ZAKON O OSNOVAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA PUTEVIMA ("Sl. list SFRJ", br. 50/88, 63/88 - ispr.

, 80/89, 29/90 i 11/91 i "Sl. list SRJ", br. 34/92, 13/93 odluka SUS, 24/94, 41/94, 28/96 i 3/2002)

I OSNOVNE ODREDBE lan 1

Ovim zakonom ureuju se osnovni uslovi kojima moraju da odgovaraju javni putevi, osnovna pravila saobraaja na putevima, sistem saobraajnih znakova, dunosti u sluaju saobraajne nezgode, osnovi za osposobljavanje kandidata za vozae i polaganje ispita za vozae, vuenje vozila, osnovni uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim vozilima, ureaji i oprema koje moraju da imaju vozila, dimenzije, ukupna masa i osovinsko optereenje vozila i osnovni uslovi kojima moraju da odgovaraju vozila u saobraaju, koji su jedinstveni za celu teritoriju Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
lan 2

Drutveno-politike zajednice i njihovi organi i organizacije, mesne zajednice, preduzea i druge samoupravne organizacije i zajednice i njihova udruenja, drutveno-politike organizacije i druge drutvene organizacije, udruenja graana i graani duni su da, na osnovama drutvene samozatite, organizovanjem i sprovoenjem saobraajno-obrazovnog i preventivnog rada, razvijanjem saobraajne svesti, kulture i solidarnosti u meusobnim odnosima uesnika u saobraaju, jaanjem njihove discipline i odgovornosti i preduzimanjem potrebnih mera, stvaraju uslove za bezbedno i uredno odvijanje saobraaja i spreavanje saobraajnih nezgoda i drugih opasnosti. Drutveno-politike zajednice, preko saveta, komisija ili drugih drutvenih tela za bezbednost saobraaja, dune su da posebnu panju posvete razvijanju preventive, ostvarivanju koordinacije i podsticanju saradnje na unapreivanju bezbednosti saobraaja i prouavanju pojedinih pitanja iz te oblasti.
lan 3

Uesnici u saobraaju duni su da razvijaju humane odnose meu ljudima radi zatite zdravlja i ivota drugih lica, a naroito dece, invalida, starih i nemonih lica, i da se staraju o zatiti ivotne sredine. Uesnici u saobraaju ne smeju da oteuju put ili objekte na putu i da ometaju saobraaj.
lan 4

Projektni zadaci za izgradnju ili rekonstrukciju puteva moraju, saglasno propisu, da sadre zahteve kojima se garantuje bezbedno odvijanje saobraaj. Preduzea i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi koji projektuju javne puteve duni su da ih projektuju tako da javni putevi budu osposobljeni za bezbedan i nesmetan saobraaj. 1

Preduzea i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice koje izgrauju ili rekonstruiu javne puteve dune su da ih izgrade ili rekonstruiu tako da se na njima saobraaj moe odvijati na bezbedan i nesmetan nain. Preduzea i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice koje odravaju javne puteve moraju ih odravati tako da se na njima u svako doba moe odvijati bezbedan i nesmetan saobraaj. Pri odravanju javnih puteva posebna panja mora se posvetiti otklanjanju nedostataka na tim putevima usled kojih na odreenim mestima dolazi do saobraajnih nezgoda. Samoupravne interesne zajednice, organizacije i organi koji upravljaju javnim putevima duni su da obezbede sredstva i da sa preduzeima planiraju radove na odravanju puteva, tako da se obezbede uslovi za trajan, bezbedan i nesmetan saobraaj na javnim putevima.
lan 5

Preduzea i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi koji koluju ili obuavaju kandidate za vozae motornih vozila duni su da obuku izvode na nain koji e obezbediti da kandidati naue i usvoje pravila saobraaja i etiku u saobraaju, ovladaju tehnikom upravljanja vozilom i steknu ostala znanja i vetine potrebne za bezbedno uestvovanje u saobraaju. Obrazovne i druge organizacije i zajednice treba da doprinose vaspitanju stanovnitva, a naroito dece i omladine u kolama radi podizanja opte saobraajne kulture. Preduzea i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi koji se bave javnim informisanjem, kad se u obavljanju svojih redovnih delatnosti bave pitanjima iz oblasti bezbednosti saobraaja, nastojae da doprinose vaspitanju stanovnitva radi podizanja opte saobraajne kulture.
lan 6

Preduzea i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice, kao i pojedinci koji samostalno obavljaju delatnost linim radom sredstvima u svojini graana, kad proizvode, odravaju, popravljaju ili prepravljaju vozila ili stavljaju u promet vozila, ureaje, rezervne delove i opremu za vozila, duni su da vozila, ureaje, delove i opremu proizvode, stavljaju u promet, odravaju, odnosno popravljaju prema propisanim uslovima neophodnim za bezbedno uestvovanje vozila u saobraaju na putevima.
lan 7

Preduzea i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi duni su da se staraju o tome da vozai njihovih vozila ispunjavaju propisane zdravstvene i druge uslove neophodne za bezbedno upravljanje vozilima. Preduzea i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice, organi i pojedinci koji koriste vozila u saobraaju na putevima duni su da preduzimaju potrebne mere da njihova vozila budu ispravna i da imaju propisane ureaje i opremu.
lan 8

Samoupravne interesne zajednice, preduzea i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odravaju ih duni su da organizuju i trajno vre kontrolu nad stanjem i odravanjem javnih puteva i objekata na njima, nad postavljanjem saobraajnih znakova i nad obezbeivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobraaj na javnim putevima. Organizacije i zajednice iz stava 1 ovog lana dune su da se staraju o postavljanju i odravanju saobraajnih znakova i posebnih ureaja za odgovarajue osvetljavanje i oznaavanje obeleenih peakih prelaza. Preduzea i druge samoupravne organizacije i organi koji vre javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe, preduzea i druge samoupravne organizacije i organi koji koluju ili obuavaju kandidate za vozae vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polau vozaki ispiti duni su da organizuju i trajno vre kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaa ili vozaa instruktora, uslova za obuavanje kandidata za vozaa vozila na motorni pogon i vozaa koji polau vozaki ispit, nad tehnikom ispravnou vozila i nad ispunjavanjem uslova predvienih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobraaja na putevima.
lan 9

Saobraaj na javnom putu moe da se ogranii ili zabrani samo kad je to neophodno radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti za uesnike u saobraaju, spreavanja oteenja javnog puta ili izvoenja radova na javnom putu.
lan 10

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledea znaenja: 1) put je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vri saobraaj; 2) javni put je povrina od opteg znaaja za saobraaj koju svako moe slobodno da koristi pod uslovima odreenim zakonom i koju je nadleni organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju; 3) auto-put je javni put posebno izgraen i namenjen iskljuivo za saobraaj motornih vozila, koji je kao auto-put oznaen propisanim saobraajnim znakom, koji ima dve fiziki odvojene kolovozne trake (zeleni pojas, zatitna ograda i sl.) za saobraaj iz suprotnih smerova, bez ukrtanja sa poprenim putevima i eleznikim ili tramvajskim prugama u istom nivou i u iji se saobraaj moe ukljuiti, odnosno iskljuiti samo odreenim i posebno izgraenim prikljunim javnim putevima na odgovarajuu kolovoznu traku auto-puta; 4) put rezervisan za saobraaj motornih vozila je javni put po kome mogu saobraati samo motorna vozila i koji je kao takav oznaen propisanim saobraajnim znakom; 5) meunarodni put je javni put koji je meunarodnim aktom, koji je ratifikovala Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija, svrstan u mreu meunarodnih puteva; 6) magistralni put je meunarodni put i javni put koji povezuju glavne gradove ili vanija privredna podruja republika ili autonomnih pokrajina;

7) regionalni put je javni put koji povezuje privredna podruja jedne republike ili autonomne pokrajine ili koji je od posebnog znaaja za republiku ili autonomnu pokrajinu; 8) lokalni put je javni put koji povezuje naselja na teritoriji optine ili koji je od znaaja za saobraaj na teritoriji optine; 9) nekategorisani put je povrina koja se koristi za saobraaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veem broju raznih korisnika (seoski, poljski i umski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiralita i sl.); 10) zemljani put je put bez izgraenog kolovoza i kolovoznog zastora pa i kad na prikljuku javnom putu ima izgraen kolovoz; 11) kolovoz je deo povrine puta namenjen prvenstveno za saobraaj vozila; 12) trotoar je posebno ureena saobraajna povrina namenjena za kretanje peaka, koja nije u istom nivou sa kolovozom puta ili je od kolovoza odvojena na drugi nain; 13) obeleeni peaki prelaz je deo povrine kolovoza namenjen za prelaenje peaka preko kolovoza, obeleen oznakama na kolovozu ili odgovarajuim saobraajnim znakom; 14) biciklistika staza je izgraena saobraajna povrina namenjena za saobraaj bicikala i bicikala sa motorom koja se protee uzdu kolovoza i koja je od njega odvojena i obeleena propisanim saobraajnim znakom; 15) biciklistika traka je deo kolovoza namenjen za saobraaj bicikala i bicikala sa motorom koja se protee du kolovoza i koja je obeleena uzdunom linijom na kolovozu; 16) kolovozna traka je uzduni deo kolovoza namenjen za saobraaj vozila u jednom smeru, sa jednom saobraajnom trakom ili vie saobraajnih traka; 17) saobraajna traka je obeleeni ili neobeleeni uzduni deo kolovoza ija je irina dovoljna za nesmetan saobraaj jednog reda vozila; 18) saobraajna traka za spora vozila je uzduni deo kolovoza namenjen za tea vozila i druga vozila koja sporom vonjom (npr. na uzbrdici) smanjuju protonost saobraaja; 19) saobraajna traka za prinudno zaustavljanje vozila je obeleeni uzduni deo kolovoza na auto-putevima i na odreenim mestima na putevima vieg reda, u tunelima i galerijama; 20) saobraajna traka za ubrzavanje je deo kolovoza namenjen za ukljuivanje vozila u saobraaj sa sporednog puta, odnosno drugih prilaznih puteva sa objekata pored puta (benzinske pumpe, parkiralita, moteli i sl.); 21) saobraajna traka za usporavanje je deo kolovoza namenjen za iskljuivanje vozila iz saobraaja na putu; 22) naselje je prostor na kome se redovi ili grupe zgrada nalaze s jedne ili s obe strane puta, dajui mu izgled ulice i ije su granice oznaene saobraajnim znakovima za obeleavanje naseljenih mesta; 4

23) peako ostrvo je uzdignuta ili na drugi nain obeleena povrina koja se nalazi na kolovozu i koja je odreena za privremeno zadravanje peaka koji prelaze preko kolovoza ili ulaze u vozilo i izlaze iz vozila javnog saobraaja; 24) raskrsnica je povrina na kojoj se ukrtaju ili spajaju dva puta ili vie puteva, kao i ira saobraajna povrina (trgovi i sl.) koja nastaje ukrtanjem, odnosno spajanjem puteva; 25) vozilo je svako prevozno sredstvo namenjeno za kretanje po putu, osim pokretnih stolica bez motora za nemona lica i dejih prevoznih sredstava; 26) vozilo na motorni pogon je svako vozilo koje se pokree snagom sopstvenog motora, osim vozila koja se kreu po inama; 27) motorno vozilo je takvo vozilo na motorni pogon koje je prvenstveno namenjeno za prevoz lica i stvari na putevima ili koje slui za vuu prikljunih vozila namenjenih za prevoz lica i stvari, osim vozila za prevoz lica i stvari koja se kreu po inama, bicikala sa motorom, traktora i drugih vozila na motorni pogon koja nisu prvenstveno namenjena za prevoz lica i stvari; 28) bicikl je vozilo koje ima najmanje dva toka i koje se pokree iskljuivo snagom vozaa; 29) bicikl sa motorom je vozilo na motorni pogon sa dva ili tri toka, ija radna zapremina motora nije vea od 50 cm3 i koje na ravnom putu ne moe da razvije brzinu veu od 50 km na as; 30) motocikl je motorno vozilo sa dva toka, sa bonom prikolicom ili bez nje, kao i motorno vozilo na tri toka - ako njegova masa nije vea od 400 kg; 31) putniki automobil je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje, pored sedita za vozaa, ima najvie osam sedita; 32) autobus je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje, pored sedita za vozaa, ima vie od osam sedita; 33) trolejbus je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje, pored sedita za vozaa, ima vie od osam sedita i koje je, radi napajanja motora elektrinom energijom, vezano za elektrini provodnik; 34) teretno vozilo je svako motorno vozilo koje je namenjeno za prevoz stvari; 35) kombinovano vozilo je motorno vozilo namenjeno za istovremeni prevoz lica i stvari; 36) traktor je vozilo na motorni pogon konstruisano da vue, potiskuje ili nosi izmenljiva orua, odnosno da slui za pogon takvih orua ili za vuu prikljunih vozila; 37) prikljuno vozilo je vozilo namenjeno da bude vueno od vozila na motorni pogon, bilo da je konstruisano kao prikolica bilo kao poluprikolica; 38) poluprikolica je prikljuno vozilo bez prednje osovine, konstruisano tako da se svojim prednjim delom oslanja na vuno vozilo; 5

39) laka prikolica je prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa nije vea od 750 kg; 40) skup vozila ine vozilo na motorni pogon i prikljuna vozila koja u saobraaju na putevima uestvuju kao celina; 41) zapreno vozilo je vozilo koje vue upregnuta ivotinja; 42) nosivost je dozvoljena masa do koje vozilo sme da se optereti prema deklaraciji proizvoaa vozila; 43) masa vozila je masa praznog vozila sa punim rezervoarom goriva i priborom i opremom predvienim za vozilo; 44) ukupna masa je masa vozila zajedno sa masom tereta koji se prevozi na vozilu, ukljuujui i masu lica koja se nalaze na vozilu, kao i masu prikljunog vozila sa teretom ako je ono pridodato vozilu; 45) najvea dozvoljena masa je masa vozila zajedno sa njegovom nosivou; 46) osovinsko optereenje je deo ukupne mase kojim osovina vozila optereuje kolovoz na putu u stanju mirovanja vozila; 47) uesnik u saobraaju je lice koje u saobraaju na putu upravlja vozilom ili se nalazi u vozilu ili na vozilu, koje tera, vodi ili jae ivotinju koja se kree po putu, kao i peak ili lice koje svoje radne poslove i zadatke obavlja na putu. Pod izrazom uesnik u saobraaju, u smislu ovog zakona, podrazumeva se i lice koje na putu klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama; 48) voza je lice koje na putu upravlja vozilom; 49) peak je lice koje uestvuje u saobraaju a ne upravlja vozilom niti se prevozi u vozilu ili na vozilu, lice koje sopstvenom snagom gura ili vue runa kolica, zapreno vozilo ili vozilo na motorni pogon, deje prevozno sredstvo, bicikl, bicikl sa motorom ili pokretna kolica za nemona lica, lice u pokretnoj stolici za nemona lica koja pokree sopstvenom snagom ili snagom motora ako se pri tom kree brzinom ovejeg hoda, kao i lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama; 50) zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta, osim prekida koji se vri da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj; 51) parkiranje vozila je prekid kretanja vozila u trajanju duem od 15 minuta, osim prekida koji se vri da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj; 52) mimoilaenje je prolaenje vozilom pored drugog vozila koje se po istom kolovozu kree iz suprotnog smera; 53) preticanje je prolaenje vozilom pored drugog vozila koje se kree u istom smeru; 54) obilaenje je prolaenje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugog objekta koji se nalazi na saobraajnoj traci kojom se vozilo kree; 6

55) proputanje vozila je radnja koju je u odreenim sluajevima voza duan da izvri zaustavljanjem vozila, smanjivanjem brzine kretanja ili prekidanjem radnje koju izvodi vozilom, i to na nain koji ne prinuava vozaa drugog vozila da naglo menja pravac ili brzinu kretanja; 56) kolona je niz vozila koja su zaustavljena na putu ili se kreu istom saobraajnom trakom u istom smeru, pri emu su brzina kretanja vozila i postupanja vozaa meusobno uslovljeni i izmeu kojih ne moe bez ometanja ui drugo vozilo; 57) smanjena vidljivost postoji ako zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika (magla, sneg, kia, praina, dim i sl.) voza ne moe jasno da uoi druge uesnike u saobraaju na udaljenosti od najmanje 200 m na putu izvan naselja, odnosno od najmanje 100 m u naselju; 58) saobraajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno lice ili vie lica poginulo ili povreeno ili je izazvana materijalna teta.
II PUTEVI lan 11

Putevi, kao osnova na kojoj se odvija saobraaj, moraju se projektovati, izgraivati, opremati i odravati tako da odgovaraju svojoj nameni i zahtevima bezbednosti saobraaja.
lan 12

Javni putevi, njihovi pojedini delovi i objekti na njima mogu se pustiti u saobraaj tek poto se utvrdi da sa gledita bezbednosti saobraaja ispunjavaju propisane tehnike normative.
lan 13

Mreu javnih puteva, zavisno od njihovog drutvenog i privrednog znaaja, ine magistralni, regionalni i lokalni putevi, kao i ulice u naseljima. O javnim putevima i objektima na njima vodi se evidencija.
lan 14

Javni put sainjavaju donji i gornji stroj puta (trup puta), putni graevinski objekti, saobraajni znakovi, oprema puta i objekti za potrebe puta, a javne puteve van naselja - i zemljini pojas s obe strane puta irine najmanje 1 m, raunajui od linije koju ine krajnje take poprenih profila puta i vazduni prostor iznad kolovoza u visini od 7 m raunajui od najvie take kolovoza.
lan 15

Javni putevi moraju imati najmanje dve saobraajne i dve ivine trake ili ivinjake u ravni kolovoza, a ulice trotoare i umesto ivinih traka - ivinjake. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, lokalni put moe da ima samo jednu saobraajnu traku, s tim da, zavisno od preglednosti puta, na rastojanju od najvie 500 m, ima odgovarajue proirenje, a ulica samo jednu saobraajnu traku bez proirenja.

lan 16

Javni putevi moraju biti osposobljeni da podnesu osovinsko optereenje od najmanje deset tona po osovini. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, lokalni putevi i ulice odreene odlukama nadlenih organa u republikama, odnosno autonomnim pokrajinama moraju biti osposobljeni da podnesu osovinsko optereenje od najmanje est tona.
lan 17

Iznad kolovoza javnog puta mora da postoji slobodan prostor u visini od najmanje 4,5 m od najvie take kolovoza.
lan 18

Magistralni putevi moraju ispunjavati sledee uslove: 1) da saobraajne trake budu iroke najmanje po 3,5 m, s tim to se, zavisno od konfiguracije terena, gustine i strukture saobraaja, irina saobraajne trake moe smanjiti do 3 m; 2) da ostali elementi puta (poluprenik krivine, uzduni nagib i dr.) omoguavaju bezbedan saobraaj za vee brzine, a najmanje za brzinu od 60 km na as, a izuzetno i 40 km na as na planinskim prevojima i drugim nepovoljnim planinskim terenima; 3) da raskrsnice budu izvedene tako da se vozila mogu bezbedno ukljuivati na put i iskljuivati sa puta. Magistralne puteve i kriterijume za utvrivanje magistralnih puteva, kao i njihove oznake utvruje Savezno izvrno vee.
lan 19

Auto-putevi su namenjeni iskljuivo za saobraaj motornih vozila i moraju ispunjavati sledee uslove: 1) da imaju dve fiziki odvojene kolovozne trake, sa najmanje dve saobraajne trake za svaku kolovoznu traku, s tim to svaka saobraajna traka mora da bude iroka najmanje 3,75 m, a da se, zavisno od konfiguracije terena, irina saobraajne trake moe smanjiti do 3,25 m; 2) da ukrtanje auto-puta sa bilo kojim putem ili eleznikom ili tramvajskom prugom bude van nivoa; 3) da svaka kolovozna traka ima posebnu traku irine 2,5 m, za prinudno zaustavljanje vozila du cele trake ili du pojedinih njenih delova na pogodnim rastojanjima, zavisno od terenskih uslova, a u tunelima i galerijama moe, umesto posebne trake, da na pogodnim mestima ima ureene prostore za prinudno zaustavljanje vozila; 4) da prikljuivanje javnog puta na auto-put bude izvedeno prilaznim objektima koji obezbeuju da se ukljuivanjem vozila na auto-put, odnosno njihovim iskljuivanjem sa autoputa ne ometa saobraaj;

