје izraziti i'iпјепiсu da deca па оуот LIzras-
tLI уо]е da ih se blago аЈј оd!LIСПО LIpLIti u аvапtшu otk,'ica da se mogu
nauciti stvari kojih se sama nikada пе Ы setila. stvari koje svoju privlac-
nost duguju samoj i'injenici da nisu proizvod igre i fantazije пеgо pro-
izvod realnosti. ргaktiспоsti i logike. stvari koje па taj пасiп pruzaju si.rn-
bolicno оsесапје uсеstvоvапја u stvагпоm svetu odraslih. U diskusija-
та па ovu temu obicno se kaie kako se mora driati srednji kшs izmedu
igre i rada. izmedu detinjstva i odraslog doba. izmedu staromodnog i
naprednog obrazovanja. Lako је [еСј (kao da је (о sasvim zadovo]javaju-
ci odgovor па kritike) kako se рlапiга drianje srednjeg kursa. aJi u prak-
si (о obicno znaci da је kurs mарiгап pre izЬеgаvапјimа. а ne ргivlаСпi.rn
100 Еюк Н. ЕRГКSОN
ciJjevima. Dakle, umesto sto se nastoji sledi ti kurs koji samo izbegava
krajnosti lзkе igre јЈј teskog rada, biJo Ы korisno razmisliti sta је to igra,
а sta rad i tada nauCiti da se odmere i smenjuju па takav п а6п da rad i
igra vode јеdnо drugome. Pogledajmo ukratko sta sve igra moze znaCi-
ti па razliCitim stadijumima detinjstva i odraslog doba.
Odrasla osoba se igra radi relu·eacije. Опа iskoracuje iz svoje геаЈ­
nosti u imаginаl'Ле stvаl'Лоsti za koje је sastaviJa arbitrarna, ајј time nis-
ta manје оЬауешјнса pravila. АЈј odrasla osoba retko moze da izvrdava
i da se samo igra. Jedino Оl1ај ko гаdi moze da se i gга - зkо, uopse, moze
da olabavi svoj takmicarski duh.
19ra deteta, tako, ргеdstаvlја problem: опај ko пе radi, пе П1Оiе
da se igra. Stoga, da Ы biJa tоlегапtnа ргеmа igri deteta, odrasla osoba
тога da smisl i teol'ije koje pokazuju ili da је igra u detinjstvu zaista пасin
па koji dete radi, Јј da se to пе гаСuпа. Nајрорulаl'Лiја teorija i najjed-
nostavnija za posmatraca, jeste da dete јо:; uvek nije пikо i nista i da to
нргауо odl'aiava i Ьеsтislепоst njegove igге . Ргета Spenserll, igга
koristi visak energije kod гпЈаdUl1саdi izvesl10g bl'oja sisarakoji пе тOlЋ­
јн sa11li da se hгапе ili stite, јег to za пјih сinе пјihоvi roditelji. Druge teori-
је kazu kako је igra јЈј priprema za buducnost, јlј пасiп oslobadanja
proslil1 emocija, sredstvo da se nade in1аgiпаI'ЛО olaksanje proslih osu-
ЈеСеЛЈа.
Таспо је da se cesto ispostavi da је sadrzaj individualne igre infап­
tiJni па6п promisljanja о teskin1 iskustvima i пасјп da se povrati oseca-
пје kontrole, sto se moze porediti sa паCiпот па koji тј ропаvlјато,
premisljajuCi ili beskrajno ргјсајнСј, u dnevnim mastanjima iJi snovima,
iskllstva koja su za nas ЬјЈа preko теге. Na оуоте se zаsпivа opservaci-
ја igre, diјаgпоstikа kгoz igru i "play terapija". PosmatrajuCi decju igru,
оЬнсеl1 posmatrac moie da stelu1e utisak о tome sta to dete "p remislja"
i u kakvoj роgrеsпој logici iJi етосiопalпој slepoj ulici је uhvаСепо. Тзk­
уа opservacija, kao dijagnostiCko sredstvo, postala је neophodna.
МаЈј svet igracaka kojima moze rukovati utoCiste је koje dete
uspostavlja, vracajuCi se u njega kada тll је potrebno da preispita svoj
ego. АЈј svet stvari iша svoje zakone: оп se moze opirati preuredivanju
IDENТlTEТ 1 ZrvOТNl CIКLUS 101
iJi se prosto raspasti па delove; moze se pokazati da pripada nekome dш­
gome i da su ga zapleniJi паdтоСпiјi. !gra, tako, moze da zavede dete u
nezastiCeno izгaiаvапје opasnih tema i stavova koji bude апksiоzпоst i
vode iznenadnom prekidu igre. То је kopija sna апksiоzпоsti u Ьнdnот
zivotu i n10ze da sprecava dete da se igra, Ьа:; kao sto stral1 od поспе тоге
moze da sprecava odlazak па sраvапје. Лkо је па taj пасiп dete uрlаsепо
ili гаzосагапо, опо moze da regredira u dnеvпе snove, sisanje раЈса, mas-
turbiranje. S dшgе strапе, зkо је prvo kогisсепје sveta stvari usреsпо i
valјапо vоdепо, ргiјаtпоst usled llрl'аvlјапја igl"ackama povezuje se sa
ovladavanjem kопfliktimа koji su projektovani па svet igracaka i sa llgle-
dOI11 koji se stice takvim оvlаdаvапјет.
Najzad, па predskolskom uzrastu igra lllazi u svet koji se deli 5
drugima. Na pocetku dete tretira druge kao stvari, razgleda ih, паЈесе па
njih, tera јј1 da "budu konjiCi". Potrebno је нсепје da Ы se otkгiJo kakav
se to роtепсiјalпi igгоvпi sadriaj moie priznati samo u maSti i samostal-
пој igri, kakav se sadriaj moie usреsпо predstaviti samo u svetu igl'aca-
ka i таЈш stvaг'i, а kakav se sadl"zaj moze podeliti s dl'ugima iJi im se cak
патеtпuti.
Dakle, sta је iпfапtilпа igra1 Videli smo da опа пiје ekvivalent igri
odraslih, da пјје rekreacija. Od rasla osoba koja se igra iskoracllje sa
strane, u drllgu, vestaCku stvarnost; dete II igri napreduje ka novim stadi-
јнтiша stiсапја stvarne vestine. Nova vestina пјје оgгапiсепа samo па
tehnicko vladanje igrackama i stvarima, опа ukljllcuje i infantilni пасin
vladanja iskustvom plltem posredovanja, eksperimentisanja, рlапјгапја
i deljenja.
2
lзkо је svoj deci potrebno da ih роугетепо ostavite da se igraju
sama (odnosno kasnije u drustvu Iu1jiga, radija, Штоуа i videa koji, kao
i bajke iz proslosti, Ьагет ponekada izrazavaju опо sto odgovara potre-
Ьamа decjeg uma), i јзkо је svoj deci potrebno da sate i da!1e provode u
svojim igrama maste, рге ili kasnije се sva deca postati nezadovoljna i
razocaг"ana зkо петајн osecaj da su od koristi, da su II sta!1ju da паргауе
'Ј4
102 ERrК Н. ERJKSON
stvari, i to dobro, јlј cak savrseno: to је опо sto ја паzivаm osecanjem
maгijivosti. Bez toga, i пајЬоlје zabavljeno dete uskoro се se osecati isko-
riscenim. Као sto dete zna i njegovo drustvo zna da је опо sada psi-
holoski skoro rudimепtаrап гоditеlј i da mora poceti da bude pomalo
гаdпik i potencijalni zаstitпik pre nego sto роstапе bioloski roditelj. S
ројауоm perioda lаtепсiје dete koje попnalпо napreduje zaboravlja ili
jos vise "sublimira" (sto znaCi, kOJ'isti za korisnije svrhe i pJ'iznate cil-
јеуе) potrebu da manipulise ljudima direktnim napadom ili zeljom da
па brzinu роstапе otac ili majka: dete sada uCi da dobije priznanje
stvaranjem stvari. Dete razvija marljivost; tj. prilagodava se neorganskim
zakonima sveta oruda. Опо moze postati revnostan i ukljucen deo neke
produktivne situacije. Dovrsavanje produktivne situacije jeste сЩ koji
postepeno zamenjuje cudi i zelje decjih idiosinkratickih nagona i lјспјћ
razocaranja. Као sto је пеkаdа пеumоrпо паstојalо da dobro hoda i da
dоЬго Ьаса stvari, sada dete zeli da dobro pravi stvari. Опо razvija zado-
voljstvo zavrsavanja posla, пергеkidпоm раzпјоm i postojanom
marljivoscu.
Ораsпоst ovog stadijLlma jeste razvoj osecanja neadekvatnosti i
infeгiornosti. То moze biti uzrokovano nedovoljnim гаzrеsаvапјеm
ргеthоdпоg kопfliktа: dete moida јо!; uvek zeli svoju тати vise пеgо
zпапје; тоЫа је jos uvek radije ЬеЬа kod kuce пеgо veliko dete u skoli;
mоЫа se jos uvek poredi s осет i to рогеdепје budi оsесапје krivice,
kao i osecanje anatomske infегiоrпоsti. РОЈ'оdiспi zivot (u maloj porodi-
сј) mozda ga пiје pripremio za skоlоvапје ili skolovanje пiје uspelo da
podrzi оЬесапја гanјјЉ stadijuma tako sto ispada da uCitelj пе uzima u
obzir пistа sto је dete уес паuCilо dobro da radi. lpak, i tada је dete moz-
da potencijalno sроsоЬпо da se istakne па neki naCin koji је skriven i
koji се se, ako se sada пе probudi, razviti kasno ilј nikada.
Dobri uCitelji, zdravi uCitelji, opusteni ucitelji, опi kojima zajed-
пiса veruje i koje postuje, sve оуо razumeju i mogu da vode. опј zпајu
kako da smenjuju igrапје i rad, igre i uСепје . Zпајu da prepoznaju
naroCite пароге i da оћгаЬге posebne talente. Takode, znaju kako da
svakom detetu dajLl vremena, sta da rade s decom kojoj skola, пеkо
IDENТlTET Ј 2rvOТNl CIКLUS 103
vreme, пiје уипа i vise је stvar koju trpe nego sto LI njoj Llzivaju; kao i sta
da rade s detetom kome su, neko vreme, dl'Uga deca уиniја nego uCitelj.
Dobri roditelji, zdravi roditelji, opusteni I'oditelji, iшајп potrebu
da пјihоvа deca veruju uCiteljLl, а stoga i da iшаји ucitelje kojima se moie
verovati. Nije sada па тепј da razmatram selekciju ucitelja, пјihоvu
ob uku , platLI i status и zajednici - а sve је to od dirеktпоg znacaja za
razvoj i odrzavanje osecanja produktivnosti kod dece i njihove pozitivne
idепtifikасiје sa osobama koje znaju stvari i zпајu kako da.ih urade. Sva-
ki put izпоvа d esavalo se da zapazim kako је LI iivotima пагоi'itо
оЬdагепih i паdаhпutih ljudi neki ui'itelj, пеgdе, Ыо и stапјLl da pod -
stakne рlamеп skrivепоg talenta.
Ovde IПогат samo usput sроmепuti Cinjenicu da su zene glav-
пiпа исјгеlја u osnovnim skolama, јег го cesto vodi konfliktu sa "uobica-
јепоm" maskulinom identiftkacijom decaka, је!' ispada da је znanje fe-
miпiпо, а akcija mаskuliпа. 1 decaci i devojcice mogli Ы se sloziti sa
izjavom Bernarda !)оа kako oni koji umeju, сјпе, а oni koji ne Ulneju,
poducavaju. Selekcija i obLlka ui'.itelja, stoga, vitalna је da Ы se izbegle
opasnosti koj e se mogu dogoditi pojedincu па оуоm uzrastu. Ти је, ргуо,
gore pomenuto osecanje inferiornosti, osecanje da neko nikada nece biti
пј od kakve koristi - problem koji zahteva ui'itelja takvog ьра koji zna
kako da stavi naglasak па ono Sto dete moze, i koji ите da prepozna psi-
hijatrijski problem kada ga vidi. Drugo, postoji opasnost da se dete
preterano identiftkuje sa suvise cestitim uCiteljem ilј da postane njegov
miljenik. Опо sto сето sada da zovemo njegovim osecanjem idепtitе­
ta moze ostati pret-ano Llcvrsceno za to da је оп samo jedan dobar mali
radnik ilј mali pomagai', sto nikako nije sve sto Ь; mogao biti. Тгесе, ро ­
stoji opasnost (vеrovаtпо najuobicajenija) da tokom dugih godina skolo-
уanја dete nikada пе stekne uzivanje u radu i ponos da moze Ьагеm jed-
пи stvar da radi dobro. ОУО је od posebnog znасаја za опај deo nacije
koji пе zavrsava skolovanje koje ти stoji па raspolaganju. Uvek је lako
геСј da su опј rodeni takvi; da mora da postoje i тanје obrazovani ljudi
kao zaledi.l1a za one superiornije; da su trZiStu potrebni, ра cak i da pot-
pomaze takve ljude za mпоgоЬгојпе jednostavne zadatke za koje пјје
104 ERIK Н. ERIKSON
potrebna strucnost. Ali sa stanovista zdrave licnosti (koja, u daJjem toku
izlaganja, mora da ukljuCi i aspekt igranja konstruktivne uloge u
zdravom drustvu), moraтo da razmotrimo опе koji su se skolovaJi
dovoljno da сепе опо sto srecnijiljudi uce da rade, ali koji, iz ovog ili onog
razloga, nisu imaJi unutrasnju ili spoljaSnju podrsku za svoju istrајпоst.
Moze se primetiti kako saт, u vezi sa periodom razvoja osecanja
ргоduktivпоsti, sроmiпјао spoljasnje prepreke, аЈј пе i neku krizu
(izuzev оdlоzепе krize inferiornosti) koja proizlazi iz inventara osnovnih
ljudskill nagona . Оуај stadijum se razlikuje od drugih ро tome sto пе
sadrzi zaтah od zestokog unutrasnjegprevrata do поуе vestine. Razlog
zbog kojega је Frojd nazvao оуај stadijum stadijumom lаtепсiје jeste сај
sto su siloviti nagoni по г тalnо u оуо doba uspavani. Лlј to је saтo zatis-
је ргеd buru puberteta.
S ciruge strane, оуо је drиstvепо najpresudniji stadijum posto pro-
duktivnost ukljucuje оЬауlјanје stvari uz druge i s drugima: ргуо oseca-
пје za podelu rada i za jednakost mogucnosti јауlја se и оуо vreme. Ako
dete роспе da oseca kako је Ьоја njegove koze, poreklo njegovih roditelja
ili сепа odece опо sto odlucuje о пјеgоvој drustvenoj vrednosti, а пе пје­
gova zelja i уоlја da иёј, moze se dogoditi tгајпа steta za osecanje iden-
titeta, kojim se sada тОГаЈll0 pozabaviti.
Identitet naspram difuzije identiteta
1 Decu u оуоте nije moguce zavarati praznim роЬуаlата i popu-
Sa uspostavljanjem dobrog оdпоsа prema svetu vestina i prema
опimа koj i pod ucavaju i s drugima dele поvе vеst i пе, zavrsava se de-
tinjstvo ~ strogom smislu. Р осinје mladost. Ali 11 pubertetu i adolescen-
ciji sva istovetnost i produzavanja оslопјепа п а опо pretbodno ро поvо
se dovode и pitanje zbog Ьгziпе tеlеsпоg rasta koja se meri s опот iz
ranog detinjstva, i zbog роtрuпо поvоg dodatka и smislu fiz icke geni-
talne zrelosti. Mladi ljudi и rastu i razvoju, suoceni s оуот fizioloskom
revolucijom u nj ima, sada su, pre svega, zaоkирlјеп i pokusajima da kоп­
soliduju svoje drustvene uJoge . Cesto пеоЫёпо, katkada morbidno,
IDЕNТ1ТЕТ I ZIVOТN1 CIКLUS 105
preokupirani su svojim izgledom u осјта drugih и poredenju s опim
sto oni osecaju da jesu, kao i pitanjem kako da povei.u ranije odnegova-
пе uloge i vestine s ideaJnim prototipovima danаSпјiсе. U svojoj potrazi
za поvllll osecajem kопtinu itеtа i istovetnosti, пеki аdоlеsсепti se izno-
уа bore s mnogim krizaтa iz [апјјш godina i nikada nisu spremni па
uvodel1je trajnih idola i ideaJa kao cuvara konacnog identiteta.
1l1tegracija, koja se sada odigrava и formi ego identiteta, vise је od
zbira identifikacija iz detinjstva. То је unutrasnji kapitaJ stecen kroz sva
опа iskustva iz svakog sukcesivnog stupnja, kada zпасајпа idel1tifikaci-
ја dovodi do uspesnog usklаdivапја bazicnill nagona pojedinca s пје­
govom obdarenosti i ukazanim prilikama . U psihoanaJizi takvo uspesno
uskladivanje pripisujemo "ego sintezi";ja saт pokusao da pokai.em da
ego vrednosti stecene и detinjstvu vrhune u опоте sto sam l1azvao osecaj
ego identiteta. Tako је onda osecaj ego identiteta stecena uverenost da
песјја sposobnost da odrzi ul1utrasnju istovetnost i kontinuitet (neCiji
ego u psiholoskom smislu) moi.e da se meri s istovetnosti i kontinuite-
tom nei'ijeg zl1acenja za druge. Tako samopostovanje, potvrdeno па kra-
ju svake od glavnih kriza, narasta do uvel·enja da se uce efikasni koraci
ka opip1jivoj buducl1osti, da se definisana !iCl1ost razvija u okviru
drustvene stvarnosti koja se razume. Dete koje raste pri svakom koraku
mora da crpe okrepljujuce osecanje reall10sti iz svesnosti da је njegov
individuaJan nai'in ovladavanja iskustvom uspesna varijanta пасinа па
koji ljudi oko njega ovladavaju iskustvom i uvai.avaju takvu vestinu.
stljivim ohrabrivanjem. Опа mogu da budu pril1l1del1a da prihvate ves-
tacko bodrel1je njihovog saтopostovanja u l1edostatku necega boljeg,
ali опо sto ја zovem l1јшоvirп narastajucull ego identitetom realnu snagu
stice saтo kroz iskreno i dosledno priznavanje stvагпоg uspeha, to jest
postignuca koje u пјшоуој kuJturi nesto zпаCi. S drl1ge strапе, ako dete
oseti da sredina паstојi da ga previse radikaJno li5i svih oblika ekspresi-
је koji ти dozvo1javaju da razvije i integrise naredni korak u svom ego
identitetu, опо се se odupreti zapanjujucom snagom kakva se srece kod
iivotinja koje su iznenadno ргiтогапе da se bore za i.ivot. Zais ta, u
106 ЕRlК Н. ER1KSON
dшstvепој dzungli ljudske egzistencije пе moze da postoji osecanje da
sle zivi bez osecanja ego identiteta. Razumevanje ovoga znaCi i bolje
гащтеуапје пеуоlје adolescenata. naroCito nevolje onih koji пе mogu
da budu prosto "fini" decaci i devojcice. уес оёајпјоо zude za zadovolja-
vajuCim osecanjem pripadanja. bilo u klikama i bandama. kao u nasoj
7.етlјј. јlј u nadahnjujucim masovnim pokretima. ili u nekimadrugim.
То zпаёi da se ego idепtitеt razvija iz postepene iпtеgгасiје svih
idепtifikасiја alј. ako igde сеliпа ј111а razliCitkvalitet od zbira njenih delo-
уа. опdа је to ovde. Pod роуоlјпјm okolnosti111a deca u гапоm zivotu
poseduju nukleus zasebnog identiteta; опа cesto mОlЋјu da ga brane pred
Ыl0 kojim ргitiskоm koji Ы ih terao па preteranu identifikaciju s jednim
od roditelja. Оуо је tesko da se nauci od pacijenata. јег је neurotican ego.
ро definiciji. postao zrtva preterane i/ili pogresne identifikacije sa роге­
mесепim roditeljima. а ta okolnost malu jedinku izoluje i od njenog
identiteta u povoju i od пјепе sredine. А1ј оуо mozemo da proucimo па
deci Amerikanaca iz manjinskih grupa koja пakоп uspesne тalе mаtше
па zасгtапоm i dоЬго vodenom stadijumu autonomije prelaze па пајрге­
sudniji stadijum amегiсkоg detinjstva: iпiсiјаtivu i marljivost.
Manjinske grupe s niiom stopom amегikапizасiје (сrnсј. Indi-
јапсi. Меksikапсi i neke evropejske gшре) cesto imaju priviJegiju da uzi-
vaju sепzuаlпiје rano detinjstvo. Njihove krize nastaju kada roditelji i
паstаvпiсi. gubeCi роуегепје u sebe i pribegavajuCi naglim korekcijama
kako Ы se pribliiili sveprozimajucem. iako nejasnom. anglosaksonskom
idеalu.паргаvе nasilne diskontinuitete; ili gde. zapravo. sama deca nauce
da se odricu svojih culni11 i prezasticujucih majki. kao da је гес о iskuse-
пјјmа i kocnicama u fогmiгапјu liспоsti sto slicnije ameriCkoj.
U celini se moze reCi da su americke skole uspesne u obucavanju
dece predskolskog i ranog skolskog uzrasta u duhtl samopouzdanosti i
preduzimljivosti. Deca ovog uzrasta deluju izrazito slobodna od рге­
drasuda i zaziranja. ргеоkuрiгапа i dalje rastenjem i uСепјет. i поуј111
zadovolj stvi ma druzenja izvan porodica. Оуо. da Ы predupredil0
оsесалје individllalne iпfегiогпоsti. тога da ulij e паdu u "udruzivanj e
marljivosti". II jednakost sa sviша koji se svesrdno ргјјауе za iste vеstiпе
IDENТITEТ 1 Z1vOTNl CIКLUS 107
i avanture II uСепјtl. Мпоgi pojedinacni llspesi. s druge srrane. sada рге­
ујБе оhгаЬгепtl decu iz mesovitih sredina i тоЫа dшgасiјih obdare-
поsti. samo izlazu soku americke adolescencije: standardizaciji indivi-
dllalnosti i пеtоlегапсiјi ргета "razlikama".
NastupajuCi ego i dепtitеt tako ргетОБснје faze ranog detinjstva
kada telo i roditeljske slike dobijtl svoja specificna znacenja. i kasnije faze
kada razne dгustvепе llloge postanu dostupne i sve ујБе prinudne. Тга­
јап ego idепtitеt пе moie da роспе da postoj i bez роvегепја iz prvog
oralnog stadijttma; оппе moze da bude dоvrsеп bez оЬесаl1ја isрunјепја
koje od dоminапtпе slike odraslosti seze dole do pocetaka odojceta i koje
II svakom koraku stvara rastuce osecanje snage ega.
2
Na оуот stupnju preti opasnost dijuzije identiteta. kako I I drami
Artura Мјlега Smrt trgovackog putl1ika kaze Bif: "Prosto пе mogu da
uhvatim. тата. пе mogu da tlhvatim nekakav zivot." Gde se takva dile-
та zasniva па jakoj prethodnoj sumпјi II пеСјјј etnicki i роlпј identitet.
neretko se desavaju delikventni i cisto рsihоtiспi incidenti. Mladi. јеdnј
za drugim zbunjeni nekom pretpostavljel1om ulogom. ulogom koja је
пamеtпutа пеizоstаvпоm stапdardizaсiјот americke adolescencij e. beze
па оуај ili опај паСјп ostavljajuCi skolu i posao. ostajuCi napolju do zore.
ili se роуlасеСј u Ьizагпа i l1edokuciva stапја. Posto роstапе "delikvent".
njegova пајуеса potreba. i cesto njegov jedini spas. jeste odbijanje od
strane starijih drugara. protivnika i sudstva da ga i dalje svrstavaju
pomocu spremnih dijagnoza i drustvenih osuda koje ignorisu posebne
dinamicke uslove adolescencije. Јег. ako se ргаvi1ло dijagnostikuju i tre-
tiraju. psihoticni i kгiminalлi incidenti nemaj\:l u adolescenciji isto fatal-
по znacenje koje imaju u nekom drugom dobu. Ipak. mnogi mladi.
пalэzеСј da vlasti od I1jih ocekuju da budu "protuve". ili da su "nastrani"
јЈј "nedokuCivi". perverzno im udovoljavaju postajuCi ЬаБ to.
Uglаvпоm. опо sto remeti mlade ljude pre svega је nesposobnost
da se skrase s nekim profesijskim identitetom. Da Ы ostali па okupu. опј
se ргјугетепо ргеtегапо idel1tiftkuju s herojima klika i gomile. do tacke

108 ER[K Н. ERIKSON
ocigledno potpunog gubljenja identiteta. S drllge strane, oni postajll
izrazito privr20eni klanll, netolerantni i sшоvi II svojirn izopstavanjirna
onih koji su "drllgaCiji" ро Ьојј ko2oe ili kllltшi, llkЩll Јј talentu, а cesto
i II potpllno пеуипiш aspektima оЫасепја ili gestiklllacije, proizvoljno
odabranih kao obele2oja za pripadnike ili nepripadnike gIllpe. Va2ono је
da se takva netolerancija razume (sto пе znaci i da se opravda ili slldelll-
је II njoj) kao nuzna odbrana od osecanja konJuzije identiteta koja је
пеizЬе2ола u dobll 2oivota II kome se гаdikalло menjaju telesne proporci-
је, kada genitalno sazrevanje preplavljllje telo i mastu svim moguCim
nagonima, kada se primice а ponekad nad mladima i izлuduје intim-
лоst sa supгotnim роl0т i kada iivot pred nekim stoji s lepezom sukob-
ljenih mogucnosti i izbora. Adolescenti u оуој ne1agocli jedni drugirna
privremeno pomaiu formiranjem klika i stereotipizacijom samih sebe,
svojih ideala i svojih neprijatelja. .
Va2oI1O је da se ОУО razume јег razjasnjava privlacnost kOjll proste
i surove totalitarne doktrine imaju za llтоуе mladih iz zemalja i klasa
koje Sll izgllbile, ili gube, svoje gгuрле identitete (feudalne, agrarne,
nacionalne, itd.) II ОУО vreme svetske industrijalizacije, етanсјрасјје i
Ље interkomunikacije. Dinamican kva1itet ЬшпЉ adolescencija, pro-
20ivljenih u patrijarhalnim i agrarnim zem1jama (zem1jama koje se suoca-
vajll s najradikalnijirn promenama u politickoj stгuktшi i ekonomiji),
objasnjava CinjeniCll da пјЉоуј mladi ljudi nalaze uverljive i zadovo-
ljavajuce identitete u jednostavnirn tоtalitаrлim doktrinama о rasi, klasi
ili naciji. Cak i da smo тоЫа prinudeni da ratom pobedujemo пјшоуе
vode, pred пата i dalje ostaje posao da sklopirno mir s оуот ljutitom
om1adinom, ubedljivo irn demonstrirajuCi (svojim iivotom) demokrat-
ski identitet koji moie da bude i snaian i tolerantan, razuman, а ipak
odlucan.
N о, postaje sve vise va2ono da se ОУО razume kako Ы se i neto1e-
rantnosti nasih adolescenata, kod kuce, tretirale s razumevanjem i ириСј­
уanјет, а пе pomocu vе гЬalл ih stereotipa ili zabrana. Tesko је da se bude
tolerantan ako u dubini niste potpuno sigшпi da 1i ste muskarac (јlј
2oena), da li cete ikada da se ponovo sastavite i budete privlacni, da 1i cete
.i
IDENТlTEТ 1 Z!VOTNI CIKLUS 109
1ј
тоСј da vladate svojim nagonirna, da 1i cete zaista znati ko stes, sta hocete
,, da budete, kako izgledate illugima i da 1i cete znati kako da donesete
ispravne odJuke, jednom za svagda, bez obavezivanja sebe prema
\ p0gIesnom prijatelju, seksualnom partneru, уосЈј Јј karijeri.
ј U zem1ji kao sto је Amerika, demokratija postavlja posebne prob-
lете time sto insistira па uradi-sam-identitetima, sргетлirn da zgrabe
\ mnoge pIilike i spremnirn da se prilagode promenljivom svetu пuiпоs­
Ј., ri procvata i propasti, mira i rata, migracije i upornog starosedelackog
2oivota. Nasa demokratija, nadalje, mora adolescentu da pruii ideale koje
mogu da dele mladi raznovrsnog porekla i koji isticu autonomiju u for-
тј nezavisnosti, а inicijativu u formi poduhvata. Оуа оЬесanја pak nije
lako ispuniti u sve kompleksnijim i сепtгalizоvапiјirn sistemima eko-
nomske i politicke огgапizасiје, sistemima koji, ako se prebace па ratno
, stanje, moraju automatski da zапетаге "шаdi sam" identitete тШопа
.,) pojedinaca i da ih postave tamo gde su najvise potrebni. ОУО је tesko za
".~ mлоgе m1ade Атегikапсе, jeI· sve пјшоуо vаsрitапје, dakle i razvoj zdra-
;
ј уе 1icnosti, zavisi od izvеsпоg stepena izbora, izvеsле nade u pojedinacnu
sansu i izvesne uverenosti u slobodu samoodredenja.
Ovde пе govorimo samo о visokirn privilegijama i uzvisenim ide-
alima nego i о psihoJoskim nu2onostirna. Psiholoski govoreCi, postepeno
јасапје ego identiteta је jedina zastita kako od anarhije nagona tako i od
autokratije savesti, !о jest, nemilosrdne hipersavesnosti, koja је u odra-
slom coveku unutrasnji reziduum njegove гапiје пегаvnоргаvnоsti pre-
та roditelju. Svaki gubitak doiivljaja identiteta izlaie pojedinca пје­
".
l govim lјспiш konfliktima iz dеtiпјstvа - sto se moie, npr. videti kod neu-
[ои iz Drugog svetskog rata, medll muskarcima i iелamа koji nisu mogli
da podnesu opste [етесепје svojih karijera, kao i razne druge pritiske u
ratu. Nasi protivnici, сјпј se, оуо razumeju. Njihovo psiholosko rato-
уапје sastojise u odlucnom ргоduiаvапјu opstih uslova koji јт dopus-
taju da indoktrinisu соvесапstvо unutar svoje orbite sa jednostavnim а
za пјш, ipak, nesumnjivo efikasnirn identitetima klasne borbe i пасјопа-
S Na zidu jednog kaubojskog kafea па sirokom Zapadu stoji izreka: "Nisam опо
!to Ы trebalo da Ьudе Ш 1 nisam спо sto cu biti. зlј nisam ni спо sto sam bio. '1
 ,,
;,
I
110
ERlK Н. ERIKSON

lizma, ргј сети znaju da su i psihologija i ekonomija slobodnog predu-

zetnistva i samoodredenja nategnuti do taCke рисanја u uslovima dugog
i iscrpljujuceg bladnog i mlakog rata. Р!-ета tome, jasno је da тогато
da uloiimo sve пароге da nasim mladim тuskагсiта i zenama pruzi-
то орјрlјјуа i иуегlјјуа оЬесanја mogucnosti za РОпоvnо posyeCivanje
iivOlu za kakav su ih i ргјргетаЈј istorija оуе zemlje i njihovo vlastito
detilljstvo. Medu zadacima пасјопаЈпе odbrane оуај пе smemo da za-
Ьогаviшо.
Govorio sam о odnosu ргоЫета роуегепја i autonomije ргета
pitanjima Уеге i nezavisl10sti odraslih " radu i gradanskom zivotu. ,,
Ukazao sam па уеш izmedu osecanja inicijative i vrste poduhyata koju
odobrava ekonomski sistem, i izmedu оsесапја marljivosti i tehrlOlogi-
јј neke kulture. Tragajuci za drustvenim vredl10stima kojima se vodi
identitet, covek se suocava s ргоЫетот агistоkгаtiје koji u najsirem
mogucem smislu podrazumeva иуегепје da su па vlasti опјпајЬоlјј i da
vlast Llljudima Iazvija опо sto је пајЬоlје u njima. Kako se пе Ьј izgubili .
\
'I cinizmu i apatiji, mladi ljudi u potrazi za identitetom тогаји da u .,;
nekom trenutku smognu da se пУеге da Sll Оl1ј koji uspeju time preuzeli ј

i obavezu da budu пајЬоlјј; to jest, da budu оlјсепје ideala l1асјје. 1 u оуој

zemlji, kao svakoj drLlgoj, јтато опе tipove uspesl1ih koji postaju
сјl1јспј predstavnici "ргivilеgоvапе pozicije", "sefovi" depersol1alizo-
Уanе таSiпегiје. U kнJtLlГi u kojoj је l1ekada vladala vrednost samostal-
nog ргоЫјапја pOSebl1Ll opasnost dOl1osi ideja о siпtеtiCkој licnosti: kao
da уј jeste опо kako mozete da izgledate da ste, јlј kao da ste ОПО sto
moiete da kupite. Оуо moze da se predupredi јеdiпо ротоси sis tema
obrazovanja koji prel10si vredl10sti i сЩеуе koji odlucno streme iZl1ad
pLlkog "fuпkсiопisапја" i "davanja gоd. iпе" .
Napomena
AFEKТIVNO VEZIVANJ E
T7ks.tove sam ро redosledu njd.havag pristizanj-a razmenjivaa
sa SVlffi ucesnicima ave nase rasprave. Yj ~e njih u.kljuc ival0 se
u гэ:sргаvu ponovo ро drugi put. Nek.i su , cak, pokusali da
паргаvе i sintezu nase rasprave.
1 najzad, kada su svi tekstovi ЬШ рхеШ m.nот, zapiuo Nova teorija о poreklu covekove osecajnosti
sam 5е kako је najbolj e da ih daт. Mogao saт da pokusam da
паргаујш neku podeLu ро teoretsk.im opredeljenjima јН raz-
matranim temama. Ali, postojala је opasnost da оУзkvо pred- Tekst R ene Za~oa koji је posluzio kao osnova za "ima-
stavljanje izgleda tendenciozno. ginarn(,.u< raspravLl .
Tada saт 5е odluci.o ,а najjednostavnije res8nje: objavlji· Retko se desava da neki поу,ј dogaaaj, nova ideja ili
уаЫ tekstove ро redo51edu ро kome sam ih dobijao ('5а izuzet·
kom p rvog Harlo uvljevog tek5ta koji daje tuшасenје i dopunju· сinјепјса d obiju revoloucionarni karakter u psillologiji.
је опо s to sam rekao о nj egovim radovima; stavio sam ga Verovatno је to zbog toga sto је originalnost kod
Odrnal1 za »istorij ske паротenе« B.olbij.a). Ро OVOJD redosledu psihologa toliko .иоЫ Сајепа da Ы bilo koga vi';e uzbu·
је napravljen i sadriaj . Ја se nijednog иепиtkз msam uklju-
civao u diskusiju. divala. То је mozda i zbog toga sto SL1, оЫспо, zaista
nOva shvatanja i сјпј еniсе poz:nate samo mаЈоm Ьтоји
strucnjaka i koje ovi, znajuCi јm vrednost, dugo ispitL1jU
рге nego sto ih saopste. Ро pravilu, геуоlисјје u psiho-
logij; S1.1 mјгпе i шэk геtnе, daleko od senzacionalizma
koji se .i zdaje za nauku .
Utoliko рге iznenaduje naLlCni dogaaaj о kојеш zelim
da govorim. Nije rec ni о diskreciji laboratorijske сј­
пјепјсе, nј о drskosti naLlcne dоktгШе. Rec је о doga-
аај1.1 kao поуој teorij i koja је nastala па ОSПОVL1 pre-
сizпш cinjenica i koja upLlcLlj e па drLlge Сinјепј се . Jos
Llvek nepoznat siroj javnosti, оуај dogaaai је l.l decjoj
psi'h ologijti poljL1lj ao vodece ideje. U ргvош redLl, to је
I
• cinjenica do koje SLl doSli psihoanaliticari, ali Оni koji
SLl - LI svom nastojanju da se strogo prid.rZavajLl ро­
smatranja i verifikovanja bez ust1.1paka - spremn i da
napuste tradiciona lne psihoanaliticke modele.
А SVL1 tLl Ьиги izazvala је najbanalni.ia сinјепјса, оы­
сап izraz meaLl tolik im d1-ctgim: afektivno vezivan;e
(L'attacl1ement). Uznernirenje koje је izazvano uto liko је
уесе јег se tii'e naseg saznanja о пајгапјјеm periodLl
detin j stva , јег пат otkriva stvarne korene covekove
osecanjos ti i uspostavlja davno prekinut1.t i zanemarenu
veZLl izmeL1Ll detinjstva zivotinje i coveka.
}6 1 Porcklo ~oveko ..·C' osecajnos ti
17 60
 l' Ovde тј se .samo Р,? s,:bi патесе ,-,рогеаenје sa па­
Lспот ге,:,ОlиОIЈ ОТ;; kOJa Је pod uticajem teorije еуо­
]Н';IЈ!;' k~aJem рюslоg veka ozna6i1a гоаепје geneticke
РSlћо]оglЈе: а па осlгесеп пасјп i korene рsШоапаlizе.
Роsmаt.t;ЋПЈе sasvim mаЈе dece i Zivotinja nedvosmisle-
п? ијЈНСllJе па po:",,:zanost psihickog sa njegovim blolos-
k~m kогешт_а~ . .аН. ,sto,.tako znaci i radikalno napusta,
ЛЈе шtГОSI?еkС;IЈе. 1 SIUZl kao osnova za пе тanј е ra:di-
~alnll krltlku рО.Јша svesti. Posle dщ;:оtгајпоg rascepa,
~OJ~ s~ уеСјm dеlо:п d~guje frojdovskoj metapsihologi-
Ј 1 I П1ешm. te?re~s.anJuna О nesvesnom koje postoji
sап:1O kod IJudi, СIЩ se da се izmirenj e psdhologije zi-
vо~пја i ,decje p~iliologije ...rasprsiti rnltologiiu nesves-
no~~ . kao st? .J e.~JЉo,:,a ГШll]а veza, od рге jednog veka ,
srllSlla 5јЈI ГЈ!lsllсь. Шlt о svesti.
, lzuzmemo]j dug period sazrevanja ideja, sve оуо ро­
се!о Је 19~8. g?dme [и ?,:ed nasim vratima, 11 Engleskoj,
рге nego. 5tO. се zаћvаtrtl SAD. Od tog datuma, afektiv-
п?т vеZl.vаПЈН .Ј е p05veceno vise dela - od naucnih do
dzершh Izclanja, а i ve6i Ьгој clanaka. Dok se sve оуо
dogada!o ,_ уес!па fгапснskih рsЉо!оgа пlStа о tome пјје
znala, а cHta!l su i nasi psihoanaliticari. Koliko znam'H
vr.:eme susreta . u Lill1, роvоdош Dала Udruzenja za па­
НСПСI pSl11Ologl.JL1 za francLlsko govorno podrllcje, sep-
tembra 1970. godin e. jedini Pl1t ј е ovo рНапје javno iz-
neto u referatll belgijslcog рsЉоanаlitiсага, Fransoa Daj-
kегса. )
З
TJostalom. Dailcerca је zestoko парао jedan
fra11Cl1ski kol",ga, frojdista , osporavajuCi mll pravo da
se posle ovakvog referata naziva рsiћоапаlitiСагеm .
Vгеп: е се ргеsпditi ko .ie u uraVl1 i da li се teorija
О a\ek~VТ\oI? vezivanjl1 znacioi posmrtno slovo psiho-
anallzl 111 'nЈ":ПО dГllgо гоСепје . U svakom slHcajH, ро
тот mlS lЈ еп1l.l, пјје гес пј о .k akvoj оЫспој i eresi iИ
dv-orskoj revoll1iciji 1I frojdovskom carstvi.l. КаСЈа bih СI
[аЈсо sto уегоуао, пе bih dozvolio sebi da ?;ovorim о
tome . Nalazimo se Ll dоmеШl с.јпјепјса i ideja <!соје ј е
mO~l1ce proveriti. Upravo te јсlеје i сinјепјсе zelim da
"taknem Ll оУоm prvom СlanЈсп . Videcemo kako је па­
stao ..рОјаm afekti"no~ vezivanja, па kakvim se ';osma-
tгаПllm:1 ~cmetj i i kakvi su еksрегimепti па osnovu nje-
3.1 ,>OiJ.iekat afektLvnog vezivania: posrednik izmedu deteta i
sгеdlПе~(. Izda·t u mз.tеr i јаНта sa kongresa u Lilu ko ji su stam-
тшпi 1Ј осl пз.slоvоm Ј>МШеu et Developpement«, Pariz, Р. U. F.,
[972.
18
ga nastali, zatim koje d ruge modele d ec.jeg ponasanj a
zamеПЈUJе, па koja od r.anijiJ1 razrnis!janja p o d seca i
potvrcluje ih Ј, najzad, u Јсоје od osnovnih kategorija
zadire, zаћtеvајuсi пјјћоуо ргеiэрitivапје.
AFEKTIVNO VEZIVANJE ЈЕ PRIМARNA POTREBA.
ONO NIJE NT REZULTAT ZADOVOLJENJA
POTREBE HRANJENJA NI MAJCINE NEGE
Ројат afektivnog vezivanja је toliko оЫсan (а njemu
srodni izraz >юdпоs-ртеmа-drugоm« toliko pLlta predla-
gan da se пјјmе iskazLl svi psihic1..ci рогетесај ј i ned-o-
staci) da moze izgledati clldno pr,ikazivati ga kao n edav-
по otkrice, ра jos nepoznato i пергЉvаСепо. U stvari,
Опо sto је novo u оуот pojmu, sto iz оsпоvа menja na-
se sа2шапје о гanот detinjstVl.l, о prvim karacima de-
teta u Zivot, ра prema tome i njegove prirode па samim
росесјта, zapravo jeste priznavanje potrebe za aiektiv-
niYl1 vezivanjern kao prirnarne cinjel1ice, kao sistema ko-
јј пјје stecen.')
1 kod паllспikа i kod оЫспЉ smrtnika do ovog
otk'r ica vJadaJo је misJjenje da dete iz oisto biolosko g
stadijuma prelazi Сl statlls drllstvenog Ыса llсепјет,
koje је vise ili тanје 11s10vljeno sazrevanjem. Ргета
tome, па psiholozima је da objasne kako se postepeno
llspostavlja ргуј odnos sa Clrll?;im, ргуе socljalne veze.
Tako Sll, па ргјтег, МНег i Dolar II Social learning and
imitation (»Socijalno llсепје i oponasanje«) (1941), а
Mi sen (Mllssen) i Konze (Сопgег) СI Child Developemel1t
and personnality (»Razvoj deteta i licnost«) (1956) sma-
tra11 da se етоој опаl па zavisnost odojceta ргemа тај­
сј objasnjava sеkLшdагп>m potkrep!jenjem, zadovolja-
уапјет osnovnih f.izioloskioh роиеЬа, kao sto SH glad
i "еа. Fizicka zavisnost та!о ро mаlо stvara psihickll;
povez ivanjem majke sa zadovoljavanjem fizioloskih ро­
treba emoc,onalno se izgradLlje psiholoska potreba za
dru~im.
Frojdovska teorija koristi ocig!edno is ti model: па­
goni ;таји za cilj zadovoljenje, razresa vanje ,napetosti.
4) Izt";:l7.i p"i,,'aral1 i sеkundаl'Ш'l pozajmljeni su iz teo.rije
llcenja. ne oznac".V;:ljll ћгопоlо ski redostecl, ne odnose se, ni Је­
dan ni clrugi, пз neki period zivota. Pt'im ~lt"a је sklono5t i1i
reakoija koia пз st зјс ШtfОl7оmnо, а sekun(lamo о по sto j~ iz~
ve,leno (i7 [н,јт~гпе skl0поsti. peimitivnog sistema u ргосеsu
иСепја).
'. [9
OCigledno, ako se radi о nagonima za samoodrZanje,
sredstvo, objekat za postizanje tog сЩа је hrana. Меаи­
tim, 5tO ј е majka ta koja pruia оуај 'o bjekat odoj-
cetu, Опа је ta koja се и frojdov!1kom srnislu pos·tati
objekt. Upravo ovde dolazi do izraZaja рој ат anakli-
ze (Anlehnung па nemaCkom, e.tayage па francuskom i
anaclitique па engleskom).
Zadovoljenje potreba za hranom ргасепо је jednim
drugim zadovolj enj em koje је и pocetku samo uzgredna
dobit, »гааanј е zadovoljstva« ') Na taj naCin se оуо
drugo zadovoljепје, libidinalnog karaktera, oslanja па
zadovoljenje potrebe za hranom : оуо prvo zadovolje-
пје obezbeattje опот drugom erogerui izvor (usta) i
njegov objekt (grudi). Ubrzo .. . »се se potreba da se
ponovi seksl.lalno zadovoljstvo odvojiti od potrebe za
I1гапоm« ' ) Objekt lјиЬауј се se kasnije roditi iz seksu-
alпоslЛ, kao sto se sеkSLшlпоst rodila па osnovu funkci-
onisanja telesnih aJktivnosti kroz anaklizu i Sltprotstav-
lјanј а .
Sta се ostati od svih оујћ teorJjsk.ih konstru.kc;ja
Frojda i billeviorista ako је dokazano da је veZlvanJe
primarni Еепотеп, sto se u anglosaksonskoj termino-
logij i naziva primarпi nagon (primary drive)?
U svakom s1ucajtt, ргЉуасепа kao kategorija osnov-
nљ Ыоl05юl1 faktora, afektivna vezanost dobija па1.lСrn
stat1.lS koji шkаd d osad пјје јшаја.
NEZABORAVNI SUSRET DECJE PSIHOLOGIJE I
ETOLOGIJE 1958.
1ma vise od proste ko'incidencije i radi se о kon-
vergenciji koja пат dolazi iz daleka - iste 1958. go-
Јјпе Ыlа S1.l stampana dva сlаnkа па ist1.l tem1.l, koji се
dovesti do оЬпоуе razvojne psillologije : clanak Н . F.
Harlolla p od naslovom: ,.Priroda ljubavi«7) i clanak
Dzona Воlb јја о prirodi veze sa mајЈсоm')
Нагl01.l је amепсki p s il1olog koji se specijalizovao
za iZtlCavanje mladih гezlls-mајmlша . ВОЉј је engleski
5) СЕ. lermi'rui etayage (na'S tanjanje i anaclitiqL1e (anaklliza)
Рsih оапаlitiсkо Џ1 recniku Laplansa d Pontalisa СР. U . F.) .
.) S. Frojd, Stand-Eilit, London, Hogarth Press, VII, 182.
7) »Тће nature of love«, Атег. Psychologist, 1958, 13, 673-685.
8) »ТЬе nattlre od child's tie to 11is mоЊег« (»Priroda de·
te tove veze s majkom«) , I at. Ј. Psycho-anal., 1958, 39, 350-373 .
20
psiћoanalitiCM- koji је postao poznat ро iГadovima о ро­
гетесајјта kod deteta liSenog шајсinе ljubavi koji su
nastavljali put koji је trasirao Зрјс.
U sv·om c lanku iz 1958. Нагlо1.l ро prvi put otkriva
da zadovoljenje potrebe za hranom pri uspostavljanju
afektivne veze izmeau majke i deteta ni и kom Б11.lсај1.l
пе igra primarnu шоgн koja ти se оЫспо pr1pisivala.
Vec kod novorodenceta najranijeg uzrasta potreba za
kontaktom i traienje тајсinе blizine idu ispred gladi.
Od samog гоаепја lјиЬау se пе I1гаni iskljuCivo mle-
kom. Da li se оуо otkrice do koga se doslo posmatra-
пјет majm1.tlla moze ргiшепјН i па dete?
U Буот clanku iz 1958. ВОЉј пе роminје Нагlouоу
clanak te ргета tome пе Zl1am koj-i se od оуа dva
clмtka ројаујо prvi. SLlstina Bolbijevog rada је u tome
5tO је napravio pregled psilioanalitickih radova о ргј­
rod; veze deteta i majke i 5tO је podvrgao kritici i рге­
vazisao opstepriznate teorijske postavke. Оп пајрге
ргоисауа Frojdov razvojni pltt: Frojd se dosta kasno
dotakao ovog ргоЫета (1926); ;deja da su sve kompo-
nel1te libida prvenstveno a1.ltoerotske, izuzev kratko-
trajnog perioda Ll kome ora\ni stadijum ima za objekt
тај сј пе grudi (dojke), predstavljala је smetnju ; оп
dosta sporo, korak ро korak, dolazi d o saznanja о su-
stinskom znacaju prvog vezivanja. Da li је ikada do-
" ао u iskusenje da izvrsi od!LtCn1.l revizij1.l svog 1.Iсепја?
ВоlЫ пе zeli da da odgovor. Medutim, kod autora сјја
Sil saznanja о detetu rezultat neposrednog ртоисауanја
(kao sto su Мејaniја Кlајп, Margareta Rible, Tereza
Benedek, Rene зрјс) ВоlЫ otkriva ocigledne protivu-
recnosti izmedu njihovih apstraktnill deklaracija koje
i dalje poCivaju па t eoriji sek1.tlldarnog »nagona« (drive)
i njiJlOvili empirij skill posmaJtranja. Najzad, kod
psjћoanaliticara madarske skole (1. Негтan, Mikael i
Alisa Balint) u idejama koje su ovi autori zastupali u
periodu izmeёiu 1930. i 1940. godine, оп otkriva prvi
jasni nagovestaj rюvе teorije koju se etolozi potpuno
nezavisno od ov·oga izgradili i isprobali')
u 9) U okviru tradicije van Fl"ojdove ~kole susrecemo istu уо ­
decu (еотјј и о »sekundi1rnom nagonu« (»drive secondai.re«) ri iSlU
preeutnu nedorecenost ki10 i u frojdovskom ucenju. Mekobi
( МассоЬу) i IVlasters (IVIOlsters) пэ.ргаvili su detaljan pregled га­
dova пеfгојdоvskiћ ) tеогеtiсаlЋ исепја « pod naslovom »Veziva-
пје i zavisnost« (Attachement and dependancy«) u J\'[anual of
l:hild P'ychology (Ed. Р. Н. Musscn, Nc\v YOl·k, 1970).
21 e~
 u Cla!nku iz 1958. godine B olbi пе izlaze svoj stav.
Оп se патесе kao zakljucak njegove kritike i slican
је stav:t.t шаёlагskih .J?s.ihoanaliticara i stavu etologa.
Goclinu dana kаSПlЈе u svom izvestaju па XXI те­
dunar1Odnom kongresu р sihоапаlit·iёarа Bolbi obrazlaze
sv,?j~ поvо shvatanje. lO) Tako, da Ьј sto Ьоlје istakao
s t.t stшsku ргоmепн оуе orijentacije predlaze da se od-
Ьасј izraz emocionalna zavisnost sa svim onim sto se
pod ovim izrazom podrazumeva i da se zаmепi izrazom
vezivanje (artachement) .
. и. stvari, izraz еmосiопаlnа zavisnost niје samo des-
kпрtivan, defi.n.isan Ј е kao sekl1ndarni nagon (drive),
kao potreba koja se stice zbog povezanosti sa redukci-
јот . ргirnатпil1 nagonCl, оп је оsпоvа svil1 teorija о
»socIJalnom
. . иёеПЈи « (lеагniпg social) . S drLlcre strane ,
е
оуаЈ lzraz oznacava s,ituacijLl iz регsреkti vе deteta, пје­
govo stanje nezrelosti, еvепtuаlпо jednLl crtu karakte-
га: оп пе pod.razl1meva odnos sa oclre ёle nom osobom'
to је >>objektalni odn os« па koji se ovde gleda па jeda~
u sko specifican п аСin .
.. ~ојаш ve~ivanja rt.tsi sve to. Vezivanje oznacava spe-
с,Ьспи afektlvnu veZLl јеdnе indiv.idt.te s drt.tgom. Ро
p.ravll-Ll, ргуо vezivanj e је za majku, аlј moze da bLlde
р гас enо vеzivапјеш za clгugе osobe. Kada se jednom
uspos tav.i, оуо. ;teziva!nje је р о svojoj prirodi иајпо.
Na nJ ega пе LltlCU, kao kod zavisnosti , zahtevi odreёlene
Ш) Оуај i~vestaj је ЬЈО objavljen па francuskom jeziku u
Re~e Fгащ:",,~е de Psyc~analyse (1970, str. 623-631) pod na.s1o-
уот. »Еtо l оglЈЗ 1 razvo] оЬ]еkJtаlщћ оdпоsа«. Као sto i sarn
n:.lslov . kaie, pozi~ax:je па etologijLl је posebno vazno i ВоlЬј
ра, I?rvl. put sроmШЈе Harloua. Ali, izgleda da 5U ga najvise Шt·
SРlпsаLi К. Lorenc li R. Hajnd (H ind) . Mozerno da pomenemo
kao mal1.L zgodu da је Bolbi SUS1'e t ao Lorenca cetiri godine
~a:stopce. ( 1953-1956) па kolokvijt1mima па kojima sam i ја
l~ao s.~ecu da u':e~tvlljem i па koj em se па interdisciplinarnJ.m
dlS!сllS I Јзmа okllplJalo dvadesetak ps.ihologa, еtоlоаз, fizio-
loga, kib~rne~cara, а i Pijaze, Margareta МJid, GreJ Valter,
~eNalan.fI. ~щksоп ... Spre m an sam cla poyeгujeт da је U оуат
LZLlzetnom ,Izazo vu doslo uglavnom do рrошепе kod Bolbija, а
verovaLn~ 1 do no y~. etape u teut-iji Pijazea (Piage t). No. to ј е
druga рпСа. ~aterlJali sa koiokvijLtma ЫН su objavljeni u 4
toma pod na.Zlvom »Diskus ij e о razvoju deteta« (»Discltss ions
ОП Chtlt1 Devel0pe ment «, Ta vis kok publicarions. London 1956,
1956, 1958, 1960). Samo је prvi (от ргеvеden па francuski:
»Rasp.rave о psi11.o1oskom razvoju deteta« (» Entretiens sur Је devc-
loppemnet psychologique de l 'enEant« Neuchatel et Paris De-
lachaL1X et Niest16, 1960). ' ,
22
Si tl1aCIJe . Опо пе predstavlja пшпо nezrelost. 1 najzad ,
sto је najvaznije, u etoloskom kontekstu gde se najpre
ј pojaV'io, izraz vezivanje podrazumeva odreёlenu neuro-
fiziolosku struktur.u , samosvojnu i stаlпu teznju za
uspos tavljanjem odnosa s сLrugiш.")
PSIHOANALIZA BEZ LIВIDA
Dakle, raskid sa starim modehma ј е okoncan. Za-
ћуаlјајнСј поуоm modelu па svetlost dana izbijaju по ­
уе Cinјеniсе, mnoge teorije pos tajLl izlisne kao, па ргј­
тег, pretpostavka о »libidinalnoj Ьагјј егј« ili опа о
»signall1 anksioznosti« koju је Frojd stvorio da Ы пј о­
те objasnio osecanje straha kod deteta svaki put k a da
ga majka ostavlja.") U stvari, ako iшаmо razloga da
уегијето, kaZe ВОЉј, »da su sistemi instiktivnih ге­
akicja vezani za тајёin'и licnos t ргirnатпј« , u (от slu-
сајс, bilo kakva prepreka t.t пјЉоvоm fuпkcionisanju
izaziva strah, »svako razdvajanje dozivljava se kao
o pasnost sama ро sebi, а аl агтапtnа i intenzivna kao
i Lt sl'Llcaj u lisavanja hrane«, te ртета tome пет а ni-
kakve potrebe za t eorijom ро kojoj ј е odsustvo majke
signal opasrlOsti lisavanja hrane Љ, tacnije геёепо, zbog
traumatizt.tjLlceg psihickog dozivljaja 'koji је rezultat
prekomernog nagomilavanja naclrazaja (Ьгапе za libi-
do) zbog nezadovoljenja fizicke potrebe za ћгanот.
Меаиит, spor niј е do krajaresen . Godine 1959.
Bolbi ј о!; t.tvek t razi resenje u nekoj vrsti kompromisa
koji nas toji da t.tspostavi izmeёlLl ћгапјепја i CYralnog,
s jedne strane, i odnosa aEektivnog vezivanja, s druge
s trane. Оп пе odbacuje odlLlcno ideju da огаlпј siшрtо­
тј, pLltem s imbolic/ce zamene, izrazavaju dinamizam od-
nosa u celini : deo predstavlja сеШПl1, prst koji dete
11) Na temL1 razgranicavanja z n acen ja оуа tri izraza: objek-
talnog odnosa, zavisnosti ,i aEeki tvnog vezivanja Меп D_ Ejnsvort
је оЬјауиа izuzetan pregled literature: »Objektalni odnos, z:1vis-
nost i vez.ivanje: teoretska postavka о оdпоsu deteta i majke«.
Chi1d Developement, 1969, 48, 929-1025. Isti :шсо, је оуај ( ео­
I"ijskl ргikaz dopun!o prikazom astra.z.ivanja: »Razvoj vezivапј з
majke i deteta« (»The deve10pement of I nfant-Mother attac11e·
ment«, Revie\v оЕ Child Develop ement Rs, 1970, sveska 3.
'Ч Teol-ija о libidLnalnoj barijeri koju је stvorio i iz iozio
Fгојd II svoja T,·i eseja (1905 . prevod, P ariz, Gallimal"d. » Id~es«
1962.) i teorjja о »s ignallt anksioznosti« u » In ћi bi cije. si.mptomi
i stгаh« (» [nhibitions, symptome et angoisse(, 1926, novi prcvoJ.
Pariz, Р. U. F., [965).
sisa је simЪо] majke ili bar majcinih grudi. lVlcdutim,
kako . ОЬЈЩ;?-Iti оуе iste simptome (sisanje paloa, preko-
mегш ареш) kada se јауе i kod majmuncadi simrpanza
, mladih 7ezus-majrnuna odvojenih <:d majke? Tesko је
p.ovelo~ati da Је 1. kod т~Jтиna гес о simbolickoj ak-
tlvnostl. Za ВОЉIЈа Је JOS uvek tesko da роуегије da
se deca. ponasaJLL kao mаЈтuш. Dakle, оп се zbog dece
JzgradJtl 'ргеtрс:>stаvlш ро kojoj se oralni simptomi то­
gu klasif"kovatI и dve grupe: simbolicl~i i lшо kod тај-
muna, iпfга-simЬоliС.ki. ' bi.li Sl1 pod jakJm 11tiskom da postoje ponasanja koja
Medutim, preokret, koji је ВоЉ; pokrenuo i sam
:,brzao, odvuci се i njega samog јо!; dalje; dalje nego
sto J~ verovatno mogao i da pretpostav.i па pocetku.
Опо stc:> Је hteo da sacuva iz vernosti kOjLL ni sam sebl
ШЈе РГЈznауао ili iz navike, slabo odoleva novim lekci-
Јата kOJe ти daje iskHstvo i паmесе loaika. Prihvata-
јнСј cinjenicll da је veza s majkom pri;;'arna а пе se-
kundагпа, оп је па pocetkLL mis li-o da izvrsi samo is-
pravku i dopunu psihoanaliticke konstrukcije . Ali, de-
ыlо se da је srusio jedan od nosecih stubova te kons-
ti-Llkcije .. !,osledice оуе prvobilno zamisljene ispravke
psJhoanalltH, kog .нСепја ocite su Сl njegovom delu Ve-
ZLvan;e L gubtlak ("Attacheme~t and Loss«) koje se ро­
JavI10 deset .godina kаSШЈе, tJ. 1969. godine. U ovoj
knJJZ.', kOJ ll Је JZdao Institut za psihoanalizLL, kod ovog
alltola, kOJJ Је zашешk ргеdsеdшkа Britanskog psiho-
analltlckog dПlstvа, пеша пј роmепа о nesvesnom П!
о nagonu, пј о l.ibidLl . Rasprsila se celokupna frojdov-
ska теtарsihоlоgiја. lЗ )
PUTEVI JEDNOG OTKRICA :
UТISKIVANJE 1 POSLEDICE
LISAVANJA МAJCINE LJUBAVI
. Koj.im pLltevima Se dos lo dovde? Na koji пасin је
рпргсmапо Llspostavljanje spone izmea11 psihol ogije
deteta ranog. Ll"rasta ј. etologije i kako је iz оуе spone
nastala teoГlJa о afekttvnom vezivanj11?
13) »Attachement and Los~«, tom 1. »Attachement« , London,
т,hе Hogarth Pres~ and Insl t,ut ОЕ, Psycho-Analysis, 1969, str.
4.8. U odпosu па clanko lZ 19,8-19,9, ovo delo se odlikuje по
samo паРLlstаПЈеm uobicajeo.ih рsшоanаlitii:kiћ pojmova vec i
рс (оте r::\zr:LC:tltje kibеrпеЫёku teorij~l ponasanja vez.ivanja:
ј)а control ti1eory оЕ :lH:lchement behavlour« Тот II је izasao
1973. . ta., Ј . сотр. physio. Psycho l., 1959, 52, 68-73).
24
Psihoanaliticar.i i drugi psiholozi imali su mпogo,
i previse, ideja i sistema. Etolozi su odbiU d a -ih јтај11.
Ш, Ьаг 11 pocetku. Nj ihova jedina ЈОеlја bila је d a по­
vi na6in posmatraju ыуоtinје koje slobodno zive Ll
ргiгоdi, tj. 11 prirodnim uslovima zivota, va:n zooloskih
vrtova i labora toгi ј а.")
PosmatrajuCi tako рЬсе, pIlimati i drнge sisare nika-
da n.isu misШi da fizioloske potrebe zivotinja јеdinо
odreduju primarne sisteme ponasanja. Ва;;; naprotiv,
SLl manје ili "ise nezavisna od fizioloskill роиеЬа i da
је njihova funkcija izrazito socijalna: osiguranje uza-
јаmniЬ kontakata i saradnje s drugima. 1. Ьауес; se od-
nosom mladunceta i njegoVlill roditelja, nijedan erolog
пјје prihvatio teorijLl 11сenја iLi teoriju о sekLmdaтnom
nagonu.
Tako је, sto se etologa йсе, siruacija bila jasna:
mogli su da posmatraj11 - петај.иС; sta da zaborave,
da izgraaLlj11 - пemај11С; sta da rLlse.
Sto se tice psillOloga, nista znacaj.n o se пјје dogo.
dilo, nije imalo sta da se uradi sem da se fraziraju i
doterujLl formwacije, јег se nastojalo da se ostane pri
objasnjenjLl koje је bilo opstepriznato. Вј10 је уеоrnа
таlо ili skoro nimalo empkijskih istrazivanja.") Оуај
primer jasno pokazLlje kako neka vodeca teorija moze
da иЫје svaki istrazivaclci dLlh.
Mec1L1tim, kod psihoanaliticara koji se bave РГОLlса­
уanјеm deteta ranog 11zrasta, polaze6i od рогетесаја
o doj ceta izazvan.ih razdvajanjem od majke, povecava se
14) Novo, ali пе i naivno gledanj e . Etolozi ovde igraju ulogu
revnosnill. darvinista. Novina u пјјЬоуот gledanju sastoji se u
tome sto пе posmatraju ZiVOtinjll kao izolovanu dndividuu, ve~
и njenim odnosima sa ostalim zivotinjama i и precizno defi·
пisапоm ekoloskom kontek.stu .
15) U svom izlaganju teorije иёenја primenjene u галат
detinjstvu (»The Dev. ое Social Attachement d.n infancy« - »Raz-
voj socijalnog vezivanja u detinjstvu«, Monog. res. in chi ld devel.,
1964, 29, по 3) Н. Rudolf Stafer (Rudolph Schaffer) i Pe~i Е.
Emerson (Peggy Emerson) isticu оуај nedostatak empirijskih
i"traiivanja, izuzev dva, relativno novijeg datнma, onog У. Brek-
Ыlа (Bl"ackbill) (»Extinct.ion оЕ the smiling response in infants
as а function оЕ reinforcement« - »Gasenje reakcije osmeha
kod odojcadi u fиnkciji remma potkrepljenja., ChJld. Devel.,
1958 29 115-124) i onog Rejngolovog, Gevircovog i Rosovog
(Rh~ina~ld. Ge\virtz, Ross) ())Social cond.itio.n.ing оЕ vocalizations
iп Ње ~ infant« - »Socijalno uslovljavanje vokablzacije odојсе­
25
 Ьгој posmatr,,:,ja j)osledica raskida veze sa mајkоП1 а
poto:", 1 гаZПlls1Ја:'.Ја о pravoj prirodi ove veze U 1 ili nog vezivanja, LlOcenil1 kod zivotinja, moze da bude
Је .c1ta:, шz Jstra2avanja koja se vezLlju _ .. ' \~ о osmeh, dakle, istraZivaoi su skoro sirom sveta iznova
5Р1са 1 u koja ј е direktoo Ыо U!kl'uce za Iте . епе pokrenuli starJ ргоblеm osmeha u svetlu поуе ргеtро­
nego sto је postao zacetnik te . . Ј ып k' .ВоlЬЈ рге stavke i fu nj enice koje, d osad neprimecene, izbija}u па
zivanju.16) ОГЈЈе о е tlvnom уе-
s vetlo dana. P rvi »signifikantni« osmesi pojavlj1.1j1.1 se
Verova:tno ј е d . . mnogo гапјј е nego s to ,s e mi.slilo 1 ргасепјеш nj.ihovih
сај strucn ' ak k', а se razmen.a ldeJa i uzајamп.i uti-
ргеоЬгыаја mnogo se Ьоlје moze razumeti па koji se
Vinjstva i JoThih k~!' se Ьа;,е ,~UCavanjem covekovog de-
па6јп p sihicko rada па osnovu fizio loskog, kak o se 1.1S-
Silа kroz ЬГОјпа pieJl~~':,jvaJLl d:.tinj stvo ZivoDinj a УГ­ postavljaju veze i komuniJkacij e рге izgraaivanja Ыlо
dLlgom i strplj'ivom an 1'- а 1 prozlmanJa Ј da se samo kakvog postoja:l1og »objekta«, рге fiksacij e za izabra:nLl
р . k ' . . а lZOill mogu razluciti.
а lра , СШl т! se da . osobu; kako ponasa.nje koje prari osmeh istovremeno
izdvojiti dva "s tosmern a ;~t lZ ~vog prJt:J?kitanja mogu spada, zbog svoje dvostruke w oge (organske i socijal-
e tologa tema uti.skivan·a а, v~ vo есе. teI?e: lюd пе), i 1.1 domen emocija i и domen saznavanja; ka:ko ј е
Нсага ·tema gubit ka уе ze1 s, тщ а kOkdот. рsI!юlоgа 1 pSlhoa:nali_ оуај primaJ:'l1.i sistem reagovanja, ovo sredstv o veziva-
D а kl е , polazeci od оуе dv пја, istovremeno i zavisnost .ј oruae postepenog razvo-
dva dОЛ1enа istrazivan'a .e.osnov.ne [еmе, od оуа ја a LltOl1omije.
sno llkrst~, ~'
<""Је puteva.
Ј , РОСШЈе prava razmena odno-
Gotovo 1.1 isto vreme u SAD-u " Engleskoj citava рlе­
Е tolom SLl se d ali па d . jada еюlоgа prihvata se iZLlcavanja posledica odvajanja
сај е kod m ladllncadi ZlV.5t?S~O а posmatraJLl рогете­ kod mlad·ih sisa:ra . Bilo da је 1'ес о jaretu ili rnladom
tifikovali kod dete<ta Н 1 ШЈ а Jc~Je Sll .pslholozi .i den- rezlls-majmunu, gubita1< majke izaziva, 1<ао i kod de-
drugi etolozi [о сin~) ;гdou ,тНI'га SjYlca (uostalom i
ь
uslovima posto Ј'е ге' , о •. mnogo o lJ e kontrolisanim
teta, рогетесаје koji Ll odreaenim Llslovima mogLl da
postanu пероугаtnј. Posebno se uocava da kod malib
d a ta I( d а ' l.'zaZove prekid " оv ZlVОLЩЈamа . ' daJ'e s е ЬI· II za- rezusa, koji SLl пагауп о vise proucavaThi, ra.zvoj р оге­
da ро zelj i varira tra' . ez~ Sa таЈ kom s mog1.1cnoSCu тесаја сисЈп о podseca па s indrom koji је opisao Spic.
'" . < ЈanЈ е , щtепZItе t razdvaJ'aoJ'a
'" to se t· 'h . . . Na osnovu ovoga moze se геа da је dovo ljno jasno
Ьаг пеkЉ о~еп .~1 оапаlшсага i dгugih p sjhologa, ili Llkazano па [о сЈа se dete vezLlje za majkLl јlј svOjLl
lј LU'odeni siste;i,i' г~~c~~C ~ ~a se pitaju пе postoje okolinu aoalognim ili slicnim mehanizmima koje otkri-
s lstemi koji osiguravaju .' e teta, а posebno takvi у аm о kod Zi \юtiпја; а da kidanje ove veze, nedostatak
tem uspostavljanj e veze ~,mагшm I a1.1tonornruim ри­ majcioe IjLlbavi , izaziva kod zivotinje p orem ecaj e slic-
fenom.enom utiskivanja llO~en:gaf<~~m, ,уо analogiji sa пе ј[.ј analogne опјта koje роzпаје шо k o d deteta.
1 1 " d Рџlса.
Јес Пl 1 1'1.1"'ј dosli su d с 1~ . Dakle, doslo је do spoja sa svim опјm sto iz njega
Decji psiholozi s"u iz'" ш' о о е"'lvашh rezultata. proistice. Ра ipak, to пе znaci poistoveavanje coveka
odojceta ko' .. "га. 11 pretpostavkLl da је kod sa zivo tinjom . Р ојауот govora dete se 06igledno zau vek
, Је ПlЈе 1.1 stanJLl da s нh t' k
sto t o сјПЈ таЈј геzLls-m . . ': уа 1 za r:'aj -,и kao rastaje od svojih ll1ajmunskih rodaka . C:ak i и [okн
kvockLl, glavni motorni aJ'fUn ['Ы da Ј е pratl kao РЈlе najranijeg cletinjstva razlike и morfologiji, motorici,
е CVlva еnс p onasanja afektiv_
brzini ras ta (а da i пе govorimo о razHkam,,- и p ogledLl
16) Kod Renea Зр'с 'd" sгеdiпе) niposto пе dozvo ljavajLl poistove6ivanje cove-
objavLjenih па fra.ncu~kа Vl. et! Jedan od njeSovih prvih clanaka
str.): -Kada odojce jz~w Ј;'''''';: u 1пЕарсе (1948, Ьг. 5, '373-391 ka i mајmllЩl. Ali, тога se ipak prihvatiti kao solidna
vid~ sinteze ) De La naissanc аЈ и«. DJegovo рosl еdпје delo 11 i vrlo гаZLшmа pretpostavka, 5 obz irom па s licnost
reC l), Pat1iz. Р. и. F. 1968. е а 1а рагоlе« - »Od rodenj a do геаgоvапја па koje smo Llpr,,-vo Llkazali i па bliskll
Kod Dz. ВоЈЬјја па иа k . srodnost neurofizio loskog substrata, da neki modeli џ­
men'ta1e«), »Мајсјпа' ljuba n.cus от: »SOLnS matemels et sante
l
nografij a О. М. S. 195 1 С' 1 menta П? zdr:avlje«, Zeneva, шо. vOlinjskog ponasCl11ja va ze i za rzajranije LtzraSle deteta.
nette, Pari!z). ' , 1 ponovno lzdanJe kod izdavaca Ar- Оо рге nekoliko godina se verovalo da SLl dгаше, ko n-
flikti i poremecaji dete ta ranog uzrast,,- osobenost lj ud-
26
27

