Sadraj Uvod 11 1. Magina posuda 19 Pre-hrianski izvori, mitologije sveta, amanizam. Mabinogijan, keltski kotao izobilja. 2.

Hristov pehar 35 Hrianski Gral. Britanski korpus. Defri od Monmauta. Vejs. Kretijen de Troa. Vitetvo. Uglaena ljubav. Trubaduri. Rober de Boron. Ciklus Vulgate. Perseval. Malori. 3. Glastonberi i Gral 53 Glastonberi. Josif iz Arimateje. Pehar. Bunar. Podzemni svet. 4. Artur i Sveti Gral 71 Kralj Artur. Merlin i Gral. Potraga za Gralom. Ma u kamenu. Ekskalibur. Kamelot. Ostrvo Avalon. 5. Gralske misterije 89 Templari. Katari. Kapela Roslin. Ren l ato. Torinski pokrov 6. Oivljavanje Grala 107 Gral u 18. i 19. veku. Viljem Blejk. Tenison. Vagner. Prerafaeliti. Obri Berdsli. 7. Savremena opsesija 123 Gral u 20. veku. T.S. Eliot. Jung. Tolkin. T.H.Vajt. Dozef Kembel. Hitler i nacisti. 8. Film i Gral 141 Prikazi na filmskom platnu. Dord Lukas. Stiven Spilberg. Don Borman. Monti Pajton. Gospodar prstenova. Bibliografija 161 Veb sajtovi 164 9.Film i gral 135 Prikazivanje u filmovima. Dord Lukas. Stiven Spilberg. Don Borman. Monti Pajton. Gospodar Prstenova. Bibiliografija Vebsajtovi 159

Uvod Uprkos svim njegovim slikovitim osobinama, u pogledu svetog Grala uvek ostaje neto sutinski neuhvatljivo. Kada joj se priblie tragalac, vizionar ili naprosto radoznalac, ova zagonetka obavijena tajnom izgleda kao da povremeno izmie van domaaja razumevanja. Iako na prvi pogled prepoznatljiva, kao to su to i likovi kralja Artura, Merlina i vitezova okruglog stola, sa kojima se, uostalom, i poistoveuje, ona smesta osujeuje oekivanja i tenje ka podrobnijoj analizi. Koreni predanja o Gralu mogu se nai u davnoj prolosti Zapada, ali se isto tako moe videti da ono sadri elemente istone mistike. Sa svoje strane, Gral je bio predmet potovanja, posveenosti, udnje, kao i mono orue politike i verske propagande. Moe se primetiti da on ima osobine ogledala, poto odraava narode i sisteme verovanja koji su ga ugradili u svoj pogled na svet. Sloenost njegovog porekla ravna je njegovoj trajnoj privlanosti, kao metafore za traganje, krajnje dostignue, a ponekad i bolni, konani neuspeh. Razmrsiti zapetljanu istoriju njegovog razvoja znai ispriati dejstvenu priu o snovima i ambicijama oveanstva, njegovim trijumfima, opsesijama i najmranijoj okrutnosti. Ali, Gral ne pripada samo prolosti kao suvini relikt iz starine: predanje o njemu je ivo i nastavlja da se razvija i u savremenom svetu. Kroz francuskog pesnika Kretijena de Troa iz ampanje kristalizovala se pria o Gralu kakvu danas poznajemo. U svom radu izmeu 1170. i 1190. on je napisao niz romansi koje se snano oslanjaju na britanske prie o Arturu. Ogromna popularnost kralja Artura u srednjem veku potekla je od injenice da je jedna takva linost, kakav je bio Riard Lavljeg Srca, nazvala svoj ma imenom Ekskalibur. Da li se to moe protumaiti kao neto to bismo danas nazvali pokuajem stvaranja konotacija ili je odraavalo vrstu veru u vrednosti za koje izgleda da ih je otelovljavao Artur, teko je rei. U svakom sluaju, to jasno ukazuje da su postojale mone prie i mitovi koji su bili poznati u svim drutvenim slojevima. De Troa je uveo simbol Grala u svoju konanu verziju prie Conte del Graal ili Pria o Gralu. On na dvor kralja Artura uvodi ideju o fizikoj i duhovnoj potrazi. Jedan velki mladi po imenu Perseval preduzima niz avantura u svom nastojanju da postane vitez na Arturovom dvoru, a u jednoj od njih se susree sa tajanstvenim Kraljem Ribara i na njegovom dvoru vidi Gral. Kralj Ribara je bio ranjen ili osakaen i on Persevalu poklanja ma. U tom trenutku procesija Grala ulazi u zamak. Tu procesiju ine mladii koji nose koplje koje krvari, mlada ena koja nosi blistavi Gral nainjen od dragocenog materijala i devica sa izrezbarenom inijom. Gral ima mo da, postavljanjem ritualnog pitanja, izlei kralja i oivi njegovo kraljevstvo, pustu zemlju na koju je njegova rana direktno uticala. Perseval ne uspeva da postavi pitanje, pa nakon to je kasnije uvideo svoj neuspeh, on ostatak svog ivota posveuje potrazi za Gralom. To je takoe

pokrenulo i druge vitezove da se daju u potragu. Po tome, Gral nije specifino hrianski predmet i Kretijen je priu ostavio nedovrenu za ivota. Mogu se nai mnoge paralele izmeu te prie i keltskih pria o Arturu. I hrianska i prehrianska verzija poseduje snoliki kvalitet i kao da deluje na nivou iste simbolike. U tom smislu one predstavljaju ifrovano, evoluirajue misteriozno predanje. Sveti Gral postaje izriito hrianski simbol u Josifu iz Arimateje Robera de Borona, koji se pojavio oko 1190. Tu je on posebno opisan kao pehar sa Poslednje veere i kao posuda u koju je Josif iz Arimateje uhvatio Hristovu krv. Ali, u tome se de Boron nadograuje na jednu ve postojeu pripovedaku tradiciju, koja datira iz prehrianskih keltskih kultura, ili jo ranije. Knjievnost, poznata pod nazivom britanski korpus, kombinuje keltsku mitologiju i prie o Arturu sa Gralom, pratei razvoj hrianstva u Britaniji i Evropi. Pria se da je Josif iz Arimateje doneo Gral u Glastonberi i da je osnovao prvu hriansku crkvu u Britaniji. Gral je postao simbol keltskog hrianstva, spajajui paganska verovanja sa tom novom verom donetom sa Srednjeg Istoka. U keltskoj mitologiji, Gral ima pandane u drugim maginim posudama, kao to je magini kotao, koji se vie puta pojavljuje u priama kao to je npr. Trofeji iz Anvna, koje se nalaze u Mabinogijanu. Znaajno je to to on moe da vrati mrtve u ivot i obezbedi beskonanu koliinu hrane, to lii na mnoge osobine za koje je kasnije reeno da ih ima Gral. Svete posude, kao to je grki Dionisov pehar, koji daje inspiraciju, i kotao Dagde, drevnog irskog boga koji je posedovao kotao izobilja, mogu se nai u mnogim religijama i kulturama. Kotao izobilja se moe smatrati sredinjim motivom amanistikih kultura i ritualnih ceremonija karakteristinih za njih. Ilustrativni reljefi na kotlu iz Gunderstrupa (Danska) koji potiu iz 1. ili 2. veka pre Hrista izgleda da prikazuju boga sa rogovima okruenog ivotinjama, pa je ukazano da bi to moglo da predstavlja lik amana koji komunicira sa duhovima sveta prirode. Mnoge amanske kulture su nastojale da steknu natprirodne vetine i sposobnosti pomou halucinogenih preparata, a uloga kotla u tom procesu je ujedno i praktina i simbolina. Kotao iz Gunderstrupa takoe prikazuje i slike mrtvih ratnika koji moda ekaju da ih vrati u ivot rogati bog Cernunos. Oni se mogu ponovo roditi ako se najpre potopi u magini kotao poev od glave. Tokom srednjeg veka, Gral je postao blisko povezan sa katarima i templarima. Obe te grupe su bile hrianske po poreklu, ali su razvile disidentske sisteme verovanja koji su se oslanjali na jeretike izvore, kakvi su bili uenja gnostika, oslanjajui se takoe na istonjaku mistiku. Mnoge prie povezuju katare sa Gralom, dok se na templare gledalo kao na njegove uvare. Obe te grupe je na uasan nain progonila ortodoksna crkva, iz ega su nastale mnoge teorije o njihovom odnosu prema Gralu. Na razne naine je dokazivano da je Gral, zapravo, sanduk koji sadri torinski pokrov, koji su templari uvali u odreenom periodu, i da sveti Gral zapravo moe da predstavlja svetu lozu koja potie direktno od Hrista. Interesovanje se potom usmerilo na kapelu Roslin u kotskoj, za koju neki veruju da je u njoj smeten pravi Gral, kada su templari pobegli od progona u Evropi.

