\Izlino je razgovarati o ljubavi, kad ona ima svoj vlastiti glas i govori sama za sebe.

Ljubav je uvek nova. Nije vano da li volimo jednom, dvaput, deset puta u ivotu jer se suoavamo sa situacijom koju ne poznajemo.Ljubav nas moe odvesti u pakao ili u raj, ali uvek nas nekud odvede.Treba je prihvatiti, jer je ona hrana naeg postojanja.Ako je uskratimo sebi, umredemo od gladi gledajudi udno u drvo ivota, a nedemo imati smelosti da pruimo ruku i uberemo plodove.Treba traiti ljubav, ak i onda kada to podrazumeva sate, dane, nedelje razoarenja i tuge. Jer onog asa kada krenemo u potragu za ljubavlju, i ljubav takoe polazi nama u susret. I spasava nas. Ljubav ne postavlja suvina pitanja, jer ako ponemo da mislimo, poinjemo i da se plaimo. To je neki neobjanjivi strah i ne vredi ni da ga prevodimo u rei. Moda je to strah od prezira, od neprihvatanja, strah da se ne prekine arolija. Izgleda smeno, ali je tako. Zato se takve stvari ne pitaju nego rade. Treba okuati sredu. Nakon nekog vremena uvidi tanku crtu izmeu dranja za ruke i vezanja za duu. I naui da voljeti ne znai oslanjati se, a drutvo ne znai sigurnost. I naui da poljupci nisu ugovori, a pokloni obedanja. I pone prihvadati svoje poraze uzdignute glave i otvorenih oiju, s ljupkosti odrasloga ovjeka, a ne tugom djeteta. I naui da sve puteve mora sagraditi danas jer je sutranje tlo isuvie nesigurno za planiranje. Nakon nekog vremena naui da i sunce opee ako mu se previe priblii. Stoga sadi svoj osobni vrt i ureuj svoju duu, umjesto da eka da ti netko pokloni cvijede. I naui da moe mnogo toga pretrpjeti. Da si uistinu snaan, I da uistinu vrijedi. "... Kada covek dublje zagleda u dusu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja ceka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada... I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva proslost i sva buducnost gube svaki znacaj... i samo postoji taj trenutak..."

- Sta radi tvoja zalost dok ti spavas? - Bdi i ceka. A kad izgubi strpljenje, budi me.

"Ljubav ne znaci biti nepomican kao pustinja, niti lutati svetom kao vetar, niti sve posmatrati iz daleka. Ljubav je sila koja preobrazava i poboljsava Dusu Sveta. Kada sam prvi put u nju prodro, ucinilo mi se da je savrsena. Ali kasnije sam shvatio da je ona odraz svih stvorenja i da ima svoje ratove i svoje strasti. Dusa Sveta se hrani nama, a zemlja na kojoj zivimo ce biti bolja ili losija shodno tome koliko smo mi dobri ili losi i tu stupa na scenu snaga ljubavi, jer kad volimo, uvek zelimo da budemo bolji nego sto jesmo!"

"Alhemicar" - Paolo Koeljo , , , . "Dati nekome drugu ansu isto je kao da mu daje drugi metak za pitolj, jer te promaio prvi put." "Zivim u senci senke, tvoje senke i znam da znas jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom jer drukcije ne umem, ne razumem ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim to nije osmeh, to je grc ljudi su slepi lepi dani, nasmejani, za tebe, za mene skice druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice znam da znas jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci praznim danima, nestajes i prica odavno nije fer lepotica i zver, suvise razno sve je prazno prazno je zarazno, neprolazno." " Princezo, javi se.Jo imam dep u kom se hladni prsti zgreju. Poalji poruku Da vidim jednom to pisamce na displeju. Sve mi nedostaje. uvam u damastu jo kalup tvoga vrata. Princezo, dosta je.Dve i po godine smo taoci inataPrincezo,dosta je. " "Obrii te suze, mila. Ovo je bio samo lo dan, nije i lo ivot." "Najljepe je sluati tiinu. U njoj moe uti sebe. Jer, ljudi najede uju samo ono to ele uti. Ali u tiini nae svoj mir, ostvari svoje elje, ispuni potrebe i osjeda se zadovoljno." "Mukarci uvek gube dobre ene zato to su navikli biti s lakim enama, i ne znaju kako se treba ponaati prema dami." "U usporedbi s drugima ona je bila lijepa. Da je bila sretna, bila bi zanosna." "Strah od ljubavi jednak je strahu od ivota, oni koji se boje ivota, ved su napola mrtvi." "Vidjela sam ga danas, zna- sjedam se jedne prie-I skrenula pogled kada je njegov pribjegao prema mojim oima. Nisam eljela to jedno bijedno dao koje govori svakomu iz navike, neke monotone rutine. Nisam ja svatko. I rae du da me ne pozdravi nikako, nego da mi pokloni sekundu usiljenog smijeka i jedno uobiajeno, beznaajno dao. Znala sam da ako proemo jedno pored drugog i bez pozdrava, da njega to nede pogoditi i da se okrenuti za mnom nede. A eto, ta da kaem, uvijek postoji neka budala koja se za drugom pogled skrede. On je proao, ja sam zastala, okrenuvi se na djelid sekunde i pogodi On se nije okrenuo. A ja vie nikad za njim nisam zastala." "Ljudi koji imaju zajedniku prolost, nikada nede biti samo prolaznici." "Samo hodu nekoga koga du pozvati subotom u pola 10, uplakana i umorna od svega i ko de dodi sa velikom, porodinom pizzom, porodinim pakovanjem sladoleda i usb-om sa svim sezonama How I Met Your Mother. I bilo bi lepo kada bi mirisao lepo, i nosio veliki, mekan dukser. I kada mu ne bi smetalo to nikad gore nisam izgledala. I onda bih legla na njega i- bum, oporavila se od svega." "Moj je ivot vicarska, skoro pa savren. Ko blistavi brilijant, vjetom rukom izbruen. Imam sve to poelim, samo jedno ne. Da me neko bar na tren voli zbog mene. S vremena na vrijeme tvoje ime spomenem, onako bez dileme tvoj broj okrenem. Nodas mi je stalo. ujes li budalo? Doi dok me nije srce izdalo."

"Zaboravila me? -Ne, prijatelju, nije te zaboravila, nego nema za im da ali, izgubila je ono to nikada nije ni imala, osetila nekoga kome ne znai nita, a veruj mi, prijatelju, ti si izgubio mnogo vie!"

"Nisam te videla odavno Ima li nekog? (Upitala je tiho). - Imam. (Odgovorio je). Aha. (Izusti i okrenu mu lea, spremna da krene). - Ako opet ode, opet nedu imati. (apnuo je)"

"I svi ele po svaku cenu, da budu neobini, drugaiji, razliitiA u stvari sve vie lie jedni na druge, poput gomile istovetnih, arenih klovnova Prave razlike su uvek u duhu i ivotnom stavu, a ne u izborupartije, pida ili garderobe. Da li se secas kako bilo nam je pre, Posle svega sta sad ostalo je, moj Beograde Secam se davno, jos u zlatnom bokalu, Prvi put sam video mikrofon, staj'o na astalu, U senci hladong kestena, gde je moja draga nestala, Ja urez'o sam ime, bacio prve rime, Ja sam odrast'o na pesmama gradskih boema, I pricama alasa kojih danas vise nema, Kalio se s najboljima, po zadimljenim birtijama, Udvarao se damama, kockao sa limparima, Nekad kuci srecan, nekad sve izgubio, Nekad zenu grlio, nekad kaldrmu ljubio, I nisam sebi sudio, gde god bi se probudio, Bol je bio isti, s njim sam se udruzio, Zato secanja sam skupljao, k'o oziljke da podsete, Da nije uvek bilo samo hladno I sivo, Da krv crvena k'o vino, bojila je noci, Kroz odraze u casi, to su bile tvoje oci, A ja sam morao da odem, fijaker me je cekao, Beograde zbogom, mnoge ti stvari nisam rekao. refren (2x) Da li se secas kako bilo nam je pre, Posle svega sta sad ostalo je, moj Beograde Zaboravi me draga, zaboravi da te volim, Nastavi da zivis, mozda vise ne postojim, Grlim secanja u mraku, dok ih kljucom srece bojim, Da ne mislim na krike shto cuju se niz hodnik, Dok borim se sa ranama, sanjam da, Opijam se vinom, rakijom I tamburama, Starom violinom, I pocepanim glasovima, Tuznom pesmom cigana, dimom, i polomljenim casama, Sa boemima mojim se nadvikujem za stolom, Gadjam, pesmama recitujem, otimam za slovom,

Zbog samo jednog stiha, moj zivot sad je gotov, Pun stih u srcu, dok kroz prozor gledam otok, Sanjam da mirisem tvoj pogled, dok se privijas uz mene, Suze mi poteku kao kise u jesen, 'Ej ne svani pusta zoro, pusti me da ceznem Nikad ne svani dok u meni ima pesme, Al' ja sam morao da odem, jer nekome sam smetao, Beograde zbogom ovo ti josh nisam rekao. refren (2x) Da li se secas kako bilo nam je pre, Posle svega sta sad ostalo je, moj Beograde Danas rane vise bole, nego zuce iza skole, Nego zvuci ove strofe, ja sam morao da odem, Al' sad sam opet ovde, al' sve nam se izgubilo, Posekli su kesten, gde sam nekad tebe ljubio, Ne mirisu lipe, nema stare violine, Nema ciganina sedog da za moju tugu brine, Moj Beograde Izgubio sam korene, dzabe nosim ordenje, Kad niko me ne poznaje, Pa zvezdu Crnog Djordja, dadoh sad za bokal grozdja, Sta ce meni orden, kad ja nemam bilo koga, Samo nespokoj i bol, moji najbolji drugovi, U kafani lomim case dok mi dusa ne iskrvari, Balada disidenta, jedna tuzna srpska pesma, Nekim buducim kafanama, za bolja vremena, Neka zastane u grlu, kad je neko drugi peva, Sve je isto u mom kraju, samo mene vise nema, Ja sam morao da odem, takav nikom nisam trebao Beograde zbogom, pamti dobro sta sam rekao!

"Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voljeli." "Budite strpljivi Jednog dana de neko udi u va ivot. I uinit de da shvatite, zato vam dosad ni s kim nije uspjelo." "Pogledala sam ga. Oci su mi se ispunile suzama. Dotakao je moj obraz i nezno me pogledom milovao. Zelela sam da ga volim kao sto sam volela njega. On je to stvarno zasluzio, a ja sam stvarno htela tako da ga volim. Ali kazu, onako se samo jednom voli." "Najvie bole rijei koje smo preutjeli" Nije to nagovaranje, rodjeni moji. Ko nece dalje da cita - nek slobodno zazmuri. Ali pazite dobro: ako u vama postoji jedno veliko pitanje koje nestrpljivo zuri, pitanje vece od brda, i jedna treperava dusa sto veruje u cuda,

i ako se u vama neke lepote talasaju i neke svetlosti radjaju, onda je sasvim svejedno dali zmurite ili ne zmurite jer cuda se vec dogadjaju. Junaci,nos u jastuk! Nek masta kao lokomotiva leti! razumem sve vase brige i nespretnosti i strah, i evo: pomazem danas svakom da se seti sto se bez razloga duri i smeska u isti mah. Junaci, nos u jastuk! Niko ne mora znati sta je. Vazno je da nesto postoji i da to nesto traje i kazem: bas nije nagovaranje Ko nece dalje da slusa - neka zapusi usi. Vazno je sta je skriveno u nama, u dusi. A oca pesma je oko sto vidi i kroz tamu. Nju neces pravariti kao tatu i mamu. Evo o prvoj ljubavi jos samo nesto malo: nek ne zaboravi niko - ona je ipak vecna. Ona je kao nebo sto se uskovitlalo kad je u zoru palo u ogledala recna. Ona ce ostati sramezljiva i vitka u nekim buducim staricama koje sad krisom sanjaju odrezane vitice i zure da zavrse sve zadatke na vreme, i u nekim buducim penzionerima koji gaze po blatu i skakucu po baricama, skupljaju slicice fudbalera i dobijaju jedinice zbog Pitagorine teoreme. Ona je najlepsa ljuljaska izedju radosti i samoce kad se najvise hoce, a niko ne zna sta hoce. I kad godine minu u beskraj.. u daljinu... i prodju mnoge lepote i svenu mnogi cvetovi, jedino prva ljubav ostace negde u oku, u nekim obicnim stvarima, u pozutelim spomenarima kao vecno novi nepoznati svetovi. Zato i vredi sanjati, zato i vredi zeleti,

- sta nas se ostalo tice ?! Zato i vredi napisati i kao plakat podeliti ove sarene reci koje na pesmu lice. Najzad, u prvoj ljubavi radja se i prva bora ovde negde na celu i cleog zivota te prati Radja se prva tuga i prva ljubomora i prvi put se pati. I odjednom ti drugcije izgleda citav svet. Nesto u glavi gori, nesto tutnja i vri. To nije kao matematika. Tu su dva i dva cesto - pet A cesto - nisu ni tri. Ne pitaj zasto odkud odjednom kosava brise. To mozda i nije vetar. To prva ljubav uzdise. Ne pitaj odkuda kise odjednom pljusnu jace. To mozda i nije pljusak, vec neko zbog ljubavi place i trepavice mu slane i rukavi mu slani kao presoljeni rucak i kao okeani. Uostalom sta vredi o prvoj ljubavi i dalje da se soli, Izvoli, samo izvoli, pa ako je tebi isto ovako - ti kazi, a ako nije isto - onda sve se ovo ne vazi. Mika Antic

"Ja bih samo da me neko zavoli. Znate, onako kako je neko nekada umeo, i onako kako neko nikako nije umeo.. Hodu da me neko zagrli najjae to moe kada me vidi, da me neko dri za ruku dok hodamo sami, da me grli otpozadi. Hodu da stavim nekome ruke oko vrata, da ga traim kad sam izgubljena i da mu beskonano verujem. Hodu nekoga kome du redi da je ubre i peder i najvedi skot na svetu, ali de on uvek znati kako ga glupavo i detinjastvo volim. Hodu da mi neko posveduje glupave, patetine tekstove, da me slika kada ne gledam i da se hvali to sam njegova. Znate, da stvarno bude ponosan i na mene i na nas, na ono to moemo biti i na ono to je on postao samo zbog mojih par poljubaca i obedanja. A ne traim mnogo. Samo tu prvu, veliku ljubav koja de da me uniti i ostavi oiljak za sva vremena." "I najvedi je ivot kad nisi svestan da ivi, nego misli da sanja."