ske vrste. M~. sa~a. "пашо da to пјје tаkю . Dugo se
У 7 :0уаlо da :"':'0t:nJa ?:ola~j п.а svet sa gоtоviш rese-
ПЈ~ша zahvalJuJucl svoJl·m шstшktiша, а da covek то­
га sve da исј ОSli~ fu-nkcionisanja fizioloskih aparata.
~an:"s se. zna ~a Ј.е оуо. kat~goricko эuргоtstаvlјanје
шstlnktа 1 исenЈа, ZlvоtШЈе 1 ooveka sasvim poaresno
1 o,?veku i .Uvotinji је sko,:o uvek potrebno ~cenje:
!аасе й~. duze; 1 kod ~edn?g 1 kod drugog postoji veCi
•11 шanЈ1 ЬГОЈ ur:oaenih Sls~еша reakcije i pretpostav-
lја se da se aktIVlranJe oVlh sistema i kod jednoa i
~~d drugog .vrsi u odreaenim kriticnim periodima. SLt-
~tша svega Је ~ostojaD)~. oyih . sistema, da је vezivanje
jedan od ОУlћ Slstеша 1 СШЈешса da оуај sistem, otkri-
ven kod Zlvо,tШЈе, postoji takoae i kod coveka.
ОО HIDRODINAMICKOG DO
KIВERNEТICKOG MODELA
ZahvaljLtjllCi istоvгешепо сiпјепicаша koje su ро­
smatral, .etolozl 1 razvoju fiziologije izgraaen је поуј
energetskl model ponasanja.
Int<;resantno је паротепиЫ da је prvi stvoreni то­
del k?Jl Sll predlozili vгlшпsk:i strucnjaci etologije, Lo-
гепс 1 TII:bergen Сll svојiш сlanсiша оЬјауЈјепјт izme-
аи 1935. I 1950), iznenaaujuce podsecao ,па frojdovsku
[еогаји nagona: гес је о hidrodinamickom modelu i1i
modelu »rezervoara energije«.
РО tom modelu, specificna energija svakog instink-
[а nagomllava se kao u nekom rezervoarll sa 1spusnim
ye';tllom .• Kada ргшsаk poraste, clovolj-na је odgovara-
Јllса draz-slgnal da Ьј se ventil otvorio i da Ь,ј doslo
do . reakcIJе. N,.ecLI waziti u finese. ovog modela koji
llklJLtCllJe. mnostvo fнnkclOnalruh шvоа i па [от ргin­
CIPLl objasnjava sve vrste akNvnosti.
Iпtегеsant:,о је istaCi ргјУlаспи тос Ovoa modela
za vellkl ЬГОЈ )?sihoanaliticara koji Ll пјети "otkrivaju
samo razradeI1'lJu formll Frojdove osnovne ideje: libi-
dшаlпа ~nerglJa nastaje iz pritiska koji tezi da se os]o-
bodl. PГltlsak. Је pracen nezadovoljstvom, dok osloba-
ё1аПЈе od pГltls,ka dovodi do zadovoljstva . 1 оре! s ve iz
pocetka. Као 1 u тоЈеlll koji пат predlaze Lorenc
porast tenZlj<; 1 етосјја objasnjava se па principLl ро:
stepenog РUnЈеПЈа rezervoarra.
28
I tique, 1961, 633-649.
\
Mec!ut,im, etolo2'li koji su posebnu paznju posvetili
izucavanju Ыпјепјсе, koje su opovrgle is·u viSe' lери pSi-
hoanaliticku konstI'UkcijLl, napustaju svoj hidгodinamic­
k:i model i tim svojim potezom navode »s\'oje saputni-
ke« da napuste frojdovsku teoriju nagona .
U stvari, moramo priznati da prema sV'im teorija-
та, а i mјmо njih, oslobaaanje energije пе znaci оЬа­
уеznо i prestanak ponasanja; па рriшег: seksualni akt
пе iscrplj-uje obavezno "еlји, а јо!; manје lјиЬау .
Jedan psihoanaliticar, Sarl КаиЕтan, о ovom pita-
пји izvodi s]edeCi zakljucak: »Вгојni рг.imегi dokazuj.u
da najve6i deo ljudskih ponasanja пе prestaje izvrsava-
пјет odreaenog akta уес, nasuprot, prisustvo odreaene
situacije deluje stimwativno ... bezanje prestaje ako
progonitelj ode . " рЈас ЬеЬе prestaje kada se majka
pojavi ... ptica пе gradi gnezdo ukoliko уес ima jedno,
а gradi ga ako јој ga је neko poruSio . . . !rod рЫса koje
osnivaju рагоуе mnogo рге kopulacije udvaranje рге­
staje kad је раг zasnovan itd.; dakle, оуа posmatranja
пе Ьј mogla da se objasne Lorencovim hidrodinamickim
modelom, а i nijednim drugim modelom zasnovanim па
ргјпсјРll da se pokretacka snaga oslobaaa izvrsavanjem
odreaenog akta ." Naprotiv, оуј modeli 11 savrsenom
,и skladLl sa mehanizmima fidbeka koji Sll opisani u
kibernetici. ' ')
Kibel'neticke ideje. skoro neizbezne pocev od sezde-
setih godina ovog veka, dolaze u ргауј momenat kao
alternativa za hidrodinamicki model. Meautim, опо !Но
је zaista поуо i sto је otkriveno zahvaljujLtci dosad пе­
priznatim i пероzпаtiш сјпјепјсата, to је saznanje о
нгоаепот sistemll reakcija; sistешu koji se aktivira za-
hvaljLljuci mеhапiZШ11 u kome dejstvujll unutrasnje i
spoljansnje drazi: kibernetika st11pa па scenu da Ы
objasnila kako se оуај mehanizam zallstavlja delova-
пјет drugog, s1icnog mehanizma; опо sto је za nas
ovde уaZnо to је sto mozemo konstatovati da оуај поуј
model objasnjava llspostavljanje afektivl1'ih veza; od
posebnog teorijskog znacaja је to da је prastara pret-
postavka о psihickoj energiji koja tezi jednom сјlји
17) Neke teorijske impUkacije, izvedene па osnovu proucav:l-
пја ропаsалја Zivotinja koje mogtl dopDineti formtilisanju kon-
серсјје instinkta i nagona (iz1aganje па ХХl rnеё1unагоdлоm
kongresu psiћoanaliticara, 1959), и: Revtle fraIl<;aise psychanali-
29
66
odbacena kao izli5na . Sadasnja teorija prevazilaz i SL1·
kobljene i k omplementarne teorije mehanizma i vita·
lizma izmedu kojih se stalno grcevito vrtelo Frojdovo
istrazivanje.'~
Kiber.neticke ideje pr051e su svoj гахуопјј put i и
svom poslednjem delLl ВОЉј Љ i dalje razraduje и
pokusaju ~a прmа objasni razvoj i orgarnzovanje afek-
tlVnOg vezlvanJa Ll toku ргуе dve godine detetovog "ј­
vota. U prvoj verziji svoje teorije (1959) ВОЉј navodi
p~t oblika ponasanja (sisanje, zagrljaj, plac, osmeh, a:k-
clJa pracenja) lюјi гanЈје ili kasnije ut·icu па afektivno
vezivanje. U ВОЉЈј еуој knjizi i-z 1969. godine ОУm pet
oblika ponasanja zadriavaiu i dalje svoj znасај, аlј
pretpostavka dobija поyu formLllaciju: и periodLl od
9 do 18 meseci оуј оЬНсј formirajLl sis tem ravnoteze
inregLllacije сјјј ј е c ilj da se detetLl obezbedi blizina
mај.!<е . Kiberneticka teorija ропаsал i а afektivnog vezi-
уаПЈа (control theory of attacl1emel1t beha"iour) је sa-
vrsena illlstrac ija napLlstanja ili Ьаг prevaz:ilazenja опо­
ga 5tO se naziva Frojdovska »ekonomska« tacka gledi5ta.
PARADOKS DVA EKSPLlКAТIVNA NACELA:
»SEKSUALNOST« KOD LJUDI 1
»LJUBAV« KOD :1:IVOТINJA
Froj-d ро lшsаvа da, pomocLl seksLlalnosti i kroz
preobrazaj libida, objasni dLlbinske slojeve ljudskog ро­
nasanja. Etolozi, pak, posmatranjem ptica i sisara, ot-
kпvајu da је afektivno vezivanje, potтeba za neznoscu
i afs?1Lltna pot-reba za ljubavlju osnova ponasanja zi-
vоtШЈа.
Na taj пасјп su nase pred5tave о covekLl i 2iV'otinjj
grLlbo ргоmепјепе. Da li se moze гесј da su etolozi,
u potrazi za znacenjem, podlegli izazovLl antropomo-r-
fizma i da рsЉоапаlitiсагi, и traganjLl za prirodom koia
је sakrivena iza maski, sublimacija i l"lipokri-zije СЈУШ­
zacije, zapadaju Ll sLlpTotnLl zamkLl redLlkcionizma (5УО.
18) . Е . From I?r:ime~uje da se hidrodin.amicka teoI1ija zasniva
па рОЈт1.1 nеmаstlпе 1. da опа kroz Frojdovo иёепје odrazava
o(ire~enu socijalnu si.tuaciju: ))Опа polazi od pretpostavke da
sve cov~kove t~Znje. k.a zadovoljst,,·u proisticH iz potrebe da se
~sl0~9dl mLlсшh pr1tlsaka, а пе da је zi:ldovoljstvo fenomen
~Obl~lj3 koje t~zi ve~em in~enzit~tu ј РГОttllЫii\fзпјu ljudskii1
lsku::;tava«. »Кпzа pSlhoan::tll·zett. (,.L::1 crtse de 1::1 р~vсhзпаlis е{(
P"l"is, izct. Лпthl'ОРОS, 1971, stT. 63). - '
30
denje coveka па zivotinju) i coveka vide ka:o divl ju zi-
votinju, kao .golog тајmunа«? U stvari, и cemu је
ilLlzija? 1 bilo gde da је, и сети se zapravo sastoj-i?
Govore6i о lј,иЬау; zivotinja, Konтad Lorenc је dao
opise koji ро svojoj preciznosti. ро nastojanju da se
svako panasanje stavi и smisaoni kontekst otklanjaju,
ро тот misljenju, svaku SLLmllju па antropomorfizmu.
Еуо nekoliko iz:voda sa stranica koje Lorenc posvecuje
[јиЬауј cavki, te vTste pt-ica koje је sa posebnom paz.
ајот proucavao:
. Kada ka zem da se cavka-muz;ak zaljubio и zenku-
·cavku nije уес о antropomorfizmu jer upravo ро nа­
cinu zaljubljivanja mnoge vise vrste ptica i sisara ро­
nasaju se kao liudi. Kod cavki se takotl.e desava da "е­
lika lјuЬа" dotl.e .kao udarac groma« ( ... ) Nasuprot
preclrasudama da и ljubavi i Ьуасnој zajednici zivoti-
nја preovlat1.uje »bestijalno«, tj. grubo seksualno, t'r eba
istaci Cinjenicu da bas и zivotu Zivotinja и kome vaznu
ulogu igra ljubav i ЬуаСl1а za;ednica. ,'erel1istvo tl sva-
"от slucaju prethodi bilo kakvom fi z ickom sjedinjava-
11ји. Cavke uspostavljaju vereniStvo и prole6e koje prvo
dotl.e posle njihovog roctenja, ali sposobl1e 5U da pos ta-
lIи roditelji tek l1ared11og proleca (ovde sledi dug opis
IIdvaranja muzjaka i odgovora zenke па nje~ovo udva-
уаnје, а zatim opis zivota и »Ьуасnој zajednici).
Par izgrat1.uje cvrstu ЬоуЬеnu zajednicu i sto su nez-
niji ;eda'1 prema drugom, to su grublji и odnosu pre-
та drugima. Muijal, daje zenk i sve sto nаје od hra-
l1е, а zenka prirнa ova; dar ponasa juci se kao bes po-
тосnо ptice ( . .. ).19} Najve6i izraz zenkine neznosti је
bistanje glave nјеnо? dragog ( . .. ). Ova neznost se nе
uтаnјuје sa godinama "е6, naproti1l, uve6ava kroz dugi
period uzajamne vernosti. Cavke " stvari zive dugo, sa-
19) U drugom delu, pod nazivom »Аџеsiiа« (»L' agression«),
u poglavlju pod nazivom .Veza« (str. 181"-234) , definisanoj kao
ponasanje koie objektivno znaci uzajamno vezivanje, Lorenc
nastoj.i da pokaze da kod odraslih ptica postoje veze bez seksu-
i1lnosti i seksttalnost bez veze, jednom гесј razdvajanje seksu-
alnog nagana i 1iubavi koje је cesce i izraziti је kod mllzjaka
nego kod zenki. Uocavaju se, kaie оп, prava prijateljstva izme-
du zenki i m'u zjaka koja петај и ~ista z~.iedn.icko sa st;:kslI.alni~
odnosirna. ))Bdeti nad gnezdom 1 setatl таlе SLL naJuzvlSenljl
dozivl.iaji u kojim<l је da1eko izrazitija emociona1nost i леzпоs~
леgо u ljbavnoj predigri јН u samom <lktl1. Ovde ak~vn~st~
rnnogo viSe doprinose intJimnos.ti i prij<ltel.istvu izmed:u јеd1111п
, Гo~go s~ksl1atni akt« (Pariz, Flаmmагiоп, 1969).
31
то nesto krace od ljud. Ako se ima u vidu Ја иsро­
stavljaju verenicke odnose u prvoj godini tivota, da
sklapaju Ьуасnи zajednicu, ako tako mogu da ka'i.em,
ve6 и drugoj godini zivota, njihov hrak traje n eo hicno
dugo, duze nego kod ljudi. ZJ )
Suvise ljudski d a bi bilo istiпitю? »Suvise ljudsko«,
odgovaтa Lorenc, gotovo је uvek »pre-ljudsko«, tj. опо
5to пат је zajednieko sa vi5im zivotinjama.
Iznenaduje nas ova eavkina ljubav jer Неј па nasu,
podseca па .n eznost deejih ljubavi i rada se тпоО"о pre
fi",i6ke zrelos ti . '"
Qvo r,adanje ljubavii - neznosti рте fiziekog sjedi-
najvanja, posmatrano kod Zivotinja, је od sustinskoO"
zпaeaja za ,na's . 1 јо;; јеdnа еinјепјса koja јо;; vise i;
tiee nasu sHCnost sa eavkama': mlada zaljubljena eavka
ponasa se kao dete. Naravno, vero\'atno се reCi psiho-
ana1iticari роЬогпјсј dobrih starih vremena, decja seksu-
alnost postoji mnogo рге роlпе zrelosti. 1, dalje, ova
ргјса о eavkama је prica о zenki i mazjaku. То је hete-
roseksHalna ljHbav. Dakle, seksllalnost postoji .
Qstaje јо!; da se vidi, а to је тоЫа i frojdovsko
queastio vexata, sta upravo ",пасј »seksualnost« рге bilo
kakve "еl је za fizJckim sjedinjavanjem, posebno kada
је гес о Zivоtiпјаrnа.
Jedini пасiп da se па ov,o pitanje odgovo.ri је da
se otkriju, ako је to тogнce, koreni ovog Ijllbavnog
ponasanj.a i da se vidi da lј је гес о seksuahlOm па­
gonu ili , песеrn sasvim drugom.
Наг; F. Нагlои је verovatno jedan od autora koji
su se naj"ise bavili proucavanjem ovog pitanja, posma-
tranjima i eksperirnentima koje је v1-sio па rezнs-maj·
mиnimа. Ali, mogli bismo da nabrojirno dvadesetak
drugih aLltora koji su se bavili i2Lt~avanjem dшgih
vrsta i koji Sll dosli do istih rezнltata kao i Harlou.
Clanak HarloLla, za koji srno rekli da predstavlja
znacajan datllrn н istoriji geneticke psihologije, Ыо је
objavljen pod naslovom Priroda ljub avi (The nat=e
оЕ love). Njegovo izlaganje 1970. godine па kolokvijH-
20) Del<? је prevedeno i kod nas: К. Lorenc: »Agreslja«. Вео­
grad - РГl т. ргеу.
~l) Autor ovde skrece paznju па Сinјетси da sve vidove nez-
nos.ti. kod zivotinj a i ljtldi рогеш sa ponasanjem svojstvenim
detLnJ 5 tvu.
32
\
шu C.N .R.S. u Paтizн preds tavlja sintezu celokнpnog
njegovog dela i nosi naslov: Ljubav stvorena, iz~?lje:
па i ponovo nadena. Zasto је potrebno toli.lю 1stlcatl
ljubav? Naucna koketerija? МоМа ima i toga . UЬеdеп
sam da пјје sve н [оте.
Vec smo rekli da је Ню:l'ои otkrio da se kod ЬеЬе
ГezLIs-mајmun а potreba za ћга.nот rado zrtvнje potre-
bi za kontaktom s majkom ; da ovaj kont.akt obezbedLl-
је zadovoljstvo i sigttrnost koje se пјсјт п е mogu za-
rneniti i da је to skoro neverovat>no эпаzпа i trajna
emocija. Misleci па OVН еrnосјјll На'Гlои govori о lји­
bavi, dok ВОЉ ј, opisujuci пјenе rnehanizme, koristi ор­
reznji izraz vezivanje.
U svoj<im eksperimentima, koje је toliko puta ро­
novio i do tancina razтadio, Harlou је па stotinu na-
сiла ispitivao ргјmатll vamost, snagu i zivotnll potre-
Ьс, ove ljllbavi. Dajuci rnladuncettl majmuna »zаmе ш.L «
rnajke, оп ј е eksperirncntalno ukazao па presudni zna:
сај kontakta (krzno, top].ota) u Od.n~Sll па аkпvпоs.tl
vezane za dojktl i glad; posmatrao Је p os ledlce kOJe
nastajtl kod odojceta lisenog majke i opisao lIZajarnno
d elovanje ova dva ргуа sistema IјLtbavi, ljtlb avi deteta
ргеmа mајсј i rnajke ргernа detetll. U поујје vrerne је
угМо posmatranja о tome kako ljubav deteta moze da
izleci rnајlш od пјеп е rav.nodusТlosti.
Оуо poslednje posmatranje zasltlzuje cla se za tre-
l1utak zadrzimo па пјеrnа. HarloLl је rekao da је ne-
s Llmnjivo tesko odvojiti lјиЬау majke od ljubavi dete·
ta јег Stl »majka i dete vezani kao Laokon i njegovi
sinovi«. Sreca Јсојн odojee oseca zbog rnajcine ыzinee
nagoni ga da se јо;; cvrsce ргјрјја tlZ пјепо tel0, а
majka sve cvrsce grli svog rnalisana: zadovoljstvo .se
па taj паCii.n lldvostrucLlje. Qvo se desava Ll поrmаlшrn
situacijama. Meautim, sta se dogada sa аЬnогшalпоm
majkorn? Na ргјmег sa zеnkош koja (zbog pos ledica
totalne izolacije kojll Нагl0и vestacki stvara 1I ekspe-
rimentalne svrhe) nije nikada upoznala rnајсјпн ljubav
niti bilo kojLl dntgн vrstu nezn 05ti? 1:enke - »51.го':ј·
с ј « , k",ko ih Нагlос! naziva, ostaju ravnodusne .а ргј­
s ustvu muzjaka , а kada postanLt rnajke (vestacktm ор-
10divanjem) пе prihvatajLl svoje mladLlnce ili sc gntbo
ponasaju ргета пјemLt, ра ga cak i ubijaju ako se па
njih пе pazi dobro. Na svoje veliko ~Го~пааепје:, HarloLl
је Lttvrclio сlа se mladLlnce пе odbtJa od maJke zbog
3 Рщеklо co\'eko .. e osc~ajnoi Li 33
 -
оујЪ udaraca niti obesll:rabruje: репје јој se па lеаа,
pokusava da uspostavi kontakt sa пјеПЈm trbu.hom,
?n1dima, bori se iz dana и dМl, iz sedrnice и sedrnicu,
lZ meseca и m esec. 1 јо ;; jedno iznenadenje: тајОИlа
ravn odllsn os t i grubost popllstaju i od cetvrtog meseca,
Ll vecini s lucajeva, pabeda је izvoj evana. KOfi'takt је
llspostavljen. Majka, па odreden паСјп zavedena od
strane svog deteta, biva izlecena od svoje »рsШоzе «.
Уесјпа ovih паs ш majki - »siгосiса «, kaze I-IагlОll,
,та drugo ili t rece mladunce. Опе kod kojliЪ materin-
ska osecanja bivaju ргоЬ.иаеп а zаЪvаlјuјuCi naporima
prvog mladunceta i II kontaktL1 s пјјт ponasaju se vec
sasvim adekvatn o sa sledeCim mladuncetom Ыlо od
samog njegovog rodenja ili nakon kratkog 'vremena«o
Gledano sa clete tove strane, ova posmatranja uka-
zujll па primarnost lјиЬауј, па neLlgasiv11 potreb11 za
vezivanjem. . s ka da па seksLlalnos t gleda kao па oSl1oVl1i i Lшivег­
Gledano sa strane majke - siroceta, ova ista ро­
sma tranja llkaz11jll da ј е afektivno vezivanje prvi Llslov
onoga sto се kasnije biti seksllalna ravnoteza i soci-
јаlпа prilagodenost. Najzad, l1el1Oticna рsшоtегарiја
kojLl dete izvrsi 11 odnos ll па m a jku - s iroce ukazLlje
јо!; j ednom па pres11dnu lllogн telesnog kontakta i Н­
zicke veze s drllgim.
Za povrsnog сНаоса ilј onog sa skromrnjim zahte-
vima sve ovo moze izgledati 11 savrsen om skladll sa
osnovnim tonom tradicionalne р sш.оапаlizе. Medutim ,
pretpostavka koja Se ovim p osmatranj em патесе sas-
vim ј е sllprotna Frojdovom Llcenj u. Za njega је libido,
seks·ualni nagon taj koji postepeno vodi LI ljLlbav, а
lj11bav ј е, па krajll lffajeva , samo sredstvo сЈа se р о ­
stigne zadovolj s tvo . U novoj p erspektivi kod viSш ь­
votinj a i ljLldi lj1.1bav ј е ргјтагпа, van seksualnosti, i
Llpravo ta ljub av је garancij a poverenja i sigLlrnosti,
РГЈргета za seksLlalnost, za пјеl1е predigre, пјепе igre
i ostvarenja i za nove oblike Ij11bavi.
PRIMAT SEKSUALNOSТI 1
INDIVIDUALISTICKA FILOZOFIJA
Ako је shvatal1je о seks ualnosti kao primarnog i
svemoguceg nagona pogresno, otkuda onda ava zabl Ll-
d a i koji SLl razlozi 5tO ј е tako lako postala »vje rLljl.l«
naseg veka i nase civilizacije?
34
Objasnj enj e koje n1.1di Егјћ ћот П1Је novo ј, пет а
sLlГilllje, samo је delimicno objasnjenj e; medutim, пј е­
gov znacaj је 1.1 tome sto potice od a11tora koj1 se sma-
tra marksistom pnihvatajLlCi istovremeno Frojdovo llсе­
пје, istina llZ izvesnu selekcijLl i ispravke.
Ako se seks Ll a ln ost prihvati kao ekvivalent Ijllbavi,
kaze From, to znac i da nase dTLlStvo II kome dominira
muski rod izopacLlje Ijllbav, stvara od "епе pros ti seksLl-
аЈпј objekt. Seks llalno zadovoljstvo је u tom s lucajLl
samo ро sebi cilj. Partl1er је samo sredstvo da se do-
ае d o zadovo lj stva: оп niје l1i5ta drugo l1ego objekt.
Frojdova је zasl11ga 5tO је skil1LlO veo laZnog stida iza
koga se skrivala patri jarllaJ.na ideologija, 5tO је razot-
krio viktorijansk11 blpokrizij LI svog vremena, аН оуа
ideologija ostaj e dllboko njegova: otlld i l1jegova gre-
zalni pokretac covekove prirode.
Таспо је da је Frojdov model model mllskog roda,
а da је Elektrin komplek s nastao n aknaclno, samo kao
105е presli k avanje Edipovog kОП1р l еksа, da ј е SLldbin a
zene, ро FrojdLl i l1ј еgоviП1 1.1 ce nicima, mirenje sa za-
visnoscLl, prihvatanje pasivnosti - l.lkr atko da је НЫ­
do, ро dobro pozl1atoj Еогтlllј, is'kljLlClvo mLlski.
Ova analiza se moze l1astaV1iti: sta znac i ргоdоmi
pansekSLlalizam. с јјј ј е najum e reniji izraz Frojdov froj -
diznm sa svim п jegovim savremcl1im preterivanjima i
pometl1jama? Odbacivanje lерјЬ fraza i lерјЬ osecan,ia
_ vr ednost i koje SL1 posta le predmet n eprekidnog lS-
тејауапја. Ili dokaz da је jedina n'шkсi ј а drLtstva da
II svim svojim оblјсјта i svim svoiim sred s tyima, Ltk-
1ј асајLtСј i naLlkLl, vrsi teror nad jedil1korn, kastrira је?
13ez уегоуаl1 ја Lt bi]o ,ta, 1.1 otudenom dLlГstvLl, Lt svetll
СI kome se ~ejednakosti prodllbljLljLl, u kome se suko-
Ы zaost ravajll istom brzinorn [сојот se razvija tehnika,
iavlja se b eznadezno os ecМlje Llsamljenosti.
Nije ]ј simpto matic no sto se СI takvom momentLI па
vo lseban nacin СI jezikLl danasnjih psihoanaliticara ро­
javljLlje ројат odnosa - ргеrnа - clrLtgom? Nama,
» aka(I~111 Skim ({ ps illo1ozimn $(:, svima bez razLike. рсс­
bacivalo сl" пзm је ov"j рој"т ncpoznat . U stvari, lZ-
3'
raz odl1oS - ргета - dшgот пета mesta u Frojd.o-
vom pojmovnom sistemu.22)
Verovatno је da se nepruznati ili lose shvaceni nes-
klad izmeau Frojdove teorije i psihoterapeutske prak-
se, koja је zasnovana па komunikaciji, nalazi u osnovi
опе zabune u kojoj је nastala konfuzija izmeau libida
i odnosa - ргета - drugom , а sve u tezniji da se
jedno apsolutno objasnjenje паае .
Meautim, u ovom trenutku za nas su mаlо vazni
гаzlоzi »relacionizma« koji је и modi i socioloskih de-
teгminanti Frodjovog иСепја. Uostalom, kao sto to
From isp.ravno ргјтесије, postojanje veze izmeau te-
Qrije i istorijske uslovljenosti njenog nastajanja niје
dovoljan dokaz sam ро sebi da је ta teorija pogresna .
Jedini kтitегiјшпi s u inherentni паuспоm saznanju .
Dakle, ро Frojdu, ргјтатј model coveka temeljli se
па danas prevazidenom biologizmu. Уесinа psVhoanali-
ticara ga lako prihvata, ali samo nekolicina iz toga iz-
vla6i sve posledice.
Теогјја nagona poCiva па bioloskom indlividLlalitetll.
Dakle, sve Se tLlmaci ротосн Eizioloskih potreba za
opstankom i prodllzenjem vrste јlј cak mozda, i па Ьor­
Ьи sila zivota i smrti. Predmet ljubavi је samo sred-
stvo za zadovoljenje i za prodllzenje vrste, а pravi.la
drllstvenog ponasanja Sll samo sredstvo za disсiр.ш.пu .
Таспо је da SLl ova sr e dstva potrebna da se ove ро­
trebe zadovolje, ali njsLl SLlS tjna nase prirode.
I
Da Ьј objasnio seksLlaJnost kod coveka i seks1.1aIne
anoma1ije, Frojd se doslovno poziva, bez ikakve rezer-
ve, па poznati biogen e tski zakon, i to u njegovoj пај­
pros tijoj form1.11aoiji, ро kome covek tokom svog de-
tinj s tva ponavlja svoj filogenetski razvoj , tj . razvoj УГ­
sta koje su та pretI1Oclile. Objasnjenje se .,alazi 1.1
proslos ti, bloloskoj proslosti, а socijalno пе donosi пј­
sta sustj.nsko, nista sto Ы bilo zaista novo'J)
22) О odsustvu рајта odnos-prema-drugom u Frojdovom исе­
nju videti komentare М. Ba1inta и »Рптагу love and psycho-
:lnalitic technique« , (Psihoanalirticki reCl1li.k, clanak Relations
с\' objekt).
lЗ) »Uvod u psihoanalizu«, gL. ~"CII. »Gledanje па razvoj i
regresiju(, u kojoj Fгојd razraauje filogenetsko poreklo libida.
)Kod zivotinja otkriivamo, kaZe оп, sve oblike seksualnih anо­
n1шјја ј s ~k sua lne organizovanosti u zgusnutom stanju« , 1 isto
tako Lt njegovom poslednjem delu »Abrege de psyclbl..nalyse«,
Paris, Р, и, F. 1949: r:..zvoj vrst~ intervenise tl Onome, а razvoj
ljuclske vrste u Nad-ja( .
36
Iz Ш. razloga From kaZe d.a је frojdovski гn.ode1 -
model coveka - masine koja se stavlja Ll pokret i то­
tivjsana је fiziolos!<'1m sredstvima, а Ј. Rikmen, tаlюае
psihoanaliticar, svrstava f.rojdizam Ll on~ - ~od! pSI.-
chology, psihologiju coveka kao 1.1sarnl)ene )еdшkе. )
JEDNA DRUGA TRADICIJA:
COVEK КАО DRUi';TVENO ВICE
Dakle, bila su potrebna savesna i potpuno .nova p~­
smatranja etologa da Ы se, preko ponasan)a c~vki~
rezus-majmuna i drttgih zivotinja, otkrilo da smo 1 то
sami, od тоаеnја, drLlstvene 2Jivotinje i da ljLlbav pret-
110di seksLlalnosti.
Davanje prvenstva seksltalnosti Ыо је паСш. da ~e
covek ргјЫЙ; :ljvotinji с! tllmaCen)Lt. риhоЈоg:је kOJa
se izdavala za naLlCThU, ра prema tome 1 »naturalistlCku«,
Daoas пат posmatranje ponasanja viSih 2ilvotinja ot-
kгivа primat afektivnog vezivanja, eventLlalno lJLlbavt.
Model-zivotinje dobija SLtргоrоо znacenje.
Ра ipak, bilo Ы pogresno poverovatj da је. shvat~­
пје о izolovanom covekLl, shvatanje kOJe је slstematl-
zovao Frojd а koje se роdLldага sa jednom -:rstom p~­
риЈагпе Шоzоfјје, bezusl·o vno vladalo ос! оsшvanЈа PSt-
hologjje do nasih dana. . .. .,
Kada kaze da је covek od гоаеПЈа SOC1)alno ы1е,'
ВОЉј ponovo otkriva ј pokazuje јеdnа veoma staru
idej1.1 !соја је ргvi PLtt паиспо fOl-mU1Iаs-nа 1.1 vгеп: е
prvih Frojdovih Tllkopisa. U stvari, 1897. godine Ll kn)l-
zi Men lalni razvoj deteta i ljudslce rase Ј. М. Воldvш
pise: » Ја i clrugi ( ... ) јта zajednjcko porekl0. опј S1.1~
pre svega, organskog рогеklэ; ~ sИ-еm ZnaCenjLl te гес!
( ... ), satka,ni od skupa osecaja ( ... ) kOJ' Slt rezllltat
napora, podsticaja i ltzajamnih nervnrh tokova bo~a . t
zadovoljstva. Mealltim, гn.alo ро malo ( . . . ) osecanJe
Ја razvjja se kroz oponasanje drllgih, а osecanje drtt-
gog obogaCltje se srazmerno bogatstvLt svestl Ја ( . .. ).
Svako od njih је socius, povezani сlan« (str. 309-510).
24) U kri.tici Frojdove ideologije J From spaj~ Frojdov b~т~
sexualis sa klasicnom vaI1ijantom ћото eCOnOffilCttS, »UsamlJ~nt
Covek је taj ( . . . ) koji. иеЬа da u.spostavi odnos s drLlglm
kako Ы uzaj amno mogll da zadovolJe svoJe potrebe ~ . ... ). U
оЬа stucaja. Jedi~e o~t:lj.u РО;Р,1.Шо strane jed.na ~~goJI Јег su
vezane јеdinо z:lJed.nicklffi сllЈет za zadovoleJnJe nagon:l«
(str. 61 ).
37;;fo
 Na sаnюш poCetku. p sl1010gij e cle te ta u s klaaiva nje Ыо ­
loskog 1 SOCljalnog Је bilo afirmisano kroz izraz soc ius
LI znacenju uc1ruzivanje, uspostavljanje veze.
. Р'ге Boldvina, па rznenaaenje susrecemo К. Mark sa,
аlЈ bez пашеге da ОУот s likom sugeri~emo ideoloskl.l
pove:~nost . . Teoretic ar » паLtёп оg socijaHzma« se svaka-
ko ."ще bay~o p~ihologijom, аЈ·ј је svoje ideje о coveku,
о covekovoJ pru-odi, toHko puta n edvosmisle n o i pot-
риnо odrea~no iznosio. Za nj ega, osecanje пјје s aтo
sebl cilj, уее. је to iz.raz odnosa. LjLlbav ј е »ljudskost
ostvarene рлrоdе, рпгоdn'оst ostvrurenog coveka«.
stva;-" Mar.ks ргауј razliku izmeau »ljudske prirode
U(~pste « 1 »IJudske pri·rode kakva ј е опа LI svakom isto-
':'Jskom periodu«, Јсао sto ргауј raz liku izmeau posto-
јашh nagona koj e soeijalni u slovi nе mogL! promeniti
oS lm 1.1 sm1s1u ргошеnе Еогmе i l.Ismerenosti i relativ-
пјlo nagona (tvrdicluk, па ргјтег), stvorenih Ll odreae-
l1јm tipovima drLlstvene огgаnizаеiј е_ Dak le, potreba za
odnosom sa svetom, potreba za dгugim, lјиЬау (defi-
rusana kao Егоs, а nе kao sеksааlпоst, koja ј е samo
Јеdап, nјеn vid).) este unLltrasnja nl.lznost , U Svetoj ро­
rodlCI Marks p1se: »Neposтedan, ргјгоdni i potrebni
~ dnos ЧLl?skоg Ьјса ргеmа ljudskom Ыси је odnos
co~ek~ 1 ze ~ e ( . .. ). Od110S izmedu muskarea i zene је
патрпгоdШЈ' od sv.ih odnosa ljLldskih ЫСа«. 1 dalje, u
Jstom del-Ll: »LjLlbav је ta koj a исј coveka cla iskrel10
уегиј е u postojanj e sveta obj ekata уаl1 njega «.
Posle B oldvina, od аLltога koji su zastLlpali pretpo-
s taV1ku о soeij a lnoj prlrodi coveka, treba pomenuti Рје­
га ~anea (ћегге Janet) koji LI svom pozl1atom preda-
уanЈи 1937. gо.dш е P0110VO рошinје р ој аm socius i
nОУlm generaelJama p siho loga predlaze da ga uzmu kao
prvcnstvenl pre dmet svojih iZLlCaVal1ja i па krajLl, па­
гаџпо, А.I1П]а Vatona posebno . Poznato ј е da је eelo-
kupno nJegovo de to posveceno rasve tljavanju odnosa
blOJoskog i sосiја1поg i problemLl Llzajaml10 povezal1ih
proeesa Еогтјгаl1ја Ја i dГLlgоg. Za Vatona, socius пјј е
ргvепstvепо геаlпа !ienost Јсоја је van jedinke vec »Еап­
~0n:- d.rugog !сојј svako nosi Ll sebi« , fanto m koji nasta-
Је IZ Zlvotne роtгеЬе svakog za d opLlnjavanj em.
Niko рге njega пјје tako snazno i sazeto iz razio ог­
gans~L! priTodLl i pl-jmarnost soeijall1og Јсао s to ј е to
';Ш L!С IШО 11.0110Ј recenici to1iko cesto с iti lЋпој, toJi.ko
ces to pogresno tumacenOJ: »Jedinka је ро s vojoj sus-
38
tini socijaLna. 011а ј е [о ро LlПutгаSl1ј ој nLlznos tJ, а nе
zbog sticaja spoljasnjih okolnosti. Опа је socijaJna ge-
' l1eticki« _")
1 u тојiш s opstvenim radovima, koji ,s u sazreva1i
pod podjednakim и~jeaj eт УаЈОl1а i Gezela (GеsеЩ,
vod eca је uvek Ыlа (doduse u оblblш odnosa теаи ЬН­
zaneima) [ета socius-a, tog primarnog dvojstva. Sa
zes tll10m !сој а Ы u danas nje vreme izgledaJa smesna i
nepotrebna istakao saт neophodnost da se najzad od-
nos - ргеmа - drugom sh va ti ozbiljno, а nе !сао do-
U Ьга tema za готап. »U s tvari, оdnо~ - ргета - dru-
gom ј е u ontogenezi ргiшarnа bioloski d etermin!sana
Oinjenica .. .«. Onog шотепtа kada se ovo shvati »с l­
пјепјее dobijene па osnovu posmatranja dobijaju novi
smisao i samim tim veliki Ьгој problema ј е геsеп« .")
Tekst је iz 1958. godine . Koincideneija ili konver-
gentnost ? Те iste gоdШе H aTlou ро ргуј put pise о
ргirоdi ljubavi, а Bolbi rusi teoriju о izо10VanоП1 соуе­
kLl Ll svom clanku о prirodi veze deteta ј majke_
MeaLltim, ргео!сгеt koji ,е n agovestava пе tice se
sa mo ponovnog otkrica рагaJnеlпе tradioije" ) d o koje
dolaze etolozi i neki frojdisti. Najpre etolozi, а potom ј'
p s iloolozi koji SLl kгешui za пјiша, оt!сгivајl.l sосiјаlШl
prirodLl direktno па osnovu posmatranja i eksperime-
паtа . Mealltim , !cod autora koje sam naveo, od Marksa
do Valona, soeijalna ргiгоdа је isticana Ll skladLl sa
opstirn teorijsk..im shvаtanјiша , ili па osnovu intuicije,
razmisljanja, dedLlkcijom. Ali , i viSe od t oga.
U marksistickoj ili valonovskoj tradiciji socijalnost
se pripisLlje iskljucivo coveku. Sustirla otkrica је da ovo
") Uioga drugog u svesti ја. Ј . Egypt. Psych., 1946., ponovo
objav1jeno u Entarzce, specij aJni broj, 1959 , 279-286.
26) U knjizi . B1izanci, p ar i osoba., Pariz, P .U.F. 1960, П
tom str. 396. Tada jos u vek nisam mogao da predvidim koli·
ko te. u narednim god.inama, o dnos-prema-drugom biti »ozbllj-
по shvacen« i postati krem-torta klinickog psihologa.
27) T.reba napomenuti da Rene $рјс , с јјј S~ radovi о .lisa-
уanји majcil ne ljubavi utril ptlt otkriCima vеzаш.-л:~. za afektiVno
vezi vaпje, svrstava SЗП1 sebe u francusku trad.icIJu (Р . 2:anet,
А. Valon) zadrfavajuci pri [ат tI:adicionalne Frojdove modele
(о $рјсоујт teorijsl<Jim izvorima videti sta оп sam kaze о
tome u knjiz.i »Gubi,tak m:1jke od strane Оdојёе tа « (»La perte
de lа mere par l е nourrisson«), Enfance, 1948, 5, 373-39 1. U
njegovoj :з.nаLizi о hospitalizaciji ocigleda:n је uti.caj V~onov.ih
icleja о emoaiji i socius-u. Dakle,. moze se :r:e~~ d~ ~ Је .SpIC,
manj e ili vise odlucno, prva spona lZmedu trad.icIJc Liblda 1 tra-
dicije socius-a.
 svojslvo postoji talcode i Ll f.ivotinjskom svetL'. Narav-
по, пеорhоclпо је precizno i dobl'O definisati sta se
podrazumeva pod socija1nom prirodom da Ы se izbeO'lo
klack~nJe" lzmedu potpunog гаzdvајапја coveka i zi~o­
tШЈе 1 nJlhovog poistoveCivanja koje је ponekad tako
fаsсшa.ntnо.
Medutin:, antr~'[)Qlogija. izgradena па оуој socijal-
~J.O.J SP,,:cIfIcnostl coveka ПlЈе vlse prihvatlj јуа. Treba
lOJ ~aCl druge osnove. U stvari, тј sada znamo da пј
ZlvotinJe. rusu vise pri госепји Zivotinje - mаsiле izo-
lоуапа ы1а. . ' stavljeni nagoI1i libida i samoodrzanja Lljedinjllju se Ll
FROJDOVSКA KULA OD КARATA
1 NJEGOVA PROROCANSTVA
G~di.ne 1920. Fr?jd је pisao; "Biologija је domen
Ylecl~fln<san<h moguclLostz, nauka od koje s рunо руауа
mо'{,ето cZ.a 'ОСе!сщето l1ајnеоЫсnјја [uтасеnја [а!со
с/а ;,е moze~o da р,'еаџјсито odgovore koje се 01Щ
тос, с1а pruz,. za l1e!co/zko c~esetina godil1a па pitanja
kOJa smo ,sebz postapz/,. оу, oclgovori Се motcla mti
takvl с/а се sve nase vestacke gradevine sazdane оcl
pretpostavkz porusiti Icao 'си/и od karata«.")
Pro.te kl,? j~ pedeset godina. Odgovori Sll tll, а neke
SLl dall bas ПЈеgОVI иСепјсј.
. Sta j~ .ostalo od gradevine? Osnovne prelpostavke
blj~ ~ll .ljb}d? 1 nesvesno. Опе Sll Ыlе pokllsaj naucnog
razJ~snJ~vaJlJ a stагоg ргоЬЈета odnosa tela i dLlse i
оtkпvаПЈа po.rekla i mehanizma psihickih рогетесаја
па OSnOVll nJlIl.
. Hrojdovs~e pretpostavke Sll, nesumnj ivo, nastale pod
ut,caJem fIZlOl<;>skih" modela iz druge polov.i:ne XIX уе­
ka, preds.tavlJaJu ПЈlhоv pre vod ou psiholoske izraze Љ
su, tаСШЈ.е ,. n e~a vrsta »mesavine« Љ ргеlыпЉ oblika
lzmcdu fIZlOlOSkog. i svesti. Medutm, рНапје је da li
oval;,vo resenJe, kOJ: Ll vodi posredni сlап izmedll »tela
clllse«, .resava Ьйо sta? РгоЫет prela'{,a ostaje пегеSеп .
Oscilacij" ргј definisanjLl ројтovа IЉidа i nesvesnoO'
SLl dokaz ПЈillО.уе nedo.recenosti i nezadovoljstva samog
FroJ~.a. EnerglJa kOJLI 011 uvodi, pretpostav·k a о libidLI
Је ОСНО model [(ојј p.redlaze Неlтћосl (i-~еlmI1ОIz) ро-
28) Osim principa zadovoljstva, u Essais de Рsусћ . ,
JankeLic, Pariz, Payot. 1924. prev.
·Ю
zivајш; i se па Fеlшега (Fechnel'): svako objasnjenje
pociva l1а otkrivanjLl l1eke slle, l1eke energije. Medutim,
.kod Frojda је гес о psihickoj (!) energiji. Libido је, u
srvari, psihicki aspekt se ksualnog l1agona.
U stvari, Frojdovi modeli prethode njegovim klinic-
kim zapaianjima i nezavisI1i SLl od njih. I, kada se pod
pritiskom tih zapazanja 011 udaljava od svojih modela,
Ll njegovom delu otkrivamo skretanja koja ga, »posle
dugih kolebanja, kako оп kaze, posle dugih lutanja«,
odvode u mit о bioloskom. Od tog momenta sLlprot-
is ti osnovni instinkt - ETOS, koji se bor.i sa instinktom
smrli, LшiStепја. 1, nesvesno l1ije уВе, strogo gledano,
poseban aparat. Опо gllbi supstal1cijalni oblik. Instanca
Ida (0110) је ocigledno nesvesna, аЈј i Nad-ja је takode
nesvesan 1I pogledLl сјni1аса kOji ga odredLljLl.
1 sve se 6ini da је Frojd .n aslLl6ivao, ali niје шоgао
оа iskaie drugacije, sem ovako metaEoricki i vitalistic-
kim terminima, геalлоst Ll kojoj covek niје izolovan i
gde nesvesno nije Nesvesno. Оп је dobrim delom l1а­
pLlstio l1анепе modele iz svojih pocetnih radova, ali nije
јтао druge l1а raspolaganjH. Tako је оп, istovremeno i
dogmata i skeptik, ропоуо gradio па svoj nacin kШн
o d karata.
Меdutiш, 011 d'Llboko verllje u biologijLl. U njegovom
poslednjem delu је ocigledl1o da nista od svojih еуоlи­
cion:istickih иуегепја niје napLlstio . Za nj ega ј е рго­
slost vrs te (filogeneza) prisutna Ll IdLl (Опот) , а рго­
slost civilizacije verovatno РО110УО zivi u Nad-ja. 1, su-
protno od уесinе svojill Llcenika, оп smatra da је пје­
gova opsta sеша psilliCkog aparata »podjednako vazeca
i za vise zivotinje koje sa covekom шајн psilloloske
s liCnosti« i dalje precizira; »Dovoljno је prillvatiti ро­
stojanje Nad-ja sVL1da gde је, kao kod coveka, Ысе шо­
ralo da trpi Сl detil1jstvll dosta dLlgu za",isnost ... «.
Ne poznajllCi .radove etologa koji u to угеше росinјн
da se pojavljuju, F·r ojd zakljLlcllje viSe izrazavajLlci ze-
Iјн d a se »ps ihologija zivotinja пiје jos llvek pozabavila
interesantnim izucavanjima kOja јој se ovde nllde«.")
Nesumnjivo pogresno Ьј bilo smatrati, а pose bno
kada је гес о Frojdu, da su s<istemi i modeli sllstina па-
" ) »Abrege de P5ychana1Y5e, P.U .F. , 1949, 5С1' . 6. Qvo posled-
пје F1'ojdovo delo, ~iji је cilj Ыо »da objedini psihoanaliti~kQ
llcenje«, zapoceto ј е 1938 . godine i ostalo nezavrseno.
41 ::I1v
ucnag dela. U veCini slucajeva ап, ,таји ulagu potpor-
пЊ skela i пе moze se nikada znati 5ta се ostati kada
se skele konacno skinu.
КА REVIZIJI OSNOVNIH РОЈМОУА
Zahvaljujuei nedav;nim otkricima, ргоЫет prelaska
od »tela lca d1.15i« pojavljuje se kao lazan ili lose ра­
stavljen ргаЬ!еm: ljubav se vi5e пе гааа kao eventu-
alna po&ledica seks·u alne potrebe, опа је potreba koja
postoj" u zivotinjslcoj prirodi: sacijabilnost пе treba
povezivati sa fiziol05kim potrebama, аЈЈ пе treba јеј пј
Ll drugu kraj nost, ра ib stavljati nasuprot jedno drLl-
gom: socijabilnost је deo bioloskog па isti паСЈП kao
glad, zed, seksllalni nagon.
Naravno, sve ј05 Llvek niј е геСепо . ТгеЬа tacno is-
pitati da li ova biol05ka potreba za clnlgim proistice,
posebl1o kada је гес О (ovekLl, iz negativnih llzl"olca,
zbog nesposobnosti novorodenceta, [(ао 5ta veГ1.lje Va-
[ап, ili је pozitivno odredena Llrodenim sistemima ге­
akoija. U svetlll etoloskill istrazivanja i novih saznanja
Ll molekularnoj biologiji, trebalo Ьј preispitati, bez ika-
kvih iclealoskih predubeёlenja (bilo levicarskih, Ыlо des-
nicarskih) ргоblеm llТodenog i stecenog. Povezanost
»saaijalnog« Sa bioloskim је Сinјеniса, kапаспо sazn a-
пје do kaga se doslo_
Medlltim, postoji opasnost осl sllvise cestog dvosmi-
slenog koriscenja гесј »socijalan«. Опа se koristi, bez
nuZnog гаzlikоvапја, da se пјате oznaci interpersonal-
па veza (medusobni odnos jedinki), ka:o i za oznacava-
пје realnosti grLtpe . Na pogresno koriseenje оуе геСЈ
nailazimo kod svЉ anglo-saksonskil1 tcoreticara afek-
tivnag vezivanja, а dosta cesto i kod teoreticara sacius-a,
kojima se desava da SOCiLlS shvate kaa »zacetni i РГЈ­
mitivni obHlc« dr1.,stva."') .
Mesanje pojmova sllsreeema i otkrivamo Ll neuskla-
c1enosti jezickog izraza vanja. Socius i dr1l5tvo Јmајll islll
etimoloskll osnavu. Zajedniclco рагеklо гесј stvara pod-
logH za ideje da se tll radi о raaanjll jednog iz clrLl.gog.
Afektivna veza Ll ranom detinjstvll postaje tako 05ПО-
.30) Svi anglo -saksonski aLttori govore oearly social behavior
(rano socijalno ponasanje) da оо izrazHi najranije оdлоsе dete·
t<1 ili mlаdLШсеtа ргеmа majci.
42
уа ka~nrij.i]) sucijall1i11 stГ1.lktШЋ. Socius је embrio,?
dl-11stva . PolazcCi od etimol.oSkc. zа.п;kе ~OjH -ll sebl
ЈсГЈје гес socius, sto znaci vezal1 1 nlsta Vlse, dolazl se
du ideje о nastankll j ednog iz drugog. Posledl~e su
Lltoliko уеее sto se оуај SOC1US, ova veza, sada р:Љvа~а
[(ао biol05ka real'flOst: objasnjeno S~clus-om drustvo Је
isbim potezom utopljeno u ЬюlоglјU. . .
tak ako Ы ЫЈо dakazana, i pored toga 5tO. Ь, bЉ~
s uprotno svakaj veravatnoCi,. da . fenomen SОСlЈЭlпоg .'
сепоmеп il1dividL1alnag pr01stlcll lZ dva p,:ralelna nacl-
па izrazavanja, ali па bazi isuh паg~па, lstlh kampleka-
sa i istih neLlГoza, cak i ako ыl ыlo ustanovlJeno da
l'udsko drLlslvO ima iste elementarne struktllre kao I
~eka zivatinjska dГllstva, cak i ako Ы Ыlо уоt.vгdenо
сЈа su logika Zivata i logika ljudskrh grнpacIJa lstovet-
ne, ostal0 Ьј осiglеdпо da svako dru~tvo, . svaka ljud:
ska grllpa odl'eёlene velicine~ p-гесlstаvlЈа П1"lЮ ~е~ЈПО~ћ
koji је nesto vise nego јеdюkа, kOJll tra,nscendira је­
dinka. Оуај ПЈУО realnosti је пеstо saSVlm drllg.O od
skupa ili zbira individualnih ~ezH/.anJ.a. N.~ smeJL~ se
mesati pojmovi afekt ivnog ve1:lVal1Ja 1 soc!Jalne 1nte-
gracije. .. ' k .'
Postavl ja se pitanje [(Ојlт se ~'-0ceыma! L1 Oj~ se
Llslovima ропаsапја afektivnog veZ1V~nja pY~pгeтaJH ыl-
dL1ca socijalna i seksL1alna pOna5anja. v •
О osecajnosti пета sta posebna da '-е kaze . То Је
rec nepoznata za anglo-saksonsko pOdrllCje, [(Оји alltor
poplll Frojda uopste не kопs.tl, а Уаlоп уеота retko;
То ј е гес koja пета орегаСlOпаЈпи vrednC?st .. Ra 7lozl
tome SL1 sto је [о istovremeno Jedan hallstIcl" рорт,
lose definisana apstrakcija, гес sa етОСlO паlПШ1 рп­
ZVLLk<Jm .
Da bisma znali sta nas cini osecaJrum ,. za5to i n~
koj i па6iп, da bismo eventllalno dali паll~П: s.tatus рОЈ ­
ffiLl osecajnasti, mјmо b,lo kakvog afektl~lstlcko~ sta-
уа, potrebno је pristupiti, sa. svam mоguсоПl objektlv:
110SCU detaljnoj ana1121i етОС1Ја, razvoJ~ 1 raznovrsnosU
nasih odnosa - prema - drugom,. nasil1 odnosa pг~a
1
svelll i proL1Citi dete.rminante, l:'-zаја.rn:зе s,,:glasnostl. и­
meclLl nasih odnosa 1 еmОС1ЈЭ; IStlЋZl tl kOjlm РL1tеV lПt.,а
biloske vrednosti dabrog i 10seg, оуј nasi ргуј vodicl
kroz zivot, рrеlЋsшјu Ll ljLldske i socijalne vrednostl,
pod kajim nepovoljnim okalnostima magLl da se lia pa:
се, kako ое kriterijumi istiп.itоg i laznog us.kladujLl 1
43
, uzajamno uslovljavaju sa kritегiјuшiша loseg i dobro cr ;
kakvi su dijalekti cki odnosi izmedu anoga 5tO оsесаш''ј
onoga 5tO saznajem; i da lј, kao sto kaze Karl Marks
lјиЬау llсј coveka da уеГllје u svet objekata izvan njega:
Radovi о afektivnom vezivanju dali Sll odlucujuci
dоргiпоs оуот оЬiшпот programll . То sam izrazio па
pocetku оуе studije govoreCi da паm оуј radovi pomazu
da naJzad stvarno otkrijemo korene osecanjosti.
Peros, 30. decembar 1971 .
POST-SCRIPTUM
Nероzпаvапје· idеiа i cinienica izlozenih u оуот claJD-
ku cudno koegzistira sa odusevlj enjem za etologijll, па­
llku »и m o di«. Opasnost od ovog odllsevljenja је teznja
da se prenaglj eno covekovo ponasanje svede па »шоdеl­
-zivotinje«, па najprostiji od ovtih шоdеlа, opasnost da
se llzme za slicnost опо 5tO је samo analogija.
Slicnost u ponasanjima koja se llосауаји istovreme-
по, па ргјтег, kod ptica, тајтипа i dece, rnoze se оЬ­
.jasnit.i сјпјепјсот da SLl ОУа ponasanja nastala selekci-
Јот u toku evol.Llcije svake vrste: ali опа Пiiје dovoljan
dokaz f!logenetskog kопtiш.Litеtа ј, otlld, identicnos ti ше-
11:шizamа. Stavise, опо sto је игоаепо za јеdnи vrstL1
moze da bude steceno za drLlgLl.
Uporedivanje zahteva da se ispitajll i razlike i slic-
nosti i саЈс i u sLicnos tima treba trazi ti razlike ka:ko Ы
ро~еdеПје Ыlо -:aljano i stvarno eksplikativno. Slepo Јсо­
rlScenJe etolosklh рОЈrnоуа odvelo Ы nauku u поуј de-
l јгјјиm 31 )
3L) N~jzna~~):j?lji ."rado~ 7Eolog~ i psi.hol<?ga koji su doprine·
.
]1 da se lzdvoJl 1 Ыае defirlllse рОЈarn afektlvno a veziva.nja bice
objavljeni u dvobroju ko ~ekcij e ZETHOS pod °naslovom »Мај ­
mLЩ i de te« (»Le singe е! l' enfant«).
Dzon Bolbi
КМТАК OSVRT NA ISTORIJSKI RAZVOJ
TEORIJE AFEKТIVNE VEZANOSТI
Paznju odredenog Ьгоја istraziv<l:ca prvilacio. је <;>d;
nos koji p05t.?ji izmedu raz;rOJa p~lh<;>pa~s~e 1icno.st.J. 1
lisavanja шаЈсmе lЈиЬаУl. SVl su ОПl plsal1 1 obJavlJlval1
radove па ovu tешu od Levija (Levy, 1937) , тепе (1940.
i 1944) do Bendera i Jarnela (Yarnell, 1941). Spic (Spitz)
koristi drugaciji metod u ргоисауапји razvoja detet~
ranog иzrasta u гаzliсitiш ustапоvаша za .decu .. NJe.govl
radovi ЬШ Sll оЬјауlјеni 1945. i 1946. godme 1 lDшli уе­
liki odjek, naroCito u SAD-u (па оуе radove p ozivam se
u шојој knjizi Maternal Сауе and Mental Health (»Ма­
terunska necra i dusevno zclravlje«).
Monocrr;fija k OjLl sam оЬајујо 1944. godme па temu
veza izш~dl.l sitllacij e II porodici i »lopova lisenih nez-
nosti« а koja је РОПОУО izdata 1946. godine, posebno је
zainte~esovala Ronalda Hargrivza (Hargreves), koga sam
dobro poznavao. Godine 1948, neposredno. posle .njefi\~
vog паiшепоуanја С1 Svets~oj zdrav.stveno.J orga':l1zaClJl,
zatrazio је od тепе da РГlрremlГП Jedan lzvestaJ па te-
ти koja је l.Iticala па pojavljivanje knjige Matenr:sl~(l
nega i dusevno zdra,:,lje,.ob javljene .1951 . gоdше, ЈсОЈа.Ј е
takoae pobudila ·"el1ko mteresovanJ.~. Uk?liko sam Vlse
ргоuсауао posledice \isavan.la mаЈоше \Jubavl, UtOl1ko
sam тапје Ыо zadovoljan teorijom.
PRIME.NA E.TOLOSKIH PRINCIPA U
PSIHOLOGIJI COVEKA
Jedan p rijatelj тј је skrenuo рзZпји па r,:d Lore?ca
(Lorenz) koji је Ыо II stampi pocetkom 19:>1. godl;"e.
U tOkll leta, razgovori sa Dfulijanom Haksl1J em (ЈLliн.lП
45
.~,