Godine 1207. Volfram od Eenbaha je stvorio Parsifala, priu u kojoj Gral postaje kamen, a ne uobiajeni simbol pehara. Njegova verzija prie o Gralu sadri mnoge uticaje sa Istoka i ukljuuje mnoge ideje koje nalazimo u alhemiji. To odraava susret kultura do koga je dolo tokom krstakih ratova i ukazuje na meanje ideja koje se odigralo u pozadini tog verskog rata. Tokom 18. i 19. veka dolo je do velike obnove interesovanja za srednjovekovni period, pa je potraga za Gralom iz romansi o Arturu postala veliki izvor inspiracije za nove generacije slikara, pisaca i kompozitora. On se pojavljuje u delima prerafaelita, Viljema Blejka, Tenisona, Obrija Berdslija i postaje osnov Parsifala Riarda Vagnera. Fascinacija Gralom je porasla u 20. veku i nala izraz i tumaenje u irokom spektru kulturnih oblika i ideja. Pesnik T. S. Eliot zasniva veliki deo svoje revolucionarne poeme Pusta zemlja na priama o Gralu, a epski pripovedai poput T. H. Vajta i Tolkina nastavljaju tradiciju usvajanja elemenata starijih tekstova radi stvaranja sopstvenih mitologija. Mitolozi poput Dozefa Kempbela opirno su pisali o toj temi, a ona je postala vaan univerzalni simbol za psihologa Karla Junga i njegovu enu. U mnogo goroj varijanti, pria o Gralu iz Vagnerovog Parsifala postala je inspiracija za Adolfa Hitlera, a nacistika partija je prisvojila i izvitoperila temu potrage za Gralom. Poznato je da je Hitlerovo interesovanje za okultno i mitologiju ukljuivalo i fascinaciju drevnim artefaktima. U tom kontekstu se Gral moe videti kao jedan mraniji simbol opsesije i manije, ba kao to u svom pozitivnijem aspektu on predstavlja simbol potrage, borbe, isceljenja i obnove. Pokazalo se da on utie na filmsko stvaralatvo, od uzvienog, kakav je Ekskalibur Dona Burmana, pa do smenog, u satiri Montija Pajtona Sveti Gral. U filmovima Stivena Spilberga i Dorda Lukasa predanje o Gralu se pokazalo i kao implicitni i kao eksplicitni obrazac za pripovedanje, a na poetku novog veka, taj ciklus je zatvorio pun krug sa nedavnom trilogijom Gospodar prstenova. Sveti Gral je slika koja mono i privlano deluje na savremenu psihu, a nastavak njegove evolucije dokaz je njegove neverovatne simbolike fleksibilnosti. Mi smo doli do uverenja da sveti Gral predstavlja simbol linog nastojanja, kolektivnog putovanja i jednog konanog dostignua u svim oblastima ljudske delatnosti. To to najpopularniji dananji filmovi na Zapadu sadre elemente koji seu daleko u praistoriju moda zvui iznenaujue, ali time se potvruje ciklina priroda ljudskog postojanja i kulture. Sveti Gral Magina posuda - Prehrianski izvori Danas se na sveti Gral gleda kao na specifino hrianski simbol. U srednjovekovnim romansama od 12. veka pa nadalje on je opisan kao pehar koji je koristio Hrist na poslednjoj veeri, a posle je u istu tu posudu Josif iz Arimateje sakupio Hristovu krv. U mnogim priama o hrianskom Gralu, prikazano je da on poseduje obnavljajue, isceljujue i okrepljujue osobine, i duhovno i fiziki.

Moe se primetiti da se detalji u pogledu hrianskog Grala menjaju u raznim verzijama te prie, o kojima se detaljnije govori u kasnijim poglavljima, ali su ovo osnovne ideje koje se vezuju za njega. Meutim, ideja svete posude koja se visoko ceni u drutvu i vezuje se za obnovu i regeneraciju, moe se nai u obilju prehrianskih izvora. Zaista se mogu nai paralele izmeu velikog broja razliitih kultura, a te ideje i motivi koji se ponavljaju u njima nale su odjeka u kasnijim verzijama prie o Gralu. Kao to emo videti, to su univerzalni elementi predanja o Gralu koji su doprineli odranju njegove privlanosti i njegovom uspehu kroz istoriju. Oslanjajui se na postojee narodne prie i predanja, koje su esto sadrale drevna verovanja i predstave, pesnici i pisci srednjovekovnog perioda hristijanizovali su Gral. Da bismo stekli uvid u bogatstvo mitova o Gralu, moramo da pogledamo u daleku prolost, u kojoj poinju mnogi aspekti njegovog kasnijeg oblika. Tokom perioda poznatog kao neolit, ili novo kameno doba, kultura evropskih ljudi doivljavala je velike promene. Utvreni nain preivljavanja lovaca-skupljaa ije nomadske navike potiu od samih poetaka ljudske vrste, ustupao je mesto ureenijem, poljoprivrednom nainu ivota. Male porodice ili drutvene zajednice obraivale su zemlju i polagano sticale veu kontrolu nad snabdevanjem hranom i sudbinom svog kolektiva. Ta socio-ekonomska revolucija bitno se odrazila na sistem vrednosti i verovanja ljudi tog perioda. Izgleda da je novi nain ivota doneo sopstvene brige i odgovornosti, koje su se izrazile u velikim megalitskim graevinama kao to su Duga mogila iz Zapadnog Keneta i kameni krug Avberi iz Viltajra u Engleskoj. Izgleda da je u to vreme rasla opsesija plodnou i zemlje i samih ljudi. Veliki kamenovi iz Avberija tumae se kao seksualni oblici. Izmeu falikih kamenova su rasuti kamenovi sa irokim bedrima iji puniji oblik podsea na enski. Istovremeno, poinje da se pridaje znaaj, ili se posebno naglaava, oboavanje predaka koje se izraava sahranjivanjem kostiju na lokalitetima kao to je Duga mogila iz Zapadnog Keneta, koji su postali vani centri rituala. U osnovi toga stoji briga za uspeh etve, plodnost njihovih ivotinja i njih samih. To je koren simbolike roga izobilja koji je prepun voa ili ita. Smatralo se da su predaci vana karika izmeu ivih i sila prirode, koje su mogle da se predstave individualizovanim boanstvima. Tokom neolitskog perioda postojala je opta sklonost da se kosti sahranjuju kolektivno, to ukazuje da je mo pripadala grupama ljudi, moda vanim porodicama. Izgleda da je u tom periodu istorije bio dominantan uticaj Velike Majke Boginje Zemlje, to pokazuju brojne grobnice tog perioda koje imaju oblik materice, kao i to to su lokaliteti poput Kalania u kotskoj smetani u blizini brda iji oblik esto podsea na figuru boginje koja lei. Obiaj da se vani pojedinci sahranjuju sa vrlo cenjenim predmetima pojavio se tokom bronzanog doba (2200.-700. g. pre Hrista), to ukazuje na to da se mo tada premestila sa grupa ili porodica na pojedince, figure visokog statusa. Predmeti sa kojima se sahranjivalo, poput pehara iz Duge mogile u Zapadnom Kenetu, naeni u starim grobnicama, ukazuju da je postojalo verovanje u zagrobni ivot ili ivot na drugom svetu, gde e preminuli koristiti pehar. Tokom

