PRIRODNO - MATEMATIKI FAKULTET ODSJEK: TEHNIKO VASPITANJE I INFORMATIKA KOLSKA GODINA: 2012/2013

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: PEDAGOGIJA 2

TEMA: PROBLEM NASILNOG PONAANJA U KOLI

STUDENT: Milan Danojevi (41/11) Nemanja Spasojevi (27/11) PROFESOR: dr Lejla Vasi doc.

BANJA LUKA, MART 2013

Problem nasilnog ponaanja u koli

Sadraj:
Uvod: ................................................................................................................................................... 3 Oblici nasilja: ....................................................................................................................................... 3 Verbalno nasilje ............................................................................................................................... 4 Fiziko nasilje ................................................................................................................................... 4 Emocionalno nasilje ........................................................................................................................ 4 Seksualno nasilje ................................................................................................................................. 5 Kulturno i ekonomsko nasilje .............................................................................................................. 5 Uenik kao nasilnik i rtva nasilja ........................................................................................................ 5 Prepoznavanje, prevencija i suzbijanje nasilja u koli ......................................................................... 7 Zakljuak .............................................................................................................................................. 8 Literatura ............................................................................................................................................. 9

Problem nasilnog ponaanja u koli

Uvod:
Svaki ovjek bar jednom u djetinjstvu iskusi neki od vidova nasilja, bilo da je u ulozi vrioca nasilja, onaj koji trpi ili jednostvano svjedok nasilja nad nekim drugim. U ovom seminarskom radu emo se upoznati sa problemom nasilnog ponaanja u koli. Nasilno ili prestupniko ponaanje djece u novije vrijeme, dobilo je zabrinjavajue razmjere u cijelom svijetu, kako po svom obimu tako i po oblicima ispoljavanja. Ova pojava se uvrstila meu najtee socijalne probleme najveeg broja zemalja savremenog svijeta, i u naoj zemlji stanje je alarmantno , naroito poslije rata (1992 - 1995). Vjerovatno mnogi od nas svakodnevno uju izraz nasilje, a isto tako se i zapitaju TA JE TO USTVARI NASILJE?1 Dakle, nasilje predstavlja svaki oblik ponaanja koji za cilj ima namjerno povrijeivanje ili nanoenje bola, bilo psihikog ili fizikog. Takoe, jako je vano prouavanje faktora koji u naem drutvu najee doprinose pojavi nasilnog ponaanja djece. Prouavanje ovih faktora e omoguiti da se na irem planu preduzmu odreene mjere u cilju svestranijeg sagledavanja ovih bolnih drutvenih fenomena sa svim njihovim specifinostima. Takoe, veoma je vano da se dobro upoznamo sa osobinama linosti prestupnika (devijanata). U ovom seminarskom radu emo se takoe upoznati sa oblicima nasilnog ponaanja kao i sa mjerama sankcionisanja kod djece koja su ispoljila nasilno ponaanje.2 Nasilje, naalost postaje simbol i sastavni dio ivotnog stila pa ak i filozofija nemalog broja ljudi. Obaveza i odgovornost druta, u najirem znaenju tog pojma jeste da osigura bezbjedno okruenje u koli, u kojem e vladati nenasilna komunikacija, pedagoka atmosfera razumijevanja i tolerancije. Prioritetan je zadatak drutva da formira svijest graana o nasilju kao veoma negativnoj pojavi za razvoj mladih, kole i drutva u cjelini.

Oblici nasilja:
Pod nasiljem i tetom koja se prouzrokuje nasiljem, najee se pomilja na fiziko nasilje, ali ono prestavlja samo jedan od oblika ispoljavanja nasilnog ponaanja. Primarni kriterijum za klasifikovanje nasilja podrazumijeva nain na koji se nasilni postupak izvodi, tj. nain nanoenja tete. Neki od oblika nasilja su:

1. Verbalno nasilje, 2. Fiziko nasilje,

1 2

Nasilje u kolama, Dragan Popadid Vrnjako nasilje, Suzid, Brankovid, Ilid, Jorgid, Mikanovid, Jevtid

