PRORAUN LINKA

Najei nain uspostavljanja beinih veza se izvodi odokativnom metodom po principu, sigurno e da radi. Jedni ovako rade jer ne znaju za bolje, a drugi zato to imaju dovoljno iskustva tako da mogu da daju manje ili vie tanu procenu. Ipak, najbolje je izvriti merenja signala i na osnovu toga izraunati kakva je oprema dovoljna za pouzdanu vezu. Svaka beina veza se sastoji od veceg broja pomenljivih faktora koje emo klasifikovati kao: izvor radio energije, prijemnik radio energije, gubitke u kablovima, na konektorima i drugim elementima neophodnim da se radio energija sprovede, pojaanje antene i gubitke u slobodnom prostoru. Svi ovi fakori na svoj nain utiu na kvalitet veze a ti uticaji se prosto svode na to da li doprinose jaini signala ili ga oslabljuju. Radi lakeg rauna usvojena je jedinica decibel, koja je zajednika svim faktorima koji utiu na radio vezu, s tim da se doprinos jaini signala (signal gain) izraava pozitivnim iznosima decibela, a slabljenje signala (signal loss) se izraava negativnim vrednostima. Vie o ovoj jedinici nai ete u posebnom uputstvu ta je decibel. Ukratko emo objasniti kakvi su uticaji ovih faktora.

Uporedna tabela snaga izraenih u milivatima idecibelima: 200 mW 23 dBm 100 mW 20 dBm 79.4 mW 19 dBm 63.1 mW 18 dBm 50.1 mW 17 dBm 39.8 mW 16 dBm 31.6 mW 15 dBm 25.1 mW 14 dBm 20 mW 13 dBm 15.8 mW 12 dBm 10 mW 10 dBm

Izvor radio energije predajnik

Predajnik je ureaj koji elektrine signale pretvara u elektromagnetne tako da ih moe poslati beinim putem. Kod opreme za beino umreavanje, sve karakteristike i nain funkcionisanja predajnika su standardizovani a jedina bitna karakteristika za proraun kvaliteta veze je snaga predajnika izraena u decibelima. Samim tim to predajnik predstavlja izvor signala on ima pozitivan uticaj na njegovu jainu.

Prijemnik radio energije - prijemnik

Prijemnik je ureaj koji radio signale pretvara u elektrine. I on je standardizovan a ima bitnu karakteristiku - osetljivost (sensitivity). to je prijemnik osetljiviji to e moi da iskoristi i slabije signale odnosno, moi e da "hvata" radio signale sa veih uda ljenosti. Osetljivost prijemnika se izraava u decibelima i iako prijemnik praktino pozitivno utie na jainu prijemnog signala, osetljivost se izraava kao negativan iznos, iz praktinih razloga, jer on predstavlja "potroa". to je manji broj u decibelima, to je vea osetljvost prijemnika. U tehnikim specifikacijama beinih ureaja ova karakteristika je obino navedena. Prijemnik ima jo jednu vani karakteristiku, odnos signal/um ( signal/noise ratio, S/N). Ona predstavlja minimalni odnos izmeu korisnog signala i uma koji dolazi u prijemnik. Samo ako je signal od uma jai za navedenu vrednost ili vie od toga, prijemnik e taj

signal razlikovati od uma. U praksi se uzima da koristan signal treba da bude 20 dB jai od nivoa uma. Ako je nivo uma nepoznat (nije izmeren), uzima se da je isti kao i osetljivost prijemnika. To znai da ako prijemnik ima osetljvost prijemnika -89 dBm, onda koristan signal koji ulazi u prijemnik mora biti najmanje -69 dBm.