bronzanog doba, bilo je uobiajeno da se pehari stavljaju u grobnice. Oni su uglavnom pravljeni od gline, ponekad od ilibara, a mnogo ree od zlata. Jedan nedavni primer je pehar pronaen u Ringlmoru u Kentu, u mogili iz bronzanog doba. On datira iz 1700.-1500. pre Hrista i misli se da predstavlja ritualni dar nekom vanom lokalnom voi. Iskovan je od jednog grumena zlata i predstavlja dokaz da je u to vreme postojala visokorazvijena vetina obrade metala. Pehari koji su stavljani pored pokojnika mogli su biti namenjeni za pijenje alkohola u obliku medovine ili piva, a to bi moglo da ukae na vanost kolektivnih gozbi za ostvarivanje lojalnosti i bliskih veza. Sigurno je da su se pehari smatrali isto tako vanim predmetima kao to su to bila oruja poput maeva, sekira i bodea Svetske mitologije Slika kutije ili posude sa svetim ili onostranim konotacijama moe se nai u brojnim svetskim mitologijama. Mada se detalji ili kontekst razlikuju, osnovni elementi predanja i simbolike se stalno iznova javljaju. Grki mitovi sadre brojne prie koje opisuju upravo takve magijske predmete. Vetica Medeja koja pomae Jasonu u potrazi za zlatnim runom poseduje kazan ponovnog roenja, a njegovo dejstvo pokazuje tako to baci u njega jednu iseenu staru ovcu, a izvadi ivo jagnje. Znaajni elementi te prie koji su paralelni sa predanjem o Gralu jesu teme potrage i magine posude. Poput kasnijih vitezova Grala, i Jason mora da se suoi sa mnogim nedaama i preprekama da bi postigao svoj cilj. Platon se posluio slikom grkog pehara, posude sa dve drke koja je sluila za meanje vina i vode, kao metaforom za stvaranje univerzuma. Meavinom raznih elemenata u tom preobraujuem peharu, boanstvo je stvorilo ivot. Bog Dionis iz svog pehara daje oveanstvu nadahnue. U drugom mitu je Had, bog podzemlja, ponudio Persefoni pehar sa semenkama nara. Nakon to je pojela est semenki, bila je prisiljena da ivi u podzemnom svetu sa Hadom. Ali, njena majka Demetra se nagodila sa Hadom da dopusti Persefoni da se svake godine vraa na zemlju i ivi na njoj est meseci. (Ovo je izvor kasnijih hrianskih pria o sporazumu sa avolom.) Kada se Persefona posle pola godine vrati na zemlju, koja je ostala pusta od tuge zbog njenog odsustva, zemlja se podmlauje i ponovo vraa u ivot. Ova pria pokazuje drevnu zaokupljenost ciklusom godinjih doba, godinjim procesom smrti i obnove vegetacije, a meuodnos tih godinjih doba personifikovan je u obliku bogova i boginja. To je takoe pretea kasnijih pria o Gralu, u kojima zadobijanje tog pehara omoguuje pustoj zemlji da ponovo procveta. Motiv maginog pehara opet se javlja u jednoj od pria o grkom junaku Heraklu. U tom primeru, da bi ukrao stoku od Geriona koji ivi na ostrvu Eritiji, Herakle od Helija, boga sunca, pozajmljuje dinovski zlatni pehar. Helije je koristio taj pehar za svoje sopstveno veernje putovanje preko okeana, kako bi se vratio na istok. Herakle se moe smatrati i tragaocem, a i likom koji predstavlja snagu i plodnost, u vezi sa ivotvornim osobinama Sunca. Korienje pehara da bi se dolo do stoke u kasnijim mitovima o Gralu se pretvorilo u obilje i bogatstvo.

Jedan vaan i rasprostranjen mit o Suncu koji pripada keltskom narodu na Britanskim ostrvima ima sline elemente kao i Helijevo putovanje. Svakog dana, nakon to bi zalo na zapadu, Sunce bi brodom bilo preneto kroz podzemni svet, spremno da se narednog dana pojavi na istoku. U toj prii se pojavljuju brojne teme o simbolici pehara/broda, koje e kasnije nai odjeka u mitologiji Grala. Magijska posuda ponovnog roenja i obnove povezana je sa temom putovanja u drugi svet. U legendama o kralju Arturu, nakon njegove smrti, on je prenet brodom na tajanstveno ostrvo Avalon na zapadu. U nekim verzijama te prie, Artur je ostavljen da poiva u peini i eka na trenutak kada e ponovo postati kralj Britanije. Detalji se razlikuju, ali slika koja se stalno vraa je ponovno roenje i Artur koji eka da opet postane kralj. U drevnom Egiptu nalazimo sliku magine, ivotvorne posude koja je povezana sa boginjom Satet. Njeno ime se pojavljuje na natpisima na grobovima koji datiraju iz 2289. do 2255. pre Hrista. Satet je povezana sa godinjom poplavom reke Nila, periodom koji je poznat pod imenom akhet, plavljenje. Obilne kie u egipatskim planinama izmeu juna i septembra dovode do izlivanja ove reke, koja nosi i vodu i dragoceni plodni mulj. Kae se da svake godine boginja Izida u noi suza prolije suze koje Satet ulije u svoj up i izlije u Nil. Kae se da ona poseduje etiri vaze i mo da svojom vodom proisti mrtve i pomogne im u njihovom ponovnom roenju u zagrobnom ivotu. U tom smislu ona je i boginja vode i boanstvo plodnosti, a oba ta detalja sjajno se uklapaju u celinu. Na ostrvu Elefantina na Nilu podignut je hram u njenu ast. To je jedna od prvih taaka koje dostiu vode poplave, koje se mere nilometrom, oznakom dubine uklesanom u stenu na obali te reke. I u drugim kulturama irom sveta pehar je vaan u religiji i mitologiji. Na Tibetu je prolaznost ivota i smrt ljudskog tela simbolizovana u tibetanskom peharulobanji. Jedna tibetanska boginja se ponekad prikazuje kako pije iz peharalobanje, i on se koristi za religijske ceremonije. Ona je, pomou svoje regenerativne moi, u stanju da preobraava, i pokree mrtve ka viim nivoima svesti. U tom kontekstu, narod Inuiti sa Grenlanda imaju interesantan mit o polarnoj svetlosti ili Aurori Borealis. Verovalo se da duhovi mrtvih, koji igraju igru sa lobanjom mora, stvaraju treperavu zavesu obojene svetlosti. Mrtvi ele da se pridrue ivima, pa svako ko vidi te svetlosti treba tiho da zvizne kako bi potvrdio njihovo prisustvo. Ovde ivotinjska lobanja postaje most izmeu dva sveta, ivih i mrtvih, ba kao to hrianski Gral povezuje zemaljski svet sa boanskim i nebeskim domenom. U nordijskim kulturama dosta se govori o magikim posudama i podjednako monim napicima za koje se veruje da one sadre. Boravite nordijskih bogova bio je Asgard, koga je prvobitno naseljavala grupa bogova po imenu Vaniri. Kad je u Asgard dola protivnika grupa, Aesiri, ona je zaratila protiv miroljubivijih Vanira. Na kraju je potpisano primirje, potvreno tako to su svi prisutni bogovi pljunuli u iniju. Iz te inije se pojavljuje novi bog, Kvasir, koji postaje bog mudrosti.