5) da ostali elementi puta (poluprenik krivine, uzduni nagib i dr.) omoguavaju, zavisno od konfiguracije terena, vee brzine, a najmanje brzinu od 80 km na as. Putevi rezervisani za saobraaj motornih vozila moraju ispunjavati sledee uslove: 1) da svaka saobraajna traka bude iroka najmanje 3,50 m, a da se, zavisno od konfiguracije terena, irina saobraajne trake moe smanjiti do 3,00 m; 2) da ostali elementi puta (poluprenik krivine, uzduni nagib i sl.) omoguavaju bezbedan saobraaj, odnosno najmanju brzinu od 70 km na as, a samo izuzetno 60 km na as, zavisno od konfiguracije terena.
lan 20

Na mostovima, u tunelima, galerijama i drugim objektima na javnom putu irina kolovoza ne sme da bude manja od irine kolovoza javnog puta. Autobuska stajalita za ulaenje i izlaenje putnika na javnom putu van naselja, kao i na delu magistralnog puta u naselju moraju da budu van kolovoza.
lan 21

Radi osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraaja na javnim putevima, zabranjeno je podizati objekte, ureaje ili postrojenja, saditi sadnice ili postavljati predmete kojima se umanjuje preglednost puta i eleznike pruge sa kojom se put ukrta u istom nivou, kao i preglednost na raskrsnici, ili vriti bilo kakve radnje koje bi mogle da ugroavaju ili ometaju saobraaj na javnom putu ili da oteuju javni put i objekte na njemu. Na javnom putu i na njegovom zatitnom pojasu nije dozvoljeno podizati spomenike i postavljati krajputae i druge spomen-znakove, prodavati proizvode i sl. Na zatitnom pojasu javnog puta izvan naselja mogu se postavljati natpisi za kulturnoistorijske spomenike i spomen-obeleja i reklame, i to: pored auto-puta i puta rezervisanog za saobraaj motornih vozila na udaljenosti od najmanje 7 m, magistralnog i regionalnog puta - 5 m i lokalnog puta - 3 m raunajui od krajnje take poprenog profila puta.
lan 22

Preduzee i druga pravna lica koja izvode radove na javnom putu duni su da pre poetka radova obezbede mesto na kome se radovi izvode, da radove izvedu u to kraem roku bez zastoja u radu i da za vreme trajanja radova organizuju bezbedan saobraaj na mestu izvoenja radova. Preduzee i druga pravna lica iz stava 1 ovog lana duni su da po zavretku radova uklone sa javnog puta ostatke materijala, sredstva rada, saobraajne znakove, branike i druge predmete koje su postavili prilikom izvoenja radova.
lan 22a

Naplata naknade za korienje auto-puteva, njihovih delova ili pojedinih objekata (mostovi, tuneli i dr.) mora se organizovati tako da se obezbedi protok vozila bez zastoja.

lan 23

U sluaju prekida ili ugroavanja saobraaja na javnom putu zbog smetova, odronjavanja ili klizanja terena ili drugih uzroka, kao i u sluaju oteenja kolovoza koja u veoj meri ugroavaju bezbednost saobraaja, moraju se odmah preduzeti mere za otklanjanje smetnji i uspostavljanje bezbednog saobraaja.
lan 24

Samoupravne interesne zajednice za puteve, zajednice za puteve, odnosno preduzea i druge organizacije koje se staraju o putevima i koje ih odravaju dune su da blagovremeno i tano obavetavaju javnost o ogranienju i zabrani saobraaja na javnim putevima i o vanrednim uslovima i posebnim merama za saobraaj na njima, kao i o prohodnosti javnih puteva u zimskom periodu i u sluaju elementarnih nepogoda ili vanrednih dogaaja zbog kojih je nastao prekid saobraaja, odnosno zbog ega su znatno oteani uslovi saobraaja. Samoupravne interesne zajednice za puteve, zajednice za puteve, odnosno preduzea i druge organizacije koje se staraju o putevima i koje ih odravaju dune su da, istovremeno sa obavetavanjem javnosti, dostavljaju Auto-moto savezu Jugoslavije podatke o prohodnosti javnih puteva koji su mu potrebni u vrenju javnih ovlaenja utvrenih saveznim zakonom.
lan 25

Ako je saobraaj motornih vozila na javnom putu van naselja vrlo gust, ukrtanje tog puta sa drugim putem mora da bude van nivoa. Ukrtanje javnog puta sa eleznikom prugom mora da bude van nivoa u sluaju vrlo gustog saobraaja motornih vozila i uestalog eleznikog saobraaja, kao i kad to zahtevaju terenski ili tehniki uslovi ili razlozi bezbednosti saobraaja.
lan 26

Javni putevi van naselja moraju imati, na pogodnim rastojanjima, posebne povrine za zadravanje vozila van kolovoza, a na delovima sa veim uzdunim nagibom - i posebnu saobraajnu traku za kretanje sporih vozila, u sluaju vrlo gustog saobraaja. Samoupravne interesne zajednice za puteve, zajednice za puteve, odnosno preduzea i druge organizacije koje se staraju o javnim putevima i koje ih odravaju dune su da organizuju i trajno vre brojanje vozila na magistralnim putevima. Brojanje vozila i voenje podataka o brojanju vozila vri se po jedinstvenoj metodologiji.
III PRAVILA SAOBRAAJA 1. Opte odredbe lan 27

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraaja, saobraajnim znakovima postavljenim na putu i znacima i naredbama koje daju ovlaena lica.

10

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa saobraajnim znakovima postavljenim na putu i kad time odstupaju od propisa o pravilima saobraaja. Uesnici u saobraaju duni su da postupaju prema svetlosnom saobraajnom znaku i kad se taj znak razlikuje od pravila o prvenstvu prolaza izraenom na istom mestu drugim saobraajnim znakom. Uesnici u saobraaju duni su da postupaju i prema zahtevima izraenim pomou znakova ili po naredbama koje daju ovlaena lica i kad time odstupaju od propisanih pravila saobraaja ili znaenja saobraajnih znakova postavljenih na putu.
lan 28

Oteena vozila, predmeti i materije koji mogu da ometaju ili ugroze bezbednost saobraaja ne smeju da se ostavljaju na putu ili bacaju na put. Voza je duan da sa kolovoza ukloni predmete koji sa njegovog vozila padnu na put i predmete koje je prilikom zaustavljanja vozila stavio na put. Ako je u mogunosti i ako time ne ometa bezbednost saobraaja, voza je duan da sa kolovoza ukloni i predmete na koje naie u toku vonje, a ako nije u mogunosti, duan je da o tome obavesti nadleni organ, odnosno organizaciju koja se stara o odravanju puta.
lan 29

Voza je duan da vozilo dri na takvoj udaljenosti od drugih vozila u saobraaju da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti saobraaja, ne izaziva opasnost i ne ometa druge vozae.
lan 30

Voza je duan da obrati panju na peake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz. Kad prilazi obeleenom peakom prelazu, voza mora da upravlja vozilom sa naroitom opreznou i da vozi takvom brzinom da, u sluaju potrebe, moe da zaustavi vozilo ispred peakog prelaza. Na delu puta po kome se kreu deca ili su postavljeni saobraajni znakovi o ueu dece u saobraaju, voza je duan da vozi sa naroitom opreznou i takvom brzinom da moe vozilo zaustaviti u sluaju potrebe.
lan 31

Slepa lica, kad samostalno uestvuju u saobraaju, treba da nose beli tap kao znak raspoznavanja. Vozilo koje je podeeno da njime upravlja lice iji su ekstremiteti bitni za upravljanje vozilom oteeni moe, na zahtev tog lica, biti obeleeno posebnim znakom.
lan 32

11

Voza vozila koje se kree pored vozila javnog prevoza putnika ili pored autobusa kojim se vri prevoz za sopstvene potrebe, zaustavljenog na stajalitu, mora da se kree smanjenom brzinom tako da ne ugroava lica koja u to vozilo ulaze, odnosno iz njega izlaze. Lica iz stava 1 ovog lana, kad radi ulaska u vozilo ili po izlasku iz vozila treba da preu preko kolovoza, duna su da to ine na nain propisan u l. 107 i 109 ovog zakona. Voza mora da zaustavi svoje vozilo iza vozila iz stava 1 ovog lana kad lica, ulazei u to vozilo, odnosno izlazei iz tog vozila, moraju da preu preko saobraajne trake i biciklistike staze ili trake kojom se vozilo kree. Voza vozila koje se kree iza vozila kojim se prevoze deca, kao i voza vozila koji tom vozilu dolazi u susret na putu sa dve saobraajne trake duni su da se zaustave kad je vozilo kojim se prevoze deca zaustavljeno na kolovozu dok deca ulaze ili izlaze iz vozila. Ako se vozilom vri organizovan prevoz dece, vozilo mora biti obeleeno posebnim znakom.
lan 33

Za vreme vonje u naselju, voza je duan da vozilu javnog gradskog prevoza putnika ili posebno obeleenom vozilu kojim se vri organizovani prevoz dece omogui ukljuivanje u saobraaj kad ta vozila izlaze sa stajalita koja se nalaze van kolovoza, odnosno sa proirenja saobraajne trake koja slui za stajalite. Voza vozila javnog gradskog prevoza putnika ili posebno obeleenog vozila kojim se vri organizovan prevoz dece duan je da pomou pokazivaa pravca najavi svoju nameru da se ukljui u saobraaj i da to ukljuivanje izvri na nain kojim se ne ugroavaju drugi uesnici u saobraaju.
lan 34

Lice koje se prevozi vozilom ne sme ni na koji nain da ometa vozaa u upravljanju vozilom ni da utie na vozaa da upravlja vozilom na nain kojim se umanjuje bezbednost saobraaja.
lan 35

Voza motornog vozila u koje su ugraeni sigurnosni pojasevi i lice koje se prevozi tim vozilom duni su da budu vezani tim pojasevima za vreme dok se vozilo kree u saobraaju na javnom putu.
lan 36

U putnikom automobilu na prednjem seditu do vozaa ne sme se prevoziti dete mlae od 12 godina, kao ni lice koje je oigledno pod uticajem alkohola.
lan 37

Vozila ne smeju na prednjoj strani da imaju svetlosne, svetlosno-signalne ili reflektujue ureaje ili materije koji daju svetla crvene boje, a na zadnjoj strani - ureaje ili materije koji daju svetla bele boje.

12

Odredba stava 1 ovog lana u pogledu svetla bele boje ne odnosi se na svetlo za osvetljavanje puta pri vonji unazad, pokretno svetlo za istraivanje (reflektor), svetlo za osvetljavanje registarske tablice i registarsku tablicu prevuenu belom reflektujuom bojom. Odredba stava 1 ovog lana ne odnosi se na crveno trepue svetlo na posebnim motornim vozilima koja prate vozila pod pratnjom.
2. Radnje vozilom u saobraaju lan 38

Voza koji namerava da na putu izvri neku radnju vozilom (pomeranje vozila udesno ili ulevo, menjanje saobraajne trake, preticanje, obilaenje, zaustavljanje, skretanje udesno ili ulevo, polukruno okretanje, vonja unazad i sl.) sme da otpone takvu radnju samo ako se prethodno uverio da to moe da uini bez opasnosti za druge uesnike u saobraaju ili imovinu, vodei pri tom rauna o poloaju vozila i o pravcu i brzini kretanja. Voza je duan da postupi po odredbi stava 1 ovog lana i kad se ukljuuje u saobraaj (izlazak vozila iz garae ili dvorita ili sa drugih slinih povrina).
lan 39

Pre vrenja radnji vozilom iz lana 38 ovog zakona, voza je duan da druge uesnike u saobraaju jasno i blagovremeno obavesti o svojoj nameri, dajui im znak pomou pokazivaa pravca ili - ako oni ne postoje - odgovarajui znak rukom. Ako znak iz stava 1 ovog lana voza daje pomou pokazivaa pravca, on mora da ga daje za sve vreme vrenja radnje vozilom, a po izvrenoj radnji - mora prestati da ga daje. Izuzetno od odredaba st. 1 i 2 ovog lana, voza nije duan da po izvrenom preticanju drugog vozila da znak da namerava da se vrati na saobraajnu traku kojom se kretao pre preticanja.
3. Kretanje vozila po putu lan 40

Voza mora za kretanje svog vozila da koristi iskljuivo put, odnosno kolovoz ili saobraajnu traku, odnosno stazu namenjenu za saobraaj one vrste vozila kojoj njegovo vozilo pripada, osim u sluaju opasnosti.
lan 41

Vozilo se kree desnom stranom kolovoza u smeru kretanja. Voza je duan da vozilo u kretanju dri to blie desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraaja i na stanje i osobine puta, ne ugroava druge uesnike u saobraaju i ne izlae sebe opasnosti. Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana, na putu u naselju sa kolovozom na kome za saobraaj vozila u istom smeru postoje najmanje dve obeleene saobraajne trake, voza moe za

13

kretanje svog vozila da koristi i saobraajnu traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza ako time ne ometa ostala vozila koja se kreu iza njegovog vozila. Odredba stava 3 ovog lana ne odnosi se na vozaa teretnog vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg, vozaa vozila koje na ravnom putu ne moe razviti brzinu kretanja veu od 40 km na as i na vozaa vozila, koje se ne smatra motornim vozilom, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome vozilo skree ulevo.
lan 42

Na putu sa kolovozom za saobraaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje etiri saobraajne trake, voza ne sme vozilom da prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobraaj vozila iz suprotnog smera. Na putu sa kolovozom za saobraaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobraajne trake, voza ne sme vozilom da se kree saobraajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila. Na putu na kome su kolovozne trake fiziki odvojene jedna od druge, voza ne sme vozilom da se kree kolovoznom trakom namenjenom za saobraaj vozila iz suprotnog smera. Na putu sa kolovozom za saobraaj vozila u jednom smeru, voza ne sme vozilom da se kree u zabranjenom smeru.
lan 43

Voza koji namerava da se kree vozilom unazad moe da izvri tu radnju samo na kratkom delu puta i ako time ne ugroava ili ne ometa druge uesnike u saobraaju. Kad se voza kree vozilom unazad duan je da se kree onom stranom kolovoza kojom se do tada kretao vonjom unapred.
lan 44

Voza ne sme da menja nain upravljanja vozilom naglim smanjenjem brzine kretanja vozila, osim u sluaju neposredne opasnosti. Voza koji ima nameru da znatnije smanji brzinu kretanja vozila duan je da to uini, osim u sluaju neposredne opasnosti, na nain kojim nee ugroziti ili u veoj meri ometati druge vozae koji se kreu iza njega, kao i da te vozae o svojoj nameri upozori ukljuivanjem stop svetla ili davanjem odgovarajueg znaka rukom.
4. Brzina lan 45

Voza je duan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraaja i drugim saobraajnim uslovima, tako da vozilo moe blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju, pod datim uslovima, moe da predvidi.

14

Voza ne sme da smanji brzinu kretanja vozila do te mere da njegovo vozilo priinjava smetnju normalnom odvijanju saobraaja.
lan 46

Na putu u naselju voza ne sme vozilom da se kree brzinom veom od 60 km na as, odnosno brzinom veom od brzine dozvoljene postavljenim saobraajnim znakom za celo naselje ili njegov deo. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, na putu u naselju, iji saobraajno-tehniki elementi to omoguavaju, moe se saobraajnim znakom dozvoliti kretanje vozilom i brzinom veom od 60 km na as. Na putu van naselja voza ne sme vozilom da se kree brzinom veom od: 1) 120 km na as na auto-putevima; 2) 100 km na as na putevima rezervisanim za saobraaj motornih vozila; 3) 80 km na as na ostalim putevima. Na putu van naselja voza ne sme vozilom da se kree brzinom veom od brzine odreene saobraajnim znakom postavljenim na putu.
lan 47

Brzina kretanja motornih vozila na putu, pod normalnim uslovima saobraaja, ne sme da se ogranii saobraajnim znakom ispod 40 km na as.
lan 48

Na putevima brzina kretanja ograniava se za sledea vozila: 1) na 80 km na as - za autobuse i autobuse sa lakom prikolicom kao i za teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena masa nije vea od 7.500 kg; 2) na 80 km na as - za motorna vozila koja vuku prikolicu za stanovanje (karavan); 3) na 70 km na as - za autobuse kada se vri organizovani prevoz dece, za zglobne autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 7.500 kg i za teretna motorna vozila sa prikljunim vozilom; 4) na 50 km na as - za autobuse sa prikljunim vozilom za prevoz lica, za gradske autobuse, autobuse koji, pored ugraenih sedita, imaju i odreena mesta za stajanje i teretna vozila koja u tovarnom sanduku vre skupni prevoz lica; 5) na 30 km na as - za traktore. Kad upravljaju motornim vozilima iz stava 1 ovog lana, vozai su duni da se pridravaju brzina propisanih u stavu 1 ovog lana i na putu na kome je ovim zakonom ili postavljenim saobraajnim znakom dozvoljena vea brzina.

15

Motorna vozila iz ta. 1, 3 i 4 i prikljuna vozila iz ta. 3 i 4 stava 1 ovog lana, koja su registrovana u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, osim vozila oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, moraju na levoj polovini zadnje strane na vidnom mestu imati oznaku u obliku kruga ute boje, oivienog crvenom ivicom, u kome je crnom bojom ispisan broj koji oznaava najveu dozvoljenu brzinu kretanja tih vozila.
5. Skretanje lan 49

Voza vozila koje skree udesno duan je da skretanje izvri kreui se krajnjom saobraajnom trakom koja se protee uz desnu ivicu kolovoza, osim ako saobraajnim znakom na putu nije drukije odreeno. Voza vozila koje skree ulevo duan je da skretanje izvri kreui se krajnjom levom saobraajnom trakom koja se protee uz sredinu liniju i uz zamiljeni ili obeleeni luk koji spaja dve sredine linije bonih kolovoza, odnosno saobraajnom trakom koja se protee uz levu ivicu puta sa jednosmernim saobraajem, osim ako saobraajnim znakom na putu nije drukije odreeno.
6. Prvenstvo prolaza lan 50

Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom voza je duan da propusti vozilo koje nailazi s njegove desne strane. Voza vozila koji na raskrsnici skree ulevo duan je da propusti vozilo koje, dolazei iz suprotnog smera, na raskrsnici zadrava pravac svog kretanja ili skree udesno, osim ako postavljenim saobraajnim znakom nije drukije odreeno. Izuzetno od odredaba st. 1 i 2 ovog lana, vozilo koje se kree po inama ima prvenstvo prolaza na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, bez obzira na to sa koje mu strane ono nailazi, osim ako postavljenim saobraajnim znakom nije drukije odreeno. Voza koji ulazi vozilom na put koji je saobraajnim znakom oznaen kao put sa prvenstvom prolaza duan je da propusti sva vozila koja se kreu tim putem. Voza je duan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji ulazi i kad taj put nije saobraajnim znakom oznaen kao put sa prvenstvom prolaza ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na put sa kolovoznim zastorom ili ako na put ulazi sa povrine na kojoj se ne vri saobraaj. Voza koji pri skretanju vozila preseca biciklistiku stazu ili traku duan je da propusti vozila koja se kreu po biciklistikoj stazi ili traci.
7. Saobraaj na raskrsnici lan 51

Voza koji se pribliava raskrsnici mora da vozi sa poveanom opreznou koja odgovara uslovima saobraaja na raskrsnici.

