Mitke i Kostana zive i dalje

Vranje - grad koji je sacuvao dusu

Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s'n da me uvati. A s'n me ne vaca.Zemija me pije... Noc me pije... Mesecina me pije... Nista mi nije, zdrav sam. A - bolan. Bolan od samog sebe. Bolan sto sam ziv. Otkako sam na svet progledaja. od t'g sam jos bolan... Zalno, teslo da mi pojete..." Ako ste meraklija... onda put pod noge pa u Vranje. U varos koja jos cuva Kostanu, Mitketa, Sofku... U varos koja je sacuvala kaldrmu i dusu. Neki moji prijatelji Vranjanci ne dele ovo misljenje, misle da je i Vranje grad, poput ostalih srpskih gradova, ubijen bedom, da je mrtav ili ucmao. Ali ko je jednom bio u Vranju i znao kuda da ide i sta da vidi, postaje zaljubljen u ovaj grad na jugu Srbije i uvek mu se vraca. Za Vranje je samo bitno imati dobrog vodica, koji ce vas uputiti gde da rucate, gde da vecerate, gde da slusate muziku.

Prvi pisani trag o Vranju, jos u 11. veku, ostavila je Ana Komnina, Grkinja carskog ro-da. Pisuci o vladavini svoga oca Aleksija Komnina, ona u knjizi Aleksijada" kaze da je raski zupan Vukan, 1093. godine, u svom osvajackom pohodu stigao u Vranje i osvojio ga. Ne zadugo, on se pred mocnom Vizantijom morao povuci. Drugi put Vranje je, 1193. godine, od Vizantije privremeno preoteo veliki raski zupan Stefan Nemanja i pripojio ga srednjovekovnoj srpskoj drzavi. Ipak, u sastav srpske drzave Vranje je definitivno uslo 1207. godine kada ga je osvojio Stefan Prvoven-

cani. Raspadom srpske srednjovekovne drzave, Turci su Vranje osvojili 14. juna 1455. godine, i drzali ga u svojim rukama sve do 31. januara 1878. godine. Vranje je pod Turcima bilo 422 godine. U Prvom balkanskom ratu 1912. godine, operacijama protiv Turaka odavde su licno komandovali kralj Petar I Karadjordjevic, predsednik vlade Nikola Pasic sa vise ministara i Djeneralstab sa nacelnikom staba Vrhovne komande vojvodom Radomirom Putnikom.Na svakom koraku u Vranju se mozete sresti sa istorijom. Markovo Kale, na par kilometara od Vranja, predstavlja ostatke srednjovekovnog utvrdjenja na antickim temeljima, za koje se pretpo-stavlja da ga je podigao vizantijski car Justin u 6. veku. Crkva Mucenice Petke Paraskeve, poznatija je kao Krstasta dzamija. Stavisi navrh minareta krst i polumesec, Turci su nameravali da tako pomire dve religije. Staro tursko kupatilo, hamam, koje je sagradjeno krajem 17. veka Bora Stankovic cesto pominje u svojim delima.

Pasin konak; koji se nalazi u centru Vranja, mocni Raif-beg Dzinic sagradio je 1765. godine. U prvoj zgradi, koja je pretvorena u Narodni muzej, nekada je bio selamuk za boravak muskaraca, a druga zgrada, koja je pretvorena u restoran, sa autenticnim ambijentom i imenom, sluzio je kao haremluk za pasine zene. Beli most je podignut 1844. godine, a medju Vranjancima je poznatiji kao most Ijubavi", jer je prema legendi podignut u pomen nesrecne Ijubavi Turkinje Ajse srpskog pastira Stojana. Kada smo kod nesrecnih Ijubavi prema predanju cesmu Djerevenku Turci su podigli kao spomenik svom omiljenom Djerzelezu, koji nije uspeo da osvoji srce lepe crnooke Srpkinje, kojoj je, po njemu, bilo namenjeno njeno ime - Djerenka. Pored hrane za dusu.Vranje je poznato i po svojoj tradicinalnoj kuhinji. Gomila resto rana, po veoma pristupacnim i nama, nudi bogate trpeze, velikim brojem specijalite Pored gore spomenutog Ha mluka, koji posluje u okviru kompanije Simpo, ovo preduzece, koje puno daje svom gradu, pod svojim skutom ima hotel Przaru, brdu iznad Vranja. Moj sinonim za Przar bi bio krov sveta", jer sa Przara gledate Vranje, a vidik doseze gotovo do Preseva na jugu. Ako vas put nanese u Vranje, nikako nemojte da preskocite kafane Vranjski merak ili Staro Vranje, jer se uvek nadje poneki Vranjanac koji vas pricom i pesmom vrati u vreme kada su tom istom kaldrmom hodali Kostana i Mitke. I Kostan, tuj pesmu, toj vreme da mi pojes... A toj vreme vise ne dodje. Ete za toj cu vreme ja zalan da umrem, s's otvoreni oci u grob cu da legnem. Poj zal za mlados"... Za moju slatku mladost, sto mi tako u nista otide, i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo jos jedanput vrne, dodje, da su samo jos jedanput pomirisem..." (Bora Stankovic - Kostana) izvor: Danas