Homoseksualnost u Rimu Paul Veyne

suton paganske antike, asketa i filozof mistiar, Plotin, izrazio je elju da istinski mislioci prezru lepotu ena i mladia. Voleti jednog mladia ili enu formulacija koja se primenjuje za mukarca, neprestano se sree u antikoj knjievnosti. Jedno je bilo dobro koliko i drugo, i kako se o jednom mislilo, mislilo se i o drugom. Nije istina da su pagani sa povlaivanjem gledali na homoseksualnost. Istina je da na nju nisu gledali kao na problem po sebi, nego ono to su doputali ili osuivali, bila je u oba sluaja ljubavna strast (ija je legitimacija u njihovim oima bila diskutabilna) i sloboda obiaja. Ako su prekoravali homofiliju, nisu je prekoravali drugai je nego kao ljubav uopte, kurtizane i vanbrane veze sve barem dok je u pitanju bila aktivna homoseksualnost. Pravili su tri razlike, koje nemaju nikakve veze sa naima: sloboda u ljubavi ili iskljuivo ljubav u braku, aktivnost ili pasivnost, slobodan graanin ili rob. Koitirati vlastitog roba vailo je za potpuno nevino i ak se ni strogi cenzori nisu zanimali tako minornim pitanjem, dok je, zauzvrat, bilo krajnje tetno za ugled jednog slobodnog graanina ropsko podavanje pasivnim ljubavnim praksama. Kada Apulej odreena neprijatna zadovoljstva kvalifikuje kao protivprirodna, ne stigmatizuje time njihov homoseksualni karakter, nego njihovu servilnost kao i izvetaenost
Plotin, Enneades, II, 9, 17. Vidi, meutim, Musonius, XII, 67; cf. Quintilian, V, 11, 34.  Apuleius, Metamorphoses, VIII, 29.
 

Paul Veyne Homoseksualnost u Rimu

12

Stari Rim

13

(sophistication). Jer kada se u antici kae da neto nije prirodno, pod tim se ne podrazumeva da je to odvratno, ne go da ne odgovara drutvenim pravilima, ili da je iskrivljeno i izvetaeno: priroda je bila ili drutvo, ili jedna vrsta ekolokog ideala, koji usmerava ljude na samosavlaivanje ili autarkiju; treba znati zadovoljiti se malim, to iziskuje priroda. Iz toga proizilaze dve pozicije u odnosu na homofliju: povlaujua veina drala ju je za normalnu, dok su politiki moralisti nalazili povremeno da je izvetaena i ovo uzgred isto onoliko koliko i svako drugo ljubavno zadovoljstvo. Artemidor,  tipini predstavnik povlaujue veine, razli kuje veze koje se slau sa normom (to su njegove rei): sa suprugom, ljubavnicom, sa robom mukim ili enskim; me utim, biti penetriran od roba, nije dobro: to je napad i pokazuje prezrenje od strane roba. Veze, koje stoje u suprotnosti sa normom, jesu incestuozne. U veze koje su suprotne prirodi spadaju bestijalnost, nekrofilija i sjedinjavanja sa bo anstvima. to se tie politikih mislioca, bili su puritanistiki nastro jeni jer svaka ljubavna strast, homofilna ili ne, ne da se kontrolisati i razneuje graanina-vojnika. Njihov ideal je bio pobeda nad zadovoljstvom, ma koje da je ono vrste. Platon je sainio zakone jedne utopijske drave, iz koje je pederastiju iskljuio kao nesaglasnu prirodi, jer se ivotinje (kako je mislio) nikad ne sjedinjuju sa sopstvenim polom. Ali kada se njegovi tekstovi paljivo proitaju pederastija je za njega manje protivprirodna, a vie prevazilazi ono to priroda od nas zahteva. Homoseksualni in je isuvie razuzdan i nedovoljno prirodan. Platon se okree protiv mekutva i strasne raspusnosti, pri emu je priroda za njega samo dodatni argument. Njegova namera nije da svede strast na pravo prirode, pri emu se doputa iskljuivo ljubav prema enama, nego on eli da suzbije svaku strast, tako to ne doputa nijednu drugu seksualnost do onu za razmnoavanje (ideja da bi se neko mogao zaljubiti u enu, njemu, zapravo, nije padala na pamet). On ne bi drugaije argumentovao da se bio poduhvatio optuivanja gastronomije kao razneujue: priroda, rekao


