UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU EKONOMSKI FAKULTET NASTAVNA LINIJA BIJELJINA

SEMINARSKI RAD

TEMA: MEUNARODNI RAUNOVODSTVENI STANDARD 2 ZALIHE

SADRAJ:

UVOD..................................................................................................................................2 1.ZALIHE...........................................................................................................................3 2.RAUNOVODSTVENO OBUHVATANJE ZALIHA MATERIJALA...................9 2.1.Nabavka materijala ...................................................................................................9 2.2.Materijal na obradi i doradi......................................................................................11 3.PRAENJE NIVOA ZALIHA....................................................................................12

4.PERIODINI I KONTINUIRANI SISTEM ............................................................13 4.1.Vrednovanje zaliha prema periodinom sistemu voenja zaliha .........................13 4.2.Vrednovanje zaliha prema kontinuiranom sistemu voenja zaliha .....................17 5.PRIMENA LCM PRAVILA........................................................................................20 6.PROCENA VREDNOSTI KRAJNJIH ZALIHA......................................................23 7.TROKOVI MATERIJALA.......................................................................................25 7.1.Trokovi materijala .................................................................................................26 7.2.Ostali materijalni trokovi .......................................................................................27 8.EVIDENCIJA...............................................................................................................27 8.1.Evidencija proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda ..................................27 8.2.Evidencija robe........................................................................................................28 ZAKLJUAK.............................................................................29 LITERATURA...........................................................................30

UVOD

Zalihe robe spadaju u obrtna sredstva. Skree se panja da pri svrstavanju nekog sredstva u robu ( kao jednog od oblika zaliha ) nije presudan njegov fiziki izgled, to jest njegov vek trajanja. Pod robom se mogu podrazumevati i zemljite i graevinski objekti ako su nabavljeni za dalju prodaju. Pod zalihama se podrazumevaju sredstva koja redovno nastaju u procesu proizvodnje a uobiajeno se koriste za dalju potronju ( upotrebu ) u procesu poslovanja zalihe nedovrene proizvodnje, koje mogu biti u obliku stvari ili u obliku nedovrenih usluga i prodaju tokom poslovanja zalihe gotovih proizvoda. Takoe se zalihe mogu definisati kao sredstva u obliku materijala ili delova zaliha koja se nabavljaju radi troenja u procesu proizvodnje ili pri pruanju usluga zalihe materijala, rezervnih delova, ambalae, auto guma, sitnog inventara.

Skoro svaka od navedenih grupa tekuih sredstava pri evidenciji ima neke specifinosti. Te specifinosti se ispoljavaju ili pri evidentiranju poveanja ili pri evidentiranju smanjenja njihovog stanja. U ovom seminarskom radu MRS 2 Zalihe bie objanjeni definisanje, vrednovanje, trokovi, evidencije, rauni, promene i dokumentacija zaliha. Zatim, raunovodstveno obuhvatanje zaliha materijala i materijal na obradi i doradi, koji e biti prikazani na primerima. Pored toga vano je prikazati i praenje nivoa zaliha, vrednovanje zaliha prema periodinom i stalnom sistemu voenja zaliha. Navedeni sistemi e biti objanjeni kroz etiri metode: metoda specifine identifikacije, metoda prosene cene, FIFO metoda i LIFO metoda i prikazani na primerima. Vano je napomenuti i primenu LCM pravila i njegove osnovne metode vrednovanja: metoda stavka po stavka, metoda osnovnih kategorija i metoda ukupnih zaliha, kao i procenu vrednosti krajnjih zaliha koje u praksi koriste dvije metode a to su maloprodajna metoda i metoda bruto mare. Na kraju rada e biti objanjeni trokovi materijala, ostali trokovi materijala, evidencija proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda i evidencija robe.

1. ZALIHE
Definisanje: Pod zalihama se podrazumevaju: 1. Sredstva koja se nabavljaju radi redovne prodaje tokom poslovanja- zalihe robe: Zalihe robe spadaju u obrtna sredstva. Skree se panja da pri svrstavanju nekog sredstva u robu ( kao jednog od oblika zaliha ) nije presudan njegov fiziki izgled, to jest njegov vek trajanja. Pod robom se mogu podrazumevati i zemljite i graevinski objekti ako su nabavljeni za dalju prodaju; 2. Sredstva koja redovno nastaju u procesu proizvodnje a uobiajeno se koriste za: Dalju potronju ( upotrebu ) u procesu poslovanja zalihe nedovrene proizvodnje, koje mogu biti u obliku stvari ili u obliku nedovrenih usluga i Prodaju tokom poslovanja zalihe gotovih proizvoda;

3. Sredstva u obliku materijala ili delova zaliha koja se nabavljaju radi troenja u procesu proizvodnje ili pri pruanju usluga zalihe materijala, rezervnih delova, ambalae, auto guma, sitnog inventara. Materijal je tekue ( obrtno ) sredstvo preduzea u obliku stvari. Prema ulozi koju ima u procesu poslovanja materijal se moe podeliti na: 1. Osnovni, 2. Pomoni i 3. Ostali materijal. 1. Osnovni materijal ini glavnu supstancu proizvoda koje preduzee proizvodi. Ukoliko se radi o predmetima koji se uzimaju direktno iz prirode takav materijal se naziva sirovina; 2. Pomoni materijal moe ulaziti u sastav proizvoda. On pomae da proizvod zadobije potreban oblik, izgled, karakteristike, ili da ih sauva. Osnovni i pomoni materijal ine materijal za izradu. 3. Ostali materijal ine potroni materijal koji se montira na maine ( brusne ploe, igle i slino ), gorivo i mazivo, rezervni delovi, sita inventar ( koji se tretira kao zaliha ), auto gume, kancelarijski materijal, sredstva za odravanje istoe i drugo. Alat i inventar, povratnu ambalau i auto gume ini sledee: Alat i inventar radna odela, radna obua, alati ( ekii, kljuevi i slino ); Povratna ambalaa radi se o ambalai koja se ne prodaje pri prodaji proizvoda ve se u dogovorenom roku vraa prodavcu: staklene flae koje se vraaju, plastine i drvene nosiljke, palete i druga ambalaa koju kupac vraa; Auto gume radi zamene ishabanih ( ili oteenih ) pneumatika ugrauju se na automobile, teretna vozila, vozila za prevoz putnika i druga vozila.

Vrednovanje: Poetno vrednovanje materijala vri se po troku kupovine ( nabavnoj vrednosti ) ili izrade ( ceni kotanja ). Ti trokovi obuhvataju sve trokove nabavke, trokove konverzije i druge ( ostale ) trokove koji su nastavli u vezi sa dovoenjem zaliha na sadanju lokaciju i u sadanje stanje. Trokove nabavke ine: 1. Neto fakturna vrednost u trokove nabavke ukljuuje se neto fakturna vrednost a ne bruto, jer se iz trokova nabavke izuzimaju primljeni ( dobijeni ) trgovaki popusti, rabati i sline stavke. Ako preduzee ulazni PDV ne moe da koristi kao odbitnu stavki pri obraunu svoje obaveze za PDV, onda taj ulazni PDV ini 4

sastavni deo nabavne vrednosti nabavljene zalihe. Ukoliko je fakturna vrednost iskazana u stalnoj valuti preraun na domau valutu vri se primenom zvaninog srednjeg kursa; i 2. Direktni zavisni trokovi nabavke ine ih trokovi koji su nastavli a bili su neophodni za dovoenje zaliha na njihovo sadanje mesto i stanje, s tim da takvi trokovi nisu ve ukljueni u neto fakturnu vrednost nabavljenih zaliha. Direktne zavisne trokove nabavke ine: Uvozne dabine i druge takse koje se plaaju prilikom uvoza roba, materijala, rezervnih delova, alata i inventara i drugih vrsta zaliha, Ovu vrstu direktnih zavisnih trokova nabavke ine: 1. Carine, 2. Naknade za usluge carinskog organa, 3. Sezonske carine, 4. Posebne dabine, 5. Taksa prema masi uvezene robe i druge administrativne takse. Manipulativni trokovi i trokovi dopreme, utovara, istovara i slino; Trokovi pozajmljivanja ( kamate i drugi trokovi finansiranja ) ako se preduzee opredelilo da primenjuje doputeni alternativni postupak predvien MRS 23 Trokovi pozajmljivanja i Drugi direktni zavisni trokovi koji se mogu pripisati nabavci, kao to su: posredniki trokovi, pediterski poslovi, trokovi pratnje prevoza specijalnih roba, kvara i loma u transportu. U direktne zavisne trokove nabavke mogu se ukljuiti i pripadajui trokovi sopstvenog transporta, ukljuujui i trokove utovara i istovara, najvie do nivoa trine cene takve usluge. U direktne zavisne trokove nabavke ne bi spadali trokovi skladine slube preduzea, trokovi nabavne slube preduzea, dakle, opti trokovi nabavke.