Odin, jedan od Aesira, povezan je sa Kvasirom preko medovine nadahnua. Taj magiki napitak je nastao kad su Kvasira ubila dva patuljka, izvadila mu svu krv, pomeala je sa medom i ostavila da fermentie. Znaajno je to su oni nasuli njegovu krv u dva bokala po imenu son, to znai istina i bodn, to znai dar ili molitva. Oni ih meaju u kotlu po imenu odrorir. To se moe prevesti i kao nadahnue i kao Odin koji besno rie, poto je Odin poznat kao lutalica edna znanja, koja i putuje da bi popila taj specijalni napitak. Nakon niza avantura u kojima se Odin preobraava u razne oblike, ukljuujui i obinog oveka i zmiju, on ispija tu medovinu koju je u jednoj peini sakrio neki div. Letei u obliku orla, Odin se vraa u Asgard, a progoni ga taj div koji je takoe uzeo oblik orla. Div gine kad uleti u vatru koji su zapalili ostali bogovi. Odin povraa medovinu u posude, ali jedan deo prosipa na zemlju. Kae se da od tih kapi pesnici dobijaju svoje nadahnue. I opet je tema opasne potrage kombinovana sa koncep-tom svete posude koja sadri krv jednog boanstva, ba kao to se kae da je Isusova krv sakupljena u pehar. Cvetanje poezije podstaknuto inspiracijom podsea na cvetanje na zemlji. Kao to emo pokazati u narednim poglavljima, Gral predstavlja ogroman izvor inspiracije za pesnike i slikare tokom istorije. amanizam Lik amana se moe nai u najdrevnijim kluturama, a amanska praksa se u nekim delovima sveta odrala do dana dananjeg. Taj izraz potie od sanskritske rei samana, to znai isposnik ili onaj koji zna. aman je obino plemenski voa sposoban da putuje u drugi svet i komunicira sa njim da bi pomogao svom narodu i leio bolesti. amanizam je moda nastao pre 20000 do 40000 godina. Uloga amana je da bude neto kao kombinacija arobnjaka, iscelitelja, uitelja i mistika. Primeri amanske tradicije mogu se nai meu plemenima severnoamerikih Indijanaca i meu uroenicima June Amerike. amanizam je bio vaan dao verske prakse i mnogih drugih naroda, od Afrike do Sibira, i bio je prisutan u starim kulturama mnogih evropskih zemalja. Veoma esto aman dospeva u stanje ekstaze ritualnim korienjem narkotika koji mu omoguavaju da se kree izmeu svetova ivih i mrtvih da bi pomogao pojedincima, ili grupi, ili plemenu. Uloga pehara ili kazana u pripremi napitaka koji menjaju percepciju u amanskim ritualima verovatno je bila pradavni model moi hrianskog Grala. Mogue je da su koren mnogih keltskih mitova koji govore o maginim kotlovima bili amanski rituali. Na kotlu iz Gunderstrupa u Danskoj, koji potie iz 1. ili 2. veka pre Hrista, naslikan je rogati bog okruen ivotinjama, a neki su to protumaili kao predstavu keltskog amana koji komunicira sa duhovima prirode. Biljke i gljive, poput muhare (magijska gljiva), koje menjaju stanje uma, sadre psihoaktivne supstance koje mogu da potpomognu nastanak vantelesnog iskustva. aman takoe moe da dospe u stanje transa neprekidnim udaranjem u bubanj ili ritualnim plesom. Ostali metodi ukljuuju pevanje, pojanje, nespavanje i post. Turski dervii koji se vrte da bi postigli drugaija stanja svesti

predstavljaju primer srodan sa pomenutim tehnikama. aman putuje u duhovne onostrane svetove da bi stupio u kontakt sa duhovima predaka, demonima, bogovima ili boanstvima prirode. Ponekad on pomae u odvoenju umirueg u zagrobni ivot ili se bori sa amanima drugih plemena. Njegovo putovanje se esto doivljava kao letenje, pa se ponekad kae da su amani u stanju da se pretvaraju u ivotinje i ptice. Mabinogijan Niz velkih mitova i legendi u proznom obliku koje je u 19. veku sakupila i prevela ledi arlota Gest (Charlotte Guest) nosi zajedniki naziv Mabinogijan. Prevod ovog naslova je Prie o mladosti, a zbirka govori o herojskim delima i podvizima koji su esto povezani sa magijskim temama i tajanstvenim i maginim drugim svetom. Ona sadri neke od prvih pria o kralju Arturu. Ove prie spadaju u najranije zabeleene keltske mitove i predstavljaju vanu osnovu za romanse o Gralu kasnijih srednjovekovnih pisaca kao to je Kretijen de Troa. Veruje se da su napisane negde izmeu 1060. i 1250. godine. Te prie je izvorno napisalo nekoliko autora, a oslanjaju se na usmeno predanje koje je postojalo u to vreme. One kombinuju paganske elemente iz britanske prolosti sa hrianskim vrednostima I idejama. Ali, tu su predstave Grala i kralja Artura potpuno drugaije od kasnijih, eksplicitnije hrianskih, proznih ciklusa. Umesto pehara, nalazimo sliku maginog kotla. Veliki pesnik Taliesin, koji je glavni bard Britanskih ostrva, dobija svoju vetinu i talenat iz maginog kotla. Taj kotao pripada Keridveni, keltskoj boginji plodnosti posebno povezanoj sa krmaom. U toj prii, Keridvena je spravljala napitak za svog runog sina Avagdua re koja znai tama koji mu je davao znanje i mudrost. Ona naredi svom slugi Gvionu da promea napitak, s tim da ne sme da ga okusi. Sticajem okolnosti, iz kipueg napitka izletee tri kapi i opekoe mu prst. Ne razmiljajui, on stavi bolni prst u usta i tako stekne veliku mudrost. To razbesni boginju koja pone da ga progoni. Oni oboje menjaju oblik nekoliko puta. On postaje zec, a ona hrt, dok se na kraju on ne pretvori u zrno ita u gomili ita. Ona se tad pretvori u vrapca i poe da kljuca po zrnima, sve dok ga ne pronae i proguta. Od zrna zatrudni i rodi talentovanog pesnika i arobnjaka Taliesina. To je jedan primer pria iz Mabinogijana koje sadre boanstva iz mnogo starijih vremena i prikrivene reference na amansku tradiciju u kojoj su se uvidi sticali korienjem halucinogenih napitaka i u kojoj je aman bio u stanju da preuzme oblik ivotinje. Ima i drugih pria u kojima se pojavljuje slika maginog kotla. Na primer, Bran Blagosloveni poseduje jedan kotao ponovnog roenja, koji vraa u ivot poginule ratnike. U poemi Preiddeu Anwn, Trofeji iz Anvina, Artur putuje u pakao da bi uzeo magini kotao koji ima mo ponovnog roenja i daje neogranienu koliinu hrane. Kad se mrtvi zarone u njega naglavce, oni bivaju vraeni u ivot, ali ostaju nemuti. U toj poemi se anvinski kotao uva u zamku koji se okree, a sliku zamka ili ostrva koji se magino okreu nalazimo u mnogim kasnijim priama o Gralu. Samo se sedam Arturovih pratilaca vraa sa tog putovanja to je pretea

