RECIKLIRANI MATERIJAL

PLUTA

Jedan od nesumnjivo najekolokijih materijala, u celosti obnovljiv i biorazgradiv, sa izuzetnim svojstvima jeste pluta. Pluta se dobija iz kore hrasta plutnjaka (L. Quercus Suber), iji je areal rasprostiranja uglavnom zapadni Mediteran: prvenstveno Portugal, a zatim i Italija, panija, Tunis, Alir i Maroko. Umesto da se drvo posee da bi se dobila sirovina za dalju preradu, kao to se radi sa ostalim drvnim vrstama, kora se svakih 9 do 12 godina obrezuje a drvo se ostavi da se regenerie. Kao sirovi materijal, pluta se uglavnom sastoji od mikroskopski malih vazdunih depova (procenjuje se da pluta ima oko 40 miliona elija po kubnom centimentru) to je ini izuzetnim toplotnim i zvunim izolatorom. Zbog meusobne povezanosti ovih vazdunih depova, pluta se smatra i nepromoivom, ali istovremeno i prozranom. Budui da se vazduh moe kompresovati pod pritiskom, pa onda ponovo rairiti, jedno od kljunih svojstava plute je i elastinost, ali i plovnost i protivkliznost. Pluta zbog svojih osobina ima veoma iroku primenu u razliitim oblastima ljudskog delovanja: koristi se za izradu delova pontona, amaca, bova i drugih proizvoda za koje je bitna plovnost. Nepromoivost i prozranost je ine idealnom za izradu zapuaa za vinske boce. Kao izolacija je se nekada koristila za umetanje u zidove friidera i zamrzivaa. Danas se upotrebljava kao materijal za termiku, zvunu i vibracionu izolaciju u graevinarstvu.

Ipak, zbog svojih svojstava pluta se u enterijeru navie koristi za oblaganje zidova i podova. Na zid se uglavnom lepe ploe, dok se pluta na podu moe javiti u nekoliko oblika. Pisani podaci o upotrebi plute za podove seu u 18. vek, a masovnija upotreba se belei etrdesetih i pedesetih godina 20. veka, mahom u kuhinjama, da bi pravu ekspanziju doivela devedesetih godina kada zahtevi za zatitu ivotne sredine postaju sve glasniji a kupci ekoloki svesniji. U meuvremenu je i tehnologija obrade i izrade napredovala, pa se umesto prvobitne vrlo homogene smese od mlevene plute i dodatih granula (ponekad i gumenih) pomeanih sa razliitim vezivima i sabijenim u blokove koji su se sekli u eljene oblike, ne naroito privlanog dizajna, sada mogu dobiti i vrlo fini furniri plute, moderno dizajnirani, esto sa dodatom bojom u procesu proizvodnje.

izolacija od plute: Sirovina su ivice hrasta od kog se dobiva pluta i delimino reciklirana pluta. Melje se do oblika granulata i zatim uz pomo vrue pare pod pritiskom presuje do plutene pleve. Kod peene plute se granulat presuje tokom ekspandiranja u blokove koji kasnije mogu da se seku u ploe. Smola plute slui kao vezivno sredstvo, a nije potrebno dodavati sredstva protiv zapaljivosti. Dodaci u obliku bitumena koriste se za impregnaciju. Izolacija plutom moe da se oblikuje pomou testere ili noa, a precizno seenje po meri oteano je zbog elasticiteta ovog materijala. Pluta je vrlo lagana, difuzijski otvorena i moe da se ugrauje na mnoga mesta. Osim toga je dugovena i rezistentna na kiseline i truljenje. Nova obraena pluta moe da se preradi u ploe, a moe i da se kompostira. Impregnisanu plutu je zbog udela bitumena nemogue kompostirati, ali moe da se iznova obrauje.