Caso:pis
"psIНOLOGIJA"
God.V br.1-2 (1972)

PIJAZEOVO GLЕШSТЕ'

Јеап PIAGET, 2.епеуа

Shvatanj~ razvoja koje mi Ьгапјто odnosi se naro~ito па kognitivne funk·

сјје, ј.
tesko ga је razumeti ako sе пе pode od njegovih bloloskih pretpostavki i
ako se пе razrnotre epistemoloske pos ledice koj ima о по vodi. Zaista, os novn i
pootulat па kome роЬуаји icleje koje сета ukratko izloziti j~ste da sе РОПОУО
srecu isti ргоЫетј u tri sledeca podrul:ja : (l)ј adaptacija organizma па sуоји
sredinu u toku tog razvoja i опЉ autoregulacija koje karakterisu "epigenetlcki
sistem" (posto је epigeneza u embrioloskom smislu neprestano оdгеdivапз, u
isti mah , iznutra 1 spolja); (2) adaptacija inteligencije u toku obrazovanja пје­
пЉ struktura, koje zavise kako od progresivnih unutra§njih koordinacija tako
i od јnIогтасјја ste~enih iskustvom; i (3) obrazovanje kognitivnih i1i epistemo-
loskih r elacija uopste, koje пе predstavljajU п! prostu kopiju spoljasnjih аЬје­
kata, п! prost razvoj struktura preformiranih u subjektu, уес skup struktura
koje se postupno obrazuju neprekidnom interakcijom subjekta i objekta.

1. Saznavanje зе od.nosi па trans{ormacije

Za zdrav r azum izgleda prirodno da saznavanje objekata proistii:!e iz niza

регсерНупЉ registrovanja, motornih аsосјјасј ј а, verb alnih орјsа. itd. koji зу!
nastoje da daju neku vrstu figurativne kopije objekata i пјЉоуЉ veza, а јп­
teligencija treba samo da klasif ikuje, povezuje, itd . оуе razlil:ite informacije
u sistem koji је uto1iko koherentniji ukoliko su "kopije" ta~nije. , U takvoj
empiricisti~koj perspektivi, t:itav sad rzaj inteligencije dolazi зроlја, а koordi-
па сјје koje је organizuj u poti~u jedino iz jezika i simbolit:kih sredstava. АН,
оуо intelektiialistit:ko tuma~enje t:ina saznanja је, u stva ri . opovrgnuto па
svim пјуојmа razvoja, а posebn o па senzo-motornim i prelingvistitkim ni-
уојта kognitivne adaptacije i inteligencije. Zaista, d a Ы saznao objekte, sub-
jekt treba da deluje па пјЉ , ргеmа tome, d~ ih transformise. Potev od naj-
elementaгnijih senzo-motornih akcija do najfinijih intelcktualnih орегасјја,
koje su јо§ uvek akcije (udruzivanje, redanje, dovodenje u korespondenciju,
itd.), аН interiorizovane i izvr~avane u mislima, saznavanje је neprestano ро­
vezano sa akcijama Ш за орегасјја т а, znaci sa tTansfoTmacijama.
No , ako је to tako, granica izmedu subjekta i objekata пјје nikako ипа­
pred povutena, ј, narol:ito, пјје niposto stalna. Zbilja, svaka akcija Cini da зе
1 Jean Pi;'}get, Le po{nt de Уие de Ptaget, Internationat J ourna1 ot Psycho!ogy
Journal Interna tional de Psychologie, 1968, vol. З , No. 4, 281-299. Prevedeno sa
dozvolom ' zdavata. Prcveo: М. МШпkОVlt .
12 Ј. PIAGJ;Т
obj~k.ti i ~':1.bj ekt ргерНси па nerazlu ~iv па~јп, а svest koju зuЬјеkt sti~e о
~:-'OJOJ akC!]L o~uh vata, izmedu ostalog, sve vrste subjektivnih obele!ja u ko.
)lm8 оп пе mGze, bez dugog vezbanja, da prepozna sta zavisi od obJekta, §ta
od п]еgа sa,?og kao aktivnog subjekta, а sta zavisi od akcije kao iakve i kao
transforr:naCIJe po~etnog' u zavrsno stanje. Saznavanje, па svojim poi:ecima,
пе polazl, dakle, nt od objekata, пј od subjekata, уее od interakci;a, u po~etKu
nerazmrsivih, izmedu subj ekta i objekata. Као sto је to уе!: Boldvan (Ј. М .
Baldwin) dob ro uv ideo, mentalni stavovi novorodenl!eta зи угl0 verovatno
"adualisti~ki", а to zna~i ле poznaju bilo kakvo razlikovanje i bilo kakvu gra -
nicu izmedu spoljasnjeg sveta, koji Ы obrazovali objekti nezavisni od subjekta,
i unutrasnjeg, Ш subjektivnog sveta, koji Ы Ыо raz1il!it o~ sveta objekata .
Epistemoloski problem је, d akle, neodvojiv od problema r azvoja lnteligen-
сјје i svodi se па postavljanje pitanja kako se subjekt postepeno osposoblJava
da saznaje objekte ka o nezavisne od njega, to jest postaje sposoban da dode
do objekti vnosti. Zaista, objektivnost n ije n ikako ргуа datost, kao sto to уе­
ruje empi rizam, i osvajanje obj ektiv nosti pretpostavlja n iz uzastopnih i uvek
pribliznih koordinacija.
П. Ројаш konstrukcije
оуо nas vodi drugoj osnovnoj realnosti - konstTukciji koja пи!по prOlZ1-
lazi iz interakcija о kojima srnо upravo govorilL Od trenutka kad se sazna-
уапје objekata пе postize prostirn gomilanjem in!o rmaci ja iz spoljasnjeg sveta,
уес proizilazi iz interakcije izmedu subjekta i objekata, опо nuzno pretpostavlja
jedno dvojno organizovan1~: 5 jedne stran e, ~ci j_~amih akcij a, ј, S
druge strane, do~odenje ~bjek ata _~ odnos_e, Ako је saznavanje obj ekata uv ek
podredeno izvesnim strukturama akcije, оуе strukture treba, dakle, da b udu
obrazovane (constr uites), i nisu date пј u objektima, posto zavise od akcije, пј
u t ubjektu, роНа оуа ј тога da паиЫ da koordinira зуоје akci je, koje nisu
nasledno programirane (l:ak 'i ako se pretpostavi izvеstю urodeno funkcioni-
запје, jer u vek pr.eostaje da se опо struktu ira).
Jedan primer za оу е гапе konstrukcije, koje p o~inj u уеС od ртуе godine,
jeste knstrukcija koja omogucava detetu, izmed.u 9 i 12 meseci, da otkrije ро­
stojanost objekata u zavisnosti od njlhovog polozaja u opa!ajnom polju, а za-
tim izvan njega. Јег, da Ы se doslo do ~eтe postojanog objekta, kOji je~a­
yj~an od akcija subjekta, treba obrazovati no;'u '-strukturu - strukturu "grupe
Иеmеstапја4l, u geometrijskom smislu, ~jje se psiholosko zn a~enje sastoji u
mogucnosti ропазапја угасапја i zaobtlaienja. Kad зе jednom zavr§i оо orga-
nizovanje, k oje niposto пјје dato па pocetku razvoja уес treba da bude k on-
struisano п оујт i uzastopnim koordinacijama, опо tada omogucava objektivnu
' strukturaciju pokreta predmeta i pokreta sopstvenpg tela: objekt postaje п е­
zavisan pokretni p redmet koji moze da se prepozna u funkciji зуојЉ ргете­
stanja i uzastopnih polozaja, а sopstveno telo, umesto da se зmаtга sredi~tem
sveta, postaje isti takav objekt medu drugim objektima, ёјј а su preme§tanja
ј polozaji zavisni od preme.stanja i polofaja samih objekata. 'i'u postoji, izmed:u
12 i 18 prvih meseci, neka vrsta kopernikanske revolucije: dok, па pol:etku,
subjekt sebe smatra, nesvesno, nepokretnim centrom univerzuma, оп розtаје,
zahvaljujuCi toj organizaciji postojanog objekta i prostora (за , uz to, organi-
zacljom vremenski h serija i kauzalnosti) malo poj edinal:no pokretno telo и
skupu drugih pokretnih tela njegovog uruverzuma.
PIJAlEOVO G LEDISТE
13
111. Autoregulacija
Konstrukcija struktura pretpostavlja, razume se, fizicko iskustvo i isku-
stv~ne pod.atke. A1i, опа pretpostavlja i mnogo ујзе, posto koordinacije akcija
sub)ekta nlSu заrnо proizvod iskustva уес zavise i od fak tora sazrevanja i sa-
_!110иргаi.nј.ауапја, а .~arotito ?dneprekidne ј aktivne autoTeguLacije. Вitno је-:­
dakle, za Jedn u teorlJu razvoJa, da пе zapostavi aktivnosti subjekta u episte-
moloskom znacenju гeё'i , i to utoliko vise ukoliko epistemolosko zna~enje оЬи­
hvata dub~ko bi~loskQ znacen~e: zivi organizam, takode, nјје prost odra, svoj-
st~va sгеd1Пе kOJa ga okruzuJe, уес i оп sadrzi stru.ktuTaciju koja зе, u toku
ep1geneze, postepeno obrazuje i nije potpuno preformirana.
Опо sto уес vazi za senzo- motorni stadijum 'ропоуо se згесе па svim sta-
dijumima , аН па nivoima па kojima su se prvobltne akcije preobrazile u оре­
racije, to jest u in.t,griorizovane akcije (cf. sabiranje koje. se moze izvr~iti
materijalno Ш u mis1ima), koje su reverzibilne {заЫгапје јта za inverznu
о~ега~Ч,U. ~duzima~je} i predst,~vljaj~ cel.ovite strukture (logicka aditivna "gru-
plsanJa 111 numerlcke "grupe ). S blOloske tacke gledista, procesi autoregula-
сјје su 'zaista sustinski, posto se ирНси u sve transformacije prganizma, <1 па­
rocito od pocetka njegovog ontogenetskog razvoja. Prirodno је, dakle, sto ih
ропоуо srecemo па рЈаnи ропазапја i оо уес роёеу od prvih senzo-motornih
lutanja. Zaista, uz ротос sеmiоtiёkе [unkcije i reprezent.ovanja, autoregulacije
postaj u зуе зјге anticipatorne i retroakt.ivne ([eedbacks), 5tO ih sada usmerava
u pravcu operac ione reverzibilnosti. U tom smislu, moze se, dak le, operacija
smatrati "savrsenom" regulacij om (и kibernetickom smislu), znaci da se опа
пе sastoji ујзе samo u naknadnom ispravljanju уе<: iZ)lr~enih postupaka, уес
i u prekorekciji gresaka kao i u konstrukciji .
Izmedu analiza decjeg mјзlјепја i analiza naul:nog тj~ l jenja пе Ы smeo da
postoji prekid i zbog toga se razvojna psihologija neminovno produzava u ge-
neticku epis temologiju. оуо је narocito vidljivo па terenu 1 0giёkо-mаtеmаЩ:­
kih struktura, kad зе оуе posebno razmatraju, а ne, kao pod 1I i ПI, onakve
kakve se koriste za strukturiranje fizil!kih podataka. Zbllja, оуе strukture pret-
postaYtljaju u sustin i veze uklapanja (Ш inkluzija), reda i kогеsропdепсiјз . No,
to su zacelo veze bioloskog porekla, јег, pocev od struktura genoma (DNA)
i па svim пјуоТrnа epigenetifke, а zatim fizioloske organizacije, nalaze se struk-
ture uklapanja, reda i korespondencije, рге nego §to se ispolje .i ponovo оЬга­
zuju па razlil:ltim stupnjevima pona§anja. То зu, zatirn, osnpvne strukture
ропа§ап ја, potorn inteligencije u пјепоm razvoju, рге nego §to"se ропоуо nadu
п а terenu spontanog(misljenja, zatim геПеksivпоg mi§ljenja, i pruze polaznu
озпоуи za опе aksiornatizacije progresivnog apstrohovanj a kaa §to su logika i
matematLka. Ј е г , ako оуе pr~dstavljaju apstraktne nauke, pitanje za psihologa
је da sаzла "iz ~ega apstrahovane". Опе nisu apstrahovane iz objekata Ш samO
iz objekata. Опе su apstrahovane delom, аН samo mаlјт delom, iz јеzikЗ, аН
jezik пјје рао s пеЬа i takoue zavisi od inteligencije [Comski (Chomsky, 19135)
kaze iзto Z:l џгоdепе intelektualne strukture] . Polaznu tacku ovih l оgiёkо-mа­
ternatickih struktura treba, dakle, traz[ti u aktivnostirna subjekta, znati u ОЫј­
сјrnа najop~tij i h koordinacija njegovih akcija, ј, па kraju krajev8 , и samim
organskim strukturama. Zbog toga izmedu bioloske teorije adaptacije ротоси
autoregulacije, razvojne psihologije i genetifke epistemologije postoji duboka
srodnost; i <'!ak tako duboka da, ako је zapostavimo, пе uspevamo da stvorimo
-
dovoljno opstu teor!ju о forrniranju ' inteligencije kod deteta.
14 Ј. PIAGET
IV. Asimilacija i аkщпоdасiја
. Psiholo§ko zna~enje prethodnih razmatranja jeste da зе osnovne psihoge-
n.~tl~ke yeze ле mogu ~vesti па "аsосiјасiјеч, уес da se оле sastoje u аптНа..
C1]a~. 1 t? ~ak~ . u bloloskom tako i u saznajnom smislu. S blolo~ke ta{:ke
gledls~a, aSl~llaclJa se sastoji u uklapanju spoljasnjih elemenata u strukture
огgашzrnз, bllo .~a S~ о·.. е уес zзvгsепе Ш u procesu obrazovanja. No, ako је
to tako, razumlJ~V? Је da .opsti р'госез asimilacije vaZi i za ропаsапје, а пе
зато za ?rganskl zlyot: z31Sta, nlJedno ропаБапје, iako пауо za pojedinca, ле
ргеtstаvlЈЗ apsolu~nt .I?0{:e~ak; O~O зе uvek kalem i па гапјје seme i svodi se,
ргета tome, па aSlmllt~a!l~e nO.~lh elemenata u уес obrazovane strukture, koje
su игоаепе, kao геЛеkS\~l гаmЈе stecene. Cak se ni "glad za drazima" Herloua ~
(Нагlо~, 1962) пе sastO]1 u prostom potcinjavaju sredini, уес и traganju za
"funkclOnalnom hranom" koja mofe da bude asimilirana и seme ili strukture
koje daju odgovore.
U tom pogledu tr~ba . ist~ci ~ oliko је педоуоlјпа сиуепа sema dra}.-odgovor
kao opsta ~ema ponasanJa, )ег Је ocigledno da је, рге svega, potrebno, da Ы
~~ka draf Iza.zvala odgovor, da organizam Ш. subjekt bude osetljiv па tu draf,
11.1 да posedu)e potreb~u IIk.~~petenciju", kako ј е to iskazao Uodington (Wad-
dшgtоп, 1957), ~ em~rI01og~}I, da. ?ј okarakterisao senzibllizaciju па neke in-
?uktore. No, recl da Је nekl огgащzаm i1i subjekt sепzibШziгап па neku draf
1 kompetentan da па пји odgovori znaci гес.ј da оп уес ima neku ~eти Ш
strukt~~u u koj.u је ta draz asimШrапа, u gore definisanom znасепји, to jest
uneta 111 u~lopl]ena. А ta o5ema se sastoj i иргауо u spremnost1 za odgovor, tako
da, u stva rl, semu draz-odgovor пе treba pisati u јеdпозtгапоm ob1iku S _ R
уес u obliku S::: R ili S -- (АТ) _ R~ gde је АТ asimilacija drafi S и struk:
turu Т.
АН. ako..Ы , ..и razvoju, )е~lпо .asimilacija blla u pitanju, nikad зе пе ' Ы
зtvагаlе va~IJacIJe, dak.le n1 stlcan]a, ра п1 sam razvo j. Asimilacija је пеор­
hodna da ыl se obezbedlla neprekidnost struktura i uklapanje novih elemenata
':l ove strukture. No, у.еС па b.ioloskom terenu, asimilacija nije nikad ~ista, veC
Је ргасепа akomodacl1om. Zalsta, u toku razvoja fenotipa organizam asimilira
supstance .ne?phodne za. odrzavanje svoje genotipske strukture, аН, уес ргета
tom.e ~a 11 tlh supstancl јmа и izobilju Ш зи retke, ili ргета tome да li su
~?ы
аЈ~пеe s~~st~nce zamenjene drugim. ponesto razli~itim, stva r aju se vece
1l~ mаП]7 уае 1 ЈаСlје (рг.оm~пе u velicini ili formi), nenasledne i zavi5ne od зге­
dlne, kOJe se cesto nazlvaJ u "akomodata". 15to tako па terenu ропазanја zva-
~~тo "з:kо~оdас!ја" ~јПјепјси да је neka sema он' struktura) asimHacij~ vi§e
111 ~an}e .lzme'nJ~~a род dejstvom objekata koji зи asimilirani: па prim er,
o~o} ~.e kOJe аз\millга svoj palac u зеmи sisanja vr§ice. druk~ije pokrete pri
ЗlS~ЩЈU .зv.о? palca пево prilikom sisanja тајЬпе dOjke; Ш, dete od 8 godina
ko]~ aSlI!Hllra з~сег .rastvoren u vodi sa supstancom kOja зе konzervira, тога
da lzvrs l dгukЬ] е akomodacije па nevidljive cestice nego kad Ы зе rad.ilo о
vid.ljivim delovima.
. ~ов~Ш.упа adapta~;a, kao ,1 bioloska, заstојi se, dakle, u ravnote~i izmedu
aSlm'laclJe 1 a~?mOd~CIJe. Као Ato smo to таЈо сав videli, ne postoji asimilacija
bez akom?dacIJe. A~l,. tre~a yeo~a insistirati i па ~јПјепјсј да ne postoji ni
аkоmоdасча ~ez аЗ1ml1аСl)е. S bl010ske tacke glediSta, оуа ~LТ}јепiса зе izгз­
~ay~ роз~)ап)ет o~og st? ~?д~гпа .genetika naziva "ПОrIПе reagovanja" : ве­
notlp mО2е da p~uZi mаПЈе ~1i . vlse slrol<u lepezu товис Љ akombdacii.a, ali зu
опе sve u~tltar lг:езпе. stattstl.~ke odredene "поrmе". Isto tako, з kognitivne
tack~ gledlsta! ЗUЬЈеkt ]е sposoban za raznovrsne akomodacije, а11 u izvesnim
з-гаП1сзmа kOJe зи nametnute potrebom да зе odrzi odgovarajuca asimi1aciona
зtrukturз.
PIJAZEOVO GLEDISTE 15
Рој ат "asocijacija", koji su ),10upotr ebljava1i razlil:iti oblici asocijacio-
nizma od Нјurпа (Ните) do Рауl0уа i Hala (Hul1) , p ~oi.z lazi tako tek jz ·ve-
stackog rasparf:avanja jednog celovitog ргосеза koji је odrei1en ravnote~om
izmedu зsјтиасјје ј akomodacije. Kad зе kaze da Pavlovljev раз "азосјга"
zvuk sa hranom, koja izaziva njegav refleks luf:enja, to пјје neta ~no, аН је
угl0 nepotpuno, јег ako zvuke ујзе nikad пе prati hrana, uslovna reakcija се
зе ugаsШ zbog odsustva Ьilо kakve unutrasnje stabilnosti: uslovna reakcija
traje jedino u funkciji potrebe za hranom, dakle, izvesne ' akomodacije па 5ј­
tuaciju. џ stvari, "asocijaci ju" uvek ргаН asimi1acija u prethodne strukture,
i to је prva neminovnost k oj u пе treba zapostaviti; s druge strane, и опот
slucaju u kome "asocijacija" donosi поуи informaciju, to proizilazi 12 aktivne"
akomodacije, а ne iz prostog registrovanja, i ta akomodaciona aktivnos t koja
potiCe од asimilacione зете, jeste drugi neophodan faktor koji пе treba zз­
nemariti. Samo, ргета nivoima razvoja i novim ргоblеmјmа kOji se postav-
ljaju pred subjekta, ovu osnovnu ravnotezu izmedu aslтilacije i akomodacije
је lakse ili teze postici, а naro~ito vise Ш mапје postojanu i trajnu. Medutim,
takva ravnoteza зе ponovo srece па зујт nivoima, bllo da зе radi о razvoju
deteta Ш razvoju зате naucne misli.
Da роспето оуоm poslednjom, jasno је да se bll0 koja fizi~ka (Ш Ыо­
loska, itd.) teorija sastoji u аsimШгапјu poj:.va u lzvestan ЬГОј modela koji
nisu izvuceni iskljucivo iz tih pojava, veC, pored toga, sadrze izvestan Ьгој
logil:ko-matematil:kih koordinacija koje poticu iz орегасјопЉ aktivnosti samog
subjekta. Bilo Ы vrlo роугsпо smatrati, kao sto to ~ini lug i~ ki роzШvizат, да
se ove koordinacije prosto sastoje u "j eziku'4, јег опе predstavljaju, и stvari,
sredstvo strukturacije u pravom smislu геСј. 1 kod deteta se nalaze, dakle,
mnogobrojni tipovi ravnoteze izmedu asimilacije i akomodacije, vec prema
nivoima razvoja i ргоЬ1етјmа koje treba res.i ti. Na senzo-rnotornim nivoima
(рге 11h-2 godine), ti ргоЫет! зи prakticni ргоЫеm! и jednom перозг едпо
bliskom prostoru, i senzo-motorna inteligencija postize znatnu ravnotezu росеу
od druge godine (instrumentalni postupci; grupa premestanja, itd.). АН, ova
ravnoteza је teo5ko ste~ena ј, tokom prvih meseci, titav svet је centriran па
sopstveno telo i vlastite akcije, kao pos1edica asimilacije koja deformio5e, јег
је jo~ uvek пе prate dovoljne akomodacije. Kad распе mi§ljenje, за svojim
mnogostrukim ргоЫеmјmа reprezentovanja (па rastojanju а ne vise зато u
bliskom prostoru), пе ograni~avajul:i se vio5e па ргоь1еmе prakticno~ изре­
vanja, inteligencija ропоуо ро6Пје jednom fazom азјmНасјје koja de1ormise,
zato 5tO зе dogadaji i stva r i shvataju posredstvom asimilaclje u vlastitu akciju
i sopstveno glеdiзtе i zato sto зе moguce akomodacije sastoje јоs uvek и fiksa-
сјјаmа figurativnih vidova realnog, dakle u fiksacijama stanja na suprQt tran-
зЕогmасјја. Iz ta dva razloga egocentricne asimilac\je i akomodacije koja је
nepotpuna naroNto 2.bog toga o5to је figurativna , ravnoteza зе nlkako ле ро­
stize, dok obrazovanje operacija sa njihovom rev erzibilnoo5c u, po~ey od 7-8
godine, obezbeduje postoja n sklad izmedu asimilacije i akomodacije posto зе
оЬе odnose kako па transformacije tako i па stanja.
Uopste uzev, ta progres ivna ravnoteza izmedu asimilacije i akomod01cije
ukazuje па postojanje jednog vrlo fundamentalnog procesa 'и razvoju захпапја,
koji зе moze izrazi ti terminima centracije i decentracije. U. senzo-motornim ili
росеtnјm reprezentacionim stadijumima, asimilacija vrlo sistematski deformise,
јег је пе prate dovoljne akomodacije, а to znaci da subjekt ostaje centriran
па svoje sopstvene akcije i vlastitu ta~ku gledista, dok postepena ravnoteia
izmedu asimi1acije i akomodacije proisti~e iz uzastopnih decentracija koje ото­
gucuju subjektu da зе postavi па tatke gledista objekata Нј drugih subjekata.
1\1ј зто nekada opisali оуај prof.:es terminima egocentrizam i socljalizacija, ali
оп је, uz to, mnogo орИјјј i fundamentalniji za s aznanje u svim njegovim