Evidencije: Evidencija vrednosnog stanja i vrednosnih promena stanja materijala ( misli se i na gorivo i mazivo, rezervne delove, sitan inventar i auto gume ) vri se u: 1. U glavnoj knjizi evidencija se vri po vrstama sredstava i njihovim nabavnim vrednostima, na za to propisanim raunima. Svrha ovog evidentiranja je obezbeenje podataka za sastavljanje bilansa stanja i kontrolu stanja analitike evifencije. 2. U analitikim evidencijama tih sredstava evidencija se vri po pojedinanim sredstvima i to po koliini i vrednosti. Za svako sredstvo otvara se poseban raun 5

( kartica ) na kome se evidentiraju, uglavnom sledei podaci: naziv sredstva, koliina, cena, vrednost, datum promene stanja i drugo. Obino se vode: analitika materijala, analitika rezervnih delova, analitika sitnog inventara na zalihi i tako dalje. Svrha analitikih evidencija je obezbeenje podataka za : Vrednovanje utoaka tih sredstava i Obezbeenje podataka za kontrolu rada raunopolagaa.

3. U magacinskoj evidenciji navedena sredstva se evidentiraju po vrstami i koliin, dakle bez vrednosti, pa se zato za ovu vrstu evidencije kae da se ne radi o knjigovodstvenoj evidenciji. Ovu evidenciju za svoje potrebe koristi magacioner raunopolaga. Rauni: u kontnom okviru, u okviru klase 2: Zalihe i stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji za evidenciju ovih sredstava predvieno je vie grupa rauna: 10 Zalihe materijala, 11 Zalihe nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i nedovrenih usluga, 12 Zalihe gotovih proizvoda, 13 Zalihe robe, 14 Stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji, 15 Dati avansi.

U okviru ovih rauna definisani su posebni sintetiki rauni prema osnovama evidentiranja pojedinih vrsta zaliha. Kako se potrebe za pouzdanim evidencijama ove kategorije imovine ne mogu zadovoljiti na tom nivou raslanjivanja, to preduzee u skladu sa svojim potrebama otvaraju posebne analitike raune. Posebna potreba za tim istaknuta je kod rauna na kojima se obuhvataju svi elementi nabavne vrednosti. U oviru grupe rauna 10 Zalihe materijala, na posebnom sintetikom raunu evidentira se alat i inventar koji je svrstan u zalihe i tretiran kao tekua imovina ( 104 Alati i inventar u upotrebi). U nastavku se na jednom primeru rauna iz navedene grupe moe objasniti klasifikacija ovih rauna: 1. U pitanju je stvarno otvoren raun ( postoji u kontnom okviru ); 2. Radi se o raunu stanja i to sredstava ( tekuih);

3. Raun pripada grupi aktivnih rauna; 4. Moe se dalje ralanjivati na etvorocifrene raune ili raune nieg nivoa u skladu sa konkretnim potrebam, dakle, na njemu se moe sprovoditi knjienje; 5. Raun pripada finansijskom knjigovodstvu; 6. Raun je sastavni dio glavne knjige; 7. Saldo na njemu je promenljiv i na vie i na nie ( nije kumulativan raun ); 8. Kada se zalihe materijala evidentiraju po stvarnoj nabavnoj vrednosti u pitanju je raun sa potpunim saldom nema korektivnog rauna ( u aktivu bilansa stanja ulazi sa celokupnim iznosom svog salda ), sem u sluaju kada je izvreno priznavanje obezvreenja; 9. Zbir dugovne strane ovog rauna pokazuje zbir poetnog stanja i svih poveanja od poetka godine do posmatranog perioda; 10. Zbir potrane strane pokazuje sva smanjena od poetka poslovne godine do posmatranog trenutka. Promene: promene na raunima materijala, rezervnih delova, sitnog inventara, auto guma i povratne ambalae mogu biti u obliku poveanja i smanjenja. 1. Poveanja su posledica: Nabavki ( kupovina ) poveava se i vrednost i koliina zaliha, Vraanja iz proizvodnje ( ili obrade i dorade ) poveava se i vrednost i koliina zaliha; Vikova poveava se i vrednost i koliina zaliha; Pontavanjem ranije priznatog obezvreenja zaliha poveava se vrednost zaliha;

2. Smanjenja su posledica: Troenja smanjuje se i vrednot i koliina na zalihama; Slanja na obradu i doradu smanjuje se i vrednost i koliina zaliha; Manjkova smanjuje se i vrednost i koliina zaliha;

Priznavanjem obezvreenja zaliha smanjuje se vrednost zaliha.

Grafiki prikaz knjienja materijala bez upotrebe rauna 100 bi izgledao ovako:

432 Dobavljai u zemlji 1 2

101 Materijal u skladitu

492 Razgr. zav. tr. nabavke 3

241 Poslovni raun dom. val. C 2

Legenda: 1 kupovina materijala od dobavljaa, 2 kupovina materijala od dobavljaa s tim da za direktne zavisne trokove nije primljena faktura do momenta knjienja nabavke materijala, 3 prispee fakture za direktne zavisne trokove nabavke.

Dokumentacija: u postupku nabavke, ali i u postupku koritenja pojedinih kategorija ove imovine znaajna je dokumentaciona osnova kojoj se u preduzeu mora posvetiti znaajna panja. Zato to su promene na ovim pozicijama u toku perioda veoma este, a pozicije brojne. Najee se susree sledea dokumentacija: 1. Dokumenta u vezi sa nabavkom, kao to su: Faktura i otpremnica dobavljaa, Dokumentacija prevoznika, Prijemnica, Carinska dokumentacija, Komisijski zapisnik sa knjinim odobrenjem ili zaduenjem i drugo. 2. Dokumenta u vezi sa troenjem ( koritenjem ) kao to su: Trebovanje, Povratnica materijala, i drugo.

2. RAUNOVODSTVENO OBUHVATANJE ZALIHA MATERIJALA 2.1. Nabavka materijala

Nabavka materijala, koja se raunovodstveno obuhvata u okviru grupe rauna 10 Zalihe materijala evidentira se preko posebnog rauna nabavke kako bi se na jednom raunu mogli prikupiti svi elementi nabavne vrednosti materijala. Analitika evidencija u okviru ovog rauna uspostavlja se u skladu sa konkretnim potrebama preduzea. Primer 1: 1. Primljena je faktura od dobavljaa za nabavljeni materijal za izradu u iznosu od 59.000,00 KM ( u iznosu fakture sadran je PDV u iznosu od 8.573,00 KM ). Za trokove transporta materijala primljena je faktura od dobavljaa na iznos od 7.080,00 KM ( u iznosu fakture sadran je PDV u iznosu od 1.029,00 KM ). Zalihe materijala su smetene u skladite gde se vode po stvarnoj nabavnoj vrednosti. Obaveze prema dobaljaima izmirene su doznakom sa poslovnog rauna. 2. Primljena je faktura od dobavljaa za nabavljeni materijal za izradu u iznosu od 20.000,00 KM ( u iznosu fakture sadran je PDV u iznosu od 2.906,00 KM). Prevoz materijala izvren je sopstvenim kamionom u iznosu od 1.000,00 KM. Utovar i istovar materijala su izvrili radnici preduzea i vrednost njihovog rada po radnom nalogu iznosi 500,00 KM ( to je cena koja odgovara cenama takvih usluga na tritu). Zalihe materijala su smetene u skladite gde se vode po stvarnoj nabavnoj vrednosti. Obaveze prema dobavljaima izmirene su doznakom sa poslovnog rauna. 9

3. Od dobavljaa je nabavljen materijal za izradu u vrednosti od 30.000,00 KM. Faktura dobavljaa za nabavljeni materijal nije primljena. Naknadno je primljena faktura u kojoj je iskazan i iznos obraunatog PDV-a u visini od 4.359 KM. Materijal je smeten u skladite gde se vodi po nabavnim cenama. 4. Po fakturi dobavljaa br.5 i naoj prijemnici br.1 primljeno je 100kg materijala za izradu X po fakturnoj ceni ( bez PDV) od 90.00 KM za kg. PDV iskazan u fakturi obraunat je po stopi od 17 % i iznosi 1.530.00 KM. Za prevoz materijala nije stigla faktura. Njihov iznos procenjen je na 1.000.00 KM. Naknadno je stigla faktura za prevoz na iznos od 1.200,00 KM u kojoj je obraunat PDV u iznosu od 174,00 KM. Materijal je smeten u skladite gde se vodi po nabavnim cenama. Obaveze prema dobavljaima izmirene su doznakom sa poslovnog rauna.