16

Voza koji se pribliava raskrsnici duan je da vozi takvom brzinom da se moe zaustaviti i propustiti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza. Voza je duan da na dovoljnoj udaljenosti pred raskrsnicom vozilom zauzme poloaj na onoj saobraajnoj traci kojom mora da proe kroz raskrsnicu.
lan 52

Na raskrsnici i na drugom mestu na kome je saobraaj posebno regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova, svetlosni saobraajni znakovi imaju za uesnike u saobraaju sledea znaenja: 1) crveno svetlo - zabrana prolaza; 2) zeleno svetlo - slobodan prolaz; 3) uto svetlo - zabrana prolaza, osim za vozila koja se, u asu kada se uto svetlo pojavi, nalaze na tolikoj udaljenosti od svetlosnog znaka da se ne mogu na bezbedan nain zaustaviti a da ne preu taj znak, a za ostale uesnike - zabrana prolaza, osim za peake koji su ve poeli da prelaze kolovoz. uto svetlo upaljeno istovremeno sa crvenim svetlom slui za upozorenje uesnika u saobraaju na skori prestanak zabrane prolaza i na pojavu zelenog svetla. uto trepue svetlo obavezuje sve uesnike u saobraaju da se kreu uz poveanu opreznost. Zeleno trepue svetlo slui za upozorenje uesnika u saobraaju na skori prestanak slobodnog prolaza i na pojavu utog, odnosno crvenog svetla.
lan 53

Ako je ureaju za davanje svetlosnih saobraajnih znakova za regulisanje saobraaja na raskrsnici dodat jedan ili vie dopunskih znakova u obliku zelene svetlee strelice, voza moe vozilom da proe svetlosni znak i da krene u pravcu oznaenom zelenom svetleom strelicom i za vreme dok je upaljeno crveno ili uto svetlo, pri emu ne sme da ometa saobraaj vozila koja se kreu po putu na koji ulazi i mora da propusti peake koji prelaze preko kolovoza. Ako zeleno svetlo na ureaju za davanje svetlosnih saobraajnih znakova ima oblik strelice, voza vozilom sme da se kree samo u pravcu koji pokazuje ta strelica.
lan 54

Voza koji je vozilom uao u raskrsnicu na kojoj je saobraaj regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova moe da napusti raskrsnicu ne ekajui da svetlosnim saobraajnim znakom saobraaj bude otvoren u pravcu kojim namerava da produi kretanje, pod uslovom da propusti sve uesnike u saobraaju koji se kreu pravcem u kome je saobraaj otvoren.
lan 55

17

Voza kome je svetlosnim saobraajnim znakom dozvoljen ulazak u raskrsnicu ne sme vozilom da ue u raskrsnicu ako je gustina saobraaja takva da se on sa vozilom oigledno mora da zaustavi u raskrsnici i da na taj nain pri promeni svetlosnog znaka ometa ili onemogui saobraaj vozila koja dolaze sa bonih kolovoza.
8. Mimoilaenje lan 56

Pri mimoilaenju voza je duan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanja izmeu svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, a, po potrebi, i da svoje vozilo pomeri ka desnoj ivici kolovoza. Ako zbog neke prepreke na putu ili zbog drugih uesnika u saobraaju voza ne moe da postupi prema odredbi stava 1 ovog lana, duan je da uspori kretanje svog vozila i da ga, po potrebi, zaustavi da bi propustio vozilo iz suprotnog smera. Kad na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih smerova i skreu ulevo, voza mimoilazi vozilo iz suprotnog smera na taj nain to ga proputa sa svoje desne strane. Ako je zbog nedovoljne irine puta ili zbog neke prepreke na putu mimoilaenje onemogueno, voza kome je to, s obzirom na osobine puta i okolnosti saobraaja, lake da izvede duan je da se prvi zaustavi i da, po potrebi, kretanjem unazad ili na drugi nain, pomeri svoje vozilo i zauzme na putu poloaj koji omoguava mimoilaenje.
lan 57

Na delu puta sa velikim uzdunim nagibom (planinski i dr.) na kome je mimoilaenje vozila nemogue ili je veoma oteano, voza vozila koje se kree niz nagib duan je da zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu ako primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, na putu iz tog stava voza koji se kree uz nagib duan je da zaustavi svoje vozilo ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje koje omoguava bezbedno mimoilaenje i ako bi, u sluaju da tako ne postupi, mimoilaenje zahtevalo kretanje unazad jednog od vozila. Na putu iz stava 1 ovog lana, kad jedno od vozila koja se mimoilaze mora da se kree unazad, kretae se unazad: svako vozilo koje se susrelo sa vozilom koje vue prikljuno vozilo; teretno motorno vozilo koje se susrelo sa autobusom; lako vozilo koje se susrelo sa vozilom vie kategorije, a ako se mimoilaze vozila iste kategorije - vozilo koje se kree niz nagib, osim ako je, s obzirom na uslove i poloaj vozila na putu, lake da to uini voza vozila koje se kree uz nagib.
9. Preticanje i obilaenje lan 58

Preticanje i obilaenje voza sme da vri samo ako time ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera i ako na putu ima dovoljno prostora za bezbedno izvoenje tih radnji.

18

Voza ne sme da vri preticanje i obilaenje kad time, s obzirom na karakteristike puta i postojee okolnosti na putu i u saobraaju ili s obzirom na tehnika svojstva vozila kojim upravlja, ugroava druge uesnike u saobraaju.
lan 59

Preticanje i obilaenje vre se s leve strane. Preticanje mora da se vri s desne strane ako je vozilo na kolovozu zauzelo takav poloaj i njegov voza daje takav znak da se sa sigurnou moe zakljuiti da to vozilo skree ulevo. Vozilo koje se kree po inama postavljenim na sredini kolovoza ne sme da se pretie s leve strane. To vozilo moe da se pretie s desne strane ako izmeu njega i desne ivice kolovoza postoji saobraajna traka.
lan 60

Ako se na sredini kolovoza nalazi peako ostrvo, ili obeleen ili na drugi nain oznaen prostor za parkiranje vozila, ili neka druga povrina koja nije namenjena za saobraaj vozila, ili neki objekt ili ureaj, vozila moraju da ih obilaze s desne strane. Ako se povrine, objekti ili ureaji iz stava 1 ovog lana nalaze na sredini puta s jednosmernim saobraajem, a postavljenim saobraajnim znakom nije drukije odreeno, oni mogu da se obilaze sa obe strane.
lan 61

Voza kome je dat znak za preticanje s njegove leve strane duan je da pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza. Voza ne sme da poveava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo pretie. Ako zbog nedovoljne irine kolovoza ili njegovog stanja nije mogue preticanje bez ugroavanja bezbednosti saobraaja, voza vozila koje se kree sporije nego vozila koja se kreu neposredno iza njega duan je da pomeri svoje vozilo to vie udesno, a ako to nije dovoljno - da, im mu to bude mogue, zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu da bi propustio bra vozila.
lan 62

Voza ne sme vozilom da otpone preticanje ili obilaenje: 1) kolone vozila; 2) ako je voza koji se kree iza njega otpoeo preticanje; 3) ako je voza koji je ispred njega na istoj saobraajnoj traci dao znak da namerava da pretekne ili obie vozilo koje je ispred njegovog vozila, ili da obie drugu prepreku na putu; 4) ako saobraajna traka kojom namerava da izvri preticanje nije slobodna na dovoljnom rastojanju tako da bi, vodei rauna o razlici izmeu brzine kretanja svog vozila za vreme

19

preticanja i brzine kretanja vozila drugih uesnika u saobraaju koje namerava da pretekne, preticanjem ugrozio bezbednost saobraaja ili omeo saobraaj iz suprotnog smera; 5) ako po izvrenom preticanju ili obilaenju ne bi ponovo mogao da zauzme poloaj na saobraajnoj traci kojom se kretao pre preticanja ili obilaenja, i to bez ometanja ili ugroavanja ostalih uesnika u saobraaju, osim kad za preticanje ili obilaenje koristi saobraajnu traku koja je zabranjena za saobraaj vozila iz suprotnog smera; 6) saobraajnom trakom koja je namenjena prinudnom zaustavljanju vozila. Voza koji pretie duan je da svoje vozilo dri na potrebnom rastojanju od vozila koje pretie, tako da ga ne ometa niti ugroava u saobraaju.
lan 63

Posle preticanja ili obilaenja jednog ili vie vozila, voza je duan, im bude mogue da to uini bez ometanja ili ugroavanja ostalih uesnika u saobraaju, da vozilom ponovo zauzme poloaj na saobraajnoj traci kojom se kretao pre preticanja, odnosno obilaenja.
lan 64

Na kolovozu na kome se saobraaj vri u dva smera voza ne sme vozilom da pretie drugo vozilo ispred vrha prevoja puta ili u krivini kad je preglednost puta nedovoljna, osim ako na tim mestima postoji vie saobraajnih traka obelenih uzdunim oznakama na kolovozu i namenjenih iskljuivo za kretanje vozila u pravcu kretanja njegovog vozila.
lan 65

Voza ne sme da pretie drugo vozilo, osim bicikla, bicikla sa motorom i motocikla bez bone prikolice, neposredno ispred raskrsnice ili na raskrsnici koja nije sa krunim tokom saobraaja ili neposredno ispred i na prelazu puta preko eleznike ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili polubranika. Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici voza sme da pretie: vozilo koje skree ulevo, a pretie se s desne strane (lan 59 stav 2); vozilo koje skree udesno, ali da pri tom svojim vozilom ne prelazi na deo kolovoza namenjen za saobraaj vozila iz suprotnog smera; vozilo koje se kree na putu sa prvenstvom prolaza, kao i kad je saobraaj na raskrsnici regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znacima koje daje ovlaeno lice. Neposredno ispred i na prelazu puta preko eleznike ili tramvajske pruge u istom nivou bez branika ili polubranika voza sme da pretie drugo vozilo kad je saobraaj na takvom prelazu regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova na raskrsnici.
lan 66

Voza ne sme da pretie drugo vozilo koje se pribliava obeleenom peakom prelazu ili koje prelazi peaki prelaz ili koje je stalo radi proputanja peaka na tom prelazu.
lan 67

Na putu na kome postoje najmanje dve saobraajne trake namenjene za saobraaj vozila u istom smeru i na kome su kolone vozila, voza vozila koje se ne nalazi na krajnjoj desnoj 20

saobraajnoj traci moe da napusti traku na kojoj se nalazi samo radi skretanja ulevo ili udesno ili radi parkiranja vozila. Na putevima i pod uslovom iz stava 1 ovog lana, bre kretanje vozila na jednoj traci od kretanja na drugoj traci ne smatra se preticanjem. Ne smatra se preticanjem ni prolaenje sa desne strane vozila koje po odredbi lana 41 stav 3 ovog zakona ne koristi za svoje kretanje saobraajnu traku uz desnu ivicu kolovoza.
10. Zvuni i svetlosni znaci upozorenja lan 68

Voza je duan da upotrebi zvuni znak upozorenja kad god to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraaja, a naroito: 1) na putu van naselja radi upozorenja drugom uesniku u saobraaju da ga eli pretei ili obii, ako bi, kad taj znak ne bi bio dat, postojala opasnost od saobraajne nezgode; 2) ako se pored kolovoza nalaze deca koja ne obraaju panju na kretanje vozila; 3) na putu van naselja pre ulaska u nepreglednu i uzanu krivinu ili pre dolaska na prevoj, na kojima je teko mimoilaenje. Voza je duan da davanje zvunog znaka upozorenja svede na neophodnu meru.
lan 69

Od prvog sumraka do potpunog svanua (nou) voza, po pravilu, umesto zvunog znaka upozorenja upotrebljava svetlosni znak upozorenja. Taj znak voza moe da upotrebi i u naselju prilikom preticanja drugog vozila. Svetlosni znak upozorenja voza moe da upotrebi i danju ako takav nain upozorenja drugim uesnicima u saobraaju vie odgovara uslovima na putu. Svetlosni znak upozorenja daje se kratkim uzastopnim paljenjem velikih svetala, ili uzastopnim paljenjem oborenih svetala za osvetljavanje puta ili naizmeninim paljenjem, u kratkim razmacima, velikih i oborenih svetala, vodei rauna da se time ne zaslepljuju vozai koji dolaze iz suprotnog smera.
11. Zaustavljanje i parkiranje lan 70

Voza ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na mestu na kome bi ono ugroavalo bezbednost drugih uesnika u saobraaju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraaja ili kretanje peaka. Na putu, mestu, odnosno prostoru namenjenom za zaustavljanje i parkiranje vozila, kao i na posebno ureenoj saobraajnoj povrini namenjenoj za kretanje peaka ne smeju se ostavljati vozila koja se ne upotrebljavaju u saobraaju zbog dotrajalosti (neregistrovana i sl.), kao i drugi predmeti kojima se ometa odvijanje saobraaja i ugroava ovekova sredina. 21

lan 71

Na javnom putu van naselja voza je duan da uvek kad za to postoji mogunost zaustavi ili parkira vozilo van kolovoza. Voza koji je zbog neispravnosti na vozilu, saobraajne nezgode ili drugog opravdanog razloga prinuen da vozilo zaustavi na kolovozu duan je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost druga vozila i da ga to pre ukloni sa kolovoza. Ako je voza zbog neispravnosti na vozilu, saobraajne nezgode ili iz drugog opravdanog razloga prinuen da vozilo zaustavi na inama, duan je da ga sa ina odmah ukloni, a ako je to nemogue - da odmah preduzme potrebne mere da lica koja upravljaju vozilima koja se kreu po inama na vreme budu upozorena na opasnost.
lan 72

Voza koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu duan je da ga zaustavi, odnosno parkira neposredno uz desnu ivicu kolovoza, a na javnom putu na kome se saobraaj odvija samo u jednom smeru - moe da ga zaustavi, odnosno parkira uz desnu ili levu ivicu kolovoza. Ako se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge ine, voza moe da zaustavi ili parkira vozilo uz levu ivicu kolovoza. Voza moe da zaustavi ili parkira vozilo na mestima koja se nalaze na sredini kolovoza samo ako su ta mesta obeleena odgovarajuim saobraajnim znakom ili oznakom na kolovozu.
lan 73

Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju da se otvaraju vrata ako se time ometa kretanje drugih uesnika u saobraaju ili ako se ugroava bezbednost saobraaja.
lan 74

Voza ne sme da zaustavi ili parkira vozilo, naroito: 1) na obeleenom peakom prelazu i na udaljenosti manjoj od 5m od tog prelaza, kao i na prelazu biciklistike staze preko kolovoza; 2) na prelazu puta preko eleznike ili tramvajske pruge u istom nivou; 3) na eleznikim ili tramvajskim prugama i u blizini tih pruga, ako se time spreava saobraaj vozila koja se kreu po inama; 4) na raskrsnici i na udaljenosti manjoj od 5 m od najblie ivice poprenog kolovoza; 5) u tunelima, na mostovima, u podvonjacima i na nadvonjacima, kao i na delovima puta ispod mostova i nadvonjaka; 6) na delu puta u blizini vrha prevoja i u krivini gde je preglednost puta nedovoljna i gde se obilaenje vozila ne bi moglo izvriti bez opasnosti;

22

7) na delu javnog puta gde bi irina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdune linije na kolovozu, ili do suprotne ivice kolovoza ili do neke prepreke na putu bila manja od 3 m; 8) na mestu na kome bi vozilo zaklanjalo postavljeni saobraajni znak ili ureaj za davanje svetlosnih saobraajnih znakova; 9) na biciklistikoj stazi, odnosno traci; 10) na delu kolovoza koji je kao stajalite za vozila javnog saobraaja obeleen oznakama na kolovozu.
lan 75

Osim u sluajevima iz lana 74 ovog zakona, voza ne sme da parkira vozilo, naroito ni: 1) na delu puta ispred prelaza puta preko eleznike ili tramvajske pruge u istom nivou, i to na udaljenosti manjoj od 15 m od tih prelaza; 2) na udaljenosti manjoj od 15 m ispred i iza znaka kojim je obeleeno stajalite za vozila javnog saobraaja; 3) ispred kolskog ulaza u zgradu, dvorite ili garau, kao i iznad prikljuka na vodovodnu mreu i ulaza u kanalizaciju ili drugu mreu komunalnih organizacija; 4) na mestu na kome bi parkirano vozilo onemoguilo pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom ve parkiranom vozilu; 5) na trotoaru, odnosno na peakoj stazi, ako to nije izriito regulisano saobraajnim znakom. Ako je parkiranje dozvoljeno, mora se ostaviti najmanje 1,6 m irine na povrini za kretanje peaka, s tim da ta povrina ne moe biti uz ivicu kolovoza.
lan 76

Voza je duan da motorno vozilo, traktor ili prikljuno vozilo, osim motocikla bez bone prikolice, koje je zaustavljeno na kolovozu, obelei posebnim znakom kojim se oznaava zaustavljeno vozilo na kolovozu, i to: 1) kad je bio prinuen da svoje vozilo zaustavi na mestu ili delu puta iz lana 74 ovog zakona; 2) kad je vozilo zaustavljeno na kolovozu na takvom mestu da vozai vozila koja nailaze istim smerom ne mogu ili teko mogu blagovremeno da ga uoe; 3) nou i u sluaju smanjene vidljivosti na auto-putu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, kao i na delu puta koji nije dovoljno pregledan. Znak iz stava 1 ovog lana postavlja se na kolovoz iza zaustavljenog vozila, u vertikalnom poloaju i na dovoljnoj udaljenosti koja na putu van naselja ne moe biti manja od 50 m, tako da vozai motornih vozila koja nailaze iz smera na kome je znak postavljen mogu blagovremeno da zaustave svoja vozila, odnosno da bezbedno obiu zaustavljeno vozilo. Na

23

isti nain taj znak se postavlja i kad je na putu zaustavljena kolona motornih vozila, s tim to se umesto jednog znaka, postavljaju na kolovoz dva znaka, jedan pored drugog. Ako je u motorno vozilo ugraen ureaj za istovremeno ukljuivanje svih pokazivaa pravca, u sluaju iz stava 1 ovog lana, taj ureaj mora biti ukljuen.
lan 77

Pre nego to napusti vozilo, voza koji ostavlja vozilo na putu duan je da preduzme sve mere kojima se spreava da vozilo samo krene s mesta na kome je ostavljeno.
12. Presecanje kolone peaka lan 78

Voza ne sme vozilom da preseca kolonu dece, vojnika, pogrebnu povorku i svaku drugu organizovanu povorku graana koja se kree po kolovozu.
13. Vuenje vozila lan 79

U saobraaju na javnom putu, vozilu na motorni pogon mogu da budu pridodata najvie dva prikljuna vozila za prevoz tereta, odnosno jedno prikljuno vozilo za prevoz lica, a na autoputu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila - samo jedno prikljuno vozilo. Vozilom na motorni pogon sme da se vue samo prikljuno vozilo koje bitno ne umanjuje njegovu stabilnost.
lan 80

Vozilom na motorni pogon sme da se vue drugo vozilo na motorni pogon samo ako ono, zbog neispravnosti ili nedostatka pojedinih delova, ne moe samo da se kree. Vozilom na motorni pogon ne sme da se vue motocikl bez bone prikolice ili drugo vozilo na dva toka.
lan 81

Vozilo na motorni pogon sme da se vue nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, samo ako na svojoj zadnjoj strani ima upaljena crvena svetla za oznaavanje vozila ili ako ga vue motorno vozilo koje ima, i pri vuenju koristi, uto rotaciono svetlo.
lan 82

Za vreme vuenja vozila iz lana 80 stav 1 ovog zakona, oba vozila moraju biti oznaena znakom kojim se oznaava zaustavljeno vozilo na kolovozu (sigurnosni trougao). Na motorno vozilo koje vue drugo vozilo trougao se postavlja s prednje, a na vueno vozilo - sa zadnje strane.
lan 83

24

Vozilo na motorni pogon na putu moe da se vue pomou ueta, krute veze (rude) i oslanjanjem ili veanjem vozila o vuno vozilo. Pomou ueta ne sme da se vue vozilo na motorni pogon na kome su neispravni ureaji za upravljanje ili ureaji za zaustavljanje niti teretno motorno vozilo i autobus. Krutom vezom ne sme da se vue vozilo na motorni pogon koje nema ispravan ureaj za upravljanje niti vozilo na motorni pogon tee od vunog vozila, ako mu je neispravna radna konica.
lan 84

Ako se vozilo na motorni pogon vue pomou ueta ili krute veze, lice koje upravlja vuenim vozilom mora da ima odgovarajuu dozvolu za upravljanje vozilom one kategorije kojoj pripada vozilo koje se vue.
lan 85