Mihajlo Knezevic (Filozof): Sto si takva Danice? Sto? Sto si takva, a? Danica Jankovic: Sta je tebi Mihajlo, sta sam ti ja? Mihajlo Knezevic (Filozof): Sta da ti kazem, nisi mi nista, a koliko mozes da mi budes to ne mozes ni da sanjas. "Jo uvek minkam stvarnost tvojom bojom jer drukije ne umem, ne razumem, ne elim pred lanim svetom celim da se lano veselim To nije osmeh, to je gr, ljudi su slepi." "Ne zajebavaj se s njenim osjedanjima, drue. Iz iskustva ti kaem. Ispoetka ti bude svejedno koliku dozu razoarenja de joj dati, igra se s njom, lomi je. A i ne osjeti koliko ti se uvlai pod kou, i koliko ti postaje bitna. I tek onda, kad bude kasno, kad ukljui razum, shvati i ode, ti ostane sjeban i sam. I shvati da si ispustio pravu iz ruku. I koliki si kreten bio A mogao si drugaije." "Ne, nisi ti bezosjedajna. Ti eli da drugi tako misle, da te ne mogu povrijediti ma to god da ti uine. Tvrdoglavi stvore, pa tako nede nita postidi, samo de testirati do koje granice moe podnijeti bol. A vjeruj, do tih granica ovjek ne eli dodi. Jedino te granice ne eli predi nikada." "I zato bi zbog toga bio pokiso i tuan? Jer, ti nema tri ivota, pa da ovaj tako spuca." "Samo sam je jednom drue vidio tunu. Samo jednom. Nije to sada ni bitno. Jaka je ona. Prolo ju je to, na sredu. Ali, drue moj, zna, ona je zbog tebe takva bila. Htjela te promijeniti. Htjela je nemogude. Najvie je zabolilo to nije uspjela. Ali, ne to nije uspjela zbog ponosa, ved zbog tebe. Htjela je da bar jednom bude ovjek. A nije znala da je nemogude povratiti ono ved odavno izgubljeno." Proci ce ona sa smjeskom pored tebe. Mozda ce te i zagrliti. I pomislit ces da je sretna,da je krenula dalje. I vidis. Ne poznajes je. Svo ovo vrijeme nisi je upoznao. Ima ona jednu svoju tocku: glumi da je najjaca onda kad je najslabija. I znao bi da kad produzi,udalji se par koraka,da ce joj se suza omaci. Zagrist ce usnu i tjesit se da nije ni vrijedilo. Jednog dana ce zaista i shvatiti da nije nikad vrijedilo,ali danas jos ne..

"Zato se tako grevito trudi da se uklopi, kad si roen da se istie?"

"pijan od zelje za usnama tvojim, sav sam ti od ludila, nekako s proljeca." "Dovoljan je stisak neije ruke, samo jedan obini stisak i najiskreniji osmijeh, pa da vam u narednih par dana niko ne moe smaknuti osmijeh sa lica." "to su ti misli. Ponekad odlutamo tako daleko, a da se s mesta ne pomerimo."

"Mata me je upropastila. Uvek sam ljude zamiljao boljima nego to jesu." "-A ona jeprava? -Jeste. Siguran sam to skoro isto koliko sam i siguran da je nebo plavo. -Kako? Kako si znao? -Videde U jednom trenutku, samo de prestati da gleda na sebe, na svoje srce, na svoj razum Bide u potpunosti potinjen samo njoj, ona de biti tvoj vazduh, tvoje srce, tvoje rei, tvoje sve. A u

onim glupim trenucima kad zaboravi na tebe, i sam de na sebe zaboraviti.. Jer, videde, kad je neko Onaj pravi, ti ivi samo u njihovim mislima i die samo pomodu njihove ljubavi. Bez njih si niko, samo neka nebitna, sasvim leva osoba spremna da uradi sve, ne traedi nita." "Ponekad proklinjem dan kad je otila, i svoj arogantan odgovor na njenu odluku, i sebe. Vjerovao sam da de se vratiti. Ali nije. Tamo negdje, daleko, pronala je sve ono to sam ja imao s njom" "A zna, ona de uvek da se seda tebe u onim glupo hladnim letnjim nodima I poelede da si tu, da te opet samo ona zna, poelede da te grli dugo i bezbrino se smeje tvojim glupim forama.. Takva je, zna? Ona de iskreno voleti mnogeali ti de uvek biti ceo njen svet." "-Drue, ja sam sebe i nju previe dugo lagao da mogu bez nas. Zna, lomio sam joj srce, terao je da veruje u lai, prkosio razumu, povreivao je Radio i protiv njenog i protiv svog srca. -A ona je to trpela? Dutala je? Pravila se da je ne boli? -Takva je Preplakade nod, ali sutradan, ako me vidi, nasmejade seNajlepe to ume, naravno.. Ona ne ume da se smeje drugaije.. Koliko sam samo voleo taj osmeh.. -Voleo? -Jo volim, naravno Ali znam da vie ne umem da ga izmamim na njeno lice. Eto, ovih dana, mogu tek ponekad da izmamim neki jadan pozdrav i hladni osmeh.. -Kriv si. -Jebiga, jesam Znam ja koliko sam kriv. Ali znam i ta bih dao da mi se jo jednom nasmeje.. I, eto, protiv toga ne umem.. Ne umem da je volim, ali ne umem ni da je pustim da ode.. Ona je, eto, moja I ja je drugaiju ne znam, niti elim da upoznam.." "Ne umem vie ni nesredno da se zaljubim, a do skora sam u tome bio meu boljima. Ba nemam srede, ni nesreda me nede." "Uzme me u svoju tamnu kociju. Nebo primi boju tvojih ociju. Znam taj put To je precica za bol." "Nije bilo moderno prvi se javljati devojci,moj drug je propustio nekoliko dana, pa nedelju, pa nekoliko nedeljaOnda vie nije znao ta bi joj rekao.Ostalo mi je nepoznato koga je zvao i gde je traio svoju devojku,ali kad je pretraio sve, odjednom je poeo da je pronalazi u drugim curicama. Neke su imale takav nosid,neke su hodale kao ona,ili se smejale na isti nain,zabacujudi lepim pokretom glavu malo udesno,neke su slino njoj dutale,neke priale,i Popac ih je narednih godina vodao kao avganistanske hrtove,sakupivi,malo po malo,puno raznih detalja svoje velike ljubavi.Ali nikad mu nije uspelo da ih sve sastavi " "Od nekih stvari se nikada ne oporavi Jednostavno ih, samo preivi" "Ali zenu valjda najvise zaboli kad shvati da nije ostavila trag iza sebe.. Ni trag crvenog karmina na kosulji, ni ugriz na vratu, ni pismo, ni sjecanje" Mislila sam da je sve u redu, i na neki nain bilo je. Ja sam imala nekog, neko je imao mene, a ON je bio tu kao uspomena. I onda, onda smo se sluajno sreli i ja sam ga zagrlila. Onako jako, prijateljski. I tada mi je sve bilo jasnoZamena nikada nije dovoljno dobra. "Ja sam htela da te volim i da se zaljubim u tebe, samo da zna. Htela sam da mi nedostaje dva minuta nakon to se rastanemo, htela sam da te sanjam, da svi znaju za nas, da te drim za ruke pred svima i da te zagrlim najjae to mogu svaki put kad te vidim.. Htela sam onu ludaku ljubav, nesrednu, uzvradenu, kako god. Stvarno, bila sam spremna da me uniti, skroz na skroz, da mi sjebe celo ono zauvek i te fazone. I onda sam, eto, videla kakav si. I ne znam kako, od te silne elje da te zavolim, ostala je samo ova bezgranino velika elja da ne postoji.. E, jebiga, kad si kreten.."

"Vidi, ja elim njega, on eli nju. Nije razlika velika, ali zato bol je" "- Jo de ti nekog voleti. - Mislim da nedu. Ni traiti. Kako sam tebe voleo, ne voli se jednom u ivotu, tako se voli jednom u hiljadu ivota. Bio bih malo sebian da oekujem da mi se to desi jo jednom u preostalih desetak, petnaest godina ovog." Dotad sam djevojke, razmisljajuci o njima, uglavnom svlacio do gole koze. U mojim malim nocnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko koja je uspela da sacuva na sebi par crnih carapa, ili neku slicnu perverznu krpicu. Ona je bila prva koju sam obukao u nesto" "Rijetko je priao, nije osjedao potrebu za razgovor. Ja, s druge strane, udila sam da mi obeda sve one stvari koje je u bunilu pijanstva priznao. Razmilja o Malom Princu dok se gubi u putovanjima. Otidi demo u Portugal upoznati lika iz moje knjige, Italija nas eka da se izgubimo u novini i starini, tvoja obedanja nastala na dnu boce oivjet de jednom. Moda to ne bude ni ti ni ja, ali netko de biti. Nekada. Negdje." "isto u onim neprolaznim trenucima kada nema ni jednog nagovjetaja sna, sjetim se tebe, stvorim te pokraj sebe, zavuenog pod isti pokriva sa mnom. Samo bude tu, i kao da nikada nisi ni poslao posljednju poruku, i kao da nikada nede otidi." "Govorio sam mu: ako ti nije stalo do nje,ne gubi vrijeme uzalud; ako te nede,nai drugu; ako je voli i ako te voli,otmi je." "Mogli su oni jedno bez drugog Dan, dva, mesec, mogli su ak i due, jer teki su to karakteri. Ista narav, isti ponos. Svetili su se jedno drugom, mrzeli se. Mogli su da opstanu jedno bez drugog, mogli su pronadi neke nove ljubavi, ali oboje su znali da samo zajedno mogu sklopiti celinu. Samo zajedno mogu pronadi sebe. Uprkos svemu, samo kad su skupa, uo se onaj iskreni smeh, dugi uzdah i duboko volim te" "I mislim: Kad bi ona bila pahuljica, ja bih sigurno bio januar. I ne bi nas mogli zamisliti jedno bez drugogaZbogom njene zelene oi." "Dugo sam stajao pod njenim prozorom, ali ipak nisam uspio da ujem kako die u snu." "Ja sam sakuplja neobinih stvari. Neka drugi sakupljaju znake i marke. Ja sakupljam dane, asove i trenutke." "Nije svejedno. Pazi koga sanja." "Sve suze sveta sprala je kia na kraju nisi ni siguran da si uopte plakao, niti da si dno dotakao." "Ponekad se pitam ko bih bila danas da te nikada nisam upoznala. Moda bih tog dana prestala da verujem u ljubav i srodne due? Ili bi mi dani tekli sasvim mirno, bez znanja da na svetu postoji neko kao to si ti?"

"Zna, saznao sam u koje je doba godine ovdje najljepe Ono doba, kada osjetim miris cvijeda u vazduhu, kada sunce miluje moje lice, kada nije hladno, ak ni po nodi Kada se ni kie ne bojim, ak ni mraka Zna li koje je to doba? To je ono doba Kada si ti tu" "Najzad, neki kau da su najlepe ljubavne prie one koje nisu imale vremena da oive. Moda zato to su neostvareni poljupci jo jai" "Scenario im ba nije bio naklonjen, sve u svemu.. Moda bi jedino hepiend izvadio stvar." "Kad ljubav nije suena, moda je bolje da tako ostane" "Ma ne volim ga nimalo. Samo mozda nekad. Kada se setim kako mi je saputao da me voli kod debelog hrasta. Volim ga samo kada se setim kada smo zajedno gledali u zvezde i kada mi je rukom, nezno presao preko mladeza kojeg je toliko voleo. Volim ga samo kada se setim njegovih tamnih ociju kako me pomno posmatraju. Ma, volim ga samo nekad, povremeno, gotovo nikad. I uvek cu." Ti nisi bio Sin jedinac, a ni ja nisam Lepa protina kci. Nismo jedno drugom bili Prva ljubav, jer Krivi smo mi, sto drugima smo rekli Racunajte na nas. Ja sam obicna Mala garava Provincijalka, koja Morala je da se odseli. I ekajuci montenegro expres, odlucih da tamo negdje zaplesem svoj prvi Balkanski tango. I tad sretoh tebe, koji si nesto izmedju Vase Ladackog i Boze zvanog Pub, pokazao mi Kako tuznih ljubavi ima. Bila sam tvoja Jaroslava, i bio si moj ovek sa mjesecom u ocima. I dugo sam ti pjevala Uspavanku za decaka, dok si mi svirao Sevdalinku.. Tad rekao si da ti se svidja Portret zivota mog, i da i ti zelis biti dio njega.. I sve se okrenu kao Ringispil, i njezno Kao dodir svile, prodje Kao rani mraz. I Kad odem, nek mi zasvira Slovenska, jer zbog tebe Ne volim januar. Na Bogojavljensku noc, dok sam slusala Dmoll, jedan Sasa iz voza, rekao mi je da sada ljubis neku Djevojku sa cardas nogama, i da sa njom cekas prvi Budimpestanski snijeg. A kada te neko upita za mene kao pravi Namcor kazes - nisam bio ja za nju. I Naposletku sama kao crni labud, dok Nedostaje mi nasa ljubav, odlazim jer znam da Ne vredi kasno je "Pa sto me nisi nazvala? - rekao je,a ja sam ga samo pogledala i tiho rekla Pa bili smo posvaani - i tad je rekao jednu recenicu koju nisam ni sanjala da ce mi je itko igovoriti: Slusaj me,ma koliko mi bili posvadjani, uvijek me mozes zovnuti kad si tuzna i kad places bilo to sutra ili za 10 godina,u 4 ujutro ili 9 navecer I doista,ti razgovori pocinju sa suzama i poslije 4 sata zavrsavaju sa osmijehom na licu.Hvala ti." "etvrta kafa veeras. Ne,ne smem zaspati, nisi zasluio da te i veeras sanjam." "- ta radi kad shvati da poinje da se vezuje za neku osobu? - Treniram. Pravim budalu od sebe. Ti? - Ja beim u Pariz. - Daleko. " Nedu ja da menjam svet, ja sam sebi dao mnogo vii cilj.. da budem bolji ovek. A fudbal igram da ne zaboravim kakav sam ustvari. -Montevideo Bog te video "Kad ti je trebalo razumevanje, uvek si znao da moe da rauna na mene. A, s druge strane, kad god mi je trebalo razoarenje, znala sam na ija vrata da kucam. Valjda to tako ide "