Dnevnik glavne knjige finansijskog knjigovodstva Red. Broj rauna Iznos br Opis promene Duguje Potrauje Duguje Potrauje 4321 Za prispelu fakturu 101 Materijal u skladitu 25.641,00 100 Obraun nabavke materijala.... 25.641,00 Materijal smeten u skladite 4. 100 Obraun nabavke materijala.... 9.000,00 270 PDV u primljenim fakturama 1.530,00 4321 Dobavljai u zemlji materijal 10.530,00 Za kupoviu materijala 100 Obraun nabavke materijala.... 1.000,00 492 Razgranieni zavisni tr. nab. 1.000,00 Za obraun prevoza 492 Razgranieni zavisni tr. nab 1.000,00 270 PDV u primljenim fakturama 174,00 100 Obraun nabavke materijala.... 26,00 4322 Dobavljai u zemlji prevoz 1.200,00 Za primljenu fakturu za prevoz 101 Materijal u skladitu 10.026,00 100 Obraun nabavke materijala.... 10.026,00 Materijal smeten u skladite 4321 Dobavljai u zemlji materijal 10.530,00 4322 Dobavljai u zemlji prevoz 1.200,00 241 Poslovni raun dom. valuta 11.730,00 Za izmirene obaveze

10

Napomene: Promena br.3: Po pristizanju fakture od dobavljaa mogue je postojanje tri situacije: 1. Da iznos prispele fakture odgovara visini obaveze ukalkulisane u nabavnu vrenost materijala ovakva situacija ne zahteva nikakvo dodatno knjienje ni na raunu materijala ni na raunu trokova materijala; 2. Da iznos prispele fakture bude vei od iznosa obaveze ukalkulisane u nabavnu vrednost materijala. Ukoliko materijal nije u meuvremenu troen trebalo bi korigovati njegovu nabavnu vrednost ( to je sluaj u navedenom primeru ). U sluaju da je materijal troen razlika se, ako je u pitanju manji iznos moe proknjiiti kao poveanje trokova materijala za izradu. U suprotnom taj iznos bi trebalo srazmerno raspodeliti na zalihe i na trokove materijala za izradu; 3. Da iznos prispele fakture bude manji od iznosa obaveze ukalkulisane u nabavnu vrednost materijala. Postupanje bi bilo slino kao i u situaciji navedenoj pod rednim brojem 2. Promena br.4: Raun 492 Razgranieni zavisni trokovi nabavke je raun sa pasivnim karakterom salda. Spada u takozvana pasivna vremenska razgranienja. Konkretno, navedenim raunom se reava trenutni problem nedostatka knjigovodstvenog dokumenta za promenu u vezi sa zavisnim trokovima nabavke koja je sigurno nastala. Za navedeno knjienje knjigovodstvo ispostavlja nalog za knjienje. Na potranoj strano ovog rauna knjii se pretpostavljeni iznos direktnih zavisnih trokova nabavke. Na dugovnoj strani ovog rauna, po pristizanju odgovarajue dokumentacije, knjie se iznosi za zatvaranje, kako je navedeno u primeru. Meutim, na dugovnoj strani je mogue knjiiti i stavno nastali iznos ovih trokova, s tim da se razlika evidentira na slian nain kao u prethodnom sluaju.

2.2.

Materijal na obradi i doradi

esto se ukae potreba da se odreene koliine materijala moraju poslati na dodatnu pripremu za koritenje u proizvodne svrhe, pri emu karakter i stepen obrade i dorade zavisi od konkretnih potreba. U takvim situacijama materijal je potrebno evidentirati na odgovarajuim analitikim raunima, budui da te aktivnosti obino prati i fiziko kretanje materijala. Uz to, javljaju se dodatni trokovi koji su vezani za tu obradu i doradu. Primer 2: 1. Na osnovu ugovora sa dobavljaem poslat mu je materijal na obradu. Stvarna nabavna vrednost poslatog materijala je 20.000,00 KM.

11

2. Materijal je vraen sa obrade i dorade uz prijem fakture od strane dobavljaa za izvrene usluge dorade na iznos od 2.360,00 KM.U fakturi je obraunat i iznos PDV u visini od 343,00 KM. Materijal je vraen u skladite. Dnevnik glavne knjige finansijskog raunovodstva Red. br 1. 2. Broj rauna Opis promene Duguje 1019 1019 270 432 3. 101 1019 Potrauje 101 Materijal na obradi i doradi Materijal u skladitu Za poslati materijal na obradu Materijal na obradi i doradi PDV u primljenim fakturama Dobavljai u zemlji Za fakturu za obradu Materijal u skladitu Materijal na obradi i doradi Za prispeli materijal Duguje 20.000,00 2.017,00 343,00 2.360,00 22.017,00 22.017,00 Potrauje 20.000,00 Iznos

Napomena: Koliine poslatog i vraenog materijala se ne moraju slagati, to jest to zavisi od tehnologije njegove obrade i ugovorenih uslova. Po povratku materijala sa obrade preduzee treba da odlui da li e ga evidentirati na istoj analitikoj kartici na kojoj ga je evidentiralo pre slanja na obradu ili na novoj, jer se zbog obrade moe da radi o drugoj vrsti materijala.

3. PRAENJE NIVOA ZALIHA

Nivo zaliha je veoma vaan za svaku kompaniju. Uobiajeni pokazatelji koji se koriste u procenjivanju nivoa zaliha su koeficijent obrta zaliha i s njim povezani prosean broj dana vezanosti zaliha. Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko se puta prosene zalihe kompanije prodaju u toku jednog obraunskog perioda. Izraunava se tako to se nabavna vrednost prodate robe podeli sa prosenim zalihama, pri emu se prosene zalihe mogu izraunavati na razliite naine. U uslovima stabilne vrednosti zaliha u toku raunovodstvenog perioda prosene zalihe se mogu raunati na sledei nain Poetne zalihe + krajnje zalihe Prosene zalihe = 2 U sluajevima da su promene vrednosti zaliha u toku raunovodstvenog perioda znaajnije, prosene zalihe se mogu izraunavati na osnovu podataka o poetnim 12

zalihama i krajnjim zalihama na kraju svakog meseca tako to se Koeficijent obrta zaliha dobije iz sledee relacije: Nabavna vrednost prodate robe Koeficijent obrta zaliha = Prosene zalihe Prosean broj dana vezanosti zaliha pokazuje prosean broj dana koji su potrebni da se prodaju prosene zalihe. Prosean broj dana vezanosti zaliha se dobije kada se broj dana u godini podeli sa koeficijentom obrta zaliha. Broj dana u godini (365) Prosean broj dana vezananja zaliha = Koeficijent obrta zaliha Mnoge kompanije bilo trgovake ili proizvodne, nastoje da redukuju svoje zalihe prilagoavajui se JIT ( just in time ) poslovnom okruenju. U takvom okruenju, umesto da gomilaju zalihe, kompanije koordiniraju isporuke sa dobavljaima tako da roba (materijal ) stie tano u vreme kada treba da bude koriena ili prodata. Na taj nain se smanjuje iznos novanih sredstava vezan u zalihama kao i trokovi povezani sa zalihama. Vrednovanje zaliha prema periodinom sistemu voenja zaliha