bi, poduava nas primerom ivotinja koje jedu da bi ivele, a ne ive da bi jele. Ono to je protivprirodno u pederastiji jeste manje greka u pogledu izabranog pola nego komplikovano zadovoljstvo: pederastija za njega nije anormalnost dostojna lomae, nego neprimeran in, iz razloga njegovih pozicija. Ona ostaje zabranjena, ali iz istog razloga kao i spajanje sa svakom enom koja nije zakonska supruga. Nije dovoljno, pak, nai u tekstovima rei protiv priro de: mora se pre svega pokuati razumeti u kom smislu ih je antika poimala. Nije homoseksualac za Platona protivprirodan, nego samo in kojeg vri. Razlika je bila prilina: homoseksualac nije nikakav monstrum, pripadnik kakve rase sa nepojmljivim nagonima, on je bio prosto razuzdan, potaknut univezalnim instinktom zadovoljstva, i otiao u tome daleko sve do homoseksualnog ina, koji ne poznaju ivotinje. Sveti strah od homoseksualnosti nije postojao. Aktivna homofilija je takoe svuda prisutna u grkim i rimskim tekstovima. Katul se hvali svojim podvizima, Ciceron je opevao poljupce koje je oteo sa usana svog roba-sekretara. Svako se odluivao, prema ukusu, za ene ili mladie, ili i za jedne i za druge. Vergiliju su se dopadali iskljuivo mladii, caru Klaudiju ene, a Horacije ponavlja da voli oba pola. Pesnici su opevali mladia zastraujueg cara Domicijana isto onako slobodno kao to e pisci 18. veka slaviti madam Pompadour, a poznato je da je Antinoju, ljubavniku cara Hadrijana, nakon njegove prerane smrti esto ukazivan zvanian kult. Da bi se dopali svoj svojoj publici, latinski pesnici, bilo kakvi da su bili njihovi lini ukusi, hvalili su i jednu i drugu ljubav. Jedna od uobiajenih tema lake knjievnosti bilo je stavljanje obe vrste ljubavi jedne do druge i poreenje njihovih privlanosti.10 U drutvu gde su najstroiji cenzori videli u homoseksualnosti in razuzdanosti, aktivna homofilija se nije krila i oni koji su preputali mladiima bili su brojni koliko i ljubitelji ena: to najvie govori o neprirodnom karakteru ljudske seksualnosti. Antiki pisci su sebi doputali aluzije na homofiliju u onoj
Ciceron, citat kod Plinija Mlaeg, VII, 4, 36. Iz Vitae vergilianae.  Prema biografiji Svetonija. 10 Uporedi: Poreenje ljubavi (Comparaison des amours) kod Lukijana ili Pseudo-Lukijana.
 

Onirocritica, str. 8889 Pack.  Cf. Platon, Zakoni, 840 C.  Zakoni 636 BD i 836 B ff.; cf. Gozba, 211 B, 219 CD; Fedar, 249 A; Republika, 403 B.