"Plaim se da de se jednog dana zapitati zato me onda nisi hteo. ta ako se ponovo sretnemo i pokrene onaj ringipil u mojoj glavi. ta onda ?! ta ako jednog dana kae da ti trebam iako sam te nekad udilata onda ?! Neko drugi de sigurno biti tu, a ja se plaim. Plaim se da me ne nae. Ako me nae redi du ti ne. A strah me je vjruj mi. Zna da ne volim da laem, a ako budem rekla ne, lagadu. I onda kad ode, otidi de i on. Ostadu sama. Jebe ponos. Nebitno. Htio si savrenstvo, a nisi znao da je ar naeg linog savrenstva ba nesavrenstvo. " "Ali, bio joj je suvie slian. Operisan od svake emocije, plaio se osedanja koja su ga vukla njoj. Trebali su se, na neki neobjanjiv nain, ne mogavi jedno bez drugog. Ali, biti zajedno, ni to nisu mogli." "Raj sam oduvek zamiljao kao svojevrsnu biblioteku." "Ne zna ti sa kakvim se romantikom petlja, mili. Ja sam ti jedan od onih beznadenih sluajeva. Eto, ja verujem u letnje nodi, priznanja pod meseinom, duge poljupce i odlaenja bez povratka. Nisam neko ko se voli jednom, ne. Ili me voli zauvek ili me uopte ne voli." "Nisam ljubomorna ni na koga. Naprotiv, kad je neko bolji od mene, drago mi je zbog njega. Nikoga ne mrzim, samo neke osobe vie volim, neke manje. Ne zanima me tui ivot, jer mi je dovoljan moj. Ne volim imati neprijatelje, a prijatelji su mi neto najvrednije. Trudim se da prema svakome budem dobra, ali za one koje vie volim, dajem cijelu sebe. Samo sam ljudsko bice Grijeim. I svi priaju da me znaju, a znaju mi samo ime."

"Hajde da se igramo istine ili izazova. Ili moda samo izazova, jer danas vie niko ne zna govoriti istinu." "Be happy for no reason, like a child. If you are happy for a reason, youre in trouble, because that reason can be taken from you." "I bilo je to nekod, kad si mi se jo javljala, iako sam sjedio skroz na kraju busa, ili bi se digla s klupe u parku, ne brinedi se hode li ti netko zuzeti mjesto, samo da doe i pita to ima. Ne mogu redi da to nisam primjedivao, ali nisam to cijenio. Sve dok nisi prestala, jer si se u busu poela smijati s njim, u parku si ga ljubila najljepe to si mogla. Sada, ni kada smo jedan do drugoga, nema ni rijei, ali eto, bar smo stvorili tiinu. Mrtvu i neugodnu, ali nau." "Gledam ih. Sve njih, ak i one pametne, ak i one lijepe, ak i one nevjerovatne. I uvijek pomislim isto - to nije on." Volela je pre spavanja da mata o nekom buduem, lepem ivotu. O danima koji e doi i promeniti je. elela je da bude vesela, srena i lepa. A i nije traila puno: samo jo nekoga ko bi je voleo. A negde u onom periodu izmedju sna i jave, kada ni sama nije bila svesna da li sanja ili mata, zamiljala ga je kako je eli, ljubi i smeje se. I da, i ona se smejala. Prvi put iskreno i od srca. A ujutru kada bi realnost udarila svom svojom teinom vraala se svom starom ivotu, glumei da je zadovoljna sobom i samoom. Sve dok jednog dana nije mogla vie da dri sve u sebi i da ivi od snova. Spakovala je sve svoje uspomene u dva kofera i pola da ga trai. A kada ga je nala, vie nije bilo potreba da mata i sanja. Poela je da ivi. Ana Na kraju krajeva sa njom nikad nisam znao na emu sam. Ali uvek je bila moja na neki udan nain. "Najboljeg prijatelja ima u ogledalu, nikad se nije nasmijao dok si ti plakao."

"Otiao sam, tako kukaviki, od ovog grada u koji sam, eto, bio zaljubljen vie nego u nju, sve ove godine Sve ove godine Mostarsko ljeto mirie na vreli asfalt i na cvijet lipe. Na mir u kronjama i povremenu svjeinu s Neretve. U takvo jedno ljeto osvanuo sam gotovo nevidljivo, pred samim sobom" "Ali on je bio sredan i normalan tih dana. Navodno. Ne znam. Glupo je to ne mogu da znam. Mogla bih da ivim milionima godina samo znajudi da i on pomalo pati. Uvek mislimo da sve znamo. I on je za mene verovatno mislio da sam potpuno sredna bez njega, jer sam takva bila pred njim. Nikad mu ne bih dozvolila da zna." Niko me nikada nije pogledao sa toliko mrnje nego on sada. A meni nikada nije bilo toliko svejedno, jer sam znala da sam zasluila. Toliko nisam elela da bude povreen, a unitila sam ga, potpuno. Tanije, nisam ja nita uradila, nego je on shvatio da u njega samo mogu da se zaljubim, ali ne i da ga volim. I da ne mogu da se za njega veem, jer sam jo uvek vezana za eto, nekog drugog. Volela bih da imam mod itanja ljudskih misli. ovee, pa ti bi bio prvi, a ujedno i jedini na spiskuTako bih volela da mogu da znam, ta ti prolazi kroz glavu, dok sedimo, na naem mestu. Pored onog grafita gde je nacrtano veliko srce, na zidu autobuske stanice, i gleda me onim reci mi jesam li ja za sve kriv? pogledom. Taj pogled, uverena sam, samo ja mogu da prepoznam. A mnogo, mnogo se iza njega krije. ini mi se kao da se plai. Ali, ega, majke ti? Pa toliko smo se ispovreivali, vie od ovoga, veruj mi, ne moe. Ako u sebe nisi sigurna, jesi li to zaista ti mene odabrala, ili tvoj strah i samoda? Iskristaliziraj se u nekom popodnevu, pa neka tvoja elja za tebe zaeli. Ja nisam ovdje da se zaljubi u mene, ved u sebe. Tek demo onda vidjeti, to i kako sa mnom. "Nikad nita runo o tebi nede redi onaj ko je bolji od tebe. to znai da uvijek o tebi priaju gori od tebe. Ne zaboravi to." "Bjeedi od loeg naletila sam na goreg" "Voli ti nju ?!..Slegao sam ramenima, podigao ruku i prislonio sat na uho. Pa, ta ja znam Primetio sam da mi i sat ubrza svaki put kad je neko pomene" "I sad nema smisla gledat unatrag i nema smisla vie slijedit njen trag, on vie nikuda ne vodi. Al ipak se jo osvrde za sobom, kao da ede njenom ulicom i samo eka da kroz neki prozor njena glava proviri. Sjeti se, posljednji pokuaj bio je promaaj i ovdje tvoj je kraj. Posljednja stanica i ovdje mora van. Ljubav ne oprata, jednom kad nestane, vie se ne vrada i tu si nemodan, ostaje sasvim sam." Svoje puteve sam biram, to se ne zove inat, nego ponos. Jer, ne, nede pomodi vreme da te vie cenim. Ne pomau ni parfemi kada je ovek smrad.

Jer sve je u nama kad murimo, a strano kad otvorimo oi. I sve je nae dok elimo, a tue kad se ostvari. - Mika Antic Zenama je potreban samo mali znak,nagovestaj,jedan mig,nevidljivi detalj,sitan povod,a zatim sve rade same,vole,pate,nadaju se,mastaju,i placu. Kako se nikad ne vidi gde je pocetak radosti a uvek tako dobro znamo gde pocinje kraj.

VOLIM ONE JEDNOSTAVNE TRENUTKE. ONE NAJPROSTIJE GDJE SAMO SJEDI NA PROZORU, SLUA MUZIKU, PIJE KAFU, A NISI NI SRETAN NI TUAN, SAMO POSMATRA. NEBO, ZVIJEZDE, ZGRADE, LJUDE. ''Ali ona se katkad tako lijepo smijei. Pa mi pet minuta u njezinu drutvu bude kao da sam dobio na lotu. Hodam ulicom poput narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u cijelom svemiru nema vedeg i jaeg stvorenja od mene. I zato me one tri ne zanimaju. Ne bi me zanimale ni da ih je tristo. Kad hodu tu jednu.'' Jednom sam etajudi uo kako jedan stari ovjek govori drugome: Bio sam zaljubljen u istu enu 50. godina. Bio sam dirnut onim to sam uo, dok nije zavrio reenicom: Voljeo bih da je to znala.. A zna, ona de uvek da se seda tebe u onim glupo hladnim letnjim nodima I poelede da si tu, da te opet samo ona zna, poelede da te grli dugo i bezbrino se smeje tvojim glupim forama.. Takva je, zna? Ona de iskreno voleti mnogeali ti de uvek biti ceo njen svet. Ti si nju ipak voleo, zar ne? ak iako si u svakom trenutku znao da nikada nede biti tvoja.. ak i kada te je gurala od sebe, kada te je mrzela, kada je bila bolno hladna prema tebi.. Ti si je i tada hteo kraj sebe. A ona je bila svaija, samo ne tvoja. Srce je poklanjala nekim, eto, kretenima, osmeh svakom strancu koji pokua da se susretne sa njenim pogledom, ali tebi? Tebi je samo davala neverovatno dobar pogled na njena lea, dok ti ih je okretala. Moda si je zato i toliko eleo.. ovek najvie pati za neostvarenim snovima i priama bez kraja. Ne brini se ti.. Jednom de i da shvati kako je trebalo da zavri vau priu, ali ti de biti previe daleko da uje njena kajanja. E to su prazne prie, nemogude je skinuti zvezde..Al, seronjo mali, zna da bih sve uradio za tebe to je u mojoj modi, tako da pst. Apsolutno nisam znao nita o njoj. Viao sam je par puta, kako stoji naslonjena na neki glupi zid hodnika i slua neku svoju, verovatno, glupu muziku. Mrzeo sam njen glupi osmeh koji je nosila sa sobom ak i kad je padala kia, mrzeo sam njen veseli hod, njena glupa previe vedra javljanja i mahanja, njene glupe drugarice sa kojima se nikad nije uklapala i mrzeo sam celu njenu glupavu pojavu.. A najvie?? Najvie sam mrzeo to to sam hteo da stojim naslonjen na taj glupi zid i sluam sa njom njenu glupu muziku, dok se ona glupavo smei i previe veselo javlja svojim glupim drugaricama.. Eto. I ja sam hteo da budem neto glupo njeno. Jebiga, ona je bila ta. I bila je vredna ekanja.. I ekao sam je ja.. Samo sam je ekao dok su mi druge sedele u krilu, drale me za ruke i ljubile me pred svima. Nisam ja njih voleo, da zna odmah. Bile su mi, manje-vie, dosadne i nisu umele da me zasmeju, ni da mi nedostaju kao ona. Ali sam ih, eto, proetao par puta, smejao se njihovim alama i sluao njhove prie. Sve vreme, ekajudi samo nju.. Nisam ni stigao da primetim ta se deava, a sve se sruilo.. Njima, eto, nije smetao to sam ih iskoridavao samo da ne bih bio sasvim sam.. Njoj jeste.. I onda sam shvatio. Ona je htela da je ekam.. Ali, htela je da je ekam bez ikoga, a ja to nisam umeo. Hode da uje tajnu? Ti si meni najlepa, eto, kad si sama.. Zna, kada stigne kudi i ostane bez minke, bez bespotrebnog smejanja i lanog osmeha. Najlepa si kada plae, kada grli sama sebe, kada igra bez razloga, ita, kada duti i misli, kada si ranjiva, kada te film rasplae, kada se seti neega to si davno zaboravila, kada spava i kada se budi.. Kada si svoja. Bez straha, pretvaranja i ostalih gluposti. Najlepa si kada ni ne razmilja kako izgleda, i kada ti lice naminka bezbroj briga i sedanja ili beskonana sreda.. A deside se nekad da moja re ili poljubac bude razlog za to..