Vuenje natovarenog teretnog vozila sa prikljunim vozilom ili bez prikljunog vozila, odnosno traktora sa prikljunim vozilom dozvoljeno je samo do prvog mesta pogodnog za pretovar tereta, a izuzetno i do prvog mesta na kome se moe otkloniti neispravnost na vozilu.
lan 86

Odstojanje izmeu vunog i vuenog vozila na motorni pogon, ako se vue uetom, mora da iznosi tri do pet metara, a ako se vue pomou krute veze moe da iznosi i manje od tri metra.
lan 87

Vozilo na motorni pogon koje na putu vue drugo neispravno vozilo na motorni pogon ne sme se kretati brzinom veom od 40 km na as. Vuenim vozilom zabranjeno je prevoziti lica.
14. Upotreba svetala u saobraaju lan 88

Od prvog sumraka do potpunog svanua (nou), kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, na vozilu u saobraaju na putu moraju da budu upaljena svetla, i to: 1) na vozilu na motorni pogon - osim na biciklu sa motorom i na motociklu bez bone prikolice - najmanje dva bela svetla na prednjoj strani i paran broj crvenih svetala na zadnjoj strani; 2) na biciklu sa motorom i na motociklu bez bone prikolice - najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani; 3) na biciklu - jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani;

25

4) na zaprenom vozilu - najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani ili samo jedna svetiljka koja je izraena tako da se sa prednje strane vozila vidi belo svetlo, a sa zadnje strane vozila - crveno svetlo. Ako se na zaprenom vozilu jedno svetlo nalazi na prednjoj strani, a drugo na zadnjoj strani, ta svetla moraju biti postavljena na uzdunoj osi vozila ili na njegovoj levoj strani, a ako se na zaprenom vozilu nalazi samo jedna svetiljka - ona mora biti postavljena na levoj strani vozila. U uslovima iz stava 1 ovog lana, zapreno vozilo mora da ima i dva katadioptera crvene boje, simetrino postavljena na zadnjoj strani vozila, a bicikl - jedan katadiopter crvene boje na zadnjoj strani i po jedan katadiopter ute ili narandaste boje na svakoj strani pedale. Kad vozilo na motorni pogon vue jedno ili dva prikljuna vozila, na zadnjoj strani poslednjeg prikljunog vozila moraju da budu upaljena najmanje dva crvena svetla, a ako irina prikljunog vozila iznosi vie od 1,60 m, na prednjoj strani prvog prikljunog vozila moraju biti upaljena dva bela svetla. Na motociklu, za vreme vonje na putu van naseljenog mesta, moraju da budu upaljena oborena svetla.
lan 89

Izuzetno od odredaba lana 88 ovog zakona, ne mora da ima upaljena svetla: 1) vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na osvetljenom delu puta, tako da se jasno vidi sa dovoljne udaljenosti; 2) vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na za to posebno odreenim mestima na kolovozu ili van njega ili na ulicama sa slabijim saobraajem; 3) bicikl, bicikl sa motorom i motocikl bez bone prikolice koji nema akumulator - kad su zaustavljeni ili parkirani u naselju uz samu ivicu kolovoza. Vozilo na motorni pogon ija duina nije vea od 8 m, a irina od 2 m i kome nije pridodato prikljuno vozilo moe da ima, kad je zaustavljeno ili parkirano na ulici u naselju, umesto svetala iz lana 88 stav 1 taka 1 ovog zakona, upaljeno samo jedno svetlo koje se sa prednje strane vidi kao belo svetlo i sa zadnje strane kao crveno svetlo i koje je postavljeno na strani suprotnoj od ivice kolovoza uz koju je vozilo zaustavljeno ili parkirano.
lan 90

Od prvog sumraka do potpunog svanua (nou), kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, moraju da nose upaljena svetla kad se kreu po kolovozu van naselja: 1) grupa peaka koja se kree u organizovanoj koloni ili povorci - najmanje jedno belo ili uto svetlo na elu kolone, odnosno povorke i najmanje jedno crveno svetlo na njenom zaelju; 2) vodii tegleih, tovarnih i jahaih ivotinja i gonii stoke - najmanje jedno belo ili uto svetlo napred i najmanje jedno crveno svetlo pozadi.

26

Umesto svetala iz stava 1 ovog lana, mogu da se upotrebljavaju reflektujue materije.

lan 91

Za osvetljavanje puta voza vozila na motorni pogon, po pravilu, upotrebljava velika svetla. Voza vozila na motorni pogon duan je da umesto velikih svetala za osvetljavanje puta upotrebljava oborena svetla: 1) pre mimoilaenja sa drugim vozilom na udaljenosti sa koje oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozaa vozila koje mu dolazi u susret, a pri mimoilaenju sa drugim vozilom - kad voza tog vozila pree na oborena svetla ili kad naizmeninim paljenjem i gaenjem svetla upozorava da mu velika svetla smetaju, a uvek na udaljenosti manjoj od 200 m; 2) za vreme kretanja za drugim vozilom na kratkom odstojanju u takvom poloaju da velikim svetlima svog vozila zaslepljuje vozaa vozila ispred sebe; 3) za vreme dok vozilom prolazi pored organizovane kolone ili povorke peaka; 4) kad se kree putem koji se prua neposredno pored plovnog puta ili pored eleznike ili tramvajske pruge - u susretu sa plovilom, odnosno sa vozilom koje se kree po inama, a koje nailazi iz suprotnog smera. Nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, voza vozila na motorni pogon mora, za vreme vonje, da ima na vozilu upaljena najmanje oborena svetla za osvetljavanje puta.
lan 92

Svetla za oznaavanje vozila na motorni pogon upotrebljavaju se u uslovima iz lana 88 stav 1 ovog zakona kad je vozilo zaustavljeno ili parkirano na putu. Svetla za oznaavanje vozila na motorni pogon moraju da budu upaljena za vreme dok su upaljena bilo koja svetla za osvetljavanje puta ili posebna svetla za maglu.
lan 93

Po magli, voza vozila na motorni pogon mora na vozilu da ima upaljena oborena svetla za osvetljavanje puta ili svetla za maglu, ili oba svetla istovremeno. Svetla za maglu mogu da se upotrebljavaju samo po magli ili u sluaju smanjene vidljivosti. Svetla za maglu koja se nalaze na prednjoj strani vozila mogu biti bele ili ute boje, a na zadnjoj strani - crvene boje.
15. Odstojanje izmeu vozila lan 94

Voza je duan da dri potrebno odstojanje kad se kree iza drugog vozila, tako da ne ugroava bezbednost saobraaja.
lan 95

27

Kad se na javnom putu van naselja, koji ima samo po jednu saobraajnu traku namenjenu za saobraaj vozila u jednom smeru, kreu jedno za drugim vozila na motorni pogon ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg ili ija je duina vea od 7 m vozai su duni da izmeu svakog od tih vozila dre odstojanje od najmanje 100 m. Odredba stava 1 ovog lana ne odnosi se na deo puta na kome je preticanje zabranjeno.
16. Saobraaj tramvaja i drugih vozila na inama lan 96

Odredbe l. 27 do 94 ovog zakona shodno se primenjuju i na saobraaj tramvaja i drugih vozila koja se na putu kreu po inama, osim ako to ne iskljuuju konstrukcione osobine tih vozila ili nain njihovog kretanja.
17. Saobraaj bicikala, bicikala sa motorom i motocikala lan 97

Voza bicikla i voza bicikla sa motorom duni su da se kreu to blie desnoj ivici kolovoza, a ako postoji biciklistika staza - po biciklistikoj stazi, odnosno traci. Ako se dva ili vie vozaa bicikala ili bicikala sa motorom kreu u grupi, duni su da se kreu jedan za drugim. Ako na putu postoji posebno ureena biciklistika staza, voza bicikla sa motorom i voza bicikla moraju se kretati desnom biciklistikom stazom u odnosu na smer kretanja saobraaja. Na biciklistikim stazama ureenim i obeleenim za saobraaj bicikala i bicikala sa motorom u oba smera, vozila se moraju kretati desnom stranom u smeru kretanja vozila. Voza bicikla i voza bicikla sa motorom mogu da se kreu samo po onim saobraajnim povrinama po kojima je kretanje takvim vozilima dozvoljeno. Voza bicikla sa motorom ne sme da se kree biciklistikom stazom, odnosno trakom brzinom veom od 25 km na as.
lan 98

Voza bicikla, bicikla sa motorom i motocikla mora da upravlja vozilom na nain kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi uesnici u saobraaju, a naroito ne sme da skida ruke sa upravljaa, da se pridrava za drugo vozilo, da prevozi, vue ili gura predmete koji mogu da ga ometaju u upravljanju vozilom ili da ugroavaju druge uesnike u saobraaju.
lan 99

Voza bicikla, bicikla sa motorom i motocikla moe da prevozi druga lica samo ako na vozilu postoje posebna sedita, a voza motocikla - i u bonoj prikolici.
lan 100

Voza motocikla ili bicikla sa motorom i lica koja se prevoze na tim vozilima moraju da nose zatitnu kacigu za vreme vonje na putu. 28

18. Saobraaj zaprenih vozila i kretanje stoke lan 101

Voza zaprenog vozila mora da upravlja vozilom za sve vreme dok se vozilo kree po putu i duan je da vozilo dri to blie desnoj ivici kolovoza. Zapreno vozilo ne sme da se ostavlja bez nadzora na putu.
lan 102

Stoka se ne sme ostavljati na putu bez nadzora gonia stoke. Stoku koja se kree po javnom putu, goni stoke mora da dri to je mogue blie desnoj ivici puta.
19. Kretanje peaka lan 103

Peak ne sme, po pravilu, da se kree i zadrava na kolovozu. Ako se peak kree po kolovozu, on mora da se kree to blie ivici kolovoza, i to veoma paljivo i na nain kojim ne ometa ili ne spreava saobraaj vozila.
lan 104

Na putu koji ima trotoar ili drugu povrinu odreenu za kretanje peaka, odnosno povrinu pored kolovoza pogodnu za kretanje peaka, peak je duan da se kree po tim povrinama. Na putu na kome ne postoji trotoar ili druga povrina odreena, odnosno pogodna za kretanje peaka ili na putu na kome postoji trotoar ili druga povrina odreena, odnosno pogodna za kretanje peaka, a koju peaci ne mogu da koriste iz bilo kog razloga, peaci mogu da se kreu po kolovozu.
lan 105

Kad se peaci kreu po kolovozu na kome bezbednost saobraaja to zahteva, a naroito u sluaju slabe preglednosti puta, smanjene vidljivosti ili jakog saobraaja vozila, duni su da se kreu jedan iza drugog.
lan 106

Peak koji se kree po kolovozu na javnom putu van naselja duan je da se kree uz levu ivicu kolovoza u pravcu kretanja. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, peak moe da se kree uz desnu ivicu kolovoza samo kad je takvo kretanje za njega sigurnije (nepregledna krivina, provalija, usek, zasek, odron i sl.). Peak koji gura runa kolica, bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, lica koja se kreu pomou pokretnih stolica za nemona lica, kao i organizovana kolona peaka, moraju da se kreu uz desnu ivicu kolovoza u pravcu kretanja. 29

lan 107

Peak je duan da preko kolovoza i biciklistike staze ili trake prelazi paljivo i najkraim putem, poto se pre stupanja na kolovoz uveri da to moe uiniti na bezbedan nain. Na putu koji ima obeleene peake prelaze ili posebno izgraene prelaze, odnosno prolaze za peake, peak je duan da se pri prelaenju puta kree tim prelazima, odnosno prolazima ako oni nisu od njega udaljeni vie od 100 m.
lan 108

Na obeleenom peakom prelazu na kome je saobraaj peaka regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima za peake, peak je duan da postupa prema tim znakovima. Na obeleenom peakom prelazu na kome saobraaj peaka nije regulisan posebnim svetlosnim saobraajnim znakovima za peake, ali je saobraaj vozila regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima za vozila ili znacima koje daje ovlaeno lice, peaci mogu da prelaze preko kolovoza samo dok je datim znakom dozvoljen prelaz preko kolovoza. Na obeleenom peakom prelazu na kome saobraaj nije regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ni znacima koje daje ovlaeno lice, peak je duan da pre stupanja na peaki prelaz obrati panju na udaljenost i brzinu vozila koja mu se pribliavaju.
lan 109

Peak koji namerava da pree preko kolovoza na mestu na kome ne postoji obeleen peaki prelaz ne sme da stupi na kolovoz ako time ometa saobraaj vozila.
20. Obaveze vozaa prema peacima lan 110

Ako je saobraaj na obeleenom peakom prelazu regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znacima ovlaenog lica, voza je duan da svoje vozilo zaustavi ispred peakog prelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom dozvoljen prolaz - voza ne sme da ometa prolaz peaka koji su ve stupili na peaki prelaz. Ako se obeleeni peaki prelaz iz stava 1 ovog lana nalazi na ulazu na boni put, voza koji skree na taj put duan je da skretanje vri smanjenom brzinom i da propusti peake koji su ve stupili ili stupaju na peaki prelaz a, po potrebi, i da zaustavi svoje vozilo. Ako na obeleenom peakom prelazu saobraaj nije regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova ni znacima ovlaenog lica, voza je duan da se takvom peakom prelazu pribliava dovoljno umerenom brzinom da ne ugroava peake koji su ve stupili ili stupaju na peaki prelaz a, po potrebi, i da zaustavi svoje vozilo da bi propustio peake. Ako su peaci deca, stara i iznemogla lica ili invalidi, voza je duan u sluaju iz stava 3 ovog lana da zaustavi vozilo i da ih propusti.
lan 111

30

Voza koji skree na boni put na ijem ulazu ne postoji obeleen peaki prelaz duan je da skretanje izvri smanjenom brzinom i ne sme da ugrozi peake koji su ve stupili na kolovoz.
21. Saobraaj na prelazu puta preko eleznike pruge lan 112

Voza koji se vozilom pribliava prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou duan je da kretanje vozila podesi tako da ga moe zaustaviti pred ureajem za zatvaranje saobraaja na prelazu ili pred ureajem za davanje znakova kojima se najavljuje pribliavanje voza, odnosno da moe zaustaviti vozilo pre nego to stupi na elezniku prugu.
lan 113

Uesnici u saobraaju duni su da se zaustave pred prelazom puta preko eleznike pruge u istom nivou ako je ureaj za zatvaranje saobraaja sputen, ili ako je taj ureaj ve poeo da se sputa, ili ako se daju svetlosni ili zvuni znaci koji upozoravaju da e taj ureaj poeti da se sputa, odnosno da se prelazu puta preko eleznike pruge pribliava voz.
lan 114

Pred prelazom puta preko eleznike pruge u istom nivou na kome su postavljeni svetlosni saobraajni znaci, uesnici u saobraaju duni su da se zaustave kad se pojavi crveno trepue svetlo ili crveno neprekidno svetlo. Uesnici u saobraaju koji prelaze preko eleznike pruge u istom nivou duni su da to ine sa potrebnom opreznou i kad svetla na prelazu nisu upaljena. Na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou na kome nema ureaja za zatvaranje saobraaja niti ureaja za davanje znakova kojima se najavljuje pribliavanje voza, uesnici u saobraaju mogu da preu preko eleznike pruge tek poto se prethodno uvere da prugom ne nailazi voz ili neko drugo vozilo koje se kree po inama.
22. Saobraaj na auto-putu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila lan 115

Auto-putem ne smeju da se kreu peaci i stoka ni vozila koja se, prema odredbama ovog zakona, ne smatraju motornim vozilima. Auto-putem ne smeju da se kreu ni motorna vozila koja po svojim konstrukcionim svojstvima ne mogu da se kreu brzinom od najmanje 40 km na as. Odredba stava 2 ovog lana ne odnosi se na vozila oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
lan 116

Na auto-putu voza ne sme da zaustavlja motorno vozilo, osim na povrinama van kolovoza koje su za to posebno ureene i obeleene. Voza koji je zbog neispravnosti na vozilu ili iz drugih razloga prinuen da zaustavi vozilo na kolovozu auto-puta duan je da ga zaustavi na posebnoj traci za prinudno zaustavljanje vozila 31

ako ona na tom mestu postoji i da preduzme potrebne mere da vozilo to pre ukloni sa kolovoza. Na auto-putu voza ne sme da vri polukruno okretanje vozilom iz jednog smera saobraaja u suprotni smer, niti kretanje vozilom unazad.
lan 117

Na auto-put ne sme da se ukljui motorno vozilo koje vue drugo motorno vozilo koje zbog neispravnosti ili nedostatka pojedinih delova ne moe da se kree. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, vuenje vozila iz tog stava dozvoljeno je auto-putem ako je razlog za vuu nastao za vreme kretanja motornog vozila po auto-putu, ali samo krajnjom desnom saobraajnom trakom do prvog prikljunog puta kojim se vueno vozilo moe iskljuiti iz saobraaja na auto-putu.
lan 118

Auto-putem motorna vozila moraju da se kreu krajnjom desnom saobraajnom trakom koja nije zakrena vozilima u koloni. Odredba lana 41 stav 3 ovog zakona ne primenjuje se na vozila koja se kreu delom autoputa koji prolazi kroz naselje.
lan 119

Na auto-putu sa tri ili vie saobraajnih traka, namenjenih za saobraaj vozila u jednom smeru, vozai teretnih motornih vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg i skupova vozila ija je duina vea od 7 m smeju da koriste samo dve saobraajne trake koje se nalaze uz desnu ivicu kolovoza.
lan 120

Voza koji se motornim vozilom ukljuuje u saobraaj na auto-putu duan je: 1) da koristi posebnu traku za ubrzavanje, kad takva traka postoji u produenju prikljunog puta, i da se u saobraaj na auto-putu ukljui dajui odgovarajui znak, na nain kojim ne ugroava saobraaj vozila koja se kreu po auto-putu; 2) da propusti vozila koja se kreu po auto-putu ako na mestu na kome se ukljuuje u saobraaj na auto-putu ne postoji posebna traka za ubrzavanje. Voza koji se vozilom iskljuuje iz saobraaja na auto-putu duan je da svojim vozilom blagovremeno zauzme poloaj na krajnjoj desnoj saobraajnoj traci i da to pre pree na posebnu traku za usporavanje, ako takva traka postoji na ulazu u prikljuni put.
lan 121

Odredbe l. 115 do 120 ovog zakona primenjuju se i na saobraaj na putu koji je rezervisan za saobraaj motornih vozila.
23. Saobraaj u tunelu

32

lan 122

Voza koji se vozilom kree kroz tunel ne sme da zaustavlja vozilo u tunelu niti sme da vri polukruno okretanje vozilom ili kretanje unazad.
lan 123

Voza vozila na motorni pogon duan je da za vreme kretanja kroz tunel dri na vozilu upaljena oborena svetla za osvetljavanje puta.
24. Vozila pod pratnjom lan 124

Pod vozilima pod pratnjom, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se vozila kojima je dodeljena pratnja pripadnika milicije ili vojnih lica na posebnim motornim vozilima snabdevenim ureajima za davanje posebnih svetlosnih i zvunih znakova, i to za vreme dok se ti znakovi daju. Voza koji na putu susretne vozilo ili kolonu vozila pod pratnjom i voza koga sustigne vozilo ili kolona vozila pod pratnjom duni su da zaustave svoje vozilo, da nou umesto velikih svetala upotrebe oborena svetla za osvetljavanje puta, da se strogo pridravaju naredaba koje im daju lica iz pratnje i da kretanje nastave tek poto prou sva vozila pod pratnjom. Vozila pod pratnjom imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila (lan 50), osim u odnosu na vozila koja se kreu raskrsnicom na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znacima ovlaenog lica, i na njih se ne primenjuju odredbe ovog zakona o ogranienju brzine (l. 46 i 48), o zabrani preticanja i obilaenja kolone vozila (lan 62 stav 1 taka 1) i o zabrani presecanja kolone peaka (lan 78), pod uslovom da ne ugroavaju bezbednost drugih uesnika u saobraaju. Da bi omoguili nesmetani prolaz vozilima iz stava 1 ovog lana, peaci su duni da se uklone sa kolovoza dok ta vozila prou.
25. Vozila sa pravom prvenstva prolaza lan 125

Na vozila slube hitne pomoi, vatrogasne slube, organa unutranjih poslova i oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, kad posebnim ureajima daju svetlosne i zvune znake ne primenjuju se odredbe ovog zakona o ogranienju brzine (l. 46 i 48), o zabrani preticanja i obilaenja kolone vozila (lan 62 stav 1 taka 1) i o zabrani presecanja kolone peaka (lan 78). Ta vozila imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila (lan 50), osim u odnosu na vozila pod pratnjom (lan 124) i vozila koja se kreu raskrsnicom na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znacima ovlaenog lica, pod uslovom da ne ugroavaju bezbednost drugih uesnika u saobraaju. Da bi omoguili prolaz vozilima iz stava 1 ovog lana, peaci su duni da se sklone s kolovoza, a ostala vozila da ih propuste i da se, po potrebi, zaustave dok ta vozila prou.