4. PERIODINI I KONTINUIRANI SISTEM 4.1. Vrednovanje zaliha prema periodinom sistemu voenja zaliha

U skladu sa MRS nabavna vrednost zaliha treba da obuhvati sledee trokove: fakturnu vrednost umanjenu za kupovne popuste; transportne trokove koji ukljuuju trokove tranzitnog osiguranja; vaee poreze i takse. Trokove naruivanja, primanja i skladitenja koji se takoe ukljuuju u nabavnu vrednost zaliha, u praksi je izuzetno teko alocirati na specifine stavke zaliha pa se oni smatraju rashodima obraunatog perioda, a ne trokovima zaliha. Polazei od pretpostavke da cene velikog broja roba variraju tokom jednog obraunskog perioda, neophodno je da se prihvati injenica o redosledu prodaje stavki. Ova pretpostavka se vie odnosi na to knabavne vrednosti nego na fitiki tok zaliha. Termin tok robe se odnosi na stvarno fiziko kretanje robea u poslovanju preduzea, a termin tok nabavne vrednosti se odnosi na povezivanje nabavne vrednosti sa njihovim pretpostavljenim tokom u poslovanju preduzea. Pretpostavljeni tok nabavne vrednosti moe ali i ne mora da bude isti kao i stvarni tok robe. Poto je osnovni cilj vrednovanja zaliha procenjivanje dobiti, onda se nekada i preporuuje koritenje pretpostavljenog toka nabavne vrednosti. Prema periodinom sistemu voenja zaliha samo krajnje zalihe se obraunavaju i vrednuju. Nabavna vrednost prodate robe se odreuje oduzimanjem nabavne vrednosti krajnjih zaliha od nabavne vrednosti robe raspoloive za prodaju. Rauovoe, obino, vrednuju zalihe koritenjem jedne od sledeih metoda, pri emu se svaka zasniva na razliitim pretpostavkama toka nabavne vrednosti: 13

1. Metoda specifine identifikacije; 2. Metoda prosene cene; 3. FIFO metoda ( Prva ulazna prva izlazna); 4. LIFO metoda ( Poslednja ulazna prva izlazna). Izbor metode zavisi od prirode poslovanja, finansijskih efekata ovih metoda i trokova njihove promene. Ilustracija etiri metode kroz primer sa reenjem: Potrebno je izvriti procenu vrednosti zaliha primenom sve etiri navedene metode po periodinom sistemu voenja zaliha ako je dato sledee stanje i promene stanja zaliha: Poetne zalihe 1.000 kg po 10,00 KM/kg Prva nabavka 4.000 kg po 12,00 KM/kg Druga nabavka 2.000 kg po 13,00 KM/kg Utroak 5.000 kg Nabavka 3.000 kg po 15,00 KM/kg Utroak 4.000 kg Nabavka 2.000 kg po 14,00 KM/kg Utroak 2.000 kg Raspoloivo za prodaju 1.000 kg. 1) Metod specifine identifikacije Za vrednovanje zaliha Metod specifine identifikacije koristi se u sluaju da se jedinice krajnjih zaliha javljaju iz specifinih nabavki. Najee se koristi za kupovinu i prodaju artikala iz specifinih nabavki. Najee se koriste za kupovinu i prodaju artikala sa visokim cenama, kao to su automobili, teka oprema i umetniki radovi. Reenje: UTROAK Utroak 5.000 kg Utroak 4.000 kg Utroak 2.000 kg Ukupno 11.000 kg NABAVKE Poetne zalihe 1.000 kg Prva nabavka 4.000 kg Druga nabavka 2.000 kg Trea nabavka 3.000 kg etvrta nabavka 2.000 kg UKUPNO 12.000 kg

10.000 KM 48.000 KM 26.000 KM 45.000 KM 28.000 KM 157.000 KM

Krajnje zalihe definisane kao zalihe raspoloive za prodaju, koje se dobijaju kao razlika izmeu poetnog stanja i svih nabavki sa jedne strane i utroenih ( prodatih ) zaliha sa druge strane identifikuju se pojedinano po pozicijama. 2) Metod prosene cene UTROAK NABAVKE

14

Utroak Utroak Utroak

5.000 kg 4.000 kg 2.000 kg

Ukupno 11.000 kg

Poetne zalihe Prva nabavka Druga nabavka Trea nabavka etvrta nabavka UKUPNO

1.000 kg 4.000 kg 2.000 kg 3.000 kg 2.000 kg 12.000 kg

10.000 KM 48.000 KM 26.000 KM 45.000 KM 28.000 KM 157.000 KM

Izraunavanje prosene cene: 157.000 KM/12.000 kg = 13.09 ( 13,0834 ) KM/kg Izraunavanje krajnjih zaliha ( raspoloive zalihe ) : 12.000 kg 11.000 kg = 1.000 kg Izraunavanje vrednosti krajnjih zaliha: 1.000 kg * 13,09 ( 13,0834 ) KM/kg = 13.083,40 KM Nabavna vrednost prodate robe ( ili utroenog materijala ) dobija se kao razlika izmeu vrednosti ukupno raspoloivih zaliha ( 157.000 ) i vrednosti krajnjih zaliha ( 13. 083,40 ): 157.000,00 KM 13.083,40 = 143.916,60 KM Ista vrednost dobije se kao proizvod utroenih koliina u toku vremena i prosene cene ( eventualne razlike nastale su kao posledica zaokruivanja kod izraunavanja prosene cene ): 11.000 kg * 13,0834 KM/kg = 143.917,40 KM Metoda prosene cene nastoji da izjednai efekte poveanja i smanjenja nabavne vrednosti, jer na vrednost krajnjih zaliha, izraunatu prema ovoj metodi, utiu sve cene plaene tokom godine, kao i vrednost poetnih zaliha. U uslovima stabilnosti cena ova metoda, koja je inae jednostavna za primenu, daje zadovoljavajue tane i pouzdane podatke o vrednostima krajnjih zaliha i iznosu trokova. 3) FIFO metoda Primena FIFO metode polazi od vrednovanja krajnjih zaliha po poslednjim trokovima nabavke, odnosno ukljuivanje prve ( prvih ) nabavne vrednosti u nabavnu vrednost prodate robe, odnosno trokove. UTROAK Utroak 5.000 kg Utroak 4.000 kg Utroak 2.000 kg Ukupno 11.000 kg NABAVKE Poetne zalihe 1.000 kg Prva nabavka 4.000 kg Druga nabavka 2.000 kg Trea nabavka 3.000 kg etvrta nabavka 2.000 kg UKUPNO 12.000 kg

10.000 KM 48.000 KM 26.000 KM 45.000 KM 28.000 KM 157.000 KM

Izraunavanje koliine krajnjih zaliha: 12.000 kg 11.000 kg = 1.000 kg 15

Izraunavanje vrednosti krajnjih zaliha: Kako se krajnje zalihe vrednuju po poslednjim trokovima nabavke, to se koristi cena poslednje ( etvrte ) nabavke budui da je koliina te nabavke vea od krajnjih zaliha. Da je koliina etvrte nabavke bila manja od krajnjih zaliha, tada bi se krajnje zalihe vrednovale na nain da se krajnje zalihe u koliini etvrte nabavke vrednuju po cenama etvrte nabavke, a preostala koliina krajnjih zaliha ( iznad koliine etvrte nabavke ) vrednovala bi se po cenama tree nabavke, i tako dalje. 1.000 kg * 14 KM/kg = 14.000 KM Nabavna vrednost prodate robe dobija se kao razlika izmeu vrednosti ukupno raspoloivih zaliha ( 157.000 KM ) i vrednosti krajnjih zaliha (14.000 KM): 157.000,00 KM 14.000 KM = 143.000 KM Napomena: FIFO metoda po periodinom sistemu voenja zaliha poveava vrednost krajnjih zaliha a smanjuje nabavnu vrednost prodate robe ( trokova ) i na taj nain prouzrokuje poveanje bruto dobiti u bilansu uspeha u ovom primeru, budui da se roba konstantno nabavljala uz veim cenama u odnosu na poetnu. Uz pretpostavku da se roba nabavljala uz konstantno smanjenje cena, rezultat bi u pogledu vrednovanja krajnjih zaliha i trokova bio obrnut. 4) LIFO metoda Primena LIFO metode polazi od vrednovanja zaliha po najranijim nabavnim cenama, pri emu se nabavne vrednosti poslednjih nabavki robe ukljuuju u trokove prodate robe. UTROAK Utroak 5.000 kg Utroak 4.000 kg Utroak 2.000 kg Ukupno 11.000 kg NABAVKE Poetne zalihe 1.000 kg Prva nabavka 4.000 kg Druga nabavka 2.000 kg Trea nabavka 3.000 kg etvrta nabavka 2.000 kg UKUPNO 12.000 kg

