FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEE KADROVE

SEMINARSKI RAD

UGOVOR O DOIVOTNOM IZDRAVANJU

student Senad ehomerovi I0540-12 grupa 2d

mentor prof.dr. Sinia Ognjanovi

SADRAJ

1.)OBLIGACIONO PRAVO (POJAM)...................................................................................3 1.1)Vrste obligacija.................................................................................................................3 2.)POJAM, RAZGRANIENJE I OSNOVNE OSOBINE UGOVORA O IZDRAVANJU................................................................................................................4 3.)BITNI ELEMENTI ..............................................................................................................5 3.1)Izdravanje......................................................................................................................5 3.2)Prenoenje imovinskih prava..........................................................................................5 4.)DEJSTVO UGOVORA.......................................................................................................5 5.)PRESTANAK UGOVORA ................................................................................................6 5.1)Smrt primaoca izdravanja..............................................................................................6 5.2)Raskid ugovora................................................................................................................6 6.)NITAVOST UGOVORA I POSLJEDICE........................................................................8 7.)RULJIVOST UGOVORA ................................................................................................8 7.1)Pojam i razlozi ruljivosti................................................................................................8 7.2)Posljedice ponitenja i naknada tete..............................................................................8 8.)ZAKLJUAK.....................................................................................................................10 9.)LITERATURA....................................................................................................................11

1.)OBLIGACIONO PRAVO (POJAM) To je dio imovinskog (graanskog) prava koje sadri pravila kojima se regulite prelaz dobara iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica i pruanje usluga jednog lica drugom licu, ime se uveava ili odrava imovina, a sve se to obavlja uz izvjesnu naknadu ili besplatno. Razmjena dobara i usluga predstavlja predmet obligacionog prava. Tu spada i razmjena pri kojoj nije u pitanju davanje jednakih vrednosti, ve davanje samo jedne strane. Rije obligacija potie od latinske rijei obligatio koja u prevodu znai obaveza. U najirem smislu rijei oznaava pravni odnos koji nastaje izmeu dunika i povjerioca, a u uem smislu znai dug, obavezu dunika. Ona se upotrebljava da se pismeno konstatuje da dunik duguje povjeriocu ispunjenje odreene obaveze. To je priznanica o dugu. U obligacionom odnosu moraju da uestvuju najmanje po jedan povjerilac i dunik, a mogui su i odnosi sa vie lica. Za obligacioni odnos je karakteristino da je to odnos izmeu odreenih lica, koji ima odreenu sadrinu i koji je relativnog karaktera. 1.1)Vrste obligacija Podjela obligacija na vrste obavljena je prema raznim odnosima : a) prema sadrini radnje : Pozitivne u kojima je dunik obavezan da neto da ili uradi povjeriocu. Negativne, dunik se obavezuje da ne ini nita to inae ima pravo da ini tj. da trpi neto to inae ne bi trebao da trpi. b) prema vremenu trajanja radnje : Trenutne, u kojima se dunik obavezuje da radnju obavi u jednom trenutku. Trajne , dunik se obavezuje na obavljanje neke trajne radnje ili na njeno proputanje c) prema licu koje obavlja obligacije : isto line, vezane za linost dunika, dunk je obavezan da ih sam obavi i Neline, nisu vezane za linost dunika, moe da ih obavi neko drugi u ime dunika d.) Obligacije prema predmetu : Djeljive, iji je predmet djeljiv, ali pod uslovom da se njegova sutina i vrijednost ne menjaju, Nedjeljive iji predmet ne bi mogao da se rastavi na dijelove bez tete po njegovu sutinu i bez umanjenja vrijednosti, Novane, ako predmet dunikove obaveze glasi da se preda odreena koliina novca, Nenovane ako treba da se preda neka druga stvar u prometu. Individualne, iji je predmet odreen pojedinano i genetike . Njen predmet je odreen po vrsti (rodu). e) Obligacije s obzirom na zatitu koju uivaju : Potpune, sankcionisane, uivaju drutvenu zatitu, ako ih dunik ne obavi povjerilac moe da ga na to natjera podnoenjem tube sudu, Nepotpune (prirodne) obligacije koje se ne mogu utuiti, ije obavljanje ne bi moglo da se obezbjedi drutvenom prinudom.