33

Kad vozilo organa unutranjih poslova i oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije upotrebom dva plava svetla obezbeuje prolaz jednom vozilu ili koloni vozila koja se kreu iza njega, vozai su duni da obrate panju i na vozila kojima se obezbeuje prolaz, da ih propuste i da, po potrebi, zaustave svoja vozila dok ta vozila prou. U pogledu meusobnog prava prvenstva prolaza vozila iz stava 1 ovog lana vae odredbe ovog zakona o prvenstvu prolaza. Ureaji za davanje posebnih svetlosnih i zvunih znakova smeju se ugraivati i upotrebljavati samo na vozilima kojima pripadnici milicije ili vojna lica vre pratnju (lan 124 stav 1) i na vozilima sa pravom prvenstva prolaza iz st. 1 i 3 ovog lana.
26. Teret na vozilu lan 126

Vozilo u saobraaju na putu ne sme da se optereti preko svoje nosivosti koja je upisana u saobraajnu dozvolu ili preko dozvoljenog optereenja, ili preko najvee dozvoljene mase ili preko mogunosti koje dozvoljavaju osobine puta i tehniko-konstrukcione mogunosti vozila. Teret na vozilu mora da bude tako rasporeen i, po potrebi, privren i pokriven da: 1) ne ugroava bezbednost uesnika u saobraaju i ne nanosi tetu putu i objektima na putu; 2) ne umanjuje u veoj meri stabilnost vozila i ne oteava upravljanje vozilom; 3) ne umanjuje vozaku preglednost nad putem; 4) ne stvara suvinu buku i da se ne rasipa po putu; 5) ne zaklanja svetlosne i svetlosno-signalne ureaje na vozilu, registarske tablice i druge propisane oznake na vozilu.
lan 127

Teret na vozilu ne sme da pree najudaljeniju taku na prednjoj strani vozila vie od 1 m. Teret koji se prevozi na vozilu i prikljunom vozilu moe da pree najudaljeniju taku na zadnjoj strani vozila najvie za jednu estinu svoje duine koja je kontinualno oslonjena na tovarni prostor. Ako se vozilom prevozi teret u kombinaciji koja se sastoji od vunog vozila i jednoosovinske prikolice, pod duinom vozila podrazumeva se ukupna duina vunog vozila i jednoosovinske prikolice. Ako teret na vozilu prelazi za vie od 1 m najudaljeniju taku na zadnjoj strani vozila, najisturenija taka tereta mora da bude oznaena crvenom tkaninom. Najisturenija taka tereta koji se prevozi teretnim motornim ili prikljunim vozilom mora u sluaju iz stava 4 ovog lana da bude oznaena tablom. Ta tabla je kvadratnog oblika,

34

dimenzija 50 x 50 cm, obojena naizmenino kosim trakama reflektujue narandaste i bele boje i postavljena upravno na uzdunu osu vozila.
lan 128

Nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, najisturenija taka na teretu koji se prevozi vozilom mora da bude oznaena: 1) u sluaju iz lana 127 stav 4 ovog zakona - svetlom i reflektujuom materijom crvene boje; 2) kad teret na vozilu na motorni pogon ili na prikljunom vozilu bono prelazi za vie od 40 cm spoljnu ivicu prednjeg ili zadnjeg svetla za oznaavanje vozila - svetlom i katadiopterom koji sa prednje strane daju belo svetlo, a sa zadnje strane - crveno svetlo.
IV SAOBRAAJNI ZNAKOVI 1. Opte odredbe lan 129

Javni putevi moraju da se obelee propisanim saobraajnim znakovima, kojima se uesnici u saobraaju upozoravaju na opasnost koja im preti na odreenom javnom putu ili delu tog puta, stavljaju do znanja ogranienja, zabrane i obaveze kojih se uesnici u saobraaju moraju pridravati i daju potrebna obavetenja za sigurno i nesmetano odvijanje saobraaja. Saobraajnim znakovima moraju da se obelee i opasnosti privremenog karaktera, naroito one koje nastanu usled iznenadnog oteenja ili onesposobljavanja puta, kao i privremena ogranienja i privremene zabrane u saobraaju, i ti znakovi moraju se ukloniti im prestanu razlozi zbog kojih su postavljeni. Saobraajni znakovi su: znakovi opasnosti, znakovi izriitih naredbi i znakovi obavetenja, sa dopunskom tablom koja je sastavni deo saobraajnog znaka i koja blie odreuje znaenje saobraajnog znaka, ili bez nje, svetlosni saobraajni znakovi, oznake na kolovozu, trotoaru i sl. i svetlosne i druge oznake na putu. Uesnici u saobraaju duni su da se pridravaju ogranienja, zabrana i obaveza izraenih pomou postavljenih saobraajnih znakova.
lan 130

Saobraajni znakovi postavljaju se i odravaju tako da uesnici u saobraaju mogu na vreme i lako da ih uoe i danju i nou i da blagovremeno postupe u skladu sa njihovim znaenjem. Saobraajni znakovi moraju da se uklone, dopune ili zamene ako njihovo znaenje ne odgovara izmenjenim uslovima saobraaja na putu ili zahtevima bezbednosti.
lan 131

Na saobraajni znak i na stub na koji je znak postavljen zabranjeno je da se stavlja bilo ta to nije u vezi sa znaenjem samog saobraajnog znaka.

35

Zabranjeno je neovlaeno uklanjanje i oteivanje saobraajnih znakova i opreme puta ili izmena znaenja saobraajnih znakova.
lan 132

Na javnom putu ne smeju da se postavljaju table, znakovi, svetla, stubovi ili drugi slini predmeti kojima se zaklanja ili umanjuje vidljivost postavljenih saobraajnih znakova ili koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom postavljanja podraavaju ili lie na neki saobraajni znak, ili zaslepljuju uesnike u saobraaju ili odvraaju njihovu panju u meri koja moe biti opasna za bezbednost saobraaja.
2. Znakovi opasnosti, znakovi izriitih naredbi i znakovi obavetenja lan 133

Znakovi opasnosti slue da se uesnici u saobraaju na putu upozore na opasnost koja preti na odreenom mestu, odnosno delu puta i da se obaveste o prirodi te opasnosti. Znakovi izriitih naredbi stavljaju do znanja uesnicima u saobraaju na putu - zabrane, ogranienja i obaveze kojih se moraju pridravati. Znakovi obavetenja pruaju uesnicima u saobraaju potrebna obavetenja o putu kojim se kreu i druga obavetenja koja im mogu biti korisna.
lan 134

Znakovi opasnosti i znakovi izriitih naredbi na auto-putu, putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, magistralnom putu i regionalnom putu moraju biti prevueni reflektujuim materijama ili osvetljeni sopstvenim izvorom svetlosti. Znakovi opasnosti i znakovi izriitih naredbi koji se postavljaju ili zamenjuju na lokalnim putevima moraju ispunjavati uslove iz stava 1 ovog lana.
3. Svetlosni saobraajni znakovi i svetlosne oznake lan 135

Za regulisanje saobraaja upotrebljavaju se ureaji kojima se daju svetlosni saobraajni znakovi trobojnim svetlima crvene, ute i zelene boje. Na ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova trobojnim svetlima, svetla se postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno gore, uto u sredini, a zeleno dole. Ako je ureaj za davanje svetlosnih saobraajnih znakova postavljen i iznad saobraajne trake, svetla mogu biti postavljena po horizontalnoj osi, jedno pored drugog, i to: crveno levo, uto u sredini, a zeleno desno. Ta svetla su u obliku kruga, a zeleno svetlo moe da bude i u obliku jedne strelice ili vie strelica smetenih u krugu crne boje.
lan 136

Na ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova trobojnim svetlima: 1) crveno i zeleno svetlo ne smeju da budu upaljena istovremeno;

36

2) uto svetlo moe da bude upaljeno kao samostalno svetlo u vremenskom razmaku od prestanka zelenog do pojave crvenog svetla ili istovremeno sa crvenim svetlom - pre pojave zelenog svetla.
lan 137

Ureaju za davanje svetlosnih saobraajnih znakova trobojnim svetlima moe da se doda dopunski svetlosni znak u obliku zelene svetlee strelice ili vie takvih znakova. Dopunski svetlosni znakovi iz stava 1 ovog lana smetaju se sa odgovarajue strane svetlosnog saobraajnog znaka, i to na visini na kojoj se nalazi zeleno svetlo.
lan 138

Na ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova kojima se na kolovozu sa vie od dve saobraajne trake obeleene uzdunim linijama saobraaj regulie za svaku saobraajnu traku posebno i koji se nalazi iznad saobraajne trake - crveno svetlo znai zabranu saobraaja du saobraajne trake iznad koje je postavljeno, a zeleno svetlo - slobodan prolaz odnosnom saobraajnom trakom. Crveno svetlo iz stava 1 ovog lana ima oblik ukrtenih linija, a zeleno svetlo - oblik strelice sa vrhom okrenutim nadole.
lan 139

Za regulisanje saobraaja peaka mogu da se upotrebljavaju i posebni ureaji za davanje svetlosnih saobraajnih znakova dvobojnim svetlima crvene i zelene boje i ureaji za davanje zvunih signala. Ta svetla moraju da budu postavljena po vertikalnoj osi, jedno ispred drugog, i to: crveno svetlo gore, a zeleno svetlo dole. Svetla iz stava 1 ovog lana sastoje se od svetlee povrine crvene ili zelene boje na kojoj se nalazi tamna silueta peaka ili od tamne povrine na kojoj se nalazi svetlea silueta peaka crvene ili zelene boje. Ta svetla ne smeju da budu upaljena istovremeno.
lan 140

Ako se ivice kolovoza na javnom putu obeleavaju svetlosnim saobraajnim oznakama, one se obeleavaju svetlima, refleksnim staklima ili reflektujuim materijama, i to desna strana kolovoza oznakama crvene boje, a leva strana - oznakama bele boje. Ivice kolovoza na delu puta kroz tunel moraju biti obeleene oznakama iz stava 1 ovog lana. Ako vrhovi peakih ostrva, ostrva za usmeravanje saobraaja i drugi objekti na kolovozu nisu nou dovoljno osvetljeni, moraju se obeleiti svetlima, refleksnim staklima ili reflektujuim materijama ute boje.
4. Oznake na kolovozu lan 141

Oznake na kolovozu slue za regulisanje saobraaja na putevima i za obavetavanje i voenje uesnika u saobraaju.

37

Oznake na kolovozu mogu se postaviti same ili uz druge saobraajne znakove ako je potrebno da se znaenje tih znakova jae istakne, odnosno potpunije odredi ili objasni. Oznake na kolovozu ine linije, strelice, natpisi i druge oznake. Oznake na kolovozu mogu imati i reflektujua svojstva.
lan 142

Oznake na kolovozu postavljaju se na putevima sa savremenim kolovozom. Na javnom putu van naselja, sa savremenim kolovozom za saobraaj u oba smera na kome postoje samo dve saobraajne trake, te trake moraju da budu odvojene odgovarajuom uzdunom linijom na kolovozu, a na magistralnom putu - obeleene i ivinim linijama.
5. Obeleavanje prelaza puta preko eleznike pruge lan 143

Na delu puta ispred prelaza puta preko eleznike pruge u istom nivou moraju da budu postavljeni odgovarajui saobraajni znakovi. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, znakovi iz tog stava ne moraju da budu postavljeni na mestu ukrtanja peakih staza sa eleznikom prugom u istom nivou.
lan 144

Na prelazima puta preko eleznike pruge u istom nivou, pored saobraajnih znakova iz lana 143 ovog zakona, postavljaju se i branici i polubranici, odnosno ureaji za davanje znakova kojima se najavljuje pribliavanje voza ako to zahteva gustina saobraaja ili drugi uslovi na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou. Uslovi u kojima ureaji iz stava 1 ovog lana moraju biti postavljeni utvruju se zakonom ili propisom donesenim na osnovu zakona.
lan 145

Svetlosni znakovi kojima se najavljuje pribliavanje voza na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou daju se naizmeninim paljenjem dva crvena trepua svetla koja su u obliku kruga.
lan 146

Na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou na kome postoji ureaj za davanje svetlosnih znakova kojima se najavljuje pribliavanje voza, odnosno sputanje branika ili polubranika, tome ureaju moe da se doda i ureaj za davanje zvunih znakova. Na prelazima zemljanog puta sa slabim saobraajem i peake staze preko eleznike pruge u istom nivou, obezbeenje uesnika u saobraaju moe da se vri samo ureajem za davanje zvunih znakova.
lan 147

38

Na prelazima puta preko eleznike pruge u istom nivou branici ili polubranici moraju biti naizmenino obojeni crvenom i utom bojom. Branici i polubranici, kao i saobraajni znakovi postavljeni na delu puta ispred prelaza puta preko eleznike pruge u istom nivou moraju biti snabdeveni refleksnim staklima ili prevueni reflektujuim materijama odgovarajue boje. Branici i polubranici moraju biti opremljeni trepuim crvenim svetlom.
lan 148

Na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou na kome se prilikom nailaska voza branici ili polubranici automatski sputaju, kao i na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou na kome se branicima ili polubranicima rukuje runo, i to sa mesta sa koga se oni ne vide, mora se postaviti ureaj za davanje svetlosnih znakova ili ureaj za davanje zvunih znakova kojima se uesnici u saobraaju obavetavaju o sputanju branika ili polubranika.
6. Obeleavanje radova i prepreka na putu lan 149

Deo puta na kome su nastale prepreke koje se ne mogu odmah otkloniti ili na kome se izvode radovi mora da se na vidan nain obelei i da se na njemu obezbede uesnici u saobraaju. Obeleavanje dela puta iz stava 1 ovog lana vri se postavljanjem odgovarajuih saobraajnih znakova, a obezbeenje uesnika u saobraaju - postavljanjem branika. Branici moraju biti obojeni naizmenino crvenom i belom bojom, snabdeveni refleksnim staklima ili prevueni reflektujuim materijama odgovarajue boje, a nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, na njima moraju biti postavljena i trepua svetla narandaste boje.
7. Znaci koje daju ovlaena lica lan 150

Uesnici u saobraaju moraju da postupaju po zahtevima izraenim pomou znakova ili po naredbama milicionara ili drugih lica koja, na osnovu ovlaenja iz zakona, vre kontrolu i regulisanje saobraaja na putevima (u daljem tekstu: ovlaeno lice). Ovlaeno lice duno je da se pri davanju znakova postavi na put tako da ga uesnici u saobraaju, kojima su znaci namenjeni, mogu lako i sa dovoljne udaljenosti uoiti. Znaci iz stava 1 ovog lana mogu da se daju i iz vozila.
lan 151

Znaci koje uesnicima u saobraaju daje ovlaeno lice jesu znaci koji se daju rukama i poloajem tela, zvuni znaci i svetlosni znaci. Znaci iz stava 1 ovog lana moraju da se daju tako da njihovo znaenje za uesnike u saobraaju bude jasno i nedvosmisleno.

39

V DUNOSTI U SLUAJU SAOBRAAJNE NEZGODE lan 152

Lice koje se zatekne ili naie na mesto saobraajne nezgode u kojoj ima povreenih lica duno je da ukae pomo licima povreenim u saobraajnoj nezgodi.
lan 153

Uesnik u saobraajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio ivot ili je bio povreen ili je nastala vea materijalna teta duan je: 1) da ostane na mestu saobraajne nezgode, s tim to se moe privremeno udaljiti samo radi pruanja pomoi licima povreenim u saobraajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomo; 2) da preduzme sve to je u njegovoj moi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobraajne nezgode i da se omogui normalno odvijanje saobraaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se sauvaju postojei tragovi, pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroava bezbednost saobraaja; 3) da o saobraajnoj nezgodi obavesti najblii nadleni organ i da se vrati na mesto saobraajne nezgode i saeka dolazak slubenog lica koje vri uviaj. Nadleni organ koji je obaveten o saobraajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreeno duan je da o tome odmah obavesti najblie zdravstveno preduzee.
lan 154

Voza koji se zatekne ili naie na mesto saobraajne nezgode duan je da na zahtev ovlaenog lica preveze lice povreeno u saobraajnoj nezgodi do najblieg zdravstvene organizacije. Voza je duan da postupi po odredbi stava 1 ovog lana i pre dolaska ovlaenog lica, osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moe oekivati brzi dolazak vozila hitne pomoi ili ako voza zakljui da se nestrunim i neodgovarajuim nainom prevoza stanje povreenog lica moe pogorati.
lan 155

Ako je zdravstveno preduzee obaveteno o saobraajnoj nezgodi ili je primilo na leenje lice povreeno u saobraajnoj nezgodi, duno je da o tome odmah obavesti nadleni organ unutranjih poslova. Ako lice povreeno u saobraajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumnja da je kod vozaa usled povrede dolo do smanjenja psihike ili fizike sposobnosti za upravljanje vozilom na motorni pogon ili tramvajem, zdravstveno preduzee duno je da o tome odmah obavesti nadleni organ unutranjih poslova.
lan 156

40

Ovlaena lica duna su da izau na mesto saobraajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreenih lica ili je nastala vea materijalna teta i da saine zapisnik o uviaju. Ako na mestu saobraajne nezgode iz stava 1 ovog lana nije prisutan vlasnik, odnosno korisnik drugog vozila koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi, prisutni voza, uesnik u saobraajnoj nezgodi, duan je da odsutnom vlasniku, odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Ako voza u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna teta na drugom vozilu, zbog odsutnosti vozaa drugog vozila, nije u mogunosti da da line podatke i podatke o osiguranju vozila, duan je da o toj nezgodi obavesti nadleni organ unutranjih poslova i da tom organu da svoje line podatke i podatke o oteenom vozilu. Posle saobraajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo manja materijalna teta, vozai su duni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene line podatke i popune i potpiu Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi. Nadleni organ unutranjih poslova duan je da izae na mesto saobraajne nezgode u kojoj je nastala manja materijalna teta ako to zahteva jedan od uesnika saobraajne nezgode.
lan 157

Lice koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreenih lica ili je nastala vea materijalna teta ne sme uzimati alkoholna pia, opojne droge i lekove na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje, dok se ne izvri uviaj. Ovlaeno lice koje vri uviaj saobraajne nezgode u kojoj ima povreenih lica ili je nastala samo vea materijalna teta podvrgnue neposredne uesnike nezgode ispitivanju pomou odgovarajuih sredstava i aparata ili e ih uputiti na struni pregled radi proveravanja da li imaju alkohola u organizmu. Ako se tim ispitivanjem utvrdi da neposredni uesnici saobraajne nezgode imaju alkohola u organizmu, ovlaeno lice koje vri uviaj odredie da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. Ako u saobraajnoj nezgodi ima poginulih lica, ovlaeno lice koje vri uviaj odredie da se neposrednim uesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrivanja da li su pod uticajem alkohola. U sluajevima iz st. 2 i 3 ovog lana lekar moe odluiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile tetne posledice po zdravlje uesnika u saobraajnoj nezgodi.
lan 158

Ovlaeno lice koje vri uviaj duno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaaja ostaje iza lica koje je u saobraajnoj nezgodi poginulo ili tee povreeno, da obavesti organizaciju koja uklanja vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i prui pomo radi zatite imovine ako na mestu dogaaja nema lica koje tu imovinu moe preuzeti.
lan 159