I tada de, valjda, konano i shvatiti zato me tako vano i bezuslovno voli.. Videde, mila, da si uz mene uvek najlepa.. "Vedina ljudi bi radije bili sigurni da su nesretni, nego riskirali pokuati postati sretni." "Im almost never serious, and Im always too serious. Too deep, too shallow. Too sensitive, too cold hearted. Im like a collection of paradoxes." Ma hajde. Sluaj, nisam ti ja jedna od onih patetinih, koje plau nad izgubljenim ljubavima i vole ak i kada nisu voljene. Veruj mi, od tebe jesam izleena, u potpunostiIluzije o tebi je ved malo tee preboleti. Kada mi govori sve pogrene stvari- nije mi nita, znam da mi ne treba, ni malo.. Ali nodu, kada glupo srce zakuca bre i pomisli da moda krije neto..ta ja znam, tad mi ba i nije lako. Nije problem bol. Od bola pati, ali to te ne uniti. Problem je samoda; ona je ta koja te tiho ubija, koja te odvaja od ostalog svijeta i koja budi ono najgore to ima u sebi. Samo se umaram od ove nae prie. Dosta mi je one uvene ''dobro mi je'' fraze, a da se unutra raspadam, dosta mi je osmeha koji kriju suze, dosta mi je da me sve seti na neto nae...Samo mi je dosta. Samo sam izgubila snagu, ali ne i osedanja prema tebi. Idiote glupi. Mogli smo mi uspjeti, naravno da smo mogli, samo, trebalo je neke stvari rtvovati. Obino, dragi, to tako i ide Da bi neto dobio, neto mora i izgubiti. Naalost, ti si izabrao da izgubi mene Ja te ne volim vie. Zna li koliko sam bola morao podnijeti da bih rekao tu jednostavnu reenicu!? Koliko sam morao ena poljubiti, u mraku se poigravati sa mjesecom u njihovim oima i paziti da ne izgovorim tvoje ime!? Bojao sam se ljubavi nakon tebe. Uio sam zaboravljati ulice kojima smo ili, izmiljao nove gradove rijeke, zvijezde. Brisao sam kiu sa svojih pjesama. Pamtio sam tragove tvojih prstiju koji su skinuli njenost s mene. Pamtio sam slike; rijei sam znao napamet. I troio vrijeme da te zaboravim, da te ne volim. Molio se oajniki da to nestane iz mene, da se vratim na poetak! Umela je da preplae celu nod, a da ustane sa osmehom. Umela je da se pravi da je sredna, da bude vedra i nasmejana. Ona stara. Umela je da zavara sve. Ali ne i njega. Zato kada ga je ponovo srela, on je znao. Znao da ju je unitio, ali nita nije uradio. Nije mogao. Dao joj je ansu da ga preboli, svestan da im je tako oboma unitio svaku ansu za neki sredan kraj. Ali, ne. On nije znao da bude neiji princ, a ni ona nije umela da bude njegova princeza. Zato su proli jedno pored drugog, svako svojim putom, ona sa nadom da de se jednom oporaviti, on sa eljom da se slededi put sretnu u pravo vreme. A. Its the same with people who say, Whatever doesnt kill you makes you stronger. Even people who say this must realize that the exact opposite is true. What doesnt kill you maims you, cripples you, leaves you weak, makes you whiny and full of yourself at the same time. The more pain, the more pompous you get. Whatever doesnt kill you makes you incredibly annoying. They are strong together, and they are each others weakness. I kada bude slededi put prola pored onog mosta gde me je prvi put srela, bide jaka i pravide se da se ne seda. Ali jednog dana se zaista nede sedati, jednog dana de imati neko drugo, beskrajno daleko mesto, gde de sa ushidenjem idi i gde de je ekati sve ono to ja tog glupog leta nisam mogao da joj pruim. I ona to zasluuje. Zaista, to je u redu. Ja du uvek imati most i ono samo moje mesto ispod njega. I sva ostala glupa leta da se sedam nje.

Jednom sam etajudi uo kako jedan stari ovek govori drugom: Bio sam zaljubljen u istu enu 50 godina. Bio sam dirnut onim to sam uo, dok nije zavrio reenicom: Voleo bih da je to znala Samo da ti kaem,miu moj pospani, kad poeli nekome neto lepo redi, ne ekaj sutra jer mnogi su tako zakasnili. Jo uvek ne dolazim na nae mesto. Neka, jo malo da proe. Jo koje prolede, leto, jesen, zima. Nisam svoj kada proem u blizini tog maginog mesta. Vue me. Jo uvek Poto me ostavila jer sam bio ljubomoran, ja sam prestao to biti Ali ne zato to sam silom kontrolisao ljubomoru, ved zato to mi nijedna posle nje nije bila toliko draga i znaajna, da bi me bilo briga hodu li je izgubiti. Moda je to bio jedini nain da izleim ljubomoru. ''Znate li ta nam treba? Svima nama, meni, tebi... Treba nam vie spavanja, drijemanja, donjanja. Treba nam vie dobre, stare muzike, vie melodija i stihova koji diraju pravo u srce. Vie kafenisanja, vie ajanki uz kolae i sone traeve. Treba nam vie knjiga, vie itanja...nikada dovoljno, nikada previe. Treba nam vie zalazaka sunca. Treba nam vie kreativnosti, stvaranja i inspiracije. Treba nam vie dugih etnji. Jako dugih.. Treba nam vie smijeha! Toliko je namrtenih lica. Vie zagrljaja. Da grlimo i da nas grle. Vie snova i to onih lijepih zbog kojih ujutru ustajemo nasmijani...onih koje sanjamo dok smo budni. Vie glasnog pjevanja u kolima. Treba nam vie zabave, blesavljenja i druenja. Treba nam vie pogleda, pravo u oi.'' Nakon svih sranja koje ti napravi, i dalje te prodju trnci kada te pogleda negdje sluajno u prolazu, makar taj pogled bio grub. Nakon toliko godina to smo zajedno proveli, toliko prekrasnih trenutaka ne primjedivati tu grubu stranu, i dalje ne primjedujem&#8230; Ne znam primijetiti. Ima neto u tom to smo se sreli, voljeli, rastali na taj nain&#8230;<br/> I ima neto u tom to me nede. Znao sam da joj se polako uvlaim pod kou. Jo jedna klinka, mislio sam, lako de pasti na svaku moju rije. Uvukao sam joj se pod kou, tiho, lopovskim koracima uao joj u san, i tamo i ostao. Ostao zarobljen izmedju njenog ponosa i moje elje. Njenog neukrotivog inata i mog egoizma. to sam vie bjeao, vie sam je elio. to se vie vradala, sve vie sam je tjerao. Igrali smo igru u kojoj nijedno nije pokazivalo emocije, drali smo se onog ko prvi kae volim te, gubi. I nijedno od nas nije izgubilo, a iz bitke smo izali poraeni oboje. Ona je ostala ukoena dama, puna inata, a ja Ja sam, eto, ostao srcem tamo negdje kod nje, a tijelom svake nodi kod druge. A ona? Srce je s sobom ponijela, nije ga ostavila kod mene. A ni tijelo ne daje nikom. Rekla je davno, dok sam skidao pahulje s njenih usana da ona ide u paketu. Ne ide tijelo bez srca, a ni srce bez tijela. Ja sam se nasmijao, i mangupski rekao kako divan paket, ni svjestan koliko du dugo poslije da se sjedam svake njene rijei. I zna kako mi nedostaje? Ne mnogo. I ne malo. ak ni previe. Samo mi nedostaje ivot koji sam imala sa tobom. Ali sretoh te jue i shvatih da tebi ne nedostaje. Ti ved ima sa kim da ga ivi. I to mene boli. Ne to to me vie nikad nede, poljubiti, zagrliti onako slatko podidi sa zemlje i u toploj nodi proaputati mila. Ne, zaista, ivedu bez toga. Ali mene boli to me nikada nisi i nikada nede gledati kao nju.

"Nedostaje mi onaj tvoj blesavi smeh, kada se pola kafida okrene prema nama. Nedostaje mi tvoje moljakanje da odemo na deije ljuljake kada prolazimo pored parka. Nedostaje mi onaj pogled kada me pokuava ubediti da zaista zna ta je ofsajd. Ma nedostaje mi tvoje sve." :-)

Cetiri ujutru. Trenutak pre sna, ni sama svesna da li sam budna ili sanjam. A razmisljam. I koliko se samo zivot menja. I koliko ce se tek promeniti. Pre mesec dana nisam ga ni znala. Nisam znala da postoji neko na ovoj planeti ciji bi mi se osmeh svideo, ciji bi me poljubac najezio, cija bi me rec oraspolozila. A danas ne zamisljam dan bez njega. I u ovom trenutku, izmedju sna i jave, samo mi je on u mislima. I da li je on budan, ili ako sanja da li sanja mene. Da li i dalje mirise na mene i na onaj parfem za koji tvrdi da mu se svidja. Koliko uopste mogu i smem da verujem, a da ne izadjem povredjena? Da li je uopste prikladno razmisljati o tome sada, ovako rano? Sta se sme, a sta ne sme u ljubavi? Da li smo svi razliciti? I polako ponovo tonem u san. Ali moji snovi vise nisu samo moji. Sve ih poklanjam tebi, kao sto ti poklanjam sebe. A ti ceni taj poklon ili ga baci sto ranije. Oziljak cu imati u svakom slucaju. I da li je okej sto sam ovoliko nesigurna, a opet toliko srecna? Jel tako izgleda ljubav? Jel moze tako brzo da se zavoli? Jel moze ON tako brzo da ME zavoli? Ana "Te veeri je sijala, kao i prije. Jo jedna njena perfektno izvedena drama. Jo jedan in koji se ponavljao ved nekoliko puta. Duge crne trepavice i vrtoglavo visoka tikla krili su slomljenu enu u njoj. Ni on nije puno loiji. Vjeto je skrivao svoje pravo lice, oaravajudi neku drugu sa ved poznatim priama. Tako to obino biva, ivot prireuje film u kojem se sami moramo snadi, glumiti iz razliitih razloga, neko iz ponosa, neko iz inata." "Veze nikada nisu gubljenje vremena. Ako ti nisu donijele ono to eli, bar su te nauile onome to ne eli." "Treba ubiti vrijeme do jutra. Dobro bi mi doao neki sauesnik za taj zloin." "Onaj koji umije da zgazi ponos i okrene se za vama nakon toliko odlazaka, koji je toliko jak da ustane jo jednom i potrai vas, koji se ne plai da vas pozove nakon mnogih sputenih slualica da vam uje glas, koji smije da se usudi da vas jo ovaj put pronae ak i nakon svog "ovo je definitivno posljednji put"... Onaj koji de staviti sve na kocku, bar jo ovaj put, samo da bi vas vratio... To je ovjek koji zaista voli." Ne ulazite u veze iz pogrenih razloga bolje je biti sam, nego u loem drutvu. Ne urite. Ako je neto sueno, dogodit de se u pravo vrijeme, sa pravom osobom i s najboljim mogudim razlogom. Zaljubite se kada ste spremni, ne kada ste usamljeni." "Ako nekoga voli zbog ljepote, to nije ljubav, to je elja. Ako nekoga voli zbog inteligencije, to nije ljubav, to je divljenje. Ako nekoga voli zato to je bogat, to nije ljubav, to je interes. Ali ako voli nekoga, a ne zna zato, e to je ljubav!" I znamo i on i ja da skupa nedemo biti. On nije dovoljno dobar za mene, a ja dovoljno loa za njega." "Svaki mukarac u svom ivotu mora imati jednu enu, zbog koje ene dijeli na NJU i na sve ostale

I sad se sjedam kako mi je jasno postavio dva uslova: "Ovo je bez obaveza!" i "Ako se probude osjedaji, kai, da prekinemo na vrijeme!" Dobro, mislila sam, mogu ja to... Uslovi prihvadeni, dogovor pao, vianja poela. Ima li ita slae nego tajno? Njemu je to, priznajem, ilo puno bolje nego meni, jer ne znam ima li ijedna ena na ovom svijetu da moe biti blizu nekom mukarcu, dati mu sve i ostati ravnoduna.

Ne znam ta se desilo, bit de da se prekida za osjedaje pokvario, uhvatila sam sebe da razmiljam o njemu i u onim danima kad se nismo viali. Znala sam da je on savren to se osjedaja tie, emocije na off i idemo dalje. Znala sam da mu nisam prioritet, da sam samo opcija. A on je meni bio prioritet... Tko bi znao kad je to postalo tako... I dalje sam se nosila s tim dobro, ivot me nauio da krijem osjedaje zbog vlastitog dobra. Ali onda se pojavio novi problem. Bol. Boljelo me njegovo ponaanje, njegova hladnoda. Izdala sam se, suze su me izdale. Suze pred njim? Ne, to ne smijem, to nije ono to mi treba. Ali, bilo je kasno. Tiina, zagrljaj, poljubac. Nije otiao od mene, nije traio da prekinemo, iako je znao da su to osjedaji. Oni isti osjedaji koje mi je na poetku zabranio... Izdao si se, moj dragi. Nisi ti nita jai od mene, moda samo bolje glumi. I danas mi zna redi: "Zna, moje ti je srce tada bilo kao smrznuta zemlja. Prvo si je morala otopiti, da bi posijala ljubav. Trebalo je vremena..." Sve prave ljubavi su tune? Ma ne, otkud ti to? Sve prave ljubavi su... tajne. "Ona se verovatno tano seda na kojem smo se sastanku poljubili? Ja, priznajem, ne... Jer svoj sam ivot poeo brojati tek od tog poljupca, pa nadalje. "Sretni nikada ni ne razmiljaju o sredi. To je posao za nesretne. Svi primete sredu u nesredi, a o nesredi u sredi razmiljaju samo blesavi. I iskusni..." . Balaevid (Tri posleratna druga) "I nedu vie da potujem pravila igre. Ne pada mi na pamet da naputam bal u ponod, da gubim cipelice, da naivno vjerujem runim vjeticama... I sigurno nedu da stidljivo utim kad bi trebalo da priam. Pletem svoju bajku po svojoj mjeri. I briga me ta priaju oni koji ive tue prie. Ne dotiu me vie strijele ciljane u moje srce. Podignem glavu, iskljuim ton i briga me." Poslije ljubavi ostaju navike koje vie nema s kim da podijeli, broj telefona koji blijedi ali ga nikada ne zaboravi, poruka za dobro jutro i laku nod koju vie nema kome poslati... Poslije ljubavi ostanu ulice kojima ste nekada hodali, klupe u parku na kojima su sada neki novi parovi, pjesma koja uvijek podsjeti na ono to je prolo... Poslije ljubavi ostanu pijane nodi, uzaludna borba sa samim sobom da sakrije telefon od sebe, samo da ga/je ne pozove, ostaju drugi mukarci i druge ene... Poslije ljubavi ostanete vas dvoje, daleki, stranci koji se do kraja ivota za neto kaju, i koji do kraja ivota ive od uspomena. "Poslije ljubavi ne ostaje nita."