2.)POJAM, RAZGRANIENJE I OSNOVNE OSOBINE UGOVORA O IZDRAVANJU Ugovor o doivotnom izdravanju je ugovor obligacionog prava u kome se jedna strana (primalac izdravanja) obavezuje da se poslije njene smrti na drugu sranu (davaoc izdravanja) prenese pravo svojine tano odreenih stvari ili kakva druga prava, dok je obaveza davaoca izdravanja da primaoca izdrava, da se brine o njemu i da ga njeguje do kraja ivota, i da ga posle smrti sahrani. Obaveze davaoca izdravanja strane odreuju svojom voljom, tako se moe ugovoriti i zajednica ivota ugovorenih strana. Ako strane neto drugo ne ugovore, obaveze izdravanja obuhvata obezbeivanje stanovanja, hrane, odjee i obue, njegu bolesti i starosti i trokove lijeenja. Ugovor o doivotnom izdravanju razlikuje se od ugovora o naslijeivanju i doivotnog izdravanja iz l. 188. ZON. U pravima u kojima je dozvoljeno njegovo zakljuivanje ugovor o naslijeivanju je najjai osnov pozivanja na naslijee. Nae pravo zabranjuje takav ugovor. Ugovor o doivotnom izdravanju, predvien l. 188. ZON je akcesorni ugovor koji se zakljuuje prilikom ili nakon zakljuenja samostalnog ugovora o usupanju i raspodjeli imovine za ivota. Na osnovu tog ugovora pravo svojine na stvarima prelazi na potomke odmah nakon zakljuenja ugovora. Dok se kod ugovora o doivotnom izdravanju svojina nad stvarima ili kakva druga prava prenosi na davaoce izdravanja tek nakon smrti primaoca izdravanja. Ovaj ugovor je dvostrano obavezan i teretan jer jedna strana prima protiv inidbe za prestaciije koje ine drugoj strani. Ugovor se uvrtava u ugovore sa dugotrajnom ispunjenjem obaveze. Shodno tome ovaj ugovor se moe raskinuti ili izmjeniti zbog promenjenih okolnosti. Takve ugovore zakljuuju agencije, bolnice i sl. Posebne ugovore davalac izdravanja moe zakljuiti sa dvoje ili vie lica. Obaveze ugovornih strana nisu u potpunosti poznate u vrijeme zakluenja ugovora. Prestacije davaoca zavisne su od duine ivota primaoca, tako da mogu biti i nejednake, ali ugovor ne moe biti pobijan zbog prekomjernog oteenja. Stoga on ima elemente aleatornosti. Ali na zahtjev zakonskih naslednika primaoca sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvjesnost za davaoca. Ugovor o doivotnom izdravanju je strogo formalan i mora biti sainjen u zakonskoj formi odreenoj koja je bitan satojak ugovora. Ispravu o ugovoru moe sainiti bilo koje lice. Pre nego to sudija overi ugovor duan je da ga stranama proita i upozori ih da imovina koja je predmet ovog ugovora ne ulazi u sastv zaostavtvine, a da se iz nje ne mogu namiriti ni nuni nasljednici. Ako nakon toga strane pristanu, ugovor se potpisuje, sudija ugovorom konstatuje da je strane upozorio na njegove posledice, a zatim svojim potpisom i peatom suda ovjerava ugovor. Nije puno vana ovjera koji je izvrio neki drugi radnik suda. Ugovor koji nije zakljuen u formi odreenoj ovim ugovorom je nitav. Roditelji maloljetnog ili punoljetnog deteta nad kojim je produeno roditeljsko pravo i staralac taj ugovor mogu zakljuiti po odobrenju organa starateljstva, za ovakav ugovor vai ista ovakva forma kao ona predviena za ugovor o doivotnom izdravanju. Ugovor o doivotnom izdravanju moe biti zakljuen i u korist treeg lica. Ovim ugovorom se jedna strana obavezuje drugoj da e prestacije koje su predmet ugovora ispuniti treem licu.
4