motiva o nevoljama i tekoama koje ekaju vitezove Grala. Ovde imamo prehrianskog Artura koji je povezan sa potragom za maginom posudom koja se uva u tajanstvenoj tvravi u kojoj mnogi njegovi ljudi pate i umiru. Ta posuda, koja ima mo obnove i u stanju je da magijskim putem stvori hranu i obilje, odgovara osobinama kasnijeg Grala. Keltski kotao U mnogome je keltski kotao, kao kulturni, fiziki i mitski predmet, direktna i neposredna pretea hrianskog Grala. Re Kelt potie od grke rei keltoi. Zaista, veina pisanih informacija o Keltima potie iz klasinih grkih ili rimskih izvora. Taj termin je prilino iroko uoptavanje koje su Grci i Rimljani koristili da imenuju niz varvarskih naroda u srednjoj i zapadnoj Evropi. Kelti koje su opisali klasini pisci, kao to su Tacit, Strabon, Julije Cezar i Plinije, bili su potomci naroda kasnog bronzanog doba i poljoprivrednika neolitskog perioda. U mnogome su oni bili prilino razliiti narodi, ali su imali dovoljno lingvistikih i kulturnih srodnosti da bi se mogli podvesti pod ovaj irok termin. Arheologija, pisani izvori i mitovi otkrivaju nam da je keltska kultura gvozdenog doba hijerarhijska, zasnovana na ratnikoj eliti sa kraljevima na vrhu lestvice. Izgleda da su gozbe i pripovedanje narodnih pria bili sredinje take keltske kulture. Bili su to narodi sa preteno usmenim predanjem i to je bilo tipizirano obukom njihovih svetih ljudi, druida, za koje je Cezar napisao da njihovo kolovanje traje ak 20 godina i ukljuuje uenje napamet obimnog kulturnog i ritualnog znanja. U tom kontekstu se pojavljuju mnogi elementi prvih pria o kralju Arturu, Merlinu i Gralu. Kao to smo ve videli, kotao je opti i vaan motiv u keltskom pripovedanju. Zaista je Dagda, otac irskih bogova, imao kotao obilja koji je snabdevao hranom ratnike junake, ali kukavice ne. Taj kotao, kao slika ponovnog roenja, obnove, plodnosti i hranjenja, tesno je povezan sa kultovima vode, pa su primerci pravih keltskih kotlova naeni u naseobinama na vodi, gde se smatra da su ostavljeni kao darovi posveenika. Primeri takvih darova naeni su na Lin Kerig Bahu (Llyn Cerrig Bach) na ostrvu Englsiju (Anglesey) u movari koja je bila deo jezera tokom gvozdenog doba. Mnogi predmeti od metala koji su tu baeni kao ponude spadaju u oruje i ratnu opremu, ali je bilo i kotlova. Praksa takvih ponuda je bila iroko rasprostranjena u tom periodu, pa je jo primera otkriveno u Temzi kod Batersija, gde je naen jedan impresivan tit, i kod Vaterloa, gde je lem sa rogovima baen u reku. I sam kotao iz Gunderstrupa bio je rastavljen i ostavljen u tresetnu movaru kao ritualna ponuda. U ekoj, u mestu Duhovu, jedan veliki bronzani kotao koji je sadrao nekih 2000 predmeta takoe nainjenih od bronze, ostavljen je oko 2. ili 3. veka pre Hrista u jedan prirodni izvor po imenu Divovi izvori. Praksa bacanja prestinog oruja u jezera, reke i izvore, kao dar onostranom vodenom boanstvu, kasnije je nala odjek u Gospi od Jezera koja je dala Arturu

njegov ma sa drugog sveta, Ekskalibur, koji je na kraju ponovo vraen u drugi svet. U Irskoj, mitovi govore o etiri magina predmeta, u koje spada i Dagdin kotao. Njih je u Irsku donela vilinska osvajaka rasa sa onog sveta, zvana Tuata de Danan, i u keltskoj kulturi oni su imali simboliku funkciju. Ostala tri predmeta bili su kamen sudbine, Lugovo koplje i Nuadin ma. Ti magini predmeti su osnov simbola Pehara, Koplja, Kamena i inije, ili etiri svetinje, kako se one nazivaju u priama o Gralu. Hristov pehar Kao to smo videli, pojam magine posude, svetog pehara ili posude je opti. Nalazimo ga u najranijim periodima ljudske istorije, a najosnovniji model za njega predstavlja samo ljudsko telo. Koreni prie o Gralu su u bogatoj mitologiji keltske Evrope u kojoj je magini kotao vrsto povezan sa temama ishrane, obilja, obnove i ponovnog roenja. Ta mona slika se i u usmenom i u pismenom pripovedanju isprepletala sa podjednako legendarnom figurom kralja Artura. Najvei broj istoriara se slae da je u stvarnosti Artur najverovatnije bio keltski poglavica ili vojskovoa u periodu nakon rimskog povlaenja iz Britanije. Mogao je iveti otprilike u 5. ili 6. veku nae ere. Najstariji hroniari tog perioda, koji su pisali svoje istorije nekoliko vekova kasnije, opisuju kako su podeljenu Britaniju preplavili talasi Saksonaca i drugih doljaka. Izgleda da je Artur bio figura koja je podstakla Brite da uzvrate i postignu odreeni uspeh u zaustavljanju te invazije. Na taj uspeh ukazuju legende i mitovi koji su se ispleli oko njega, neretko zamagljujui same injenice. Normanska invazija Britanije samo je uveala popularnost ove prie u folkloru irom Evrope. Jedan friz iznad severnih vrata katedrale u Modeni prikazuje jednu arturovsku avanturu i znaajan je zato to datira izmeu 1120. i 1140. g. To prethodi prvoj od francuskih romansi za nekoliko decenija i ukazuje da je Artur u to vreme bio dobro poznata i prepoznatljiva figura. Pre tog perioda, Artura nalazimo samo u velkim tekstovima, a najverovatnije objanjenje njegove slave je pripovedaka tradicija barda Britanije i Bretanje. Rast i irenje hrianstva u Evropi dovelo je do opinjenosti jednom novom udesnom posudom, peharom sjedinjenja koji se koristi u ritualu priesti. Za rane hriane je priest ili sveto sjedinjenje bilo in seanja na Isusa Hrista, a isto tako, to je vano, bio je to zajedniki ritual koji je toj progonjenoj grupi pruao oseaj pripadnosti i solidarnosti. Otprilike od 4. veka pa nadalje priest e se razviti i prilino korenito promeniti i izvriti veliki uticaj na romanse o Gralu iz 12. veka. Tokom priesti, uzima se hleb i vino u spomen na poslednju veeru i Hristove patnje na krstu radi iskupljenja greha oveanstva. Kroz teoloke rasprave, rodilo se uverenje da posveeni hleb i vino zaista postaju Hristovo telo i krv. To udo je nazvano transsupstancijacijom i ono e postati sutinski dramatski ritual u samom srcu ortodoksne rimokatolike crkve. U srednjevekovnom drutvu, jedenje posveene hostije i pijenje iz posveenog pehara bilo je izraz velike religiozne posveenosti. Teme Hristove rtve, smrti i vaskrsnua i obeanje venog ivota i spasenja za hriane, to je sutina tog rituala, postali su novi obrazac Grala u francuskim arturijanskim romansama.