Paul Veyne Homoseksualnost u Rimu

14

Stari Rim

15

meri u kojoj su se kakljive aluzije uopte doputale. Nema razlike u tome izmeu grkih i rimskih autora i ljubav koja se naziva grkom, mogla bi isto tako nazvati i rimskom. Moe li se poverovati u to da su Rimljani ovu ljubav nauili od Grka, koji su u tolikim oblastima bili njihovi uitelji? Ukoliko se potvrdno odgovori na ovo pitanje, iz toga e se zakljuiti da je homofilija tako retka perverzija, da je jedan narod moe usvojiti samo od drugog naroda, koji mu je dao lo primer. Kada, meutim, postane jasno da je pederastija u Rimu bila autohtona, zakljuie se da nije iznenaujue to to jedno drutvo poznaje homofiliju, nego to da je ne poznaje; ono to zasluuje objanjenje nije rimska tolerancija, nego savremena netolerancija. Drugi odgovor je taan: Rim nije morao da eka na helenizaciju da bi prema odreenoj formi muke ljubavi imao razumevanja. Jedan od najstarijih spomenika latinske knji evnosti kojim raspolaemo, Plautove drame, koji neposre dno prethodi grekomaniji, pun je homofilnih aluzija potpuno domaeg karaktera. Uobiajeni nain zadirkivanja roba jeste onaj kojim se on podsea na to kakvu uslugu vlasnik od njega oekuje, tj. da se sagne na sve etiri. Fasti Praenestini, praznik u rimskom kalendaru koji pada 25. aprila, jeste praznik mukih prostitutki, dan nakon praznika kurtizana, i Plaut opisuje ove prostitute koji oekuju svoje muterije na Via Toscana.11 Katulova poezija je puna grubih uvreda kojima pesnik preti neprijateljima koitiranjem, da bi obeleio trijumf nad njima. Na terenu smo folklornog hvalisanja mediteranskog okusa, gde je vano penetriranje, dok pol rtve ne igra nikakvu ulogu. U Grkoj su vaili isti principi, s tim to se u Grkoj tolerisao i ak oboavao romantini obiaj, koji je za Latine bio straan u Grkoj se tolerisala sklonost, koja je vaila za platonsku, odraslih mukaraca prema slobodno roenim efebima, koji su pohaali kolu ili pre gimnaziju, gde su njihovi ljubavnici ili da ih posmatraju gole za vreme vebi. U Rimu je mesto slobodno roenog efeba zauzeo rob, koji je sluio kao ljubavnik. Ako je gospodar bio tako opse11

Plautus, Curculio, 482; o ropskoj pasivnosti (puerile officium); cf. Cistellaria, 657, i mnogi drugi tekstovi. O ropskoj seksualnosti vidi kljunu studiju R. Martina, La Vie sexuelle des esclaves, u: J. Collard et alii : Varron, Grammaire antique et Stylistique latine, Paris, 1978, str. 113.

dnut seksom da mu nisu bile dovoljne ropkinje12 morao je nasrtati na mlade robove; iao je dalje od granica prirode, na to se obian svet smejao sa odobravanjem. Vana stvar je bila respektovanje udatih ena, devica i mla dia slobodnih po roenju. Zakonodavstvo koje je navodno suzbijalo homoseksualnost imalo je zapravo za cilj da sprei slobodno roene graane da budu napastvovani kao robovi. Lex Scatinia iz 149. godine p.n.e. bio je potvren augustov skim zakonodavstvom o istom predmetu. On je titio slobodno roene mladie i devojke. Pol nema nita zajedniko sa ovim pitanjem. Ono to se raunalo bilo je biti slobodan i ne biti pasivan. Zakonodavac nije pokuavao da zabrani homoseksualnost. On je prosto eleo da zatiti mladog graanina od nasrtaja aktivnih. To je dakle svet u kojem se u branom ugovoru specifiko valo da budui mu nee imati niti konkubine, niti ljubavnike i gde Marko Aurelije sebi estita u svom Dnevniku, jer se odupreo privlanosti koje su za njega imali njegov sluga Teodot i slukinja Benedikta; svet u kom se neije ponaanje nije klasifikovalo prema polnom preferiranju, ljubav prema enama ili ljubav prema mladiima, nego u odnosu na to da li je neko imao aktivnu ili pasivnu ulogu. Biti aktivan znailo je biti mukarac, bilo kog da je pola partner koji je preuzimao pasivnu ulogu. Dobiti od nekoga zadovoljstvo bilo je muki, davati da ga bilo je ropski, i to je manje-vie bila cela pria. ena je po definiciji pasivna, osim ako nije monstrum, ime se ovde neemo baviti. Svi problemi su vieni sa pozicija mu karaca. Deca takoe o ovome nemaju nita da kau, pod uslovom da odrasli nisu njima na usluzi, da im priine zadovoljstvo, nego se ograniavaju na to da se njima zadovolje. Ta deca su u Rimu robovi, koji se ne raunaju, a u Grkoj efebi, koji jo nisu postali graani, tako da bez obeaenja mogu imati pasivnu ulogu. Jedan neshvatljiv prezir bio je rezervisan za odraslog slobodnog mukarca koji je bio pasivan homofil, ili kako se govorilo impudicus (to je pravi smisao ove rei) ili diatithemenos. Neki stoici su bili zlurado osumnjieni za prikrivenu feminiziranost koju su krili ispod afektacija naglaene muevnosti, imajui verovatno na umu filozofa Seneku koji je preferirao
12