41

Voza koji je vozilom uestvovao u saobraajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreenih lica, kao i drugo lice koje je neposredno uestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da trae line podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila.
lan 160

Ako je vozilo zbog saobraajne nezgode ili neispravnosti onesposobljeno za dalje kretanje na putu, voza ili vlasnik, odnosno korisnik vozila duan je da vozilo, teret, stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. Ako voza ili vlasnik, odnosno korisnik vozila nije u stanju da postupi prema stavu 1 ovog lana, ovlaeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraie od organizacije za odravanje puteva ili druge ovlaene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo, teret, stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. Organizacija za odravanje puteva ili druga ovlaena organizacija duna je da na zahtev ovlaenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklanjanje i uvanje vozila sa teretom, stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. Ako organizacija za odravanje puteva ili druga ovlaena organizacija ne postupi po odredbi stava 3 ovog lana, a zbog onesposobljenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta, stvari ili drugog materijala bude onemogueno kretanje drugim uesnicima u saobraaju, nadleni organ unutranjih poslova preduzee druge odgovarajue mere da se omogui normalno odvijanje saobraaja.
VI VOZAI 1. Uslovi za upravljanje vozilima lan 161

Motornim vozilom u saobraaju na putu moe samostalno da upravlja samo lice koje ima vaeu vozaku dozvolu, stranu vozaku dozvolu ili meunarodnu vozaku dozvolu. Voza je duan da za vreme upravljanja motornim vozilom koristi pomagala koja su upisana u vozaku dozvolu.
lan 162

Voza koji upravlja vozilom u saobraaju na putu mora da bude telesno i duevno sposoban da upravlja vozilom i da za to ima potrebno znanje i vetinu.
lan 163

Voza koji je u tolikoj meri umoran ili bolestan ili je u takvom psihikom stanju da je nesposoban za sigurno upravljanje vozilom, kao i voza pod dejstvom opojnih droga ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na putu.
lan 164

Voza ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na putu ni da pone da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola. 42

Smatrae se da je pod dejstvom alkohola lice za koje se analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom merenja koliine alkohola u organizmu utvrdi da sadrina alkohola u krvi iznosi vie od 0,5 g/kg ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvreno odgovarajuim sredstvima ili aparatima (alkometrom i dr.) za merenje alkoholisanosti, to odgovara koliinama veim od 0,5 g/kg, ili kod koga se, bez obzira na sadrinu alkohola u krvi, strunim pregledom utvrdi da pokazuje znake alkoholne poremeenosti. Ne sme da uzima alkoholna pia niti da otpone upravljanje vozilom ako u organizmu ima alkohola ili ako pokazuje znake alkoholne poremeenosti: 1) voza motornog vozila kategorije C i D - dok upravlja vozilom te kategorije; 2) voza vozila kojim se vri javni prevoz - dok tim vozilom vri javni prevoz; 3) voza vozila kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje - dok upravlja vozilom vrei poslove tog zanimanja; 4) voza instruktor - dok osposobljava kandidata za vozaa u praktinom upravljanju vozilom.
2. Osposobljavanje vozaa motornih vozila lan 165

Vozaki ispit za vozaa motornog vozila moe polagati kandidat koji se pripremio za polaganje vozakog ispita kod pravnog ili fizikog lica koje je za to ovlaeno u skladu sa zakonom i ako ispunjava i druge uslove za sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. Kandidat za vozaa motornog vozila polae vozaki ispit kod nadlenog organa, odnosno ovlaene organizacije. O uspeno zavrenoj obuci kandidata za vozaa motornih vozila izdaje se potvrda. O poloenom vozakom ispitu izdaje se uverenje.
lan 166

Kandidat za vozaa koji se priprema za polaganje vozakog ispita moe, radi osposobljavanja, i pre poloenog vozakog ispita da upravlja na putu motornim vozilom one kategorije za koju priprema ispit ako vozilom upravlja pod nadzorom vozaa instruktora. Za vreme upravljanja motornim vozilom, kandidat za vozaa mora da ima kod sebe uverenje da je telesno i duevno sposoban za upravljanje motornim vozilom i duan je da ga pokae na zahtev ovlaenog lica.
lan 167

Svojstvo vozaa instruktora stie se poloenim ispitom za instruktora ili zavrenom odgovarajuom kolom. Voza instruktor moe da bude lice koje je savladalo odgovarajui plan i program obrazovanja i vaspitanja i poloilo zavrni ispit ili lice koje je steklo srednje obrazovanje i poloilo ispit za vozaa instruktora. 43

lan 168

Motorno vozilo na kome se na putu kandidat za vozaa osposobljava u praktinom upravljanju vozilom mora da bude oznaeno posebnim tablicama. Tablice iz stava 1 ovog lana imaju oblik kvadrata, plave su boje i na njima je belom bojom napisano slovo L.
lan 169

Program osposobljavanja kandidata za vozaa motornih vozila obuhvata naroito: 1) pravila saobraaja na putevima, saobraajne znakove i njihovo znaenje, znake koje daju ovlaena lica i opasnosti koje nastaju zbog nepropisnog preduzimanja radnji u saobraaju (pogrena procena brzine, nepropisno preticanje, neustupanje prava prvenstva prolaza i sl.); 2) izvoenje motornim vozilom radnji znaajnih za uspeno i bezbedno upravljanje vozilom u skladu sa pravilima saobraaja i uslovima na putu i u saobraaju; 3) osnove funkcionisanja ureaja na motornom vozilu znaajnih za bezbednost saobraaja na putu (ureaji za zaustavljanje, ureaji za upravljanje, ureaji za davanje svetlosnih znakova i za osvetljavanje puta i vozila, kao i pneumatici i sigurnosni pojasevi); 4) uticaj nedovoljnog znanja i vetine za upravljanje vozilom, alkohola, opojnih droga i lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje, umora, bolesti i drugih nepovoljnih psihofizikih stanja, prirodnih inilaca (sneg, magla i dr. klimatski uslovi) i stanja vozila i puta na bezbednost saobraaja; 5) sadraje koji doprinose razvijanju humanih odnosa i odnosa uzajamnog potovanja i razumevanja meu svim uesnicima u saobraaju, na naelima drutvene samozatite i solidarnosti, kao i postupanje u sluaju saobraajne nezgode (dunosti u sluaju nezgode, radnje kojima se spreava nastupanje smrti usled povreda, nain prevoza povreenih lica). Na vozakom ispitu utvruje se da li kandidat za vozaa motornog vozila poznaje materiju predvienu programom iz stava 1 ovog lana.
lan 170

(Brisan)
3. Sticanje prava na upravljanje motornim vozilom lan 171

Pravo na upravljanje motornim vozilom moe da stekne lice koje ispunjava sledee uslove: 1) da je duevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom; 2) da je navrilo 18 godina; 3) da je poloilo vozaki ispit za upravljanje motornim vozilima odreene kategorije;

44

4) da mu odlukom nadlenog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. Izuzetno od odredbe take 2 stav 1 ovog lana, pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moe da stekne lice koje je navrilo 21 godinu, a pravo na upravljanje motociklima sa motorom ija zapremina ne prelazi 125cm3 - lice koje je navrilo 16 godina. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moe da stekne voza koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine; 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje tri godine. Savezni sekretar za narodnu odbranu, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za unutranje poslove i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, moe propisati posebne uslove u pogledu starosnih granica za vozae motornih vozila kategorije C u skupnom prevozu ljudi i uslove za upravljanje i nain prevoza na odreenim kategorijama motornih vozila i vozila na motorni pogon oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
lan 172

Vozaka dozvola izdaje se za upravljanje motornim i prikljunim vozilima koja se razvrstavaju u kategorije: A, B, C, D i E. U kategoriju A spadaju motocikli. U kategoriju B spadaju motorna vozila, osim vozila kategorije A, ija najvea dozvoljena masa nije vea od 3.500 kg i koja nemaju vie od osam sedita ne raunajui sedite za vozaa. U kategoriju C spadaju motorna vozila za prevoz tereta ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg. U kategoriju D spadaju motorna vozila za prevoz lica koja, osim sedita za vozaa, imaju vie od osam sedita. U kategoriju E spadaju skupovi vozila ija vuna vozila spadaju u kategoriju B, C ili D, a prikljuna vozila su mase vee od 750 kg. Vozai motornih vozila kategorije B, C ili D imaju pravo da upravljaju motornim vozilima tih kategorija i kad su im pridodate lake prikolice, a vozai motornih vozila kategorije B - i vozilima te kategorija kad im je pridodato prikljuno vozilo ija masa nije vea od mase vunog vozila, ako najvea dozvoljena masa tih vozila ili skupa vozila nije vea od 3.500 kg. Voza kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorije C i E ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C i kad mu je pridodato prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa vea od 750 kg.

45

Voza kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorije D i E ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije D i kad mu je pridodato prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa vea od 750 kg. Voza kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije D ima pravo da upravlja i motornim vozilom kategorije B i C, a voza kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije C ima pravo da upravlja i motornim vozilom kategorije B.
lan 173

Vozaka dozvola izdae se licu, na njegov zahtev, ako ispunjava uslove iz lana 171 ovog zakona. Vozaku dozvolu izdaje nadleni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini na ijem podruju lice kome se izdaje dozvola ima prebivalite. Vozaka dozvola izdaje se licu i produava sa rokom vaenja od 10 godina, a licima starijim od 65 godina ivota - sa rokom vaenja od tri godine. Rok vaenja vozake dozvole od deset godina rauna se od dana njenog izdavanja, odnosno produenja njenog vaenja. Licima koja u vreme izdavanja vozake dozvole imaju vie od 55 godina ivota vozaka dozvola izdaje se sa rokom vaenja do navrene 65 godine ivota, s tim da taj rok ne moe biti krai od tri godine. Izuzetno od odredbe stava 3 ovog lana, vozaka dozvola se moe izdati ili se njeno vaenje moe ograniiti i na rokove krae od rokova utvrenih u tom stavu na osnovu nalaza i miljenja zdravstvenog preduzea u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti lica.
lan 174

U vozaku dozvolu upisuju se sve kategorije vozila kojima voza ima pravo da upravlja prema odredbama lana 172 ovog zakona. Voza ima pravo da upravlja samo motornim vozilom one ili onih kategorija koje su upisane u vozakoj dozvoli.
lan 175

Vozaka dozvola za koju je izdat duplikat ne sme se koristiti u saobraaju.

lan 176

Vozaka dozvola izdaje se na obrascu iji su oblik, boja, sadrina, vrsta i kvalitet materijala jednoobrazni za celu teritoriju Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Ako su podaci koji se unose u vozaku dozvolu ispisani irilicom, oni se za korienje vozake dozvole u inostranstvu moraju ispisati i latinicom. O izdatim vozakim dozvolama vodi se evidencija. 46

lan 177

Vozaki ispit u Jugoslovenskoj narodnoj armiji moe polagati vojno lice koje je u Jugoslovenskoj narodnoj armiji osposobljavano za upravljanje motornim vozilom. Vojnom licu koje poloi vozaki ispit u Jugoslovenskoj narodnoj armiji vozaku dozvolu izdaje organ nadlean za izdavanje vozakih dozvola po mestu polaganja ispita. Program osposobljavanja kandidata za vozae iz stava 1 ovog lana obuhvata, najmanje, sadraj iz lana 169 ovog zakona.
lan 178

Stranac koji privremeno boravi u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i dravljanin Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji boravi ili prebiva u inostranstvu pa privremeno doe u Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju mogu, na osnovu vaee strane vozake dozvole koju izda nadleni organ strane drave i pod uslovom reciprociteta, da upravljaju motornim vozilom na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije za vreme svog privremenog boravka u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
lan 179

Strana vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorije D nee se priznati licima koja nemaju 21 godinu, a strana vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorije B i C - licima koja nemaju 18 godina.
lan 180

Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i dravljanin Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji se iz inostranstva vrati, odnosno doe u Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju da u njoj stalno ostane, kao i osoblje diplomatskih i konzularnih predstavnitava i misija stranih drava i predstavnitava meunarodnih organizacija u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, stranih trgovinskih, saobraajnih, kulturnih i drugih predstavnitava i stranih dopisnitava mogu da upravljaju motornim vozilima na osnovu vaee strane vozake dozvole za vreme od est meseci od dana ulaska u Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju. Licima iz stava 1 ovog lana vaea strana vozaka dozvola zamenie se, pod uslovima iz lana 171 stav 1 ta. 1, 2 i 4 i st. 2 i 3 ovog zakona, na njihov zahtev, bez polaganja vozakog ispita, jugoslovenskom vozakom dozvolom za upravljanje onom kategorijom motornih vozila u koju spadaju motorna vozila za ije su upravljanje ovlaena stranom vozakom dozvolom. Izuzetno i pod uslovima reciprociteta, od osoblja diplomatskih i konzularnih predstavnitava i misija stranih drava i predstavnitava meunarodnih organizacija u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji prilikom zamene strane vozake dozvole nee se zahtevati dokazi o ispunjavanju uslova iz lana 171 stav 1 taka 1 ovog zakona. Dravljaninu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije zamenie se strana vozaka dozvola jugoslovenskom vozakom dozvolom i ako je u zemlji u kojoj mu je izdata strana vozaka dozvola boravio due od est meseci.

47

Strana vozaka dozvola iz ijeg se teksta ne moe zakljuiti za koju je kategoriju, odnosno vrstu motornih vozila izdata ili da li joj je istekao rok vaenja moe se zameniti u smislu stava 2 ovog lana samo ako podnosilac zahteva priloi ispravu iz koje se vidi kojim motornim vozilima moe da upravlja, odnosno da joj nije istekao rok vaenja.
lan 181

Odredbe l. 178 i 179 i lana 180 stav 1 ovog zakona o upravljanju motornim vozilima na osnovu strane vozake dozvole shodno se primenjuju i na upravljanje motornim vozilima na osnovu vaee meunarodne vozake dozvole. Meunarodna vozaka dozvola priznae se samo ako su je izdali nadleni organi ili organizacije strane drave. Ta dozvola ne moe da se zameni jugoslovenskom vozakom dozvolom.
lan 182

Vozau kome je izdata jugoslovenska vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilom moe se, na njegov zahtev, izdati i meunarodna vozaka dozvola. Meunarodne vozake dozvole izdaju organizacije Auto-moto saveza Jugoslavije. Te organizacije su dune da vode registar izdatih meunarodnih vozakih dozvola. Meunarodna vozaka dozvola ne moe se izdati vozau kome je izreena mera bezbednosti ili zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom dok ta zabrana traje. Meunarodna vozaka dozvola izdata u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ne moe da se koristi za upravljanje motornim vozilima na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Nadzor nad izdavanjem meunarodnih vozakih dozvola i voenjem registra vri nadleni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.
lan 183

Kad upravlja motornim vozilom, voza mora kod sebe da ima odgovarajuu vaeu vozaku dozvolu i duan je da je pokae na zahtev ovlaenog lica. Vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja vozilom ne sme dati vozilo na upravljanje licu iz l. 163 i 164 ovog zakona, kao ni licu koje nema pravo da upravlja motornim vozilom, odnosno licu koje nama pravo da upravlja kategorijom motornih vozila u koju spada to vozilo. Vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja vozilom duan je da, na zahtev ovlaenog slubenog lica, da podatke o identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje.
4. Zdravstveni pregledi vozaa lan 184

Kandidati za vozae motornih vozila duni su da se pre poetka praktinog dela obuke podvrgnu zdravstvenom pregledu.

48

Vozai motornih vozila duni su da se podvrgavaju i kontrolnim zdravstvenim pregledima.

lan 185

Na zdravstvenim pregledima utvruje se da li kandidat za vozaa ili voza ima potrebnu telesnu i duevnu sposobnost za upravljanje motornim vozilima. Zdravstvene preglede kandidata za vozaa i vozaa vre zdravstvena preduzea koja su osposobljena i opremljena tako da mogu uspeno da izvre te preglede.
lan 186

Na kontrolni zdravstveni pregled upuuje se voza motornog vozila za koga se osnovano posumnja da iz zdravstvenih razloga vie nije sposoban da sigurno upravlja motornim vozilima onih kategorija za koje mu je izdata vozaka dozvola. Zahtev za upuivanje na kontrolni zdravstveni pregled moe da podnese svaki organ nadlean za kontrolu saobraaja na putu, javno tuilatvo, sud, sudija za prekraje, kao i preduzee i druga organizacija ili organ u kome je voza zaposlen u svojstvu vozaa. Upuivanje na kontrolni zdravstveni pregled vri organ kod koga se voza vodi u evidenciji.
lan 187

Preduzea i druge organizacije i organi, kao i privatni auto-prevoznici koji zapoljavaju vozae ne smeju da dozvole da njihovim motornim vozilima upravlja voza koji se nije podvrgao kontrolnom zdravstvenom pregledu na koji je upuen.
5. Trajanje upravljanja motornim vozilom lan 188

Voza koji upravlja autobusom ili teretnim motornim vozilom ili skupom vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg ne sme neprekidno da upravlja vozilom due od pet asova. Neprekidnim upravljanjem vozilom iz stava 1 ovog lana smatra se vreme za koje voza nije imao prekid od najmanje pola asa. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, neprekidno upravljanje vozilom javnog gradskog prevoza putnika regulisae se samoupravnim optim aktom. Ukupno trajanje upravljanja motornim vozilima iz stava 1 ovog lana ne sme da bude due od osam asova u toku 24 asa.
lan 189

Voza koji upravlja vozilom iz lana 188 stav 1 ovog zakona mora, pre poetka svog radnog dana, da ima neprekidan odmor od najmanje deset asova. Ako se u upravljanju vozilom iz lana 188 stav 1 ovog zakona smenjuju dva vozaa i ako se u vozilu nalazi ureen leaj koji omoguava jednom od njih da se odmara u leeem poloaju,

49

svaki voza mora da ima neprekidan odmor od najmanje osam asova u toku svakih 30 asova putovanja. Neprekidan odmor voza mora da koristi van vozila. Izuzetno od odredbe stava 3 ovog lana, ako se u vozilu nalazi ureen leaj koji omoguava vozau da se odmara u leeem poloaju, voza moe da koristi odmor na takvom leaju pod uslovom da se za to vreme vozilo ne kree. Ukupno trajanje upravljanja vozilom, odmori vozaa i nain rada udvojenih posada na vozilima, u obimu koji utie na bezbedno upravljanje motornim vozilom, kao i obrazac individualne kontrolne knjiice i uputstvo za njeno popunjavanje utvruju se propisom donesenim na osnovu ovog zakona. Kad upravlja motornim vozilom voza mora kod sebe da ima individualnu kontrolnu knjiicu i da u nju upisuje svoje aktivnosti i duan je da je pokae na zahtev ovlaenog lica. Izuzetno od odredbe stava 6 ovog lana, individualnu kontrolnu knjiicu ne mora da ima voza ako je u vozilo ugraen ureaj koji obezbeuje upisivanje vremena vonje lanova posade, vremena provedenog u obavljanju profesionalne aktivnosti koja ne spada u upravljanje vozilom, kao i vremena odmora, brzine vozila i preenog rastojanja.
lan 190

Voza koji upravlja autobusom, teretnim motornim vozilom ili skupom vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 20 tona, kad u toku 24 asa prelazi vie od 500 km, mora biti zamenjen drugim vozaem najdocnije posle osam asova upravljanja u smislu odredaba lana 188 ovog zakona, odnosno posle preenih 500 km puta.
lan 191

Odredbe ovog zakona o trajanju upravljanja motornim vozilom i odmorima vozaa primenjuju se i na vozae motornih vozila registrovanih u inostranstvu, kad tim vozilima upravljaju na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno.
VII VOZILA 1. Opte odredbe lan 192

Vozila u saobraaju na putu moraju da ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne mase i osovinskog optereenja, kao i da imaju ispravne propisane ureaje i opremu. Vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne mase i osovinskog optereenja mogu da uestvuju u saobraaju na javnom putu ako ispunjavaju posebne uslove koji omoguavaju bezbedan i nesmetan saobraaj, utvrene u odobrenju koje je izdao nadleni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini na ijoj teritoriji uestvuju u saobraaju.
lan 193