Britanski korpus Tokom srednjeg veka, nastala je obimna literatura koja govori o istoriji Britanije i kralju Arturu i njegovim vitezovima, koja je nazvana britanskim korpusom. Da bismo stekli uvid kako se pojavio Gral, neophodno je da prouimo neka vane tekstove i autore tog korpusa. Defri od Monmauta Istoriju britanskih kraljeva (na latinskom, Historia Regum Britanniae) napisao je Defri od Monmauta 1136. g. To delo e se pokazati kao veoma uticajno i popularno u razvoju pria o kralju Arturu i vitezovima okruglog stola i na mnogo naina ono zvui pre kao roman ili ep u prozi, u stilu Homerove Odiseje, nego kao istorija u dananjem smislu te rei. Izgleda da je sasvim jasno da je to delo u odreenoj meri napisano da se ita kao uzbudljiva i dirljiva pria koja dostie svoj dramski vrhunac u opisu ivota i smrti kralja Artura. Defri se oslanjao na nekoliko izvora, ukljuujui i delo monaha Nenijusa iz 9. veka i jedno neimenovano, ali izuzetno staro velko delo koje pominje nekoliko puta. Jasno je i da se on oslanjao na dugu keltsku tradiciju usmenog pripovedanja koju predstavlja Mabinogijan. Smatra se da je sam Defri bio ili velkog ili bretonskog porekla i da su mu te prie bile poznate. Njegova istorija poinje u 12. veku pre Hrista, dolaskom Bruta, praunuka Eneja iz Troje. On tvrdi da je Brut nazvao Britaniju po sebi i utvruje poreklo kralja Artura od mitske linosti Bruta. Defri je prvi pisac koji je uzdigao Artura od uloge monog vojskovoe ili poglavice do poloaja kralja. Misli se da je mnogo toga to je Defri napisao bilo voeno snanim politikim interesima. Na kraju njegove prie, tokom vladavine Gadvaladera, Britanci su se podelili u dve grupe pod pritiskom nadiruih pagana Saksonaca. Oni koji su ostali u Britaniji i koji se danas nazivaju Velanima povukli su se na daleki zapad Britanije, dok je druga grupa pobegla iz dananje Britanije u severnu Francusku. (I sama re Velani je izvedena od saksonske rei za stranca.) Moglo bi se rei da Defri opravdava normansku okupaciju Britanije i sugerie da su Britanci i Normani imali zajedniku prolost i zajednikog neprijatelja Saksonce. To je moglo da zadovolji normanske kraljeve, ali je Defrijeva knjiga takoe ostala i delo koje izraava britanski patriotizam, delo koje stvara jednu ivu i upeatljivu istoriju Britanaca, koja vrvi od junatva i vojnih uspeha. Nisu zaboravljeni ni keltski koreni predanja o Arturu, poto u pripovedanju veoma vanu ulogu igra arobnjak Merlin. Njegovim proroanstvima se u knjizi daje veoma znaajno mesto, to pokazuje Defrijev dramski talenat kao i dar za ulepavanje i ugaanje itaocima.

Vas Jedan normanski pisac po imenu Vas (Wace), za koga se misli da je bio pesnik i svetenik, upotrebio je Istoriju britanskih kraljeva kao grau za svoje delo Roman de Brut, napisano 1155. g. Pria Romanse o Brutu koja nije bila napisana na latinskom, ve na dijalektu tog perioda, bila je prva od francuskih romansi. Bila je posveena Eleonori Akvitanskoj, eni Henrija II. I opet izgleda da je politiki motiv bila njegova posveenost Henriju, koji je hteo da pokae da su normanski kraljevi potomci kralja Artura, pa stoga povratnici i legitimni vladari Britanije. Vasova poetska pria kombinuje faktografski materijal Defrijevog dela sa romantinim I vitekim elementima. Vas uvodi period mira dug 12 godina nakon Arturove pobede nad Saksoncima i njegovih kasnijih bitaka u Evropi. To je omoguilo nastavak avantura i fantazija koje se pojavljuju u keltskim izvorima i u kasnijim delima otvara neophodan prostor da se odigra potraga za Gralom. Vas je bio prvi pisac koji je uveo ideju okruglog stola. Kretjen de Troa U delu francuskog srednjevekovnog pisca Kretijena de Troa (Chretien de Troyes), nalazimo prvo istorijsko pominjanje Grala ili graal-a. U njegovom delu se Gral pojavljuje u hrianskom kontekstu, ali jo uvek nije specifino opisan kao pehar sa poslednje veere. Njegova pria Conte del Graal, pria o Gralu, takoe poznata i kao Perseval (Perceval), kombinuje popularne narodne keltske prie o kralju Arturu sa idejom vitekih ratnika i uglaene ljubavi. Moe se rei da je Kretijen uneo niz inovacija u predanja o Arturu, kao i to da niz kljunih ideja o ovoj temi potie iz njegovog dela. Njegova romansa uvodi lik Lanselota od Jezera (Lancelote du Lac), u to vreme novi dodatak, koji nije bio prisutan u prvim keltskim priama. Ljubavni trougao Artura, Lanselota i Ginevre je tema koja postaje sredinja u mnogim kasnijim verzijama te prie i zasnovana je uglavnom na Kretijenovim delima. Ali, moda je i najvanije u tom kontekstu to to on prvi koristi izraz Graal koji znai upravo Gral. Zapravo, o Kretijenu se zna veoma malo i bilo je mnogo polemika oko datuma kada se njegova pria prvi put pojavila, ali se misli da je veina njegovih dela nastala izmeu 1170. I 1190. On je bio vezan za dvor Eleonore Akvitanske i njene erke, Marije od ampanje. Romanse koje je on pisao odraavaju promene i razvoj koji se u to vreme odigravao u Evropi, a posebno u Francuskoj, u kojoj je od ne malog znaaja bio i rastui znaaj dokolice. Njegove su prie bile pisane, bar delimino, da zabave njegove mone enske pokroviteljice, otelovljavajui ideje o prirodi ljubavi koje su u tom periodu bile popularne. Normansko osvajanje Britanije 1066. znaajno se odrazilo na razvoj te irenje pria kao I knjievnosti. Jedna od posledica susreta razliitih kultura kroz rat je esto, mada neoekivano, prenoenje ideja i verovanja sa jedne grupe naroda