Ovlaenje treeg lica nastaje nakon zakljuenja ugovora i on moe od tog trenutka zahtjevati doivotno izdravanje. Ugovor se ne moe raskinuti niti izmeniti bez odobrenja treeg lica. 3.)BITNI ELEMENTI 3.1)Izdravanje Osnovna obaveza davaoca je da izdrava primaoca do kraja njegovog ivota. Obaveze izdravanja obuhvataju obezbeivanje stanovanja, hrane,odjee i obue, njegu bolesti i starosti i trokove ljeenja. Pojam izdravanja bi trebalo ekstenzivno tumaiti. Tako je u sudskoj praksi opravdano zauzet stav da: predmet ugovora o doivotnom izdravanju moe biti i samo pruanje odgovarajue njege od strane davaoca izdravanja. 3.2)Prenoenje imovinskih prava Ovim ugovorom primalac se obavezuje da se poslije njegove smrti na davaoca prenesu sva imovinska prava ili bar dio. Poto je prenos prava svojine na pokretnim i nepokretim stvarima odloen do smrti primaoca,postoji mogunost da primalac svari prenese pravnim poslom meu ivima na neko drugo lice. A davalac izdravanja u takvoj situaciji moe zahtevati da se u zemljinom registru zabelei da je odreena nepokretnost predmeta o doivotnom izdravanju. Nuni naslednici se ne mogu namiriti imovinom koja je predmet ugovora.

4.)DEJSTVO UGOVORA Ako to drugo nije predvieno davalac na osnovu ugovora o doivotnom izdravanju stie obligaciono pravo, da se na njega prenese pravo svojine ili druga imovinska prava tek poslije smrti primaoca. U to sluaju primalac izdravanja zadrava pravo svojine na svi stvarima i prava koja su predmet ugovora. Strane mogu ugovoriti da e pravo svojine i druga imovinska prava davalac stei u trenutku zakljuenja ugovora, pa je ovaj ugovor pravni osnov za sticanja prava svojine na stvarnim pravima za vreme ivota primaoca.

5.)PRESTANAK UGOVORA 5.1)Smrt primaoca izdravanja Ugovor o doivotnom izdravanju prestaje smru primaoca izdravanja. Imovinska prava primaoca ne prelaze na njegove nasljednike ako su predmet ovog ugovora. Kada su primaoci izdravanja brani drugovi pa jedan od njih umre, ugovor ne prestaje. Prije smrti primaoca ovakav ugovor moe prestati raskidom ili ponitenjem. 5.2)Raskid ugovora Raskid ugovora je najei odustanak jedne ili obje ugovorene strane od punovanog ugovora zbog neizvrenja. U pojedinim sluajevima raskid ugovora izrie sud, koji od tada vie ne postoji.
5