50

Motorna i prikljuna vozila registrovana u inostranstvu mogu da uestvuju u saobraaju na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ako imaju ispravne ureaje i opremu propisane vaeom meunarodnom Konvencijom o saobraaju na putevima, a u pogledu dimenzija, najvee dozvoljene mase i osovinskog optereenja - ako ispunjavaju uslove propisane za motorna i prikljuna vozila registrovana u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
lan 194

Motorna i prikljuna vozila koja se pojedinano proizvode ili prepravljaju ili su im oteeni sklopovi i ureaji bitni za bezbedno uee u saobraaju moraju se pre putanja u saobraaj podvrgnuti ispitivanju u pogledu bezbednosno-tehnikih karakteristika. Bezbednosno-tehnike karakteristike prepravljenog motornog i prikljunog vozila ne mogu odstupati od karakteristika vozila, osim ako je takvu prepravku predvideo proizvoa vozila. O izvrenom ispitivanju i tehnikoj ispravnosti motornih i prikljunih vozila iz stava 1 ovog lana izdaje se uverenje. Uverenje iz stava 1 ovog lana izdaje organizacija koju ovlasti nadleni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini i vai na teritoriju Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
2. Registracija motornih i prikljunih vozila lan 195

Motorna i prikljuna vozila koja uestvuju u saobraaju na putu moraju biti registrovana. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice; 2) motorna i prikljuna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vri probna vonja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreu od sedita preduzea u kojem su proizvedena do skladita, kao i motorna i prikljuna vozila koja se kreu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome e biti registrovana - pod uslovom da su oznaena posebnim tablicama za privremeno oznaavanje takvih vozila u saobraaju na putu (probne tablice). Za vozila iz take 2 ovog lana izdaje se potvrda o korienju probnih tablica. Kad upravlja vozilom koje je oznaeno probnim tablicama, voza mora kod sebe da ima vaeu potvrdu i duan je da je pokae na zahtev ovlaenog lica. O registrovanim vozilima vodi se evidencija.
lan 196

Registrovati se mogu samo ona motorna i prikljuna vozila za koja se na obaveznom tehnikom pregledu utvrdi da su ispravna. Za registrovano vozilo izdaju se saobraajna dozvola i registarske tablice. 51

Saobraajna dozvola izdaje se sa rokom vaenja od jedne godine. Vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja vozilom, ako ne produi registraciju vozila u roku od 30 dana od dana isteka vaenja saobraajne dozvole, duan je da vrati registarske tablice nadlenom organu. Vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja vozilom duan je da u roku od 15 dana odjavi vozilo ako je otueno, nestalo, uniteno ili otpisano ili ako je vlasnik promenio stalno prebivalite, odnosno sedite. U istom roku vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja vozilom duan je da prijavi promenu bilo kog podatka koji je upisan u saobraajnoj dozvoli.
lan 197

Saobraajna dozvola izdaje se na obrascu iji su oblik, boja, sadrina, vrsta i kvalitet materijala jednoobrazni za celu teritoriju Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Ako su podaci koji se unose u saobraajnu dozvolu ispisani irilicom, oni se za korienje saobraajne dozvole u inostranstvu moraju ispisati i latinicom.
lan 198

Za vozila koja se registruju u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji izdaje se jedna od sledeih vrsta registarskih tablica: 1) registarske tablice za motorna vozila, osim za motocikle; 2) registarske tablice za motocikle; 3) registarske tablice za prikljuna vozila; 4) registarske tablice za motorna i prikljuna vozila diplomatskih i konzularnih predstavnitava i misija stranih drava i predstavnitava meunarodnih organizacija u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i njihovog osoblja, stranih trgovinskih, saobraajnih, kulturnih i drugih predstavnitava, stranih dopisnitava i stalnih stranih dopisnika, odnosno stranaca - stalnih slubenika stranih dopisnitava; 5) registarske tablice za privremeno registrovana motorna i prikljuna vozila; 6) registarske tablice za motorna i prikljuna vozila oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije; 7) registarske tablice za odreena motorna i prikljuna vozila organa unutranjih poslova; 8) registarske tablice za motorna i prikljuna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duina, irina, visina), odnosno ija je najvea dozvoljena masa vea od 40 tona, odnosno ija je sopstvena masa vea od dozvoljenih osovinskih optereenja. Sve vrste registarskih tablica iz stava 1 ovog lana jednoobrazne su na celoj teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.

52

Vozilo registrovano u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ne moe da napusti teritoriju Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ako ne nosi istaknutu meunarodnu oznaku Jugoslavije.
lan 199

Oznake na registarskim tablicama sastoje se od odreenih slova i brojeva.

lan 200

Motorna vozila u saobraaju, osim motocikala, moraju da imaju po dve registarske tablice, a motocikli i prikljuna vozila - po jednu registarsku tablicu. Registarske tablice na vozilu moraju biti postavljene tako da se dobro vide i da budu itljive. Lake prikolice koje se ne registruju moraju u saobraaju na putu, na svojoj zadnjoj strani, da imaju registarsku tablicu sa ponovljenim registarskim brojem vunog vozila.
lan 201

U saobraaju na putu sme da uestvuje motorno ili prikljuno vozilo samo za vreme vaenja saobraajne dozvole izdate za to vozilo. Kad upravlja motornim ili motornim i prikljunim vozilom, voza mora da ima kod seba vaee saobraajne dozvole izdate za ta vozila i duan je da ih pokae na zahtev ovlaenog lica.
lan 202

Vozila oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije registruju se po propisu koji donosi savezni sekretar za narodnu odbranu.
lan 203

Motorna i prikljuna vozila diplomatskih i konzularnih predstavnitava i misija stranih drava i predstavnitava meunarodnih organizacija u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i njihovog osoblja, stranih trgovinskih, saobraajnih, kulturnih i drugih predstavnitava, stranih dopisnitava i stalnih stranih dopisnika, odnosno stranaca - stalnih slubenika stranih dopisnitava i motorna i prikljuna vozila stranaca kojima je radi kolovanja, specijalizacije, naunih istraivanja, zapoljavanja ili obavljanja profesionalne delatnosti, pruanja azila ili priznavanja statusa izbeglica izdato odobrenje za privremeni boravak dui od est meseci ili za stalno nastanjenje u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, kao i motorna i prikljuna vozila dravljana Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji se vrate iz inostranstva, odnosno dou u Jugoslaviju da u njoj stalno ostanu, mogu da uestvuju u saobraaju u Jugoslaviji samo ako su registrovana u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
lan 204

Motorna i prikljuna vozila registrovana u stranoj zemlji mogu da uestvuju u saobraaju na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije samo ako imaju vaeu saobraajnu

53

dozvolu i registarske tablice koje je izdao nadleni organ zemlje u kojoj je vozilo registrovano, kao i meunarodnu oznaku zemlje registracije. Strano prikljuno vozilo koje nije registrovano mora na svojoj zadnjoj strani da ima registarsku tablicu sa ponovljenim registarskim brojem vunog vozila.
lan 205

Privremeno mogu da se registruju motorna i prikljuna vozila uvezena iz inostranstva ili nabavljena u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji iji su vlasnici stranci koji u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji privremeno borave na osnovu vaee putne isprave ili dravljani Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije koji radi kolovanja, specijalizacije, naunog istraivanja, zapoljavanja ili obavljanja profesionalne delatnosti privremeno borave u inostranstvu, motorna i prikljuna vozila koja se koriste na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji ili ugovora o zakupu zakljuenog izmeu domaeg i stranog prevoznika, kao i motorna i prikljuna vozila radi uea na sajmovima i sportskim takmienjima. Vozilo koje u Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju ue sa stranim registarskim tablicama na kojima oznake i broj nisu u skladu sa odredbama meunarodnih ugovora koje je ratifikovala Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija mora se privremeno registrovati. Privremena registracija vozila, odnosno produenje privremene registracije vozila vri se svake godine.
lan 206

Za privremeno registrovano vozilo izdaje se potvrda o privremenoj registraciji i registarske tablice. Kad upravlja privremeno registrovanim vozilom, voza kod sebe mora da ima vaeu potvrdu o privremenoj registraciji vozila i duan je da je pokae na zahtev ovlaenog lica.
3. Tehniki pregled motornih i prikljunih vozila lan 207

Radi proveravanja tehnike ispravnosti motornih i prikljunih vozila vre se tehniki pregledi tih vozila. Tehniki pregled motornih i prikljunih vozila vri se najmanje jedanput godinje. Na tehnikom pregledu utvruje se da li motorno ili prikljuno vozilo ima propisane ureaje, a naroito ureaje za upravljanje, ureaje za zaustavljanje, pneumatike, ureaje za davanje svetlosnih signala, osvetljavanje puta i vozila i isputanje sagorelih gasova i da li su ti ureaji u ispravnom stanju, kao i da li ono ispunjava i druge propisane uslove za uestvovanje u saobraaju. O izvrenom tehnikom pregledu motornih i prikljunih vozila vodi se evidencija.
lan 208

54

Preduzee i druga organizacija ili organ koji vri tehniki pregled motornih i prikljunih vozila mora biti osposobljen i opremljen tako da moe uspeno da izvri taj pregled.
VIII POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI lan 209

Ovlaeno lice moe vozaa ili vozaa instruktora da podvrgne ispitivanju pomou odgovarajuih sredstava i aparata (alkometar i dr.) ili da ga odvede na struni pregled radi proveravanja da li ima alkohola u organizmu, ili da li pokazuje znake alkoholne poremeenosti, odnosno da li se nalazi pod dejstvom opojnih droga ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje. Voza ili voza instruktor iz stava 1 ovog lana duan je da se podvrgne ispitivanju, odnosno strunom pregledu na koji je upuen. Analiza krvi ili urina vri se kod vozaa ili vozaa instruktora koji porie da je pod dejstvom alkohola, ije je prisustvo u organizmu utvreno odgovarajuim sredstvima ili aparatima, kao i da se nalazi pod dejstvom opojnih droga ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje ako zbog toga ne bi nastupile tetne posledice po njegovo zdravlje. Ako je ispitivanjem sprovedenim prema odredbama ovog lana utvreno da je voza ili voza instruktor pod dejstvom alkohola, opojnih droga ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje, trokove ispitivanja snosi voza, odnosno voza instruktor.
lan 210

Ako je vozau ili vozau instruktoru izreena mera bezbednosti ili zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, ta zabrana se upisuje u njegovu vozaku dozvolu, kao i u meunarodnu vozaku dozvolu ako je ima.
lan 211

Ako zdravstveno preduzee, prilikom pregleda vozaa ili vozaa instruktora utvrdi da je postao telesno ili duevno nesposoban za upravljanje motornim vozilima, duno je da o svom nalazu i miljenju odmah obavesti nadleni organ unutranjih poslova, koji e na osnovu toga vozau ili vozau instruktoru oduzeti vozaku dozvolu za vreme dok ta nesposobnost traje. Vozau ili vozau instruktoru koji ima pravo da upravlja motornim vozilima vie kategorija, a to pravo mu za pojedine kategorije bude ogranieno iz razloga predvienih u stavu 1 ovog lana, izdae se nova vozaka dozvola u koju e se upisati one kategorije motornih vozila kojima ima pravo da upravlja. Vozau ili vozau instruktoru koji se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu na koji je upuen, vozaka dozvola e se oduzeti dok se ne podvrgne tom pregledu.
lan 212

Ovlaeno lice e na licu mesta privremeno oduzeti vozaku dozvolu i iskljuiti iz saobraaja vozaa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuava da upravlja vozilom ako je 55

oigledno da je voza u takvom psihofizikom stanju (umor, bolest, dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. Ovlaeno lice postupie na nain iz stava 1 ovog lana prema vozau iz lana 164 stav 3 ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeenosti, kao i prema vozau za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu lana 164 stav 2 ovog zakona. Ovlaeno lice iskljuie iz saobraaja i vozaa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaku dozvolu odreene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. Ovlaeno lice postupie na nain iz st. 1 i 3 ovog lana i prema vozau instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaa pod dejstvom alkohola u smislu lana 164 stav 3 ovog zakona, ili koji pokazuje znake alkoholne poremeenosti, kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaa a nema vozaku dozvolu odreene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. Ovlaeno lice postupie na nain iz stava 1 ovog lana prema vozau iz lana 188 ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom due od pet asova, odnosno koji u toku 24 asa upravlja vozilom due od osam asova, kao i prema vozau iz lana 190 ovog zakona koji vozilom u toku 24 asa pree vie od 500 km, odnosno koji upravlja vozilom due od osam asova. Ovlaeno lice postupie na nain iz stava 1 ovog lana prema vozau ili vozau instruktoru iz lana 209 stav 2 ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju, odnosno strunom pregledu na koji je upuen. Organ iji je radnik oduzeo vozaku dozvolu prema odredbama st. 1, 2, 4, 5 i 6 ovog lana duan je da vozau vrati dozvolu im prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta, a najdocnije u roku od 24 asa od asa oduzimanja. Ako voza ne preuzme oduzetu vozaku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja, a vozaka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa iji je radnik tu dozvolu oduzeo, vozaka dozvola e se dostaviti organu u ijoj se evidenciji vodi. Ovlaeno lice koje je oduzelo vozaku dozvolu po odredbama st. 1, 2, 4, 5 i 6 ovog lana duno je da vozau o tome izda potvrdu, koja sadri: ime i prezime vozaa, broj oduzete vozake dozvole, dan i as njenog oduzimanja i nain njenog vraanja.
lan 213

Vozau motornog vozila koji je pravosnanom odlukom kanjen za dva ili vie prekraja iz lana 224, osim ta. 4, 14, 18 i 20; lana 226, osim ta. 1, 22, 23, 24, 25, 30, 31, 33, 34, 35 i 36; lana 227, osim ta. 13, 14, 25, 27, 28 i 29 ili iz lana 228 stav 2, lana 229 stav 2 i lana 230 stav 2 ovog zakona, koje je izvrio u roku od dve godine, prilikom izricanja kazne za naredni prekraj izrie se i zatitna mera prisustvovanja predavanjima i prikazivanju filmova o posledicama koje proizlaze iz nepotovanja ili nepoznavanja saobraajnih propisa.

56

Ako voza motornog vozila, kome je izreena zatitna mera iz stava 1 ovog lana, u istom roku ponovno izvri dva ili vie prekraja iz stava 1 ovog lana, prilikom izricanja kazne za naredni prekraj izrie mu se i zatitna mera upuivanja na proveru poznavanja saobraajnih propisa, saobraajnih znakova i vetine upravljanja motornim vozilom. Vozau motornog vozila kome je izreena zatitna mera, a koji se ne odazove pozivu radi primene zatitne mere obaveznog prisustvovanja predavanju, prikazivanju filmova sa sadrajem o posledicama koje proizlaze iz nepotovanja ili nepoznavanja saobraajnih propisa, odnosno provere poznavanja saobraajnih propisa, saobraajnih znakova i vetine upravljanja motornim vozilom, ili ne pokae dovoljno znanja na proveri, privremeno e se oduzeti vozaka dozvola i zadrati sve dok se ne podvrgne primeni tih mera, ili ne pokae dovoljno poznavanja saobraajnih propisa, saobraajnih znakova ili vetine upravljanja motornim vozilom, prema programu polaganja vozakih ispita. Vozaa motornog vozila kome je izreena zatitna mera upuivanja na proveru poznavanja saobraajnih propisa, saobraajnih znakova i vetine upravljanja motornim vozilom, organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini koji sprovodi tu meru moe uputiti i na kontrolni zdravstveni pregled. Zatitne mere iz st. 1 i 2 ovog lana mogu se izrei zajedno sa zatitnom merom zabrane upravljanja motornim vozilom kad su za to ispunjeni uslovi. O zatitnim merama iz st. 1 i 2 ovog lana koje su izreene vozau ije je zanimanje upravljanje motornim vozilom, nadleni organ koji sprovodi mere obavetava i organizaciju, odnosno organ u kome je voza zaposlen, kao i organ koji je izdao odobrenje za vrenje javnog prevoza.
lan 214

Vozau motornog vozila iz lana 213 ovog zakona koji odbije da se podvrgne proveri ili koji prilikom provere ne pokae potrebno poznavanje saobraajnih propisa, saobraajnih znakova i vetine upravljanja motornim vozilom zadrae se vozaka dozvola sve dok se ne podvrgne proveri ili na toj proveri ne pokae dovoljno znanja za bezbedno uee u saobraaju. Voza motornog vozila koji na proveri ne pokae potrebno znanje moe se, na svoj zahtev, podvri ponovnoj proveri posle isteka 15 dana od dana provere. Ako voza motornog vozila iz lana 213 ovog zakona i posle tri provere ne pokae dovoljno znanja, ne moe pristupiti ponovnoj proveri dok ne protekne est meseci od dana poslednje provere. Mere iz lana 213 stav 1 i lana 214 stav 1 ovog zakona izvravaju nadleni organi u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.
lan 215

Voza kome je zabrana upravljanja motornim vozilom upisana u vozaku dozvolu (lan 210), voza kome je vozaka dozvola oduzeta na osnovu lana 211 st. 1 i 3 ovog zakona, voza kome je vozaka dozvola privremeno oduzeta na licu mesta na osnovu lana 212 ovog zakona, kao i voza kome je vozaka dozvola zadrana na osnovu lana 214 st. 1 i 3 ovog

57

zakona, ne sme u saobraaju na putu da upravlja motornim vozilom za vreme trajanja zabrane, odnosno za vreme za koje mu je vozaka dozvola oduzeta ili zadrana.
lan 216

Ako ovlaeno lice zatekne vozilo koje zbog tehnike neispravnosti ugroava ili ometa druge uesnike u saobraaju, ili na kome je teret nepravilno smeten, odnosno nedovoljno obezbeen, ili kojim se bez dozvole prevozi teret ije dimenzije, odnosno masa prekorauju najvee dozvoljene dimenzije, odnosno masu ili osovinsko optereenje, ili koje se kree putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno, ili se kree bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna, naredie vozau da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreenog mesta gde moe otkloniti neispravnost, odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno, odnosno da upotrebi zimsku opremu. Ako voza ne postupi po nareenju iz stava 1 ovog lana, ovlaeno lice iskljuie vozilo iz saobraaja.
lan 217

Ovlaeno lice iskljuie iz saobraaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. Ovlaeno lice koje je iskljuilo vozilo iz saobraaja vozau e, na licu mesta, privremeno oduzeti saobraajnu dozvolu, a za prekraje iz stava 1 ovog lana - i registarske tablice. Organ iji je radnik privremeno oduzeo saobraajnu dozvolu prema odredbama ovog lana duan je da vozau vrati tu dozvolu im prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta, a najdocnije u roku od 24 asa od asa oduzimanja, a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. Ovlaeno lice koje je privremeno oduzelo saobraajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog lana duno je da vozau o tome izda potvrdu, koja sadri: naziv i sedite organa iji je radnik oduzeo saobraajnu dozvolu i registarske tablice, vrstu i registarski broj vozila, naziv organa koji je izdao saobraajnu dozvolu, ime i prezime vlasnika, odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu, ime i prezime vozaa i njegovu adresu, razlog oduzimanja, datum, vreme, put i mesto oduzimanja, nain i vreme vraanja saobraajne dozvole i peat i potpis ovlaenog lica. Ako voza ne preuzme oduzetu saobraajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja, a saobraajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa iji je radnik tu dozvolu oduzeo, saobraajna dozvola dostavie se organu u ijoj se evidenciji vozilo vodi.
lan 218

Na tehniki pregled uputie se motorno ili prikljuno vozilo koje je iskljueno iz saobraaja zbog tehnike neispravnosti ureaja za upravljanje ili ureaja za zaustavljanje, vozilo koje je u saobraajnoj nezgodi toliko oteeno da se opravdano moe zakljuiti da su na njemu oteeni sklopovi i ureaji koji su bitni sa stanovita bezbednosti saobraaja, kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureaj za spajanje vunog i prikljunog vozila.
lan 219