16 Ј. PIAGET
vidovima, ј ег зе napredovanje saznanja пе sastoji samo u sakupljanju infor-
macija i nuina pretpostavlja sistematsku decentraciju kao uslov za зати
objektivnost.
V. Teorija stаdiјuша
Ak~ postoje strukture svojstvene subjektu i ako se оуе obrazuju, §tavise
progreS1vno, tгеЬз, dakle, da postoje i stadijumi razvoja. То vecina autora ргј­
hvata, аН sa tako razlititim kriterijumima i tuma~enjUna, da је neophodno di-
sk utovati оуај ргоЫет. Kod Ff{)jda (Freud) па ргјтег, stadijumi зе тес.1и­
sоЬпо razlikuju samo ротоси jednog - crominantnog obele!ja (огаlЮ, itd.) ali
koje, ргеmа tome, postoji С u prethodi1im- Ш. buducirn sta"d jjumima, tako da \
uv ek postoji opasnost da "dominantnost" ostane proizvoljna-;-Sezelovi (Gesel1)
stadijumi зе osnivaju ' па hipotezi skoro ' isklju~ive uloge sazreva~ tako -da
d obro obezbeduju pos tojan red.osled, аН se izlazu ораsпоsn:::aа - zа-pOstаvе -'~:'
пН ас progresivnog obrazovanja. Dakle, da Ы se okarakterisa li stadijumi kogni-
tivnog razvoja, treba па п ер гоtivгеёап naNn pomiriti dva neophodna uslova,
to jest konstnntan redosled: i neprekidn g_konstruisanj~ez pot:Q!Ln~pretorma­
сјје, po§to sаzпзvапје, sigurno, pretpostavlja spoljasnje doprinose iskustvз, ро­
red unutra.§njih struktura subjekta, а Qve se izgleda оЬгахији а da n:isu pot-
рцпо pred.eterminirane.
U stvari, рго Ыет stadijurna u razvojnoj psihologiji је , dak1e, sШ~ап ·рго­
Ыети stadijuma embriogeneza, јег pitanje koje зе розtаvlја u ovom розled­
пјеm podru~ju је, takot1e, da зе rasClani udeo geneti~ke pre.formacije i mogul:e
"epigeneze", u smislu konstrukcrja роmоси interakcije izmedu genoma i srediIfe
(otuda ono sto ј е Uodington nazvao "epigeneti~ki sistem", i otuda razlika iz-
medu genotipa i "epigenotipa"). No, glavne crte takvog epigenetil:k..QL!!.zvoja
nisu samo опе opstepoznate, \Lao sto зu- sekvencijalni гedозlеd 11ј progresivna
int-egracija (segmentacija, determinacija роmоси "kompetencija i копаспо
U
"reintegraeija lC ) , vec uz to i one па koje је ukazao Uodington: postojanje
I,kreoda" ili nuznih puteva, sa njihovim "time talty", а narol:ito uplitanje neke
vrste evolutivne regulacije ili "homeorezisa'\ tako da ako neki spoljasnji uticaj
sprel:ava organizam u razvoju nekog od njegovil) "kreoda", iz toga proizilazi
neki rad koji tezi da ga povrati па njegov nогmаlаn put, Ш, щnеstо toga, da
ga natera da prihvati поуј "kreod", аН udaljavajuci зе nајmапје moguce od
prethodnog.
No, svaki od оуљ ројmоуа зе ponovo згесе па terenu stadijuma inteligen-
сјје, аН pod uslovom da se brizljivo razlikuje оЬгахоуаnје samih зtruktuга i
stieanje izvesnih sadr;!aja putem и~enja (па primer, паи~Ш ~Hanje рге па
jednom nego па drugom uzrastu, itd.). Prirodno, postavlja зе pitanje, а па koje
зе nе Ы moglo odgovoriti роtрtшО bez mnogobrojnih eksperimenata, da зе
sazna da li se razv:oj svodi па pros t zbir uzastopnih ul:enja јН је, naprotiv,
зато ц~enje podredeno zakonima razvoja, koji Ы и tom slucaju postojali аи­
tonomno. АН bilo kakvo da је г~enje , ostaje mogul:nost da зе razlikuju iz-
уезпе glavne strukture, kao sto su operaciona "grupisanja , i izvesna розеЬnа
ll
sticanja. U tom slul:aju treba istraZivati da li obrazovanje prvih podlcle ili nе
podleze kriterijumima stadijuma, oposle cega се biti mogul:e da se odrede nji-
hovi odnosi за zakonima и~enja ,
No, ako зе razmatraju зато glavne stтukture, рге svega је uoCljivo da
зе роnоуо srel:e sekvencijalnost u stadijumima inteligencije, ~to znaci да se
oni drze jednog konstantnog Tedosteda, po§to је svaki neophodan za obrazo-
vanje sledeceg, DrzeCi зе glavnlh perioda, mо;!еmо, zbilja, razlikovati tri: (3)
senzo-motorni period (do oko 1У.! godine), за prvim potperiodom centracije па
vlastito telo (do oko 7-9 meseci) i drugim potperiodom objekti.'vacije i spaci-
РIЈЛZrovо GLEDISТE
17
jal~z.acije. sema prakticne inteligencije ; (ь) pJriod reprezentacione inteli .
k o]a VOd1 konkretnim operacijarna (klase геlаС\Ј'е i ЬТОЈ'еуј kOJ·i оо веПСlје
objekte).. ' sa .рг v im preoperaclorum
" ~
potperlodom , k па
se i Ь nose
(bez reverzibilnosti
ze~yaC1J.~, ~11 sa obrazovanje~ orijentisanЉ funkcija i kvalitativnih ide~ite~~­
kOJ1 РОСШЈе oko 1 ~-2 godше за obrazovanjem semiotickih sredstava (' 'k'
mentalna slika, itd.), i drugim potperiodom potev od 7-8 godine k" JeZl •
rakterise obrazo· · ·h · ' ОЈ1 зе k а-
.. van)em орегаеlOnl gruplsanja и пјЉоујт raznolikim ОЫј .
konzervac1J~; .(е). kon.al:no, peri?d propozicionalnih ili formalnЉ орегасјја ~::;~
takode,. pol:lr:]e Jednlm .potper10do.m - poLperio~om organizovanja (od 11, d~ -
13. gO~lI:e), 1 .sa роtрегюdоЦ1 геаlizоvалЈа komblna torike i grupe INRC dv. ·
reverz1b11nosti. Ји
. D~~le, otig~edno је, kad зе potseti па оуи sliku, da је svaki od ovih ре-
rlOda 111 potpe.TlO.da. neop~o~an za obrazovanje sledeceg. Da uzmemo ргуј ргј-
тег, za.§to зе Jez~ 1 semlotl~ka !u~k~ija javljaju tek ро zavr§etku dugog sen-
z?-mot?~nog ~erlOda , ':1 kor:n e . su Ј.еdlЛ~ o~nake jnd~cije Ш signa1i, аН јо.§ пе
slmboll 1 znaCl. ~ko bl ~e le.z1k, stlcao ]edlno putem uslovljavanja, kao sto зе
to ponekad govor1, оп ~л se ~avlO znatno гаnјје. Nasuprot tome, da Ы зе jezik
stekao, treb~ da budu IspunJena Ьаг dva uslova: (1) opsti okvir imitacije koji
oт?в,иCa~a lnter~ersor:~lnu raz"!en u, i (2) razli~ita strukturalna svojstva koja
заЬnЈаУ~Ји mOn?ld kOJl posreduJe u t~ansformaeioni m gramatikama Comskog.
No,. PГVl о? .ovlh uslova pretpostavl]a, pored tehnike imitiranja stecene u
,dugtm i ~~зюm et~pama, ~yц onu objektnu, vremensko-prostornu i uzro~nu
~ecentraCl]U do kOJe dolazl tokom drugog senzo-motornog potperioda , Sto зе
tl~ dr~gog uslo.va, nasa .saradnica, psiholingvist Senk1er (Н. Sinclair, 1967),
pokaz~]e, u nov~m .rad~v1ma, da зц transtormaeione strukture Comskog ргј­
pгemlJ~ne f.ипkеl0~lSа~~еm senzo-mоtогпЉ .§еmа, i пе pocivaju, dakte, пј пз
urodemm prograffi1ran]lma, kao .§to to mјзН Comski , пј па skinerovskim ili
nekim drugim ucenjima, kao .§to је to, uostalom, i sam Сотзю pokazao и od-
lu~nim kritikama ,
Da~le ,. зtаdiјum~ pokazuju konstantan red.osled .§to nавопј па razmi!ljanje
da sadrze lzvesnu blOlo!ku komponentu sazrevanja. АН опј пе sadrze ntkakvo
nasledno ртовгатјгаnје kOje Ы moglo da se ирогеш sa programiranjem јn­
stinkata, а sazrevanje о kome је rel: ogranitava se па otvaranje mоguспозti
ili па ОЬја§Пјауапје nemogucnosti, по preostaje da зе оуе aktua1iziraju а ~
aktualizaeija, kad је pravilna, podleze zakonima "kreoda", znaci konst~ n tnoj
i nufnoj putanji, аН takvoj da endogene reakcije nalaze "hranu' l u sr-edini i
iskustvu uopste. 8Но Ы , dakle, sasvim pogremo redosled ovih stadijuma tuma-
~Ш .kao proizvod urodene predeterminacije, јег poвtoji postupno оЬгаzоvзnје
novma.
Dva пајЬоlја dokaza za 10 зи mogucnost odstupanja, аН 6а regulaeijom
роmоси homeorezisa, i varijacija "time tatly" за mogul:noscu ubrzanja ili zaka-
snjenja. Kad је rel: о adstupanjima, magu postojati sve vrste оуЉ, ргета tome
da li su izazvana n epredvidenim iskustvima koja potil:u iz aktivnosti deteta
јН od pedagoskih interveneija odraslih. Sto зе ti~e velikog ртоЫеmа trajanja
ili brzine odvijanja stadijuma, o~igledno је da se, u zavisnosti od sredine (ЬО­
gatstvo i1i oskudica spo ntanih aktivnosti i эропtзnЉ iskustava, skolski Ш kul-
turalni utieaji, itd.), opazaju ubrzanja ili zakasnjenja u odnosu па prose~ne hro-
nolo,§ke uzraste, а redosled ostaje. Za izvesne autore, neograni~eno ubrzanje
Ыl0 Ы, dakle, moguce i pozeljno, а Bruner (Ј . Bruner, 1961) је ј!ао dotle da
piSe, u §ta izgleda, uostalom, оп viSe пе veruje, da зе, ako зе зргеtпо posrupa,
m ogu n aul:iti bilo l:emu deca bilo kog uzrasta. Ali ovde treba spomenu ti dve
vrste nоуЉ radova Grubera (Н. СтиЬег). Jedan pokazuje da se kod mal:il:a
ponovo nalaze nasi prvi stadijumi razvoja postojanog objekta i da ma~il:i do-
зреvајu u З mезеса па nivo ljudskih оЬеЬа od 9 mesecij ali, oni п е ldu dalje
 Ј. РIЛGЕТ
18
i motemo se zapitati nije li тапја brzina гатоја malog deteta, U ovom slu-
~ajи faktor kasnijih napredovanja. Drugo istrazivanje Grubera koje treba па­
vesU odnosl. se па upadljivu sporost kojom је Darvin (Darwin) otkrio neke
од sуојЉ ideja koje ipak log.i~ki proisti~u iz njegovih prethodnih ideja: nije
li i u ОУОт slu~aju. ,sporost pronalaska faktor plodnosti, i11 predstavlja samo
d~gat1aj za zaljenje. Postoje, krupni ргоЫеm! koji preostaju da sе rese, аН
h.ipoteza koju l::emo predloziti ~zgleda vrlo verovatna: za svakog subjekta b~­
zina prelaska iz jednog stadijuma u sledeCi odgov;ara Ьеsитпје nekom opt1.-
тити, koji nije п1 suvi~e brz п1 suvise spar, i stabilnost,. ра ~ak i plodnost,
neke поуе organizacije (ili strukturacije) zavisi od veza ko)e пе treba da. Ьиди
пј kratkotrajne пј да dod:u suvi§e kasno, jer jna~e preti ораsпоs! да lzgube
тос uticanja па interne kombinacije.
VI. Odnosi izmedu razvoja i ucenja
Ako sе ut.enjem naziva Ыl0 koji oblik sНсапја , ро . sem se razume da se
razvoj sastoji зато u zbiru ili nizu и~епја. Ali зе, uop§te, ovaj poslednji izraz
~uva za, u su!'Шпi, egzogena st.icanja, Ыl0 da . зе subjekt ogra1'\icava па stalno
ponavljanje odgovora u zavisnosti од ponavljanja spolja§njih sekvenci (uslov-
ljavanje, itd.), Ыl0 da оп otkriva odgovor koji moze da. з~ ропаvЧа, аН u ~~­
visnosti од nekog игесјаја ~jje оп sekvence prosto korlst1, а да ib зат nl}e
morao strukturirati nekom orgaD.izujucom aktivnoMu за progresivnim kon-
strukcijama (и~enје nazvano instrumentalnim). Ako зе tako definise и~enje ,
tada зе neizbe:!no postavlja pitanje utvrd1vanja да 1i зе razvoj svodi па niz
ul=enja (sto Ы зе svodilo па sistematsko podred:ivanje зиЬјеkta objektima), Ш
исепје i razvoj predstav1jaju dva розеЬпа izvora зНсапја, Ш је, kопаспо, sva~o
исепје, u stvari, зато део Ш faza razvoja, koji зе eksperirnentalno i.zd,:аЈЗ
(dakle, за mogucnoscu mestimicnog odstuраПјЭ: u оdпози па U?blcaJ.ene
"kreode CC ), а11 ostaje zavisan од datog stadijuma па kome se nalazl subJekt
kOji је podvrgnut eksperimentu.
Рге nego §to to ispitamo па terenu eksperimentalnih ~injenica, podsecarp.o
да је jedan talentovanl bihejviorist, Berlajn (D. Berlyne, 1960), nastojao, па
terenu teorije, da зvedе па~е shvatanje п а Halovu §ети и~enja. АН, da Ы
ostvario tu redukciju, Ыо је prinuden да doda dva nova рајта ·Halovo j teo-
riji: ројат generalizacije dra:t':'odgovor, koji је На1 pr.edvideo аН ga пјје kci~
ristio, а naro(:ito ројат "transformi§ucih odgovora", koji зе ne ogranicavaju
па ponavljanja, vec izvrAavaju reverzibilne transformacije рори! "орегасјја".
Kad se гадј о faktorima uravnote:!avanja Ш regulac\je, Berlajn dodaje, pored
зроlја§ПјјЬ potkrep1j enja, i mogucnost "unutraAnjih potkrep1jenj a 'l koja vode
poreklo 1z utisaka iznenadenja, sаglазпоsti ill nesaglasnosti, itd. АН ako оуе
izmene Halove teorije vec ргШ~по тепјаји пјепи strukturu, пјје sigurno da
ви dovoljne. Zaista, ostaje glavno pitanje da зе sazna da li ви "transformi§uCi
odgovori" proste kopije spolja~njih transformacija koje ве mogu ustапоvШ, ili
subjekt stvarno transformi§e objekt delujul:i па njega Ш podvrgavajuCi ga svo-
јјm орегасјјата. No, su§tinsk1 зтјзао па§е teorije је da saznanje vodi inte,T-
ak.cijama izmedu subjekta i objekta koje зи bogatije od onog §to rpгuiaju оЬ ­
jekti затј ро зеЫ, dok зе smisao teorija и(:епја kakva је Halova svod.i па
ogranil:avanje saznanja па proste ,,funkcionalne kopijeC<, kako је to govorio
На1, kOje пе obogacuju stvarnost. Prob!em koji treba ге§Ш , da Ы se оЬјllзпilо
зticапје saznanja је, dakle, рroЫет invencije а пе prostog k optranja, а п!
generalizacije draz~odgovor, п! "transformi§uti odgovori". пе оЬјзsпјаvајu ni
поујпе ni invenciju, dok зи ројЏ10vi аsimilасiјз - akomodacija i operacione
зtгuktuге, koje vode poreklo iz aktivnosti зuЬјеktа' i kt?je п јs и jednostavno Qt-
РIЈл2ЕОVО GLEDISТE
19
krivene. upravljeni u smeru опе inventivne konstrukcije koja karakteri§e iivo
тј§lјеПје.
Ir:tегпасi~:)Па lni centar za geneti~ku epistemologiju postavio је, dakle, рге
nekollko ~оdlП~, d~a sl~e~a ргоЫе.mа: (1) kakvi su uslovi и~епја logi~kih
struktura 1 da 11 зи ldenticnl Ба usl0VlШ.а ut.enja bilo koje iskustvene sekvence?
1 (2) cak i u ОУот posled.njem slut.aju_ (probabilistiC.k e ili ~tavi§'e proizvoljne
sekve~ce), да 1i ~~rno "исепје sad.rzi neku 10giku, analognu, па ргјтег, logici
koordlnat~ra akcIJa, t.lJe se post.oJanje konstatuje pot.ev od огgзпizоvапја зеп~
z<rmotorruh sema. Ро prvom pltanju, radovi Grekoa (Р. Greco, 1959). Morfa
(А . Мог!, 1959) i Smedslunda (Ј. Smedslund, 1959) su o~igledno pokazali da
subjekt, да Ы паисјо da obrazuje ~logi~ku strukturu i da пјоте ovlada,
treba da krene od neke druge, elementarnije logit.ke strukture koju се uspeti
da diferencira i1i kompletira; drugim гe~jтa, иёепје је u tom slucaju samo
део razvoja koji је viAe ili тапје potpomognut Ш ubrzan iskustvom. Nasu-
рго! tome, исепје ротоси prostih spoljasnjih potkrepljenja, koje se sastoji u
tome da se subjektu stave па raspolaganje, posredstvom konstatacije ји ver-
Ьаlnе informacije, itd., rezultan rasudivanja koja Ы оп trebalo да izvrsi vodi
vrlo зјгоmа§пјm rezu1tatima. Sto se tice drugog problema kome је pri~tupl0
па~ Centar, Apostel i ~atalon (Apostel i Matalon, 1966), medu ostalim, poka-
zall.. зи da .. svako. и~enJe, cak i ~skustveno , pretpostavlja logiku kao organi-
zacIJu akCl]a sub]ekta nasuprot ]ednostavnom r egistrovanju spoljasnjih data
а Aposte1 је cak росео da analizira algebru i neophodne орегасјје tog исепја:
Posl e ovih radova и Centru za genetil:ku epistemologiju, Inhelder (В. 1п­
helder, 1966) u Zenevi, sa svojim saradnicima Boveom (М. Bovet) i Senklerom
(1967), zatim Lorando (М . Laurendeau) u Montrealu. за svojim saradnicima
Fumije-Soninarom (Е. Fournier-Choninard) i КагЬопоот (М. СагЬоппеаи)
(1966), preduzeli su detaljnije eksperimente и сilји razluNvanja raz1icitih ёl­
n ilaca kOji mogu да potpomognu operaciono sticanje, i u сЩи гаsvеtlјаvапјз
njihovih m ogucih od.nоза sa ciniocima koji зе ирНси u spontani razvoj u "ргј­
rodnom" obrazovanju tih istih pojmova (konzervacije, itd.). Glavna pouka iz
оујЬ eksperimenata је да uspeh u и~епји јазпо zavisi od n ivoa razvoja ро­
smatranih subjekata: kad se опј nalaze па pragu operacionog nivoa, to jest
u stanju su да razumeju kvalitativne odnose, pored:enja koja izaziva иёепје
dovoljna зи da ih navedu 'Па kompenzacije i konzervacije, dok, §to зu опј uda-
ljeniji od tog moguceg kvantifikovanja, i od исепја lmа mапје doblti i tete
dolaze do konzervacije. Drugim геёјmа, исепје izgleda podredeno mehanizmima
razvoja i vodi trajnom изрећи зато u тег! u kOjoj koristi izvesne vidove ov.ih
mehanizama, drugim rel:ima, same instrumente kvantifikovanja koje dete
uspeva inа~е da obrazuje spontano.
vn. Шоgа iskustva
. I
Klaslcni faktor па koji зе poziva da Ы sе objasnio kognitivni razvoj је
faktor iskщtvа ste~enog и zavisnosti od spolja~nje Iizi~ke sredine. Ali ovaj
!~~tor је, u stvari,.. vrlo heterog,en i obuhvata bar tri zna~enja ili moguca va-
r1]eteta ипиtзг ko]ih сето razlikovati dva pola.
(~) P~i od ovi~ vагiјеtеtз j~ prosto upTafnjavanj'a (ехегсјсе) koje pretpo-
stav1)a prlsustvo ob]ekata па kojlma se izvrsava akcija, alј saznалје пјје nuzno
izvu~eno iz tih objekata. Zaista, posledice uprainjavanja opazaj u зе vec u ucvr-
§сјуапји nekog refleksa ili grupe slozenih refleksa , kao ,§to је sisanje koje
postaje savrse nije ponavljajuci se po~ey od prvih dana. S druge strane moze
postojati upraznjavanje intelektualnih орегасјја koje зе ргirпепјији ~a оЬ­
Jekte а da takode, пiзи izvul:ene iz пјЉ. Nasuprot tome, uprainjavanje neke
j
 20 Ј. PIAGET
perceptivne eksplorativne aktivnosti ili nekog iskustvenog ponasanja mo:fe 'da
pruzi поуе зро l јпе informacije, stalno utvrscujuci aktivnosti subjekta. Dakle,
postoje уе{: dva pola koja treba uzeti u obzir u Sат.оm upraznjavanju: рс1 ako-
modacije па objekte, koja jedina u tom slu~aju vodi зНсапјјmа koja proizilaze
jz оЬјekаtз, i pol funkcionalne asimilacije, sto znaci ucvrscivanje putem ak-
tivnog ponavljanja, i, S оуе druge tacke gledista, upraznjavanje se уВе изте­
гауа u ргауси onog sto сета zvati faktor uravnotezavanja ili autoregulacije
koji је vзzап za strukturacije koje v.ise роНси оо aktivnosti subjekta nego od
роуесауапја znanja koja зи spoljasnj.eg porekla. . а11 u .kpm sm.1S~U. Sen~ler )е, uz .to, podvr~~oje та!е subjekte lingvistickom
Sto se til:e iskustva u ргауот smislu гесј, to jest kao sticanja novih znanja
роmоси raznovrsnih manipulacija objektima (а пе vise sаП)о prostim upra-
znjavanjem), treba ponovo razlikovati dva pola, kOji odgovaraju varijetetima
(Ь) i (с). - (Ь) S jedne strane, postoji опо sto сето zvati jizicko iskustvo, kpje
se sastoji и izvlatenju saznanja iz samih objekata jedino роmоси apstrahovanja
koje se prosto sastoji u izdvajanju novootkrivenog svojstva iz drugih svojstava
i ianemarivaju ostalih: tako, fizicko iskustvo omogucava detetu da otkrije te-
iinu objekata zanemarujuci njihovu Ьоји, 1td., ili da otkrije da се za objekte
iste prirode njihova tezina ЬШ utoliko veca ukoliko зи vOluminiozniji, itd. -
(с) АН, pored fizickog iskustvo (ь) i prostog uprafnjavanja (а), postoji treei
varijetet koji је fundamentalan, аН kOji se, zacudo, skoro uvek zaboravljalo
razlikovati: to је опо sto сето тј zvati Iogicko- matematickim iskustvom koje
igra znacajnu ulogu па svim nivoima па kojima su logicka dedukcija јН 10-
gicki гасип jos nemoguCi, Ш u svim опјm ргоЫеmјmа и vezi јсојЉ subjekt
luta рге nego sto otkrije svoja deduktivna sredstva. 1 ovo iskustvo se sastoji
u delovanju па objekte (јег bez te materijalne Ш zamiMjene akcije пе Ы bilo
iskustva, posto пе Ы bilo dodira за spoljasnjim sv~to.m), аН зџпаПј~ .kom~ опо
vodi nije izvuceno iz tih i takvih objekata: опо Је lzvucenol1z akclJa ko)e se
vrse па objektima, sto nikako пјје isto, ј, kad izgleda da ј е izvuceno iz оЬ­
jekata, znaCi da опо па njima otk.riva svoj~tva koja. је akcij~ u пјЉ unel.~
i koja im п е pripadaju рге te akcije Ш nezaVlSnO od ПЈе. Na prlmer, dete bгo) ~
kamencice i radi toga ih reda u pravolinijski niz: опо tada otkriva, ЬгојеСl
s leva па desno da ih јта 10 а Ьгојееј s desna па levo, nalazi ponovo 10; опо
ih tada ге(!а u krug, itd. i n;lazi opet 101 Dakle, опо је otkr~lo, ротоси .I~ku­
• stva, da је zbir nezavisan od reda, аН to је 10gi~kо-mаtеmаtlС~0,.а пе f1Zlcko
iskustvo, јег ni red ni zbir nisu u ka~en~iCima рге ~ego sto ~? Је ~no роге­
dal0 па izvestan naCin (dakle uredilo) 1 рге n.ego sto lh је sP.~Jll? u Jednu ~7-
lLnu : dakle, опо sto је subjekt otkrio је,. za щеgа nova, relacl]a lz":.edu аkсч е.
uredivanja i akcije udruzivanja (dakle, lzmedu dve buduce operaclJe) а пе lli
пе samo svojs tvo kamencica.
, i druge, pocev od 11-12. godine, kao kombinatorika i tetvorna grupa, о ko-
VIп. Jez.ik i oper acije
" zvati па jezik logike klasa i relacija, аН to nе znai!i da prestajemo da зе
Sto se tice pitanja ?dnosa izmedv~ ~ezika i ~?gickih. ор.егасјја, тј smo d.av!1 0
tvrdili da izvor орегаС1јз treba trazLtl u du.bll1m r:еglOruща. ne~~ §to ~~ }ez,~,
koji ти geneticki prethode, to jest u zakontma opst~ ~09rdl~aCl]e зkС1Ј~ kо)з
upravlja svim aktivnostima, _ukljucuju6i .tu ~. sam jezlk: zals.t a, x~me.C1 neke
iogi.ke raspoznaju se vec po~ev od koordLI'~aC1]e sепzо-;?оtоГI11h .(V:ldetl. pod.I.
grupa premestanja, konzervacija. obje~ta, ltd:),. to znaCl u form: ~tellgenclJe
koja пјје jos ni vегЬаlпз ра пј slmboll~~a. All .Је os~al0 ~a ~e tacnlJe u.st~no:,e
odnosi izm edu jezika i logickih орегаСl]а па nlVOU mterlorlzovanog mls1].enJ~.
1.
То је skor~ ul:inila Senkler (1967) ,и, isto.v~emeno p.siholingv~sti~kim 1 рЗl­
holosldm, analizama koje пат izgleda]ll kГЗЈn]е роui!шm. Опа Је ргоui!аvаlз,
i izmedu 7. L 11.-12. godine. Tada је problem da se гахиmе kako зе osnovne
па primer, dve grupe dece oko .7 godina, jednu koja је oCigledno ргеорегасјопа
PIJ AZEOVO GLED!SТE
21
i п.е dospeva do pojm?va konzerv~cije, drugu koja ocigledno poseduje operacije
kOJ~ v~de ko~zervaC1Jama. ~ж:а J~ us~anovila da se njihov jezik, u proseku,
razlikU]e ~ad lт se роstavЧа,1U .pltanJa пе о ~onzervacijama, veC kad im зе
prosto trazl da ll~orede dva 111 .vlse objekata, па prirner dugu а tanku i debelu
3: kratku olovku, ltd .._Preoperaclona_grupa koristi narQ~ito "skalare" : ova је ve-
ltks: а .ova m~la, ova Ј ёёГеЬеlа а ova tanka, itd. Nasuprot tome, орегасјопа grupa
korlsti . naroClto ." vek~or~": ?va је ~апја i deblja, itd. Dakle, post.Qjj dosta jasan
o~nos lzmedu. шv?а JeZlka.1 operaclO~og nt~ (ј to јо!; i u drugim 'Pog1edima),
и~еПЈи, да Ь, lh na~cila da konste verbalne oblike odraslihi kad је to utenje
Ьйо za~rsen~, опа Је ponovo odredila njihov орегасјопј nivo i mogla је da
ustanovl da Је samo 1/ 10 napredovala, а ovaj minimalni napredak mofe da se
pripise cinjenici da se Ьезитпје radilo о prelaznim slutajevirna Ш slui!ajevima
vec blizu praga operacija. Tako, vidimo da jezik izgleda пе predstavlja motor
operatornog napredovanja, vec sredstvo u slufbl same inteligencije.
IX. Uгаvnоtе2зvапје
Izgleda da ' klasicni faktori razvoja (sazrevanje, steteno iskustvo i dru§tveni
uticaji) nisu dovoljni da ga objasne: treba im dod.ati aetvrti faktor - faktor
Ш'аvпоtеzаvаnја, i to iz dva razloga. Prvi је §to tri heterogena faktoraJ1e ото ­
gucujU da se objasni sekvencijalni razvoj ako se опј medusobno пе uravnote-
zavaju, ра је, dakle, potfeban jedan organizacioni faktor kOji ih medusobno
povezuje bez protivreёnosti. Drugi razlog је sto svaki bloloski razvoj sadrii
ргосеsе ~utoregulacije i sto ih ponovo nalazimo. ј-оз jasnije, па planu pona§anja
i obrazovanja kognitivnih funkcija. Potrebno ]е, dakle, da posebno razmotrimo
Qvaj glavni faktor: Zbilja,- sustinsko u teoriji kognitivnog ra zvoja је da зе га­
zume kako зе obrazuju celovite орегасјопе strukture i izgleda пат da taj рго­
Ыет resava jedino hipoteza progresivnog uravnotezavanja. АН, da Ы је shvаtШ
treba, рге svega, геЫ nekoliko геёј о заmјm operacionim strukturama. Strukture
svojstvene inteligenciji su struktu.re sacinjene od орегасјја, dak1e interiorizo-
уапЉ i reverzibilniћ akc\ja, kao ~to su sabira~ ili udrU!ivanje, logicko тпо­
zenje i1i kompozicija vise relacija ili klasa razmatranih "jednovremeno l ' . 9ve
strukture se razvijaju vrlo spontano kroz akciju i misljenje deteta: па primer,
serijacije (urediti oDjekte ргета rastucim razlikama), klаsШkасiје, korespon-
dencije jedan ргеmа jedan Ш jedan ргеmа vi..Se, multiplikativne matrice, itd.,
koje se sve obrazuju izmedu 7. i 11. godine, to jest па nivou onog .§to mi zo-
vemo "konkretne орегасјје" koje se odnose direktno па objekte. Obrazuju зе
jima сета govoriti u nastavku.
Ako se zele izvuci zзkопi ovih struktura konkretnih орегасјја, t reba se
bavimo psihologijom. Kad psiholog гaёиТLa varijansu ill koгtsti formule faktorske
ana1ize, оп se пе bavi matematikom v.e c psihologijom. Da Ы se analizirale stru-
kture treba postupiti isto tako, ali kako se пе radi о merenjima ve<: о kvalita-
tivnim obelezjima, treba jednostavno koristiti op~tiji гa~иn, to jest гасип opste
algeb re Ш 10gike, по to је tu samo sredstvo ха analizu koje otkriva ргауе
psiholo§ke realnosti kakve зи орегасјје kao interiorizovane akcije Ш kao op§te
koordinacije akcija. Upravo u tom smls1u зто nastojali da analiziramo ele-
mente strukture "grupisanja" svojstvene klasi1ikacijama, serijacijama, itd.,
strukture inteligencij~ mogu obrazovati i razvijati за зvim опјт stru1<turama
koje potom iz nјЉ proizilaze. No, to пВи urod:ene strukture te зе i пе rnogu
\
 Ј . PIAGEТ
22
objasniti samim sazrevanjem. Опе nisu prosto izvut.ene iz fizi~kog iskustva.
po~to u serijaclji, kla.sifikaciji, dovQ~~nju u kor.espo~enc ij u, itd,! aktiv!l0stl зи­
bjekta dodaju objektima поуе relaCl]e гюа, сеlше , ltd. Sto se tl~e l~g~~ko-m?-­
temati~kog iskuзtvа, опо izvla~.i зуоја sazna~~a (kao st? зто vlde~l) lZ samlh
akcija subjekta, §to pretpostavl]a autoregulaCl]U tth akCl]a. Dakle, lzgleda v~lo
verovatno da obrazovanje struktura pr oisti~e. u biti, iz faktora uravnotefavanja,
ako se ravn o te~a defini§e, пе samo kao ravnoteza зиргоtnЉ зНа, уес poтoc~
autoregulacije, to jest u vidu aktivnih, realnih ili u гаzШ!itоm stepenu алtiСl­
рјгапЉ, reakcija subjekta па spoljasnje po.г~meCaje. Rav~oteza зе, dak1e, те§а
ва reverzibllno§cu, аН kad зu пат prebaclll (kao, па рпmеr, Bruner) da је и
tom slu~aju ravnote:!a nepotrebna i da је reverzibilnost dovoljna, zab?ravlja. зе
da пе treba posmatrati ravnote!u зато kao zavr§no.. stanj.e, ,,:ес da Је. suI;tIna
и uravnote:!avanju kao autoregulatorn om ргос ези kOJl VOdl tOJ zаvг§?-оЈ ~~yno­
te!i, dakle и kагаktегiSЏёПОј reverzibilnosti struktura k oje treba ob)asrnti.
Dakle, uravnotezavanje је eksplikativni faktor, јег роёјуа па ргос~зи sэ:
зеkvепсiјаlпim i rastucim verovatnocama. Jedan primer се ротоСј da зе stvar
-razume: kako objasniti, kad зе transformiSe loptica gline и " kobas~cu.", ~a dete
po~jnje negiranjem konzervacij ~ kolicine materije, а zavr.§ava ml~l]enJem da
је опа nuzna1 U tome se mogu razlikovati сеНг! etape od kojih је svaka па.ј-:­
verovatnija ili posta;e na;ve1'ovatni;a, пе а p1'iori, уес па озпоvи aktuelne ill
перозгюпо prethodne situacije. -(а) Na polaznoj tacki d ete uzima u obzir ~amo
jednu dimenziju, па ргјтег du:!inu, u гесјmo 8 do 10 puta: опо tada kaze da
kоЬазiса заdгzi vHe materijala јег је duza. Katkad, uzmimo u 2 od 10 puta.
опо ka:!e da је опа tапјц, аН zaboravlja duZinu, i zakljucuje da зе kolicina зта­
пјНа. Otkud ovakva rasud:ivanja? Jednostavno otud ~to ј е verovatnije da зе
uzima u obzir зато jedna dimenzija, а пе оЬе: zaista, ako је verovatnoca za
dшiпu 0.8 а za debljinu 0.2, оЬе zajedno daju verovatnocu od зато 0.16, po§to
su, и oclsustvu razumevanja kompenzacija. nezavisne. -(Ь) Ako зе. kо.ьа~icа
ропоуо mепја, sve vi§e i vi§e и duzinu, ili зе d~te итогј od ponavlJanJ~ lst~
зtvагi, tada najve1'ovatnije р о зtај'е, аН to пјје Ыlо и pocetku, da .?по prlm:u
drugu dimenziju i da зе koleba izmedu te dve. :-(с) ~ko ~OS~O)L koleban]e,
zatim najverovatni;e postaje (treea etapa) da sub]ekt prlmetl Ь1l 0 kakvu uz~­
јатпи povezanost izmedu dve уагјјасјје: ako зе kobasica produzava, .ола post~Je
tanja, itd. АН cim розtојi naslucivanj e uzajamne pov~zanos~. гаsudivаЛ.Је. зtlёе
jedno поуо obele~je: пе od.поз! зе vi§e зато па k"n!1gU1'aC11e, vec роёtпзе da
зе povezuje за заmјm tfansfoTmGcijama: kobasica пјје зато "duga опа з е
C
\
mo~e ".produ.!iti''''t itd. -(d) Cim зе mi.Aljenje р оуе:!е за transformacijama, etapa
koja tada posta;e -najverovatnija је etapa и kojoj s ubjekt shvata, IstQvremeno
Ш nalzmenicno, vec ргета зluёајеvimа, da transformacija moze da bude obrnuta
(reverzibi1nost) ili da зе dve uzajamno zavisne transformacije p~oduz~vanja i
lзtапјivапја kompenziraju zbog зате te naslucene uzajam.ne zavJSnostl (naslu-
~ene u в).
Na taj паёјп, vldlmo da progresivno uravnotezavanj e stvarno ргеdзtаvlја
еksрНkаtivлi faktor. Etapa (а), koju зи autori kOji зи proveravali па§е rado\l'e
ponovo па§Н, пе ,predstavlja uravnotezenu situaciju, po:jto је dete primetUo
зато jednu, а ле 1 drugu dimenziju: и tom s lu ёај u, "vi rtualni radovi'\ kako to
воуоге fiz i~ari јо.§ od Dalamberovog (d'Alembert) ргјпсјра, пе sadrzl лult1
аlgеЬагзkl zbir, po§to jedan od tih radova, koji se sastoji u zapa:!anju druge
dimenzije, пјје jo~ izvr.§en, а Ысе izvr.§en рге ili kasnije. Prelaz iz jedne etape
u drugu ргеdзtаvlја, takode, uravnotezavanje u najklasicnijern znacenju гeёi:
princip brzina ili virtualnih radova. АН kako su· t1 radovi аktivпозti subjekta,
1 lcako зе svaka оо njegovih alctivnosti sastoji и ispr avljanju prethodne, to
uravnote~avanje predstavlja niz autoregulacija ёјјј retroaktivni procesi vode
kanacno operacio'noj reverzibilnosti. Оуа tada pгeтa~a vrednost ргозtе "vero-
РIЈЛZЕОVО GLEDISTE
23
vatnoce" da Ы dosegla verovatnocu od 1, to jest logi~ku nu.tnost u ргауот
smislu геСј. Dakle, пјје preterano ako зе uravnote!avanje зmаtга osnovnim
faktorom razvoja, i ёаk neophodnim za kaordinaciju ostala tri.
Kad se radi о funkcijama, зесаmо se da зе radi о "hrimenama fl u matema-
tiёkоm smislu, аН зато и jednom pravcu, zata ~to зи tt, kako smo vec videll,
pSiholoski, veze svojstvene semarna akcija и зтегепЉ ргета nekom сilји. Uz-
тјто, kao primer, kraj kanapa Ь ёјјј је jedan deo а pod pravim uglom u odnosu
па deo а' (delirnicno obrtanje oko klina kad зНа vuce а ' а poluga zadrzava а):
sva deca izmedu 4. i 7. godine vee shvataju da ako зе уисе Ъ, tada se а sk-racuje
u zavisnosti od produiavanja а'. АН опа јо§ пеmаји konzervaciju ukupne du-
zine, Ь ,.. а + а', i to пјје, dakle, dvostruka ope rac ija kvantlfikovanja, уе!: ргosto
kvalitativno i1i ordinalna povezivanje (duZi=dalji). Isto tako, kod identiteta, sva
(Ш gotovo sva) deca prihvataju, secamo зе taga, da se pri transformlsanju
loptice u kobasicu radi о "istom" komadu testa, а ipak пета konzervacije koll~
ёјпе. Ovi identiteti зе vrlo гапо javljaju i treba ih smatrati prostim identitetom
.§ете postojanog objekta (о kome зта govo rili pod ll). Вгипег, u jednoj novijoj
knjizi (1966), smatra оуе identitete polaznom tackam za kvantitativne konzer-
уасјје. То је tacno u jednom smislu (neophodan аН ле i dovoljan изl0У), аН
medu пјјта postoji velika razlika: svojstva od kojih zavisi kvalitativn i identitet
mogu da зе ustanove opazajno, dok kvantitet pretpostavlja dugu strukturalnu
razradu, l:iju smo svu slozenost иргауа k ons tatovali. U stvari, kvalitativne
funkcije i identitet засјпјауаји, п а taj nac in, samo jednu preoperaclonu ј kvali-
tativnu polu-logiku, koja ргјргета logiku reverzibilnih i kvanti1ikabllnih оре­
racija, аН nije dovoljna da је оЬјазпј. Оуа kvantifikacija konkretnih operaclja,
nasuprot kvalitativnoj pri rodi ргеорегасјопЉ funkcija i identiteta за istog,nivoa,
obelezena је, пагоёitо oko 7.-8. godine, оЬгахоуапјеm operacija broja i mе­
гепја, koje зи, delom, medusobno izo morfne, аН vrl o raz1icite ро sadrzaju. ОЬга­
zovanje celih osnovnih Ьгојеуа п е objaAnjava se, kao Ato зи to poku!aH Uajthed
(Whitehead) ј Rasel (RussеЩ, prostom bi-univokalnom korespondencijom iz-
medu ekvivalentnih klasa, јег operacija korespodencije, koju зи oni kогiзtШ,
apstrahuje kvalitete za razliku od kvaHtativne kогезроdеПСiје izmed:u pojedi-
паёпЉ objekata за istim svojstvima, i иуодј jedinicu, dakle - Ьгој, i tako зе
krug zatvara. U stvari, сеН osnovni Ьгојеуј, kad зи уес obrazovani, nerazlul:ivi
зu od celih rednih bl'Ojeva i pretpostavljaju tri sledeca изl0уа : (1) apstrahovanje
kvaliteta koje сinј sve pOjedinacne objekte ~kvivalentnim, otuda 1= 1= 1 ... ,
(2) uvodenje reda 1-H~ 1, koji је neophodan da Ы зе оп! razlikovali, јпа~е Ы
ое јmаl0 1 +1~1, (3) inkluzij u (1) u (1+1), zatim (1+1) u (1+1+1), itd. Сео broJ
. је, dakle, sinteza reda (serijacije) i inkluzije ili uklapanja (klasifikacije), koja
postaje nuzna kad se apstrahujU kvaliteti. Na taj паёјп, оп koristi зато 10glcke
elemente (зегјјасјја i klasifikacija), аН u поуој sintezi koja omogucava da ih
kvantifikuje роmоси iteraclje: 1+1=2, itd. Isto tako, тегепје nekog kontinu-
ита (linije, povr§ine, itd.) pretpostavlja: (1) prvo njegovu podelu па delove,
od kojih зе jedan Ыга kao jedinica i Nni ekvivalentnim sa osta1im ротоси podu~
darnosti а=а=а ...• (2) ali, da Ы se и~jnjo podudarnim за ostalim, treba ga
premestati ро nekom redosledu а-"а-в, itd., (3) vaino је, kona~no, uklopiti tu
јed.јniси u пјепе aditivne kompozicije, to jest а u (а + аЈ i (а + аЈ u (а +а + аЈ. Оуа
sinteza particije за uklapanjima i redosledom и preno§enju jedinice је, dakle,
izomorfna sintezi redosleda i inkluzije koja karakterise Ьгој, otuda то guс з
pri.mena ov'og па тегепје. Tako зе vidi da bez' pribegavanja bilo ёети drugom
зет sintezi еlеmелtагпih "grupisanja" uklapanja јli геlаСјје reda, зuЬјеkt dolazl
do numerickog i1i metrickog kvantifikovanja, koje daleko ргеmз.§а, ро svojim
тосјта, elementarnu kvantifikaciju (odnosi dela за celinom) pro§irivanja оЫта
klasa ili зегјјасјје prema razlikama kOje зи jcdnostavno ргосепјепе kao "уесе"
Ш "тапје".

24 Ј. PIAGET
Posle konkretnih орегасјопЉ struktura, о kojima је gore bilo гесј, obrazuju
зе, izmedu 11. i 15. godine, dve druge орегасјопе strukture k oje omogucuju
obradu propozicionalnih орегасiјз, kao §to su implikacije (р > q), .inkompatibil-
nos!i (p!q), neiskljuHve disjunkcije (р V q), !!d.
РIЈА2ЕОУО GLEDISТE
25
уаП.ја .. got?vi~" spolja.§nj~ realnosti, ni па ргосез prefonnacije t predetermi-
паС1је (aprlorlZam) ko]~ ~ћ se takode svodi? ~a yeГOY~nje da је Буе Ifgotovo"
po~~v. od pola.z ne ta.l!ke, lZgleda n~ ~a зе lstina nalazl negde izmedu ova dva.
kra)n]a re§en]a, to Jest u konstruktlvlzmu koji otkriva па~in па kOji зе перге­
stало razraduju nove strukture.

х. И.П.ktuјuСа apstrakcija

Videli sто da sе рге stupnja па kome sе logicko-matematicke operaCl)e

obrazuju i postanu, dakle, deduktivne, mole govoriti о "logil:ko-matematil:kom
lskustvu" koje izvlal:i sуоје informacije, пе iz заrnЉ objekata, УеС iz akcija
koje se уг§е па Нт objektima, §to nik.ako nije isto. Ти postoji, dakle, nasuprot
prostoj apstrakciji, novi tip apstrakcije koju сет-о тј nazvati Tejlektu.juca
apstrakcija (abstraction refl&hissante). а koja prula kljul: za problem kon-
struktivnog karaktera uravnotezavanja роmоси autoregulacije.
Zaista, da Ы se apstrahovalo neko svojstvo iz bilo kakve akcije operacije,
nije dovoljno razlikovanje tog svojstva i опЉ koja зе zapostavljaju, па рriшег,
razlu6vanje forme koja зе zeli zadrzati od sadrzaja о kome зе уВе .пеСе voditi
гa~иna; potrebno је i da to zadrzano svojstvo ili ta zadr~ana forma budu preneti
negde, to jest па jedan razliNt plan akcije Ш орегабје. U slu~aju prostog apstra-
hovanja, to pitanje se пе postavlja, zato §to зе rad~ о svojstvu koje је izvul!eno
iz objekta i koje subjekt аsimШга. U slul!aju reflektujuceg apstrahovanja, па­
suprot tome, ako subjekt izvla~ iz akcija Ш operacija postavljenih па plan Рl
neko svojstvo ili formu, tada treba da ih ргепеЗЕ па jedan vi~i plan Р 2 • i U
tome је "refleksija" u fizil!kom smislu (kao reneksija svetlosnog zraka, itd.).
АН da Ы to svojstvo ili {огmа ЫН asimilirani u taj novi plan Р2, treba ga ге­
konstruisati па tom nоуот planu i podvrci ga ропоуо radu inteligencije iU
misljenja .§to се, ovaj put, predstavljati .. refleksiju" u kognitivnom smislu
(refleksivno misljenje, itd.). Dakle, u dvostrukom znal:enju г~ refleksija ро-
5toji "reflektujuca apstrakcija". АН, ako је па planu Р2 neophodan поу rad
da Ы se asimilirala svojstvaili [огте izvul!eni iz рlапа P 1 , nadodace зе, dakle,
па planu р::, nove akcij e ili орегасјје опјта koje funkcioni,§u па рlапи Рl i
iz kojih је izvul!eno, ротоси apstrakcije, trafeno saznanje. Ргеmа tome, renek-
tujuca apstrakcija је nufno konstruktivna i oboga6uje, dakle, поујm elementima
strukture izvu~ene 12 plana Рl, .§to зе svodi па iskaz da опа obrazuje поуе stru 4

kture, Tada postaje razumljivo zasto зи konkretne орегаСјје izvu~ene iz senzo-

-motornih ~ema bogatije od пјЉ i zasto зи formalne Н! propozicionalne орегасјје
izvul!ene iz k onkretnih operacija bogatije od оуЉ: kao operacije koje зе izvr.§a-
уаји па орегасјјаmа, опе ovima nad odaju nov nal!in kompozicije (kombina-
torika, itd.). No, оуа reflektuju~ apstrakcija predstavlja tekucl розtuраk kon-
strukcija svajstvenih matematici: па taj nal!in је, па рпmег, algebra izvu~ena
iz aritmetike, kao орегасјје па орегасјјаmа. Na taj nal:in је Kontor (Contor)
konstl'ujsao transfini dovodeci u korespondenciju niz 1, 2, 3, 4 ... i niz 2,. 4, 8,
8 ... Zaista, dolazi se do jednog novog Ьroја (alel nula) koji ргозtо i.zra:!:ava
"tu тас (Ш Ьгој) prebrojivag", а da taj Ьгој пе pripada пј prvom п1 drugom od
dvaju niz{)va. Na taj nal:in sаdа§пјз teprija funkcija роmоси "primena" kon-
struBe "morfizme" Ш "kategorije", itd. , Ш I па taj nal!in зu Burbakisti (1ез ВоиГ 4
baki) konstruisali njibove osnovne strukture (stтuсtиг ез -mег еs) i jz пјЉ izve-
dene зtгuktuге. Dakle, vrlo је upadljivo da postupak obrazovanja зtгukturа
koji otkrivamo u sekvencijalnim stadljima razvoja deteta i u mehanizmima
uravnotefavanja роmо(:и autoregulacije, kojl vode оуај autoregulaciji ротаси
feedbacks vi~eg reda koje l:ine reverzibilne operacije, koincidi.ra за stalnlm
po!>tupkoЦl konst~uisanja koji koristi maJematika u зvоm neograniceno plodnom
razvoju: tu postoji jedno ге§епје koje зе пе svodi ni па iзkustvеni proces otl(ri-
 Casopis
"PSIНOLOGIJA" Iz vo r
God.V br.1-2 (1972)

ISTORlJSКl RAZVOJ PONASANJA СОУЕКА'

L. S. V1GOTSКI

Osnovna postavka kbja пат moze dati odgovor па рНапје kojim se bavimo
glasi da se istorijski razvoj psihologije ~oveka odvija ро zakoniLostima koje
se razlikuju od zakonitos ti njegove blolo~ke evolucije. Pailjivo izucavanje ргј­
mitivnih пзгоdа pokazuje da se r azlike koje postoje u ponasanju i misljenju
izmedu пјЉ i kulturnih пзгоdа пе mogu objasniti тапјот zapreminom njihovog
mozga Ш nekim drugim osobenostima пјЉоуе bioloske organizacije. Ро гесјта
Turvalda ргјтШуас zзsluzuје s ришт ргауот titulu coveka, po~ta је bi oloska
evolucija bila zavr~ena davno рге nego 5tO је po~eo istorijski razvaj coveka ,
Razlike u ропазапјu primitivnog i kulturnog ~oveka зи uglavnom и poglcdu
опјћ oblika ponasanja koji пе proisti~tl neposredno iz organizacije naseg mохса.
Ти spada, рге svega, razvoj ponasanja koji зе odvija uz роmос spoljasnjih sred-
stava. Као sto је poznato, covek је u ргосези istorijskog гахуоја stVOflO izuzetno
znacajna ротоспа sredstva za svoje ратсепје, misljenje, paznju .
Као ргјmег se mofe navesti g{)vor, bez koga skoro da п е Ы bilo роvеzэпоg
logil:kog misljenja koje nije strogo хаујзпо od opazajnih i akcionih situacija.
Pojava i razvoj jezika, koji сјп! deo drustvenog iivota ~ovecans1va i do koga
uopste пјје doslo uporedo sa povecanjem teiine mozga, паз1аlа је uporedo за
роуееапјет slofeno5ti socijalnih odnosa i 50cijalrrih delatnosti coveka. А гахуnј
govora, tog o5novnog pomocnog 5redstva misljenja је . pak за 5voje strane, podi-
gao па поУј 5tupanj razvoj samog misljenja, dovodeci postepeno do aps trakt-
пЉ . уегЬаlпјћ intelektualnih орегасјја koje зе obavl jaju роmосu uпutга sпјеg
gcvora.
АН, misljenje u tom pogledu uopste пе predstavlja izuzetak. Tsto onako kao
5tO је u ргосези svog drustvenog zivota l:ovek stvorio пјх pomocnih sr cdstava
ха mi51 jenje, i5to tako је to ucinio i ха раmсепје, i ха druge funkcije. Оsпоупи
odliku ро kojoj зе pamcenje coveka razlikuje od раmсепја i.ivotinja лс ёјпј 1о
§to је covekovo ратсепје роуесапо, леgо 5to је и toku istorijskog razvoja izme-
ћјеп sam tip psihol o~kog razvoja раmСепја. Od neposrednog zapall1civanja. пе­
posrednog zadriavanja utisaka, ~ovek prela zi па ovladavanje svojim ратСепјст.
па 5tvaranje znakova ротоси kojih covek usmerava aktivnosL ратСеПЈ3. I
vlada пјјmе.
lz primitivnih mnemotehnickih znakova rada se, u toku kulturnog raz.voja
~oveka, pismenost kao vestacko раmс е пје соvеёапstvз, koja cini osnovu опе

I Prevod nekoliko odlomaka iz: L. S. Vi gf)lski' ,.R а::u iЩс L' i;~ iIL p:;i1Lickiћ lunk-
cij" (str. 4-1-52, l!Hi--198 I 446--453), APN RSFSR, Moskva, 1960. Pt'eveo l van IviC.
40 L. 11. VIGOТSКI
neizmeme prednosti koju l:ovekovo ратсепје irn.a u poredenju за ' ратсепјет
Zivotinja.
Na taj nal:in, k~ko to ispravno уеН Bekon, "gola ruka i gola inte1igencija,
ostavljene зате sebl, пе vrede mnogo". Isto onako kao ~to i rastuca тос l:oveka
nad prirodom пе zзvisi od razvoja same ruke, nega i od razvoja otP.h oruda ko-
Нта је паоги!апа ~ovekova ruka , isto tako i inteUgencija ostavljena зarnа sebi
осiglеdло se таl0 тenја u toku· istorijskog razvoja cov~anstva. 1 ovde se raz-
vaj odујја u vidu razvoja pomocnih sredstava. Covek. usavr§ava rad svoje inte-
ligencije uglavnom kroz razvoj posebnih tehnickih ротоспЉ sredstava m.iSljenja
i ponasanja. Istorj ja covecanstva пе moze se razumeti bez istorije рismз, isto kao
sto se istorija ljudskog misljenja ne mofe razumeti bez istorije govora.
То ~to vidimo kod mi§lje'n ja i раmсепја pojavljuje se, kao ~to је уее г~eno
kao op§ti zakon koji odreduje istorijski razvoj i svih озtзlЉ psiholo§k:ih funk-
сјја coveka. Ono op§te §to karakteri.Ae pOjedine funkcije rnofe blti- svedeno па
dva озпоупа momenta.
Prvi зе sastoji u tome da ~ovek, stvarajuci ротоспа sredstva za зуоје ро­
паАапје, затiт tim тепја osnovni tip зvоg psiholosKog prilagodavanja, Od пе­
posrednog ргосеза, koji је odreden Ћirеktnim odnosOm draZi i reakcije, pona~anje
coveka, koje зе oslanja па роmоспа sredstva, розtзје posredno (розredоvanо).
Tako nastaju зуе уј§е funkcije kod ~oveka,
Sa tim prelazom povezan је i drugi momenat koji зе зазtoј! u pot~injavanju
ропа§ар.ја ~ovek.!.. njegovoj kontroli, Роmоси znakova rovek pol:inj 2 da vlada
зуојјm раmсепјет ј da njegove procese штегауа saglasno за svojim ciljevima.
Upravo tako i роmоси govora ovladava svojim misljenjem. lli, kao 5to је to
ргауНпо rekao К. ВНег, govor Пliзli za nas. Vec u затој ve'r balnoj .formu1aciji
sadrzana је logi~ka elaboracija opazenih utisaka. Svaka г~enjca stavlja u 10-
gi~ki odnos ~njenjce koje зе nalaze u nj~noт sadrzaju.
Dakle, pos~edovanost covekovih о'регасјја, koja пазtзје -zаhvаlјuјuCi иуо­
d.enju роmоспЉ sredstava u ропа§аnје, s jedne strane, i vladanje sopstvimim
ponasanjem koie se ostvaruje Ьт sredstvima, s druge strane, - to зu ona dva
momenta koja odred.uju specifirnost istorijskog razvoja ponaAanja ~oveka u ро­
red.enju за njegovom bloloskom evolucijom.
Pafljivo uporedivanje ' pokazuje da је ратсепје ku1tumog l:oveka, u роге­
l1enju за ратс.епјет primitivnog ~oveka, neuporedivo тоеniје, аН da је pritom
ipak neposredno раmсепје, tj. sposobnost neposrednog zadrzavanja pojedinih
konkretnih u!isaka kod primitivnog ~oveka znatno veea nego kod kulturnog.
АН, verbalizovano ратсепје ~oveka, tj. ратсепје U pOjmovima, dovod.i do
zadrzavanja skral:enih, logil:ki preradenih i povezanih utisaka. ОзlаПјајUCi se
u svojim unutra§njim ргосезimа па unutrasnji govor, а u зvојјт зроlјаsпјim
орегаСјјата па pismenost, takvo ратсепје se razvijalo uporedo за razvojem
govora i рјзта.
Prema tome, neposredni 1zvor istогiјзkоg га хуоја ponasanja пе treba trafiti
unutar ~oveka, nego van njega, u socijalnoj згedini kOjoj оп pripada, и razvoju
зос iјаlпо-рsihоlо§kih sredstava. Siromasan re{:nik, оdзustvо рi.smепозti i cela
primitivna organizacija misljenja i ропа§апја australijskog domorodca пе то­
gu зе objasniti тапјот tefinom njegovog mozga (Ш drugim svojstvima mozga),
песо, u krajnjoj liniji, '11iskim stupnjem razvoja proizvod.nih snaga, primlti7-
пот organizacijom drustva, op§tim zaostajanjem razvoja tehnike, i з тапјеп о т
mоЫ vladanja prirodom, - §to зи sve ргауј razlozi nedovoljnog razvoja govora
i.pismenosti. А nedovoljan razvoj ovih poslednjih dovodi do primitivnijeg !unk-
cionisanja зуљ ~isto psiholo~klh !unkcija. Prema tome, mozak аustrаlijзkоg do-
morodca sadrii u sebi sve mogucnosti kulturnog razvoja u istoj тегј kзо i то­
z:1k e~ropljanina, ali опај prvi ј аз, nije prasao kroz ргасез kulturnоtзtoriјskоg
razvol a.
ISTQRIJSКI RAZVQJ PONASANJA 41
Vidimo, dakle, da zahvaljujuQ uvodenju ,РотоспЉ sredstava, kOje nastaje
и ргосези dru.§tvenog iivota, ~ovek izgral1uje Бvе vise novih sredstava i tehnika
ропазапја, па поу na~jn organizuje зуоји delatnost Ш , kral:e ге~ело, l:ovek и
dru~tvu па drugoja~iji nal:in kori.sti i stavlja u dejstvo i primenjuje svoje pri-
Гodпе potencijale. То izgrad:ivanje novih sredstava i tehп1ka ропа§апја takode
је neposredno zavisno 'ad drustvenog fivota coveka. Onda kada па зtз ји slozeni
оЫјсј socijalne interakcije, oni dovode do ројауе поујћ oblika individualnog
ропаЗапја.
U najopstijem vidu mogli Ызmо formulisati taj zakon tako §to сето reH
da зе svaka уј§а mentalna funkcija, koja nastaje u ргосези istorijskog razvoja
~oveka, pojavljuje па sceni _d,:a pи~a: пајрге kao funkcija socijalno-psiholoskog
prilagod.avanja, kao o15lik uza]amnog delovanja i sa~adnje mМи l1i1dima, dakle,
kaa interpsiholoska kategorija, а potom, kao oblik individualnog prilagal1avar~ja,
kao funkcija psiholgije li~nosti, dakle, kao intrapsiholoska kategorija.
Као najbolja ilustracija tog zakona moze posluZiti govor. Svako zna koliko
veliki xna~aj јmаји za тј!lјепје savremenog ~oveka ргосез! unutrasnjeg govora.
Тај znacaj је toliki da зи тповј autori skloni da poistovete govor i mBljenje.
Medutim, postajalo је vreme kada l:ove~anstvo uopste пјје хпаl0 za опи psihicku
funkciju koju mi nazivamo ипutгаsлјim govorom. Govor јmа, pre svega, ko-
munikativnu funkciju, tj. govor sluzi u сНји uspostavljanja veza, opstenja, sосј­
jalne koordinacije ponasanja. 1 tek posledi~no, primenjujuci tu istu tehniku
ропазапја па samom зеЫ, l:ovek izgraduje unutrasnji govor. Pritom govor za-
drzava funkciju opstenja cak i u individualnom ропа!апји, јег ~ovek prime-
пјије па затоте sеЫ socijalne tehnike ропаЗапј а.
U tom slul:aju individualna funkcija Coveka u svojoj sustini predstavlja
svojevrsni oblik unutrasnje saradnje за samim sоЬоm. U tom smislu reN Fojer-
baha koj i kaze "опо ~to ј е apsolutno nemoguce za jednog ~oveka, moguce је
za dva" - moglo Ьј posluziti kao lep moto za istoriju razvoja svih viюh mеп­
talnih !unkcija. Istorija razvoja svih visih mentalnih funkcija pokazuje da su
зуе оре гасјје koje зе uz njihovu ротос izvode ргуоЫtnо mogul:e зато za dva
~oveka, i tek potom postaju орегааје koje izvodi jedan ~ovek .
1 па kraju, ujedinjavanje u jednoj озоЫ razlicitih procesa socijalne sarad-
nje, koji su prvobitno ЬШ podeljeni izmedu dve оsоЬе, prelazak па upotrebu
znakova i па posredovanost psihaloskih орегасјја, i formiranje поуЉ metoda
i tеhпikз. роп-а§апја, dovodi лаs do opsteg zaklju~ka о sadrzini ргосеза istorij-
skog razvoja ponaSanja.
[strazivanja pokazuju da зе u toku tog ргосеза те.пја пе taliko unutra§nji
sastav i зtгuktuга заrnЉ psihil:kih funkcija, koliko veze i odпosј izmedu роје­
dinih funk cija. U-procesu istorijskog razvoja ..!-аsQа dа~е i nestaiu stare natu-
гаlпе (prirodne) veze izmed:u funkcija, а па пјЉоуо mesto dolaze поуе psiholo-
ske"'tvorevine koje тј uslovno nazivamo psihaloskim sistemima ill sistemnim
funkcijama, kako Ызто Нmе ukazali da је u оуот slucaju г e~ о jedinstvu viseg
reda, da зе radi о sloienirn strukturarna koje nast:1ju udruZivanjem delatnosti
niza elernentarnih funkcija.
Ako pazljivo analiziramo ратсепје зnугетепос kulturnog ~oveka, Ш пје­
govu paznju iIi Пli~lјеnје, u svim tim funkcijama сето videti psiholoske sisteme.
tj. сгире гаzliсШh fllnkcija koje sагэduјu i time ispunjavaju опе zadatke koje
u оопаЗ:1пји р'гimШvпоg ёоvеkа ispunj3.vaju p ojedina~ne , odvojene, elemen-
tarne !unkcije. U tom smi.ilu, па ргјтег. razlika izmedu ратсепја primitivnog
i ратсепја kulturnag toveka пе sastoji зе tolika u pгaт~nj unutrasnje struk-
tнге te funkcije. koliko u рготeni s1stema ћшkсiја koje operisu u jcdnom
i drugom зluСајu.
Кnо Мо pravilno istic~ Levi ВгН, u pshi 1 ponasanju primitivnog ~ovek:1
~dШI,;t;пјt: il!:: I~ПI. i .. tu uiogu 1 пе zauzUna lsto mesto kao и nasoj Hcnosti. Рат-
42 L. S. VIGOТSКl
сепје kod primitivnog coveka јmа znаёајпјји ulogu zbog toga §to Би зе odIe-
dene,uloge k~je је опо i.spunjavalo nekada u паsет ропазапји izdvojile i trans-
formlsale. NЗlmе, nase lskustvo se kondenzuje u ројтоуе i zato тј n.isrno оЬа­
vezni da zadrzavamo ogromnu mази konkretnih utisaka. А kod primitivnog
coveka sе gotovo celokupno iskustvo oslanja па р&тСепје. Ргета tome vidimo
da sadгzinu istorijskog razvoja ljudskog ратсепја пе &пј toliko pгoтe~a u sз­
тот pamtenju, koliko рготепе funkcionalnog sи;tеmа koji ispunjava odredenu
ulogu u prilagodavanju.
Ujedno 5 tim otvara пат sе i mogucnost da u ргауој svetlosti vidimo odnose
koji postoje izmedu razvoja mozga i razvoja ропазапја u istoriji coveka. SudeCi
ро svim teorijskim i faktickim podacima, postoje sve osnove za tvrdnju da se
covekov mozak nije u znacajnoj тегј razvijao u toku ljudske istorije. Postoje
osnove za pretpostavku da зе osnovne zakonitosti aktivnosti covekovog mozga
mogu smatrati za зtаlпu velicinu u toku celog istorijskog razvoja ponasanja.
Dakle, пета nikakve potrebe za pretpostavkom da ј е svaki korak u razvoju
ропа~апја Ыо pracen odgovarajucim korakom u razvoju mozga, i da time vr-
simo nasilje i nad teorijom i nad cinjenlcama. Dovoljno је pretpostaviti da
C:::ovekov mozak poseduje mogucnost, preduslove za-Ђastanak novih ob1ika ро ­
nasanja, novih sinteza, novih funkcionalnih sistema, а sve 5to znamo о istoriji
razvoja mozga иЬ еаије nas da stvari stoje bas tako.
Gore smo vec rekli da zakon samostalnosti visih oblika sinteze predstavlja
osnovni zakon u istoriji formiranja i razvoja mozga. Ргеmа tome, ~ovekov mо­
zak izgraduje u procesu istorijskog razvoja uvek nove пасше ponasanja, nove
sinteze, nove sisteme, а da se pritorn sат bitno пе тепја u pogledu svoje struk-
ture i u pogledu osnovnog inventara svojih funkcija, svojih oblika aktivnosti.
Samo зе ра sebi razume да svakom поуот obliku delatnosti odgovara nova
kombinacija nervnih aparata. АН te ргоrnепе do kojih dolazi u mozgu coveka
u istorijskam razvoju spadaju u апи vrstu рготепа koje akademik Severcov
naziva fипkсiопаlлim рготепаmа organa koje јm sе ле ргепозе nasledno.
АН, vratirno se opet ontogenezi. U razvoju deteta prisutna su (а пе ponov-
ljena) оЬа tipa psihickog razvoja koje u izvornom obHku nalazimo u filogenezi:
bioloski i istorijski, odn. naturalni i kulturni razvoj ponasanja, U ontogenezi оЬа
ta procesa јтаји svoje analoge, аН пе paralele, То је osnovna i centralna ~iлје­
пјса i polazna osnova celog naseg istrazivanja : raz1ikovanje dveju linija и рsј ­
hi~kom razvoju deteta, koje odgovaraju dvema linijama Шо~епеtskоg razvoja
ропаЗапја. Ти misao, ko1iko пат је poznato, niko јаз, пјје iskazao, аН i рогед
toga пат se опа Ci.ni savrseno acevidnom u svetlosti сјпјепјса savremene raz-
vojne psihologije i uopste пат пјје jasno zasto је опа tako ирогпо izmicala paz-
nji istrativaca sve do ovog trenutka.
Time uop5te песето гесј da ontogeneza и bilo kakvom vidu ili stepenu
ponavlja filagenezu, ili da predstavlja njenu paralelu. Мј јтато sasvim nesto
drugo па иmи, 5to зато lеПјој misH moze da liCi па vracanje argumentaciji Ыа­
genetsl<og zakona. Ргј i.zlaganju nasih istrazi vалја тј сета se l:esto ј! heuri.s-
tickih razloga obracati Cinjenicama iz filogeneze, i to uvek и опјт slucajevima
kаdз budemo osetili potrebu da jasno i preciz!lo definisemo osnovne polazne
pojmove kulturnog razvoja ponasanja. U sledecoj glavi mi сета podrobnije
izneti zпаёеп је takvih izleta u filogenezu. Za sada се biti dovoljno а1<о kazemo
da kada govorimo о analogi.ji dveju linija razvoja deteta i dveju linija filoge-
neze, ргј tom uop5te пе prosirujemo nasu analizu па strukturu i sadrzinu jednog
i drugog procesa. Мј tu апзlоgiјu, ogranicavamo па jednu ёјпјепјси - oinjenicu
da t u ii1ogenezi, i u ontoge-nezi postoje d'Je posebne Нпјје razvoja.
Prvo i ko renito od.stu:.\j~ od biogenetskog zзkопа prinudeni ~mo da иСј­
nimo veC па ргуот kога!ш . Dva ргосеза (kulturni i naturalni) poj:1vljuju sе
r:l:c:ll')j~:10 : ;0'1::::1.:-.1 :и ~З: : О ~~o j;:.d.~n ~r';;.t::..;;J.i .1;U,;v .•1, 1 ii,;l.itJ. ....ljd ~~ u J1·us;:i,
ISTORlJSКI RAZVOJ PONASANJA 43
dok su u ontogenezi skriverri i predstavljaju stvarno jed.an jedinstveni ргосез.
Мј smo sk10ni da u toj cinenici vidimo najvecu i osnovnu sресШспоst psihic-
kog razvaja deteta, koja сјni da se taj razvoj ро strukturi duboko razli.kuje od
svih srodnih procesa, а time u korenu iskljucujemo biogenetski parale1izam.
Upravo u tome зе sastoji osnovna teskoca celog ргоЫета koj,im se bavimo.
Da bliie objasnimo tu okolnost koja za паз · јта centralno zпаёеuје. Ako зе,
kao ~to smо to rekli гапјје, kulturni razvoj covecanstva odvija ргј r elativno
nepromenjenom bioloskom tipu coveka, u periodu relativne nepokretnosti i
zaustavljanja evolucionih procesa, u uslovima izvesne роstојалоsti biolo.ske ргј­
rode Ното sарјепза - za kulturni razvoj deteta upravo је karakteristicno da
se оп odvija u uslovima dinamickih ргоmепа огgалskоg tipa. Тај razvoj se na-
stavlja па ргосезе rastenja, sazrevanja i organskog razvoja deteta , i sa njima
Ьni јеdiлstvепu сеНпи. 1 jedino apstrahovanjem moiemo od.vojiti jedne procese
оо drugih.
Uklapanje normalnog deteta u civilizacijU оЫспо predstavlja organsku се­
linu за ргосеЗјта njegovog organskog sazrevanja. ОЬа plana razvoja, prirodnl
i kulturni, podudaraju se i slivaju jedan и drugi . ОЬа niza ргоmепа se uzajam-
ПО ргерНси i formiraju kao jedan jedinstveni niz socijalno-bioloskog formira-
пја liёпоsti deteta. Posto se organski razvoj odvija u kulturnoj sredini, оп зе
preobrazava u istorijskj uslovljeni bialoski ргосез. S druge strane, kulturni raz-
voj postaje sasvirn specifican i пј за сјm uporediv, posto se odvija istovremeno
sa organskim sazrevanjern, јег зе kao nosilac tog razvoja pojavljuje organizam
deteta koji raste, те.пја se i sazreva. Razvoj воуога kod deteta maze da posluzi
kao lepa i1ustracija tog slivanja dvз plana razvoja - naturalnog i kulturnog.
Ти specificnost kulturnog razvoja koji зе oslanja па ргосезе огgапзkоg га·
sta i sazrevanja mozemo objasnlti па prostom i oNglednom ргјтеси iz obln-
sti koja nas neposredno interesuje u ovoj kлјizi - па ргјmеги razvoja иро­
trebe oruda u decjim uzrastima. D~enings је uveo u psihologiju ројаm "sistem
aktivnosti". Тјm terminom оп oznal:ava сјпјепјси da пасјп i оЬЕсј ponasanja
koji stoje па raspolaganju svakoj Z:ivotinji predstavljaju sistem koji је odreden
organima i organizacijom zivotinje. Na ргјmег, атеЬа пе moze da pliva kao
infuzorija, а infuzorija пе p:>seduje organe koji Ы јој оmоguсШ letenje.
Polazeci od tog blolo.ski veoma vaznog ројта, istrazivaci psi!1010gije deteta
u prvoj godini zivota pcj~H su utvrdivanju odlufujul:eg p!elomnog trenutka u
razvoju odojceta. Covek пе сјпј izuzetak od qp.steg Dzепщgsоvоg znkona, Оп
takoae poseduje svoj "sistem aktivnosti" koji adreduje grantce njegovog ропа­
sanja. Тај sistem, па ргјmег, ле sadrfi mogucnost letenja. АН .covek иpгa~.o
prevazilazi sve Zivotinje ро tome .sto ротос,; u:potrebe oruda .n~t.zmerno t:'ro::it-
гије radijus svoje aktivnosti. Njegov mozak t п}евоуа ruka ucmtll зи da nJegov
sistem aktivnosti, tj. oblasti dostupnih i mogucih obl~ka ропэSапја ., postane
neograniceno siroka, Stoga, o~lucu~~ci trenu~a.k u razvD:Ju deteta и. smlsl~ odre-
divanja kruga oblika ропа~аПЈа kOJI се ти bltl dostupm, predstavlJa prv~ korak
пз putu samostalne upotrebe i nalazenja oruda - §to se desava па kraJu prve
godine i.ivota. . .
Usled toga, inventar oblika ponasanja deteta moze da obuhvatl ропа~а~Је
deteta зато do tog odlucujuceg t'renutka ako taj invetar treba da оst.эпе ы1··
loski inventar koji се biti sastavljen u saglasnosti sa fогmulisапiЛ1 ргјпсјроm
s:.s tema akti~nosti". U sustini, vec kod sestomecenog deteta istraiivanja su
~tkrila prethodni stupanj razvoja upotrebe oruda. Na~avno, to jos пјје upotreba
or uda и pravom smislu геёј, аН vec to u паёеlu ргеds:~wИа izlai.enje. iz .okvira
"sistema aktivnosu" i ргјргети za prvu upotrE:bu огиб~~ .dete deluje Jednlm
predmetr па drugi, i cini pok.usaj da doseg;ne nesta. pon:ocu nekog predmeta.
U 10-12 meseci, kako pokazUju posmatranja, dete lspoljava sposobn.ost иро­
tl'ebe najprostijih oruda i resJ,"I;Q z:ldatkc ~liёпс q{l~m:l kaje r2sav<) 91mpa nZ;1..
44 L. s. VlGOТSКI
к. Biler ј е predloZio da зе taj period nazove ,§impanzoidnim uzrastom, ozna-
cavajuci time Ы п јеniси da dete u tom periodu dolazi do onih na~jna upotrebe
oruda kOji зи пат poznati iz ponasanja covekolikih majmuna. Sama teza da
зе upotrebom oruda stvara drugojaci ja determinacija sistema aktivnosti coveka
пјј е п! rnalo поуа, mada ,do sada I1Iije bila dovoljno uvazavana оо strane Ыо­
l oske psihologije, koja је nastojala da izgradi sistem ропазanја coveka polazeCi
od Dzeninksove formule. Novina је u utvrdivanju najvaZnijih momenata u
razvoju tog novog sistema aktivnosti koji је uslovljen upotrebom orud:a, ~to је
od odlucujuceg znacaja za celu psihologiju odojceta i psihologiju detinjstva
uopste. Do poslednjih godina decja psihologija prosto n ije uotavala tu kapi-
talnu tinjenicu, пјје mogla sagledati пј еп zna~aj.
Specifi~nos t prelaska за jed.nog sistema aktivnosti (zivotinjskog) па drugi
(ljudski) koji Cini dete sastoji se u toте sto jedan sistem п е biva prosto zame-
пјеп drugim, nego se оЬа razVli.jaju istovremeno i povezano, а to је tinjenica
КofU1i~ згесе т о п ј u istori]1 razvoja i:ivotinja, ni u istoriji razvoja oov~anstva.
Dete пе blni prelaz па novi sistem onda kada stari sistem aktivnosti, kOji је
organski uslovljen, zavrSava svoj razvoj. Dete п е prelazi па upotrebu orud.a
kao primitivni ~ovek koji ј е zavrsio svoj organski razvoj. Dete prelazi okvire
DzenJi.ngsovog sistema onda kada зе i sam taj sistem (naturalni) nalazi јоs uvek
и pocetnoj fazi svog razvoja.
Njegov mozak i ruka, i opstije, sva oblast prirodnih pokreta koj i su do-
stupni detetu, jos nisи sazreli u trenutku kada опо veC ~ pol!inje da izlazi iz
o~vira te oblasti. Odojce od 5est meseci је nemoCnije od pileta, odojce od 10 mе­
seci јоs пе ите da hoda i da se samostalno hrani. Med.utim, vec и Ьт тезесјmа
опо prolazi kroz "si.mpanzoidni<l llzrast posezuCi ро prvi put za oгuda . Na
ovom ргјmеги veoma jasno moze da se vidi k oliko је u ontogenezl ispreturan
celokupn.i redosled filogenetskog razvoja. Nama Пјје poznat mо сniј} demanti ie-
Огјје blogenetskog ~ara l elizma nego sto је istorija prve upotrebe oruda.
Ako u bioloskom razvoju coveka dominira organski sistem aktivnosti, а u
istoГiJSkom r azvoju in зtтumеntаlni sistem aktivnosti. ako зи, dakle. оЬа sLstema
zastupljena izolovano i razvijt1ju se odvo jeno - u ontogenezi se оЬа plana raz-
voja, zivotinj ski i ljudski, svode па jedan i оЬ а sistema se r azviaju istovremeno
i povezano. А to zпаёi da је u ontogenezi razvoj sis tema aktivnosti dvojno de-
terminisan. Dzeningsova form u1a ј е jos uvek vazeca, а dete је vec stupilo u
period razvoja u kome vladaju potpuno nove zakonitosti. Та сјпјеniса zaslu-
i:uj e da dobije n aziv osnovnog kulturno-bioloskog paradoksa razvoja deteta.
Razvija se пе за т о upotreba orud:a, nego i sistem pokret'a i percepcije. mozak
i ruka i celi organizam deteta. Та dva рго сеза se slivaju u jedan i daju pot-
рцпо specilican proces razvoja. Ргета tome, sistem aktivnosti deteta uslovlj en
ј е па svakorn daljem stupnju i stepenom njegovog organskog razvoja, i stepe-
п от ovladavanja or udima. Dva raz!icita sistema razvijaju se povezano i u su~ ­
tini stvaraju treei sistem, novi i sasvim osobeni siзtеm.
Preplitanj e ova dva procesa treba strogo razlik ovati od onog m eSз пј а d ve ju
1inija razvoj a ponasanja о kome smo gore govorili kao о karakteristicn oj crti
star e psihologije. Stara psihologij a nij e uopste razlikovala dv з 'ргосеза u raz-
у о ]и ponasan ja deteta i razvoj ј е tretirala пе samo kaa jedinstv en, nego i kao
p ros t рг о с еs . Novo glediste, u tvrdujuci r ealno јеdi.nзt vо рг осеза rзzvоја deteta
пј па trenutak пе zaboravlja slozenost (sastavljenost) tog proceS<1.. Dok је з t ага
psihologij a sm atrala da је u n acelu moguce stз v iti u isti гю sve ројауе ј:! г з z ­
vo ja deteta, i razvoj go vora i razvoi hodanja, dоtlг novo gledl~ t e polazi cd
shvatanja decjeg razvoja kao diј аl еktiё k оg jedinstv:l dva na~e l no razlictt::l niza.
1. kao osno vni zadata k is trazivanja postavlja adekvatno iZUСЭ"l,з п је jedr.og i dz'u-
gog пi z з i lzu ё зvапје zakona njihovog preplitanja п'\ 3' f">,.1.(.Qr;, '~-.:r'1 S':'t~ То r:j, .. -: ....
ISTORlJSКI RЛZVОЈ РОNЛSАNЈА 45
Tako зЬуасепа istraZivanja razvoja visih psihickih funkcija uvek nastoji
da sagleda taj proces kao sastavni dea slozenije i sire сеНпе kOja ј е povezana
sa biolosk.im razvojem ропавanја i za koju је karakteristicno ргерШапј е оЬа
~госеза. Stoga mi strogo razlikujemo, ali пе odvajamo u na§em razmatranj u,
]оо а п proces od drugog. Za па ве razmatranje nipo~to п ј је sve jedno п а kakvorn
bioloskom fon u se odујја kulturni razvoj deteta, u kakvim оЬНсјmа i па kom
stupnju dolazi do slivanja оЬа procesa.
Мј predpostavljamo, а sva nasa istrai:ivanja nas ucvrscuju u tom иу еге пји ,
da upravo razli~iti oblici pojavljivanja ta dva razlicita ргосеза odreduju speci-
fi cnost svakog uzrasnog nivoa u razvoju pona~anja, i specifiёn ost razvoja de-
teta uopste. мi stoga mozemo ponoviti zajedno sa Krecmerom da је protivstav-
ljanj e "р г јГodе" i "kulture" u ' psiho lo giji coveka is~avn o samo veoma uslovno.
Лli, za razliku od Кr~meгa, тј smatramo da је raz1ikova.nj e jednog i drugog
apsolutno neophodna predpostavka svakog adekvatnog izucavanja psihologije
coveka.
U vezi s tim pojavljuje se 'ПеоЫёпо уаZnо m etod olosko p itanje: kako ј е
moguce u ргосези istrai:ivanja razlikovati kultumi i blol05ki razvoj ропаsапјз,
kako ј е m oguce izdvajanje kulturnog razvoja koji se пе sгеее u cistom i izo-
lovanom obliku?
...
Prema tome, mogli Ызто геВ da mi tek kroz druge postajemo опо sto ј е­
smo, i da зе to pravilo пе odnosi samo па licnost kao celin u, nego i п а istoriju
svake ројефпе funkcije. U tome se i sastoji sustin a procesa kul turnog razvoja,
iskazanog u cisto logickoj formi. Licnost postaje za sebe опо 5to ј е опа u sebl
kroz to kako se опа ispoljava pred drugima. Upravo to i jeste proces nastajanja
li.cnosti. Ovde se ро ргуј put u psihologiji u сеl0т svom znacaju postavlja рго­
Ыеm uzajamnog odn osa unutrasnjih i spolj aSn jih psihil!ki.h. !unkcija. Као sto ј е
vec геёепо , ovde postaje jasno zasto је sve опо sto је u viSim mentalnim !unk-
сјј а т а unutrasnje, prethodno bilo spo ljasnje, tj. bilo ј е . za druge опо sto ј е
sada postalo za зеЬе . Svaka vi5a mentalna funkcija nuZ:no prolazi kroz spolja~­
п је faze svog razvoja zato sto је опа prvobitno ьиа ЗОСјјаlпа funk cija. '110 ј е
centralno mesto svih рсоЫета unutrasnjeg i spoljasnjeg роnаЗапја. Istini za
volju, mnogi autori su јоо da vno ukazivali п а taj ргоЫет interiorizacijc, tj. рге­
nosenja ponasanja па unutrasnji plan. Кreётec и tome vidi zakon nervne de-
latno.sti. Biler svodi sav problern razvoja ропавапја па to da se odabrane akcije
prenose unutra.
АН, kada mi govorimo о spoljasnjoj fazi , u i.storiji kulturnog razvoja deteta,
петато u vidu taj smisao ргосеза interiorizacije. Za n as г ееј о јеdnот procesu
"spoljasnji" znaci гесј "socijaW". Svaka visa mentalna funkcija blla ј е spo-
lja ~ nja zato sto је р г е nego sto је postala unutrasnja ргаvз. рsЉiсkа funkci ja,
bila prethodno socijalna funkc ija, tj. prethodno је bila socijalni odnos izmedu
dva Coveka. Опо sto se pojavljuje kao sredstvo delovanja па sebe samog pret-
hodno је bilo sredstvo dеlоvзпјз па druge, ili sredstvo delovanja drugih пз
liCnost.
Kod deteta se moze korak ро korak pratiti smenjivanje te tri osnovne {огте
razvoja funkcija koje јта govor. Najpre ret тога imati znacenje, tj . odnos
рг е т а stvari, па јте тога postojati odnos izmedu r eci i onoga sto опа о zп а ёаvа
Ako toga пета, dalji razvoj гееј пјј е moguc. Potom ta objektivna veza izmed.u
r eCi i stvari t-reba da bude funkcionalno upotrebljena od strane odraslog kao
sredstvo za op§tenj e за detetom. 1 tek potom геё posta je osmisljena ZQ. samo
dete. Рг е mа tome, znас е пје г её ј пајрге objektivno pos toji za druge, i tek р о -
46 L. S. VIGOТSKI
sledicno росјпје да postoji za samo dete. Sve оsnоупе [огте govornog op!te-
пја odraslog sa detetom posle postaju psiholo§ke funkcije.
Мј Ыsто mogli formulisati opsti geneticki zakon kUlturnog razvoja па sle-
deci паејп: svaka funkcija u ku1turnom razvoju deteta РОјауlјије se па sc~ni dva
рutз, па dva plana: пајрге па socijalnom, а pot'Om па psiholo,§kom, пајрге medu
ljudima kao inter psiholoska kаtеgогiјз, а zatim unutar deteta kao intrapsi-
hicka kategorija. То sе podjednako odnosi па патегпи paznju, logicko рат ­
сепје, formiranje ројтоуа, forrniranje уо lје. Мј јmато ргауо da tu postavku
smatramo za zakon и ргауоm smislu гесј, аН se samo ро sebi razume da prela-
zak за spoljnog па unutrasnji plan transformiSe sam proces, mепја njegovu
strukturu i funkciju. Geneticki gledano, iza svih vi§ih funkcija i njihovih odnosa
nalaze se socijalni odnosi, realni odnosi mеаи ljud.ima.
Stoga bismo osnovni rezu1tat do koga па! је dovela istorija kulturnog raz-
voja deteta mogli oznaciti kao sociogenezu vi§ih oblika ропа§апја. Dakle, sve vi§e
psihicke funkcije jesu interiorizovani soc ijalni odnosi i сјпе osnovu socijalne
strukture 1iCnosti. Njihov sastav, geneticka struktura, паёјп funkcionisanja, jed-
пот геёј cela пјЉоуа priroda, jeste socijalna i cak i preobrazavajuci se u .psi-
hicke procese опе ostaju socijalne. Covek i kada ie sam sa sobom zadrzava
funkcije opstenja.
" udt:o sopst .. cn t....g J)I\):;г~,тa d~tcta beznacajan u poredenju s prQgramom koji
tasopis
nPREDSКOLSКO DИЕ"
God. 1971 br.4
L. S. Vlgotskl
UCENJE 1 RЛZVОЈ U PREDSKOLSKOM UZRASТU'
Zаdэtаk mog referata је da rasvet1i neke naj'o'aZnije osobenosti deteta
u pred~kolskom uzrastu. U vezi sa stvaranjem programa za decji vrti~ hteo
bih da s \·a.ma p;Jdc:lim tc misli do kojih sam do§ao sa svojim saradnicima
za nekoliko godina rada u ргосези izuca\'anja i istraiivanja deteta tog uzгa­
sta. пс pretendujuci пј ла iscrpno osvetljav:anje dotaknutih pitanja. nј па
potpuno rcs~nje !Јгзktiспih pitanja koja proistit.u iz teme koju zahvata ге­
Cerat.
S\'a ki uzrast .s~ o<.llikuje razlicitim odnosom koji postoji јZПIе(}и karak-
(ега ob:-аzо\' лоg ј \·<l5рi LЛоg J·ada. s jedne strane. ; lntelektuaJnog razvoja de-
leta - s druge.
Dз bih kratk u odgo"·orio па pitanje о osobenos tima vaspitnog i obrazov-
nog ratln u predsko:skom uпз stu. ја си sebi dozvoliti da (и osobenos t .odге­
dim рог~аепјст. Ја Си .;~:"j dozvoliti da uporedim program u pred~kol5koj
ustanu\·j sa опјm u skolskoj.
М~пј se сјпј da . u odnosu па karakter ufenja deteta u njegovom razvoju.
postojc f!ranitllt: tu':ke. РГ\'а od til1 grani~ nih ta~aka је - ufenje deteta do
[ге Се goctinc (uzeto u sirem znat~nju - kao . na ргјтег. kad se kafe da dete
usvaja gO\lor j7.т~(}:J. 11/7 i 3 godine). Moze se геС Ё da se osobenost и~епја
с!еtеtз do ( гј godi:;.<,1 sa!:.toji u {оте sto se dcte tog uzrasta исј ро SVOn1 liCttOrn
progrnlll!l. То је cy:..:!entno па pгjтeгu gоvогз. Postupnost stadijwna kroz koje
de te prolazi. иaj01.~j.: :>\.аКе et~pe па koju se опо zadrtava. odreduje sc ле
ргоgгапlOП'\ mзјk~. " '-1 оsП()\i (јте sto dcte samo uzima iz sred.ine koja са
vkruiujc . S\'aknkQ Ј.l se 13Z\'Oj СО'о'ога de tcta телја u zavisnosti оо {ОС:Ј d:J
1Ё се sc uko tk!~ta '.Ј J\OI-;LI bo~u.tim iIi sirom:J~nim govorom. аlј ргоgгзm ц~e­
Е.ја gU \ f) '1J d":iC oJ : ·('U:uj~ sаП10: Т.зј tip ut.cnja naz.iva Se spontanim. U оуот
s luё :tјu dctl.: SI.: uLi ~O\ ' Qru dПlk<.:iјс по ~to se dele skolskog uzrasta ut.i arit-
1ТI.:.tici.
Drug..l ]:-anit::11:t lэсkа исепја је - k;Hla tIcitelj щ~i dele н skoli. Ovde је
ти је p l·cdloi.~ t" .,. "1 .... :..џ k<.lo 5to је udeo maj ci nog programa b~zn .. t.ajan u
p()I"crJenju ~oJ, :.о р~.\спјJn prngr:lmoJn deteta ranog· uzгаstз_ Ako (ај (јр ozn~-
, Stl,.·ПЩ~I·аm lJsmenog predavanja L. S. Vigotskog.
ЧР