- Najvie mi je trebala, a eto, ba njoj sam najvie bola donosio. Nisam mogao da prihvatim injenicu da volim, pa sam je terao od sebe... Stalno joj se vradao, a u stvari beao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u slededem dokazao da sam ubre. I najgore od svega, kad god bih se vratio, ona je bila tu. A sada... - A ta sada? Preboleo si je? - Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene. - Zato joj sada ne ode, i kae sve? - Eh, vidi, uspeo sam ta sam hteo. Otila je od mene. Sad kad se vratim, vie je nema. Kau da voli drugog... Znam da to nije istina. - Idi do nje onda. - Ne mogu. - Zato? - Ukljuila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko ubre, i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasino. Ne mogu biti tu za nju, a uvek du oekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu, kad joj bude najtee, dodi i zagrliti je... Mada znam da ona mene bi.

- Tebe je nemogude shvatiti! - Eh, prijatelju, znam... To ujem esto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume. - Ko? - Pa ona, drue...

"Vrijeme je prolo, a imao sam puno ljubavi. Kada sam odlazio, govorile su: Zapamti me. Ali ja sam zapamtio samo onu koja to nikada nije traila."

"Znala je da de na njega misliti celi ivot, ma za koga da se bude udala. To je bila jedna od onih polusmenih iluzija mladosti, u kojima ima poprilino tune istine."

I nisam tuna zbog onog to je prolo. Nisam tuna zbog neispunjenog i proputenog. Nisam ni tuna, ni sretna, ni razoarana, ni zaljubljena, ni hladna. Nije da ne bih vratila vrijeme i sve prola ponovo, da mogu. Ali nije ni da ne bih sve zaboravila i krenula dalje bez tebe, da elim...

"A ljubav je kad ne die, kada ti nedostaje, kada je lepo ak i kad ne ide, kad je ludost... Kad bi ak i na pomisao da je vidi sa nekim drugim popio okean samo da ga pree." Tri metra iznad neba

"Bio je jedan od onih koji se ne sredu esto u ivotu. A ako se to desi, nema druge nego da bude sretna zbog toga."

Znam, trebao sam ved predi preko toga, ali jo uvijek me proganja svaki dan. I uzalud traim mjesta na kojim nismo bili, uzalud izbjegavam ljude i ulice, pokuavam pobjedi. I uzalud kupujem vrijeme, vradam dane, pokuavam shvatiti, a znam, za nas je vrijeme odavno prolo. Nema ga, ne postoji. Ne postojimo ni mi, odavno ved, ali postoji ti u meni... Tebe vrijeme ne odnosi. Ostaje zauvijek.

"Ako ti je premalo stalo do nekoga, izgubit de ga. Ako ti je previe stalo do nekoga, bit de povrijeen."

Valjda si mi poeo nedostajati. Valjda sam ula neku nau staru pjesmu, valjda su te uspomene vratile nazad. A toliko vremena sam te zaboravljala i pamtila. Putala te i vradala ti se. Poinjala ispoetka, vradala se na staro. Uila da te zaboravim i budila uspomene. Toliko puta prihvatila da nam nije bilo sueno, a opet, za jedan vie put pustila da ti se opet nadam...

"Pravi prijatelj nije onaj ko je prvi doao i koga si najdue znao, nego onaj ko je doao i nikada nije otiao."

"Kad rijei nisu dovoljne zato to iznutra gori neto to ne moe redi, to ne uspijeva da kae... Kad onaj prekoputa tebe, umjesto da ti kae ono to si elio, govori neto drugo. Govori vie. Govori

previe. Previe i nita. to ne slui niemu. A boli dvostruko. I jedina elja je da uzvrati bolom. Da povrijedi. Nadajudi se da de se tako osjedati bolje..." Tri metra iznad neba

"Vrijeme je sporo, za one koji ekaju. Brzo, za one koji se boje. Dugo, za one koji tuguju. Kratko, za one koji slave. A za one koji vole, vrijeme je vjenost." "Osjetila sam se ranjenom kada sam izgubila mukarce u koje sam bila zaljubljena. Danas sam uvjerena da nitko ne gubi nikoga, jer nitko ne posjeduje nikoga." Nesanica ga je dola probuditi i te nodi. Otvorio je oi, zagledao se u plafon i pustio misli da lutaju, da odlutaju do nje. Svaka uspomena se vradala pred njegove oi, svaki dogaaj, zagrljaj, poljubac, pogled, osmijeh, svaa, tajni sastanak... Svaka uspomena ga je zaustavljala. Izgubio je neto to nije imao, neto to nije znao da de mu trebati, neto to nije mislio da bi mogao izgubiti. Mislio je da je navika, ali navike se lako odredi. Na naviku ne misli. Navika te ne budi u gluho doba nodi. Izgubio je jedinu enu koju je volio, a da nije ni znao da je voli. Ali uvijek je bilo, i bit de: tek kad izgubi, shvati...

" Onda sam, prijatelju, shvatio sve iz nekog drugog ugla. Ona je bila uz mene kada to nisam ni znao, a ponekad ni osjetio. Nisam shvatao koliko je ljubavi posvetila i dala meni. Zna, prisjetio sam se svega, i bilo mi je ao to sam je pustio da ode. Jednostavno je postala umorna od moga nemara, jo samo jedna teka greka. Brinula se za mene, a ja to nisam shvatao. Kad mi je govorila da du jednom pogledati nazad i vidjeti sve greke nisam joj vjerovao. Ali, zna, tek sad shvatam da sam pustio najbolje to sam imao da ode. " Suvie razliiti da bi se voljeli. suvie slini da bi se mrzili. suvie navikli jedno na drugo da bi se rastali, a suvie jedno drugom vani da bi prijatelji ostali... "Skupljam svaku sitnicu koja me podsjeda na tebe. Spremam ih na sigurno, u svoje srce. Ne brini, tamo ti niko nede smetati, nede niko ulaziti, tamo ti je mjesto!" "...sanjao si. Retko, ali si sanjao. I to ba taj san. Jedan jedini. I eto, ostvario ti se... Tako i treba sanjati. U ogranienim koliinama... Snovi su frka iva... to ih vie ima, vie ti ih ostane neostvarenih. To pouzdano znam." ''Ona se, sluajno, udala 18. maja 1980. Da se udala za mene, vjerojatno bih, kao pravi mu, ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvijek......'' "Nemam ni jedan dokaz da sam bio tvoj neko. Nismo se slikali, nismo putovali. Ne znam u stvari ni ta smo bili. Znam samo da mi fali, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najblii na svijetu. A nemam ni jedan dokaz da sam bio tvoj neko."

"Nacuo sam da je otisla, onako, bez pozdrava. A ja sam, zapravo, zeleo da joj priznam gde sam bio gad. Ne, u stvari nisam hteo to da joj kazem. Hteo sam samo da joj sapnem poslednji put da je bila moje sve. Pazi mene 'bila' Zapravo, bila i ostala moje sve...al' jebes ga..nije nam se dalo...." "Jos jedan dan bi da me ubedi da nisi tu, ni prvi ni poslednji koji pokusava."

"Kau da oseti kad nekog dragog vidi poslednji put. Ja to tad nisam osetio, ak ni kao slutnju, ni kao najprekriveniji nagovetaj. " "E, ne trudi se toliko da me izgubi. Ja sam od onih to znaju sami kad treba da odu..." Ne gledaj me tako... Pusti nas oboje da zaboravimo. Da hiljadu puta pokuamo, hiljadu i jedan put nam ne bi ilo. Dosta stvari na ovom blogu je moje mate plod i definitivno najbolje piem onda kada se najgore osedam. Ostalo su divni postovi ovih mladih i talentovanih ljudi, ali i moji omiljeni citati iz mojih omiljenih knjiga, filmova, serija. Na blogu uvek moete nadi ono to me u tom trentku ivota najbolje opisuje i treba da znate da se u svakom citatu i u svakoj slici pronalazim. Inae sam dosta emotivna, veliki sanjar i uvek imam velika oekivanja, pa esto zavrim razoarana. Sve bih te stvari promenila kod sebe. Da samo mogu. Pored toga, najvie cenim iskrenost kod ljudi, a ja sama sam previe iskrena, pa oekujem to i od drugih. Zato i imam samo par pravih prijatelja, dok ostale smatram poznanicima i prijateljima za druenje i zezanje. Ne opratam i nikada ne opravdavam lai i mislim da bi svet bio mnogo bolje mesto kada bi svi jednostavno bili iskreni. Ako vas neto zanima, pitajte. Ako vam treba neki savet, neko drugo miljenje, ne oklevajte da me pitate. :)

E, moji divlji bademi...Nita nije tako lepo dok cveta. I nita tako gorko, kad se proba... Kad predugo traje, i tiina nekako zazvui. Izmislili su milion naina da vreme proe, a ni jedan jedini da se zaustavi. to se mene tie, vie i ne moraju da rade na tome. Ovo ba nisu neka vremena za zaustavljanje Postoji verovanje u narodu da se novcem ne moe kupiti sve. Priznajem. Ali se moe kupiti jako puno toga, verujte mi...Idealisti se nede tako lako predati. Oni znaju da je strano biti bogat, a nesretan... Verovatno. Ali praktini su otkrili i goru situaciju: -siromaan, a nesretan Tako je to sa lovom. Ne moe je imati ni previe ni premalo. Nikad tako puno da je ne bi poeleo jo, i nikad tako malo da ne bi moglo biti i manje. To pouzdano znam... Verovatno preterujem. U pitanju su samo neki mali kompleksi. Kompleksi moji, i kompleksi ovog grada. To je, jednostavno, obina, lepa varo, koja se vie raduje neuspesima nego uspesima nekog svog, to je verovatno sluaj sa svim gradovima tog formata na ovom svetu. I to je sve... Per aspera ad astra...Slutio sam da se za tu relaciju vadi povratna karta Tiina koja je nastala za nekoliko trenutaka vukla je na isti D-moll, i, posle ko zna koliko vremena, uinilo mi se da bih mogao da napiem pesmu. Baladu, naravno... Zna se koja vrsta pria pocinje sa: Bilo jednom... Ne hvala, ved izvesno vreme ne verujem u bajke...

Mata me je upropastila...Uvek sam uz likove smiljao karaktere, boju glasa, male navike i omiljene pisce, i nikad se to nije poklopilo sa njihovim pravim osobinama...Uvek sam ljude zamiljao boljim nego to jesu, i tako sam nekako i proao...

Prkosedi zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak otkinula i nestala putujucd kraj nosida. Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajudi stene kao lenike, iaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive eir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki ve. I nikom nita... Ali, suza je kraljica. Suza je najmodnija vodena sila. Kad su znali da prodaju maglu, valjda de znati i da kupe polovne snove, mada nikako ne mogu da smislim cenu koja bi pokrila trokove saznanja da smo odmalena sanjali u prazno... U amerikom muzikom filmu deaci snime pesmu, to cuje Mister Sa Debelom Cigarom, koji sluajno prolazi periferijom, kucne oferu da stane, i dalje se redaju kadrovi naslovnih stranica i ploa koje se tancuju. ivot, u vedini sluajeva, nije muziki film, a i kad jeste, nikako nije ameriki... Teko se budim, a jo tee prestajem da sanjam. Kau da je popularnost ma sa dve otrice, ali to poreenje mi nije najjasnije. Prvo, nisam obaveten da ima i maeva sa jednom otricom, i, drugo, pipnuvi ih obe, ne mogu se oteti utisku da se u stvari radi o tupom predmetu. Svejedno...! Sretni nikad ne razmiljaju o sredi. To je posao za nesretne. Svi primete sredu u nesredi, a o nesredi u sredi razmiljaju samo blesavi. I iskusni... ...Odjednom je poeo da je pronalazi u drugim curicama. Neke su imale takav nosid, neke su hodale kao ona, ili se smejale na isti nain, zabacujudi lepim pokretom glavu malo udesno, neke su slino njoj dutale, neke pricle, i On ih je narednih godina vodao kao avganistanske hrtove, sakupivi, malo po malo, puno raznih detalja svoje velike ljubavi. Ali nikad mu nije uspelo da ih sve sastavi... Nisam od onih naivaca koji jedva ekaju neki bududi dan i raduju se roendanima i Novim Godinama, naprotiv, meni ved dugo smeta to to vreme prolazi, i mada imam neke svoje trikove kako da ne mislim o tome, postoje stranice u kalendaru kad mi nema gde. Jesen je, znai...Ponovo... Imao sam puno takvih dana u ivotu i pamtim ih samo po tome to sam ih zaboravio... Oni su kao slike u deijim farbankama koje oive tek kad se oko njih potrudi, i ja sam, kao i svi, preskoio mnogo stranica tragajudi za slikama koje du lake obojiti... "Zauvek" je, ipak, samo re...Velike rei obino imaju malu greku, i smanjuju se za mrviak svaki put kad ih izgovori. Ni od mog "zauvek" nije ostalo bog zna ta... Tiina se ponovo umeala u vezu. Zamurio sam, i zamislio kako sam je upravo dopratio sa prvog sastanka, i kako stojimo pred vratima oekujudi da se konano desi ono to se obino deava u tim situacijama. I ona je gledala taj film... Znala sam. Bilo je jedan i pet, ba sam pogledala na sat i pomislila da neko misli na mene. I mislio je... Pruio sam ruke ne pomiljajuci da se neto drugo moe dogoditi, i zaista, ona je, bez oklevanja, spustila svoje male dlanove u njih. Neto du ti reci, lutko, samo to nemoj priati nikom. Ne mora vie ekati da se kazaljke sklope. Znam jednog dripca koji misli na tebe i kad su kazaljke potpuno ratrkane...