Seneca, Naturales Quaestiones, I, 16; Petronius, XLIII, 8.

Paul Veyne Homoseksualnost u Rimu

16

Stari Rim

17

atlete namesto deaka.13 Pasivni homoseksualci bili su proterani iz vojske, i u vreme masovnih pogubljenja,14 zabeleeno je da je imperator Klaudije potedeo ivot jednom impudicus-u koji je imao enska zadovoljstva, jer bi krv takvog uflekala delatov ma. Pasivni homoseksualac se nije odbacivao zbog svoje ho moseksualnosti, nego zbog svoje pasivnosti, budui da je otkri vala moralni nedostatak, ili pre politiki, ekstremno ozbiljan: mekutvo (la mollesse). Neija pasivna feminiziranost nije bila posledica njegove perverzije, daleko od toga: ona je bila jedna od posledica nedostatka njegove muevnosti, a taj nedostatak bio je kljuni porok ak i tamo gde nije bilo homoseksualnosti. Rimsko drutvo nikad nije muilo pitanje da li su ljudi homoseksualci ili ne, ali je pridavalo izuzetnu panju sitnim odevnim detaljima, govoru, gestikulaciji, dranju, u produavanju njegovog prezira prema onima koji su pokazali nedostatak muevnosti, ma kakvi da su njegovi seksualni ukusu. Rimska drava je u vie navrata zabranila muzike priredbe (za koje je izmiljen naziv pantomima), jer su bile razneujue i nedovoljno muke za razliku od gladijatorskih predstava. Sve ovo pomae da se shvati druga, neoekivana, opsesija. Postojao je tip seksualnog ponaanja koji se smatrao apsolutno sramnim, tako da su ljudi mogli da provode dane pitajui se: Ko je taj?. Takvo ponaanje, koje za raznosioce traeva zauzimalo isto mesto kao nae savremeno upiranje prsta na pedere, bilo je felacio ( fellatio). Istoriar ne bi trebalo da se ispriava to to iznosi na videlo, jer rimski i grki tekstovi to neprestano pominju, i na je posao da ukaemo drutvu na relativnost njegovih vrednosti. Felacio je bila najvea uvreda, i itamo o sluajevima15 gde sramni felatori pokuavaju da sakriju svoju sramotu ispod manje bruke, izdavajui se da su pasivni homoseksualci! Postoji zaprepaujua scena kod Tacita: Neron daje na muenje ropkinju njegove ene Oktavije kako bi od nje iznudio priznanje da je carica izvrila preljubu. Ona podnosi svaku torturu da bi spasila ast njene gospodarice i svom muitelju odgovara Oktavijina va13

Dio Cassius, LXI, 10, 34. Za skrivenu mekutvo stoika, pored Marcijala i Juvenala, vidi Quintilian, I, praef., 15. 14 Prema Tacitu, u vreme suenja Mesalinovim ljubavnicima. 15 Iz Marcijala.