Po pravilu, raskid ugovora djeluje retroaktivno (lat.ex tunc) jer se smatra kao da je ugovor nije ni zakljuen. Ugovor stvara dugotrajne obaveze i raskid tog ugovora moe djelovati samo ubudue ( lat. ex nunc). a.)Sudski raskid ugovora Sud e izrei raskid ugovora ako su meusobni odnosi ugovorenih strana postali nepodnoljivi ili ako su posle zakljuenja ugovora nastupile promenjene odgovornosti. Prestacije davaoca ispunjavaju se sa vie akata davanja i injenja u relativno duem vremenskom periodu, a esto se ugovara i zajednica ivota ugovornih strana. Njihov meusobni odnos, ako ive zajedno, mogu se poremetiti do te mjere da postanu nepodnonjivi. Za raskid ugovora iz ovog razloga potrebno je da se ispune dvije pretpostavke: objektivna (poremeenost meusobnih odnosa) i subjektivna ( nepodnonjivost zajednikog ivota). U svakom pojedinom sluaju sud procenjuje datu situaciju. Ako utvrdi da su odnosi meu ugovornicima poremeeni izrei e raskid ugovora, ne zavisno od toga ko je krivac. Strane se u napred ne mogu odrei prava na raskid ugovora o doivotnom izdravanju zbog promenjenih okolnosti. b.)Raskid ugovora po sili zakona i posledica Ako je nastupila smrt davaoca izdravanja njegove obaveze po odredbama zakona prelaze na njegovog branog druga ili potomcima koji su pozvani na naslijee, ako pristanu. Ako oni ne pristanu na produenje ugovora o doivotnom izdravanju, ugovor se raskida po samom zakonu a oni, prema rjeima zakona, ne mogu zahtjevati naknadu za ranije izdravanje. Naknadu za izdravanje mogu dobiti samo ako brani drug ili potomci nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze. Sud e tu naknadu odrediti prema slobodnoj proceni cijenei imovinsko stanje primaoca i onih koji su bili ovlaeni na produenje ugovora. lanovi 204. i 205. reguliu poslijedice raskida ugovora o doivotnom izdravanju i sluaj kada je mogu povraaj (restitucija) datog (ispunjenog). c.)Sporazumni raskid ugovora ZON ne regulie sporazumni raskid ugovora, ali takva mogunost proistieiz autonomne volje ugovorenih strana. Ugovorene su ovlaene da sporazomno, rukovoenjem autonomne volje, raskinu ugovor o doivotnom izdravanju. Poto je ugovor obligacionog prava, odnosi koji nisu posebno ureivani ZON primenjuju se opte odredbe djela. Strane iz ugovora sushodne tome da ovlaene sporazumom, rukovoene autonomijom volje,raskinu ugovor o doivotnom izdravanju. Raskid se obavlja u istoj formi koja je predviena za zakljuenje ugovora. On ne moe biti punovano raskinut neformalnim sporazumom poto je cilj zbog koga je propisana forma za zakjuivanje za zakljuivanje ugovora zahtjeva da raskidanje bude obavljeno u istoj formi, lan 68. ZOO. Mora se u pisanom obliku sainiti ugovor o sporazumnom raskidanju tog ugovora, koga e sudija proitati a zatim svojim potpisom i peatom ovjeriti. Taj ugovor e biti osnov za raskidanje i brisnje zabeljebe izvrene u zemljinim knjigama, ako su bile predmet ugovora nepokretne stvari.
6

d.) Posledice raskida i naknada tete Raskid ugovora tako djeluje da sve obaveze koje iz njega proistiu prestaju i samim tim ugovor prestaje. Osim za obavezu naknadu tete ( lan 132.ZOO). Ako je ugovor raskinut sporazumno a strane ga nisu poele ispunjavati, tada ne proizvodi dejstva i smatra se da ugovor nije ni bio zakljuen. Ako je ugovor raskinut a jedno vrijeme bio izvravan od strana,shodno svojoj prirodi nema retroaktivno dejstvo. Sporazumni raskid deluje samo na budunost, sa obzirom da nije mogue povraaj datog, usluga,njege, hrane, odee... Ukoliko je davalac izdravanja primaocu vrio isplatu iznosa ovlaen je da zahtjeva vraanje plaenog. Strana koja vraa novac , duna je da osim glavnice plati i zateznu kamatu od dana kad je isplatu primio. Zatezna kamata tee po sili zakona i ne moe se ugovorom unaprijed odrediti da nee tei. Stopa zatezne kamate se sastoji iz, mjesene stope rasta cijena na malo i fiksne kamatne stope od 0.5% mjeseno. Vri se primenom komfornemetode. U sluaju da sud izrekne raskid ugovora zbog poremeenih odnosa ,nastaje obaveza primaoca izdravanja da isplati davaocu novanu naknadu za usluge (jednostavna retitucija). Meutim obaveza primaoca izdravanja se realizuje nakon smrti u vidu prenoenja na davaoca tano odreenih stvari ili kakvih drugih prava. Ako je do raskida stiglo zbog krivice jednog od strana, druga strana,oteena, ima pravo na pravinu naknadu, lan 201. stav 3, ZON. Stav 2. lana 201. odreuje jednostranu restituciju primalac izdravanja jeduan dati naknadu za primljena davanja i usluge, restitucija je vraanje svega onog to je dato, neizvjesno od krivice jedne ili druge strane iako stav3. lana 201. govori o pravinoj naknadi, ima sve u vidu naknadu tete, sobzirom na to da restitucija ima u vidu vraanje svega onog to je dat oneizvjesni od privlanosti. Princip privlanosti moe biti od uticaja na iznos naknade tete. Strana koja je kriva za raskid ugovora odgovara drugoj strani za tetu koja joj je time prouzrokovana u skladu sa l. 262. do 269. teta prouzrokovana raskidanjem ugovora , po prirodi prestacija koja proizilazi iz ugovora, ne moe se naknaditi uspostavljanjem stanja koje je bilo pre nego to je nastala teta ( naturalna naknada).Dunik nakande za tetu se moe osloboditi odgovornosti ako nije u mogunosti ispunjenja obaveze koja, time naneta teta.