Oni koji su eleli da me uvrede nazivali su me amaterom, a to je u stvari bila istina koje se nisam puno stideo. Amateri, uz sve mane, imaju nekog arma koji je nedostupan profesionalcima, i posmatrajudi kasnije fotografije na kojima su mi "profidi" bili za leima, video sam sebe kao turistu uslikanog u muzeju votanih figura, na odeljenju "rock & roll music". Prilino udan osedaj... Kad smo postali takvi? avo ce ga znati...Moe uzeti hoklicu, sesti pred drvo i gledati u njega deset godina, pa opet nede videti kako raste. Mi smo tako deset godina bili nerazdvojni. Letovali i zimovali zajedno. Jesenovali i proledevali. I nismo primetili kako se menjamo...

Problem sa senkama je u tom to su ti uvek iza lea kad je svetlost pred tobom. Zaslepljen reflektorima, blicevima i odsjajem na zlatnim civijama pokuavao sam da dokuim arene nedoglede pred sobom, i nije mi bilo ni na kraj pameti da se osvrdem. I nisam primetio tu senku...Spazio sam je mnogo kasnije, kad je svetlost bila daleko za mnom, i tad sam ja pojurio za njom, ali sam proao kao svi oajnici koji su nekad pokuali da stignu svoju senku. Ne, nikad se nismo nali...

.Priznajem da sam, primivi udarac, odluio da mu vratim, ali vie nisam znao ta da radim. Spremio sam se da malo pedagoki tresnem svog pijanog prijatelja, a preda mnom je, odjednom, bio neko kog nisam poznavao. Ne, nisam mogao, tek tako, da udarim nepoznatog oveka...

Disciplinovano je ispila do kraja, ali au nije spustila na sto, nego ju je pruila meni. Sluajno? Ponadao sam se da je moda poelela da me dotakne, kao to sam i ja, oajniki, eleo da dotaknem nju...

ula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kou i pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajudi uzalud za malom, najmanjom grekom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odkrinute koljke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kad te obuzme, i da se vie ne moe vratiti ako je jednom preboli. Da, eleo sam je. Jo kako sam je eleo...Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspeno pokuao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u udni raspored sidunih mladea na tilu vitkih leda...I trgao se. Uplaen...Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih eleo da poljubim? Ali, ne sad. Jednom. Moda... Lepo sanjaj, mali miu...Ko zna da li de mi ikad vie biti tako blizu? Moda du se kajati, moda du jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove nodi...Neka... Ako ikad budemo spavali zajedno, to de biti onako kako sam zamislio. I kako Bog zapoveda. I niko nede spavati za vreme tog spavanja...Laku nod, njene pospane oi... udno je to. Tokom godine sve je skoro identino zeleno, ali kad bi neko u jesen pokuao da naslika pejza iroke movare, morao bi na svojoj paleti paljivo umutiti hiljadu i jednu nijansu ute, smede i crvenkaste. Lako je dok je zeleno. Kad doe doba da se vene, stvari se odjednom prikau u svojim pravim bojama...ta je to, opet neka pouka? Ne, hvala...!!

Ne bih hteo puno da frojdiem, ali, zna, ti loi momenti nas prate kao kolona na auto-putu. Dok iba, ne mogu ti nita, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo ekaju da uspori. I kad to uini, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom. Kao tebe sad. Ali onda protutnje. Odu. I nemoj da juri za njima, pokuavajudi da ih obie, kao to sam ja uinio. To ne moe. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje...

Dok je drvo mlado ima samo one ralje, prve dve grane, i ako mu tad odree jednu, terat de na sasvim drugu stranu. Bit de moda i visoko i raskono, i ne znam kakvo, ali nede biti ono drvo koje je trebalo biti. Razume? Ko zna ta bi bilo da ste ostali zajedno ?! urila se, nije htela da je zateknem. Na kauu je ostao omot ploe koju je stavila na gramofon. "The Best Of Ry Cooder"? Moe... Trag njene glave na jastuku, pomerene porcelanske figurice na polici, moj istegljeni plavi pulover koji je ogrnula za dorukom...Zato to njukam? Izgleda da sam skrenuo. To je samo obina vunena stvar i nita vie...Moradu da servisiram ogledalo u kupatilu. Face koje mi projektuje u poslednje vreme sve mi se manje dopadaju. A ta je ovo? Kutijica. Fina, mala, plava kutijica za puder. Ipak neto njeno...To sam uvradao. Pomislio sam, ako je neto zaboravila, onda de jo nekad dodi ovamo... Teio sam se da de sve biti bolje kad se probudim. Ali, postojao je jedan mali problem. Prethodno je trebalo zaspati...D-moll je ukao po sobi preturajudi po stvarima kojih se dotakla. Mislio sam da sam sve zatvorio, ali nekako se ipak uvukao u stan. -U redu, D-moll. Ne mora se kriti, znam da si tu...Uinilo mi se da ujem divlje guske, sklopio sam oi pokuavajudi da ulovim odjeke njihovog krianja, koje se nije ponovilo, i samo mi je u glavi jedno vreme ostala slika olovnog neba, i spori ritam savreno sinhronizovanih krila. I to je poslednje ega se sedam... Sluala je moje srce, naslonivi mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju. Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstide, smirene na mom desnom ramenu. -Radi li? Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je uinila posle nekog vremena. Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A naroito kucka tu. U tvojoj sobi... Pajaci su me zabezeknuto gledali. U redu je, momci. Volim ovu devojku. Ne brinite nita... Ne, nije mi bila prva...Ali, bila je prva sa kojom sam se "voleo... Dale je bio mlai nego ja sad. I nije se enio drugi put...Godinama je iveo sa Borkom, ali ja sam to saznao tek u petnaestoj, a nisam je upoznao sve do dvadeset i druge. Nikad je nije dovodio kudi, nije me vrbovao priom o dobroj teti koju mogu zvati "mama", ne znam kad je odlazio kod nje, ali bio je sa mnom za svaki roendan, svaki praznik, i u ponod svake Nove Godine, dokle god je to meni bilo potrebno... E, moji divlji bademi...Nita nije tako lepo dok cveta. I nita tako gorko, kad se proba... Kad predugo traje, i tiina nekako zazvui. Sanjao si. Retko, ali si sanjao. I to ba taj san. Jedan jedini. I eto, ostvario ti se...Tako i treba sanjati. U ogranienim koliinama...Snovi su frka iva...to ih vie ima, vie ti ih ostane neostvarenih...To pouzdano znam. Imam i duplikata u svojoj kolekciji...Zato moj prijatelj nikad nije gomilao snove. Jedan ali vredan... Tako je to...Da se udala za mene, verovatno bih, kao pravi mu, ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvek. Kako i ne bih? Dame biraju...O, jo kako. I uglavnom izaberu barabe... D-moll je ponovo vrljao po stanu... Pobegao je, zauvi klju u bravi, ali sam zatekao njene sitnice, kojima se dotle igrao, i ostavio ih razbacane, kao kockice, svud po sobi. Ne. Nje nije bilo... Za sve ove godine smislio sam izgovora za deset ivota, ali ni jedan se nije uklapao.

-Voli ti nju...-Slegao sam ramenima, podigao ruku i prislonio sat na uho. -Pa, ta ja znam... Primetio sam da mi i sat ubrza svaki put kad je neko pomene... Smislio sam hiljadu stvari koje du joj reci, a i ona je poneto smislila, koliko je znam...Da smo rekli ita od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar. Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice isputeno iz krila. Zadivljujude jednostavno...- Samo sam htela da imam neto tvoje...Zauvek...Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvonidu urevka.Sretan sam ja momak...Neki reiseri potroe itav ivot ekajudi takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.Hajde konju...Reci joj...Osetio sam da uglovi usana izmiu kontroli. eli neto moje? Zauvek?Da li bi prezime moglo da poslui? Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je mrknula i nastavila da slae stvari. Ali oboje smo znali da to vie nije potrebno.Zagrlio sam je, s lea, privila se uz mene i pritisnula mi ruke sa svoje obe. Nedu da se meam, ali trebade ti neka veda torba. Morade i mene da spakuje ako zaista misli da ode odavde... Nije bilo izrazite potrebe da sanjam, ali zaspao sam i ja...Malo tee nego ona, ali mnogo lake nego obino...Vetar je satima stepovao po roletnama. Nekad se pitam, odakle mu tolika energija?

Znala je tu pesmu..."Otkaci lepove...Naniani jutro i pusti tu lau da klizi..." Eh...Da sam drava, uzeo bih tu baladu za svoju himnu...Ali, samo u neponovljivoj, aputavoj njezinoj verziji..."Spusti svetla... Oduzmi gas...Smenih stvari se bojimo...Misli da neko pita za nas? Kao da ne postojimo..." Stavi misli u prazan hod. Stresi zvezde ko dudove. I polako nasui brod na te pliane sprudove...Dovraga... Nikad mi nede poverovati da sam to napisao njoj, deset godina pre nego to sam je sreo... Nedostaje mi onaj tvoj blesavi smeh, kada se pola kafica okrene prema nama. Nedostaje mi tvoje moljakanje da odemo na deije ljuljake kada prolazimo pored parka. Nedostaje mi onaj pogled kada me pokuava ubediti da zaista zna ta je ofsajd. Ma nedostaje mi tvoje sve. To vie nigde nisam naao. .. ujem da drugima radi tano ono ta sam ja tebi uradio. Ludice,trebala si da naui neto iz mojih greaka,a ne da ih ponavlja...

Ostani!,apnuo sam joj. -Ne mogu, eka me i svet van naeg malog sveta. ... -Ma nije bitno ta de ljudi redi!, uzvratio sam hitro. - Bitno je, bitno,dragi moj. Jer kad me ti povredi, a jednom sigurno hode, na de svet da nestane i ostade samo ovaj koji mi ti sad brani. ... Udutio sam,jer sam znao da je u pravu...

Ako me nisi volela, ko to kae, zato onda svakog petog u mesecu dri telefon u ruci, ekajudi do kasnih veernjih sati da vidi hodu li i ja da se setim da je to na datum bio nekada?Sedam se ja, o itekako se sedam, samo nedu da ti to zna. Pa ta,ionako me nisi volela,to pria drugima, to te briga znam li ja na datum ili ne?

Nema te ved godinama,a mi jo ekamo negde iza doka da iskoi na prepad... I jo uvek sipamo u tvoju au,za svaki sluaj,da te saeka spremna kada doe... Jo uvek udutimo na onu tvoju pesmu s kojom si nas brukao pevajudi na urkama... I ved godinama slavimo roendane na kojima tebe nema... Neke od nas ved zovu dale... Kako tebe nikad niko nede da zove... I ona,jo te eka... Nekad ak s nama do ujutro sedi, smejemo se,sedamo se i zajedno dutimo... ta vie da se kae o oveku ko to si ti? Sve najbolje,ali te nema da nas uje... Nije znala da demo se sresti, zato sam joj i na prepad uhvatio osmeh... Sredan sam dok joj jo uvek izmamim osmeh a ne suze esto smo zajedno gledali zvezde,i ekali one uvene padalice... " Da li veruje da se ostvaruju elje kada one padaju?", s podsmehom sam pitao... "Ne znam,ali ja uvek zaelim istu... Za svaki sluaj,ako se ostvaruju..." -Pa to zaeli? - Da ti jedna padne na glavu ne bi li se opametio da me nikada vie ne pusti da odem... "Kad si rekla da me volis", oboje smo se nasmejali kada smo je culi odmah nakon sto smo se posvadili sto ja necu da slusam Merlina. A znas, zavoleo sam ga, samo zbog tebe... Mnoge sam stvari zavoleo jer si mi ih upravo ti pokazala... Ako te ikad izgubim, obecaj mi jedno.Nece se dati nekom arlatanu to te ne zasluuje.Pogotovo ne radi to meni u inat.Ako vec poeli terati inat, onda meni u inat budi sretna...