Problem nasilnog ponaanja u koli

3. Emocionalno nasilje, 4. Seksualno nasilje. 5. Kulturno nasilje,
Verbalno nasilje
3

Verbalno nasilje se sprovodi sredstvom koje se naziva uvrijedljiva ili gruba rije. Ova vrsta nasilja je najvie zastupljena u koli pa ak i kod djece najmlaeg kolskog uzrasta. Verbalno nasilje se najee provodi radi omalovaavanja fizikog izgleda ili drugih fizikih karakteristika. Uvrijedljive rijei se koriste da bi se drugi uenici nazivali pogrdnim imenima, vrijeali, ismijavali, omalovaavali, da bi se irile glasine o njima, da bi im se izgovarale uvrede i verbalne prijetnje. Naravno postoji vie oblika verbalnog nasilja a neki od tih oblika su: Vrijeanje i poniavanje drugih uenika rijeima koje oznaavaju ivotinje, ali kojima se eli rtvi pripisati neka osobina ivotinje (majmune, stoko, konje, itd.), korirenjem rijei kojima se iskazuju razliiti vulgarizmi da bi se nanijele to vee uvrede rtvi ( gade, smrade, huljo ), verbalnim poniavanjem kojim se iskazuju polna obiljeja ( balavice, udavao ), verbalno iskazivanje nevaspitanosti rtve ( primitive, parazitu, ljenino ), vrijeanjem kojim se istiu fiziki nedostaci ( glavonjo, nosonjo, oronjo).

Svaki od ovih oblika nasilja izaziva brojne psihike i socijalne posljedice.

Fiziko nasilje

Fiziki oblik nasilja karakteristian je po upotrebi fizike sile, da bi se drugoj osobi nanijela bol ili povreda. Nasilnik sebi pripisuje pravo jaeg, iz kojeg, prema njegovom shvatanju i ponaanju proizlaze sva ostala prava. 4Fiziko nasilje, po pravilu, unaprijed je planirano i provodi se fizikim napadom na rtvu, esto u veoma specifinim lokacijama ( iza kolskih zgrada, na udaljenim mjestima, igralistima, tamnim hodnicima, sanitarnim vorovima , na putu od kue do kole ). Postoji vie oblika fizikog nasilja, u koli se najee ispoljavaju: guranje, udaranje, utiranje, uvrtanje dijelova tijela, tipanje, upanje i drugo.
Emocionalno nasilje

Emocionalno nasilje prestavlja odnos kojim se zapostavlja, ugroava, podcjenjuje, vrijea ili verbalno napada linost uenika i ispoljavaju negativna osjeanja prema njemu. Psiholoko pedagoke implikacije nasilja su brojne, esto nevidljive, pa se nerijetko i ne povezuju sa
3 4

Vrnjako nasilje, Suzid, Brankovid, Ilid, Jorgid, Mikanovid, Jevtid Vrnjako nasilje, Suzid, Brankovid, Ilid, Jorgid, Mikanovid, Jevtid

Problem nasilnog ponaanja u koli

nasiljem. Kao veoma teke posljedice istiu se: poremeaji govora, kanjenje u fizikom i psihikom razvoju, javljanje zavisnosti, sisanje prstiju, destruktivno ponaanje pa i agresija.

Seksualno nasilje
Seksualni oblik nasilja se javlja u razliitim oblicima i skoro na svim uzrasnim nivoima u koli. Ovaj oblik nasilja je specifian po tome to se o njemu najmanje eli govoriti, tj. ovo nasilje se najee prikriva i od strane rtve. 5U strunim tekstovima, upitnicima i analizama seksualna agresija se izdvaja kao poseban oblik agresije. To, meutim, nije novi oblik agresije u odnosu na fiziku i verbalnu, ili direktnu i indirektnu. Pod njom se misli na ugroavanje seksualnog identiteta rtve omalovaavanjem ili primoravanjem na neki vid seksualne komunikacije. Seksualno nasilje moe se ostvarivati razliitim nainima (verbalno, fiziki, gestovima, elektronskim sredstvima itd.), i moe se smatrati manje ili vie ozbiljnim, tako da se nazivi mogu kretati od seksualnog uznemiravanja za blae oblike, do seksualnog zlostavljanja za tee oblike nasilja. Neki od naina ostvarivanja seksualnog nasilja su: pokazivanje porno asopisa, prianje prostih viceva sa seksualnim temama, dodirivanje intimnih dijelova tijela, pokuaj silovanja, itd.