Prenosnici radio energije - kablovi, konekori i drugi ureaji

Radio signal iz predajnika se u antenu sprovodi kablovima. Da bi se omoguila laka montaa za spajanje se koriste konektori, radi zatite ureaja od groma, ispred antene se postavlja i ureaj za zatitu od groma, a ako se na predajnik spaja vie antena onda se koristi ureaj koji to omoguava. Svi ovi ureaji stvaraju nekakvo slabljenje signala - jedan deo energije se izgubi dok proe kroz njih. Sva ta slabljenja se zajedno nazivaju gubicima, a izraena su konkretnim negativnim iznosima decibela. Prolaskom radio signala Kabal Impedansa Promer Slabljenje na 100m/ Frekvencija kroz kabal dolazi do 55.4 dB / 2.5 GHz njegovog LMR-200 50 ohm 4.95 mm 86.5 dB / 5.8 GHz slabljenja. Kablovi imaju CNT-200 50 ohm 4.95 mm 54.8 dB / 2.5 GHz razliite 22.2 dB / 2.5 GHz karakteristike LMR-400 50 ohm 10 mm 35.5 dB / 5.8 GHz pa je i slabljenje u LMR-400-DB 50ohm 10.3 mm njima CNT-400 50 ohm 10.3 mm 22.0 dB / 2.5 GHz razliito. Pravilo je da BR-400 50 ohm 10.29 mm 20.5 dB / 2.3 GHz su kvalitetniji RG-58 50 ohm 5 mm 106.3 dB / 2 GHz kablovi, oni sa manjim RG-213 50 ohm 10.5 mm 50.2 dB / 2 GHz slabljenjem skuplji, tako da uvek treba nai dobar kompromis izmeu kvaliteta i cene. Gubitak signala u kablu je sve vei sa njihovom duinom pa je oigledno najbolje koristiti to krae kablove. Tako se gubici smanjuju ali i cena. Pregled gubitaka u kablovima: Konektori unose konstantno slabljene reda veliine 0.2 dB, pa valja izbegavati postavljanje nepotrebnih konektora. esto se moe primetiti da proizvoai ugrauju antenski kabal direktno u antenu kako bi se izbegla potreba za konektorom na samoj anteni i time smanjili gubici. Gubici na konektorima nisu preterano veliki, ali je najei razlog problema u prenosu radio signala, loe postavljen kon ektor na kablu. Konektore treba postavljati na kabal struno, odgovarajuim alatom i na nain da se obezbede dobri kontakti i minimalni gubici. Ako ste u prilici, kupujte fabriki napravljene i testirane kablove. Ureaji za zatitu od groma unose slabljenje od oko 1.5 dB. Neophodni su zbog zatite uredjaja od elektrinih pranjenja u atmosferi. Nekada je na jedan wireless ureaj potrebno povezati dve ili vie antena. Da bi se to izvelo koristi se namenski ureaj (antenna splitter), koji kao sporednu pojavu ima i dodatno slabljenje signala za oko 3 dB ili vie. Preporuuje se da se izbegne ovakvo povezivanje antena, ali nekada se to slabljenje moe nadomestiti dugim dobicima, recimo mogunou da se koriste usmerenije antene. Pregled karakteristinih antena:

Antena
Iako na prvi pogled izgleda da je sam wireless ureaj najvaniji za dobru vezu to nije tano. Najvanija je antena. Antena ima najvei uticaj na kvalitet veze i njenim poboljanjem se dobija najvie. Najbitnija karakteristika antene je njena dobit, odnosno, pojaanje (gain). Ova karakteristika doprinosi jaini signala te se oznaava pozitivnim vrednostima decibela. Vano je napomenuti da antena ima funkciju i kod emitovanja i kod prijema signala tako da ona doprinosi u oba smera.