na drugu. U ovom sluaju, keltske prie o kralju Arturu nai e svoj put preko bardova i pripovedaa do dvorova u Bretanji, te severnoj Francuskoj. Najstarije keltske prie, ije tipine primere vidimo u Mabinogijanu, sadre mnogo simbolike i metafore u svojim fantastinim detaljima, ali je Kretjen dalje razvio psiholoku sloenost pria o Arturu. Borbe i nevolje kroz koje su prolazili kasniji vitezovi tragai mogu se shvatiti kao unutranja putovanja u kome oni nastoje da se suprotstave nevidljivim opasnostima, pa se, inei to, na kraju sukobljavaju sa samim sobom. U tom smislu se njegovo delo moe smatrati istraivakim i namerno pounim. I sam Artur je u tim priama esto predstavljao vanu, pa ipak perifernu figuru. Njegov dvor je polazite za izazove sa kojima se suoavaju vitezovi kao pojedinci, na primer Perseval i Gavejn. On je uzor statusa I moi, ali pre ima vladarsku ulogu nego to aktivno uestvuje u zbivanjima. U tome je glavna razlika izmeu starih keltskih pria i kasnijih francuskih romansi. Vitetvo Junatvo protagonista keltskih pria se nastavilo i u francuskim interpretacijama, ali se razvijalo i preplitalo s idealom vitetva. Poreklo rei vitez je francuska re chevalier, to znai konjanik. U vitetvu se spojio niz elemenata da bi stvorio kodeks ponaanja i asti za srednjovekovne vitezove. Sranost u bici je i dalje bila vaan aspekt uloge viteza, ali ublaena posveenou hrianskom idealu i zatitnikim odnosom prema enama. Vitetvo je zahtevalo visok nivo potenja, samokontrole, lojalnosti i posveenost pravdi i milosru. U romansama Kretjena de Troa, uticaj nove dvorske istananosti preplitao se se hrabrim delima. Diskutabilno je da li su pravi srednjevekovni vitezovi zaista ostvarili takve uzviene ideale, ali su nesumnjivo obuka i ritual proglaenja za viteza bili ekstremno religiozni i ukljuivali meditaciju i posmatranje sebe. Nakon to bi se prvo obuavao za paa, a potom za titonou, inicirani bi postajao vitez. Znaajno je to to se od njega trailo da itavu no provede budan u kapeli pre nego to se priesti i pre nego to ga proglase vitezom. Bila je to poast uobiajeno rezervisana za plemstvo. Kao zemljoposednici i vane drutvene figure, plemii su bili duni da odravaju pravdu i kraljev zakon. Iako Kretijen de Troa ne ini Gral specifino hrianskim predmetom, on ga smeta u hrianski kontekst koji e kasniji pisci potcrtati. Vanost priea e se odraziti u hrianskoj slici Grala, najsvetijeg od svih pehara. Te romanse su za nas kao ogledalo u kome se odraava drutvo koje ih je stvorilo. Kretijen de Troa je umro pre nego to je zavrio Conte del Graal, ali je njegova pria postala toliko popularna da su nekoliko puta pokuali da je dovre. Zagonetna priroda Grala u Kretjenovoj prii ini njegovo poreklo nedokuivim i uveava njegovu ve ionako misterioznu auru. Na kraju prie, Perseval nije uspeo da izlei Kralja Ribara i pustu zemlju, zato to nije progovorio dok je posmatrao procesiju Grala. Jedan pustinjak mu je naknadno objasnio da je trebalo da pita za svrhu Grala i smisao procesije. U prii ima izvesnih indicija da bi Perseval, da je pisac uspeo da dovri svoje delo, uspeno okonao potragu za Gralom i da bi, postavljajui to ritualno pitanje, izleio Kralja Ribara, okonao njegovu patnju i obnovio njegovu vladavinu.

Meutim, to je pretpostavka i ta pria ostavlja mnoga pitanja nereena i nerasvetljena. Ideja Grala daje Arturovim vitezovima jednu duhovnu, hriansku dimenziju, koja bi trebalo da izrazi srednjevekovne ideale o ponaanju i verovanjima savrenog viteza. Od vitezova tog vremena se oekivalo da uestvuju u svetim krstakim ratovima, pa je slika hrianskog vojnika u pohodu imala solidnu osnovu u stvarnom ivotu srednjevekovnih ljudi. Uglaena ljubav Zamisao uglaene ljubavi znaajno je uticala na prie o Arturu, a posebno na delo Kretijena de Troa. Kao i vitetvo, i ona je bila ideal koji se razvio u viim evropskim slojevima u doba krstakih ratova. Sutinski romantina ljubav je po intenzitetu i znaaju skoro podignuta do religioznog nivoa. Po svojoj prirodi, uglaena ljubav je u sebi imala jedan preljubniki aspekt. ena koja bi dospela u iu uglaene ljubavi bivala je uzdizana i potovana I postajala predmetom potpunog oboavanja za onog ko je u nju zaljubljen. Lanselot je voleo Ginevru na taj nain, ali je znao da je ona ujedno i ena kralja Artura i kraljica i to ga je iznutra izjedalo. Izgleda da je Kretijen de Troa neke svoje ideje preuzeo od rimskog pesnika Ovidija, koji je ukazivao na to da bi ljubavlju trebalo da vlada kodeks ponaanja po kome bi onaj koji voli trebalo da pokloni celo svoje bie objektu svoje privrenosti. Trubaduri Tokom 12. i 13. veka, u oblasti Langdok, na jugu Francuske, pojavio se posve novi stil poetskog izraavanja, koji bee usredsreen na velike teme uglaene ljubavi i romanse. Taj umetniki pokret bio je posebno povezan sa putujuim pevaima te oblasti, poznatijim pod imenom trubaduri. Rober de Boron Nakon dela Kretijena de Troa, najznaajnija promena u knjievnosti u pogledu Grala jeste njegova izriita hristijanizacija, koju je doneo Rober de Boron (Robert de Boron). U njegovim priama Gral postaje pehar Josifa iz Arimateje, koji je sam Hrist koristio prilikom poslednje veere i u koji je Josif kasnije uhvatio Hristovu krv. I opet se datiranje tih dela pokazalo spornim, ali se u celini smatra da su ona napisana u periodu izmeu 1200. i 1210. U njih spadaju LEstoire du Graal (Romansa o istoriji Grala), Josif iz Arimateje, Merlin I Perseval. Dok je Kretijen de Troa uveo ideju Grala u kontekst arturijanskih pria, Rober de Boron stavlja Gral u sredite pripovedanja. On pria priu o Arturovom ivotu, ali poinje I zavrava svoj prozni ciklus priom o Gralu i njegovom znaaju. Mnogo materijala koji nalazimo u njegovoj verziji prie o Gralu uzeto je iz dela koja su poznata kao apokrifi, ili apokrifna jevanelja. U osnovi, to su bili hrianski tekstovi koji su izostavljeni iz Biblije kad je ona finalizirana kao celina u 2. veku nae ere. Pre toga, postajao je itav korpus spisa koji je imao veze sa