gina istija je od tvojih usta. Pomisliemo da ona misli da nita ne moe biti prljavije nego usta klevetnika. Greka ona eli da kae da je islednik monstrum srama, i saima sav sram u inu felacija. Ova perverzija opisuje se kao neto fantazmagorino izopaeno, slino rasistikim uvredama u dananje vreme. Apulej opisuje bandite, a Svetonije ak i Nerona, koji se preputaju oralnom zadovoljstvu, kao ljude koji se iz perverznosti odaju porocima, ija sramnost priinjava zadovoljsto. Nije li felatio bio vrh samounienja? Na pasivan nain se zadovoljava pouda, priinjava se nekom drugom zadovoljstvo, i na ropski nain se nudi drugom bilo koji deo tela za njegovo zadovoljstvo; pol nema nita s tim, jer postojala je druga praksa, ne manje odbojna, koja je isto tako opsedala ljude cunninlingus. Koliko daleko smo od japanske kulture, gde se libertinski samuraj hvali raznoraznim sredstvima kojima priuta enama zadovoljstvo. Odakle dolazi do ove udne kartografije zadovoljstva i srama? Postoje najmanje tri razloga, koji se ne smeju meati jedni sa drugima. Rim je bilo maistiko drutvo kao i mno ga druga, bila ona robovlasnika ili ne. ena treba da slui mukarca, da eka na njegovu elju, da nalazi u tome zado voljstvo ako moe, i esto je to zadovoljstvo bilo moralno sumnjivo (te tako su se, suprotno svakoj verovatnoi, prosti tutkama drale ene koje su to radile radi sopstvenog zadovoljstva). Drugo, kult muevnosti je bio skriveni deo ledenog brega politikog mentaliteta u antikim drutvima. Ovo se moe ukratko pojasniti analogijom sa mrnjom prema feminiziranosti koja vlada u militarnim grupama ili u pionirskim drutvima, koja se oseaju da su usred neprijateljskog okruenja. Konano, Rim je robovlasniko drutvo u kojem gospodar uiva ius primae noctis (pravo prve brane noi), tako da su robovi u jednoj izreci od nude inili vrlinu: Nije nita sramno initi to gospodar zahteva. U robovlasnikom drutvu, pre nego to su stoici i hria ni propovedali isti seksualni moral za sve (ime se nije htelo da se zatite robovi, koliko da se nametne gospodarima etika seksualnog uzdravanja) moralni standardi su varirali sa socijalnim statusom. Biti impudicus (dakle pasivan) jeste sramno za slobodnog graanina, pisao je Seneka stariji, ali to je za roba apsolutna obaveza prema gopsodaru, a za osloboenika ostaje moralna obaveza zadovoljstva.