Antena Cantena BiQuad Yagi 3D Corner Grid

Dobit 7 - 10 dB 12 dB 8 - 17 dB 17.5 dB 12 - 27 dB

Omni 2 - 18 dB Ipak treba da razjasnimo jednu dilemu: iako govorimo o pojaanju antene, ona je u stvari pasivan element koji ne Ofset + BiQuad 22 - 32 dB vri nikakvo pojaanje signala. Antena u stvari Parabolic 27 - 37 dB koncentrie elektromagnetnu energiju jer je usmerava u uzak prostor. Tako se efektivno postie jai signal u zoni usmeravanja, ali je zato signal oslabljen van te zone. Kada govorimo o pojaanju antene mi u stvari mislimo na efekat dobijen fokusiranjem signala, a ne da antena stvarno vri pojaanje. Upravo zbog ovakvog ponaanja antena ima najznaajniju ulogu - ne samo to pojaava signal u prijemu i predaji u zoni usmerenja, nego istvoremeno oslabljuje signal van ove zone, tako da u stvari smanjuje smetnje koje dolaze sa strane.

Prostor
Gubici u vazduhu na karakteristinim rastojanjima na frekvenciji 2.440 GHz*: Rastojanje 100 m 300 m 500 m 1000 m 1200 m 1500 m Slabljenje 80.17 dB 89.71 dB 94.15 dB 100.17 dB 101.75 dB Drveni zid 103.69 dB 10 dB Prozorsko staklo (metalizirano) 58 dB Prozorsko staklo 3 dB (nemetalizirano) Gubici prilikom prolaska radio-talasa (2.4 GHz) kroz razne prepreke Prepreka Slabljenje

Tanak zid (gips, 58 dB rigips)

Najvie signala se izgubi na putu kroz slobodan prostor - vazduh. Karakteristika slabljenja signala u vazduhu je promenljiva i zavisi od doba dana, vlanosti, atmosferskih prilika, zagaenosti i slino. Radi prorauna uzima se neka standardna karakteristika vazduha. Ipak, u proraun uvek treba uvrstiti i rezervu zbog navedene promenljivosti karakteristika vazduha. Za proraun gubitaka u vazduhu (Gv) koristi se sledea formula: Gv= 36.56 + 20Log 10 (f) + 20Log 10 (l * 0.621)

2000 m 3000 m 5000 m 10000 m 20000 m

106.19 dB 109.71 dB 114.15 dB 120.17 dB 126.19 dB

Zid od 15 cm Zid od 30 cm Pod/plafon Ojaani pod/plafon

1520 dB 2025 dB 1520 dB 2025 dB

Proraun gubitaka u slobodnom prostoru Frekvencija

2440

Rastojanje
1

Slabljenje dB

gde je f frekvencija signala u megahercima a l rastojanje koje signal treba da pree u kilometrima.

MHz

Km

Na ovaj nain se moe izraunati koliki se gubici mogu oekivati u vazduhu na zadatom rastojanju. Podrazumeva se optika vidljivost bez ikakvih prepreka i sm etnji. S obzirom da je uticaj vazduha na signal slabljenje, on je uvek izraen negativnom vrednou u decibelima.

Grubi proraun linka

Znajui sve potrebne parametre, odnosno, dobitke ili gubitke na jednom linku jednostavnom matematikom moemo izraunati koliki e biti ukupni gubici signala na putu od predajnika do prijemnika i tako oceniti da li je link mogu. Proraun se, dakle, svodi na to da se saberu emitovana snaga predajnika, dobit u antenama predajnika i prijemnika, gubici u kablovima, konektorima, gubici u vazduhu i osetljivost prijemnika. Napravimo za primer proraun izvodljivosti jednog linka:

Imamo ureaj snage 50 mW (17dBm) na koji je povezana antena kablom koji pravi slabljenje od 3 dB i konektorima od kojih svaki pravi 0.5 dB gubitka. Antena ima 18 dBi, rastojanje do drugog ureaja je 1000 m (to predstavlja slabljenje od 100 dB), na prijemnoj strani je antena od 24 dBi, dva konektora koji unose slabljenje 0.5 dB svaki, kabal ije je slabljenje 1 dB i prijemni ureaj osetljivosti -89 dBm. Signal koji se emituje je: 17dBm - 3 dB - (0.5dB * 2) + 18dBi = 30 dBm Ukupno pojaanje na prijemnoj strani je: 24 dBi - (0.5dB * 2) - 1 dB = 22 dB Kada saberemo jacinu emitovanog signala, gubitak u vazduhu i pojaanje koje ima prijemna strana: 30 dBm - 100 dB + 22 dB = - 48 dBm Dobijamo da se u prijemnik ulazi signal od -48 dBm. Poto je prijemnik osetljivosti -89 dBm to znai da minimalan koristan signal mora biti -69 dBm a izraunati prijemni signal je za 21 dB jai od toga, to je vie nego dovoljno da link radi korektno. Prilikom prorauna treba predvideti i mogue promene karakteristike linka uslovljene vremenskim prilikama i godinjim dobom. Naime, najvei uticaj na link ima vazduh (u naem primeru, vazduh slabi signal za 100 dB) a njegove karakteristi ke se menjaju kao mu se menja temperatura i vlanost to direktno zavisi od vremenskih prilika i godinjih doba. Treba uzeti da je ovaj proraun predvideo pogodne uslove, a da oni mogu da se pogoraju, recimo kada pada kua, sneg ili se pojavi magla. Zbog toga je potrebno obratiti panju na "rezervu" koja se oitava u razlici izmeu prijemnog signala i minimalnog korisnog signala. U naem primeru ta razlika je 21 dB to znai da se uslovi mogu pogoravati ali sve dok signal nije za 21 dB manji od izraunato g, link e raditi korektno. U uobiajenim uslovima primene beinih veza rauna se da je rezerva do 10 dB dovoljna, tako da na proraun pokazuje da na ovom zamiljenom linku ne bi trebalo oekivati probleme uslovljenje atmosferskim prilikama. Prilikom prorauna treba obratiti panju na to da je link dvosmeran i ako se na krajevima link koristi razliita oprema treba uraditi proraun za oba smera. Onaj smer koji ima loije karakteristike treba uzeti u obzir. I na kraju, ne zaboravite da je ovo samo teorijski proraun, zasnovan na pretpostavkama. On slui da stvorimo sliku ta moemo oekivati u stvarnosti, radi donoenja procene da li je link mogu, odnosno, ako je mogu koja je oprema potrebna, ali tek kada izvrimo

merenja i postavimo opremu, moi emo da utvrdimo koliko se proraun slae sa realnom situacijom na terenu. Ako vas tema vie interesuje potraite na netu detaljnja uputstva. Za poetak, pogledajte ova dva kalkulatora: pojednostavljeni kalkulator http://www.zytrax.com/tech/wireless/calc.htm detaljan proraun - http://my.athenet.net/~multiplx/cgi-bin/wireless.main.cgi

Prepreke i smetnje - Fresnelova zona

Naalost, prepreke i smetnje su uobiajena pojava. Oni dodatno utiu na slabljenje signala i obino ih ne moemo predvideti ili izraunati. Ako imamo neku prepreku ili smetnju na putanji signala, moramo izvriti merenje kako bi smo ustanovili njihov uticaj. Neke s tvari se ipak mogu unapred znati. Utvreno je da signal izmeu dve take ima oblik izduene elipse i da je neophodno da u prostoru koji obuhvata signal nema prepreka. Ovaj prostor se naziva Fresnelova zona. U praksi, tolerie se ako prepreke naruavaju prostor Fresnelove zone do 60% njene irine. Da bi smo znali koje prepreke zaista smetaju moemo da izraunamo Fresnelovu zonu. S obzirom da se radi o kompleksnom geometrijskom obliku, ne moramo ga raunati celog. Ako vidimo objekat za koji pretpostavljamo da moe da predstavlja prepreku, izraunaemo irinu Fresnelove zone na udaljenosti na kojoj se nalazi objekat i tako emo znati da li on ulazi u potreban prostor ili ne, odnosno, koliku smetnju predstavlja.