10.000 KM 48.000 KM 26.000 KM 45.000 KM 28.000 KM 157.000 KM

Izraunavanje koliine krajnjih zaliha: 12.000 kg 11.000 kg = 1.000 kg Izraunavanje vrednosti krajnjih zaliha: Kako se krajnje zalihe vrednuju po prvim trokovima nabavke, to se koristi cena prvog ulaza zaliha ( poetne zalihe ) budui da je koliina te nabavke ( poetnih zaliha ) identina krajnjim zalihama. Da je koliina poetnih zaliha bila manja od krajnjih zaliha, tada bi se krajnje zalihe vrednovale na nain da se krajnje zalihe u koliini poetnih zaliha vrednuju po cenama tih zaliha, a preostala koliina krajnjih zaliha ( iznad koliine poetnih zaliha ) vrednovala bi se po cenama prve nabavke, i tako dalje. 1.000 kg * 11 KM = 11.000 KM

16

Nabavna vrednost prodate robe ( ili utroenog materijala ) dobija se kao razlika izmeu vrednosti ukupno raspoloivih zaliha ( 157.000 KM ) i vrednosti krajnjih zaliha ( 11.000 KM): 157.000,00 KM 11.000 KM = 146.000 KM Napomena: LIFO metoda po periodinom sistemu voenja zaliha poveava nabavnu vrednost prodate robe ( trokova ) i na taj nain prouzrokuje smanjenje bruto dobiti u bilansu uspeha u ovom primeru, budui da je poetna vrednost zaliha bila manja u odnosu na krajnju vrednost. U uslovima obrnutog kretanja cena ( da se zalihe nabavljaju konstantno po niim cenama ) rezultat bi bio obrnut.

4.2.

Vrednovanje zaliha prema kontinuiranom sistemu voenja zaliha

Za razliku od periodinog sistema voenja zaliha, kod kontinuiranog ( stalnog )sistema voenja zaliha vodi se stalna evidencija koliine i nabavne cene robe onako kako se deavaju nabavke i prodaje. Prema kontinuiranom sistemu voenja zaliha, nabavne vrednosti prodate robe se akumuliraju kako se prodaje obavljaju, a nabavna vrednost se prenosi sa rauna na raun nabavna vrednost prodate robe. Vrednost krajnjih zaliha predstavlja stanje rauna Zaliha. 1) Metod specifine identifikacije Vrednovanje zaliha i nabavne vrednosti prodate robe korienjem metode specifine identifikacije po kontinuiranom sistemu daje isti rezultat kao i po periodinom sistemu, jer se nabavna vrednost prodate robe i krajnjih zaliha zasnivaju na trokovima identifikovanih stavki i stavki na skladitu. 2) Metod prosene cene Za prikazivanje uticaja pojedinih metoda vrednovanja zaliha i nabavne vrednosti prodate robe ( trokova ) kod kontinuiranog sistema praenja zaliha koriste se iste polazne pretpostavke kao i kod primene periodinog sistema praenja zaliha. Karakteristika ove metode jeste da se prosena cena izraunava za svaki utroak u toku perioda iz relacije: Vrednost stanja zaliha Prosena cena utroka = Koliina zaliha U navedenom primeru prosena cena kod prvog utroka izraunava se iz odnosa vrednosti stanja zaliha iskazane u iznosu od 84.000 KM i koliine zaliha na stanju od 7.000 kg: Vrednost stanja zaliha Prosena cena utroka = Koliina zaliha = 12,00 KM/kg

17

Koristei ista pravila itraunavanja prosene cene, vrednosti nabavki i utroaka date su u sledeem prikazu: Poetne zalihe Prva nabavka Druga nabavka Stanje Utroak Stanje Nabavka Stanje Utroak Stanje Nabavka Stanje Utroak Krajnje zalihe 1.000 kg po 10 KM/kg 4.000 kg po 12 KM/kg 2.000 kg po 13 KM/kg 7.000 kg po 12 KM/kg 5.000 kg po 12 KM/kg 2.000 kg po 12 KM/kg 3.000 kg po 15 KM/kg 5.000 kg po 13,80 KM/kg 4.000 kg po 13,80 KM/kg 1.000 kg po 13,80 KM/kg 2.000 kg po 14 KM/kg 3.000 kg po 13,93 KM/kg 2.000 kg po 13,93 KM/kg 1.000 kg po 13,93 KM/kg 10.000 KM 48.000 KM 26.000 KM 84.000 KM 60.000 KM 24.000 KM 45.000 KM 69.000 KM 55.200 KM 13.800 KM 28.000 KM 41.800 KM 27.860 KM 13.940 KM

U navedenom primeru vrednost krajnjih zaliha se izraunava na osnovu koliine na kraju poslednjeg perioda i poslednje prosene cene koja je kortena ( u primeru poslednja prosena cena je 13,93 KM/kg dobijena kod izraunavanja prosene cene za poslednji utroak ( 41.800 KM / 3.000 kg = 13,93 KM/ kg ). Vrednost utroaka evidentirana je kontinuirano ( 60.000 KM, 55.200 KM I 27.860 KM ) i iznosi 143.060 KM. Isti rezultat se dobije kada se vrednost svih nabavki u toku perioda, ukljuujui i poetno stanje ( 157.000 KM ) umanji za vrednost krajnjih zaliha ( 13.940 KM ). Eventualne razlike kod ovakvog naina izraunavanja mogu se pojaviti kao rezultat zaokruivanja u postupku izraunavanja prosenih cena. 3) FIFO metod Budui da se kod primene ove metode kod kontinuiranog sistema praenja zaliha utroak vrednuje prema raspoloivim prvim ulaznim vrednostima za svaki utroak, to e se u navedenom primeru utroka od 5.000 kg vrednovati tako to e se prvo vrednovati utroak poetnih zaliha ( 1.000 kg po 10 KM/kg ) a preostale koliine utroenih zaliha vrednuju se po cenama prema redosledu nabavke ( preostalih 4.000 kg vrednuje se po cenama prve nabavke 12 KM/kg ).

18

Poetne zalihe Prva nabavka Druga nabavka Utroak ( 5.000 kg ) Stanje Trea nabavka Utroak ( 4.000 kg ) Stanje etvrta nabavka Utroak ( 2.000 kg ) Krajnje zalihe

1.000 kg po 10 4.000 kg po 12 2.000 kg po 13 1.000 kg po 10 4.000 kg po 12 2.000 kg po 13 3.000 kg po 15 2.000 kg po 13 2.000 kg po 15 1.000 kg po 15 2.000 kg po 14 1.000 kg po 15 1.000 kg po 14 1.000 kg po 14

KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg 10.000 KM KM/kg 48.000 KM KM/kg KM/kg KM/kg 26.000 KM KM/kg 30.000 KM KM/kg KM/kg KM/kg 15.000 KM KM/kg 14.000 KM KM/kg

10.000 KM 48.000 KM 26.000 KM 26.000 KM 45.000 KM 15.000 KM 28.000 KM 14.000 KM

Krajnje zalihe vrednuju se po poslednjim cenama nabavki preostalih zaliha. U navedenom primeru krajje zalihe su 1.000 kg, to odgovara visini poslednje nabavke i vrednuje se po 14 KM/kg. Vrednost utroaka evidentirana je kontinuirano ( 10.000 KM i 48.000 KM, 26.000 KM i 30.000 KM te 15.000 KM i 14.000 M ) i iznosi 143.000 KM. Isti rezultat se dobije kada se vrednost svih nabavki u toku perioda, ukljuujui i poetno stanje ( 157.000 KM ) umanji za vrednost krajnjih zaliha ( 14.000 KM ).