Paul Veyne Homoseksualnost u Rimu

18

Stari Rim

19

Otuda je vrsta homoseksualnosti koja se u potpunosti tolerisala sastojala u aktivnim odnosima izmeu gospodara i mladog roba, njegovog ljubavnika. Tipini rimski aristokrata imao je enu (koju je tretirao sa izvesnim uvaavanjem jer je ona mogla da se razvede od njega i uzme natrag miraz), ropkinje koje su mu bile konkubine, ukoliko je to eleo, i svoje potomstvo (koje je retko viao iz straha da ne pokae slabost surovo vaspitavanje ovih buduih gospodara preputalo se slugama ili dedovima). Pored njih imao je i deaka roba, alumnus-a, kojeg on podie i prema kojem iskazuje svoje oinske instikte (ukoliko ih je imao), i koji je obino bio njegovo sopstveno dete koje je dobio sa ropkinjom (mada je svakom bilo apsolutno zabranjeno, ak i samom ocu, da tako neto pretpostavi). Konano, imao je miljenika (mignon), ili itav bataljon miljenika. Gospodarica je bila na njih ljubomorna; on uverava da nita loe sa njima ne radi, niko nije naivan, ali isto tako niko nema pravo da izraava kakav skepticizam. Gospodarica nije srena sve do dana kada miljeniku pone da raste brada, jer to je bio trenutak kada gospodar prestaje da se prema njemu ponaa za jednog mukarca na neprime ren nain. Neki gospodari su u svojoj raspusnosti ili i dalje: tada je ovaj prestareli mladi bio exoletus, to e rei da nije vie bio ad-olescens, i pristojni ljudi su nalazili da je odbojan. Seneka koji je drao da prirodu treba u svemu slediti, bio je zgranut time to su neki raspusnici davali da se njihovim prezrelim miljenicima brije brada, kada su prerasli doba zadovoljstva. Bilo bi pogreno kad bi na antiku gledali kao na raj permisivnosti i zamiljali je kao da u njoj nije bilo principa. Re je jednostavno o tome da nas ti principi okiraju, oni su neto to bi moglo da nas podstakne na sumnju da naa najstroije uvana ubeenja nisu vrednija. Da li je homoseksualnost morala da se skriva? Da li je bila dozvoljena? Mora se praviti razlika. Postojale su veze nezakonite, ali moralno doputene poput preljube u dobrom drutvu danas, ili nevenani zajedniki ivot. U slinim sluajevima, pravilo je bilo sledee: knjievnost je imala pravo da o tome govori bez stida, ali zainteresovane strane bile bi dovoljno diskretne da ne priznaju nita ili da se pretvaraju da ne znaju nita. To je bio nain na koji su Rimljani tretirali veze sa miljenicima, a Grci sa efebima.

Postojalo je mnogo drugih veza koje su se smatrale za nemoralne ili neligitimne. Veina homoseksualnih ponaanja se nije odobravala, ali ne iz razloga iz kojih se to danas ini. Odnosi sa exoleti-ma smatrali su se posebno odbojnim, isto tako zajedniki ivot mukaraca (mnages), homoseksualne veze koje su se tolerisale u zatvorenom svetu kao to je vojska (treba da saekamo Salvijana i vreme velikih invazija za detalje o tome), i konano prostitucija adolescenata iz dobrih familija. Prostitucija u ovom smislu je pre krupna re, jer u Rimu su seksualni objekti mladii i ene, smatrani takvim pasivnim instumentima da se novac malim kreaturama nudio bez ustruavanja, tako da ako se jednoj uvaenoj dami ili pristojnom mladiu nudio novac za usluge, oni nisu gledali na sebe kao nekog ko se moe kupiti. Udvaranje u Rimu se sastojalo od nuenja novca. Otuda je za roditelje bio problem da nau kolu gde e moral njihovih sinova biti zatien od iskuenja. Kako bi uverio svoju klijentelu, profesor Kvintili jan je u svojim spisima izraavao strahotu prema ljubavi za efebe. Konano, bilo je veza koje su vaile za nelegitimne, nemoralne i iznad svega sramne. One su bile vie nego greni in, koji se omakao poinitelju: zgraavanje nad inom prenosilo se na samog aktera i pokazalo da biti sposoban za takav in prosto dokazuje da su on ili ona, po svemu sudei, monstruozan/a. Od moralne osude otilo se dakle do odbacivanja za koje bi danas rekli da je rasistiko. To je bilo u sluaju pasivnosti kod slobodnih mukaraca, u sluaju zadovoljstva ena koja su vaili za sramne, cunnilingus-a, konano lezbejstva, posebno u sluaju aktivne partnerke. ena koja se ponaala kao mukarac bila je prosto ona koja izokree prirodni poredak isto onoliko strano koliko ena koja jae njenog ljubavnika, kako to Seneka kae. Tako na kraju imamo jednu sliku homoseksualnosti koja je nije bila manje mitska nego naa sopstvena, ali na drugi nain. Svaki varijetet homofilije bio je sveden na jedan navodni tipini model: odnos odraslog sa adolescentom koji ne izvlai nikakvo zadovoljsvo iz toga. Rimljani su voleli da misle da je ovo bilo tipino, jer takav odnos, koji je bio aktivan i bez mekutva, bio je neuznemiren burama i robova nju strasti. elim svim svojim neprijateljima da padnu u lju bav sa enama, a svojim prijateljima sa mladiima pisao je