i.- bRoNF\?}I~ ~U~ }СКОlSb~Д- чu~SIЛ\ЈG" 'i<-A7-~A '1

OSNOVNI РОЈМОУI

Tvrditi da ј е ~udski r azvoj proizvod interakcije izmedll

rastL1ceg ljl1dskog orgallizma I njegove sredine znасј i;;gaviti
ne5to 5tO је 0p5te mesto сl nallcl о ропа5апјп. То ј е tvrdnja
poznata svim stlldentima koji i.zнСауајп tll naLl.kll, kOjl1 п iko
песе sporiti, koju се mаl0 njib srnatrati па Ьј l 0 koji пасјп
Llpadljlvorn, а karnoli r evolt1cion arnom ро nj en im ПШ.lСпiш
implikacijama. Ја sam jedan od tib malobrojnib. Srnatram tl1
tvrdnjll znасајпоm zbog zaprepa5cl1jL1Ceg kontrasta izrnedll
op5tepribvacenog naglasavanja dvejll kornponenti о kojirna
опа gоvогi i IIpadljivo jednostrane рпmепе kOjl1 је рппсјр
јmао СI razvoj1.1 паLlспе teorije i 1.1 ernpirijskom radll.
Da blldemo ргесјznј, ргеmа navedenom рПпсјри., ропа­
sanje se гзzујја kao funkcija medlldejstva osobe I sl"edine,
simbolicki izr<:!Zeno 11 klasicnoj jednaCini Кшtа Levina: Р =
f(OS) (Levin, 1935, str.73). Moglo Ьј se stoga ocekivati da
psibologija., definisana kao nallka о ропaSаПЈЧ, stаvlј з znа.­
сајап - ako пе i jednak - naglasak па оЬа e lemel1ta па ne-
zavisnoj strani jednaCine, da istraZl1je OSObll i sгеdiпu., sa ро­
sebnom рaZnјоm Llsmerenom па interakcijLl izmedl1 nJib.
Medtltim, опо 5to srecemo II stvarnosti је IIpadljiva asim e-
trij a., hipertrofija teorija i istr<:!Zivanja IIsmerenih па osobine
osobe, I tek vrlo rudнлепtаmа koncepcija i opis sredine II
kojoj se osoba nalazi.
Da bismo llocili оуај kontrast, dovoljno је da pregled:lmo
osnovne tekstove, tldZbenike, prirllcnike i casopise iz psi-
bologije lюрstе, а posebno iz razvojne. Prilikom pregleda
ovakvlh materijala, svako се Llbrzo otkriti beskrajno mnogo
ројmоуа i podatak:l koji se Ьауе kvalitetima osobe. [stЈЋ­
zivacLl је па гаsроlаgапјLl ргауо bogatstvo tipo logija licnosti,
гazvојпil1 stadiJllma i disроziсiоПlЬ kопstшkзtа sa odgo-
уа гај1.lсјm rnеГl1јm tehnikama koje obezbedtljLl visokoiz-
di fегепсiТЗl1е ргоБlе sроsоЬпо sti, ternper:lmel1:lt:l i ргео -

27 "82
 vladavajucib_ tendencija ponasanja individLLe. Medutim, :5to
~e sгеdш~ tlсе, perspektiva пат Је zamagljena _ i LL teoriji i
sto s,: tlce роdаtп.kа. Postojeci koncepti Sll ograniceoi ~a '
nekvoll ko gш1: I Ь 1 oelzdiferenciranib kateoorija koje rnаl0 0-
mQZl~ oSlm sto 10Clrajll ljlLde II pogledt.1 пјiЬоvе socija1ne
[?лра. nostJ - оk::Гl.lZепја iz koga dolaze. Stoaa prealed Istra
zJvanp sredinskih Lltic<Jja objavljenib II г;:;'ргеzе';';tаtivпо~
cilZOb kl.biekstov<J, zbO!l1ika} casopi;;a decije psibologije i sro-
ПI. о astl оtkпvа s~edeclL lЮЬ1С<ЈЈеПLl ttpologijLl za opisi-
уаllJе. konteksta ponasanJa 1 razvoJa: vеllсша porodice, red
~оdеПЈа, pnsllstvo Jednog spram prisllstva оЬа roditel'a,
СllvаПЈ~ dece kod ы1еe spram опоg II оЬdапistll roditelji;1p-
k1 m VГSПЈп.k~ 1 mozda пајсе§се r~l ike II pogledll. dn~stvепе
as~ 1I1 еtшсkоg porekJa: StLl.V1Se, podacl 1I oV1m IstraZi_
уаllJ~тан ogromnoJ rnеп se sastoje пе od informacija о
oknlZenJ Ima IZ. kOJ Ih osobe dolaze, уес о karakteristikama
sarnl'\~ osoba, IJ. о tome kako se Ijlldi iz razliCitib sredina
raz 1<I.llЈ II ј еdш od dnlgih,
_ Re~l.llt~t toga је da Sll iпtегргеtасiје sredinskib efekata
cesto I zгazепе tеrmlПlmа koje Ы Levin nazvao terminima te-
оп~еv SkLlpova; op:;tzene Пl.zlikе izmedll dece iz razliCitih
okt LlZenJLl. (прr:; шzа spram srednJe kl<lse, Fral1cll.zi spram
A:nerlkan~ca, СlLvаПЈе dece II obdanistll spram hlcnog) оЬ­
)as~.Ј<lVЩ1.1 se ргоstо kao _<Jtribllti datih ok::ruZenjLl.. Cak i kada
Је sredma ОРlsаШ1, to Је I.lclOJeno tеrmШ1П1<l staticke stшktllге
kOjl пе _dщн п:еstа гazvојпоm procesll interakcije kroz koji
se рОПZlsаПје lIсеsшkа II Ststemll podstlce, роdгzаvа i razvija.
NajZ_<J<!:,. 1 to је П1Оzd<Ј јгопјј<Ј, podaci II ovim istraZiva~i_
m<Ј пщсеsсеsе .dobl.Jajll tako 15to se sllbjekti lLklопе iz оk::шzе­
пр kOJe se Isp lhUe 1 .;;meste se II lаЬогаtогiј II i li psiholo15k1.l
~obll za t~stllЋПје (1)-, _MOgнC!. tlticaj ovih prilicno specifi_
СПlh оknlZеПја nLl. ponasanje kOje se IZ<lZiva retko se medll-
Ьm, llZlma II obzir. '
Тг~ba гесј d~ postoje dve obla~ti istrLlZivanja .lI koj imLl. је
роstl",Пtlt Izvest<Jn stеl?еп speclficnostl II <Jl1allzl sredlOe, а
IРп.k rezultat пе ISРllПјаvа zallteve ekoloSkog istrLlZivackoa
m°ciela. .fedna od ,oV1h oblasti, koja је lIg1avnom u domen~
socljalne pSlhologlje, je~te рrollСаV<Јпје. iпtегрегsопаlпiLl od-
~osa.1 m":llh ,ЧПlра. _ Роstо ljlldl sa kOjlrnLl. је covek 1I inte-
!<lkclJI 11?"m-ll-Ilc~cme deolljegove sredme, postoji znаtап
ы1јj teoll.lG 1 IStrGZlvanjG kOJI se bLl.ve lIticajern sredine _ II
~ \/it kr i z:l IJI.:k;; k~ 11 :1 kraj lJ KHjj .~ J::.
2~
vidll interpersonaLnib Hticaja - па razvoj ponasanja, Zaista, н
опој mеп II kojoj imamo teorije о tome kako sredinski
1.lticaji del1.ljlL па I?onasanje i razvoj, јтато teorije о interper-
sonaLnim рroсеSlша - potk:repljenjlL, шоdеliranј1.l, identifi-
kacij i i socijaLnom llcenj1.l. Sa stanovista ekologije ovakve
fоrmпlасiје imajll d.:-a nedostatka. PГYO~ iшајнt~пdесiјll da
previde lltiCCY nesoclJaLnlb aspekata sгеdшеЈ l.lklj1.lC1.1JllCl 1 Stl-:-
stinshl рпrоdll aktlVnOStt II kOJ lта lJtldl 1.lCestvнJl.l. Drugo, 1
vaZnije опе О~l.'апјСауајl.l ројаrn priтode па jedno jedino пе­
posred~o оkrllZепје 1I kome se nalazi sllbjekat, па 0,1,:10 sto 1.1
оуоrn radll n<lZlvamo mдcroslSfelnom. Retk::o se paznJa ро­
svecllje ponasanjLl .osobe 1.1 vi5e vodjednog okruze~ja.. ili па..
ClOll па kOJI veze lzш<::d1.l ok::nLZenJa шоgll da НЬСlI па опо
5to se de15<Jva lШlltаг nJlb. NaJrede od svega LlVlda se da sre-
dinska zbivanja i l.Is10vi izvan bil0 kog neposrednog okru-
zепја Ll korneje osoba mogll lI'9аЬ. d1.lbokog L1tlC~J~ I?a рОП<1-;
SiШЈе 1 razvoJ llnlltar tog ok::nlZenJa. Tak::vi spolJasnJl lltlcaJl
mog1.l па рлтег imati kljl.lcn1.l 1.I10gll 1.1 dеfiшsаПЈLl znасепр
пероs~еdпе sitLш'сiје za osobll. Ukoliko оуа mog1.1cnost ШЈ_е
lIzeta 1.1 obzir 1.1 tеогеtskош modell! ротосн k::oga se VTSl
interpretacija re~1I1t~ta, nalazi mogc~_ da d?vedl! _do netacnib
zaklJllcaka kOJI 1 S1.lZavaJLl 1 dеfогrшs1.l nase панспо гаZLlше­
уаПЈе odrednica, ргосеsа 1 potenclJala 1jl.ldskog razvoJa.
Postoji dГLlgа oblast n;:lllcnog rada 1.1 kojoj је spoljasnji Sl'e-
dinski kontekst opisan prilicno detaljno,. а n-i,egov. LltlcaJ па
tok razvoja slikovito prikazan. Ovakva Istrazlv:anJa rade se
prvenstveno н .antropologij ј, а donekle ј. ,ll. sосчаLпоrn. radll,
sосiјаlПОЈ pSlhlptJ'lJI, kllOl.ckoJ pSlholog:tJI.1 soclOlogl р, Ме­
dlltim, desk::riptlVnI rnatenJal II ОVlШ. stlldlЈаша Је llglavnom
ane<>dotski, а illterpretaclJe katlZal~lIb :lћсаЈа sl~bJek::tivne 1
z<Jkl)llcene. Ovde se srecemo sa пеСIШ sto Ја ~dlm. kao zlo-
sl'ecan i nepotreban raskol II sаvrеmешm Istr~vanJlrna ljlld-:-
skog razvoj<J. Posebno poslednjlb godln':Istrazlvan)a lt ОУОј
oblasti Sll lmala odvojene tokove od kOJlb Је svakl tangen-
сiјаlап stvarnom nallcnom progresLl. Па Izokrenemo moder-
ПLI metafoГll, riziktljemo da btldemo рпtеSПЈеш lzmedll stene
i mekogmesta. Stenaje strogost, а meko mesto relevantnost.
Nao-l::t15avallje strogostJ dovelo Је do ekspenmenata ele~antno
diz~jniranih , ali cesto ograntcenog dometa. Оуа оgrашсепоst
proizilazi iz сјпјепјсе d<J mnogJ od oV1h еksрепт.епаtа llk-
IjllClljll Ilepoznate, vestacke 1 kratkotraJne SltLШС1Је, 1 zab-
tevajll пеО~јСпО ропа15аПЈе kOJe)e te~o gene.ralJzovatJ па
dnlga ornlZenJa. Sa ovog stallovlsta moze se .1:еСI da Је veJlki
deo rGZVojne psillOlogije kakva dLl.nas postOjl nauka о cud-
29
 пот ропаsаајu dece u cudnim situacjjama sa cudnim odгa­
(2) ОSОЬШ71а tokom пајkтасih тоО'исш
slJm vremenskill periodEL
о
Delo~ reagtljLlci па ovakve nedostatke, drugi istraZivaci
I је ~esto nemoguce sproves~i. Na p~eг, .lz1ag~Je VlZU.C?lno~
Stl naglasavall potrebtl za dnlstvenorn relevantnoscu istra..
Zivanja,o ali cesto Ыуајtlсј ravnodLlsni ргеrnа rnetodo!oSkoj
strogoSt1 1I1 0 ј е otvoreno odbacujucio U svojim ekstrernnij im
mашfеst~С!Јаmа, ov~.Cotrend је dobio oblik iskJjtlcivanja sa-
mlЬ оаllсшkаIZ Istrazlvackog procesao Prerna politici jedoe
vellke foodaclje? поуас za projekat се biti odobren samo oso_
Ьата kOje SLI IJcno zrtve dnlstvene nepravde. Маоје radi-
k<i1an оl~ГЭZ ovog trenda ukljl1cl1je oS,I,anjanje па egzisten-
cljallst1cke рП Shlре Ll kojima " iskllStvO preuzima mesto ро­
smatrallja, а od analize se OdLlSt<ye СI јте !ic llijeg i direktni _
Jeg ,,пlZlllllеvапја" stecenog kroz li cllll llkljl.lcenost Сl stvагШI
SltLlaCljll o Cesce, i lakse odbranjivo sa stanovista naL1ke, је
naglasavanje prirodllog ј;юsmаtrапја, ali pod L1slovorn da Је
I UZJ'oke ргuоdпоg Г?-ZVОЈCl оgГ~Ј?11е у~ше glav~ih. ш~реkаta ропа-=
опо "teoretski lleHtralno (BarkeI" 1 Wгigbt, 1954, stro 14) , 1јо
llevodeno bllo kakvorn llnapred forrnl111SallOrn eksplicitnorn
hlpotezom i neometano visoko strttktLLrisanim eksperimen_
talnim llacrtima postavUeoim pre sakllpljaoja podatakao
NajsLlptilniji argLlrnent kojim se Ьгапј lladrnoc oaruralisti_
ckill ll::1d еksрегimеlltаlпim metodama tt prol1CavanjLl ljLld-
skog гэzvоја nagl::1sava I?шktiСПl1 i etickll llemogнcnost rnа­
niplllacije 1 kontrole vапјаbli koje Stt od primamog znасаја
za psihicki гэzvој. Na ргјтег, II iscrpnoj kгitici savrememh
istг<iZivапј::1 LI гаzvојпој psil1010giji, MekJ(ol (МсСа ll, 19770)
роlэzј SC1 pozicijC1 identicnih mојјmС1: "Sttgerise se da, СI
оуоm trentttkLl, петато паLIЮI о pгirodnirn procesima raz...
уоја zato sto se таlо istraiivanja Ьауј гэzvојеm kakav se
odvija tt prirodnoj sredini i zato sto retko kada stvarno sa-
ЮlрlЈаmо јlј analiziramo istinski гэzvојпе podatke. Уеntје se
da оу<у рюЫ еm proistice iz postovanja ргета тапјрн­
lativnim eksperimentalnim metodama, koje Sll pocele da "l$-
mегаvајLI istr<iZivacke ргоЫеmе рге nego da јт sIL,zeo" (str.
333)
о MekJ(ol dalje objasnjava da SLl еksрегimепtа lпvе metode,
щkо ldealoe za IstrazlV::1njZl II lаЬогаtОПјskоm оkГLlzеПјLl, lose
prilazodene РЮLlСС1vапјll " РОП::1sапја kako se опо najcesce
r::IZViJ<I " prirodnim zivotnim okolnostimao" (str. 334.), posto,
iz prakticnih i etickih razloga, пјје mogLlce manipttlls::1ti i
kontroli sati sve relev::1ntne faktoreo MekKolovim гесјта:
30
Nema niceg inhегепtnо pogroesnog ои manipulativno eksperimeon-
tatnUll istrazivanjima u razvoJnoJ psil1ologlJt, ~11 ОУи .metl?dologtju
slozaju је potrebno za razvoJ гa~oyгsnih vlzuetnih funkclja, all
svako dete dobij~ adekvatni slozaJ svеЧа. 9dredt.=:ne senzomo~~:)JТJe
aktivnosti n1og~ biti osnov~. za u~vaJanJe subJekat - akcIJ.~ :-
objekat jezickil> kопstшkСlја, all skoro _уа odeca _ dоЬчаЈU
adekvatne koli~ine oviJl islшstavао Da Ь, se оdгеdЙI пuzrn us ОУl
za гаzvој , organiz.atl1 ы1 1110П}О bl~1 ll~e~ рг~tp?stav:1Је~е okolnostl.
Medutim, kada su dec~ ргеdmеt Is~razlvanJ~ . lZ et,~ki.h.!azlog:a se
II najvecem brojll slu~aJeva odbacuJe еksрепmепtalло Il~ava~J~ ..
Sa l og i~kog i prilkti~nog stanovlsta тогаmо n~prosto 'pn~v.at]ti _(;1-
пјеnјси da verovatno njkad neeemo d~kazatl d.ovolJne 111 пиznе
'апја , od kojill nekl ргеdstаvlрЈU su'tшu nase dlSСlрlше (Slro 335
336)0 .0
MekKolova Llbedljiva argLlmentaclJa роdrazщ?;еvа а Ј е
d о
jedina [нnkсјја еksрегiшепtа 1.1 Ш.lLlСl da Lltvгdl nLlzneo1 dovoo-
lјп е Llslove. Praviti ovakvLl ргеtP,оstаvkн, о сеП;lL1 Сн 1 kаSП1је
govoriti , znасј оzы
Јпоo potcenlt1 паНСПLl п~ос еksре:'Пlеп­
talnoo- metoda: оп је пе samo od пеРГОС~Пјl~оg;_znасаЈа za
verifikacijL1 bipoteza; оп Је Јеdпаkо, а rnozda 1 vlse: рпrnеп­
Uiv Ll пјihоvоm оtkгiV~ПЈllо Ukratko,oz.a naHkH Llopste, а ро­
sebno za stroga IstrazlvаПЈа о Г";Z"0ј::1.-11-kопtеkstн, еksреп-
mentje mоспо i osnovno he1.mstJcko o~deo о оо 000
Iz паvеdепih razlog,:t.. Сl ovd~ ргеdlоzепој. ОПјепtаСlјl od-
ЬаСLlОе se i imрliсitпа dlhotomlj::1. IzrnedLI metodoloSk~ostrO­
oostr i znасаја istraZlvanja, 1 pretpostavlJena nep'ornl!lJlvost
fzmedll zahteva istr<iZivanja LI рпгоdшm SltLШСlЈаrnа IdI?П­
menljivosti stгнktL 'П SШllЬ еksрепmепаtа па гашrn sta lJLI-
ПЈimа паLlспоg procesa. Odbacl.ljemo kao пеlsttшtо агgLlшепt
da Ое, posto prirodno posmatranJ e prethodl еkSР~ГlmеП,!ll 01 Сl
5z~ckim i 11 bioloskim n::1llkama, ovakav s~ed ПLlZПО pozelJna
str<1tegij a i 1.1 РГОllС<1уаПјН о Ij~ldskog ponasanJ}1 1 razvoJ~. U
takvoJ iпtегргеtасiјi istОПј~ki о s~ed se p08I.:esno I?~oglasava
kattzalnim, I опа predstavlja JOs јеdап s lLlc<lJ lo&,ckih рго­
pLlsta inherentnih s~akorn post Ьос, erqo ргорег пос zak~l.l­
Сјуапјll. Ро ПlОm ПlISlJenJ1.l, nallka dvaaesetog veka posed1.!Je
istraZ ivacke strategije kOje ы
, da Sll bl le dоstLlрпе na~lral: s­
tima devemaestog veka, omogLlCile OV1ma d<1 preskoce 15.0-
dil1e mLlcnog, iscrpnog 0plsa LI dolaskLl do foГШ111аСlР
bioloskil1 ргiпсiра I zakona. То l1е znatl da tзksопоrn'Ја ПlЈе
i ZLLZеtпо уэZаl1 z<1datak nallke, уес da [эzа CISto dеsю IР!.'У­
nog ро s m::1tr,:шја. ЬеlciеПЈа 1 klaslfikaclJe пе тога blt1.nLlzan
lIs10v napredov::1nja Ll raztlmevanJll ргосеsа 'vda гаl1а Рllт:: l1а
~ksр,,riГП-::l1tаlпill paradigrnl, Ll s1\;ап, moze vOdltl t<1kso-
31
За
 потјјата ~oje Stl ртјmегепјје ostvarivanjtl odgovarajucib si-
stemanzacIJa рпгоdшЬ fenomena,
Jos jedno оgгапiсепје је bez роtп;Ье nametntlto strategiji
рпгоdпоg posmatranJa, pogotovo рпmеПЈепоg па ljude, od
Strilne nJegOVlb glavrub pobomika - etnolooa (Jones 1972 '
McGrew, [972) 1 psiboloSkib eko loga Kanz~Ske Skol~ (ВaT~
ker IvSсhоggеп, 1973; Вш-kег i Wright, ,1954), ОЬе grl1pe Sl1
ISt:IazlvanJll ~l1dskog razvoJa рлlаgоdllе model prvobitno
razvIJen radl роsmаtrаПЈа sнры1ашьb vrsta, Implicitan
оvоПЈ m?delLI.Je РОЈаIJЗ sredine koji шоzе potpl1no odoova_
ratIvlstrazlvanJlma п~ zlvohnJama., all tesko da је dovocran II
s lllcaJLI \JHdl; оgrашсе!;. је n<l nepos~edna konkretna okrLlze-
ПЈа 1I kOJlma sevualazl ZIVO b~ce, 1 paznjaje l1Smerena па pos-
m~tr<lnJe ponas<lnja Jednog III - LI naJboljem slllcajll - dva
blc<l , lstovrem~no1 LI s<lmo Jednom okrнZenjLl, Као sto CLl
kПSПIJе dokazlvatI, гаZllmеvаПЈе (;udskog гazvоја traZi vise
od clLГek:tnog posm<ltr<lnj<l ропaSапjtl od strane jedne ili dve
osobe па Istom mestll;, .опо ,zabteva ispitivanje mLlltiperso_
па~шЬ s lstema IПtе~akСI)е kOJI ПlStl оgгашсеПl па jedno ok-
rllzenJe 1 тога LLzetl 1.1 obzlf <lspekte sгеdiпе koji se nalaze iz-
VilП пер?sгеdпе SltШlсiје с' kojoj је sl.lbjekat, U OdSLLStVtl
ovavkve s lre pel'spekti,ve, vellki deo savremenib istraZivanja
moze se оkагаktепsаh kao IZLlcavanje П1ZVОЈ~'l--vап-kопtеkstа,
_' О;,ај rad ПLldi oSnOvtl zп Llgradivanje konteksta tI istra-.
Z lvпсki п;оdеl 1,11 teoriji i Сl empirijskom radLl, PredlaZem
prvo prOSIГlV<ln)e, а potom konvergencijLl паtLlгаlistiсkih i
еksрепrn.епtаllllh рпstllра - preciznije, prosirivanje i kon-
ver~encIJLI te()retskih koncepcija sredine koji leze LI osnovi
~vakog od 11J IЬ, Оун паLlСПll persp,ektivll LI razvojLl оznа­
сауат kao ekologyu (;udskog razvoJa,
v Росесн sa пеют dеfiлiсiјаm<l koje SLI od StLstiпskоg zла­
саЈа,
DEFINICIJA I
7~o!ogUa IjL~dskog гаzvоја ,?~u.t}vata nall~l1o ist~azival1je рго-­
~leslv.l1e.' uzaJal11n.~ ~kОПl ~dаС IЈе Izmed~ aktJv,~og )JlIClskC?g Ы6:~ l~
laZVOJLI 1 ~rom.enUlvlh odllka !lероsгеd ПI!l okJuzen)a ,u kОЈIП1<I ZIVI
c:?so~a. ~.I~ZVOJU. dok Шl ovaJ p,'oces Ubl~"lJ odnosl IZ11ledll оkп..l~
zеПЈа Ј S IП kопtеkst u kome se Okll JZenja nala ze"
Тгј tncke оуе definicije Sll posebno vrеdпе рaZnје, Prvo
osoba kOJa se razvij<l пе pos matra se prosto kao tabLlla ras~
nakoJll sredllla VI'S I lltic~, уес k<lo rastllci , din<lmicki епtitеt
k0J.~ se progres1vllO krece .нПlltпг sгеdiпе LI kojoj је i restr1.lk_
tllпsе, DrHI;jO, posto s redlna,t:Jkode vrsi . ."ticaj, sto znhteva
proces tlz<lJ:Jmn e :JkomodacIJe, llltегпkСIЈа osobe i sredine
32
smat:I-а se dvosmernom, tj, kагaktегi sе је reciprocjtet Тгесе,
sгеdiпа dеfiпiSПllа kao relevantna za razvojlli pl'Oces п е svodi
se па jedno, пероsгеdпо оkгшепје, уес obtlbvata нz~аmпе
veze теаll оујт оkГllzепјiгrш, kao i sро lј аsпје llticaJe koji
POtic'1 iz siге оkоliпе , Ovako ргоsil'еп, ројаm sredille Је znа­
tno obLlhvatl1iji i i zdifегепсiгппiјi od ollog koji se moze пасј
II psillOlogiji lюрstе, а posebno tI гazvојпој, Ekoloska sIedina
је topoloSki shvacen<l kao LlgпeZdеlli poIedak kопсеtI:iспih
'stГl.lktш'п , od kojill је svnka ргеtbоdпа sаdгzала LI narednoj"
Оуе strllkh, ге ОZllасаvапЈО kao IDlkrO - . mezo - , egzo _ I
f}lпkrоsistеmе, сlеfilliSПllе па sledeci П<lсiп,
DEFINICIJA 2
Mik.J'osiste"111 је оЬ ЈЋzi1с nktivllosti. lllogIl i iпtегреЈ"SОШ11!1i11 0(1П05<1
doz.ivljellill od stГ<:lI1е osobe lJ гаzvојll II datolll оk:гuzеПјU S<1 odre-
dell;111 fizi~kiln i ll1<1te,"ijalllill\ kагпktеЈ"istikпmа .
ОkпЈzепје је mesto ade Ijlldi lako тОСГll stl.lpiti Ll
illterakcijll licem- ll- lice - hlca, оЬdапistе, igrafiste itd, Fak-.
tori пktivnоst/~ Llloge i iпtеlреГSОl7аll1Ш оdпоsа сјпе еlеmепtе
iti gradH mikTosisten1Ll"
КI-iti сап tепniп II dеfiпiсiјi гnikrosi stema је doziv(;'enil1,
О,' ај termill se koristi da llkaze па to da za Шlllktl zпас",Јпе
od like bilo koje sredine LlkljllCtljll пе samo IlЈепе obJektivne
osobine, уес i пас iп Ш\ koji оуе оsоЫпе 0paZajLl osobe l\ tOJ
sгесliпi, Оуо паglаSПV<lпје fenomelloloskoI> роцledа.ве рго­
istiEe пј iz kпkvе апtiраtiје ргета ЫllеЈvюпstiсklm рОЈ ­
IIlОV1Пl<l, ПltI IZ poseb lllb slmpatlJa ргеmа рППСlрlmа egzl
ste llcijali stick e filo,,:ofije: Njega vSLl, naprosto na,metnLlle gole
ё l1lЈеПlсе, Vrlo mall ы'оJ sPOIJ<lSllJ111 tltlСПЈа kOJI S~ l ~паС'ЧП I
za lJ.lldsko РОПil SППЈе 1 гazVОЈ mogH se oplsatI IsklJLICIVO ter-
Il1lnlllla obJekttVnlll fiZICklll llslov<l 1 dogad~a; aspektl sre-
dine koji пајll.lОСпiје obIikL\jtl tok psi~ickog IЋ stа Sl\ Ll o~ro,:,
1I1110Ј mеп ОП1 <lspekt l kOJ I 1Гn'ЧLl Z llaсеПЈе za OSObll 11 dato;
s itllac iji,
l! оуој tvrdllji. пага УIlО, n e ma~i ceg, Оl-igiппlпоg , Опа se
s п:lzпо о s lППЈn П<l IЋdov e tеогеt1Gага IZ Гi\Zшh obI<lstt., U
filo z ofiji i ps illOlogiji , Оllа se zаSПlvа 11<1 fenomenoloSkim
kОllсерtimп Hllsel'la (HlIserl, 19,50) КеlеlЋ (Коfll ег, 1938) 1
Касп (Кпtz, 1930), U sociolog1JI. ana logna formlllaclJa Iтп
svoje koгene II teol'iji lllo<"'a Dz Ol'dZ Н егЬ е rt Mlda (Cieorge
Н е;Ъе,'t "Mead, 1934), аО s~eta је II ројтll "d<?fi.niciJ~
s itll<Jcij e Tomasa (Tll0mas i Тhоmпs, 1928), U рSllllЈntПЈI
ОУО stа по vistе је ы
ilјяпtl10o РI'imепјеl10 па istraZ iva nj e inteг
регsопа lпill odilOsa i рsihорпtоlоgiје od stlЂп е Sаlivппа (Sl1-
~~ (ђ t,
llјуаll, 1947). U pedagogiji istll orijentacijLl nalazirno II
Djllijevorn ills istiranjLl па pravuenjll Skolskih рrogгаmа koji
се odraZavati svakodnevno islшstvо deteta (Dewey, 191:1,
1916, 1931). U апtюроlоgiјi оуај ргistllР је prosiren па апа.-
1iZlI уес јh dГLlstvenih sistema., паЈlюсlј lV1ji је kod Lintona
(Linton, 1936) i Benedikta (Benedict, 1934). ~egov =асај
1I opstern istraz.ivanjll Ijlldskog ponasanja је sazet II песетll
sto је mozda jedina tvrdnja II dntstvenim nallkama koja se
bILZl statt lsLI перюmепlјi vоg zakolla - nepopllst lji vn recenica
Tomasa: "Лkо covek definise sitШlсiјн kao realnll, опа је
геаlпа ро svojim posledicama" (Thomas i Тlюmаs, 1928, str"
572).
Mec111tim, stГllkhllЋ i logicka osnova fellomenoloske
kOllcepcije sгеdiпе koja leZi 11 osnovi tеогiје n<ljvec im delom
SLI izvedene iz idej<l Кшiа Levin<l, posebno iz nj egovog kon-
s tГllki<l "zivotnog рюstога" i "psiblCkog polja" (1931, 1935,
195 1). Levinovo је stшюvistе da sгеdiП<l od najveceg znасща
za nallcno razllmev<lnj e ponasanja i razvoja пјје stv<lmost
k<lk\'<l postoj i н tzv. objektivnom svetLl, уес ollakva kakva se
j<lvlja LI svesti osobe - dГLlgim геСј mа , оп lIsmеlЋV<l paZlljtl
па пасј п па koji sгеdillН opaza Ijlldsko Ьјсе koje је Ll iп ­
te l"akciji 111lHtar пје i S<l пјот. Poseb no z ll<lcajan aspeki оуе
0p<lzelle s redille је svet mas te. fantazija, i п егеаlпо. lpak,
l.ргkоs ov<tkvom prividnom bogatstvl1, Levioovoj tеогеtskој
тарј psihickog polja zacHdo lledost<lje sa dгiin<l . D<l tlpotre-
Ьјmо njegov sop,stveni iZl·<12, njegov<lje ps il1010g ija " topolo-
ska psibologija ·. s istematsk i opis рю stо га bez S llрstЩlCе,
prepHllog pr<lznog рю stо га i lIl!llezclenih stГllkhUЋ , шzdеlје­
nog gг~niCan1(1, povezanog m edllsob l1im vezama ј ptttevima,
i z<lpOSednlltog preprekama i okoll1im pL.tevima ka Il es pecifi -
kov<lnim ciljevim<l. Najneortodoksniji <lspeki Levinove seme
је пје;;оуо tl"е tiгапј е motivncionil1 s ila kao s il<l koje пе izv irll
iz OSObe. уес iz S<lme Sl·еdiпе . Objekii, aktivllosti, <l poseb llo
dгщ;i Ijlldi s<l ljl. od sebe 'јпјј е si la, v<llence i vеktоге koji
pl·i v klce i odbij~j Ll, Il<l t~ n<lcin LLSmer<lVaj нсј РОП;lsш~је i
razvoJ .
St~ sve ОУО moze znaciti II kOllkretnim telТnillima? Kakav
s mi s;ю а kamoli primellll, moze mo d<l naclemo LI teoriji l.t
kojoj se opaz.ello s mаtlЋ vaZllijim od stV<lП10g, llегеаlllО уа lј­
dпiјlm od realllog. gde је motivacija koja l. s m е гаvа РОll а
sа пје sа dгzа llа L' s роlј<l s пјim objeki.ma, <lkiivnostilll<l • dl1.'-
gim Ijlldima, i ,E\de saCl..za.l svi h оујl1 kоmрlikоvапih stГLlktшп
ostaje Ilеsресitlkоvап? Таспiје, knko bilo ko moze ovakve
vnzdttsaste <lpstrakcije da primeni па оkПLZепја <l svako-
dnevnom zivotll ili, kad уес govoIimo о tome, zasto Ьј iko
zeleo to da шаdi?
Razmatгanje pгvog с 1аnkа koji је Levin llapisao "Кrieg­
sl,шdsсhаft" ("Ratni pejzaZ''), Пlldi ргihvаЩ ју odgovor па
оуа рitапја. ОЬј<lvlјеп је ЮЋјет Pгvog svetskog rata., posto
је Lеviп пеkоllkо gоdiпа ргоуео 11 апn~јј - llg.lаvпоm 11
·р гvi ш ЬогЬешш redoV1ma, gde Ј е ыо 1 шпрvan. Clanak kOJl
se ројаујо 11 ZеitsсllГI"Л ГLi.г апgе,vаоdtе PsycboJogie (1917),
daje odllcn1l SklCI. LеVШОVlh ОSПОVnlh teoretsklh рОЈтоуа"
U оуоm izvаnrеdпоm napisll Levin opisLLje kako se opaZena
I·е<llпоst ргеdеlа rnепја dok se covek bliZi 1iniji fronta. Опо
sto 11 росеtЮl i:zgleda kao diYlla seoska scena sa kLLC~a, ро ­
Ijirn<l i S1lrnаГСlmароstереll0 se теПЈа. угЬ brda pod Sllmorn
роstЩе. оsmаtt"<lёш,;а, .а nJegova zaklooJena st~апа mesto za
postGvlpl1Je паОГtlzа ПЈа ; skлvепа l1dolllla op~'\ se Icao rnо­
gllC<l stallica z<l PГV1l ротос : ОПl aspeki. peJ zaza kOJI SLL, sa-
шо neko liko kilometara dalJ e, lZaZIV<l11 od~lsevljeoJe sada se
ораzдј н k<lO z lоkоЬп ј; z аstlЋs1lј1lсi kalljoo, kamtLfl~;;t od
dгveca, brdo kOJe kПЈе ne:Vldenog llерПЈаtеlр, neVld1Jlvl c.lj
koj i treb<l dostici, mesto 1 tге[шt<lk sшнгпоstl posle bltke -
crte s redine koje ргеtе, РПZ1V;ЧU, ohrabГLI,JLl 1. llkaztljl! па PLlt
preko terella, <l koje se obJektiYllo пе гaz11ЮIЈl1 od 011111 sarno
malo dalje, iza liшје fronta.
Ovde leze OSnOVl1e prernise onoga sto је kasnije postalo
Le\rillo\ra eksplicitlla. s istematska tеогiја: p,"ednost fen~om.e­
ooloske n<ld stvalllorn sredlllom 1. 1IsmeravaoJII ponasanJa;
Il emogtlcnost d<l se ропа ~апiе raz1lme .samo iz objektivnih
odllka s l·edll1e bez l,zlmallJa 11 ObZll" z nacellJ'l kOJe .та za IJll-
de tl оkГllzеllјll; opipljiv motivacioni k~J"akier obJekata 1 do-
g<ldqJa Ll datoJ s,·ed '11I ; 1, ро~оtо:.ю, Vш;1l0st пеstvа пюg, z a
misljeno" - ll еУl9епо~ пеРПј<ltеlр, obecanJ<l toplo~ obroka 1
izgleda ilit se ргеZIV. d<l ы
se presp<lvala, 111 pгobdela 1 пшеd
па по с.
U tome leZi i objaslljellje Levinove nevoljllosti da llП<lрl·еd
spec ifikllj e sаdгzај p~ihickog poU<l: to ј.е tегеll,kојi tek tгeba
istraZiti . Takvo I stгaz lvаПЈе , stog<l, СIПI cт lnYllI zadatak PS.l-
holoske ll<lllke. PotгebllO је empirij ski o&riti k<lko :>lttlac'J,e
opaZajll Ijlldi koji 1. Ilјјmа 1Icestvllj ll. 1 opet пе speclfikl\.lllCI
S<ldl-2nj. Levin razlikHje. dv~ aspekin svake S ltllасче za kOJe .1.':
ve ГOV<ltllo da се рп vtlС . pazllJtl osobe. PГVI.Je Ta,~.gkel t, kOJ'
је mozc1a IlпјЬоlје pl·e\restl k<lo .,tеЮIСtl aktlvnost ; оdПОSI se
"IlG z<ld:1tke Пi орегасјје 11 kojima osob<l opaZG sebe 111 dll.lge
kao. lI Сеs пik~. Drllgn istakn lltn cгta o.bllbvata o.paZaoje ш еаl.l­
so.b l1lh vezn l ,,;т еОll l.JtlCli II о.kп.tZепјl1 , п е to.liko. II blnislLl roе...
911so.b l1lh о.sеСШlJ.Q, ko.llko. o.dno.sa razlicitill ро.ј еd iпаса kao.
с lа поvа gп.lре kOJI ргеdL1zimQјLl zајеdпi сkе, komplementam e
1I1 геlаЬvnо oezavls ne akcije.
Pored .o vn d va as pe ktQ ~itLl ac ij e ?а kojeje lIkazao Levin,
ро.)ат 1111kro.s ls tem a Llk~L1Cllj e 1. tгеСI, ko.Jl ј е Ist lcan LI socio_
losk lm tео.l~ЈЩШ\ Mlda (Me<1d) 1 Tomasa, а to ј е ideja Llloge.
Z asndQ m ozemo kо п st1tl stапd<1гdОLl de fil1lcljll 1,10о е Ll dп.l S­
tvell~ll. Il<1Llk<1ma: Skllp pOIl <1SQnja i осеkivапја p~vezan sa
po.loZ'lJell1 II dГtl stvll, па ргјт е г, SQ poloz<1 jelll m<1jke ЬеЬ е
nastavo ik<1, ргiјutе lја itd . .."
.Fепо.mе lюlо. SkQ pers pektivn ј е Z ll асајПi1 П<1 ПQI·есlпim пi ­
\'ollna ekoloske stГllktllге.
DЕFINI С ПА 3 Nаmегпо
M,?;z.osistell1 S~Ci.l1jtlVajL1 o.<:1llosi .iZl11edu dva. ili vise оkПЈzеl1ја I I
kOjlJ1Hl o~o~a kOI:l se ]'azv1Ja nk~Jvt1o LlcestvLIJc (kao sto Sl l, za
te, оdl10S1, I ZП1есt LЈ kLlce! skole ] gп.tре V Т'sпјnkп iz kОlпsilllkа; zn
оdп\s l оg, Iz mectLL pOl'od lce, posia. I С!Il.IStv епоg zivota).
.. i\ifezos istem је, z п ас i, siste ll1 mikros istellla. Оп se formiri1
1I1 pгos1ll.lJ e kad god o.soba II ri1ZVojLl lllaz i Ll по уо. okll.tZenje.
Po.red о\'е рпm ш·п е, m еОll sоЬ п е veze mom.1 imati i v ise do.
datnill fo Пl1i : dп.l gе oso.be koje aktivno'" l1CestvLljll II о.Ьа
о.k ГLlzе l\ја, роs геd п е veze Ll dП l stvе пој rтu·cii , foгmQ lо е i
пеfol·mаlпе kоm llпikас iј е iz meoLl о.kГlliе пјi1, i - ос i g lеdпо,
оре! 1I fепоmе п оlо.skоm dо.mеПll - stе р е п i priгoda zпапја i
sti1VOVi1 kOJ I po.stoJ e 11 Јеdпо.m оkПl.Zепјll а (ј с " se dПlgоg.
DEFINIC IJA 4
E g,zosiste11l0111 П<1zivаmо .iеdпо јlј уј$е оkп.IZепјtJ koja пе llkljl.l-
CllJll C!sob~, II 1·~ZVO.i.ll kno ;},~iVЈ10.Ц ~Ices':likn , nll II koji llln doli1zi
do Z~IV~J1J<l kOJ<l o tl~ll пп , 111 11<1 kOJi1 lltl ('; е, ono sto se desi1vn II
оkПlzе l1Јll II kOllle se I1 nli1zi osoba l J J'i1zvOjll ,
Prillle l·i egzo.sist~tna tI s ltl caj tl mGlo" detetG 11l0(~1 o.bll -
hVi1t~ti ,"Gc\l1o. ll1 esto rodite ljCl, ГaZгеd koji pohaoa sta rue dete,
tnгеZ ll Р Пl а tеlр Пј еgо.V lh юditе lј u, аktivпоsti lо kа lп е Sko lske
l'РI'ауе 1 s ll cl\o.
DEFINICIJA 5
~<1k,'os ist,~moln оzпаС,i1Vi1Пl0 dosledl1ost, II оЫјс јl11Ј. i sndl'znјiП1<t
SJstell1ё1 I1\zeg Ј'еС,I,;] (tпЈk,'? -, l11ezo - i egzo - ). koja postoji tli Ы
JlloHln cla postO)l. rli1 !1JVOll Sl lрklLltШ'е јlј kll ltш'е kno cc:lil1e
znjedllo,S~ bilo k"oji1l1 sistеП~О1l1 ve r'ovi1J1ji1 ili icleologijoll1 koji lez~
II О::;ПОV ј
ovnl,:ve c!os lec!l1ostJ ,
. Na ргim е l·, 1I оkviПI datoo dПl stvа - l·есј 1l10, fГ<1П Сllskо.<>­
ЈеdGП сгес ll е, Skolsk<1 tlСinпiсп. igmliste 1I рп ,"k\l , caft\ јlј ро
sta, i z~ledaj tl i fi шkсiО lli S\.l do.sta s li cno. , аli se svi ,"azlikl~LI
od svojlh раГПјаkа tI SAD. lzgleda kao da S H Сl svako.j zе шlјi
,"azlicita ok:ll.tZe~lja kо.п stгнisапаро. i stiш п ас гtјша. Analo.g l.la
["az li.ka LI fопш j av lJa se 11<1. О1 уо.lroа lzvan mi.k.ros istema. Sto-
ga se оdпоs i. izm eoll kllce i sko le prilicno J-аzlikl~lI ko.d l.las i
lIFIЋОСlls kо.ј . A II , postoje i dosledni s lozajevi ,"azlika 11 o.kvi-
Нl svako.g o.d o.V lll dГl.lStаvа. U оЬа sveta, k:Llce, оЬdапi stа,
komsi lllcl, гаdпа оkПtZеоја, ka? i о.dпо s i. izmeo ll пјјЬ , пisl.l
IStl za do.bl·osto.Jece porodlce 1 za опе s Iromasne_ Ovakvi
kOlltrast i 1I1l1ltш· dГllstvа takooe ргеdstаvljајLI [епоroеп т а­
kros istema. "NaCt1i" s iste ma se Iazl ikLlj\.l z a r azli c ite so.cio.-
eko. o,?mske;. e tni cke, ,"e l.ii:P o.zlle i osta le s Llpktllt~lгne gП.lре,
оdгazаvаЈlIС I S Llргоtstаvlј е п е s lsteme уе гоуаПја 1 z lvo.mlll stl-
lо уа ko.j l, zCl lIzvга t, рошаZ ll da se оd гzi eko.los ka s геdillа
sp ec i пспа za SVnkll ~ГI.lPll.
sa ll1 LI defi lliciji makros istema s{ЮmеПlЮ оы
ш;-­
се ko.j i "Ь ј 1l10g li da p.?sto.j e" d a ЫЬ рю s iriо kопсерt mClkro-
de-
s lstell1 a I ZVШl ogГU01Ce llja па statLls qllo 1 tako о.ыlv пtюю
m о.'Ч l се п аС l1е za Ьtldtlс по. st, o.nako kako. .јll v ide po.liticke
vode dп.I Stvi1, dП.lStvепi рlапегј , filozo.fi i паLlспiсi iz o.bIasti
dГllstvепill ll <1 l1kCl koji se bClve kгitiсkim anal izama i ekspel·i-
melltClln im iz m eni1ma preovladl~lIcih dп.t5tvе пill sistema.
Posto. smo lIpoz nnli stп.lktШLI ekoloske sгеdiпе, sadCl roо­
ze lllO сlа lI ki1Zemo. П i1 opsti fеп оmеп kreti1l1j a kго. z ekoloski
prostol· ko.ji ј е i рюi zvо.d i po.kretGc ri1ZVojnill рюmепа .
DEFINICIJA 6
Ekoloski ргеlоz l1ostupO kod god se po lozaj osobe с' ekoloskoj sп>..
dil1; теl1.Јn k:ю J'ezllltat р1'О111епе l lloge, okl1.lzel1j~ ili i jedl10g i
dl1.1g0g,
Оо. eko. loskill рге lаzа, knko Sll ovde definis:mi, dolazi (о­
kom ce log zivota. Оа паЬгој iш о. samo. n e ke: pl"vo. viо е пј е
In Gjke i по vо.го.dе п сеtа; po vTatak majke i de teta iz Ьо.lо ј се;
s m е пјi v:шј е dadiIji1 ; poli1z <1k d eteta 1I оЬdапi stе; dolazak
IТJl nde bl"Gce i sesti1Гi1; polaz<1k Dzопа јlј М е гј 1I Skolll, парге
do.\'allje јlј , nlOzda, llаРll stGпј е оыЋоvапја •. S lede п а l i1Zс:­
пје, рюm е П i1, g llbIj e llj e pos la; stllpallje 1I bгak; odlllk<1 da se
,·осlј dete; lIselpvanje ( ј i sе lјаVrl пј е) I·ooaka ili pl;jnte lja 1I
kLIC II; k1lроviП<1 РГ\' ОВ; рого diспо. g GlIta, TV - cl јl ј ktlce; o.d la ·
sci па о.dmоге, p"tovnlljCl; selidbe; ,"azvodi, ропоvпа stLlpGnja
II brak; pro lТJene Zi1llilll rl llji1; е mi g гасiј е; ili , da se vratimo
1II1ivеl·zаlпiјim temama: ,"azbo ljevanje, o.d laza k LI Ьо. lпi СL1,
о.zd гаvlјепје; po.vTatak po.slll, pe llz ijG; i konaclli ргеlaz koji
l1iko~a ne I ztlz im ~: t lП1iГrll1је.
•
 · A!'gllmell,tovaClL tvrdnjll daje svaki ekoloSki prelaz lIјоопо
1 posled1ca 1 podstl'ekac razvojnog pгocesa, Као 5tO ргјшегi
lLk<1Zt1jlL, prelazi St1 lL fi.шkсiјi 1 bioloSkib рl'Оmепа i рl'Отеп ­
Је1ll11 sl'edinsklh оkоlпоstl; stogn от pl'edstavlJall1 раг excell-
епсе рпmеге procesn IIzajamne akornodacij e izmeaLL orga...
ш z mа i njegove s l'edine koji је (p.r oces) II g lavnom fokl1sU
onoga sto sam пazv::ю ekologijom Ijl1dskog razvoja, Osim
toga, ртоmепе 1I sl'edil1i mogll nastllp1ti п а bl10 kom od cetiri
шvоа eko loSke sl'edine, Рој<1уа mlaaeg brata јlј sestгe је [е­
поm е п mikгo s i st e ma, polazak lL Skolt1 mепја egzo - 1.1 m е­
zo s lstem, а emigracija Сl dnlgl1 zemljLL (јlј, moz da, samo kHC-
Оа poseta prijateUa drlLg<1c iJeg socioekooomskog јlј klLltш­
по!> pore kl<1) lIkljll cl~e prelazak preko granica makrosistema,
Nl1Jzad, з а stапоv i st<1 iSUЋz ivапја, svaki ekoloSki pre]az Сјпј,
lL stva ri , gotovi ргil'Оdпi еksрепmепt sa lI$'гааепiт рге - ро­
s le ШIСliот 11 kom e svaki s lLbjekt moze ([а pOSlltZi 1<:ао sop-
stvе пi kootro ll1i is pitanik, Ukratko, eko]oSki prelnzi ornog1.1-
с ауајl1 i pojavljivanj e i s iste matsko i ZlLсаvаПЈ е ['azvojnih [е­
nomena.
Vratili smo se оsпоvпот pitanjt1 - kako tгeba shvatiti raz-
уој sn stапоvistа e ko]oske teo l'ij e , Dole оаvеdепа foПnLLlасiја
po]n z i od stavn da r<1zvoj niknda пе па stнр а с' v аklштн ;
LLvek Је sadrZan 11, i ispoljava se kl'OZ ропа sапј е с' оdгеаепоm
S l'е dlПskоm kontekstt1,
DEFINICIJA 7
Ljl,dsk i ,-azvoj је pl"Oces plltell1 koga osoba LI razvoju llsv~jn siПl,
dlt~еl·еl1сiп",iЈll i vп li dпiЈll pгeds tavll ekoloske sгеdi пе i postaje
1110tiviS<lГШ i sp osobl1<1 d<1 se llkljLI~i u aktivl10sti koje оtkгivпјL1
odlike ыеdiпе, оd гz.аvајll ili ,-еst'1.1 ktu ,-isLI tll s,"еd iП LI пп l1i vоilП<1
sl i ~ lle јlј vece slozel1 ostl oblikn ј s<1cl,·zajn .
Тгј clie оуе d e fillicij e St1 posebllO vгеdпе paZnje, Ргуо,
l'azvOj t1kljt1ctue ргот еllе С' karakteristikama osobe koje nisLL
пј рюlazое пi vеz::tпе za s itLLacijLL; оп роdгаZLLтеvа геот),\а...
пi zас iјlL koja јmа neki kопtiПt1itеt kroz vгem e i рго stог, DПL­
go, гazvојпа ргоmепа se odvija istоvгетепо t1 dva dоmепа,
ре гсе рсјј, i akciji, Тгесе, за teorij s kog stапоvi stа, svaki od
ovi l1 dOmell<1 јm а stП.Lktt1Гt1 koj aje i zотОlii:ш sa сеt iгi пјУО<1
eko loSke sгеdiпе, Stogn зе, с' регсерtivпој s fегi , postavlja рј ­
tal1je do kog stepena se viаепје sveta озоЬе t1 ['azvOjLL рго­
teze izvпп перо sгеdп е s itLLacije d.::t Ы lLkljt1c ilo s like dnLg ih
оknlZеПlа СI kOJlmn Ј е akt1Vl10 LLcestyova la, oclnose Iz m eaLL
t1]1 оkГLLiепја., plirodt1 i t1ti caj s роlј аs пјil1 оkоlпоsti s a kojim a
ШЈ е dosla с' n e posredal1 dod ir, ј, пароkОI1 , dоslеdпе s loz aj eve
d,нstуепе огgапi z асiје , s iste ma verov:mjr1 i z ivotni l1 stilo va
зх
specificnih za njegovll i dntge lшltше i sLLpkLlltHre, Aoalo-
,ТПО tom e, па пјУОLl akcije, LL рitапјll је s ро sоЬпо st o sobe da
ргimепi stгategije koje SLL еfеktivпе - ргуо, tt obezbedivanjLL
odgova rajllce a povгatoog obavestenja о prirodi s isterna sa
sve LLdaljellijih пivоа; dntgo , н omogllcavanjtl tirn sistemima
da i da1le fнnkсiопi sн ј, tгece, с' геогgапizоvапјн postojeCib
sistema' ili stvaranjLL oovib odgovarajLLceg јlј viseg reda koji
SLL vi se с' skJadl.L sa пј еgоvim ..zeljama, Казојје С н se potгllditi
da ~okaZern kako оуа .ctvо stгапа ,ekoloSkakoncepcija .r:azvoja
rnт;е bitl LLs pes no рrtrnеПЈеП,а I za dоы
аоЈе ,' bo gat1Jr.b Оа­
LLCtl1b ['ez llltata lZ уес postoJeclb паlazа 1 za dlzаЈшгаПЈе по­
v iL1 istl'aZivaoja koja се jos vise osvetliti prirod.t, tok 1 Llslove
ljLLdskog razvoja,
EkoloSka koncepcija тazvојљ-u-kопtеkstu јта implikacij e
i za i stгaZivacki metod i di zајп, Za pocetak, опа pndaJe kl]Ll-
спi zпасај i obez bealUe teol'etskLL OSOOVLL za sisternskLL defi-
пјсјјн kоп stгнktа kOJl se cesto spomlllJe LL d1skttS1pm a о I S-
tга1ivапјLL razvoja ekoloske vаlldпоstz, lako оуаЈ., pop~ JOs
LLvek п е та ргЉуасепн dеfiПIС1ЈLL , LZ oV1h, d1 sktl~ IJa rnoze se
zak ljLLciti koja ј е zаЈ еdП1сkа z arnl sao С' ПЈеgОVОЈ osnoV1 : 15-
tгaZlval1je se slllntг~ ekoloSk1 ";-'al1dnlln ako Ј ,е lzvedeoo у
РI;rodпоm оkГl1zеПЈН 1 ako l1k1ltlCl1Je obJekte 1 аktivпоstl I,Z
svа kоdпеvпо g zi votn: 1ako те је оуа z,?mi sao 1.L pocetktL рп­
v lac ila, pos le гaz mi s l,Јапр о I;ЈОЈ zak ll~LclO sa m ое samo daJ e
previse ројесlпо stаv lЈ епа, уес ISto. to11ko nat1co o nez drava 1Z
v
neko li ko raz lo<>a , ргуо, dok se SVl ffi srce m s lazem sa ћт da
је poze Uno pt%s iriti i stt'3z ivhпје izvall , laboratorije, ја do-
vodim tl pita nj e паi zg lеd aLLtomntsko рпzпаvаПЈе п а нспе l е­
,:!itimnost1 п еkоm istraZivackom П<1рОП1 S<1 ffiO zato sto Ј е lZ-
~еdеп 11 l'еаlпоrn z ivoulOm оkГl1zепјll, Jos агЫtгагпiја Је SLL-
ргоtпп implikacija рге та kojojje sv~ko i stгaZ ivanj e kOJ e lllJ e
1zvedeno L1 ргiгоdпоm okrllZenJlL nL1ZnO eko]oSki пеvаl1dпо 1,
sto ga, паt1С ПО Sl1тпјivо iz 9isto,?priomib raz]o~a, То ы1 sva-
kako Ыо рге шапј е п SlLd, StaVlse, l zгaz ekoloska vаlldпоs~
kako se tге пtLtпо kогi sti, пеmn logickl оdпоs ргеmа klа S1 С 1ЮЈ
dеfiпiсiјi vа lidпо st i -, tj , stepenL1 11 kome IstraZl vac ki ро­
sttLpak т е гј опо sto ы1 tгe balo da теll, Zшstа, PO~tOJI bazl-
сап kопf1ikt јzш еан teoretsklh pretpostavkl kOJe leze н osoo-
уј dvejt1 kопсерсiја, U klа SС ПОI defitl1C1Jl , val1dnost Ј е Odl'e-
dепа iskljtLc ivo p1'irodom ргоЫет а kOJ1 Sc: I stгaZLLJ e , SLLРГО-:­
tпо tome, ekolo::;kn vаl 1dпо st , kako Ј е I'3П1Ј е dеfiПl sа па, С 1О1
se jednom i zatLvek о dгеdепа оkГl.LZс:пјет LL kom e se s рго­
vo'd i istгaZivапје, bez obzlra п а to kOJ1 se ргоЬ!ет Is p1tl1J e, U
svako.n1 . i stгai ivасkо.ll1 паро.ГL! '?уо Po.sl~dnje [~аtгanје
lЛo.l·a bln pres lldno. 11 lItvгdlvаПЈlI va lldno.S1:! bllo. ko.Je vrste.
Istо.vгеll1еоо., 1I tеlшсiш гazmаnЋојiта eko. lo.Ske validno.-
sti impl ic itan је јо!; jedan priocip ko.ji se, н svetlLl Po.sto.jeee
dо.kazп:; .gгаdе, vlse пе шо.zе zapo.stav ljati . То. је stav da o.dli-
ke Istгazlvacko.g ko.nteksta l' ko.me se Istraiivanje Vo.di, ili 1z
ko.ga ekSpel"lmentaln~sllbJektl dalaz~, magLl llticati па praces
kaJ 1 se aciv1Ja Ll I stГ~lZIvасkаrn akrllzeoJu 1 taka LltlcatJ па 1ll-
tегргеtаС IЈLll tюрi'Щрvо. st пalazа.
. Zata sa m Po.kllSaa da forГnll li seгn definicijLl ekolo.Ske уа­
I
lldnastl kOJa LlZlma о.Ьа ауа РПllсјра LL abzir. Jedllo.m kada ј е
zadatak prettzet,. nјј е bil~. teSka iSPLLOiti ga. Sye sta је bilo.
раtгеЬпо. Је la gJcko. .pras lrenJe .tга dl сюп а lпе d еfiШСIЈ е уа­
lidпаstl. Оуа dеfiШСIЈа Је о.grаШ5,епа 1I ap'segLl, бсе sve samo.
m е ГПlh ргосеdШ::Ј ko.J e Sll kапsсепе рлllkо.т I stгazJyao)a.
O vd e predlaz ena d efinicija e kala ske validoasti p'rasintje da-
met апgmаLоаg ро.Јта da ы
LLklJlLclla sl·edmsk:i kantekst 1I
kome је i stгaiiуапје yo.dena.
DEFINICIJA 8
E~o t oskol11 va lidl10sCLl 11azivall1o stepel1 LI kOlТ1e sl"ed ina clozi-
VIJ~ ll~ od stlЋl1е slIbjekt::1 u Шlllt l1011l istгаzivапјu ill1a ocilike Z~
kOje I stПl z i vа~ S111 <Ш-(1 јlј p,"etpostavlja da ill ОШ1. јта .
Раоо. уа, lIpatгe b a izraza do:iiv!jenfl LL d e finiciji LlkazLlje п а
vflzno.st fепо.mепа l аskаg palja 1I eka las korn is n·ai ivanjLl.
Ekolo.ska Vfl lid паst bilo ko.g паLlспаg паро.га se dayadi LL рј ­
tanJe kad gad pasto.ji п еsklаd iz medLl pel"cepcije i stгai ivack e
s lttlaclJe od stгапе s LLbj e kta i s redinskih LLs lava ko.j e је zeleo
111 p,·etpostav ia istraiivac. Та znaci da postaj e пе sama Po.ze-
IJ по п еgа sLlstillSki vnzl1a, da se LI syakam ааllспо.m Ispiti-
уа пјll kaje se tice ljLldskag ро.паsапја i razvaja tLZme tI o.bziI"
kaka ј е i stгаZ i vа.Сkа sittlflcija арaiепа i pratLLmacena ad stгa,..
п е sllbjekta LL istrai ivanjll. Z nacaj avo.g zahteva pastace асј ­
o ledal1 kada, kаsпiје Ll ауот radll, btldema pГOLlcavali speci-
ЋСl1а i stгаZ i vапја. IZ регs реkti vе ekalaske vаlidпаsti, i dade-
та 1I s itllacijtl da јтата vise pl"illvatljivih a lterl1ativnih iп­
te l"pretacija, s itllacijll ko.jtl l1 е maze l1lO resiti llkalika п е m а,..
та mпkаг l1eko zпа пј е а dеfiп iсiјi sitllacije ad stгапе stlbje-
kta.
U јеdпај ad п еkа l ikа sistematsk ih а паli zа рајт а eko. lo.ske
va l,dl1ast, Majkl Kal (МјсЬаеl Cole) i пјеgа vе kalege (1978)
'Stl Cll da је z:!da!ak ас[,-еd i vа пј а регсе рсјј е s ittLacij e od stгап е
sllbJekta I ZLLzе tпа teiak i d a ps ihalag - i st гai i vас ја!; lIvek пе
zпа kaka d" ga. ,"esi. Оуј a.LL!o,·i jas s matl·ajll da је Lеviпоvо.
411
-----
naglasavaoje to!; z ahteva kaa сепtгаlлаg za еkоlо.ШL У <1-
lidпаst (1943) tesko iZll1iriti sa alternativnara foГШlllасiјаm
ро.јт а ko.jLl је раПtldiо Levinav sаvrегаепik Еааа Вnшsvik
(Еgап ВП.lп s\Vl k, 1943, 1956, 1957). ВnШ S Vlk ј е karistia
аУај tеГll1ill [l mпаgо llzern sш i s lll ргimепјttjllсi ga па lTadi-
с iапаlлi ргоЫеm рsilюlаgiје peL·cepcije - adno.s izmedLl рга­
ksilll alno.g stiШtll llsа i distaloag abJekta LI sredini sa kajim ј е
ап paveza l1. Еkаlоsю еlеmепt L' о.уо.ј kопсерсiјi proiz il azi iz
Впшsv ik аvаg iп s i stiгапја па "гергеiе пtаt.ivnаm dizајПl1". Ра
пј еgаvа lll Il1l s 1ј е пјLL, da Ы se LLstanavila Po.stajanj e adred e-
110. 0 p s illickag pгocesa, оео.рllOdпа ј е paka.zati пјеgаvо ро.­
јаvlјlуапје пе samo LI ltzагkll s Llbj ekata уее i II llzarkll SltLl-
ас јја . SVTba avakvog Ltziтапја tlzoгka s геdiпе ј е da se ро.­
kaie da fеПОlllеп "pasedLLj e apstast s abz irom па namlall1 e
z ivom e tLs lave" ( 1943, str.265).
Slnz llc i se sa ВПlпsvikаm tL isticanjll z llacaja s\' аkаdпеv ­
пih tLslava z ivata kaa ргаvо. g ргеdmеtа Ь a.z iСПIЬ istraiiva l1ja,
ја ен kаs пiј е (po.glavlje 6) raspl"::J.v lj ati а fllпdа m е пtаlпој Dгеt:
pastavci koja lezl II aSllavi Brlll1svikave argLlmentacije,.t<<La 1
ve likag d e la saVl·elll ene ps ihalaske llaLlke, а ta Је da Stl Ј е dlПI
pl"Ocesl kaj i zasl tLZlIjtl llallc lli statt,s Ll istrai iуа llј LI ljl1dsko.g
раП<L sа пја оој kaji Sll пергоmепUivi bez abzira па kontekst.
Mec1l1tim, tге llLLtпа п аs zanima tvпiпја Kala i sагаdl1ikа рге-
11"1<1 kajoj SLI eka lo.ski zalltevi Lev il1a i ВГllпsvikа п е ро.lЛI :
1·ljivi j edal1 sa drllgim, aka п е tI teariji, o.ada tL praks l. ОПl
tvl·de da iп s i st iгаl1ј е па tome da se istraiivanje izvede II raz-
пilll s ittlасiјШllа ј, istav relll e no., za htev da se svaka s itLшсiја
is pita 1I tеГllliпiта пјепаg Ii's il1i cko.g zпа се l1ја za lIcesnlke
pl·ed sta v lja " а gго тriп te ret' za istraii\'aca, te re t. ko.j i "је
пю zdа уесј пеgа 5ta p si halagija ПlOzе ili ps ihalo.z l Ьа се cla
pal1eSLL" (Cale, Hadd 1 МсD е ГПlOtt, 1978, str.36) .
Optllz ba је ozbi~jl1 a i zaslllZLLj e a z biljan аdgаvаг. Prvi od-.
gavo.l· п е геs"vа dilemll, уес s[l\no Po.tvrdLIJe da Ј е Оl1а п е­
zаа Ыla.z па . Zаl1еlllагiti z пасе пје s itLLacij e za s LlbJekta 1I I stlЋ­
ziva lljll z пас i rizikavati zakl)LLcke kaji OiSll va lidl1i lli za
i S tlЋ-z ivапј е а, pagatavll 1I iZtl саvа пјll Ijlldsko.g razvaJa, ПI za
ја -Vnll ро.litilш . Zаtvагаti асј pгed ауат mаgllс па sсtl, dakle ,
z ll ac i blti l1 а ll с па i сlГLLstvепа п еаdgоvо. гаl1 . Ali kako. se maze
,·es iti di\ema kajLL StL pastavili Коl i Ilj egove kalege? [I"O-
пiјаlll, jeda'l pri sttlp геsе пјll паdе п је tl radll salllog Kal:!. U
dva vai па rada (Co le i Sс , · ibпе,·, 1974; Со.\е et 011, 197 1) 011 1
пјеgа\' i sагаd пi с i Sll razvili sta ll aviste ргета kOllle se z па.­
Се П.l е velikag dela ропа Sа l1ј а. kaje se ad\, ija с' аdгеdепо.lll
41
dПlstvепот okn,zenjtl moz e ПIZllтеti pod /JsJovoгn daje ро­
s гпаtгас tlcestvovao Ll d<1ton:, okrtlZenjH Ll ylo,gama sIicnim
ОПlПШ kOJe lmЩl1 llсеSП1Сl, 1 da Је рпраdшk, јll da Је Iшао
bogato iskLlStvO S<1 Stl pkllltllrom II kojoJ је d<1to ok:rt,zenje i sa
опот iz koje dolaze llcesnici. Оуај Llslov i dalje ostavlp do-
sta, prostOf<1 Z<1 пеsрогаZllmе., ali zпасщпо smanjuje mо­
~lcnost оgгаmшЬ gresaka tl шtегргеtаСIЈl. SlhШСlj<l Ј е апа­
lag na ОПОЈ tl kajaj se n<1lazi a s aba koja vrs i s imllltani prevod
па iпtеГП<1сiопаlпоm. s<1stan.ktl. Dа iSPLIOi svoj zadatak, ро­
mацlа ы1 ЈОЈ - <111 111l е Пl,zоо - da Stl ЈОЈ Jez lcl materoJl; ше­
dlltlm, 111,zno је da IПl<1 isk1.1stv<1 sa inteгnacionalnim konfe-
Ј·е псiјаmа, da dobro poz naje predmet гazgОVОIЋ i da potpllno
v l<1da sa ob<1jezika.
Prirod<1 i пеарl1Оdпоst оујЬ zahteva dovoljno Sll o c igledni
II s ltlc ajtl s imtlltanog prevod<1. Stavise, пјih se ljtldi dos ledno
ргidI Z<1vајll, рrvеп stvепа z bog 10ga S10 Sll Hc esnici~ a raz-
govora ргistll рас пi Z<1рisпiсi, i sto опi јmајн тос kOJ<1 'Пl do-
Ptlst<1 da traZe da se zа рi sпiсi isprave. Sitlшсiја је dопеklе
dГLl g<1с iја za istra.Zivac:1 Ijlldskog Г<IZVој а. U toru s lLlcajH,
za htevi Sll vise j ednostral1i: istice se ovladaval1J e zпаПјеm,
tеlшоlаgiјоm i jez ikam паllkа рге пеgо okn., zenja јlј o sobe
koji se IStraZtljLl. Z<1ista, оуј рОl0пјi SLl retko 1 оЬаvеstеш о
sadlzajll l1аLlспоg z api sa, i пеmајtl тас da ga рroтеп е . U
OdSllStvll osoba koj e Sll sроsаЬпе da ргерОZП<1Ј1.1 п еZ<1sпаvапе
i. пtе гргеtасiје kaj e se zasni v<1jtl П<1 раgгеS rюm .о рaZапј." сј ­
llј е 111 са, lledasetlji vi istraZi vac maze, saSVlПl Iskrena 1 bez
10se паm е ге, dOll eti pogres l1e zak ljllcke . .Iedllam k<1da se .П
п<1LIС llа zb iv<1nje tlkljllce t<1kve asabe, rizik ad g resaka se рп ­
m еt по smаПЈtlЈе.
Uk ljll civ<111j e Ijtldi iz sveta s llbj ekt<1 tl i stгaZivапје podra-
ztlm eva z паС<1јl1tl ргот е l1Н tl tгаdlсюпаl111m оdПО S lта Iz me-
dll istraZi vaca i i stгaZi V<1 паg 11 bihej v iaralnim. паtLkаm<1. Као.
sla se vidi tl klаs i с пој laboratOl;jskaj, еksрептеl1t<1tаг - sп­
bj ek<1t p<1radigmi , оЬјСl1а аЬојјса smatrajtl da еksрепmеl1;<1-:
lаг posedllje уесе Z l1апј е i kOl1tralll, dok se ad sLlbJekt<1 traz l 1
acekllje сЈ а prihvati sihшсiјtl k<1a уес stГllktllпsаПtl 1 da sa-;
r<1dLlje ОП <1 kо kako se to od пјеg а z<1hteva. N<1glasava.!tlc l
znасај dе fiпiсiј е s ittlacije ad st гапе sllbj ekta, eka laska. аГlЈеп­
t<1cija pridaje ml10ga уесј znаС<1Ј ZI1 <111Jtl 1 1111 c lJatJv1. asoba
kaje se iSl?ihljtl . Тј111е se еksре пm е l1tаll1е I11 stПlkС1Ј е 1Пl<1П1 -
ptll <1c ij e Пlроstа l1 е izbaclIjLl, уес se 11Sme raV:1Jtl k<1 razpsnJa-
уаl1јн i odredivanjtl abjektivnih crt<1 s ге diп е С П<1 рпm е г, adre-
divnnjtl оkТtlzепја, pripis iva l1jtl llloga, сl nvаП.Јll z<1datak<1) рге
.. 2
nega ka specifikaciji па сi п а па koji sl.lbjekat tгeba da se ро­
nasa. Јег, dapHstajl1ci aktivo~stiша d~ se spontana ј аv Uајп lJ
akviTl.I datag konteksta., Istгazlvac moz e рпkнР1h dokaze kaJl
se tiC1.1 psiholaSkag zпасепја koje оп јта za пСеsпikе.
1, Im<1, оагаvoо, i drllgib strategija z a istraZivanje sadrZaja
ps ibickog polja. Оп е tlkljllClljll iпtеlvјпi sапје tlcesoika posle
dogadaja da Ьј se пtvгdilа da lј ј е ojlhov retrospektivao ро­
g led па sihlacijll tl s kl<1dп sa паm егаmа ~<:je је iш,3lO i stra-
z ivac, kao 1 1.1vоdеПЈ е Ist1b aktlvnash tl razllclta ok:rtLZeoJa (оа
primer, Сl ktlce i II labaratorije) da Ьј se otkrili bilo kakvi si-
stematski efekti kooteksta.
Ali cak i ako SLl sve ауе шеге lLZete, cak i ako SLl ok:rt,ze-
11је i sL1pkHlћJra l?otPLlllO pozl1ati роsшаtгасiша, istгaZivасkа
sihшсiја str1.1ktllпsаl1а tako da dще relatiVnl1 s lobodL1 aktiv-
поstimа koje zapoc iojH llcesnici , avima data moguc nost d a
ispitajLl i koroentaristl пааспе rezllltate i ojlhaV11 mterpreta.:
cilll, i istrazivanje spravedeno 11 razlicitil11 kontekstlma da ыl
o svetlilo di stirLkti vn e adlike odredenih okr1,zenJa - cak 1 ako
ј е sve to postignl1to, i dalj e astaje o z biljan ргоblет Htvrd.lh
·kako ј е istraZivackl1 s ittlacijtl opaz lla o soba ko.l" se l splћJj e.
Poseb11o II istraZivanj iша Г<IZVОј<1 postoj i izazovan i cesto п е­
res iv ргоЬЈет - raztlmeti fellomenoloSki svet ЬеЬе i тa~a E;
deteta рге nego sto оп i magtl da obezbede mak<1I" таlе ll:'l1de
v
II svoje ps ihicko iSЮIStvо plltem jez ika. Cak i sa C?~ra s llm a,
tBje neizbezal1 fеооmеп idia s i nkraticno~t'. .pe ,.ceP<?~Je ka.la Је
zasnova na п а pros lom Isktlstvll 1 tlПtltrаSП.llrn stanJlma s akri-
уе 11lrn od pog led a роsmаtга Са.
Bez stlmnj e Stl ovakv<1 razrnatranja y~vela Kola i njegove
saradnik e da ZatlZmLl odlLlc no, аl1 pazlJ1VO odredeno sta11o-
v iste tl pagledLl z nacaj<1 i mogнcoo sti u sроstауlј~пја [епо~ е­
naloSki zasnovane eko loSke val1dnostl 11 sfеп nJlhovog llzeg
inte resova np - kOgnltlVnOg Г~Oj<1 .. U 'posl~d'2Jem pasllsLl
svoje analize апј ntlde оvщ otreznJavaJtlcl zaklJLlcak:
Tгeb~ da Zllзmо sto је v iSe. mOb'lJCe о o~govori~11a Stt~jektC1 ni1. ~a-:
datok - koko - је - postav lJen, zato sto Је to klJu(!na Iпfo!"1аС IЈа I
Z:1 ВП.lЛsvikОVlI i za 8I'опfепЬ,'епеt·оvu zаmlSfЮ ekoloske va ll-
dпоsti. Тге11Llt110 пе postoje opstept'il1vaceni n~eto~i z.a . postizal1j~
ov il1 ciljev<l. Dok se l1ekoliko istгаZivа~а,. llk IJlI~lUlI~ 1 I па~I.Ьауt
tl'<1zel1im metoda.l11a , tv гdl1је о ekoloskoJ val tdn ostl kOg:l1ltIV!1',11
z<ldataka tгebn sl11a t,'ati ргоg lЋI11 0 1l' , nado m ,z,a bLlducnost. Malt Је
паргеdаk koji sma тј LI t OI1l РIЋVСLI l1apravlll od v ге mепа Bftlns-
vikove i Levinove disktlsije, genel·<lciju uпаzаd (1978, stг.З7)
Zajedno sa radom Kola i ojegovih sar<ldnika., оуај rad ј е
pokllsaj da se prevazidll Впшsvikоvе i Levioove plOOlrske
43
9G
ideje РОПLldош kопсерtllаlло!,\ оkvi'Ћ - za analizu psihickog
z ivоtпоg prostora с' tе ппiпiпш tri e lementa mLkrosistema -
aktivl1osti, 1I10"е i odnosa, Оуај парог nas mozda песе od-
vesti daleko, afi svaka dоdаtпа iпfoгmасiја о priгodi opaiene
sгеdiпе ј е паll сп i dobitak II рГОllсаvапјLl [azvoja- lI- kоо ­
tekstLl, Ovde lez i osnova za уј 5е optimizma II iпtегргеtасiјi
dileme kOjll SlI tnспо postavili Ко! i saradllici, јег lliti Ј е
пеорllОdпо, l1iti mogllce, dobiti роtРllПll sl ikll i stГaZ1vасkе
s itL':1cije ollako kako је OpnZajll llcesllici, Као ю'еtaпје bez
tгеllја, eko loSka vа lidпо st је ci lj па kome se radi, kome se
ргibli zаV:1, ali koji se п е dostize, Medlltim, 5tO тс, blize
bLlliemo Ыlј , to се jasl1ije biti l1ас.СllО гаZllmеv::шје slozel1og
ПЈеdlldејstvа IjLldskog orgal1izma Ll Пlzvојll i h.п.kсiОl1аI110
геlе v апtl1il1 aspekata I1j egove fi z icke i sосiјаlпе sl'edine,
Domet ОуО" medlldejstva slllzi kao роdsеtпik da је ро­
kklрапје sllbjdtovog i istrnZivacevog gledal1ja l1а istTaZ1:-
,'ackll sitlШС lјll , сетll odgovara I1пzју fеllошеllоlciSkа vnJJ-
dпоst, samo ј"еdШ1 aspekat ekoloSke val idl1osti, Оо gге5аkа СI
ttlll1.аСепјtl L110 Ze dOCl . ј zЬ.оg p'1-Opt1~tз IstГ~lvаса d.<l ~LZrn~. ~1
obz lr рШl raspoll яеdlllskl!l s. la kOJe delllJll с' datoJ sltllaclJI ,
llkljllClIjllCi i Оl1е с јјј је izvoI" kOl1tekst IZval1 llероsгеdl10g
okl:l.zenja II kome је sllbj ekat istтаzivапја - пtiсаје па пјуо"
("l1ezo -, egzo . i mаkтоsistеша,
Zamisao о ekoloskoj vаlidпоst i kojll sam i zпео moze se
sm<ltrati imрliсiгапоm II klasicnoj dеfiпiсiјi. шtllспе va lid-
поsti, zato sto рЮрllst d<l se l!Oce пеslаg<lПЈа Izmedll sl.lb-
jektove i istгctZivасеvе definicije sitllacije 111 deJstvo VШ1Јskll1
llticaja па istrazivacko оkп.zепје bez Sllml1Je l1атесе pltal1Je
da 1i dctta l1аllспа ргосесlша тегј 0110 sto se pretpostavua da
тегј, Ргоblет se postavlja sasvi m 10gic110, Pltal1Je Је da [l ы