Starim i Novim zavetom. Iako nisu ukljuena u tu verziju Biblije, mnoga od tih dela su preivela, a neke prie iz Starog zaveta bile su ukljuene u Apokrife u Bibliji engleskog kralja Jakova (James). Materijal koji se odnosio na Novi zavet, iako je zvanino naputen, nije nestao i postao je veoma popularan kada je preveden sa grkih i latinskih izvora na ive jezike, kao to su bili engleski, francuski I nemaki. Takoe su bile dobro poznate neke verzije tih tekstova prepevane u stihove u 12. veku u Francuskoj. Ranije je mnogo religiozne literature bilo dostupno samo svetenstvu koje je znalo latinski I veina ljudi nije mogla da je ita. Sa rastom pismenosti meu stanovnitvom, koje je bilo sklono hrianskoj literaturi, te prie su procvetale. Rober de Boron je uspeno kombinovao te religiozne izvore sa popularnim priama o vitetvu i avanturama vitezova kralja Artura. Stapanjem tih elemenata, Rober de Boron je takoe uspeo da svom delu udahne atmosferu autoriteta i verovatnoe koja utie na njegov literarni stil. On pripoveda kao da se radi o istoriji i tei jednom novom nivou autentinosti, oslanjajui se na hrianske tekstove. Meutim, kao to smo videli, to nije prvi put da su se injenice i imaginacija stopili u prii o Gralu. Ciklus Vulgate Misli se da je jedna grupa cistercinskih monaha stvorila veliki i sveobuhvatni ep poznat kao Ciklus Vulgate, poznat takoe i pod imenom Proza o Lanselotu. Ovo anonimno delo je nastalo negde izmeu 1210. i 1240. i ono iznosi istoriju Grala i kralja Artura sa zavidnom dubinom. Poev od porekla samog Grala, povezanog sa ivotima Hrista i Josifa iz Arimateje, ono se fokusira na sredinji lik Lanselota, koga je na Arturov dvor uveo Kretijen de Troa. Ciklus Vulgate se zavrava smru Lanselota, Artura i Ginevre. Naglasak je stavljen na to da se utvrdi plemenito poreklo Lanselota kao najboljeg viteza na svetu. U ovoj prii, Lanselota je delovanje magikog napitka navelo na to da pomisli da je Elejn, devica Grala, njegova prava ljubav Ginevra. Oni spavaju zajedno i Elejn zatrudni. Rezultat te obmane je da Elejn raa Galahada kome je sueno da uzme Gral i oslobodi kraljevstvo njenog oca od kletve koja ga je pretvorila u pustu zemlju. Ali, Galahadovo iskustvo pri pogledu na Gral je toliko snano da on umire u viziji duhovne ekstaze, pa ruka bez tela odnosi na nebo i Gral i koplje legionara Longina, odnosno koplje koje je probolo Hristov bok na krstu. Parcifal Od svih verzija prie o Gralu, moda je najneobinija i najposebnija interpretacija nemakog pesnika Volframa fon Eenbaha (Wolfram von Eschenbach). Njegova

romansa Parcifal, napisana izmeu 1210. i 1220. najvie se razlikuje u opisu oblika koji uzima Gral. Ranije je on ponekad bio opisivan kao plitka zdela, ali uglavnom kao olja, pehar ili inija. Eenbah postavlja svoj Gral u zamak Munsalve, to verovatno znai Planina Spasenja, gde ranjenog kralja hrani Gral u obliku kamena. Gral u obliku kamena moe da proizvede hrane i pia u neogranienoj koliini i Parcifal uestuje u gozbi u Munsalveu. On takoe ima mo da podari mladost i produi ivot onima koji ga vide. Postoji i nagovetaj da on moe da donese fiziko vaskrnue i kae se da ima mo da povrati Feniksa u ivot nakon to se ovaj pretvori u pepeo. U Eenbahovom delu ima mnogo uticaja sa Istoka, a neki su tumaili njegov kameni Gral kao kamen mudrosti. Traganje za tim maginim kamenom postalo je samo po sebi velika avantura za srednjevekovne alhemiare koji su verovali da on moe da proizvede zlato kad se iskombinuje sa obinim metalima. Alhemiari su se bavili neim to su nazivali Velikim Delom, iji je najvii cilj, za neke, bio postizanje duhovnog savrenstva i sjedinjenje sa Bogom. U tom smislu je kamen vaan katalizator i posrednik izmeu neba I zemlje, to je uloga koja, naravno, ima odjeka u ideji Grala. Eenbahova pria se usredsreuje na plemenito poreklo i priu o karakteru po kome nosi ime i na ispunjenje njegove individualne sudbine. Parcifalov otac Gahmuret doivljava egzotine i uzbudljive avanture putujui u Vavilon gde se uputa u vezu sa paganskom kraljicom Belakejnom od Zazamanka. Gahmuret je naputa i vraa se na Zapad gde se eni i dobija sina Parcifala. Ali, on se vraa na Istok da bi pomogao jednom starom prijatelju, Baruku od Bagdada, i gine u borbi sa Vaviloncima. Naravno, izvor i inspiracija za veliki deo tog materijala bili su krstaki ratovi. Usred nasilja i ratnih sukoba izmeu krstaa i Saracena, dolazilo je do prirodne razmene i to se odrazilo u Eenbahovoj prii. Malori Od svih ljudi koji su priali i prepriavali epiku o Arturu, moda je od svih pisaca najobuhvatniju verziju te prie stvorio Tomas Malori (Thomas Malory). Iako je njegovu verziju poprilino preuredio izdava Viljem Kakston (Caxton), ona je za mnoge, ukljuujui i pisce i pesnike 18. i 19. veka, postala zavrna verzija prie o ivotu i smrti kralja Artura I potrazi za Gralom koja je povezana sa njim. Izgleda da je Malori izuzetno dobro poznavao literaturu o toj temi, ali se posebno oslanjao na Ciklus Vulgate. Smatra se da je on pretvorio taj materijal u uzvienu, dramatinu, akcijom ispunjenu avanturu. Dostignua I heroizam Arturovih vitezova postavljeni su u romantian i viteki kontekst. To je u estokoj suprotnosti sa ivotnim okolnostima samog Malorija u vreme kada je sastavljao prvu zbirku pria o Arturu. Bio je okoreli kriminalac, koji je izdravao kaznu u Njugejt zatvoru u Londonu i koji je tokom svog ivota bio optuivan za niz raznih zloina. Sueno mu je za ubistvo, silovanje, pljaku, iznuivanje i krau stoke. Malori je zatvaran osam puta, na periode od nekoliko dana pa do dve i po godine. U dva sluaja je pobegao iz zatvora: prvi put preplivavi rov u zatvoru Kolil 27. jula 1451, a drugi put probivi se iz zatvora Kolester oktobra 1454. Dok je leao u zatvoru Njugejt, napisao je niz knjiga koje je zavrio 1470. Njih je 1485. sakupio i izdao Viljem Kakston pod zajednikim naslovom Le Morte DArthur. Kakston je ujednaio knjige koje je napisao Malori, sastavljajui od izvornog materijala jednu koherentnu priu.