Kada vidi da gledam negde u daljinu, samo pusti. To me malo sedanja ponesu. Ali ne brini, prode. I nije vredno tvoje brige, to je samo mala nostalgija za neim to je moglo da bude, a nije. Ne mogu ja napisati pesmu gde de mene neka devojka ostaviti. Nek' njoj napiu njeni mama i tata pa nek' ona ostavlja koga hode, u mojoj pesmi ima da doe na sastanak. Ja napiem, Svetlana Kovaevid nije mi dola pet puta na sastanak, ek'o sam k'o idiot... Kakva je to pesma? U mojoj pesmi ona ima da doem, i to ranije, ponese sendvie i termos i eka me, a ja se u nekoj strofi pojavim nekad. :))) Promenio sam ih mnogo. I previe. Nisu to bile loe devojke. Bar ne sve. Neke od njih bi bile i savrene, da ih nisam uporno uporeivao sa tobom. ubre malo, je l ti zna da ne postoji nijedna koja slii tebi? Ili se smeju premalo, ili previe, ili priaju premalo Dodue, ti nikad i nisi prestajala da pria, teko da de te u tome iko prevazidi.. Nebitno. Uvek im je falilo neto. Neto to sam nekada naao u tebi.. "Ko si ti? Ja te ne prepoznajem. Lii mi na jednu devojku koju sam poznavao i voleo... Ali mislim da nisi ona. Ona ne bi pored mene prola tako, bez pozdrava, osmeha... Ko si ti? Da li se ti prepoznaje bar" ?

"...Znam ja takve kao ti. Vradaju se samo kada osjete da ih zaboravlja. Onda te ponovo navuku na sebe, i opet pobjegnu. Takvi nikada ne ostaju zauvijek..."

" Ljubav nije dovoljna! Verujte da ja ne bih odustao od Nje lako. Pokuao sam da uverim njenu mamu, drutvo, politiku, i samoga Boga da me ne zanima nita drugo sem Nje, al' nitko nije popustio. I kad danas pomislim da ona lei u krevetu sa nekim kretenom kojeg ne voli... Al' to de, njega je gospoa mama odobrila, on je prava vera, nije bitno to nije prava ljubav. Ljubav nije dovoljna, nikad, verujte na re! " Kazu da si svog sina nazvala mojim imenom.Bilo bi lepse da si NASEG sina nazvala bilo kakvim imenom na svetu..Ali,nisi umela.Otisla si... Jednom su me pitali zasto sam tako gimnazijski zaljubljen u *Beograd*. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdrazim gradom je kao i sa najdrazom zenom: nikad necemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima sta nas je to tako vezalo...

Ti se meni svia, i ja se tebi sviam. Ti si radio gluposti ,i ja sam radila gluposti, ali sada daj da raistimo sve!, virio sam iz prikrajka dok su je drugarice nagovarale da mi prie i kae ovaj napamet nauen recitatorski tekst. I prila je anku, apnula mi na uho; uhvatio sam ju oko struka i privukao da ju bolje ujem, nekako je zadrhtala... tada sam prvi put shvatio da ispred mene nije santa leda, ved jedna odlina glumica koja nije mogla protiv sebe uvek. Ajde, guva je, ne moemo sada razgovarati.- pogledala me razoarano, i video sam da je klonula ko da sam je udario tacnom po glavi. Da li ide u diskoteku...?, brzo sam dobacio, da iskoristim dok je jo tu, -Jesam. Eto, docu i javicu se,pa demo porazgovarati. Poljubila me. U obraz . Ali nekako udno, posebno, kao to majka ljubi dete pre spavanja, nekako bojaljivo ta ce se desiti kada napusti prostoriju. I ekala me verovatno to vee. I vee iza, i jo dugo. Ali naravno, ja kao frajer nisam doao, ekipa kazala : Matoriiiii ne seri ,nede ona da ti kazuje gde de, ta de, s kim de. Nije vredna,nijedna,kamoli ona. Nije imala potporu ekipe za odobravanje mojih devojaka, to joj je bio veliki minus, jer nisam mogao protiv njih, to bi bio napad na vetrenjae. A i bojao sam se koliko mi to znai devojka zbog koje idem nenaoruan na svoju bradu drugove?

Tvoje ime... ujem na ulici kako ga izvikuju, plaim se svake koja ga nosi... Svega tvoga se plaim, da se opet ne navikavam na to, kada znam kako pria zavrava... I ba me briga ako sam jadan to se jo uvek okrenem za tobom... Ne mogu odoleti da vidim ta sam propustio... Kada sam je sreo posle toliko godina izgledala je tako izmueno, staro, nesredno... "ta ti se desilo? Pregazilo te vreme? " - "Nije mene pregazilo vreme ved ljudi kojima sam verovala..." Ti si devojko ba kao i moj Beograd... Ko te jednom upozna,uvek ti se vrada...

Bio bih sebian da sam poeleo da ostane, kad si ved bila na pragu. Mogu da ti poelim svu sredu ovoga sveta, i oveka koji de da se rtvuje samo da ti bude sredna. No, to si imala ovde sa mnom, a nije ti bilo dovoljno. Onda, nai grubijana koji de da te bije i psuje, valjda kod ena oni bolje prolaze. Plaudi, sama, poniena, na podu vae sobe, shvatide da si imala ono to ti je bilo potrebno, ali si otila. A ja jo ekam na pragu. Ni korak napred ni nazad nisam napravio. Budala! ekam enu koja je trebala drugog da je uniti kako bi shvatila da sam je voleo najvie to se moe. Sedanje, to je sve to mi je ostalo od tebe. Sedanje i par fotografija na dnu drvene kutije. Sram me to, sada kao odrastao ovek, ne znam da reagujem kad neko pita za ime osobe na slici. ta da kaem svojoj deci? Ono to im imam redi, nije ono to bi hteli da uju. Nede uti ime svoje majke. Sedanje... I par fotografija na dnu drvene kutije... Pretvarajudi se da si divlja, oterala si sve od sebe, i to si elela. Htela si da nae neku ispriku da svi te naputaju. A onda si naila na mene, kome je bilo zabavno to to si drugaija i malo lua od drugih. Ja elim da ostanem i uivam u tvom divljatvu. ta de sada? Nala si lueg od sebe, izgleda. ta mogu da joj pruim to on ne moe?-Mogu da je proetam glavnom ulicom u sedam uvee.Na primer.Da je zagrlim u bioskopu,bilo kom.Mogu i da odnesem na razvijanje film na kom smo fotografisani zajedno....-Mogu i da joj napravim doruak.Kad je bal nek je bal,razume? Mogao bih da je poljubim,u elo,verovatno,da joj obriem suzicu,i da ne treskam vratima,samo zato to mi je rekla da nije dobro izraunala "one dane" u mesecu... Nisam hteo da se minka, jednostavno nisam... Meni nikada nije smetalo,niti de da smeta to to se malkice zacrveni na obrazima kada je ovako blentavo iz prikrajka posmatram... I uvek se videla da joj neto nedostaje da bude lepa... I slaem se,ona nije lepa... Ona je NAJlepa ena koju sam video.... Ni septembar vie nije topao kao nekada. Uvukla se neka neobina hladnoda u ljude. Svi su pokisli kao mievi, i skupljeni stoje jedan pored drugog, a niko ne eli da rairi areni kiobran, da uhvati nekoga za ruku, i kae: "Doekaj zajedno sa mnom ponovno sunce." Vidis...ja tacno sada znam gde si,s kim si i koje pice pijes za kojim stolom.I znam da me sada potajno cekas da me vidis kako u najlepsoj haljini ulazim,izgledajuci lepse nego ikada. Uzalud cekas.Vise ne zalazim na mesta gde bi bol mogao da me vrati tamo gde odavno vise ne stanujem...tebi. Ja,pre tebe i ja,posle tebe... Pa to su dve,potpuno drukije osobe... Kau da jo uvek ne pria o meni... Jo uvek joj je stalo,a nede da prizna na glas...A zna i ona,znam i ja... "...Opratala mu je ekanje. Poruke koje nije poslao. Slike na kojima nikad nije bio. ivote u kojima ga je traila. Neke 'njegove' i neke 'svoje'. Opratala mu je... Jer, ta drugo moe voljenom ovjeku, koji nikada nije imao hrabrosti da ti pripada?!..." "Sto puta sam premetao nametaj i traio pravu nijansu za zidove. Uzalud. A onda se ona ponovo osmehnula, laganim pokretom sklonila kosu sa ela, i taj mali, unikatni detalj, potpuno je preporodio enterijer..."

Da se ne lazemo, nije to bio neki most Od onih podignutih da bi se u njih gledalo. Ne, pre je bio od onih podignutih Da bi se sa njih gledalo I pod njima prvi put poljubilo. Ali ponekad ga je ona prelazila Svojim uobrazenim kadetskim korakom, A mesecina se kao deverika Lovilau mrezu njene kose. Po tome cu ga, eto, pamtiti. Balaevi

"Ona je sada negde u tom gradu... Izgubljena luta ulicama trazeci nekoga da je voli... A ja sam ovde,daleko od nje,izgubljen trazim nju ali je ne pronalazim u nijednoj..." Aleksandar Ma ne volim je, nimalo. Nije mi ak ni draga... Samo pamtim svaki centimetar njenog savrenog tijela. I znam da joj oi promijene boju kad se ljuti. I znam kako izazvati onaj osmijeh s rupicom u obrazu. Znam njen hod, prepoznam ga meu hilj adu drugih. I nepovratno memorisan broj njenog telefona u mojoj glavi. Pa se nodima borim sa sobom da je ne pozovem. I ponekad se uhvatim u kajanju, to je nisam zadrao... A ne volim je, nimalo... uo sam da si sredna. I ja sam sredan ako je to istina. I tuan sam ako je istina. Predaleko si od mene, a sredna si. Sebian sam. Oduvek sam mislio da tvoja sreda pripada i meni. Oito sam bio u tekoj zabludi. Ti moe da bude sredna ena i bez mene. Aleksandar "Video sam. Plava,kovrave kose,mutnih zelenih oiju, jamice na obrazima. Ma sa sto hiljada kilometara mogao bi da prepoznam samo malu manju verziju tebe. Lepa je,sredna je. Igrala se sa drugarima u vrtu, ini mi se da se tukla za neku arenu loptu. Izgleda da je ved slina tebi. Posmatrao sam je neko vreme, tano je onakva kakvu sam je zamiljao. O..." Aleksandar "...Uhvatio sam je za ruku, povukao k sebi i rekao da je volim. Bio sam obuzet njezinim opojnim parfemom, dugakim trepavicama i usnama boje trule vinje. Zaboravio sam koliko sam je povrijedio, koliko sam joj bola nanio svojom hladnokrvnodu. Odmakla se, onako ponosno, enstveno. Nisam mislio da de me ikada modi odbiti. "Prekasno je" skliznulo je sa njezinih usana, "ti si svoju ansu imao." Oi su joj zabljesnule, vidio sam koliko je boli, ali nije se predala, nije prela preko ponosa, izdrala je.estitam djevojko, pobijedila si....." "Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam to je stvarnost, ja sam htio tono takvu, to je udna podudarnost, tono takvu, ma ozbiljno vam kaem..." Balaevid 'Stavi minku, obuci najljepu haljinu, okupaj se finim parfemom.. Ne daj da vide da si slomljena. Ta suza je bila tek dokaz da nisi od kamena, onako, bez srca..'' Zavidim ljudima koji umeju da odre re. Ja sam kazao da vie nikada nedu da je nazovem, pa ni kad me elja uhvati. A ipak svako vee se borim sa telefonom... I nekad me elja pobedi... Ubedljivo...

'' Nikada nije upoznao slinu enu, koja je mogla da poremeti ceo njegov sistem u klupko treperedih leptira u stomaku, samo jednim svojim poljupcem. eleo je tako oajniki da ga je to plailo. '' Valjda si mi poela nedostajati. Valjda sam uo neku nau staru pjesmu, valjda su te uspomene vratile nazad. A toliko vremena sam te zaboravljao i pamtio. Putao te i vradao ti se. Poinjao ispoetka, vradao se na staro. Uio da te zaboravim i budio uspomene. Toliko puta prihvatio da nam nije bilo sueno, a opet, za jedan vie put, pustio da ti se opet nadam. ''Ali enu, valjda, najvie zaboli kad shvati da nije ostavila trag iza sebe... Ni trag crvenog karmina na koulji, ni ugriz na vratu, ni pismo, ni sjedanje.'' Nemoj da si glupa. Nemoj da mu se vrada, da vjeruje njegovim glupim laima, da prihvata smijena opravdanja! On je odlino. On je bolje nego ikad. Ti si ona koja ga trai u pjesmama, knjigama i tuim licima. A on je onaj koji se smije, koji te zamjenjuje osobama koje ti nisu ni do koljena i koji se nada da je tebi jo stalo i da ti je uvijek teko kad se on spomene. On je onaj koji je otiao. Koji te je gurao od sebe, koji te je varao i lagao o tome i koji nikad, ali nikad, nije bio iskren prema tebi. Budi takva! Budi bezbrina, budi bezosjedajna, hladna, lai, varaj, uti, ne smiji se na njegove ale i ne uzvradaj mu osmjehe. On de, prije ili kasnije, shvatiti ta je mogao da ima. A ti budi sretna i nemoj da dozvoli da te to dotie. Pa nije ni njega doticalo kad te je povrijedio. to bi sada ita bilo drugaije?! (: Trai se jedna polovna nedelja, bez vesti o nesredama i ratovima! Trae se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iezli, raseljeni, izgubljeni, poenjeni, trae se svi oni to su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove naeg vremena, nae ljubavi, trae se da vrate ljubav! Izraunala sam koliko ima rizika u tome ako pokuam neto s tobom.Ali,zna ta? Loa sam u matematici,pa me nije briga. Svejedno du pokuati... Moda nisam volio savreno, ali sam volio previe. Volim jo uvijek, to je najgore. Prokleto nesavrenu osobu, ali presavrenu za mene. I svaki put kada te izgubim, izgubim i sebe, negdje... Zalutam, i vratim se na pravi put tek kada se vati i ti meni, tu gdje i pripada, na mojoj lijevoj strani, zna ved.. I mrzim sebe, zbog svake pogrene odluke, zbog svakog loeg postupka, mrzim sebe zato to te nemam, i zato to te, vjerovatno, nikad vie nedu ni imati. Ali svaki put zaspim sa istom eljom, sanjam isti san, ustajem se sa istom prazninom. Jer znam, vie se ne vrada..