пјеgоvе ozbiljlle Implikacije с, stvагi bile zapnZel1e н OdSH;>-
!I
tvLl еksрliс itпо" zal1teva da se LlZmllll obzlT s recl1l1skl lIttC:J,JI,
istil1s ki ili opai'el1i, koji Ы 1l10gli da mепјајll valicll10st istra-
zivackih орегасјја, ОУО .'QzmQtraI1Je паmесе potrebLl specl -
fikacije kritегiјllmа eko loske vа lidпо s tl , ' 1l0SC ll s istematskog ods tl1pal1J<l takode eksp[lcltllO \lZetog Сl
Nа'роkоп, оуа dеfiпiсiја пе оznаСаУ<l пiјеdпо оdгеdепо
Illesto istГ<lz i vапја k<lo "ргјогј vаlidпо јlј пеvаlldпо, Zаv.sпо
od pl'oblem:J, l аЬОIЋtопј<l moze biti sasvim odgoVQrajllce
оkп.Zеl1је za i stгаzivапје, а оdl'еdепе геаlпе Zlvоtпе sred1l1e
mogll blti kГ<l јпј е l1еоd<'оvаIЋјllсе, Zamislimo d<l l1as zal1lma
il1tе гаkсiја izmed ll majke i deteta опdа kada Је: dete 1I stral10J
i пероzпatој sitllaciji , .Iasl1o је da lаЬогаtОПЈа zadovo lJ a,:,a
oy,~j Llslov т110!,\0 bolje nego kllca, SllРГОtпо tome, ako ·Је
,Ц
predmet isttЋzivапја vгstа aktivnosti roditelj - dete koja
ргеоvlаdlljе 1I роюdlСI, ро smаЬЋПј а оgгашсеоа оа lаЬОlЋ­
tOrijll mogll zavesti па роgгеsап PLLt, Као sto паР<;Нniпј ет Сl
po&lavljll 6, nalazi velikog Ьroја istтaiivanja pokazlljll da
slozaji lI1tегаkсiје roditelj - dete Сl kuci mOgJ.l blti sllstinski 1
s istematsk1 razllciti od 6пih opaienih l\ lаЬОIЋtогiј ј, 1 opet,
сјпјепј са da se istгnZivасki rezllltati dobijeai Сl l аЬо гаtогiјi та­
zlik:lIjll od onil1 dobijenib 1I kllCi пе moze se tllmaciti kao do-
kaz Sllрег iОПlо st i jedl10g okn.zenja nad dгщрm, osim II
odnosll l1а odredeno istтaiivacko pltaaje, U П'1ЈmаПЈll rllk\l,
[е razlike sll.ze гаsvеtlЈаvаОјll posebl1ll1 odllka lаЬогаtоп) е
kao ekoloskog konteksta, ЈОБ vaznije, Оl1е illlStn~LI јО Б пеl ..
koriscenll тос laboratol'ij e kao eko loskog kопttЋstа kOJI
moze os,'etliti distiaktivne odlike drugill tipova okn.zenja II
pogledll njillOvog \lticaja паропаsапје i ~azvoj, Sa о_уе tacke
g ledista, eko loSka ОПЈеl1tаСIJ<l рге ро,:есауа l1ego sto sma
пјllје mOb'1ICnostl l abo.-аtОПје, llkaz\lJllCI па, поуа znаПЈа kOJa
se 1ll0'!1.1 stecl kTOZ Ь1I S Юl 1 tt''1ЈПll IIlterakclJlI IZn1edll l аЬоlЋ­
torijsk~g i ter'enskog i stl'nZi vапја,
Na opstijem lliVOL1, poredellje геZllItаtа dоЫјепi1l с, l abo_гn-
, to,'ij i i 1I stvarllim zivotllim okn.zel1Jlma Је рпmег bazlcr:e
strategije plltem koje se moze pokazati ekoloSka valldnost 111
l!Ociti da опа Iledostaje, Као sto је vaZ! lo 1 za definlc1JlL tog
ројша. metod о kome је гес ргеdstаvlја РГОБјгеl1је poshlpaka
koriscel1il1 Z<l ispitivanje va lidnosti II пј е пој klasicooj foгml ,
Proces ј е. II sllstilli, опај kojilll se lltvгс111је kOI1.stтl1kt vallcl-
110sti (СгопЬасll i Me::l11 , 1955), [I оуош . S ltlC<lJ~ll pllte;m te-
sti.-а пј:Ј eko loske tеОПlе kOJ<l Је II osnoVl Istt'l1Z lvackl11 ро­
stllpaka - pretpostavki' о prirodi i opstosti sredIr: e Сl kOjoJ se
vodi istl'nZlvanje, Kada se lаЬогаtОПјskа SlhШС IЈа smatl"" ге
ргеzепtаti'rтlоm Z:J РОllаБапје папеkоm dПlgоm m~stll, mо­
тјll se obezbeclitl dokazl еmРIПЈsklЬ odl1osa sa s llсшт ak
tivnostinbl Сl drн '~o m oknlzenjll; dПlgim reclma, va lldaclJ a
mOI":! IlZeti II obziг spo ljasl1ji ekolosk:i kriterijym. sa mogtlc
obzil', Stavise, [пога se ргi z паti da takvo odshlpal1je mogll
с iпiti l1е sапlO razlike II proseGl10m оdgОVОПL, уес lL LLk\lp-
110111 s lozajLI odl1osa i II ЬпzјСllјт procesima koje, smаtга se,
опе odrnZavaj lI,
U ist l':1zival1jll ekologije .Ijudskog.razvoj~ sposobl1ostl'op
БЈаУ :1пја па raz lla okrнZelll:l ы
паa Је IZ JOS je~lnog .-azloga,
C'ak i nakoll sto је ekoloska valldl10st lIstanovlJena.. тOIЋ se
z<1clo vo ljiti jos jed:1I1 kriterij llm : kзd god lllpoteza kOJa se
ispitLlje јll1рlјсјга, а to је cest slLlcaj, da је ("azvoj zaista па­
stLlpio, nepbodno је obezbediti dokaze о takvom ishodLl рге
пеgо sto se moze геСј da је hipoteza dobila ernpi~;jsl<ll ро­
dгSIO.1. Као 5tO sam паglаsiо гапјје, razvoj zпасi рromеПLl
koja пјје samo tтеПlltпа јlј s pecificna za dattl SihIaC1jll. Zato
ШЈе dоvоlјпо pokazati sal110 da је ОШ'еоепа pl·omena СI sre-
dlOl dove[a do ргоmепе ропаsаПЈа; пеорhоdпо Је dernon-
stl;rati da оуа рromепа pokazLlje nekl1 ll1varijantnost kroz
угеmе, рro stог, llј оЬоје. Pokazivanje te iпvагiјаl1tпоsti sma...
tгаmо l1tvroivanjem гпzvојl1 е vпliduоsЬ; d e fini sane па sle-
d eci l1асiп:
DEFINICIJA 9
Оо Ьј se pokoza lo do је doslo do Ij llds kog гa zvojo, ll eOpllOdno је
llstа п оv itl d<l se pt"O J11ellD l i kОllсерсiјi1ГП<l ј/ јlј <:tktiVllоstltllП osobe
pl"ellosi u dГllgа оkп.IZепја ј п а dll. .lgti у геlllеl1а . Poknzivanje ovoga
ll1 ј ll[lzivnmo l"azvoj no111 vnlidl1osCLI.
Cak i najpoVJ·snije ispitivaIlje objavljenill istraZival1ja Ijl1d-
s kog [azvoja otknva da se оуај ргiпсiр се5се krs i nego 5to se
p05tllje II роsmаtгапјll. Pogotovo II lаЬогаtогiјskim sttldijama
I stГaZivапр сјј ј ј е сјlј d a pokaZlI razvojni efekat cesto oude
па tlvid sal110 опе podatke koji Sll owal1iceni пајеdпо оkш
zel1j e i па геlаtivпо kгаtаk V1"еmепsk1 pe1;od.
Као 5to Ы tгebalo dя vazi za svaki nallcni podllllvat, teo-
retska гazmаtгапја llpravlj<Ijll adlllkama koje se ti Cl1 istra-
z iva c kih l1acгta. Sa datam s lаzепоm zamisli о inte1-akciji
o soba - s redin::t lL kontekstL1 medLlZavisl1ill, jednom СI drLlgi
llsаd е пiћ sistеl1Ш, postavlja se J'itanje kako ауе meoLlz ::tvis-
nasti 11.1O);ll biti еmрiгiјski istrazene. Ја Cl1 zastl1pati тј51ј е ПЈ е
da је stгategija posebna pa<'adna z a ауе svrlle, od пајтапјј1Ь
faza istгаz ivаоја паdаlје. е'iшldki eksperimel1t, dе fiшsап па
s ledeci п ас iп:
DEFINICIJA 10
EkC!~os~i ekSpel"i1ll el1t је П.ПРО I" dn se ist~azi РI'~gг~siVll[l akon~ o
dC'lC II<1 lzll1edLI гаsшсеg \Jlld skog O I-gаПl zша I ПЈеgоvе ыеdl пе
pLlte111 s i stеП1аt_s kоg sllpl"otstav lja.l1ja clvnju јlј v ise sгеdillski \l sis-
tel1H1 јlј Iljil1ovi l1 stl1" lktLII"аlпi I 1 kОШРО ll е l1ti , sa раflјiviП1 POk"tI -
snjem da se kontl"olisu сlПЈg i iZVO\"1 lIticnja јlј pLltell1 slLlcajl1e
IЋsроd е lе (рlапilЋl1i ek spe ,"il11 el1t) јlј plltt:m l~jed n a~avDnj[l (р ," ј ­
,-odl1i еksрегil11епt) "
.1:1 паl11епlO izbet;aval11 iz raz kvаz,~ еksрепiпепt kaji se
аЬј с па kагisti [1 i stГaZi vасkа ј lilегаtшi, Z<lta sta ап s llgeri5e
ni z i пivа l11etadalas ke stragosti , а 10 је il11plikacij<l kajll ја
smаlгаm neaplЋvd:1nal11 па c ista n:1l1coaj a snavi. Imа s 11.1-
c<Ijeva II kojilna di z<Ij n k()j јт se eks plaat ise ргiюdпi еksреп -
meot, o.bezbed\.lje a5triji kantrast, уеСLl аЬјеktivпаst, i dap1.1-
sta ргесј=јј е i tearetski znасајпiје zak~ llcke - ltkratko, el e-
~аl1tпiјi је i .С iпi "tV1·dLl"_nal.~kl1 nego шуЬоlје rnagl.lce zami-
IЈеOl еksрепmепt pasvecen Istam pltanJLl.
Sta se astalag tice, defioicija zVl.lci po=ata. Ostajema уе....
rnј rnetadalaSkaj strogasti, i g lavni dea definicije Сјпј ра­
tvrdivaoje bazicoe lo.gtke eksperimeotaloog metada. 000. 5ta
је l1ауа - а rnazda i sрапю - н ауај fаГШ1.11асiјi, пјје ргј ­
теојео pastllpak, уес VJ·ешеоski s led i cilj njegave рпm епе.
Ргеdl aZе ш da se еksрегiшепti sprovade уес СI prvirn fazama
nallcnag istгaZivапја., пе ,"adi testiranja hipateza (iaka је i ta
sredstva kaj e vadi ciljl.l), уес 11 hеuпsh"сkе svrhe - ђ . za si-
stematskl1 i:шаlizн prirode pastajece akamadacije izmedl1
asabe i sгеdil1е.
Роtге Ьа za гаl1јlll еksрегimеl1tiS:1пје111 praizilazi iz priгode
рюы
mаa kaji se istraZl~je. " AkamadaciJa" iLi "llSagla5ava--
пј е" izmeo1.1 asabe i srecline пјје fепаmео kaji se laka рге­
paz naje. Раsmаtгапје tH ОЬјСПО пјје dovoljoo. Kako је Gete
(Gaethe) o a pisao, sa pesnickam mасј oas111civanja: " Was ist
dns Sc,ve1"Sle уап allem? Was dir das Leichste dliпkеt mit
dе п Al1gen Zll sе hеп , ,vas уаг dеп Аllвео dir li egt." (Sta је
najteze ad svega? 01)0. 5tO tebi izgleda п<Ij l"k5e, асјша videti
опа 5ta pred о.сјта lezi.) (Хепјеп ан.> dern NacbIass - 45.)
Лkа oledati пјје do\'aljna, 5ta cavek treba da Сјпј? Kaka
pasmatr~c maze d" izostri svaj ll asetljivast da 1.10Сауапја
naj v az nijih adlika pasm<ltranag? Odgavar па ауа p1taoJ e daa
mi је рге cetrdeset gadina, mno.go рге nego 5ta sam 1.1т еа da
сепiт taj аd~аvаг, тај rneotar па faklllte~ll Valter F е по
ОјегЬат (Wa lter F е ппа О еагЬагп). Sa svaJ1m mПnlm, Ја­
s nim akcentam Nave Епglеskе, jednall1 је параmеПllа :
" ВroпfепЬгепег. aka hacete da гazllmеtе ne5to., pOk1l5ajte ta
da. рюmепitе". Bila da РЮll с аvа111а pramenll. ,:аmето те-;
ПlаЈ [I С 1 Hs la ve [1 рlап1Г<'\по.In eksp~!", теп!н 111 slstema~skl
eksplaGti 5ema .,еk sрепmепt рпгасlе 7. паl1Сlll C1~ 1 efektl SI 1
ist l; poveca.t1 da krilJnJ1h gгаПlса osetlJ 1vast пя ~епаInеl1е sta..
v lj iljllCi ј еdпа pakгaJ dГllgаg s llСПО а11 razl1clta, to С IП1
s listinll еksреri111епtа lпо. g m etoda i daje mll 111о.С .
О уо. ZQstllpanje гапе i trajl1e рl·imепе еksрегi111епtа lоiћ ра ­
,"adigmi п е ћ·е Ь а pogresna shvatiti kao агgl1111 е пt рroћ У ko-
l·i sce nj a dП1ь';h 111etoda, ka.a sta је еtпо.grаfski opis, ргiгаdпа
ро s mаtгаl1је , stlldije s lllciljeva, terel1ski pregledi 1 s li cna. Оуе
Sh·а t е<Тiје l11aQll doneti пергасепјivа vredne паllспе iпfo ­
гтасјје i " у јае. S1l5tina гесеПОБ ј е konstгllktivna - ekspe
47

гјmеп! Ima kljllcnll lllob'1.' II ekoloskom istгaz.ivапјl' пе samo.
II сјlјн testiranja ILipo.teza уес - ,. pгvjm fazama - 1I o.tkri-
vаПЈl' 1 апаliZI odllka sistema llnlltar 1 izvan neposrednog
okГL,zenp. Posebna ргiklаdпоst еksрегimепtа za оуе svrbe
'Тlo ze se opisati pl·ilagodavanjem DiегЬогпоvih reci eko-
losko m do.menl': Ako zelite da I'azllmete odnose izmedlL
osobe 1. lЋzvojll i ne~og. asp~kta пјепе sredine, роlшsајtе da
роп~епtе JedlJO od nJlll, I .Vldlte sta се se desltl . drugom. lm-
pllcltno НОУОЈ zapovestl Је \lvldanJe da odl1os Izтnedll o.so.be
1 s l·edtne lта o.dllke s.stema sa sорstvе\1lП1 po.kretackim sna-
gama; jedini пасiп da se о.tю;је priroda о.уе inel"cije је da se
po.kllsa пап. S iti po.stojeca l"llyno.tcla. ' Jekata kOJI da!eko ргеmаstljL' Ijlldska 1 mаtеПЈаLпа sгеdstvа
Upl·avo. iz оуе регsреktivе, ргimагпi сј!ј eko.lo.sko.g
eksp erime nta po.staje l1е testiranje 11ipo.teza, уес оtkгivацје­
idепtifikпсiја o.nill o.dlika i pl'o.cesa s istema ko.jj lItiCll па , i па
ko.~e lItictl, ро.па sапје i l"azvo.j lj Lldsko.g Ьј6п. Stavise, ako. је
cj~1 idепtifikасiја o.dlika sistemn, о.пdа је Sllstiпski уaZnо. da
(е o.dlike s istema пе blld\l iskljllcene iz nacrta istraz.ivanja рге
s~ mog c inrl~ tako sto се se J?os matranje ograniciti па s anlO ј е­
dпо. о.kГllzепје, јеdП\l val;pbIll. ili Jednog s\lbjekta isto.Vl·e-
mепо.. Ljlldske sredine ј , cak i vise, sposo.bno.st \i,.dsko.g Ьјса
cla prilngo.de i геstr\lktllП S \l te sl"edine Sll tako slo.zel1i 11 svo.jo.j
osnovnoj огgапizасiјi dn пјје vегоvаtпо cla Ьј mogli da se
obllhvate ројеdпо.stаvlјепilТl, јеdпо.dimепziо.паlпim istгaz.i ­
v:1ckim 1110delima ko.ji пiS\l. о.ргеmUеl1i za L.tvrc1ivanje eko.-
lo.ske stГllktше i У<Јгјјасјј<Ј. Za IЋZ !lkil od klasicno.g labo.ra ,
tо.гiјskо.g еksрегimепtа l' ko.me se рaZ.пја lIsmerava па јеdПll
јеdiП\l vш;Јаbtll II јеdпо.lТl tl·en\ltkl., i teZi "kontrolisanom
izbac ivnnjll ' svih ostalih, II еkоlоskоП1 istraZ.ivanjl' istl'aZ.ivac
se trlldi d·a .. kontгolisano IIЬасј" sto је mog1l6e vise tеогеtski
геlеvапtllill eko losk ill kопtl"llstа. \1 gгаl1iсаmа ргаktiспе
izvod ljivosti i metodoloski strogog eksperimentalnog nacrta,
Samo tako se nlOze IItvt'diti opstost ројауе izvап gгапiса
sресifiспе ekoloSke sitllacije ј , sto је јеdпаkо vaZ.по iz гзz­
vојпе регsреktivе. idепti fikovati proces lIza.;amne akomoda-
clje iz medll гаstllсеg огgапizmа 1 пјеgоvе ргоmепUivе oko-
liп е. Na ргјтег, II iZ\lсаvп пјll strategija sociplizacije moze se
lI s реsпо stratifikov::rti ILZогаk пе sаПlО s obzirom па dГll stvе­
Пll klaslI, k::ю sto se пајсеs6е сјпј, уес i па OSnOVLI stп.ktllГе
poгodice i/ ili оk"l,zепја 1. kome se vodi b.·iga о deci (kll6a
s\? гшТl llstп по vе), Ovakva strntifikacija 1I tегmiпiта dve ili
vlse eko loSkill сlimепziјп daje sistematski сlifегепсiгаПll ј,
stoga. роtепсiјаlпо osetf.iivll ОSПОVll za otkriv;:II1je i opis оЬ,
г:tzаС:1 illter::lkcija ОГ1:р"izаl11 - sге dil1 а. kl·OZ сео гаsроп
4Х
•
ekoloSkih \ls!ova. Stavise, blldllCi daje sposobnost vrste Но­
то saplens da se adaptira па SVOjll sгеdiПll izvanredna уего­
vatnije је da ~~ оуј obrasci s!о~епi пеgо. Jednostavni. D'a 1.1.ро­
trеы
1о0 klаS1СПlI tегmшоlОgIЈ1.1 еksрепmепtаlлоg diz3Jna,
gJav11l OSI10Vnl efektl 11 еkоlоskош istгaEva.nju Sl1 ро SVеЈЛl1
Slldecl; iлtегаkсijе. '
Копtгаагg1.1mеllt zahtev11 da se istraz.ivапје izvodi 1.1 vise
ОЮL,zепја, а пе II јеdпоm, jeste da је (о пергаktiспо zboc> ve-
IIСlпе podllhvata • роtrеЬпоg Ьroја sllbjekata, Кriticar ~oze
tvt·d.tI da, pod takvim оkоlпоstimа., Istraz.ivanje ekologije
IJlIdskog гazvор moze da_se vodi samo II оkviп.-' velikib рro­
kop oblcno sto..le па гasроlаgппјu уесјпј рrizпаtib nallcnika,
а kamoli mladim istrazivacima 1 stlldentima. Аlј iako Sll уе­
lika istтaZivапја ovde zaista роzеUпа, опа пе st~je 'I nekom
Пl,zпоm oclПОSl.l sn istraZivackim modelom k6ji se ovde
zasll.pa. NIJe. vellCma. ~e6 stПlktllга Ш1Сliа о.по sto је рге­
Slldпо. Na рптег, IstrazlvanJe eko!oSklh ргеlзzа kao sto је
efekat koji па dete јта dolazak brata ili sestre па svet,
ргоmеп е L1 роппsапјLI kod k1l6e kao fLlnkcija polaska l.l Skolll
1 П::lргеdоvапр II ПЈО), рпlаgо.dаvаПЈе adolescenta [Ја novog
оса, 111 lItlca.l пеzароsl епоstl rodltelJa па POrOdICll, mposto пе
zahteva ve!iki. Ьгој s llbjeknta i bez tesk06a ga пюgll izvesti
postdlplomcl 111, cak, stlldепtl zаvrsпе gоdiпе, posebno мо
sпгаdllјLl, Osim toga., stгаtifikасiја пе zahteva ш,zпо i уесј
Ьгој sllbjekata, уес SatТlO sistematsko prepozuavanje razli-
c itiЬ eko.loSkih Llslova iz kojill sllbjekti dolaze i паmеГПlI se-
lekcijll, kako Ьј se obezbedilo da maknr najvaZ.nije i пе­
i zЬclпе s llpгotno sti blldtl sistematski ргеdstаvlјепе рге пеgо
ргерllstе пе s lllcajll. DOPllStiti slLlcajll da пеkопtrоlisапо de-
11IJe пе samo da роуесауа eksperimentalnll greskil уе6 moze
lis iti istrnzivaca zпас,,:јпill iпfoпnасiја а interakciji razlicitih
ekoloskill Llslova II о.ЫikоуапјL1 toka razvoja. G'lbitak 11 ste-
ре пјта s!obode povezal1 sa stratifikacijo.m је, ро. тот mi S-.
Ijenjll, v ise nego nadoknaden dobitkolТl LI z папјLl а kombino-
V<lпim kопtеkStllаlпim efektima. Po.javUivanje OVL1kvih illter-
akcija i пјihоv zпаСL1ј za П illlkll i javnll po.litiki. ilLlstгovan је
rezll ltatima оdr·еdепill i st гaZ.ivапја сјјј Је pregled dat II ро ­
glavlJima koja slede, Ve liki Ьгој till istraz.ivL1nj aje та!оо ОЬј -
I1Ш i vоclеп od strane ројеdiП::lспill istraZ.ivaca. '"
Naglasio sam паllспi zпасај s рго vоdепја eko losk ih ekspe-
rHn e nata 1. vez i sa s redin sk im lIticajima с јјј је izvo I" izvan
п е ро s геdпоg okr\lzenja 11 kome је osoba kOJa se гazviја. Ро
sebno mоспа II оуоm pogledll su istraiivanja k<:ja se. ticu
odlika makrosi stema. Postoje dve glavne strateglje .za IStra..
z ival1je doslednih оЬгаzаса razvoja-u- kontekstll kOjl karak-
teri5l1 odredene kHlhlre i sllpkнlt llr e. РГУI Је рогеdеПје ро­
stojeciЪ QТ\I.pa, kao 5tO је llсјпјепо II velikom Ьгојо. istraZi-
уапја so~ioekonomskih i etnickih razlika \.1 роdlzаПјtI d~ce.
Ali, blldllCi da se vесiпа оујl1 istraZivauJa baV1 kш·аktепstikа­
та individlle aotovo do i sklјllсепја odlika dпiStvепоg kоп­
tek sta 1I Јсоm~ је iпdividll а zаtесепа, опа пшlо sta пю~нгесi
о procesll akomodac ij e јzшеаll osobe 1 sred,:;e. ЈсОј.' СIП\ sгz
eko logije Ijlldskog гazvоја. PostOje. пеki ш~сlЈIУ' I~LZec l II
odnosll па О Уll оgrашсеПll perspektiva, all саЈс 1 ta~ SI1"e za-
mi sЧепа, istI·aZivanja d e le sa svim strooo паtшаll stlсkiт. shl-
dijam a оgrапiсепоst па уагјјас:јје II П?аhОS I§tеШlша kvojl t:.e-
пнtnо postoj e 111 Sll se pOj aV1 11 II proslostl. Sta se moze ос е­
kivati II ЬLldLlспо sti, o staj e пероznаtо , o Slm па OSUOVtl пеSI-
gшпib еkstlЋроlасiја. . porodica sa j ednil11, odnosno dva roditelja, velike spram та­
Оуо оgшпiсаvапј е iпtегеsоvа пја па stahtS Чllоргеdstаv~а
di stinktiVntl odlikll vеCiпе а mеп с klЬ lstraZlvanp lJl,dskog
razvoja. Na ОУН, llnapred stlz enu teoretskll pe rs pektivll pГVI
Ptlt тј је LLkazao profeso I" UшvеГZltеtа II Moskvi А. N. Le-
опtјеv. U to угете, рге уј5е od 1О gоdша, ЬогаV10 sam па ta-
шоsпј еm il1StitLlttl za ps ibologijll " оkVLПI гazmепе nallc~lka.
Disk\.ltovali smo о razlika ma II pretpostavkam a ЈсОје I=е II
o s novi i stГaZ ivапј а ~itldskog razvoja 11 SSSR~ll 1 Н SAD- lI.
lzпоsесi llkTatko sVQje .v id~nj e, pгofeso r_Leo ntj e:;.J e 'рОПLldю
ovalcV1l рго сеПll: "C II1l ml se da аmепсkl Isn:.azlvac l stalno
poktlsavajlt da objasne kako d ete post3je ()по sto jeste; тl II
SSSR- Il se svim snagama trLldimo da otkrlJemo пе ЈсаЈ:о det:;
postaj e to 5tO j este, уес kako moze da postane опо sto JOS
.. "
uU e . .
Lеопtјеv lјеvа tvrdl1ja, пагаvnо, podseca па O~e гboтo yo
za povest (;,Ako . zelite da IЋZllmеtе. ne5to. POk'~S3j te to da
promel1lte ), all Ide ml1ogo dalJ e; za\sta,. sa G.ledlsta Leol1tj e-
уа, геvо lllсiопапш ј е ро svojim lmpllkacljama . So vj etski
ps iholoz i cesto govore о опоте sto 0111 l1 azlVajll "transfoг­
mi sllci eksperime nt". P od tim podrazlm:evaJ ll еks ре пт ,:пt
koji temeU no геstПlktilгi 5е s геdlПlI , dajllCI ЈОЈ 110,:,0 obllcJe
koje pokrece Пll1iј е п еоstvа ге l1е mоgllСпоstl. ропаsаПја stlb-
j ekta. RllSki [azvoj ni ps illOloz i Sll zalsta blli шvепtlVnI II
smi s ljanjll pametni11 еksрегim епаtа ko.p pOblldllJll по vе оЬ­
rasce odgovora, рrvе l1 stvепо tl sfе п pSlhomotornog 1 ре!се .
pti v l10g razvoja (Co le i Maltzman, 1969). Аll, опоg casa
50
kada sovjetski istraiivac izade iz laboratorije, kontгolna
gropa nestaje, sistешаtski podaci ustupajll mesto anegdot-
skim, i trапsfoпniSllCi eksperiment se iSllvise cesto degeneri-
se " revnoSI1L1 demonstracijLl ideoloski propisaniЪ procesa i
ishoda.
1z dosta dntgac ijih гazlоgа, transfoгmis1.lCi eksperimenti u
stvamom svetll Sll jednako retki II americkim istraZivanj ima
Ijtldskog razvoja. Као 5tO је implicirano kod Leongeva,
уес јпа nasih паllс пiЬ izleta II dпi!;tvепп геашо st odтZava
stahLS ql.lO; II опоm stepenl1 11 Јсоше clkljllcl~emo ekoloSke
kопtеkstе II svoje istraZivanje, тј јЬ Ыгашо 1 trefuamo kao
socioloSke datosti рге nego dniStvene sisteme Јсојј se raz-
уј јај" i Јсојј Sll podloz ni razli c itim n·ansformacijama. ОаЈсЈе,
тј РГОllсауа l110 razlike izmedH drustvепib klasa II pogledcL
razvoj a, etni cke razlike, razlike izmedH Пlralпib i шЬапih
pred e la - ili, d a se SplIstimo za јеdап nivo nize, dec\.L iz
lill poгodica - Јсао daje priroda ovih strukhlra, i njlhove IЋZ­
уој l1 е pos ledi ce, zallvek fiksiпша i пергоmепlјivа, osim, шо­
zda, pHtem nas ilne геуоlL1сјј е . Nerado eksperimeutisemo sa
novim dПIstvепil11 оЬЈјсјт а Јсао Hs lovima za o stvarenje Ijlld.-
ski h m ogllc nosti. " lpak", k aZemo, "пе mozes menjati U"d-
skll prirodH". О уо pravilo ј е II о sпоvi naseg гасiопаlпоg
stava II у= ј sa javnom politikom, као i veceg dela nase паll­
ke о Ijlldsko m razvojtl.
Ј stгaZ ivапја о рЮ!1.1 е пата makros istema z abtevaj" pomak
lL prirodi kопtгаstа Јсојј се se llpotrebiti II еksрепmепtiта.
.I edl1a stva I" ј е poгediti e fekte Јсоје па razvoj јтајll sistem i ili
e le me l1ti s iste ma уес pris lltni 1I killtllri; sasvim је dПI ('О lIу е­
sti еksрегiтепtаlпе izтеп е koje predstavljajll restnl1ctl1ri sa-
пје llstапоvlјеl1ih institllciol1alL1lb obIika i vrednosti.
Ро s lеdпја od osnovnih definicija koje ocrtavajll ргirоdll i
domet i st гаz i vа пј а ekologije Ijlldsko o гахуоја, i definicija
Јсој а Пilјvisе zahteva, llkazLue па роzе'ijПtl strategijll za п аll­
с l1l гаd II оуој sfe ri .
 •