4) LIFO - metod Za razliku od prethodne metode, kod LIFO metoda utroci se vrednuju prema raspoloivim poslednjim ulaznim vrednostima za svaki utroak. U navedenom primeru prvi utroak je 5.000 kg vrednuje se: za 2.000 kg po vrednostima druge nabavke ( 13 KM/kg ), a preostalih 3.000 kg po vrednostima sledee raspoloive poslednje nabavke ( prva nabavka po 12 KM/kg ). Na ovaj nain je, nakon prvog utroka na zalihama ostalo 1.000 kg od prve nabavke po 12 KM/kg i poetne zalihe 1.000 kg po 10 KM/kg. Kako je pre narednog utroka usledila nova nabavka ( 3.000 kg po 15 KM/kg ), to se drugi utroak od 4.000 kg vrednuje po raspoloivim poslednjim ulaznim vrednostima ( 3.000 kg po 15 KM/kg to je poslednja nabavka, a preostalih 1.000 kg po raspoloivim poslednjim ulaznim vrednostima preostalim nakon prvog utroka, a to znai po 12 KM/kg to je nakon prvog utroka ostalo od prve nabavke ).

19

Poetne zalihe Prva nabavka Druga nabavka Utroak ( 5.000 kg ) Stanje Trea nabavka Utroak ( 4.000 kg ) Stanje etvrta nabavka Utroak ( 2.000 kg ) Krajnje zalihe

1.000 kg po 10 4.000 kg po 12 2.000 kg po 13 2.000 kg po 13 3.000 kg po 12 1.000 kg po 10 1.000 kg po 12 3.000 kg po 15 3.000 kg po 15 1.000 kg po 12 1.000 kg po 10 2.000 kg po 14 2.000 kg po 14 1.000 kg po 10

KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg KM/kg

10.000 KM 48.000 KM 26.000 KM 26.000 KM 36.000 KM 10.000 KM 12.000 KM 45.000 KM 45.000 KM 12.000 KM 10.000 KM 28.000 KM 28.000 KM 10.000 KM

Krajnje zalihe se vrednuju po prvim cenama nabavki preostalih zaliha. U navedenom primeru krajnje zalihe su 1.000 kg, to odgovara visini poetnog stanja i vrednuju se po 10 KM/kg. Vrednost utroaka evidentirana je kontinuirano ( 26.000 KM i 36.000 KM, 45.000 KM i 12.000 KM te 28.000 KM ) i iznosi 147.000 KM. Isti rezultat se dobije kada se vrednost svih nabavki u toku perioda, ukljuujui i poetno stanje ( 157.000 KM ) umanji za vrednost krajnjih zaliha ( 10.000 KM ).

5. PRIMENA LCM PRAVILA

Zalihe se vrednuju po nabavnoj vrednosti ili po neto prodajnoj vrednosti zavisno od toga koja je nia. Neto prdajna cena je procenjena prodajna cena u toku redovnog poslovanja umanjena za procenjene trokove dovrenja i procenjene trokove prodaje. Vrednovanje zaliha po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni kotanja ili neto ostvarenoj vrednosti u zavisnosti koja je nia, poznato je kao LCM pravilo. Postoje tri osnovne metode vrednovanja zaliha po LCM pravilu: metoda stavka po stavka, metoda osnovnih kategorija i metoda ukupnih zaliha. 1) Metoda stavka po stavka Kod ove metode nabavna i trina vrednost se uporeuju za svaku stavku zaliha pojedinano. Svaka pojedinana stavka se vrednuje po svojoj nioj vrednosti od navedenih. Primer: Preduzee raspolae sa dvije osnovne kategorije zaliha za koje su koliina, nabavna vrednost po jedinici i trina ( neto ostvariva ) vrednost po jedinici iskazana na sledei nain: Pozicija Koliina ( u kg ) Nabavna vrednost po kg Trina vrednost po kg

20

Kategorija 1: Stavka 1.1. Stavka 1.2. Stavka 1.3. Stavka 1.4. Kategorija 2: Stavka 2.1. Stavka 2.2. Stavka 2.3. Stavka 2.4.

350 300 250 300 200 150 350 200

1,48 2,39 1,72 1,95 1,88 3,05 4,05 2,98

1,49 2,40 1,63 1,93 1,85 3,00 4,10 2,99

Za navedeni primer potrebno je izvriti vrednovanje zaliha primenom LCM pravila metodom stavka po stavka i objasniti dobijeni rezultat. Reenje: Pozicija Koliina ( u kg ) Nabavna vrednost po kg Trina vrednost Nia vrednost po kg ( ukupno u KM)

Kategorija 1: Stavka 1.1. 350 1,48 1,49 518,00 Stavka 1.2. 300 2,39 2,40 717,00 Stavka 1.3. 250 1,72 1,63 407,50 Stavka 1.4. 300 1,95 1,93 579,00 UKUPNO: 2.221,50 Kategorija 2: Stavka 2.1. 200 1,88 1,85 370,00 Stavka 2.2. 150 3,05 3,00 450,00 Stavka 2.3. 350 4,05 4,10 1.417,50 Stavka 2.4. 200 2,98 2,99 596,00 UKUPNO: 3.833,50 Ukupna 5.055,50 vrednost zaliha: Koristei podatke za Stavku 1.1. kod koje je nabavna vrednost po jedinici 1,48 KM, a trina vrednost 1,49 KM po jedinici, vrednovanje se vri koristei niu vrednost i datu koliinu ( 1,48 KM/kg * 350 kg ), na koji nain se dobije vrednost zaliha ove pozicije od 518,00 KM. Da je vrednovanje vreno po trinoj vrednosti, zalihe bi za ovu poziciju bile iskazane u iznosu od 521,50 KM. Ovaj postupak se provodi pojedinano za svaku poziciju ( stavku ) zaliha.Ukupna vrednost zaliha dobija se kao zbir utvrenih pojedinanih niih pozicija ( stavki ). 2) Metod osnovnih kategorija Preduzee raspolae sa dvije osnovne kategorije zaliha za koje su koliina, nabavna vrednost po jedinici i trina vrednost po jedinici iskazana na sledei nain: Pozicija Koliina ( u kg ) Nabavna vrednost Trina vrednost po

21

po kg Kategorija 1: Stavka 1.1. Stavka 1.2. Stavka 1.3. Kategorija 2: Stavka 2.1. Stavka 2.2. Stavka 2.3. Stavka 2.4. 200 350 300 400 250 150 300 1,50 2,41 1,90 3,20 1,20 4,30 2,80

kg 1,65 2,30 1,89 3,21 1,30 4,35 2,70

Za navedeni primer potrebno je itvriti vrednovanje zaliha primenom LCM pravila metodom osnovnih kategorija i objasniti dobijeni rezultat. Reenje: Pozicija Koliina (u kg ) Nabavna vrednost po kg NV TV Trina vrednost po kg NV TV Nia vrednost (ukupno u KM)

Kategorija 1: Stavka 1.1. 200 1,50 1,65 300,00 330,00 Stavka 1.2. 350 2,41 2,30 843,50 805,00 Stavka 1.3. 300 1,90 1,89 570,00 567,00 UKUPNO: 1.713,50 1.702,00 1.702,00 Kategorija 2: Stavka 2.1. 400 3,20 3,21 1.280,00 1.284,00 Stavka 2.2. 250 1,20 1,30 300,00 325,00 Stavka 2.3. 150 4,30 4,35 645,00 652,00 Stavka 2.4. 300 2,80 2,70 840,00 810,00 UKUPNO: 3.065,00 3.071,50 3.065,00 Ukupna vred.zaliha: 4.767,00 Kod primene navedenog metoda vrednovanja zaliha za svaku stavku svake kategorije zaliha se utvruje nabavna vrenost ( NV ) i trina, odnosno neto ostvariva vrednost ( TV ). Navedene vrednosti se sumiraju po stavkama na nivou kategorija, na kome se nivou bira nia vrednost na osnovu koje se zalihe vrednuju. 3) Metod ukupnih zaliha Metoda ukupnih zaliha predstavlja uporeivanje ukupne nabavne i ukupne trine vrednosti na nivou ukupnih zaliha, nakon ega se bira nia vrednost za vrednovaje zaliha. Primer: Preduzee raspolae sa dvije osnovne kategorije zaliha za koje su koliina, nabavna vrednost po jedinici i trina vrednost po jedinici iskazani na sledei nain:

22

Pozicija Kategorija 1: Stavka 1.1. Stavka 1.2. Stavka 1.3. Kategorija 2: Stavka 2.1. Stavka 2.2. Stavka 2.3. Stavka 2.4.