Privukao sam je sebi, i odmah je pronala mesto izmeu mog vrata i ramena, godinama kalupljeno za njenu glavicu... "Posebna. Smijehom je sakrivala strah, ponosom slabost. Bila je neko ko ne zna ostati. I nije ostala, nikada. A volio sam je." Balaevid "Da su ene odluivale o nekim stvarima, svet bi izgledao lepi. Moda bi bilo malo upanja za kosu, ogovaranja i drugih stvari, ali definitivno ne bi bilo ovoliko krvi i zla koliko smo mi mukarci posejali. " Balaevid

Dame biraju...O, jo kako. I uglavnom izaberu barabe.. :)

"eli neto moje? Zauvek? Da li bi prezime moglo da poslui? Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali je mrknula i nastavila da slae stvari. Ali oboje smo znali da to vie nije potrebno. Zagrlio sam je, s lea, privila se uz mene i pritisnula mi ruke sa svoje obe. -Nedu da se meam, ali trebade ti neka veda torba. Morade i mene da spakuje ako zaista misli da ode odavde." :) "Jebi ga prijatelju,volim je. Svakim danom sve vise. Svakim danom je sve ljepsa,ima sve ljepsi osmijeh,pogled. Volim kad obue samo moj duks,ili kad se ljuti,samo da bih je poljubio,zagrlio,mazio. Volim je druze,vise od svog ivota. Jebi ga ,zavolila me takvog kakav jesam,nije trazila da se mjenjam,a promjenila me. uvam je,sigurna je,a opet joj pruam malo slobode,a puno ljubavi i razumjevanja. Znas,jednog dana bih volio da je moje djete zove mama." Moda sam a da nisam znao Pred isti izlog s tobom stao, Moda smo zajedno iz voza negde sili? Moda si sasvim blizu bila, Ulicom mojom prolazila I moda smo se na trenutak mimoili? Vidi... U nekog se zaljubi, ali ne dospe da ga voli... Posebno kad si mlad.... - Zaljubi se... Ali ga ne voli? Zar to nije... Isto? - Ne znam... Meni nije... Zaljubi se jer... Je to tebi potrebno... A voli... Jer je to potrebno nekom drugom... Ne misli? Jedno je kad eznes za nekim ko je daleko... A drugo kad eznes za nekim ko je kraj tebe... Tek onda je to.... (ore Balaevid - Kao Rani Mraz) - ekaj A da li je njoj stalo do tebe? Otkud znam... - to je sam ne pita? Samo mi fali da sam se pored svega jo i nesretno zaljubio? - Pa... Zna kako se kae, moj prijatelju... Jebe ljubav kad nije nesretna. Zna prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim, ba voleo. Istinski, ludo i bez razmiljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveda. Sa mnogima sam bio, ali uvek sam nju nosio u srcu. Najvie mi je trebala, a eto.. Ba njoj sam najvie bola donosio. Nisam mogao da prihvatim injenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vradao, a ustvari beao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u slededem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bih se vratio, ona je bila tu. A sada -A ta sada? Preboleo si je? Ma kakvi! Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene. Zato sada ne ode i kae joj sve? Eh, vidi Uspeo sam ta sam hteo. Otila je od mene. Sad kad se vratim, vie je nema. Kau da voli drugog, znam da to nije istina.. Ali .. Idi do nje onda. Ne mogu. Zato? Ukljuila je razum. Shvatila je da sam, ipak, preveliko ubre i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasino. Ne mogu biti tu za nju, a uvek du oekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najtee dodi i zagrliti je, mada znam da ona meni bi. -Tebe je nemogude shvatiti!

Eh prijatelju,znam.. To ujem esto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume.. -Ko!? Pa, ona, drue

Bila je tuna i raminkana, ali mene nije moglo prevariti to to je izgledala kao polovni aneo. Znao sam da nema polovnih anela. Ima ih samo umornih...

Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno svaka od njih bi traila da prestanem cugat', puiti,da se ponaam pristojnije... Sve bi one traile da ih drim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam ale na njihov raun. Traile da ih izvodim na neka fina mesta i slino... A ona? Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije traila da se menjam,a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao ta osedam. Nije traila da je drim kao kap vode na dlanu. injenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna...

Pijanstvo sluajudi Balaevida poprima neku sasvim drugu dimenziju. Ko nije probao, razumjeti nede. Vremenom de se navidi na rastajanje. Nauit de da se seda, a sedanje je isto kao i susret. I pomalo de navidi da voli mnoga bida u uspomeni. Na kraju de videti da si ti pomalo svi koje si nekada volela. Jednom de morati da da sve i da te ne boli. Nauit de da sanja. "Takve kao ti se ne ostavljaju. Nikad. Ali ipak sam otiao jednog dana. Naime, to je ono to mi, mangupi mukarci, esto inimo bez razloga. Ona? Nije poslala vojsku za mnom, iako sam itekako zasluio da budem prebijen. Istina, traila me je jo dugo i zbunjeno, a onda je odustala. Malena oficirka je izgubila bitku ivota. Ali ja sam izgubio rat."

"Kad bi svi mukarci bili kao Balaevid, ene bi s osmijehom na licu, a ne sa suzom u oku govorile da su svi mukarci isti."

"Valjda sam zaljubljen. I da jesam, ne mogu joj redi. Znam, rekla bi - ti si svoju ansu imao!"

"Treba ubiti vrijeme do jutra. Dobro bi mi doao neki sauesnik za taj zloin." Oni to te uopde ne znaju, najvie laju, a oni to te najbolje znaju, najvie dute... I lijepo bi bilo da mogu bar ponekog da dunem preko usta, onako uiteljski, kad se najmanje nada, ali... Davno je Gospod prosvijetlio onu barabu u meni; uzdrim se, taman posla... Dobro, opsujem tu i tamo, ali i u tom sam se izvjetio, promrmljam samo... Te moje psovke prije lie na blagoslove nego na prostote... " Ne umije niko da napravi pjesmu... O djevojci... Jedinici... Koja je 'negdje' imala vie nego to ovdje moe i da se izmisli... Imanja - koja ne mjere geometri nego kartografi... Stada - koja bi lake bilo naslikati nego prebrojati... Dukata, zlata... Tri vagona tafira... A samo je skoknula u sedlo, odbacivi sve to kao kaputid u proljetni dan... Spavala u sijenu, brojala zvijezde kroz kronje i imele. Krala kisele jabuke kao Ciganica... Da bi bila s onim koga voli "

" Kako dosad nisi nauila da sam ja momak kog' svako moe lagati, ali ga niko ne moe slagati ? I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno potujem jedino zbog toga to sam ih lino odredio... "Molim?" "Pa gdje si, udna djevojko? Molim te, reci da ima vremena za kafu i malo smijeha. Inae, onaj je kojem se nimalo ne svia." "S tobom ni posmatranje zvijezda nije bilo obino. Voljela sam tu nau utnju pod zvijezdama. Voljela sam i tebe, ali kome je sad to bitno?" "Ti zna divno voljeti. Jo da zna i ostati..." "ao mi je to se nismo ljubili na kii. S tobom mi je sve bilo nekako bajkovito, ali taj dio je izostao." "Ali nisam ja birala koga du voljeti! Ni kada! Da se mene pitalo, zavoljela bih onog to voli mene. Manje bi anse bile da de mi srce biti slomljeno." Sanjala sam. Nas. Kad smo jo bili "zajedno". Sjetila sam se tvog prvog stiska ruke, tvog osmijeha i glasa. Poela sam se smijati. Prevrtala sam se po krevetu i glasno se smijala. Oi su mi i dalje bile zatvorene. Zna zato? Zato to, kad ih otvorim, tebe nede biti. Grlila sam te to jutro u svojoj mati, smijala se s tobom, koliko god to udno zvualo... A onda... Mir. Prestalo je prevrtanje. Pre stao je smijeh. Polahko sam otvorila oi. Nema te. Ali tebe ved dugo nema. Posjeti me samo u snovima...Inae bih nakon svake spoznaje da je sve bio samo san, da te nema, krenule suze... Ali, danas ih nema. Ne plae mi se. Smije mi se. Nema te, a ja se smijem kao da si tu. Zna li ta to znai? Sad si samo lijepa uspomena. Ne boli me vie na isti nain. Nisi zaboravljen, ali si preboljen. Dovoljno sam vremena potroila misledi na njega, a jo vie patedi za njim. Mislila sam da je s vremenom lake. Pa zato onda boli ak i vie?! Zato ova bol ne nestaje? Vrijeme, prokleto bilo! ak se i ti igra sa mnom! Nije moje srce stijena pa da ga nita ne moe unititi. Da, jako je. I jae nego to sam mislila. Ponosna sam na njega. Ali ne i na sebe. Ne zaboravljam ga. Ne ide. Ne priam o nj emu, ne sluam o njemu, pa opet ne ide... Trebao je nestati jo onda kad sam ga poela zvati "niko". Ali za moje srce, on je jo "moj neko". Ne elim to. Ne zasluuje da ga se sjedam. Ne zasluuje nita!Kriva sam, znam. Jo ga nisam pokuala zamijeniti, a moram. Zadnji me zagrlio, zadnji me poljubio, zadnji me nasmijao, zadnji me lagao... K'vragu, ovjee, nisi li mogao biti onaj pravi?! Ljuta sam. Na tebe, na sebe, na cijeli svijet. Na tebe jer si me lagao, na sebe jer sam ti povjerovala, na svijet... On je uvijek svima za sve kriv. ovjee, sjeda li se ti? Sjeda li se kako sam te gledala, grlila, ljubila? Sjeda li se mog smijeha? Ja da, i fali mi. Prije svega, sjeda li se sebe dok si bio sa mnom? Ja se sjedam i toga. Neke stvari, glume s Oskarom, ipak ne moe odglumiti. Rekao si da de, kad god se sjeti mene, pomisliti na neto lijepo... Misli ti na sebe, sebe kraj mene. Uvijek sam govorila: "Sa mnom je teko, ali moe se.". Ti najbolje zna kako je sa mnom zaljubljenom prelahko. Tad sam mislila da osjedamo isto. Sad ne znam. Ne znam ko je ta koje se sjeti svaku nod prije spavanja. Ali znam ta pamti. Kad smo mi u pitanju, sve i da hode, runog se sjetiti ne moe. Kad ga nije bilo... Osim moda rastanaka... Ali, nauio si ti na rastanke. Ipak, ti si otiao, ne ja. I onda nadjem onaj stari dobro poznati i sto put preslusani album. I bez imalo razmisljanja pustim neka svira, neka dode do onog broja, do ''sretne devetke''. Pa kad mi zasvira dobra stara Crvena jabuka sa svojim stihovima koji paraju dusu po ko zna koji put. Jebiga, izgleda da se ''sretna devetka'' u ovom slucaju ne poklapa sa pjesmom. Tako da, idemo do dna, tuga ti i ja..

A very poor man lived with his wife. One day, his wife, who had very long hair asked him to buy her a comb for her hair to grow well and to be well-groomed. The man felt very sorry and said no. He explained that he did not even have enough money to fix the strap of his watch he had just broken. She did not insist on her request. The man went to work and passed by a watch shop, sold his damaged watch at a low price and went to buy a comb for his wife. He came home in the evening with the comb in his hand ready to give to his wife. He was surprised when he saw his wife with a very short hair cut. She had sold her hair and was holding a new watch band. Tears flowed simultaneously from their eyes, not for the futility of their actions, but for the reciprocity of their love. MORAL: To love is nothing, to be loved is something but to love and to be loved by the one you love,that is EVERYTHING. Never take love for granted..!!
Ja sam od onih koji veruju da film vredi odgledati milion puta, zbog jedne jedine scene. Ja sam ona koja skuplja sve: trenutke, dane, sate. Ona koja nikada ne zaboravlja. Ja sam ona koja cuva uspomene. Ona koja se seca svega. Ja verujem u magiju, caroliju i ljubav. Ja sam ona koja voli sve ljude. Ja sam ona koja ce se zaljubiti u tebe, ako mi se samo nasmesis u prolazu. Ja sam ona koja ce biti prijatelj svima. Ja sam ona koja ce ostati budna u cetiri sata samo da bi zavrsila sezonu omiljene serije. Ja sam ona koja daje savete i slusa. Ja sam od onih koje noci provode uz omiljene knjige, a dane uz omiljene ljude. Ja sam ona koja ima stotine omiljenih pesama i svaka me podseca na odredjeni trenutak. Ja sam ona koja pamti samo dobro. Ja sam od onih koji zele da za pedeset godina izvade kutiju prepunu uspomena i sitnica, dnevnika i knjiga, spomenara i slika i da to pokaze svojim unukama. Ja sam ona koja i dalje masta o princu. Ja sam ona koja veruje ljudima. Ja sam ona koja bi te volela najvise na svetu, kad bi samo ti to zeleo. Ana
"Na ovu zemlju sam svrati da ti namignem malo. Da za mnom ostane neto kao leprav trag. I zato: ne budi tuan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i udno drag.

Nou, kad gleda u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidi neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja jo uvek aav letim, i ivim."