DEFINJCIJA 11
ТIЋlls·fО~111i~LI6i ekspertlllellt LlkJjl.I~Llje s is tenlatsko l11еnjаnје i ге­
stгt~l.l1 s~п.Је postoje6ill ekolosk.il1 sistеПlа па па~iле kOJi pred-
stnv.IJ<tJlI. lZ<:tZQv za oblike dll.lstvel1e OI:gnnizacije, s isteme уего-­
v::tЛј::t ~ z lvotne stilove koji pt"eovladttjllll оdгеdеllој kllJt1.Јгi ili sup-
т пј. Stoga se bip?teze za sada mogll pt·ocel1j ivati i bTaniti sa..
то па tеогеtsklт оsпоvаl1Ја. Кгајпја рl"OvеlЋ ешрiriјskim
isЬ·nZivапјеш jos llvek је ргеd пата.
Kada, i ako, do te provere dode, hipoteza. se moze ро­
kl1ltLIП . kazatl оеvа.lidпош, аlј to је isbod koji \l паllсј ојје пi пеllОЫ ­
Тг::ш s foгmi Sllсi eksperirnent sistematski mеоја neke as-- сајеп l1i оесепјео. Medlltim, ргеdlоzеоа istГnZlvаоја ШО~ll
pekte mаkюsistеl1Ы. РГОПlеllа moze biti iz<izv1111a па bilo iшаti mnogo mапје caSOlt slldbinu. Posto St1 ОШI istraZivacKe
kom ШVОl1 ekoloSke sгеdiое od mikro - do egzosistema, lIk- ideje koje nikada nis\l isрюЬапе, уе.С Sll опо sto Slt nemacki
lаојаl1јет, шепјапјет ili dоdаv:щјеm elemeoata i veza medll pSlbolozl oazvall Ш1SПОlllПl еksрепmепtоПЈ, pokl.lsaj da se
oJlma. опе рriш еl1е lako moze otkriti fatalne greSke II zamisll , dizaj-
ПII ili izvodljivosti istraZivanja. Medlttlm, ја se паdаm da се
Јеdап opsti princip Ьојј sve osoovne zamisli ekspeгi­
опе оп krajlt pokazati bl.ldllcim istraZivacima PLlt ka рlоdпiПl
mепtаlп е ekologije ljlldskog razvoja. Оуај рl"iпсiр је foГIТ1l1-
панспјm оtkпСiта.
11sal1 kao prvi оа пizа stavovn koj i OpiSl1jH kщ·аktеЈ·istiСпе
odlike i stГaZivасkil1 m etoda koji odgovarajl1 istraZiv<mjll r az..
уој а-н-kопtеkstll. . .
STAVA
U ekoloskon1 istt"<'\zi v<l llj ll, odlike osobe ј sгесlit1е, stП.lktLlГil оkГLI­
zепј<1 i p t"ocesi koji s e OdVijёljLl ll1JlltaI" i i Zlпеdll I1jill t11 0П1јLl se gle-
datl kao l11eduznvislli ј аl1аliziгаti II tеп"iпiша sistem<1.
Specifikacija ovih Пlеdнzаvisпоsti с јпј glavni zal1tev pred-
lozenog ргi stllра.
Ostatak ОУО!; mdn је pocetl1i парог II tom
ргаусн. U pogla.v\jima koja slede dеtаUпiје Сll opisati distin-
kti v oe odlike ekoloSkog modela, \l terminima i teorije i isuЋo­
z ivackog naclia koji Slt prilllel·eoi al1alizi llslova 1 pl"Ocesa
[azvoja 11:) svakom od cetiri sгеdiпskа пјуоа. Za svaki пј уо
$:1111 аilО јеd~ш ili vise kОl1kгеtnil1 ргјт ега istгаZ ivапја. Stvaг­
пјl1 pl·illlera, kada ill је bilo, hipotetickih, kada шје - rndi
iltlstTacije ovil1 karaktelisticnih odlika, ili pokazivan.Jern istih,
ili \lkazlvanjem па njihovo odsltstvo.
l z уес sрошеПt1tih lЋz lоgа , dobro сlizајоiгапе ekoloske
еksрегimепtе jos llvek пiј е lako паСј. Za.to ~am mогао da iz-
шislim пеkе ргјm е I·е tamo gde јЬ пiје bilo. Stavise, н mnogo
slllc<tjeva nedostajala Slt пе sшnо odgovnrajllca istгaZivаП.Ја,
уес 1 odl?ovara.jllce istraZivacke ideje. Zbog toga pogla.vlja
kojn s leC1e sadl"ze, cak, i vise ргеdlоzепih 11ipoteza пеgо
istr-azi vanј [1 .
Posto ргеdlоzепе llipoteze l1iknd lliSll bile testiraoe, Ьаг п е
11 oblikll i I 1 kOlltekstll I1 kame Sll iznete, пај сеsсе пета
e mpirij sk ill dokaza koji se tiCll neposredtlO ојјћоуе validllO-
sti . Uргkоs tome, Ыгајнсј ргјmеге istrnZivallja koja Сll ргесl­
stavi tl. pok\lsavao sam da odaberem опе koji се Illakar п а.­
zпасiti pretpostavljelle оdпоsе. Takvi dokazi Ы , lt svаkоПl
s lllcaj ll, bili z:Jv is lli осl okalnasti i nikada lIbedlji,' i ili pOtpll-
Ло~~
" оо'
 Jean-Marc-Gaspard Itard, The Wild Воу о! Aveyron

.'
foceword Ьу the Author

Cast ирап this globe without physical strength or innate ideas, iпсараЫе
јп himself of obeying the fundamental laws of his паш ге which call him <о
{Ье supreme place јп {Ье uлivеrsе, iu.LOnl't--in.Jhе heart оЕ society {nat mал
сап attai.n the preemineEt position which is his natu ra1 destiny. Without the
aid of сivШzаtiоп ће would ge_on~f ll:l.e fiiЫes.LаЛdЈеаst int~Jligent оЕ апј ­
ma1s-a stаtе;;;лt which has Ьееп тanу times repeated, ј! is true, Ьи! which
has леvее yet Ьееп st rictly proved. Тће philosophers \vho fi.rst made this state-
телt, those who later upheld and taught it. Ьауе pointed to {ће physica1 and
menta1 state of certain wandering tribes. which they regard as uncivilized Ье­
cause (пеу асе по! civilized јп оиг particular mалпег, and from which they
have deduced [ће primitive characteristics of тап а5 ће exists јп the pure 5СаСе
of nature. No, јп 5рјсе of аН а55егсјОП5 со the contrary, Њј5 ј5 пас сће place to
5eek and 5tudy Мan. In the most vagrant and barbarous horde as well а5 јп сће
most civilized пасјоп of Еигоре. тап i5 опlу what ће ј5 made. Nece5sarUy
brought ир Ьу his QWn kind. ће has acquired from them his habits and his
need5; пог аге his ideas алу lопgег his о...... п. Не has enjoyed the fairest preroga-
сјуе of Ы5 kiлd, the capacity of developing his understandin g Ьу сће power of
јтјсасјоп алd the iлПuепсе of society.
Тће really wild type of тап, опе who owe5 nothing со his рееГ5, ought
сћеп со Ье sought еlsё...... hеге. Не ought со Ье reconstructed from rhespёC1fic
histories of а small пиmЬег of individua1s who. in the course of сће se...en-
t~enth and beginning of the eighteenth centurie5, have Ьееп fоuлd аС ~r:tt
jntervals livjng isolated јп сће \"'OO~5. where they hag Ь~п аЬапdопеd ас а уегу
earlyage.'
But јп those unenlightened times 50 retarded was сће progress of science-
given ир as јс was [о the mапја for explanation. the uncertainty of hypothesis,
and to inve5tigation undertaken exclusively јп the armchair-that actual оЬ­
seevation counted foe nothing and these valuable facts concerning [ће пасша1
history of тап were Јоы. The accounts lеГс of them Ьу con temporary authors
аге reduced со а few insignificant detai1s. from which the most striking and

IImost general солсlusiоп to Ье drawn is that these iлdividual5 were susceptibte

[о по very marked improvement. Thi5 was doubtless because the ordinary
method of social instruction was applied со thei r education, without consid-
eration for the difference of [ћејг organs. If [ће ap plication of this method was
еntј геlу successful with [ће witd girl found јп France toward5 the beginning of
 'IЛ'hу Teach? Tht Gains and Lossc$ О( Learnil1g
the last century, it is because. haviag lived in the woods with а соmрапјоп, she
alread)' owed [О tllat simple associa tion а сепаiп development of her intellec-
tизl facultie5. This gave her а геа! education, such as Condillac grants when ће
su ppo5e5 two children abandol1ed јп а profound 501itude [о whom [ће mere
јпflиепсе of cohabitatiol1 w0111d паtl1rзl1у gjvc scope for memory. imagination
and еуеп the invention of а few signs. This is ап ingenious supposition fully
justified Ьу [ће story of (ће girl јп question, јп \vhom mепюгу V\'as found to
Ье developed [о the point where she could retrace јп great detai1 some of the
circumstances of ћег sojourn јп Уће woods and аЬоуе аН, the violent death of
her сотрапјоп.
Deprjved of these advantages [ће other chjldren found in а state of indi-
vidual isolation have brought [о society only extrernely sluggish powcrs. Their
faculties ,,,ere such that еvел if ап atternpt had Ьееп made to educate УЬет.
[ћеу wou1d inevitably ћауе defeated аН й1е efforts of а metaphysics which was
only just coming [о life. and whicl1 was still hinde red Ьу the established doc-
[гјпе of innate ideas. This metaphysics, unjted [о а system of medjcine fettered
Ьу entirely тесhалiсаl doct rines. cou1d not rise to а phi1osophic treatment of
the П1iпd. Lighted Ьу (Ье torch of analysis and lending еасЬ other а rnutua1
support, these [\'10 sciences Ьауе јп оиг day laid aside their old errors and made
immense progress. 50 it was reasonable to hope that if еуег there appeared а
сгеашге similar [о those of whom we. ћауе spoken, the sciences in quеsuоп
would bring to bear aIl ,lје reSOLlrces о! their presettt kno~vledge јn order со de-
velop }Јјт pJ1ysicalIy a/1d тorally, ог, at least, if this proved impossible ог fruit-
less, there wou1d Ье found јп th 15 age of observation someone who. careJLjlly
collectin.g the history оЈ so surprisil1g а creature. wauld determine w}·jat he is an.d
\voultf dedllCe [ram what he lacks the hitherto uncalculated suт оЈ knowledge Mld
ideas wJJicJI mаn o\ves (а his educarion.
Оаге 1 confess that 1 have proposed to myself both of these twO great иD­
dertak.ings? But let по опе ask те if 1 ћауе reached ту goal. This would Ье а
very premature question which 1 could оnlу answer а! а (imе yet far d.istant.
Nevertheless 1 might have waited јп silence without wishing [о (гоиЫе the
риblјс with ап account of ту labors. if ј! had not Ьееп а necessity as тисЬ as
ап obligatioI1 for те to ргоуе. Ьу ту first successes. that the child with whom
1 have Ьееп concerned is not, as is generaJly believed, а hopeless imbecile but
';;i~teresting geigg, and опе who merits from every point of view both the
attention of observers and the particu1ar care which is being devoted to Ыm
Ьу the solicit1..lde of ап enlightened and philanthropic administration.
First Developments of (Ье You ng Savage of Ауеу гоп
А child of eleven or twelve who some years before had Ьееп seen соm­
pletely naked јп the Caune Woods seeking acorns and roots СО eat, was met in
I
Ј tал-Магс-Gаsрагd Itard, Тlн! Wild 80У о! Avtyroll
the same рlасе toward the cnd of Septcmber 1799 Ьу сЬгее sportsmen who
seized тт as Ье was с! јтЫпв jnto а tree [о escape from their pursuit. Соп­
ducted to а neighboring hamJet and confided [о [he саге of а widow, Ье broke
loose аС the end of а week and gained the mountains, where he wandered
during the most rigorous winter weather. draped rather than covered with а tat -
tered shi rt. At night he reti.red 10 solitary places Ьис during the day he ар­
proached the neig11boring \' illages, y.,·herc of his o\vn accord he entered ал iл ­
habited ћоше situated јп сће Canton of 5t. Sernin.
There Ье was геtаkеп, watched and cared for during two ог three days and
transferred [о [ће hospital of Saiлt-Лfгiquе. then to Rodcz wbere Ье was kep[
[ог several months. During his sojourn јп tllese. different places he remained
equally wild and shy, impatient and г~§ц~~_ С9пtiпuallу seekil1gjO-.-еsсаре_Не
f1..lrnisned material for most interesting observations, ,.... hich were collected Ьу
credible \"itnesses whose accounts 1 shall not fail СО report in this essay where
they сап Ь е displa.yed [о [Ье best advantage. А minister of state with scientific
intcrests believed that this event ''1ou1d throw some light ироп the science of
the mind. Orders were вјуеп that the chjld shau1d Ье brought со Paris. Не 3.г­
rived there toward s the ead of September 1800 under сЬе charge of а роог ге­
spectable old тал \vho, obliged to раг! from the child sbortly after, promised
{о соте and take him аваЈП and ас! as а father со hirn shou1d те Society еуег
abandon ћјт.
The most brilliant алd irrational expectations preceded the апјуа} of сЬе
Sayage of Ayeyron а! Paris. А пиrnЬег of inquisjtive people looked fo rward
with delight [О ''litnessing (Ье boy's astonishment at the sights of the сарјсзl.
Оп the other hалd тanу people оthеГ\Уisе commendable Сог their insight. for-
getting that h1..lman organs are Ьу so тисЬ less flехјЫе. and imitation made Ьу
so much тоге difficult, јп рсорогсјоп as mал is removed [сот society and [сот
his infancy, believed that the ~d~cati_~~of th~ child wou1d onl~~estion
<:?f some months, and that he would soon Ье аblе to gj~e.. the most interestmg
information about his past нГе. In place of all this what do we see? А disgust-
i;lgly diny child affected with spasmod.ic movements and оћеп сопvu1siопs who
swayed back and forth ceaselessly like certain animals in the menagerie. who
bit and scratched those who opposed him, who showed по sort of affection for
those who attended him; and who was јп short. iлdiffегепt to everything and
attenrive {о nothing.
It сап easily Ье understood that а сгеаrше of this kind could excite only
а momentary curiosity. Реорlе гап јп cro\vds, they saw Ыт withoUl observing
Ыт, [Ьеу passed judgment оп Ыт without knowing him, and spoke по тате
about ћјт. Јп the midst of this general iлdiffеrепсе the administrators of the
National Iпstitше of the Deaf and Dumb and its ce:lebrated director пеуег for-
got that society, јп taking оуег this unfortunate youth. had contracted towards
тm binding obligations that must Ье fulfi.11ed. Sharing then the Ьореs which
I shou1d Ье confi.ded to ту care.
Why ТсасЫ Tћ~ Cains a.nд LOS5es of Learning
1 founded ирап а course of medical treatrnent, they decided that this child
Вис before [ће details and results of this decision аге presented 1 must
begin with ал ассоuлt of оис start ing роin! and recall алd describe this first
period. јп order that the progress we ћауе made тау Ье better appreciated. Ву
\ thus сопt га stiлg the past with [ће present, we сап determine \vhat ought [о Ье
expected fcom the [исиге. Obliged then [О return [О facts already known. 1 wШ
state these brief1y; and that Ј mау па! Ье suspected of having exaggerated for
[ће purpose of contrast. 1 wШ venture here [о give а careful analysis of the
\ description given of the Ьоу. јп а rneeting [О which 1 had сће ћопог of being
adrnitted, Ьу а daetor whase genius for observation is as famous as his рго­
found knowledge of mental diseases.
Proceeding first with ап ассоип! of the sensory funetions of the young
savage, citizen Рiпеl sho\ved that his senses were reduced to such а state of
[пегсја that сЬе unfortunate creature was, according to his герогс, quite inferior
to 50те of оиг domestic animals. His eyes were unsteady, expressioruess, wan-
dering vaguely fcom опе object to another without геstiлg оп anybody; they
were so little experienced јп other ways and so little trained Ьу the sense of
toueh, that they пеуег distinguished ап оЬјее! јп relief [гот опе iп а picture.
His organ of hearing was equa1!y insensible to (Ье loudest noise5 and [о the
most touehing music. His уојсе was redueed Со а 5tate of соmрlесе murелеss
and опlу а uniform guttura1 sound escaped him. Iiis _s.eng_QUmell was so
uncultivated that Ье was equally indifferent Со the odo r of perfumes and со the
fetid ехћаЈасјоп оС сЬе dirt with which hi5 bed wa5 fiJled. Fiлаllу, сЬе organ of
toueh was restricted to the mechanical function of the gгаsрiпg of objects.
Proceeding then Со сЬе state of the intellectual functions of this child, the аи­
thor of the report presented тm to us as being quite јпсараЫе of анепсјоп
(ехсер' for the objects of his needs) and consequently of all those operations
of the mind which attention involves. Не was destitute оС теmогу. of judg-
ment, of aptitude [ог imitation, and was so limited јп his ideas, еуеп those
relative to his immешасе needs, that h~h~ever ~t s~c..seeded јп орепјп&,..а
dooror climbing upon а chair to get the food that had.been raised OULO[ reach.
\ ofhis hand. lп short, he was destitute of аН means of сотmuпiсаtiоп and
attached neither expression пог intention [о his ge5tures or to the movements
of his body. Не passed rapidly and without апу apparent motive from apathetic
melancholy со the most immoderate peals of laughter. Не was insensible [о
еуегу kind оС тога! influence. His регсерсјоп was nothing but а computation
prompted Ьу gluttony, his pleasure ап agreeable sensation of the organ of taste
\ and his јпсеlliвепсе the ability со produce а few јпсоћегеп! ideas relative to his
wants. Iп а word, his whole life was а completely <!Dima1 existence.
Later, reporting several cases collected аС 8јсесге of children јпсигаЫу
affected with idiocy, citizen Рјпеl established уегу strict parallels between the
Jean_Ma.rc_Gaspard lta.rd. The Wild Воу о[ Aveyron
condition of these unfortunate creatures and that of the child now under соп­
sideration. and сопviпсiпglу established а complete and perfect identity Ье­
tween these young idiots алd the Savage of Ауеугоп. This identity led to the
'1)
inevitable conelusion that, attacked Ьу а malady hitherto regarded as јпсигаы1,'
he ""35 по! еараЫе of апу ~x:d _of sociability огјпМLиссјоп. This was the соп­
~ which citizen Рјпеl drew Ьи! wmeh, nevertheless, ће aceompanied Ьу
that philosaphic doubt which pervades а1l his writings, and which ассотра­
nies the predictions of the тan who estima.tes the science of prognosis at its
ние worth. seeing јп it nothing but а тоге ог less ипсегсајп calculation of
probabilities and conjectures.
1 never shared this unfavorable орјпјоп and јп spite of the truth of the
рјсшге and сће justice of the para1lels 1 dared со сопсејуе сегсајп hopes. 1
founded them [ог ту part ироп the dottbIe consideration of the cause and [Ье
curabiljty of this apparent idiocy. I саппоС go further \vithout dwelling а то­
mel1t ироп these two eonsideration5. Могеоуег, сЬеу Ьеаг ироп the present and
depend ироп а series of facts whieh 1 must relate, and to which 1 shall see
myself obliged more than апее to add ту own reflectiol1s.
If it were proposed со solve the fоllоwiпg ргоЫеm of metaphysics: to de.-
terтine what would Ье tJ1e degree о! irttelligence and the nature о! the ideas о! Щl
adolescent, who, deprived from his childhood о! аи education. Jlйd lived entirely
separated froт individuals о! his o~vn sресјеs, unless 1 ат greatly mistaken the
solution of the problem wou1d Ье found а. follows. There shou1d first Ье as-
signed (о that individual nothing Ьи! ап inteJ1igenee relative to the small пит ­
ber of his needs and опе \vhich was deprived. Ьу abstraction, of аН сће simple
and еотрlех jdeas we reeeive Ьу education, which сотЫпе јп оиг mind јп so
тапу ways solely Ьу means of our knowledge of signs. ог reading. WeU, the
mental picture of this adolescent would Ье that of the Wild Воу of Aveyron
and the solution of the ргоЫет would eonsist јп ex:hibiting the ехсеп! ::шd the
cause of his intellectual state.
But јп order [о justify stШ further ту opinion of the e.x:istence of this
cause, it is necessary со ргоуе that it has operated for а питЬег of year5. and
[о reply со [ће оЬјессјоп [Ьас сап Ье made and that has already Ьееп made [о
те, that сЬе so-called savage was merely а роог imbecile whom his рагеПС5 in
disgust had гесепсlу abandoned at the епсгапсе со some \voods. Thosc who
lend themselves со such а supp05ition had not observed {he child shortly after
)1is апјуаl јп Pa~is. Т.ћеу would have seen that~1 hi!J:abil.s bore the mark.Qf
а wandering and solitary tife. Не had an insurmountable aversion to society
{! "and to its customs, to ои г clothing, оur furniture, t.o li.viпg јп houses an~ to
1 the preparation of оиг food. There was а profound tndlfference [о the obJects
of оиг pleasures and of оиг fictitious needSi there \vas still јп his present state.
јп spite of his new needs and dawning affections, 50 intense а passion for [ће
freedom of the fields that during а short sojourn аС Montmorency he \vould

Why ТеасМ Tht Gains and Losst:s or Lcarning
certainly Ьауе escaped into Ње forest h~d not (Ье most rigid precautions Ьееп
taken, and twice he did csca е from ше house of the Deaf and DЩDlUn...witе
of the supervisi0"-2~ his ~verness. His locomot~on was extraordinary, literal1y
heavy after he wore shoes, Ьи! a1ways remarkable because of his difficulty јп
}
adjusting hirnself (о оиг sober and measured gait, and because of his constant
tendency <о trot and to gallop. Не had ап obstinate habit of smеШпg а! апу­
thing that was given (о Ьјт, еуеп the things which we consider void of smell;
his mastication was equally astonishing, executed as ј! was solely Ьу the sudden
action of the incisors, which because of its similarity (о that of certain rodents
was а sufficient indication thэt оиг savage, like these animals, most commonly
lived оп vegetable products. 1 said most comrnonly. [ог it appeared Ьу the Со1-
lowing incident that јп certain circumstances Ье had devoured smal1 dead anј­
mals. А dead салагу , ...as givел him and јп ап iлstапt the bird was stripped of
its feathers big and little, opened with his лаil . sniffed at and thrown away.
Other indications of ал entuely isolated, ргесагјош and wandering life ахе
(ће пашге and the number of sсэгs with which the child's body is covered. То
say nothing of the sear which is visible оп his throat and which 1 shal1 mention
elsewhere as having another origin and тегitiлg particular attention, there
could Ье counted (оит upon his face, six a10ng his lећ arm, three at some dis-
tance [rom the right shoulder, four at the margin of the pubis, опе ироп the
left buttock. three оп опе leg and two оп the other which makes twenty-three
altogether. Of these some appeared to Ье due to bites оЕ animals алd the others
со scratches which were more ог less large and deep, fогmiлg numerous алd
ineffaceable evidenees of the 10ng and total аЬэпdопmепt of this unfortunate
сгеашге. When considercd from а тоге general and philosophic ројп! of view,
these scars Ьеаг witness equally against the feebleness and insufficiency of тап
when left entirely to himself, and јп Сауог of the resources of nature which,
following apparently contradictory la,,,s, work openly со [ераи and conserve
that which she tends secretly to јmрајг and to destroy.
Let us add to а11 these facts derived [гот оЬsегvаtiол those по! less аи­
thелtiс to which the inhabitants of сЬе country псаг the woods јп which he
was found ћауе testified. We shall find that in <ће first days following his еп­
tranee into society, his only nourishment was acorns, potatoes and raw chest-
nuts, that he made по sort of sound. that јп spite of (Ье n10st active supervi-
sion Ье succeeded severaJ times јп escaping. that Ье showed а great геривпanсе
to sleeping јп а bed, etc. We shall find аЬоуе а11 that Ье had Ьееп seen more
than five years before entirely naked and fleeing at the арргоасЬ of тел, which
presupposes that Ье was already, а! the tirne of his fust appearanee. habituated
to this mаппег of life, which could only Ье the result of at least two years'
sojourn јп uлinhаЫtеd places. Thus this child had lived in ал absolute solitude
trorn hls seventh alrnost to his twelfth year. which is the age he mау have Ьееп
.,
Jtan-Marc-Ga.spard 1tard, The Wild 80)1 о! Aveyron
when Ье was taken јп the Саипе woods. lt is (ћеп ргоЬаЫе, and almost proved,
that he had Ьееп a~ndoned at the аве of Соис ог five ygrs, and that if, а! this
time. Ье эlrеаdу owed some ideas and some words to the Ьеginлiпg of iШ edu-
cation, this would аН Ьауе Ьееп effaced from his memory in consequence of
his i s оlаtiол.
This is wh at appeared (о те to Ье the саше оС his present state. 1! сзп Ьс
seen why Ј augured favorably from јс for the success of ту treatment. 1ndeed,
considering thc short {јmе Ье \ ... as among реорlе, the Wild Воу of Ауеутоп was
much less ал adolescent imbecile than а child of ten or twelve months, and а
child who would have (Ье disadvantage of anti-socia1 hablts. а stubborn inat-
tention. organs lacking јп flexibi1ity and а sensibility accidentally dulled. Ргот
this last poi.nt of view his situation Ьесате а ршеlу medica1 сэsе, and опе the
treatment of which belonged to mental science, that subIirne art created јп Еп ­
gland Ьу Willis and Crichton, and newly spread јп Fгапее Ьу й1е success and
\... ritings оС Professor Pinel.
Guided mисЬ less Ьу the spirit of their doctrine than Ьу their precepts,
which could not Ье adapted to this uпfогеsееп case, 1 classified under five ргјп ­
сјра1 aims the m ental апd moral education of the Wild Воу of Ауеугоп.
lst Лim. То interest Ьјт in sociallife Ьу rendering it more pleasant (о him
thал the оле he was (Ьеп leading, dЛd аЬоуе. а11 more like the Life \. . blch 11e had
ји" left.
2nd Аiш . То awa.ken his nervous sensibility Ьу the most energetic stimu-
lаtiол, and occasionally Ьу intense emotion.
згd Лiт . То extend (Ье гапве of his ideas Ьу вјујпв тт new needs and Ьу
increasing his social сопtэсts .
4th Лim. То lead тт to the use of speech Ьу inducing the exercise of imi-
tation through (Ье imperious law of necessity.
5Ш Лim. То тэkе him exercise the simplest mental operations ироп the
objects of his physical needs over а period of time afterwards inducing the
application of these mental processes (о the objects of instruction.
First Ајт. То iuterest him јn sociallife Ьу rerldering it rnore pleasant to Jlim
than tlle о n е 1Је was tll en leadi,lg and above аН more like tJle life wblch 'Је
Ilйd just leJt.
This sudden сhалgе in his manner of life, сЬе continued pestering of inquisi-
tive people, а сепаin amount of ill-natured treatment which was the inevitable
effect of living with children of his оwл age, seeme.d to Ьауе extinguished all
Ьоре of civi1izing him. His petulant activity had insensibly degenerated јпсо а
dull apathy which had produced уе! тоге solitary habits. Thus, ехсер! for the
occasions when huлgег took тт to the kitchen, Ье was always {о Ье found
I
Iф\
 ТI

\Ућу Ћ:асћ? Tht: G-аiлs and Losst:s of Larning

_M:t.fc_Gaspard 1tard. Tlle
Je'bl' •
W'ld воу of Aveyron
I
h
d
ppeare [о asS
ume the stlUness of regret ап
h
d
d
г
h t i.n сеrtаiл cases t еу а d пе doubtless тиС oppose
squatting јп а согпег of the gагdел ог hidden јп сће attic behind some builders'
n~t\c:l~:ho\y_a very hazar~~us с~:чесt~~е:;ic: could по! Ье gainsaid when
rubbish. l! was јп this unfortunate condition {ћа! certain inquisitive persons о m . 5 of mеtарhУSIСIЗПS, и! о d' сессain ctrcurnstances.
from Paris saw ћјт. and after ап ехатiпаtiол of some minutes judged him ћ! to the ОРIПlОП youth waS observed carefully an l.Пуь dy иот ше gагdеп.,
{О Ье sent (о ап asylum; as if society had the right (о tear а child away from а
h' uлfогtunаtе h (Ьег drove ever о .
hen the lficlernency оЕ t е wea Не went cou.nd it several t\mes

r
t I.S h
[гее and iлпосепt life. and send him to die of boredom in ал iлstitutiоп, there Thus. w t when ће chose со go t еге.
{о expiate (ће misfortune of having disappointed риЫјс curiosity. 1 beLieved h t waS <Ье rnоrn еп h d of the pond. . Ь·
t a fll\l.shed Ьу sitting upon t е е ge {Ь inexpressible. detight to cOnSld~r l.Пl
that there was а simpler and above аН, а тоге ћитапе method. патеlу, to treat d
аП 1 Ьауе often sropped for hours Wt е 5 asmodic. movements and th15 .с~п-
him kindly and to exercise great consideration for his tastes and inclinations. situation. 1 notlced how аН mes. р subsiding Ьу degrees and glvшg
Madame Guerin, to whom {ће authorities had confided the specia1 care of this
.
ш <Ь: waytng оЕ Ьј, whole body dlffi~\Sbed. erceptible stages h\S [асе. vacant [
child. has performed and ј, still performing this exacting task wim аН the ра­ ttnU S тоге tranquil аttiшdе. Ву w зt lffi~ f sadness or оЕ melancholy
{јепсе of а тоФег and the intelligence of ап enlightened teacher. Fa.r from place [о а toо\<. оп а very decided ехргеssюп о water while from time
0PP05ing his habit5, she ha5 Ьееп аЫе somehow {о comprornise with them and о' gomactng. е е' clung fu<ed1y to <Ье ,шЕасе оЕ the the ~j ht Ьу те beau-
јп фа! way {о rea.lize this fust ајm. геvе.пе , ~s h~Sre\~ јп some debcis ос dried \eaves! ~UГl~y bodygpenetrated into
А, [а, а, опе cou1d judge of the past life of this child Ьу his present incli- (О rlm.e е t (Ье тоо П , when (Ье rays of thlS ~aye before (ће wmdow. Не
nation5, it was сlеаг that. like certain savages from hot countries. his knowledge йЕш llght of 1 failed to waken and place hunself f ра" оЕ the night.
s or [
his соот, Ье сасе Уdi g to the report of his governes , h оол 11t fields giv-
was lirnited to four things, viz. sleeping, eating, dmng nothing апd...nшn.ing
~the fields. It was necessary then [о make him Ьарру in his own way, Ьу
putting him to bed а! the close of day. supplying hirn abundantly with foods
stayed there. ~c~o:ss
s
tanding motl0'
:is neck ЬепС, his eyes fi..xed upoh (' :: an~ lmmobi1ity
lf р (о а sorr of contemp
n
I е
lative ecstasy, t е SI
. val Ь deep ШSРlгаtlOПS пеас у
1
(о his taste, respecring his indolence. and Ьу accompanying ћјm whenever pos- \п g
h,rnse u
n1y inrerrupted аС 1оп g tnter s у uld have Ьееп as use1esS
of WhlCh were о 1 tive \itt\e sound. lt wo . mind
sible [ог walks, ог гатег scampers, по matter what (Ье weather was. These
rural excursions seemed even тоге рlеаsiлg (о Ыm when а sudden ос violent alWaysu~::::~~et: ~~pao;e:ese neW hablts a~~,i~:V;;n:~:e;te::r~o a~:'eable.
change јп (Ье weather occurred, so (гие јс is (Ьа! whatever condition he тау :: l:ociate them with his пеw exlsten~:dmt~e disadvantage of exercising hlS \
Ье јп. man is greedy for new sелsаtiопs. Thus, foc example. when watched јп­ lt was dlffecent wlth suc~ habl.t~ a: \eaving ше sensibi1iri~S of сЬе nerve~
hus
side his own гоот ће was seen swaying with а tiresome monotony. turning his d muSc\es сопtlПUО US у, . Thus 1 made lt ту а1m. an
eyes constantly to\...ards [Ье window. looki.ng sadly ovee the ајеу plains outside. stodm:~: ;;culries of сЬе Ьсајп w\thout aC~l:;hiS excucsions \ess frequent, his
If at such а (јте а stormy wind chanced {о blow, if (ће sun behind (Ье clouds аn d' attempt ro геп d h 's days ",ore
dua11y succeede tn ту .' bed roисЬ shorter, аП 1
showed itself suddenly illuminating the atmosphere more brightly. there were gra \ s lent1ful) hlS нте ш
meals fewer and es . Р t" опа\ ројп! оС VleW.
loud bursts of laughtec. ал a1most convulsive јоу. during which all his move- /' pcofi.table fcom the m5trUC 1
ments back ..... acds and forwards very much cesembled а kind of leap Ье would
like to take. јп order to break mrough the wiлdоw and dash into <Ье garden. etic stimu-
11 ·Ь т Ьу the rno,t еnет g
Sometimes instead of these joyous movements there was а kind оЕ fгалtiс rage, .
Second AIIt1. То .
us
ernorion.
I
awaken bls nervo settS l Ity
. d· йу
rL
latio'l, an~ som~timesbb~j~~::~ have sus ecred that sensiti::~e:r ~~isU"c~uld
Ье writhed his arms. pcessed his closed fists ироп his eyes. gnashed his teeth
audibly and Ьесаmе dangecous Со those who wece пеас him.
Certaln то ern. . 1d t believe that а stconger рс The
Опе morning when {Ьеге had Ьееп а heavy fall of snow while Ье was јп al . "lizatlOn о по ) sense ocgans .
to t~:'duIlDes; оЕ the Wild Воу o~ Aveyr~:~ that 1 have already
n
bed, оп awak.ening Ье uttered а егу of јоу. left сЬе bed, гап to (Ье window. (Ьеп prop?rtio
h
(о Ње dooc, going and соmiлg wirh impatience [сот опе (о {Ье other and ~:a~~:e~:y ::nvince himsetf Ьу а ~la:~~~
::5! e:~::entic
source. ~elative [о
finally escaped half dressed and gаiлеd (ће garden. There. giving vent [о his which rests оп facts dca..'/n rO most striking observatlOn~,
delight Ьу сЬе most piercing cr1es, ће гап, rolled himself in {Ье snow and gath-
ered ј! Ьу handfuls. feasting оп ј! with eagerness.
.
~~:e~ame subject 1 \'/Ш add here somef~~~~intec l have seen him сгоssшg th;
Sevecal times ducing {Ье course о . half naked ироп the wet groun ,
L
But 1! wa5 not always that his sensations would Ье expressed јп such а lively garden оЕ the ОеаЕ and Dumb. squашпg NO Ь
and ПОЈ5У таппес at the sight of these gcand effects of nature. Ir is worthy of

\V'hy Теасћ? Тће Gains and Losses of иагпiпg
remainjng tlшs cxposed for hours оп end ~o а cold and \. . . ct wind. lt was not
опlу [о eold Ьи! also to intense heat [Ьа! the organ of the skin алd [оисЬ
showed по sелsitivitу. When he was леаг [Ье fire and Ње glowing embers сате
гоШлg ои! of Ње hearth ј! was а dai1y оссurrелее for him to seiz.e сЬет with
his fingers алd герlаее [Ьет without алу particular hastc ироп thc flaming
fire. Не has Ьеел djscovered тоге than олсс јп the kitchen picking out in сЬе
same way potatoes which were eooking јп boiling . . vater, зпd 1 сап guarantce
that Ьс had, еуеп at that time, а finе алd velvety skiл.
1 Ьауе оћеп succeeded јп filling the exterior cavities оС his nose with snuff
without making ћјт sneez.e. Т.Ье il1fегепсе i5 (Ьа! between the organ оС smell,
WhiCh was уегу higbly developed iл other respects, алd thosc of respiration
and sight, there did по! exist anу of those sympathctic relations which form
ап integral part of оит sensibility, and which јп this cas'c would Ьауе eaused
\ sneezing ог the secretion of tears. Stillless was сЬе secretion of tears connceted
\vitЬ feelings of sadness, and in spite of јпnитегаЫе annoyances. in spite of
the bad treatment to which his пе . . . . . manпег of life had exposed him during
the fi.rst months, 1 Ьауе пеуег discovered Ь~in& Of а11 his senses. the
еаг appeared the least sensitive. I! was fоuпd, nevertheJess. chat the sound of а
cracking \valnut ог other favorite еасаЫе пеуег failed со make ЬЈт шгп round.
This observation is quite аееисаСе: yet, nevertheless. this sarne organ showed
itself insensible Со the loudest лоisеs and the explosion of firearms. Оле day 1
fired two pistol shots пеаг Ыm, (Ье first appeared со rouse him а Енlе. сЬе
second did not make him еуеп turn his head.
1 Ьауе collated а пиmЬег of similar cases where [Ье lack of mепса1 atten-
tiол was сзkеп for а lack of sensibility iп сЬе organ, but found. ho\,'cver, сЬас
this nervous sensibility was si ngularly weak in most оЕ [Ье осЬег sense organs
а, \Yell. Conseguently it Ьесате par.t-.OLmу~ plan..to-.d<:уеlо~Lр.оssi9lе
means, and Со prepare [ће rniлd for attention by_p.E.p.aring..th.e..s~ses со [есејуе
Шпег lmргеSSlOпs. -Пf the various means 1 employed, the effect оЕ Ьеа! ар­
peared!on:le bestto fulfill this purpose. I! is admitted Ьу physiologists and
роНсјсаl theorists that сЬе inhabitants оЕ the South owe [Ьејс exquisite sensi-
biLity. so superior со that of сЬе northerners, entirely Со the aetion оЕ heat ироп
the skin. I employed this stimulus in аН possibIe \Yays. Not оn1у was he clothed,
ри! со bed, апd housed warmly, Ьш еуегу day 1 gave Ьјm. and а! а ,'егу high
temperature, а ЬасЬ lasting two ог сЬгее hours during which frequent douche5
with сЬе same water were administered со him оп [Ье head. 1 did пос obser\'e
that the warmth and the frequency of the baths were followed Ь)' the debili-
tacing effeet attributed [о them.
1 should еуеп Ьауе Ьееп glad јЕ such had happened. convineed that in such
а case [Ье nervous sensibility would gain Ьу сЬе 10ss of museu1ar strength. Бис
-- ..,
Jan-Marc-Gaspard ltard, The Wild 80У о! Ave:yron
if the опе effeet did по! follow, ас least сЬе осЬег did пос disappoint ту ех­
pectations. After some [јте оиг young savage showed himself sensitive [о the
ассјоп of cold, шаdе ще of his hand (о find out [Ье temperature of сЬе ЬасЬ,
and refu sed [о епСег when јс was опlу lukewarm. Рог (Ье same reason Ье soon
bcgan (о appreciate сЬе исiliсу of clothes . .vhieh ипсВ сЬ еп Ье had олlу endured
with тисЬ impaticnce. This utility опее rccognized. ј! was опlу а step to make
тт dress himself. This end was attained after some days Ьу leaving Ыm еасЬ
morning exposed [о the cold \vithin геасЬ of his clothes until Ье himself knew
how с о rnзkе use of them. А very similar expedient sufficed со give ћјrn аС the
same time habits of cleanliness and the certainty of passing сЬе night јп а cold
wet bed accustomed Ьјrn (о get ир јп order {о satisfy his needs. То the admin-
istration of (Ье baths 1 added the use of dry frictions along сЬе spine and еуеп
ticklings of the lumbar region. This last means was тоге exciting than most.
1 еуеn found myself obliged {о гејес! it. when its effects '\lсге по longer limited
to producing movements of pleasure Ьи! appeared со extend further [о the
generacive organs and (о add [Ье threat of perversion to {ће first stiпiпgs оГ
ап already precocious puberty.
То these various stimulants 1 had со add emotiona1 stimu1ants wmch were
по less exciting. Those (о which he \vas susceptible at this time were еопfiлеd
to twojQy and anger. ТЬе lзttег [only provoked ас long intervals, for its аttэ.сk
was most viole~d always аррагепсlу justified. 1 remarked sometimes that
in the force of ms passion ћј5 intelligence seemed {о acquire а sort of extension
which furnished Ыт with some ingenious expedient in order со get himself
ош оГ {гоиblе. Опее when we wanted [о rnake Ьiш take а ЬасЬ which was as
уес опlу lukewarm and ou r reiterated entreaties had made Ьјт violently angry.
seeing [hat his governess was по! convinced оЕ the coolness of the water Ьу the
frequent tests (Ьа! Ье made with [Ье tips of his own fingers. Ье turned towards
her quickly, seized her I,and and plunged it into ,ће bath.
Let те relate апосЬег ас! of сће same nature. Оле day \оуЬеп Ье was јп ту
study sitting ироп з sofa 1 сате to sit аС his side алd placed between us а Ley-
den jar lightly charged. А slight shock which he had received from it the day
before had made Ыт familiar with its effect. Seeing {Ье uneasiness which сЬе
арргоасЬ of {Ье instrument caused Ьјm 1 thought Ье would mоуе ј! further
away Ьу taking hold of the handle. Не took а тоге prudent course wmch \\las
СО рис his hands јп the opening of his waistcoat, and to draw back some inches
so (ћас his leg would по longer touch сЬе covering of сЬе bottle. 1 dre\\I леае
тm а second time and аgаiп replaced ј! bet\\leen us. Another movement оп
his part. another adjustment оп mine. This lјаlе тапеиуге continued until,
driven iпtо а согпег а! сће end оЕ {Ье safa. Ье found himself Ьоuлdеd Ьу the
wall behind, Ьу а {аЫе јп front, and ас ту side Ьу {Ье troublesome machine.
 r
t ,~as
по longer possible for тт to' m
Why Теасћ! Тће Gai
n.s алd Losses ofLearning
~
Јсал.М:u-с.Gаsрard 1tard. Tht Wild Воу 01 Avгyтo/'l
sеlZIлg tЛе moment when 1 а зkе злу тоуетеnt. l! Was (ћ 3'

adroitly ~owered ту wrist иpo:~~:~e~o~y агт јп order [о guide his. ~: ~~;t,

. Вш ЈЕ sometimes јп Spite of [ћ' of.the bottle. 1 received [ће disch у
Finally disease itself, that irrefutable and troublesome witness of те char-
:.cteristic sen5itiveness of civilized тап, сате ас this point [о attest the devel- ~
ln те 1 [ook u е IЛtепsе IПtегеst this о arge. opment of <ћј, principle of [jfe. Towards the first days of spring. ош young
happ· ,роп myself <о excite ћј, anger r let у ung orphan inspired
о
Iness IOr hlm' d . . • по оссаsюп р f . s:.v:.ge had а ујоlеп! cold јп the head and 50те weeks later two cacaгrЬal affec-
sun ref1ected иpo~ ал .сепа~nlу ,thlS was neither difficult по ass °1 prOCUrtng t ions. опе almost јт mediately suссееdiлg the other.
Ј а тlГГОГ Јп h,s r cost у А гау f
g а.. of water let fall drop Ьу d ;оот and turniлg аЬощ оп the ·сеТ о so
Nevertheless. 011 ћј, organs did по! respond quickly. Those of sight and
while ће Was ih [ће bath а d тор тст а certain heighr ирап his fi I IЛ~. а hе:.гiлg did по! participate јп the improvement, doubtless because these two
placed at the end

~~ :~:;e.
. • л Ј а wQoden porringer солtа' .

amid cri:.
f
. nger tlPS

~sd~~i~~t:i:i;: ~:eg~::~la:~~~s of '~e w~::~ dari~:;;' ~:~

sелSes. much les5 simple thал сће others, had need of а particular and longer
t:ducation а:; тау Ье seen Ьу what follows.
D
The simultaneous iПlрroуетеп! of [ће three senses, touch, taste and smell,
роin! Of:::t::ycessar y [о divert and delight this CћjJ~:~ ~a~eanals were пезrlу resulting from the stimulants applied 10 the skiл whilst these last two геmаiлеd Q
S h . исе rnosr со tlle
ис were, among а host of oth . unilffected is а уа1иаЫе fзсt, worthy of being dгз\"п to {ће attention оЕ physi-
mелtаl. with which 1 е d ers, [ће S(lrnulation5 both рћ . 1 o!ogists. I! seems Со ргоуе, \ућас from other SOUIces appears рсоЬаЫе. that [ће

О
Тћ eavored [о d 1
л h ' YSJca and senses of touch. smel1 and taste are оп1у а modification of the organ of the
е5е тесћош produced f h еУе ор t е sensibiJities of ћ'
5еп Н' а (ег t сее month IS organs skiл; \vhereas those of hеагiлg and sight, тоге subjective, enc!osed јп а most
------.!...es. 15 touch showed itself " - s а general ехсitеmещ of alI сћ .
stалсеs. smooth Ос rou h . s~nsJtlve [о сће impression of ћос ог с- е complicated physical аррагаси 5, аге subject [о other laws and ought in some
breeches ОУег which h g , Yleldmg ог resistant. Ас Њас [ јте r
~
old sub- measure [о form а separate сlа55.
ћ' е seemed to tak l' wore уе lуес
t l~ exploratory organ сћа[ ће леагl e~ easure Iп pas5ing Ы:; hand. Је Was wich ш
whlch his росаеое:; were cQoked. тЈјп wa{s aSSUIed himself of the degree со
would .ррlу ћј, fingers <о them 'еУе g '. ет from the ро! with а 'рооп he Third Ајт. То extend the range о! his ideas Ьу кј уј nк him l1e~y lIeeds and Ьу

;~~~\~~ ~~~7~~' ::t;;s~~:~e ;hetherr~ ~:et~:~dO~et~~:\:~~~~~~c~ atheir

e
ће dldnot a1ways wait илtil the ;а:; gl en а candJe СО Jight with SOrne а
v gаrл
~ape, away hurriedJy. a1though ther~ahad caught Ње wick before throwi:g ~~~
~~tr~~~:~ ;tu:~:~:~t~:~r~a:7~:;~ ћ::~:~~ ~~~::j::: ~:~~~7; ~~:e:;
social contacts.
If the progress of (т:; child towards civilization and ту success јп deve1-
О
oping his intel1igence have hitherto Ьееп 50 slow and so di.fficult. 1 must attrib-
ute rhis тосе particular1y СО the јппитегаblе obstacles 1 have met јп ассот­
plishing this third aim. 1 have successively shown him соу:; of ali kindsi more ~
1han опсе 1 have tried for \vhole hours [о teach Ыт how to use [ћет and 1

~~;~: ~:~h g:~~ey ~~t;~~~p~~;~;r:;~f::;d o~::rh~~io:~e~tw~~c~~~ :~~~

ћауе sеел with sorrow that, [аг from attracting his attention, these various оЬ­
јесс:; always ended Ьу making ћјт so impatient that he сате [о сће point of
hiding сћет ос destroying сћеm \"ћеп the occasion offered itse1f. Thus. опе day
U
50 ~аlЛеd Ьу сћј:; јтргоуеmепс ~al~tc~at. Тће sense of smeU had

репе d , сћас сћј:; wa

sпееZ lЛg • and r judged Ьу <ће fri'ghT;;h1e;st IПdltаht~оп of <ы' organ provoked when he was alone јп Ы:; гоот ће took ироп himself to throw into the fire а
а setze Јm сће firSt'
threw him5elf оп ћ::; ~;;.w ехрегјепсе to hirn. Не immediatelyt~: ::~y ~З:d
. game of пјперјп:; with which we had pestered him and which had Ьееп shut
ир (ог а long сјте јп а night commode, and ће was found gaily warming him-
о
Тће refinement of <ће s self before his bonfire.
habits оЕ this child shortly a;t::\~fa~:::e d
treme. Не dragged his food into (ће с
was е п
еу . тОге ~arked. ТЬе eating
е а! PaCls were dlsgusting јп the ех.
However.I succeeded sometimes јп intere5ting Ыт јn amusements which
had conn~ction \vith his appetite (ос food. Here is опе, for example, \vhich 1 о
Вщ а! <ће <јте of wh· h r Orners
and kneaded ј! with ћј, IiIth h d оћеп апапgеd for him а! the end of <ће теal when 1 took ћirn <о dine with