6.)NITAVOST UGOVORA I POSLJEDICE ZON je propiso formu ugovora o doivotnom izdravanju koja je bitan uslov njegove punovanosti. Mora biti zakljuen u pisanom obliku i ovjeren kod sudije koji je duan da sve proita objema stranama ugovora pre potpisa i ovjere, gde su strane upozorene na teinu ugovora i poslijedice ugovora. Nitav je ugovor koji nije zakljuen u ovom obliku. Ugovor o doivotnom izdravanju moe biti zakljuen i u korist treeg lica. Ovim ugovorom se jedna strana obavezuje drugoj da e prestacije koje su predmet ugovora ispuniti treem licu. Ovlaenje treeg lica nastaje nakon zakljuenja ugovora i on moe od tog trenutka zahtjevati doivotno izdravanje. Postoje jo sluajeva kada je ugovor nitav: a)Kada je predmet obaveze nemogu (lan 47.ZOO) b)Kada je predmet obaveze nedoputen(lan 47.ZOO) c)Kada je predmet obaveze neodreen(lan 47.ZOO) d)Zbog nesporazuma (52.ZOO) e)Ako je u ugovoru o doivotnom izdravanju postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima(lan 75.ZOO) U sluaju nitavosti primalac izdravanja je duan da vrati sve to je primio po osnovu takvog ugovora. To najee nije mogue pa se daje odgovarajua naknada u novcu prema cijenama odluke suda. Ugovara koji je kriv za zakljuenje nitavog ugovora odgovoran je svom sugovarau za tetu nanijetu nitavim ugovorom, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka nitavosti ugovora o izdravanju (lan 108.ZOO). 7.)RULJIVOST UGOVORA 7.1)Pojam i razlozi ruljivosti Ruljivost je ustanovljena u pojedinanom interesu, u korist strane ije je subjektivno pravo povrijeeno. I na ruljivost se primenjuju opta pravila o ruljivosti odreena ZOO, izuzev u sluajevima koji su izriito regulisani ZON. Ponitenje ruljivog ugovora moe zahtjevati strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena. Isticanje ruljivosti vezano je za rok: a)jednu godinu od saznanja za razlog o ruljivosti, odnosno prestanka ponude (subjektivni rok, lan 117.ZOO) , b)istekom roka u kome se ugovor mogao ponititi se od poetka smatra punovanim. Zavisnost duine ugovora zavisi od duine ivota primalaca, stoga prestacije ugovorenih strana mogu biti nejednake, ugovor se ne moe pobijati zbog prekomjernog oteenja. Ali na zahtev zakonskih nasljednika primaoca izdravanja, sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. Ponitenje ugovora mogu traiti samo zakonski nasljednici i to u roku od jedne godine od saznanja za ugovor ili tri godine u sluaju smrti od smrti primalaca izdravanja.
8

Ugovor je ruljiv ako je strana koja ga je zakljuila ogranieno poslovno sposobna i kad je pri njegovom zakljuivanju bilo mana u pogledu volje strana. 7.2)Posljedice ponitenja i naknada tete Ako je po tubi strane u ijem je interesu ruljivost ustanovljena, ruljiv ugovor poniten, posledice ponitenja zavise od injenice da li je, na osnovu ponitenog ugovora, neto bilo ispunjeno. Ukoliko na osnovu ponitenog ugovora davalac izdravanja nije ni poeo ispunjavati svoje obaveze, po prirodi ovog odnosa iskljuena je restituacija jer nita nije primenjeno. U sluaju da je na osnovu ponitenog ugovora neto bilo ispunjeno, izvrie se vraanje, a ako to nije mogue, dae se naknada u novcu. Ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti odgovoran je svom saugovorau za tetu koju trpi zbog ponitenja ugovora. Takoe ogranieno poslovno sposobno lice, ako je svojom lukavou ubjedilo saugovoraa da je poslovno sposobno, odgovara za tetu nanijetu. Po pravilu tetnik e biti obavezan da oteenom naknadi cjelokupnu tetu koja je nastala zbog ruljivosti ugovora, jer je na njegovoj strani uzrok ruljivosti ( analogna i odgovarajua primena lana 266. stava 1. i 2. ZOO).