Paul Veyne Homoseksualnost u Rimu

20

Stari Rim

21

pesnik Propercije u trenutku ogorenja, jer je ljubav prema deacima reka koja mirno tee, na kojoj nema brodoloma, jer kakvog se zla na tako uskoj povrini treba plaiti?.16 Rimska homoseksualnost sa svim njenim bizarnostima i zbu njujuim ogranienjima, posledica je puritanizma, iji su koreni politiki. Pohvala eni je dola od nekog ko je bio toliko bezbrian kao pesnik Ovidije, koji je objanjavao da arm heteroseksualnosti lei u podeljenom zadovoljstvu sa partnerom, neto to mladii, uverava, nikad ne oseaju. U zakljuku se moe postaviti pitanje kako je dolo do toga da je homoseksualnost bila tako iroko rasprostranjena? Da li je broj homoseksualaca moda bio vetaki povean prosto jednom idiosinkrazijom antikog sveta prezirom prema eni? Ili je homoseksualnost normalno stanje ljudske seksualnosti, kojoj je u ovom sluaju pruena ansa da se otkrije kroz razliitu, ne totalnu, vrstu represije? Drugi odgovor je bez sumnje taan. Ovde se mora biti jasan, bez obzira koliko to bilo zapanjujue. iveti sa mukarcem, preferirati mladia umesto devojke, to su ivotne injenice: to je pitanje karaktera, Edipovog kompleksa, ta god hoete. Moe biti da nije ukus veine, ali nije ni ukus veoma malobrojne manjine. tavie, skoro svako moe imati fizike odnose sa sopstvenim polom, i jo, moe da iskusi onoliko zadovoljstva koli ko sa suprotnim polom. Tako heteroseksualac koji to ispro bava kao eksperiment nalazi na njegovo veliko iznenaenje da to uistinu nije razliito, a da se put jedva isplatio. Neka korisna svedoanstva o ovom problemu izneta su tokom in ternacionalnog kongresa homoseksualnog pokteta Arkadija 1979. god. Treba naglasiti da heteroseksualci koji su izneli ovakve konstatacije nikad nisu smatrali da imaju odnose sa mladiima, nikad nisu patili od bilo kakve potisnute elje da to ine, i jedva da su ikada o tome uopte mislili. Zamiljali su da ako to urade, da e im se samo smuiti. Sve se zavrilo i nije im se smuilo. Ali to je bilo sve: oni nisu pokuali ponovo, jer su im ene bile interesantnije i prema njihovom ukusu, i u savremenom drutvu, dostupnije. Ovim se sve objanjava. Zamisliti drutvo u kom se ho moseksualnost tolerie, gde mladii nisu pod prismotrom i gde im se ljubavnici mogu udvarati bez ustruavanja. Pretpostavimo da u ovom drutvu brak nije centralna institucija
16

kao to je u naem, gde se povrni ili emocionalni odnosi odvajaju na jednu stranu, a ozbiljne ivotne stvari na drugu stranu, to e rei brani odnosi. Rim jue, Japan danas, jesu primeri za to. U takvim drutvima postoji, kao kod nas, nesumnjivo konstantna manjina koja se interesuje samo za mladie; ali e veina takoe povremeno uivati u homoseksualnim aferama, budui da se ovo povrno odavanje tolerie i niko se ne libi da im se ne odaje zbog drutvenih zabrana. Ljudi nisu ivotinje i fizikom ljubavlju ne dominira polna razlika. Kao to Elisabeth Mathiot-Ravel obiava da kae seksualno ponaanje nije polno diferencirano. Preuzeto iz: Paul Veyne, Lhomosexualit Rome, u: Aris Philippe, Bejin Andr (prir.), Sexualits occidentales, Paris: Seuil, 1982. Prevod s francuskog: Dejan Anii

Propertius, II, 4.