Koliina ( u kg ) 200 350 300 400 250 150 300

Nabavna vrednost po kg 1,50 2,41 1,90 3,20 1,20 4,30 2,80

Trina vrednost po kg 1,65 2,30 1,89 3,21 1,30 4,35 2,70

Za navedeni primer potrebno je izvriti vrednovanje zaliha primenom LCM pravila metodom ukupnih zaliha. Reenje: Pozicija Kategorija 1: Stavka 1.1. Stavka 1.2. Stavka 1.3. UKUPNO: Kategorija 2: Stavka 2.1. Stavka 2.2. Stavka 2.3. Stavka 2.4. UKUPNO: UKUPNO: Ukupna vred.zal.: Koliina (u kg ) 200 350 300 400 250 150 300 Nabavna vrednost po kg NV TV 1,50 2,41 1,90 3,20 1,20 4,30 2,80 1,65 2,30 1,89 3,21 1,30 4,35 2,70 Trina vrednost po kg NV TV 300,00 330,00 843,50 805,00 570,00 567,00 1.713,50 1.702,00 1.280,00 1.284,00 300,00 325,00 645,00 652,00 840,00 810,00 3.065,00 3.071,50 4.778,50 4.773,50 4.773,50 Nia vrednost (ukupno u KM)

6. PROCENA VREDNOSTI KRAJNJIH ZALIHA

U svrhu procene vrednosti krajnjih zaliha u praksi najee metode su: 1. Maloprodajna metoda i 2. Matoda bruto mare. 1. Maloprodajna metoda Metoda procenjivanja vrednosti krajnjih zaliha koja se koristi u maloprodajnim preduzeim, jeste metoda po kojoj se maloprodajna vrednost zaliha umanjuje za koeficijent koji se izraunava kao nabavna cena/maloprodajna vrednost. Razlozi njene upotrebe prvenstveno se zasnivaju na zahtevima menadera da se finansijski izvetaji pripremaju u kraim vremenskim periodima ( jednom meseno, na primer). 23

Primer: Izvriti procenu zaliha primenom maloprodajne metode ako su dati sledei pokazatelji ( NV nabavna vrednost, MPV maloprodajna vrednost ): Elementi 1. 2. 3. 4. Poetne zalihe Neto nabavke u periodu Zavisni trokovi nabavke Neto prihodi od prodaje Nabavna vrednost ( KM ) 50.000,00 118.000,00 7.000,00 Maloprodajna vrednost ( KM ) 80.000,00 170.000,00 200.000,00

Reenje: Elementi 1. 2. 3. 4. 5. Poetne zalihe Neto nabavke u periodu Zavisni trokovi nabavke Zalihe raspoloive za prodaju Koeficijent uea NV u MPV( 125.000/250.000*100) 6. Neto prihodi od prodaje 7. Procenjene krajnje zalihe po maloprodajnoj vrednosti (7= 4-6) 8. Procenjene krajnje zalihe po nabavnoj vrednosti (8 = 7*5)

Nabavna vrednost ( KM ) 50.000,00 118.000,00 7.000,00 125.000,00 50%

Maloprodajna vrednost ( KM ) 80.000,00 170.000,00 250.000,00

50.000 25.000,00

Tekoe kod primene navedene metode proizilaze iz moguih estih promena maloprodajnih cena ( po jedinici ) odnosno vrednosti ( ukupno ). 2) Metoda bruto mare Metoda bruto mare koristi se kada se ne vodi evidencija malprodajnih cena poetnih zaliha i nabavki. Ova metoda se smatra prihvatljivom za procenu nabavne vrednosti zaliha u periodinim izvjetajima, ali nije prihvatljiva za vrednovanje zaliha u godinjim finansijskim izvetajima. Postupak metode bruto mare podrazumeva da sse prvenstveno izrauna nabavna vrednost robe rasoloive za prodaju na uobiajen nain. I drugo, neophodno je proceniti trokove prodate robe oduzimajui procejenu bruto maru od prihoda od prodaje. I na kraju, treba oduzeti procenjenu nabavnu vrednost prodate robe od nabavne vrednosti robe raspoloive za prodaju da bise doli d oprocenjene vrednosti krajnjih zaliha.

24

Procenat bruto mare moe se izraunati na osnovu prihooda od prodaje ili na osnovu nabavne vrednosti. Primer: Izvriti procenu zaliha primenom metode bruto mare koristei izraunavanje procenta bruto mare na osnovu prihoda od prodaje ako su dati sledei pokazatelji: 1. 2. 3. 4. Reenje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Poetne zalihe po nabavnoj vrednosti Nabavke u toku perioda Zalihe raspoloive za prodaju ( 3=1+2 ) Prihodi od prodaje ( prodajna vrednost) Odnos nabavne i prodajne vrednosti Procenjena nabavna vrednost prodatih zaliha ( 6= 4*5 ) 7. Procenjena vrednost krajnjih zaliha ( 7= 3-6 ) ( u KM) 80.000,00 620.000,00 700.000,00 800.000,00 70% 560.000,00 140.000,00 Poetne zalihe po nabavnoj vrednosti Nabavke u toku perioda Prihodi od prodaje ( prodajna vrednost ) Odnos nabavne i prodajne vrednosti ( u KM) 80.000,00 620.000,00 800.000,00 70%

7. TROKOVI MATERIJALA
Definisanje: Trokovi su vrednosno izraen utroak faktora procesa rada u vezi stvaranja odraenih uinaka. Vrednovanje: Svaki triak ima svoju koliinsku i cenovnu komponentu. Koliinska komponenta pokazuje koliinu utroenog faktora procesa rada, a cenovna komponenta stvarnu nabavnu cenu utroenog faktora procesa rada. Evidencija: Evidencija trokova u finansijskom knjigovodstvu vri se u glavnoj knjizi i dnevniku glabne knjige. Uglavnom se ne otvaraju posebne analitike evidencije za trokove.

25

Rauni: Za evidentiranje trokova u finansijskom knjigovodstvu predviena je klasa 5 Rashodi i to raunske grupe: 51- Trokovi materijala, 52 - Trokovi zarada, naknada zarada i ostalih linih rashoda, 53 - Trokovi proizvodnih usluga, 54 - Trokovi amortizacije i rezervisanja, 55 - Nematerijalni trokovi. Promene: Promene kod trokova su uglabnom u obliku poveanja njihovog stanja u toku perioda. Retke su promene kod kojih dolazi do smanjenja trokova, i uglavnom se svode na eventualna ispravljanja pogreno izvrenih obrauna. Dokumenta: Brojna su knjigovodstvena dokumenta na osnovu kojih se knjie trokovi, kao to su: 1. Trebovanja, 2. Fakture, 3. Obrauni i tako dalje.

7.1.

Trokovi materijala

Definisanje: Trokovi materijala su vrednosno iskazan svrsishodan utroak materijala. Troenjem materijala, pored nastanka trokova dolazi i do smanjenja stanja na raunima zaliha materijala. Ukoliko je u pitanju troenje materijala za izradu nastaju trokovi materijala za izradu. Troenjem rezervnih delova nastaju trokovi rezervnih delova, i tako dalje. Vrednovanje: S obzirom da se zalihe materijala, uglavnom, nabavljaju po razliitim cenama, postavlja se pitanje po kojoj ceni obraunati izlaz sa zaliha. Vrednovanje izlaza sa zaliha vri se po vie metoda. MRS 2 Zalihe doputa upotrebu tri metode: 1. Specifina identifikacija, 2. Fifo metoda, 3. Prosena ponderisana cena, Evidencije: Evidencija trokova materijala za izradu u finansijskom knjigovodstvu vri se u glavnoj knjizi i u dnevniku glavne knjige. Dakle, uglavnom se ne otvaraju posebne analitike evidencije za trokove materijala za izradu. Rauni: Za evidentiranje trokova u finansijskom knjigovodstvu predviena su etiri rauna u okviru grupe 51 Trokovi materijala: 510 Nabavka materijala, 511 Trokovi materijala za izradu, 512 Trokovi reijskog materijala, 513 Trokovi goriva i energije.

26

Promene: Promene kod trokova su, uglavnom u obliku poveanja. Retke su promene kod kojih dolazi do smanjenja trokova. Radilo bi se uglavnom o ispravci greke ili o vraanju neutroenog materijala iz proizvodnje na zalihe. Dokumenta: Dokument koji najee slui kao osnov za knjienje trokova materijala je trebovanje. U sluaju vraanja materijala na zalihe dokument je povratnica materijala.

7.2.