9.)ZAKLJUAK Ugovor o doivotnom izdravanju je ugovor obligacionog prava u kome se jedna strana obavezuje da se poslije njene smrti na drugu stranu prenese pravo svojine tano odreenih stvari ili kakva druga prava, dok je obaveza davaoca izdravanja da primaoca izdrava, da se brine o njemu i da ga njeguje do kraja ivota, i da ga posle smrti sahrani. Ovaj ugovor je dvostrano obavezan i teretan sa dugotrajnom ispunjenjem obaveze. Shodno tome ovaj ugovor se moe raskinuti ili izmjeniti zbog promjenjenih okolnosti. Ugovor o doivotnom izdravanju je strogo formalan i mora biti sainjen u zakonskoj formi odreenoj koja je bitan sastojak ugovora. Njega mora ovjeriti sud i potpisati obje strane u znak saglasnosti i slaganja oko termina pomenutih u ugovoru. Ugovorom o doivotnom izdravanju, obavezuje se jedno lice davalac izdravanja, da vas do kraja ivota izdrava, a vi mu za uzvrat ustupate svoju imovinu, najee je to stan, s tim da e navedena imovina postati njegova tek poslije vae smrti. Ova vrsta ugovora postaje veoma popularna tek nakon masovnog otkupa stanova. U to vreme ljudi su ga esto zakljuivali a da nisu u potpunosti znali koja sve prava i obaveze iz njega proistiu. Ugovor o doivotnom izdravanju je jedan od rijetkih ugovora koji ovjerava lino sudija, to jasno ukazuje na njegovu vanost. Ovaj nain ovjere predvien je kako bi se sudija uvjerio da stranke tano znaju ta potpisuju. Zato postoji posebna obaveza sudije da upozori primaoca izdravanja da nakon njegove smrti, nasljednici ne mogu da naslijeuju stan koji je ustupljen ugovorom o doivotnom izdravanju. Upravo iz ovih razloga nasljednici su esto nezadovoljni, te je ova vrsta ugovora najee obaran ugovor u praksi. Naslednici koji smatraju da su na ovaj nain oteeni nakon smrti davaoca izdravanja pokreu tube za ponitaj ili raskid ovog ugovora. Razlog koji nasljednici najee navode je da je davalac izdravanja bio nesposoban za rasuivanje ili da primalac izdravanja nije ispunjavao svoje obaveze. Ovo se moe spreiti unapred. Pribavite zvanian nalaz lekara neuropsihijatra o sposobnosti za rasuivanje i piite redovne potvrde davaocu izdravanja da ispunjava svoje obaveze. Vano je znati da obaveza izdravanja ne podrazumjeva samo materijalno izdravanje. Mogue je da davalac izdravanja pomae primaocu tako to e ga njegovati u bolesti i starosti, brinuti se o njemu, organizovati mu lijeenje, hranu, odeu i slino. .Ukoliko se sluajno desi da davalac izdravanja umre prije primaoca, ugovor se ne smatra raskinutim. On ostaje na snazi, a sva prava i obaveze davaoca izdravanja prelaze na njegove nasljednike. Poeljno je da se nakon smrti primaoca izdravanja sprovede ostavinska rasprava, kako bi se svi nasljednici upoznali sa postojanjem ovog ugovora. Postojanje ugovora o doivotnom izdravanju moe se upisati u zemljine, odnosno katastarske knjige odmah nakon zakljuivanja.
10

10.)LITERATURA 1.)prof.dr Bogdan L.,Obliaciono pravo,JP Slubeni glasnikBeograd 2000 g. 2.)Babi I.,Osnovi imovinskog prava, JP Slubeni glasnik, Beograd,2008.g. 3.)Luki- Kouti - "Uvod u pravo", Beograd 2004, ISBN 86-7630-014-3

11