Kulturno i ekonomsko nasilje

Kulturni oblik nasilja se takoe prisutan u kolama, ispoljava se kroz razliite oblike negiranja, , radi omalovaavanja drugih uenika na nacionalnoj, religijskoj i kulturnoj osnovi. Ekonomsko nasilje u posljednje vrijeme postaje sve prisutniji oblik nasilja u koli. Ispoljava se kroz razliite oblike oduzimanja ili iznuivanja novca, novca namijenjenog za uinu, unitavanjem kolskog pribora, kraom, itd.

Uenik kao nasilnik i rtva nasilja

Istraivanja koja su provedena poslednjih godina pokazuju da se u kolama sa tradicionalnom organizacijom vaspitno obrazovnog rada poveava broj uenika koji ispoljavaju razliite oblike nasilnog posaanja. I pored toga kola, porodica i drutvena zajednica tom fenomenu ne posveuju dovoljno panje. Veoma teko je definisati uenika kao nasilnika koji ispoljava nasilno ponaanje prema drugim uenicima. Prema miljenju Olveusa tipian nasilnik ima nekoliko karakteristinih obiljeja a to su:
5

Nasilje u kolama, Dragan Popadid

Problem nasilnog ponaanja u koli

1. Agresivnost prema vrnjacima i prema odraslima, 2. izgraeni pozitivni stavovi prema nasilju, 3. nema izgraena saosjeanja prema rtvama, 4. ima izraenu potrebu za prevlau, 5. kontinuirano izraava potrebu za moi i vlau nad drugim uenicima, 6. ispostavlja potrebu za suprostavljanje drugim uenicima, profesorima, roditeljima. Jedan od sloenih teorijskih, ali i praktinih problema nalazi se u izgraivanju tipologije nasilnika. Analizom obiljeja razliitih oblika nasilja mogue je razlikovati etiri tipa uenika nasilnika. Uenik koji ispoljava formalne oblike nasilja ( obuhvata sve oblike nasilja kojima se rtvi kroz direktan napad trajnije nanosi teta), uenik koji ispoljava neformalne oblike nasilja ( neformalnim nasiljem se oznaavaju oni oblici nasilja u okviru kojih se ispoljava nasilje, a nasilnik i rtva nisu u direktnim, ve u skrivenim odnosima ), uenik pasivni nasilnik ( posmatraju nasilnika, ne uestvuju direktno u nasilju ali nita ne preduzimaju na spreavanju ili otkrivanju nasilnikog ponaanja ), uenik pratilac nasilnika ( skloni su stati na stranu nasilnika, a rijetko kada pomau rtvi ). U koli pored nasilnika, postoje i rtve nasilja. rtve nasilja su uenici koji su opetovano i trajno izloeni negativnim postupcima od strane jednog ili vie uenika. Pored rtava, u koli postoje i potencijalne rtve i te potencijalne rtve je veoma lako identifikovati. Prepoznaju se po tome to ne uzvraaju kada su izloene formalnim ili neformalnim oblicima nasilja, ispoljavaju uplaenost, veoma esto na nasilje reaguju plaem. U koli su najbrojnije pasivne rtve formalnog i neformalnog nasilja. Takve osobe moemo veoma lako prepoznati po tome to se povlae u sebe, ispoljavaju strah, nesigurnost, oprezne su i tihe, usamljene, imaju mali broj prijatelja, itd. Ove rtve takoe na nasilje pasivno reaguju odstupanjem, plaem, povlaenjem, izostajanjem sa nastava ili naputanjem kole. U koli postoje i provokativne rtve, ovakve rtve ispoljavaju agresivne, ali i uplaene oblike ponaanja, kako u nastavi tako i u vannastavnim aktivnostima. Prepoznatljivi su po hiperaktivnosti, impulsivnosti, razdraljivosti, lako se uzbuuju, uestvuju u obraunu sa nasilnikom, ali, po pravilu, po pravilu, postaju rtve nasilja.