~
h е wou 1d throw а\уа . Јс ат now s k' .
реа щg Jt frequentJ ћа
У an s
. те јп town. 1 placed before him without зпу symmetrical order. and upside
sUbstance fell оп it. :~~ ~ ~eтpћe, аll <ће contents of ћј, рЈа;' if ~~~n;d that dоwп, sevecal Iitt1e silver cups, under опе of which was placed а chestnut.
fastidiousJy wiped ['ће v е п е had Ьгоkел т:; \vаlлuts under ћ' ~ oreJgn
лиts с еап. Ј 1:; Leet, he
Quite sure of having attrac ted his attention. 1 raised them опе after the осћег
excepting that which covered the nut. АЕсес having thus shown him that сћеу ГI
contained nothing, and having replaced them in сће same order. 1 invited him 0
Л\ЈЋ
 Why T~a.cЫ Tht: Gains алd t.osses of Lt:аrлiпg
,
Ьу signs [о seek јп his turn. ТЬе first сир under which Ье 5earched was precisely
the опе under Wl1ich 1 had hidden the little reward due (о Ыm. Thus [аг, there
was опlу а feeble effort of mеmorу. Ви! 1 made (Ье game insensibly тоге сот­
plicated. Thus after hаviлg Ьу the same procedure hidden another chestnut, 1
changed the order of аl1 the cups, slowly, however. so (Ьа! јп this general јп­
version he was аЫе, although wilh difficullY, 10 follow with his eyes and with
his attention Ње оле which hid Ње precious object. 1 did тоге; 1 placed пи15
under two ог three of the сиР5 and his attention, although divided between
these сЬгее objects, stШ followed them попе (Ье less јп their respective changes,
and directed his fi.rst searches towards them. Moreover, 1 had а further ајm iл
mind. This judgment was after all ortly а calculation of gгееdiлеss. То render
his attention јп some measure less like ал anirnal's, 1 took away frorn this
аmи5еrnеп! everything which had connection with his appetite, and ри! under
фе сир5 only' such obje_cts as could not be..eaten. The result was a1most as sat:"
isfactory and this ехегсј5е Ьесarnе по тоге сЬап а simple garne of cups, not
withощ advantage јп provoking аttепtiоп, judgment, and steadiness in gaze.
With [Ье exception of amusements \vhich like this lent themselve5 со his
physica1 wants, ј! has not Ьееп possible for те to inspire јп тrn а taste for
those of his age. 1 ат alrnost certain rhat if 1 couJd ћауе dоле so 1 should Ьауе
had great success. То appreciate this, опе should геmеrnЬег the powerful јп·
fluence exerted оп the first deyelopment of thought Ьу the games of childhood
а' well а, Ьу the little pleasures of the palate.
1 have also done everything (о a\vaken these last tendencies Ьу means of
the dainties most coveted Ьу children and which 1 hoped to ше as а пеw rneans
of recompense, punishment, епсоигаветеп! and instruction. Ви! the aversion
which he showed [ог аН sweet substances and for our most delicate dishes was
insurrnountable. 1 then thought it advisable [о try the use of seasoned dishes
as being rnost suitable to arouse а sense necessarily dulled Ьу rough foods. This
was по! апу тоге successful and 1 offered Ьјт јп vain, at such tirnes when he
was hungry and thirsty, strong liquors and spiced foods, Despairing at la5t of
being аЫе {о inspire јп Ьјm алу пеw tastes, 1 cultivated the few to which he
was limited Ьу accornpanying thern with аН accessories that could јпсгеэsе his
pleasure јп them.
I! was with this intention that 1 оћеп rook Ьјт (о dine with те in town.
Оп such occasions {Ьеге was оп the {аЬЈе а complete callectian of his favorite
dishes. The fi.rst time that he found himself at such а feast there were trans~
ports of јоу amounting almost 10 frenzy. Doublless he thought that he would
пас do sa well а! supper (јте as he had just done а! dinner. for оп leaving {Ье
house that еуепјпв ј! was по! his fault that he did по! сапу away with him а
plate of lentils that he had pilfered &от the kitchen. 1 congratulated mysdf
оп this first outcome, 1 had just procured тт а pleasurej 1 had опlу {о гереас
Јt:ал·Маrс·GаS'рard Itard, Tht Wild Воу 01 Лveyrоn Ј3
it seyera1 times to тэkе it а necessity. Which is what 1 actually did. 1 did тоге.
1 was careful to prccedc оиг expeditions Ьу certain preparations which he
would notice; these were to enter his home about four o'clock, ту hat upon
ту head, his shiT1 folded јn ту hand. These preparations soon сате to Ье [ог
him (ће signaJ of departure. 1 scarcely appeare.d before 1 wa5 u.nderstood; he
dresse.d himself hurriedly and followed те with тисЬ evidence of sat isfaction.
1 do П01 give this fact as proof of а superior iпtеШgепсе and there is по опе
who will not object that the most огdiлагу dog wi1l do at least as much. Ви!
јп admitting this intellectual equa1ity опе is obliged [о ackno\vledge а great
change, and those who saw the Wild Воу of АУсутоп а! the time of his апјуа1
јп Paris, know that he was very infегјог оп the score of discernment to this
most intelligent of ош dOlnestic animals.
It \vas impossible when 1 took Ьјт with те [о go оп foot. lt would have
Ьееп necessary [от те 10 гип with ћјт ог else (о use most tiring ујоlепсе in
order to тэkе him walk јп step \... ith те. We \vere obliged, then, to ВО ош опlу
јп а сапiаgе, another new pleasure that Ье connected тосе and тоге with his
frequent excursions. lп а short (јrnе these days ceased to Ье mегеlу holidays [О
which ће gave himseLf ир with сће liveliest pleasure, Ьи1 were геа! necessities
the privation of which, whe.n there was (оо 10ng an interval between them,
made Ыrn sad, restless and capricious.
How {Ье pleasure was increased when these parties took рlасе јп the соuл­
[гу! 1 took him not lопв ago to the country house of citizen Lachabeaussi~re
јп 1he Уа11еу of Мопстогепсу, It was а rnost curious sighr, and 1 v~to say
опе of сЬе rnost touching, to see [Ье јоу that was pictured јп bis eyes at the
sight of the little hills and woods of that laughing valley. 1t seemed as if the
eagerness of his gaze could по! Ье satisfied through the windows of сЬс саг­
гјаве. Не leaned now towards (Ье опе, now towards the other, and showed сће
livelicst anxiety when the horses went тоге slowly ог we.re about [о stop. Не
spent (,. . о days јп this country house and such was the effect of these outside
influences, of these woods, these hШs, with which Ье could пеуег satisfy his
eyes, that he appeared тоге impatient and wild than еуег, and. јn the midst
of the most assiduous and kind attention and most affectionate саге, seemed
to Ье occupied опlу , ... ith сЬе desire to [эkе flight. Entirely captivated Ьу tbls
dominant idea which absorbed а11 his faculties and еуеп the consciousness of
his needs, Ье scarcely found time to еаС Не would get ир [сот the [аЬЈе еуегу
miпше. and гип to [Ье window јп ordec to escape into [Ье park if it was ореПј
ог if it was shu!, 10 cOn1e.mplate, ас least through rhe panes, а11 those ob;ects
towards which he was irresistibly attracted Ьу still гесеп! habits and per11aps
еУеп ~Y the mетогу of ап independent life .. hаШ?у and regretted. 1 therefote-
resolved пеуег again [о submit him [о similar tests, Ви! јп order по! 10 seyer
F\irn entirely fcorn his country tastes. Ье was taken continually to walk in some
 34
Why Тезchr The: G .
пеј hЬогiл' 3J.n$ and Losse.5 of Learning Ican_ Marc-Gа.sраrd Itard, Thr Wild 80У 01 Avcyтon 3:1
. g g gaTdens, of whlCh the 'traight and re иЈ
mg 1П сотmоп with {Ье great landsc f h~ ar,arrangement had noth· алd the slight success r Ьауе obtained in it_ But ту object is со give ал account
· аре, о \У ICh wI!d .
ал d w h IСЬ so stronglyattach pr· ·t' nature 15 composed ПОС sa mисЬ of ту own labors as of Фе first тепсзl developrnents оЕ the Sav-
IIТU ЈУе тап to th 1 [. '
Madame Guerin took him , . е р асе о hlS childhood Thus flg~ о! АуеУГ071. and 1 ought not со omic anything (ћа! сап Ьауе the least bearing
ometunes со сЬе Lu.xemb .
the Observatory gardens where the k· dn
Ь' щ
lт .to go eye~y day [ог а Iunch of miJk. В
[ . . ourg and almost daiJy to
ess о cltlzen L .h
етеп as accustomed
оп this, 1 shall еуеа Ье obliged со introduce сегtaiл theoretical ideas ћеге and
I hope that they will Ье pardoned when it ј5 sееп how careful. 1 have Ьееп to о
сегСат гесгеаrюпs of his о h ' У means of these new habits of faund фет оп поthing Ьис facts and whеп it is recognized thзt 1 was obliged
.. wn с ООSlЛg and finall f alЈ. '
WIth whJCh his new existence w d у. о сЬе kщd {геастепс ta reply (о сЬе everlasting objections. "Does rhe Savage speak? I[ he јs n о с deaf
as surroun ed Ье fi . h d Ь '
was the Ьеgiппiлg of сЬе intense atfection wh', h Пls е у ',lking јс all. Thjs lV}IY does he not speak?"
erness and which Ье somet' . Је he has acqulred foг his gov- lt is easily conceived that in ше midst of сЬе forest and fac from the society
Imes expresses IЛ .
~eyeг leaves her without reJuctance Паг d h а. ~ost tоu~hlЛg таппет. Не of аН thinking beings. the sense of hearing of оиг savage did лоt ехрегјеп се
Isfaction. oes е ге)оlП Ьег wlthout sigлs оЕ sat- ::шу осЬег irnpressions than those which -а sma11 nurnber of noises made ироп

. Опее wbe:n ће had eseaped from ћег јп (ће st Ьјт. and particu1arly tbose which were connected with his physical needs.
sе:еlлg ~eг аgаiл. Some hours after. ће 5ti!l had а ~~ets, ће 5hed тапу (еаГ5 оп Under rhese ci.rcumstances т5 еас was not an organ for сће appreciation of
алd а kшd of feverish pиJse. When Mad
[e:rpreted ћег [Опе 50 well [ћас h Ь
gh and broken respiration
ате GиегlП reproaehed him. ће: јп ­
sounds. сЬејс агticulаtiолs and their соmmлаtiопs; it was nothing but а simple
means of self-pceservation which warned оЕ (Ье арргоасЬ of а dangerous алi ­ D
for те was much 'е" strong : ;gan t~ weep. The friendship which Ье had таl or the [all of wild fruit. These are without doubt the functions to which
GU,erin takes of ћјт is of а ki~d :h::~t,1 ~Ыy 50: The саге ~Ыeћ Madame
о
his hearing was timited. judging Ьу the slight response оЬtaiлеd [гот сЬе огвап
1 glve ћјт ј5 of по obvious и5е t h. T,shlmm~dl~tely appreelated. and what вјуеп а уеаг ago (о all sоuпds and noises except those bearing uроп his indi-
d о un. а! thJS d,ffi .
ие to (ће саusе indicated ј5 5how Ь th f: егеПсе 15 unque5tionabIy vidua1 needs; and judging оп the other hand, Ьу the exquisite sensibiJity \vhich
wekomes те and they аге the t' п Yh ' е act (ћа! there аге (јте5 when Ье this sense sho\....ed for such sounds as had some such connection with his јп ­
,

t Ь d h'
о е, 15 first тоvетелt ј5 t
lffie:S w 1Ch I ћауе
[1Оп. For ехатрЈе. when 1 go to th h '
е ои5е IЛ the еуепin'
.! r
d
пеуег Use {ог his instruc-
f
g Just а ter ће has gone
terests_ When а chestnut ог а walnut was cracked without his knowledge and
а, gentJy а, possible; if the key of the door which heJd him captive 'vas merely
о
, 051 ир 10Г те [о етЬ ћ'
tauched. he пеуег failed (о (игп quickly and гип to\..,ards the place: .....-hence the
те (О ћЈт Ьу seizing ту агт and makin . гa~e Lm. thел [о draw
usuaJJy takes ту hand са . . h. g те "! upon h,s bed, afteT which he sound сате. [f the organ of hearing did пас show the same susceptibility for
• гпе5 lt (о 15 еуе5 ћ' t; h
and hoJds ј! with his upon th с' IS Оте ead, the back of his head the sounds of the уојее, еуеп for the explosion оЕ firеаГШ5. it was because he
. ese part5 10Г а уегу 10 ' , was necessarily little sensitive and little attentive (о a11 other impressions than
gets up wlth bursts of Jaught d . ng tune. А! otheT times he
ег ал comes be51de
own way which consj5t5 оЕ feeling сћ ЬЬ' те [о careS5 ту knee:s јп his those to which Ье had Ьееп 10ng and exclusively accustomed,
[ог some miлшеs. and then so,net' ет,' ги ,шg [Ьеm бгтЈу јп аН directions
.
tlmes. Реорlе mау say what th Jik Ь
Ј
unes ш aymg hi Ј·
'
h
5 tps Со t ет two ог сЬгее
lt is understandable then why the еаг, well qиаШiеd to рессејуе certain
naises however slight, would not Ье apt to appreciate (Ье articulation of sounds.
еу е, ut 1 w,JJ confess th 1 Ј d

о
out ceremony to alJ this childish рЈау. а! еп myseJf with- Ma reover јп order to speak it is not sufficient (о регсејуе the sound of the
уојсе, it is necessary also (о appreciate the articulation of that sound, two уегу
. 1 shalJ perhaps Ье understood if ту readers wiIJ
шfluепсе exerted ироп а child's mind Ь . гете,тЬег the рагаmоипс djstinct operations which require different eonditians оп the рагс of the organ.
maternaJ trifiings that па! h . У the шехhаustIblе delights and the Far the first а сегtаiл degree оЕ sensibility af the auditory nerve is sufficient,

IV
иге as рш IПtо (ће h
mзkе (ће firsr smiIes fIower and Ь ' Ь'
f
, e~rt о а mother and which
гшg to lГСЬ Ilfe s earliest joys.
far the 5ecand there must Ье а special modification of this same sensibility. It
is possible then сћа! сегсајп well·organized and уегу quick ears mау Ье ипаЫе
[
(а seize the articul.ation of words. Мапу mutes have Ьееп found among the

Fo~rth Ајт. То lead Ыm to tlle use о! 5 еес ' , Cretins who are neverthele5s пос deaf. Amang the pupils of citizen Sicard there
tatron tJJrough the imperi 1 .1' Р .11 Ьу rnduczng the exercise 01 imi- are two or three children who hear peTfectly the sound of the clock, clapping
ous а)у ОЈ necessrty
Jf 1 had wi,hed 'о reJate опl ha of hands, the lowest tones of the flute and ујоНп , Ьи! who have however пеуег

u
.
this ассоuлr this fourth а! h у рру re5ults 1 shou1d Ьауе Suppressed [гот Ьееп able со imitate (Ье рсопипсјасјоп of а word е:уеп though {! тау Ье аг­
т. [ е means 1 Ьауе employed iл order [о геасћ јс ticulated уегу loudly and slowly. Thus о пе might say that speech ј5 а specjes

мо [ "1

( СI ,. Why Teach? Tht Gаiпs and !.oSSC$ о!
of music to which certain ears, although perfectly constituted otherwise, mау
Г
Ье iпsепsiblе. WШ it Ье Ње Бате with (Ье child Ьеге јп question? 1 do по! think
50, a1though ту hopes have по! тисЬ fоuпdаtiоп. 1t is (гие that ту efforts
Ьеге have not Ьееп уегу numerous and that for а 10ng time, uлсегtаiп as to the
г line 1 ought to take, 1 restricted myself to the гоЈе of observer. This then is
what 1 have noticed. During the first foUJ ОГ five months of his sојощп јп Paris,
I the Savage оЈ AveyroM оп lу showed himself sensitive to different noises which
had for hirn the association 1 Ьауе indicated. During (Ье сипеп! November Ье
г has appeared (о hear the Ьитап voice and when two реорlе conversed loudly
јп the corridor adjacent 10 his гоот it occurred со hirn со go ир to the door јп
order [о reassure himself that ј1 was quite closed; ће also dosed ал inside swing-
iлg door, taking [ће precaution [о put his finger оп сће latch со secure its fas-
tепiлg still better. 1 лоtiсеd sornetime after that he distinguished the уојсе of
the deaf алd dumb, ог rather the gutteral сгу which солtinuallу escapes [ћет
in their games. Не еуеп seerned [о recognize сће place where the sound came
frorn, for if ће heard it оп соmiлg down сће stairs ће пеуег failed [о go ир
again ог сате down more quickly according as whether [ће ау сате from
аЬоуе or below. At [ће beginning of Decernber 1 rnade а most interesting оЬ­
servation. Опе day when he was јп the kitchen occupied with cooking potatoes
two people had а sharp dispute behind hiШ I without his appearing [о рау [ће
least attention. А third arrived unexpectedly, who, joining in the d.iscussion.
commenced а11 his replies with these words.-"Oh, [ћа! is diffегелt." 1 noticed
that еуегу [јmе thзt this person let his favorite "Oh!» escape, сЬе Savage о!
Ауеугоn quickly turned his head. That evening when he went [о bed 1 made
some experiments ироп this sound and obtained almost the sarne results. 1
went оуег а11 the other $imple sounds known as vowels Ьи! without апу success.
This preference foI(.......-~bl.igеd те со give Ыт а пате which termmated with
this vowel. 1 chose Мог. This пате remains his and whел јс is called ће гагеlу
fails со tum his head ог [о гип ир.
L lt is perhaps [ог the same reason that јп [ће sequel ће has understood [ће
significance of the negative Non which 1 often used to сопесt ћiш when Ье
made mistakes јп his little exercises.
г In сЬе middle of these slow Ьис obvious deyelopments of Ње organ of
hearing his уојсе remained mute and refused to render those articulate saunds
which his еаг appeared to appreciate. Howeverl the уасаl organs јп their exte-
о
гјог conformation presented по trace of imperfection and there was по геasол
for suspecting it јп (Ьејг interior organization. It is true that there is visible
оп his throat а very extended scar which might throw some doubt ироп the
soundness of [Ье underlying parts if опе were по! reassured Ьу [ће аррезrапсе
г of the scar. In fact it looks like а wound made Ьу а sharp instrument Ьис [гот
I
L
l
...\rL __
- -- ..,
J....euning )ал-Мarс-Gаsраrd Itard, 1'Ј.с. Wild В01 оЈ Avcyron
37
its lјпеаг арреагапсе опе is inclined to Ьеlјеуе Lhat the wound \"а5 опlу а su-
perficial опе and сЬа! ј! would ћауе reunited а! [Ье first attemp1, ог со use (Ье
technical term, Ьу first intention. lt is со Ье presumed [Ьа! а hand with (ће will
rathe r [ћап the I1ЗЫt of crime had wished (о make ал attempt оп the life of
this child, and that, left for dead јп [Ье woods, Ье wш Ьауе owed [Ье prompt
recovery of his wоuлd {о the Ьеlр of паtше а10пе. This гесоуегу could not
have Ьееп effected so happily if the muscular and cartilaginous parts of [Ье
organ оС speech had Ьееп severed. Весаще of these considerations, when ће
did not гереас [Ье sounds which his еаг Ьеgал (о регсејуе. 1 did па! conclude
that this was due [о ал огgалiс lesion. but merely ta unfavorable сiгсиmstалсеs.
Complete absence of exercise renders оиг organs unfit for their functions; алd
if those already trained are so powerfully affected Ьу this inaction. what will
Ьесоmе of those which grow and develop without алу incentiye ta ри! them
into play? А! least eighteen Пlопths of сагеЕш education are necessary before а
child stammers а few wordsi and а ГOl.lgh inhabitant of the woods who has
Ьееп јп society for оnlу fourteen ог fifteen months. of which he has spent бvе
or six атопв deaf mutes, is expected {о Ье in а condition to ta1k! Not on1y is
[Ьа ! impossibIe, Ьш much more time and mисЬ more trouble wШ Ье necessary
ЬеСоге coming (о this important poi.nt iл his education than would Ье лееdеd
for the least precocious оГ children. Such а child knows nothing, Ьи! ће pos-
sesses јп а marked degree {Ье capacity of learning everything, ал innate pro-
pensity со imitation, and extreme flexibility and sensibility of аН organs. per-
реша1 mability of [ће tongue. ал almost gelatinous consistency of the larynx.
lп short, everything cooperates [о produce јп him that сопt iлu оus babbling
which is the involuntary apprenticeship of the voice and which is assisted also
Ьу coughing, sпееziлg l the cries of that age, and еУеп tl1e tears, tears that must
Ье considered not оnlу as [Ье indications of а ready excitability. Ьщ јп addition
а, а powerful motive perpetually applied а! the time то" expedient for the
simultaneous development of Ње organs of respiration, уојсе, and speech.
Grant те these great advantages and 1 will guarantee the same result. Еуеп
adm.itting as 1 do that such а result сап по longer Ье expected of the уоuлg
adolescent Victor, ј! must also Ье realized that Nature is prolific enough [о
create new means of education when accidenta1 causes intervene [о deprive her
of those that she had primitively arranged. Неге are some facts at least which
тау ;ustify this ћоре.
1 said at the beginning of the fourth section that 1 proposcd to lead him
{о сће use of speech Ьу inducing rhe exercise о! imitation rhrough the imperiou5
Ia~y о! nесеssјсу. Ву the considerations put forth јп the last two paragraphs, ilnd
Ьу another equa1ly conclusive опе which I wШ shortly set forth, 1 was соп­
vinced that а tardy functioning of the la.r ynx must Ье expected and that Ј
. :.
,8 Why ТеасЬ? Тће Ga.ins IlЛ d L05Ses of Lеаг пiл g
)t:a.n.МЗ.fс-Gзsрard ltard.
ought to accelerate its activity Ьу соахiлg ј! with sоmеthiлg he wanted, 1 had
reason [о believe [ Ьа! [Ье vowel <10," hаviлg Ьееп the first heard would Ье the
fi rst pronounced, and 1 found it уегу favorable [О ту plan [Ьа! this simple рro­
nunciation was, а! least with respect [о the sound, the sign of опе of the most
ordi.nary needs of the child. Neverthel~s~",!as unable [О derive алу advantage
[сот thi~ favorable coinciden~. When h is thirst was most intense, it was јп
уаin thatIheId before Ыт а glass of water. crying frequently "еаи" "eau.~·
Воу о! Avt:yfon
The Wild
'9
night when he happens to wake. FoIIowing this resu1t ! have entirely given ир
the method Ьу \vhich 1 оЬtаiпеd јс. Awaiting the тоmепс when сiгсumstапсеs
wШ allow те (о substitute another which 1 believe to Ье тоге efficacious. 1
Ьауе given оуег his vocal organs to the influence оЕ iшјсасјоп which, aJthough
[ееЫе, is nevertheless not f..xtlnct, јЕ judged Ьу Боте slight subsequent and
spontaneous progress.
о
ТЬе word Iair has Ьееп Сог Victor [he root of two other monysyllables lа

ТЬеп 1 gave [Ье glass to 50теопе else who ргопоuлсеd Ње same word beside
him. asking for ј! back јп (ће same way. Ви! (ће i~r.!~Јщ~еl [о[­
mented ОП all sides. waved his arms аЬои! the glass almost convulsively, pro-
ducing а kind оЕ hiss Ьис not агticulаtiлg апу sound. It wou1d have Ьееп јп­
human to insist further. 1 changed сЬе subject wi thout) however) changing the
method. It was ироп the word lait that 1 carried out ту next experiments.
Оп Ње Eourth day of this пех! experiment 1 succeeded to ту heart's соп­
tent, and 1 heard Victor ргопоunсе distinctly. though rather uncouthly it is true,
the word Јајс) and he repeated it almost immediately. Јс was the first tirne that
ап articulate sou nd left his тоисЬ and 1 did по! hear ј! without [Ье most in-
tense sаtisfасtiоп.
Nevertheless 1 made а ref1ect ion which iл ту eyes тисЬ diminished the
advantage of this first success. It was пос ипсВ [Ье mотеп! when, dеsраiгiпg
о
and li, Со wmch Ье сегсајnlу attaches еуеп less meaning. Не has since modified
the l.tter • [itt[e Ьу .dding • second I .nd pronouncing both like the gli in
Italian. Не is often heard Со repeat lli Ili with ап inflection оЕ voice пос without
о
sweetness. lt is surprising that the liquid Lwhich Eor children is опе of the most
difficu1t sounds to pronounce, shoU1d Ье one of the first th.t he has ЗIt iсulаtеd.
1 ат s()тn-ewnat шс[inеа to ЬеНеуе that јп this рaiлfu11iпguistic labor there ls
l ' sort of feeJing .fter the пате of Julie, • young girl of eJeven or twe[ve who
comes СО spend Sundays with Madame Guёгiп, her mother. Certain it is .that
оп this particular day the excla.m ations т, Ш, Ьесоmе тоге frequent and, ас­
о
cording to the account of his governess, аге еуеп heard during the night, at
; times when there is reason со believe that Ье is sleeping sound1y. The cause and
уајие of this last [асс cannot Ье exactly determined. It is necessary to postpone
о
its classification and description until а more advanced puberty has allowed us

оЕ success, 1 сате to pour Ње milk јпсо the сир which Ье gave те, that the
word laic escaped ћјт with great demonstrations of pleasure; and јс was оnlу
after 1 had poured it again as а reward that Ье pronounced it а second [Unе. It
сап Ье seen why this result was Ear Erom fulfilling ту intentions. ~~
pronounced instead оЕ being th~ig~ neecLwas. relative [о he [јте when
it had Ьееп агtiсшаt~егеlу ап exclamatiorLQf-I?lеаsuге. If this word had
been- utiёrёd before the thing which he desired had Ьееп granted, success was
ours, [Ье real use оЕ speech was grasped Ьу Victor, а ројпс of соmтипјсасјоп
established bet\veen Ьirn and те, a.nd the most rapid progress wou1d spring
from this first triurnph. Ins tead of all this, [ had just obtained • mere expres-
sion, insignificant to тm and useless [о us, оЕ the pleasure which he Eelt.
Strictly speaking, it \vas certainly а уосаl sign, Фе sign оЕ possession. But th.is
sign, 1 repeat, did пос еstаЫish апу relation bet\veen us. It had soon со Ье пе­
glected because ј! was useless со the needs of the individual and was swamped
Ьу а multitude оЕ irrelevancies. like the ephemeral and variable sentiment for
wruch јс had Ьесоте the sign. The subsequent results of this misuse оЕ the
word have Ьееп such as 1 feared.
!t was gener.II y on1y during the enjoyment of the bever.ge th.t the word
lait was heard. Sometimes Ье happened со ргопоипсе јс before and а! other
times а little аћег Ьис always '!iithout purpose. 1 attach по more importance
Со this spontaneous repetition thал со his repetition of јс еуеп now during the
о
со make more observations. ТЬе latest accompLishment of his vocai organs јs
somewhat тоге considerable and is cornposed of two syllables which equal
three because оЕ сће way he pronounces the last.
lс is Ње exclamation "Oh Dietl!" which Ье has taken from Madame Guerin,
and which Ье lets escape frequently јп rnoments of great happiness. Не pro-
nounces it Ьу leaving ои! Ње и јп Dieu. and laying stress оп the ј as if јс were
double and in such а w.y.s to Ье he.rd to cry distinctly, Oh Dii! Oh Dii! The
о Eound јп this last combination of sounds was not new to himj I had suc-
ceeded some time previously јп making Ыт pronounce јс.
This is our present position with reference со сЬе уоса! o rgans. It is seen
that а11 the vowels with the exception оЕ the и, already enter јпсо сЬе small
питЬег of sounds which Ье articulates and that only three consonants аге
found 1, d, and the Jiquid 1. This progress is certainl vеrу.ЈееЫe.iLi~is-соmрш:е_d
G
о
to сЬас required Eor the complete development oE..the human voicei-Ьu~i[..Sееms
-sufficient со guarantee the possibility оЕ this dеvеЩрl11..еnt.. 1 have already ге ­
lated the causes ~vhich would necessarily тзkе this development long and
difficult. There is still апосћег which will Ьауе ал equal effect јп the same di-
rectio n and which 1 ought not to pass оуег јп silence. 1 allude (о сЬе fасШtу
with which our~avage,expresses his Eew w~nts ~therwi~e (Ьап Ьу. speech.
о
Each wish manifests јс5е1ГЪу the most expresslve slgns WhlCh Ьауе lП some
measure, as Ьауе ours, their gradations and their equivalent values. If сЬе time

/ ,О \Vhy ТсасЫ Thc G::liлs алd Losses of LeiLпIing
for his walk has соте, Ье appears severa1 ti.rПеs before the wiлdоw and beforc
{Ье door of his гоот. lf Ье {ћеп sees that his governess is not ready, Ье places
I before Ьег all the objects necessary for her { оае! and јп his irnpatience еуеп
goes to help her dress. That done, he goes down first and hirnself pulls the
check string of the door. Arriving а! the Observatory, his fust business is to
demand some mi1k which Ье does Ьу presenting а '1.eQ~[1gyr which,
оп going ои!, Ье пеуег forgets to ри! јп his pocket, and with which Ье first
provided hirnself the day after Ье had broken јп the same house а сЬјпа сир
which had b~en used for the same purpose.
Тhсп аgаiп, јп order to complete the pleasure of his evenings, Ье has for
some time past kindJy Ьееп given rides in а whееlbапоw. Since сЬеп, а5 500П
а5 the inclination arises, if nobody COI11es to satisfy јс, Ье returns СО the house,
l' takes someone Ьу the агm, leads him to the garden and puts in his hands the
handles of the wheelbarrow, into which he then clirnbs. If this firs t invitation
is resisted ће leaves his seat, turns to the hand les of the wheelbarrow, rolls it
for some tuП1S, and places himself јп јс again; јmаgiлing doubt1ess, that јЕ his
[: desires ате not fulfilled after аll this, јс js not because tbey are not clearly ех­
prcssed. Wl1ere meals це concerned his intentions ате even less doubtful. Не
himself lays the cloth алd gives Madarne Guerin the d.ishes, so that she mау
go down to the kitchen and get the food. lf he јо јп town dining with те, аН
his requests ате addressed to Фе регsол \'/Ьо does the honors of thc table; it is
al\'/ays to her that ће turns to Ье served. lf she pretends по! to Ьеаг Ыm, he
puts his plate at the side of сЬе particu1ar dish which he wants and, as јс were,
devours with his eyes. If that produces по resu1t, Ье ta.kes а fork алd strikes
two о г three blows with it оп сЬе brim оС his plate. lf she persists in further
delay, сЬеп Ье knows по bounds; Ье plungcs а spoon ог еуеп ms hand into фе
dish and јп сЬе twinkling of ал еуе ће empties јс entirely in his plate. Не is
scarcely less expressjve јп rus way of showing his eI11ot ions, аЬоуе зll impa-
tience and boredorn. А пиI11Ьег of people yisiting him ои! of curiosity know
how, with тоге natural frankness than politeness, Ье dismisse5 them when,
fatigued Ьу сЬе length of their visits, Ье offers со еасЬ of (Ьет, without mis-
take, сапе, gloves and hat, pushes сЬет gently towards the door, which ће
closes impetuously ироп them.
In order to complete the account of this раnсоmiше lалgиаgе, 1 must also
say сЬа! Victor understands јс as easily зs Ье uses it. Jf Madame Gu~rin wishes
to send Ыт to fetch SOine water it is enough for her со show тm the l'itcher
о and let Ыт see it is empty Ьу turning ј! upside dоwп.
А similar procedure was enough [о mзkе him give те а driпk when we
dined together. Вис what ј5 тоге astonishing јп the way he lends hirnself to
о these means of communication ј5 thзt ће has по need of алу preliminary les-
sоп, nor of зпу mutual agreement јп order to make himseLf understood. 1
[,
I I
-1.1
- -- ,
Jtan-Marc-Gaspard ltard, The WiJd Воу о! Aveyron
convinced myself оГ this опе day Ьу а most conclusive experiment. 1 chose
41
among а number of others, ал object for which there existed between him and
his governes5 по indicating sign. as 1 assured myself beforehand.
Such, for example, was the сотЬ which was used ироп him and which 1
wished to rnзkе him bring [о те. When 1 appeared before ћјm with ту hair
rough and bristling јп аН directions 1 should have Ьееп уегу mисЬ surprised
if ће had по! understood I!1e. Не did indeed do so, and immediately 1 had iп
ту hалds \."hat 1 wan[ed. Малу реорlе see јп these proceedings опlу the Ье­
haYior of ал aniшal. For ту раг! 1 wШ confess 1 Ьеliеуе that 1 recognize in
them the language of the hшnan species. originally employed in the infancy
of society before {Ье work of ages had coordinated [Ье system of speech and
furnished civilized тап with а prolific and sublime mеалs of improvement
wmch causes his thought to blossom еуеп јп the cradJe, алd which Ье uses all
his life without appreciating what јс is to him and what he would Ье without
јс if Ье found himself accidental1y deprived of it, as in the case which now
occupies US. Without doubt а day \уш сате when [Ье increased requirements
of young Victor wШ rnake hirn feel [ће necessity of using new signs. Тће de-
fective use which Ье made of his fust sоuлd5 тау deJay this Ьи! по! prevent
it. l! wШ perhaps Ье neither тоге лог less сЬап what happcns to the chiJd who
first lisps рара, without attaching Со јс апу rneaning and who from then оп says
it everywhere and оп al1 occasions, gives it ( о e\'ery mал Ье sees, and thел, опlу
after mапу reasonings and еуеп abstractions, succeeds јп giving it а simple and
сопесt app1ication.
v
Fifth Airn . То ј n аll се Ы тto е mрЈоу tlle si nlplest m en tal operatio ns оџег а
pe ri йd оЈ tittl e и роn
the obj ec ts of his physica l1l eeds, aJterwards i"dllcitlg the
app lica tio n о! these men tal processes ( о (IЈе obj ects о! itJs tтu cti o n .
lf we consider hurnan inteJligence а! the period of earliest childhood тап
does по! yet арреаг (о rjse аЬоуе the lcvel of the other animals. АВ his iлtеl­
lectual facultie5 асе strictly confined to сЬе narrow сисlе of his physical needs.
It is ироп himself а10пе that the operations of his mind аге exercised. Educa-
tjon must then seize them and аррlу them (о his instruction, that is to sзу [о
а пеw order of things which has по соппессјоп with hi5 first necds. Such is the
Source of аН knowledge, аН mental progress, and the creations of the most sub-
lјте genius. Whatever degree of probability there т.у Ье јп this idea, 1 only
repeat it here as the point of deparrure оп [Ье path toward.s realization of this
lа5! aim.
1 shall not enter Ьеге јп[о detaiJs concerning сЬе means employed (о exer-
cise the intellectual facu1ties of the Savage о! Аџеутоn upon the objects of his
1\appetites. These means were simply obstacles alwaY5 increasing, always new,
 Why ТеасЫ The Gains and Losses of Learni ng
put between him and his wants, and which ће could not оуегсоmе without
continually exercising his attention, his тетосу, hi5 judgment and аН the
functions of his senses.
Thus аН the faculties useful јп his education were developed and jt was
only necessary (о find the easiest way to tшп (ћет to account. 1 could по
tonger count ироп much assistance from the sense of ћеагјпв, [ос јп this ce~
spect the Savage о! Aveyron: was поthiпg but а deaf mute. This consideration
forced те to try citizen Sicard's method of iпstгuсtiоп. 1 began (ћеп with the
procedure ordinariJy used first in that celebrated ,сЬооl and drew оп а bIack_
board the outline of some objects that could best Ье represented Ьу а simple
drawing, such as а key, scissors, and а hammer. Repeatedly, and at such times
as 1 saw that 1 was bejng noticed, 1 placed each of these objects ироп its ге­
spective dгаwiлg and when 1 was sure that јп this \. . .ау he had Ьееп made to
fee! the connection, 1 endeavored 1:0 make hirn bring them successively (о те
Ьу pointing to the drawing of the one Ј wanted. Nothing сате of this. V ге-
peated the experiment several times and a1ways with as iittle success; he either
)
refused stubbornly (о ьгјпв the опе of Ње three thiлgs which 1 indicated, ог
r else brought the two others ''Iith it and gave them аН to те а! (ће same time.
1 ат convinced that this was merely calculated laziness which did по! let ћјт
do in detai! what he found quite simp!e to do аll at once. 1 bethought myself
(ћеп of а means which would [оссе ћirn {о вјуе particular attention {о each of
these objects. r had noticed foг some months past that ће had а most decided
taste foг order; so mLlСЬ so that sometimes he would get ир [сот his bed to
put а рјесе of furniture ог а utensil which had accidentally got moved, back
again into its usual place. Не "'Ias еуеп тосе particular about the things Ьапв­
ing upon the waU: each had а nai! and а particular hook, and when any of
these had been changed ће was not quiet until Ье had himself corrected them.
All 1 had to do then was to arrange in the same way the things upon whicb I
wished Ьјm (о exercise his attention. Ву means of а nail 1 suspended each of
the objects below its drawing and left them there for some сјrnе. When after-
wards 1 сате (о give (Ьеm (о Victor they were immediately replaced јп (ћеи
ргорег order. 1 repeated this several times and always with Ње same result.
Nevertheless, 1 was far [сот attributing this to his djscrimination, and this
classification could well Ье only an ас! of mетогу. То reassure myself 1
changed the respective positions of the d.rawings and this time 1 saw him [о[­
low the original order јп the arrangement of (ће objects without апу allowance
for the transposition. As а matter of fact, nothing \. . .as easier than for him to
lеасп the new classification necessitated Ьу this change, but notrung тоге
difficul t than со make him reason it out. His тетогу зlопе Ьоге the burden
of each апапвеmепс. 1 devoted myself then to (ће task of neutralizing јп some
-----~~
Јеan-Мз. rс-Gаsрэ.rd ltard, Тпе Wild Вау о{ Aveyron
way the assistance which he drew from it.J s_uссееsiе<Liл fatjguing his mеm­
огу Ьу increasing the питЬег of dra.:'!'!ings and_the &equency of tbeir transpo-
si,~ . -- п
--- .
His mетосу now ь есате ап insufficient guide for the methodical arrange-
ment of the numerous articles. so that опе would expect his miлd to find as-
si5tance Ьу comparing Ње drawing with the thiлgs. What а difficult step 1 had о
О'lегсоте! 1 was convinced of this "'Ihen 1 saw оиг you.ng Victor fasten his gaze
and succes5i ve!y, ироп each object, choose опе, and next look [or the drawing
to ,,,hich Ье wished (о bring it, and 1 500П had material proof Ьу experimenting
\'Iith the transposition of (Ье drawings, which was foJlowed оп his part Ьу Ње
methodica1 transp05ition of the objects.
This result inspired јп те (Ье most ЬгiШапt hopes. 1 had believed there
were по тосе difficulties [о conquer. when there arose а most insuperable опе
о
which obstinately held те back and forced те (о гепоuлсе ту шеthоd. It is
weU known that јп (Ье education of the deaf and dumb thi5 first procedure is
foHowed Ьу а second and mисћ тоге difficult опе. After having Ьееп made с<!...
СI
feel Ьу repc~ted com~riso~u.he СЩ).Ј).есtiоп of the...!.!:ing ~.~t!t its drawin&J!1.e
);.tt ers which f~rm. the пате of the оЬјес! асе placed оп the dr_awing. That
done, the dга\vшg IS effaced and оnlу сће a1phabetica1 signs геrnајп. ТЬе deaf г
mute sees јп this 5econd procedure only а change of drawing which continues
{о Ье [ос him the sign of the оЬјесс lt was not so with Victor who. јп spite
of the most frequent repetition5, in spite of а prolonged presentation of the [
thing below its word •..f.ou~r solve the 'р[оЫет . 1 was easily able (о ас­
соип! for this difficulty and ј! was easy foг те to under5tand why ј! was јп­
surmountable. From the picture of ап оЬјес! to its aIphabetical representation,
the distance is immense and ј! is 50 тисћ the greater for сЬе рирН because he
is faced with it during the first stages of his inst ruction. If deaf mutes асе по!
held back at thi5 роiлt the reason is that, of а11 ~сhildгељ_ thеу are_the most
attentive алd the most observing. Accustomed [сот their earlie5Lchildhood to г
Ј1еаг and speak ''lјсЬ (ћејг eyes, th~ve то;е practice_thaд...anyone..el~ the~
[~ognition of relations between visible objects .... lt was necessary then to Iook
[ог а method тосе јп keeping with the still torpid faculties of оиг young [
savage, а method Ьу which the sшmоиntiпg of each difficulty prepared Ьјт
for а still тосе difficult task. It ''Ias јп this spirit {Ьас 1 outlined ту пеw plan.
1 \"ш пос stop to ana!yze it; јс сап Ье judged Ьу its execution.
Ироп а board, (\,/о feet square, 1 pasted (ћсее pieces of раре г of уесу dis -
с
[јпс! shapes and decided colors. Опе was сјгсшаг and red. another was сгјап­
gular and blue, the third was square and black. Ву means of holes pierced јп
t>heir centers and пај15 driven into сЬе board, three pieces of cardboard of the о
same shapes and colors ""е се placed there and left [ог some days ироп their
[,
\ )
 Why Teac.h? The Gains Iшd Losses of иаrлiпg
respective models pasted ОП Ње board. Theh 1 lifted them and gave them 10
Victor and they were replaced without апу difficulty. 1 assured myself Ьу ге­
vегsiпg Ње board and thел changing the order оС (ће figures, that this fi.rst
result was по! а matter оГ routine Ьи! was due to comparison. After some days iП!
1 substituted алоthег board [ог the first. 1 had pasted the sаше fi.gures оп it. Ьи! А...
Ihis lirлс they were а]Ј of а uo.iform соl0Г. lп the first case the pupil h~d the d1Ji
- douыe indiсаtiол оГ shapes and со1ОГ5 to aid Ыт јп recognition, in (Ье second
case Ье had Оn1у оле gu.ide. comparison of the shapes. At almost the same tirne
1 showcd him а third where аН the figures were the same but the соlОГ5 differ- 0 'IJJ
о ent. ТЬе same tests always gave the same resuJts. excepting that 1 do not cauлt
-;nistakes due to lack of attention. ТЬе facility with which Ье executed these
easy comparisons obliged те (о present some new ones [о Ьјm. 1 made addi-
о
tions алd modi.fications јп the last two presentations. 1 added [о the опе with
[Ье different shaped figшеs s.ome new shapes mисЬ less distinct and to [Ье опе c=r-
with [Ье colors some new colors which differed оnJу in shade. ТЬеге was, [ог О
example, in the first а rather long parallelogram besides а square, and in [Ье
п
second а pattern јп sky Ыие beside опе of grayish Ыие. Не made some mis-
takes and showed some uncertainty about these, which disappeared after some
days' practice.
These resu1ts emboldened те to new changes a1ways тоге difficwt. ЕасЬ)
day 1 added. curtailed, and modified, provoking new comparisons and new
judgmenls. А! length the multiQ)icity ancLthuQmplications of these little еЈ(­
, ercises бпТshеаЪу fatiguing his attention and his doc.ility. ТЬеп those motions
of impatlence anarзgewЬјсЬ broke out so violently at [Ье Ьеginпiпg of his
sOjёru'rnJnPar is, and especially when Ье found himseLf shut i.n his гоот, геар­
peared јп а11 Фе Ј Г intensity. Notwithstanding this fact, ј! seemed [о те that
1Ье time~come when 1t was ne~sary energ~y--..!.o over..f.Q..rn~ the~t­
breaks and по longer 10 mitjgate them Ьу compliance. 1 believed, therefore, [Ьа!
1 oughtto resist tbem.
So, when disgusted with some task (of which, in truth, Ье could по! ип­
derstand the end, and of which ј! was very natUIaJ that he should weary), he
wou1d take the pieces qf cardboard, throw феrn оп [Ье ground with vexation
and make for his bed јп а fury. I let опе or two minutes рзss. 1 сате aB~
ту charge with as тисћ sang .fuШ1_а-LP.:оssЉlе. 1 made him gather ир all (Ье
card~attered iпљis roollLand аус him по rest until the were roperly
replacecL-
о Му persistence lasted only for а few days and was ћпаЈlу overcome Ьу his
independence of chara~Hjs fits of anger Ьесаmе тоге frequent, тоге ујо­
lent, and were Like сЬе fits of madness of wmch 1 Ьауе already spoken Ьи! with
с
this striking difference, that their effect was less directed towards ersons than
towards things. Оп such occasions Ье гал away and in а destructive rnood Ыс
Jean-Marc-Ga.spard ltard, The. \-ViЈd Воу о{ А"еутоп .,
the sheets, [Ье blankets, and the mantelpiece. scattered сЬе andirons, ashes and
bIazing embers, and ended Ьу falling into convulsions which like those of еРЈ­
lepsy, involved а сотрlесе suspension of the sensorial functions . 1 was obliged
(о вјуе ир when things reached this frightfu1 pitch; but ту acquiescence 011.1у
increased the evil. ТЬе paroxysms Ьесаmе тоге frequent, and apt (о Ье ге­
newed аС [Ье slightest opposjtion, often. еуеп, without зпу determining cause.
Му embarrassment Ьесаmе extreme. 1 foresaw the time whеп aJl ту саге
would result only јп making ал unhappy epileptic of this ~. А [е,..,
тоге fits and force of ЬаЫс wou1d fasten ироп Ьјrn опе of the most terrible
and least сигаЫе of diseases. l! was necessary [Ьеп со find а remedy immem-
ately, по! јп medicines \..,ЫсЬ аге so often fruitless, nor јп gent leness [гот
which (Ьеге was nothing тоге (о Ьоре, Ьи! iп а method of shock almost раг­
allel [о the опе which Boerhaave had employed at [Ье Hospital а! Haarlem. 1
was convinced that if the fust mеan5 I adopted should [аН јп its effect, the
trouble would only Ье aggravated, and аnу other [геаСmеп! of the same nature
would Ьесоте useless. In this fum conviction 1 chose сЬе [огт which 1 Ье­
lieved ''Iould Ье rnost alarming [о а %ё}1J..t:е who јп his new existence had по!
уес ехрегiепсеd а.пу kind of danger.
Some tirne previously when Madame Guerin was with him at [Ье Obser-
vatory, she had taken Ьјт оп the platform, ''lЬјсЬ is, as is well knowJ1, уегу
high. Scarcely had Ье соте to within а short distance of the: рагаре! when.
seized with fright. trembling јп еуегу Lirnb and his [асе covered with 5weat, Ье
retL1rned to his governess, wbom he d.ragged Ьу the иm towards {Ье door, Ье ­
coming somewhat саЈтег опlу when he got (о сЬе foot of [Ье stairs. What
could Ье the cause оС such fright? Тћас is not what 1 wanted {о know. lt ''/as
enough [ог те to know [Ье effect (о тзkе it serve ту purpose. Тће occasion
500П offered itself јп the instance of violent fit, which was, 1 believe. caused Ьу
оиг resuming the exercises. Sеiziпg the rnотеп! when the functions of (Ье
senses were not yet suspended. 1 violently threw back the window of his гоот
which was situated оп (Ье fourth story and which opened perpendjcularly оп
[о а blg stone court. 1 drew пеаг him with еуегу арреагапсе of anger and seiz-
ing him [огсјblу Ьу the haunches held him оиl of th~ndow, his he.d directly
turned towards [Ье bottom of {Ье chasm. After some seconds 1 drew him јп
again. Не was ра1е; covered with а cold sweat, his eyes were rather teaгful, and
he stШ trembled а little which 1 believed 10 Ье rhe effect of (еаг. 1 led him to
hj5 cards. 1 made him gather [Ьет up and replace [Ьеm аН. This was done,
very slowly to Ье sure, and badly rather {Ьап well, but а! least without јmра­
[јепсе. Afterwards Ье went~~~ himself оп his ~eA alld w~~
This was the first {јте. at least to ту knowledge, that he shed tears. lt
preceded сЬе occasions of which 1 ћауе a1ready given ап account, when [Ье
grief at leaving his nurse ог {Ье pleasure of findjng Ьег again made Ыт weep.
 46 Why T~cћ? Тћс Gзiпs алd L05Ses of uaming
The ассоuлt of these сате first јп ту ~aг~ because 1 have followed (Ье
рlап of а methodical exposition of facts гзt ег (Ьап опе јп chronologica1 order.
This strange method succeeded. if по! completely, а! least sufficiently. If
his distaste [ог work was not entirely ОУегсоте, at least it was mисЬ dimin-
ished, and ceased to Ье followed Ьу such effects as those which 1 Ьауе just
related.
Оп such occasions as when Ье was а little overtired ОГ when Ье was forced
to work at tirnes set apart for his waJks ОГ his rnea1s, Ье contented himself with
вјујпв signs of weariness and imраtiепсе, and uttering а plaintive muгmщ
11 which ordinarily ended јп tears.
This [ауогаЫе change allo"''ied us (о take ир аgаiл оит course of exercises
where we had broken it off. These 1 submitted (о new moclifications which were
designed to stabilize his judgment still further. For the figures pasted оп the
board, which 1 ћауе said \vere completely colo red shapes representing geomet-
rical figures, 1 substituted lјпеас outlines of these same shapes. [ also contented
myse1f with indicating the co10rs Ьу little irregular samples quite unlike the
colo red cards. 1 тау say that these new difficulties were only а game [о сће
chi1d; а result which was sufficient foг the end [ had in mind when adopting
this system of direct comparisons. Тће moment had сате to серlасе this Ьу
another which \\oaS тисЬ more instr1.1ctive and which would have presented
insurmountabIe difficulties if the way had not Ьееп smoothed in advance Ьу
the success of the methods just used.
1 o rdered to Ье printed as а big character ира п а рјесе o!~ardboar_d_two
inches square еасЬ of the twenty-four letters of the a\phabet. 1 had ап equal
number -of spaces cut јп а plank а foot and а half square. 1лtо these сЬе pieces
of cardboard could Ье inserted, without the use of paste, 50 that their places
could Ье сhалgеd as required. 1 had an equal пиmЬег of characters of [ће same
dimensions made јп metal. These were теап! со Ье compared Ьу (Ье рирјl with
[Ье printed lettecs, and were to Ье arranged јn [Ьејг corresponding р lзсеs.
ТЬе first сгја! of this method was made, јп ту absence, Ьу Madame
Guerin. 1 was уегу тисЬ surprised оп ту return to lезrп from Ьег (Ьас Victoc
distinguished all the chacactecs and апапgеd them pcoperly. Не was immedi-
ately put со сЬе test and perfocmed his task without зпу mistake. Though de-
lighted with such ал immediate success 1 was still fac from able [о ехрlајп its
саще, and ј! was Оnlу some days after сЬа! 1 discoveced this Ьу noting [Ье way
јп which ош рирН proceeded to make this arrangement. Јп ocdec со make the
work easie r he devised of his own accord а little ехрешеп! which in {Ш5 task
aHowed шm {о di5pen5e with mетосу. comparison and judgment. As 500П as
the board ""as put between ћј5 hands. ће did по! wait until сЬе metal letters
Wece taken ои! of сЬеи places Ьш ће himself took them and piled them ира п
ЈС7Ј1<Мзrс<Gзsраrd Itard, The Wjld Воу о{ Ауеутоn 47
[!
,
his hand, following the ocder of their arrangement so that the last lеНес, after
:lil were taken from (Ье board, was the first оп the pile. Не began with this and
finished with the last of (Ье pile, thus beginning the board at the end arid рсо­
~
ceeding a1 ..vaY5 from cight to left.Moceover. he was able to јтрсауе ироп this
procedure; for yery often (Ье pile collapsed, the characters feU out and Ье had
to straighten eyerything ир and put it јп order Ьу the unaided efforts of а(­
[,
сепсјоп. 50 the twenry·four letters ..vere arranged јп fouc rows of SL.X each, n1ak-
о
ing јс easier [о Ijft them ир Ьу rows only, and еуеп {о replace them in the same
way Ьу taking letters from the second ro ..v only when the ficst was replaced.
1 do по! know whethec ће reasoned as 1 suppose, but а! lеа5! ј! is сессајп
о
сћас he executed the perfonnance јп сЬе mаппес described. l! was [Ьеп а [гие
гоисјпе, Ьи! а routine of his оwл invention, and опе which was perhaps as
тисЬ со the credit of his iпtеШgепсе а5 was а method of arrangement hit ирап
~tly afterwards оо с-ће ccedit of his discernment. It-was not difficult (о ill
Ыm offby giving him {ће chacacters peUrneU whenever ће was given the board.
Ас la5t. јп spite of the frеquелt transpositions со which 1 submitted the printed
о
charactecs Ьу changing тејс places, јп spite of insidious аrrалgеmепts, such
as the О bes ide the С, сће Е beside the F, etc., hi5 discrimination Ьесате infal·
Hble. ln exerci5ing it ироп а11 these lettecs. the end 1 had in view was со ргераге п
Victor for а primitive Ьи! сапесt use of {Ье lettec5, namelL.!.!!.e expression о
needs which сзп оПIу Ье rnаае kno\vn Ьу теans OfSeech. Far from ЬеНеу­
ing that [ was alceady so леаг this gceat step јп his education, 1 was led Ьу the
,I
spicit of curiosity rather than the Ьоре of success (о try the experime.nt which
folIows.
Опе mocning when he \..,as waiting irnpatient1y for the milk which ће а]­
ways had for breakfast, 1 carried to шт his board which 1 had specia\ly ar-
[.\
ranged the еvепiлg before with the four lettecs L.A.I. Т. Madame Guerin, whom
1 had warned, approached, looked а! the letters and immediately gave те а
сор of milk which 1 pretended to drink myself. А moment after 1 approached
О,
Victor, gave him the fош letters that 1 had lifted from the board, and pointed
СI
to it with опе hand while <п the other 1 held the jug [иВ of milk. ТЬе letters
were immediately replaced but јп inverted order. 50 [Ьа! they showed т.I.А.L.
instead of L.A.I. Т. I indicated the corrections [о Ье made Ьу designating \vith
ту finger the letters to transpose and the proper place of еасЬ . When these
5hanges !lad reproduced the sign>.Ee was allowed to ba~e his~k. -
lt is difficult (о ЬеНеуе that five ос sLx similar attempts were sufficient, not
[1
only [о make him arrange ~dicaii.y [~ letters of сЬе word Lait bUt
to give him the idea of the cOn'nection Ьеп.,rееп )he wщ:..d _and- [ће thing. At
least this is the justifiabIe inference fcom what happened а \veek later. Опе еуе­
(!
ning \vhen ће was ready {о set ош foc the Observatory, he wa5 seen [о provide
С'
~~~
r
 48 \\'hy Теасћ? The Gains and Losses оС Learning
himself оп his QWn initiative with the [ои; letters iп quеstiоп. and {о put them
јп his pocket; he had scarcely arrived зt Citizen Lemeri's house, where as 1 рге­
viously said Ье goes еуегу day [ог some milk, , . . hen Ье produced them and
laced them ОП а (аblе јп such а wаУ..Љ-fi ~tо~thе word LAlr.
I! wa s originatly ту intention here {О recapitulate the facts scattered
thгоughош this work, but 1 thought that such а summary would пеvег Ьауе
the weight of this 1a5t асhiеvеmспt. 1 state it, naked and stripped of а11 reflec-
tions, $0 to speak, so that ј! тау mark јп а тorе striking way {Ье stage which
о
we Ьауе reached and serve as а guarantee of future ach.ievernent. In the mеап­
time the conclusion тау Ье dгз\'ffi {rorn [Ье grea!er part о{ ту оЬsегvаtiолs,
and аЬоуе аН [roт those indkated јп (Ье last (, ... о sections. that the child
known under (Ье пате Ње Savage о! Aveyror1 is endo\\'ed , .... ith Ње [гее use of
еЈl hi, ,еп,с,; that he еап compare, discern and judgc, and finа1lу apply а1l the
faculties of his uпdегstапdiлg (о (Ье objects related {о his instructioD. lt is es-
sential (о note (Ьа! these Ьарру changes Ьа\'с оссuпеd during (Ье short sp..Ke
о ai.J1ine months јп а subject beHeved [о Ье iпсараblе оЕ аttепtiОПј and the соп­
, dusion wi1l follow that his еduсаtiоп is RosMle. јС it is not еvеп already guar-
anteed, Ьу this еагlу success, quite aparr from ал)' results which [јте тау
п
bring-time which јп its unalterable course seems to give the child, јп powcrs
and developrnent, эll that ј! takes а\\'аУ from тал јп {Ье decline of his life.
And meanwhile what important consequences [ог Ње philosophic and
natural history of (Ье humал гасе already {оllо\\' from ~his first series of оЬ­
servations! lf (Ьеу аге collected, methodically dassified алd сопесtlу evaluated
we shall Ьауе material proof of most important trurhs. truths which Locke and
СопdШас were аы1e [о discover Ьу (Ье РО"'ег of шејг genius and (ће depth of
[Ьејг meditations аЈопе. l! has appeared to те а[ l~ast that the fol1owing соп­
clusions тау Ье drawn:
(1) Тћа! тап is inferior to а large nurnber о( алimals in [Ье рше state of
nature, а state of nullity and barbarism that has b~en falsely painted јп Ње
most seductive colors; а state јп ,,'hich the indi,;dual. deprived of the charac-
teristic. facu1tie5 of hi5 kind. drags оп withощ intelligence ог ,vithout fee1ings.
а precarious life reduced to Ьаге animа1 functions.
(2) That the тога! superjority said 10 Ье IНHllml {о тап ј5 опlу [Ье result
of civilization, which raises Ыт аЬо\'е other anima.ls Ьу а great and powerful
force. This (огсе is [Ье ргеёmiпепt sensibility ot' his kind. ап essentia1 ресиН­
arity from which proceed (Ье imitariye faculries anј thar continual urge which
drives him [о seek new sensations in ле',' needs.
® That this imitative [огсе, the purpose о{ "i1i.:h is [~e ~ducation of h!s
organs and especially the apprenticeship оС spee.:h. and \\'hlCh lS уегу елегgеt1С
and уегу active during the first }'ears of hi.s lif~. lc:-rid.1~· \\'anes with age, with
isolation. and ,,,јсЬ all (Ье causes ,,'hich tend {Cl r.!unt the пегуощ sensibility;
Ican-Marc-Gaspard ltnrd, ТЈ,,! \o\'i1d ВОј оЈ Лvгуrо,.
4'
from which it results {ћа! the articulation of sounds. оС а1l the cffects of јтј­
tation unquestionably the nlOst incomprchensible and the most useful, lJ2!Ш
encounter јппиmегаЫе obstacles at апу аве later {ћап that of еагЈу cbildbood.
(4) That јп the most isolated savage as in {Ье most highly civilized тап, ......
there exists а сопstапt relation bet'<leen ideas апd needs; that {ће iпсгса 5iлg
multiplicity of the ЈаНег јп the most civilized peoples should Ье considered as
а great means of developing Ње huшаI1 rnind; so that а general proposition
тау Ье established. патеЈу, that а1l causes ассidепtа1,lосаl, ог political, which
tend 10 augtncnt or dirninish {ће питЬег of оиг desire5. necessarily contribute
(о extend ог to narrow [ће sphe re оС our knowledge and [Ье dоmаiл of science,
nne arts and social industry.
(5) That јп the present state of оиг knowledge of physiology the progress
of education сап and ought [о Ьс Шumiпеd Ьу the light of modern тефсјпе
which, of аН the natural sciences, сал ћеlр most po'....erfully towards the рег­
fection of the humал species Ьу detecting [Ье огвапјс and inteHectual ресu1ј­
arities of еасЬ iпdividual and determinjng therefrom what education ought {Q
do (ог him and what societ у сап ехрес! from тт.
ТЬеге аге still сегtаiл equally important considerations [Ьа! 1 proposed to
add to [hose already given; but [he development which {Ьеу would Ьауе ге­
quired ..<lould overstep the Ьоuлdагiеs and {Ье рlап of this short treatisc.I Ьауе
noticed besides јп comparing ту observations with the doctrines of some оЕ
оиг metaphysicians that 1 found myself јп disagreement with them ироп сег­
tain interesting points.
Consequently it devolves ироп те (о \<lait [ог тоге nurnerous and [Ьеге­
[оге тоге condusive facts. А уегу similar reason has prevented те, when speak-
јпв of young "ictor's varied development, Егот dwelling оп [Ье time оЕ Ilis
puberty, which has shown itself almost ex:plosively (ог sorne weeks, and [Ье
first рЬепотепа of which cast much doubt uроп {ће origin of certain tender
emotions which we лоw regard as уегу "natura1." Though Ьеге 1 have found ј!
advisable {о reserve judgment and conclusions; 1 ат persuaded сЬа! ј! is јт­
possible {о allow [оо ' опв а period [ог Ње ripening and suЬsеquелt confirma-
[јоп of а1l солsidегаtiопs which tend [о destroy those prejudices which аге pos-
sibly уепегаblе and those illusions of sociallife which аге [Ье sweeter Ьесаще
they are the most consoling.