Ostali materijalni trokovi

Definisanje: Pored trokova materijala, rezervnih delova i sitnog inventara u materijalne trokove spadaju i trokovi energije i trokovi usluga sa karakterom materijalnih trokova ( transportne usluge, usluge na izradi proizvoda, usluge odravanja, trokovi sajmova, zakupnina, propaganda i reklame i drugo ). Vrednovanje: S obzirom da se radi o razliitim vrstama trokova razliite su im i koliinske komponente: kwh, kg, litar, norma, as i tako dalje. Izraunavanje visine ove vrste trokova, uglavnom, ne zahteva posebne obraune. Evidencije: Kao i kod ostalih vrsta trokova evidentiranje ove vrste trokova se vri u glavnoj knjizi finansijskog knjigovodstva i dnevniku glavne knjige. Ne otvara se posebna analitika evidencija. Rauni: Za trokove energije predvien je u kontnom okviru raun 513 Trokovi goriva i energije, a za ostale vrste materijalnih trokova predviena je grupa 53 Trokovi proizvodnih usluga. Svrstavanje ovih vrsta trokova vri se na isti nain, kao i na primer rauna 511 Trokovi materijala za izradu. Promene: Promene kod trokova su uglavnom u obliku poveanja. Retke su promene kod kojih dolazi do smanjenja troova. Radilo bi se uglavnom o ispravci greke. Dokumenta: Dokumenta vezana za ove trokove bi bila ulazne fakture, trebovanja, razni obrauni i drugo.

8. EVIDENCIJA 8.1. Evidencija proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda

Definisanje: Proizvodnja, poluproizvodi, nedovrene usluge i gotovi proizvodi svrstavaju se u tekuu imovinu preduzea. Radi se o obrtnim sredstvima koja nastaju kao rezultat rada preduzea ili pojedinih njegovih organizacionih delova. Proizvodnju ine ona sredstva na kojim se neposredno jo uvek odvija proces obrade. Poluproizvode ine ona proizvodnja koja je privremeno prekinuta i koja je privremeno smetena u magacine poluproizvoda, a iji je nastavak proizvodnje u preduzeu izvestn. Gotove proizvode ine ona sredstva na kojim je zavren proces proizvodnje.

27

Vrednovanje: Zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, sem ako nije u pitanju poljoprivredna proizvodnja ili graevinarstvo, mainogradnja ili brodogradnja vrednuje se po ceni kotanja ili po neto prodajnoj ceni ako je ona nia. Evidencije: Nain evidentiranja proizvodnje, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda zavisi od primenjenog kontnog okvira. 1. Od kontnog okvira zasnovanog na funkcionalnom principu evidencija ovih sredstava se vodi u glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva. 2. Kod kontnog okvira zasnovanog na bilansnom primcipu evidencija ovih sredstava se vodi u: 1/ finansijskom knjigovodstvu: u glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige i u 2/ klasi 9 Obraun trokova i uinaka. Rauni: Za evidentiranje proizvodnje, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda u finansijskom knjigovodstvu predviene su dve grupe rauna: 11 Zalihe nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i nedovrenih usluga, 12 Zalihe gotovih proizvoda, u okviru koje su predvieni rauni: 110 Nedovrena proizvodnja, 110 Poluproizvodi i 112 Nedovrene usluge Odnosno: 120 Gotovi proizvodi. Promene: Promene na proizvodnji, nedovrenoj proizvodnji i gotovih proizvoda su u okviru poveanja i smanjenja. Dokumenta: Za knjienje promena u vezi proizvodnje, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda koriste se sledea dokumenta i obraui: 1. Obrauni proizvodnje rani nalozi, 2. Izvetaji o zavretku proizvodnje i predaji gotove proizvodnje na zalihe, 3. Otpremnice gotovih proizvoda, 4. Fakture i drugo.

8.2.

Evidencija robe

Definisanje: Roba spada u kategoriju tekuih sredstava preduzea u obliku stvari, koju ono nabavlja radi dalje prodaje, to jest trgovine. Trgovina se obavlja kao trgovina na veliko i trgovina na malo. Vrednovanje: Vrednosti robe koje se mogu pojaviti u okviru raunovodstvenog obuhvatanja transakcija sa robom su: 1. Troak nabavke nabavna vrednost, 2. Prodajna vrednost i 3. Neto prodajna vrednost.

28

4. Prodajna vrednost se sastoji iz: - Nabavne vrednosti troka nabavke, - Razlike u ceni i - PDV. Evidencija: Evidencija robe se vri u glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva i analitikoj evidenciji robe. Rauni: Za praenje vrednosnog stanja i promena na trgovinskoj robi predviena je grupa 13 Zalihe robe. Koriste se rauni: 130 Obraun nabavke robe, 131 Roba u skladitu, 132 Roba u stovaritu, 133 Roba u maloprodajnim objektima, 134 Roba u tranzitu, 135 Roba na putu, 136 Roba na obradi i doradi, 139 Ispravka vrednosti robe. Promene: Promene kod trgovake robe mogu biti vrednosne i koliinske i to u obliku poveanja i smanjenja. Dokumenta: Najea dokumenta koja se kreiraju i koja se koriste za evidentiranje promena zaliha robe su: 1. Prijemnica i kalkulacija prodajne cene, 2. Faktura dobavljaa, 3. Otpremnjica i faktura za kupca, 4. Nivelacija prodajnih cena robe, 5. Obrauni razlike u ceni i poreza sadranog u prodatoj robi, 6. Priznanice i nalozi za naplatu za uplatu pazara, 7. Popisne liste i zapisnici o manjkovima i vikovima, 8. Knjige prometa robe na veliko i malo i slino.

ZAKLJUAK
Meunarodni raunovodstveni standard 2 Zalihe zauzima bitno mesto u raunovodstvu. Zalihe su sredstva u obliku materijala ili delova zaliha koja se nabavljaju radi troenja u procesu proizvodnje ili pri pruanju usluga zalihe materijala, rezervnih delova, ambalae, auto guma, sitnog inventara. Materijal je tekue ( obrtno ) sredstvo preduzea u obliku stvari. Prema ulozi koju ima u procesu poslovanja materijal se moe podeliti na: osnovni, pomoni i ostali materijal. Vrednovanje: Poetno vrednovanje materijala vri se

29

po troku kupovine ( nabavnoj vrednosti ) ili izrade ( ceni kotanja ). Ti trokovi obuhvataju sve trokove nabavke, trokove konverzije i druge ( ostale ) trokove koji su nastavli u vezi sa dovoenjem zaliha na sadanju lokaciju i u sadanje stanje. Evidencije: Evidencija vrednosnog stanja i vrednosnih promena stanja materijala ( misli se i na gorivo i mazivo, rezervne delove, sitan inventar i auto gume ) vri se u: 1. U glavnoj knjizi evidencija se vri po vrstama sredstava i njihovim nabavnim vrednostima, na za to propisanim raunima. Svrha ovog evidentiranja je obezbeenje podataka za sastavljanje bilansa stanja i kontrolu stanja analitike evifencije. 2. U analitikim evidencijama tih sredstava evidencija se vri po pojedinanim sredstvima i to po koliini i vrednosti. Za svako sredstvo otvara se poseban raun ( kartica ) na kome se evidentiraju, uglavnom sledei podaci: naziv sredstva, koliina, cena, vrednost, datum promene stanja i drugo. Obino se vode: analitika materijala, analitika rezervnih delova, analitika sitnog inventara na zalihi i tako dalje. Rauni: u kontnom okviru, u okviru klase 2: Zalihe i stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji za evidenciju ovih sredstava predvieno je vie grupa rauna. Promene: promene na raunima materijala, rezervnih delova, sitnog inventara, auto guma i povratne ambalae mogu biti u obliku poveanja i smanjenja. Dokumentacija: u postupku nabavke, ali i u postupku koritenja pojedinih kategorija ove imovine znaajna je dokumentaciona osnova kojoj se u preduzeu mora posvetiti znaajna panja. Zato to su promene na ovim pozicijama u toku perioda veoma este, a pozicije brojne.

LITERATURA
1. Sidnez Y. Gray, Belverd E. Needles, Jr. Finansijsko raunovodstvo Opti pristup SRR RS, 2001., 2. Radovi Petrovi: Raunovodstvo, 3. Radovi Lali: Finansijsko raunovodstvo kroz primere.

30

31