Problem nasilnog ponaanja u koli

Prepoznavanje, prevencija i suzbijanje nasilja u koli
Prepoznavanje, prevencija i suzbijanje nasilja u koli predstavlja jednu od novih , ali i vanih funkcija savremene kole. kole tu funkciju jo uvijek nedovoljno ostvaruju ali i kada se angauju na njenom ostvarivanju, one to preteno ine na otkrivanju nasilnika i suzbijanju ve uinjenih nasilnih djela. Preventivnu funkciju kola treba ostvarivati bez obzira na stepen i vrstu nasilnikog ponaanja, jer ne postoji kola u kojoj nema formalnog ili neformalnog nasilja. U ostvarivanju preventivne funkcije, kola treba razlikovati tri vrste prevencija: primarnu, sekundarnu i tercijalnu prevenciju. Primarna prevencija se provodi tokom redovne nastave i tokom vannastavnog rada. Sutina takve prevencije od upoznavanja uenika sa pojedinim oblicima nasilja, potencijalnim nasilnicima, te pravima i obavezama svih uenika na zatiti od nasilnika. Za preventivni rad u koli treba angaovati strune saradnike ( psihologe, pedagoge, socijalne radnike ), na asovima odjeljenske zajednice, itd. Sekundarna prevencija se usmjerava na tzv. rizine uenike, koji mogu biti potencijalni nasilnici ali i potencijalne rtve nasilja. Individualni vaspitni rad sa takvim uenicima ini sutinu sekundarne prevencije. Tercijalna prevencija je prevencija koja se sprovodi u sluajevima ispoljenog nasilja ili u sluajevima njegovog ponavljanja. rtve nasilja moemo prepoznati u nastavi ali i u svim drugim vannastavnim aktivnostima. Te znake moemo razvrstati u vie grupa: nastava i kolski uspjeh, socijalni, emocionalni i fiziki znaci. Fiziki znaci, po kojima prepoznajemo rtvu nasilja su vidljiviji od drugih, rtve prepoznajemo po fizikim oteenjima ( modrice, ogrebotine), po mucanju, estim glavoboljama, itd. Dobro pedagoki osposobljeni nastavnici e u nastavnom procesu prepoznati uenike rtve nasilja kroz nekoliko uoljivih promjena: gubitak interesovanja za nastavne obaveze, smetnje u uenju, smanjivanje kolskog uspjeha, loa koncentracija, izostajanje sa nastave, itd. U socijalnom kontekstu uenici-rtve nasilja postaju usamljeni, povueni i rado se izoluju od sredine. Emocionalni pokazatelji su : nervoza, nespokoj, uznemireni su, stah, nesigurnost, zabrinutost, neraspoloenost, itd. Uenici- rtve mogu se identifikovati i po promjenama u ponaanju kod kue. Takva djeca poinju da izbjegavaju odlazak u kolu, gube apetit, grickaju nokte, slabo spavaju, imaju none more, itd. Sa pedagokog aspekta, bitno je uspostaviti viesmjerne interpersonalne komunikacije izmeu nasilnika, pasivnih posmatraa i rtava nasilja.

Problem nasilnog ponaanja u koli

Zakljuak
Evidentno je da nasilje u kolama predstavlja jedan veliki problem i da je ve duboko ukorijenjeno, bilo da se radi o formalnim ili neformalnim oblicima nasilja. Jedan od osnovnih zadataka savremene kole, sastoji se u prevenciji kolskog nasilja. U zavisnosti od oblika nasilja koji se ispoljava, nasilje moe da ostavi velike posljedice u ivotu pojedinca, nekada i trajne. Od velike vanosti je pravovremeno otkrivanje simptoma koji upuuju na javljanje nasilja u koli. Naravno da bi se ovi simptomi na vrijeme prepoznali potrebno je da kola ima dobro pedagoki osposobljene nastavnike. Saradnja nastavnika sa roditeljima na identifikaciji rtava nasilnog ponaanja u koli presudna je i za suzbijanje nasilja u koli. Ukljuivanje roditelja i lokalne drutvene zajednice neophodno je kako bi se razvijali partnerski odnosi na rajeavanju zajednikog problema problema nasilja nad djecom.

Problem nasilnog ponaanja u koli

Literatura
Vrnjako nasilje ( Prirunik za kole) , Suzi, Brankovi, Ili, Jorgi, Mikanovi, Jevti, Banja Luka, 2010. Nasilje u kolama ( UNICEF) , Dragan Popadi kola bez nasilja, http://www.unicef.rs/skola-bez-nasilja.html