58

Kad ovlaeno lice prilikom vrenja uviaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi oteeni sklopovi i ureaji koji su bitni za bezbednost saobraaja, iskljuie to vozilo iz saobraaja i privremeno e oduzeti registarske tablice. Vozilo iz stava 1 ovog lana moe se ukljuiti u saobraaj posle tehnikog pregleda na kome je utvreno da su otklonjena oteenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljueno iz saobraaja. Ovlaeno lice koje je iskljuilo vozilo iz stava 1 ovog lana duno je da izda potvrdu koja sadri podatke iz lana 217 stav 4 ovog zakona.
lan 220

Red vonje u linijskom saobraaju na putu mora da odgovara minimalnom vremenu vonje koje je na toj liniji potrebno za bezbedan saobraaj, s obzirom na dozvoljene brzine, gustinu saobraaja na putu i stanje i tehniko-saobraajne karakteristike puta, ukljuujui i vreme dolaska i odlaska sa autobuskih stanica i stajalita. Organ nadlean za poslove kontrole linijskog saobraaja na putu moe da obustavi saobraaj na odreenoj liniji ako utvrdi da ustanovljenim redom vonje nisu ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog lana.
IX KAZNENE ODREDBE

lan 221 Novanom kaznom u iznosu od 300.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup preduzee, samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice: 1) ako proizvodi, odrava, popravlja ili prepravlja vozila ili stavlja u promet vozila, ureaje ili rezervne delove za vozila protivno odredbama lana 6 ovog zakona; 2) ako ne organizuje ili trajno ne vri kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaa ili vozaa instruktora, ili nad ispunjavanjem uslova predvienih za obuavanje kandidata za vozaa vozila na motorni pogon ili vozaa koji polau vozaki ispit, nad tehnikom ispravnou vozila ili nad ispunjavanjem uslova predvienih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobraaja na putevima (lan 8 stav 3); 3) ako ne obezbedi vozau koji upravlja autobusom, teretnim motornim vozilom ili skupom vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg neprekidan desetoasovni odmor pre poetka njegovog radnog dana (lan 189 stav 1); 4) ako ne obezbedi da se voza koji upravlja autobusom, teretnim motornim vozilom ili skupom vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 20 tona, kad u toku 24 asa prelazi vie od 500 km, zameni drugim vozaem najdocnije posle osam asova upravljanja vozilom, odnosno posle preenih 500 km puta (lan 190); 5) ako red vonje u linijskom saobraaju na putu ne odgovara uslovima utvrenim u lanu 220 stav 1 ovog zakona;

59

6) ako vri saobraaj na liniji na kojoj je saobraaj obustavljen po odredbi lana 220 stav 2 ovog zakona. Odgovorno lice u preduzeu, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugom pravnom licu kaznie se za privredni prestup iz stava 1 ovog lana novanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara. lan 222 Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj preduzee, samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice: 1) ako ne organizuje ili trajno ne vri kontrolu nad stanjem i odravanjem javnih puteva ili objekata na njima, nad postavljanjem saobraajnih znakova, ili posebnih ureaja za odgovarajue osvetljavanje i oznaavanje obeleenih peakih prelaza, kao i nad obezbeivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobraaj na javnom putu (lan 8 st. 1 i 2); 2) ako podie objekte, ureaje ili postrojenja, sadi sadnice ili postavlja predmete kojima se umanjuje preglednost javnog puta ili eleznike pruge sa kojom se put ukrta u istom nivou, kao i preglednost na raskrsnici, ili vri bilo kakve radnje koje bi mogle da ugroavaju ili ometaju saobraaj na javnom putu ili da oteuju javni put ili objekte na njemu (lan 21 stav 1); 3) ako pre poetka radova na javnom putu ne obezbedi mesto na kome se radovi izvode, ili ako za vreme trajanja radova ne organizuje bezbedan saobraaj na mestu izvoenja radova ili ako radove ne izvede u to kraem roku bez zastoja u radu ili ako posle zavretka radova ne ukloni sa javnog puta ostatke materijala, sredstva rada, saobraajne znakove, branike ili druge predmete (lan 22); 4) ako naknadu za korienje auto-puteva, njihovih delova ili pojedinih objekata ne naplauje na nain kojim se obezbeuje protok vozila bez zastoja u saobraaju (lan 22a); 5) ako odmah ne preduzme mere za otklanjanje smetnji i uspostavljanje bezbednog saobraaja u sluajevima iz lana 23 ovog zakona; 6) ako naredi ili dozvoli da se njegovim vozilom na motorni pogon vue prikljuno vozilo protivno odredbama lana 79 ovog zakona; 7) ako naredi ili dozvoli vuenje natovarenog teretnog vozila sa prikljunim vozilom ili bez prikljunog vozila, odnosno traktora sa prikolicom protivno odredbama lana 85 ovog zakona; 8) ako naredi ili dozvoli da se na njegovo vozilo ugrade ureaji za davanje posebnih znakova ili da se takvo vozilo upotrebljava u saobraaju na putu protivno odredbama lana 125 stav 5 ovog zakona; 9) ako naredi ili dozvoli da se njegovo vozilo u saobraaju na putu optereti preko dozvoljene nosivosti, ili preko dozvoljenog osovinskog optereenja, ili preko najvee dozvoljene mase ili preko mogunosti koje dozvoljavaju osobine puta i tehniko-konstrukcione mogunosti

60

vozila, ili ako se njegovim vozilom prevozi teret koji nije rasporeen ili privren na nain odreen u lanu 126 ovog zakona; 10) ako u pogledu obeleavanja javnih puteva saobraajnim znakovima ne postupi po odredbama lana 129 st. 1 i 2 ovog zakona; 11) ako ne postavi ili ne odrava saobraajne znakove na putu tako da budu lako uoljivi danju i nou, ili ako ne ukloni, ne dopuni ili ne zameni saobraajne znakove koji ne odgovaraju izmenjenim uslovima saobraaja na putu ili zahtevima bezbednosti saobraaja (lan 130); 12) ako na javnom putu postavi table, znakove, svetla, stubove ili druge sline predmete kojima se zaklanja ili umanjuje vidljivost postavljenih saobraajnih znakova, ili koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom postavljanja podravaju ili lie na neki saobraajni znak, ili zaslepljuju uesnike u saobraaju, ili odvraaju njihovu panju u meri koja moe biti opasna za bezbednost saobraaja (lan 132); 13) ako na javnom putu van naselja, sa savremenim kolovozom za saobraaj u oba smera, na kome postoje samo dve saobraajne trake, ne odvoji te trake odgovarajuom uzdunom linijom na kolovozu, a na magistralnom putu ih ne obelei i ivinim linijama (lan 142 stav 2); 14) ako ne postavi odgovarajue saobraajne znakove ispred prelaza puta preko eleznike pruge u istom nivou (lan 143 stav 1); 15) ako postupi protivno odredbama lana 147 ovog zakona; 16) ako ne postavi ureaj za davanje svetlosnih znakova ili ureaj za davanje zvunih znakova na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou u sluajevima iz lana 148 ovog zakona; 17) ako na putu na kome su nastale prepreke koje se ne mogu odmah otkloniti ili na kome se izvode radovi ne postupi prema odredbama lana 149 st. 1 i 2 ovog zakona; 18) ako ne obavesti nadleni organ unutranjih poslova o prijemu lica povreenog u saobraajnoj nezgodi ili o smrti lica povreenog u saobraajnoj nezgodi (lan 155); 19) ako posle saobraajne nezgode, na zahtev ovlaenog lica, ne preduzme mere za hitno uklanjanje vozila, tereta, stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza ili ne osigura prohodnost puta (lan 160 stav 3); 20) ako naredi ili dozvoli da vozilom upravlja voza za koga se moe zakljuiti da zbog umora, bolesti, tekog psihikog stanja ili upotrebe opojnih droga ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje nije u stanju da sigurno upravlja vozilom (lan 163); 21) ako naredi ili dozvoli da voza, odnosno voza instruktor koji u organizmu ima alkohola ili pokazuje znake alkoholne poremeenosti otpone da upravlja vozilom, odnosno da osposobljava kandidata za vozaa u praktinom upravljanju vozilom protivno odredbama lana 164 stav 3 ovog zakona;

61

22) ako naredi ili dozvoli da njegovim vozilom upravlja lice koje nema pravo da upravlja motornim vozilom ili nema pravo da upravlja vozilom one kategorije u koju spada vozilo (lan 183 stav 2); 23) ako njegovim motornim vozilom upravlja voza koji se nije podvrgao kontrolnom zdravstvenom pregledu (lan 187); 24) ako voza autobusa ili teretnog motornog vozila ili skupa vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg neprekidno upravlja vozilom due od pet asova (lan 188 stav 1); 25) ako u saobraaju na putu upotrebljava vozilo koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne mase ili osovinskog optereenja ili nema ispravne propisane ureaje za upravljanje, ureaje za zaustavljanje, ureaje za spajanje vunog i prikljunog vozila, tahograf i pneumatike (lan 192 stav 1); 26) ako postupi protivno odredbama lana 194 ovog zakona; 27) ako na vozilu koristi registarske tablice koje nisu izdate za to vozilo (lan 196 stav 2); 28) ako nadlenom organu ne vrati registarske tablice vozila kome nije produena registracija ni posle 30 dana od isteka vaenja registracije ili ako u propisanom roku ne odjavi vozilo, odnosno ne prijavi promenu podataka upisanih u saobraajnu dozvolu (lan 196 st. 4 i 5); 29) ako naredi ili dozvoli da voza kome je zabrana upravljanja motornim vozilom upisana u vozaku dozvolu ili kome je oduzeta ili zadrana vozaka dozvola upravlja motornim vozilom u saobraaju na putu za vreme trajanja te zabrane, odnosno za vreme za koje mu je vozaka dozvola oduzeta ili zadrana (lan 215); 30) ako naredi ili dozvoli da u saobraaju na putu uestvuje motorno ili prikljuno vozilo koje je upueno na tehniki pregled, a nije podvrgnuto tom pregledu (lan 218); 31) ako naredi ili dozvoli da u saobraaju uestvuje vozilo na kome nije izvren tehniki pregled, a kome su u saobraajnoj nezgodi oteeni sklopovi i ureaji bitni sa stanovita bezbednosti saobraaja (lan 219 stav 2). Za prekraj iz stava 1 ovog lana kaznie se novanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara i odgovorno lice u preduzeu, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugom pravnom licu. Novanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1 ovog lana i odgovorno lice u organu drutveno-politike zajednice ili drugom dravnom organu. lan 223 Novanom kaznom od 60.000 do 600.000 dinara kaznie se za prekraj preduzee, samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice: 1) ako ostavi na putu oteena vozila, predmete ili materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost saobraaja (lan 28 stav 1);

62

2) ako naredi ili dozvoli da u saobraaju na putu uestvuje vozilo za prevoz dece koje nije obeleeno posebnim znakom (lan 32 stav 5); 3) ako na svoja motorna ili prikljuna vozila ne stavi propisanu oznaku o najveoj dozvoljenoj brzini kretanja za ta vozila (lan 48 stav 3); 4) ako naredi ili dozvoli da se neispravno vozilo na motorni pogon vue protivno odredbama lana 83 stav 2 ovog zakona; 5) ako naredi ili dozvoli da se njegovim vozilom prevozi teret protivno odedbama lana 127 ovog zakona; 6) ako ne obezbedi da teret na vozilu nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, bude oznaen na nain utvren u lanu 128 ovog zakona; 7) ako ukloni ili oteti saobraajni znak ili izmeni znaenje saobraajnog znaka (lan 131 stav 2); 8) ako na auto-putu, putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, magistralnom, regionalnom i lokalnom putu, znakove opasnosti i znakove izriitih naredbi ne prevue reflektujuim materijama ili ih ne osvetli sopstvenim izvorom svetlosti (lan 134); 9) ako ivice kolovoza na delu puta kroz tunel, kao i vrhove peakih ostrva, ostrva za usmeravanje saobraaja i druge objekte na kolovzu koji nou nisu dovoljno osvetljeni ne obelei na nain propisan u lanu 140 st. 2 i 3 ovog zakona; 10) ako prilikom izvoenja radova na putu postavi branike koji nisu obojeni, odnosno osvetljeni na nain propisan u lanu 149 stav 3 ovog zakona; 11) ako motorno vozilo na kome se kandidat za vozaa osposobljava za praktino upravljanje vozilom ne obelei posebnim tablicama (lan 168); 12) ako ne vodi ili neuredno vodi registar izdatih meunarodnih vozakih dozvola ili izda meunarodnu vozaku dozvolu vozau kome je izreena mera bezbednosti ili zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom dok ta zabrana traje (lan 182 st. 2 i 3); 13) ako dozvoli da se kandidat za vozaa motornog vozila obuava iz praktinog dela obuke bez zdravstvenog pregleda (lan 184 stav 1); 14) ako naredi ili dozvoli da njegovim motornim i prikljunim vozilom u saobraaju uestvuje voza bez individualne kontrolne knjiice, kao i ako u njoj nije upisan preged aktivnosti vozaa (lan 189 stav 6); 15) ako naredi ili dozvoli da se u saobraaju na putu upotrebljava vozilo koje nema propisanu opremu ili ispravne propisane ureaje, osim ureaja za upravljanje, ureaja za zaustavljanje, ureaja za spajanje vunog ili prikljunog vozila, tahograf i pneumatike (lan 192 stav 1); 16) ako naredi ili dozvoli da njegova neregistrovana motorna ili prikljuna vozila uestvuju u saobraaju na putu (lan 195 stav 1);

63

17) ako naredi ili dozvoli da njegova motorna ili prikljuna vozila uestvuju u saobraaju na putu bez probnih tablica ili posle isteka vaenja probnih tablica (lan 195 stav 2 taka 2 i stav 3); 18) ako naredi ili dozvoli da u saobraaju na putu uestvuje njegovo motorno ili prikljuno vozilo posle isteka vaenja saobraajne dozvole (lan 201 stav 1); 19) ako naredi ili dozvoli da njegovo motorno ili prikljuno vozilo koje je bilo privremeno registrovano uestvuje u saobraaju na putu posle isteka vaenja privremene registracije (lan 205 stav 3). Za prekraj iz stava 1 ovog lana kaznie se novanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara i odgovorno lice u preduzeu, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugom pravnom licu. Novanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1 ovog lana i odgovorno lice u organu drutveno-politike zajednice ili drugom dravnom organu.
lan 224*

(Prestao da vai Odlukom SUS)

lan 225 Novanom kaznom od 4.500 do 21.000 dinara kaznie se za prekraj lice koje u samostalnom obavljanju zanatske delatnosti linim radom sredstvima u svojini graana proizvodi, odrava, popravlja ili prepravlja vozila, ureaje i rezervne delove protivno propisanim uslovima neophodnim za bezbedno uestvovanje vozila u saobraaju na putevima (lan 6). Ako je prekrajem iz stava 1 ovog lana izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom kaznom od 12.000 do 63.000 dinara ili kaznom zatvora u trajanju do 60 dana. Za prekraj iz stava 1 ovog lana koji je uinjen iz materijalne zainteresovanosti, uiniocu se pored novane kazne moe izrei i kazna zatvora u trajanju do 30 dana. lan 226 Novanom kaznom od 1.800 do 9.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kaznie se za prekraj: 1) lice koje na javnom putu podie objekte, ureaje ili postrojenja, sadi sadnice ili postavlja predmete kojima se umanjuje preglednost puta, eleznike pruge ili raskrsnice, ili vri bilo kakve radnje koje bi mogle da ugroavaju ili ometaju saobraaj na javnom putu ili da oteuju javni put ili objekte na njemu, podie i postavlja spomenike, reklame, krajputae i druge spomen-znake, prodaje proizvode i sl. (lan 21); 2) voza koji ne zaustavi vozilo kad naie na vozilo kojim se prevoze deca, kad je to vozilo zaustavljeno na kolovozu radi ulaenja ili izlaenja dece (lan 32 stav 4);

64

3) voza koji na putu postupa protivno odredbama lana 42 stav 3 ovog zakona; 4) voza koji se vozilom na putu u naselju kree brzinom koja je za vie od 30 km na as vea od dozvoljene brzine, odnosno voza koji se vozilom na putu van naselja kree brzinom koja je za vie od 50 km na as vea od dozvoljene brzine (lan 46 i lan 48 st. 1 i 2); 5) voza koji u pogledu proputanja vozila postupi protivno odredbama lana 50 ovog zakona; 6) voza koji na mestu na kome je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ne zaustavi vozilo na znak crvenog svetla (lan 52 stav 1); 7) voza koji vri nedozvoljeno preticanje sa desne strane (lan 59 stav 1); 8) voza koji sa leve strane pretie vozilo koje je na kolovozu zauzelo takav poloaj i iji voza daje takav znak da se sa sigurnou moe zakljuiti da to vozilo skree ulevo (lan 59 stav 2); 9) voza koji sa leve strane pretie vozilo koje se kree po inama postavljenim na sredini kolovoza ili ako ga pretie sa desne strane kad izmeu tog vozila i desne ivice kolovoza ne postoji saobraajna traka (lan 59 stav 3); 10) voza koji poveava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo pretie (lan 61 stav 2); 11) voza koji otpone preticanje zaustavljene kolone vozila ili kolone vozila u kretanju (lan 62 stav 1 taka 1); 12) voza koji otpone preticanje ili obilaenje kad je voza vozila koje se kree iza njega otpoeo preticanje (lan 62 stav 1 taka 2); 13) voza koji otpone preticanje kad je voza vozila koje se na istoj saobraajnoj traci kree ispred njega dao znak da namerava da izvri preticanje ili obilaenje (lan 62 stav 1 taka 3); 14) voza koji otpone preticanje kad saobraajna traka kojom namerava da to uini nije slobodna na dovoljnom odstojanju i time ugrozi ili ometa saobraaj iz suprotnog smera (lan 62 stav 1 taka 4); 15) voza koji otpone preticanje ili obilaenje na saobraajnoj traci koja je namenjena kretanju vozila iz suprotnog smera ako po izvrenom preticanju ili obilaenju ne moe bez ometanja ili ugroavanja drugih uesnika u saobraaju da ponovo zauzme poloaj na saobraajnoj traci kojom se kretao pre otpoinjanja preticanja ili obilaenja, kao i voza koji otpone preticanje na saobraajnoj traci koja je namenjena prinudnom zaustavljanju vozila (lan 62 stav 1 ta. 5 i 6); 16) voza koji vri preticanje na saobraajnoj traci koja je namenjena saobraaju iz suprotnog smera ispred vrha prevoja puta ili u krivini gde je preglednost nedovoljna (lan 64); 17) voza koji pretie drugo vozilo protivno odredbama lana 65 ovog zakona;

65

18) voza koji pretie vozilo koje je stalo ispred obeleenog peakog prelaza radi proputanja peaka (lan 66); 19) voza koji ne zaustavi vozilo ispred obeleenog peakog prelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz (lan 110 stav 1); 20) voza ili goni stoke koji se ne zaustavi pred prelazom puta preko eleznike pruge u istom nivou ako je ureaj za zatvaranje sputen, ili ako je taj ureaj ve poeo da se sputa, ili ako se daju svetlosni ili zvuni znaci upozorenja da e taj ureaj poeti da se sputa, odnosno da prugom nailazi voz (lan 113); 21) voza ili goni stoke koji se ne zaustavi pred prelazom puta preko eleznike pruge u istom nivou na kome su postavljeni svetlosni saobraajni znakovi, kad se pojavi crveno trepue ili crveno neprekidno svetlo (lan 114 stav 1); 22) voza koji u saobraaju na putu upotrebljava vozilo protivno odredbi lana 125 stav 5 ovog zakona; 23) lice koje ukloni ili oteti saobraajni znak ili opremu puta ili izmeni znaenje saobraajnog znaka (lan 131 stav 2); 24) lice koje postupi protivno odredbi lana 132 ovog zakona; 25) uesnik u saobraaju koji ne postupa po zahtevu izraenom pomou znaka ili po naredbi ovlaenog lica (lan 150 stav 1); 26) lice koje je neposredno uestvovalo u saobraajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreenih lica ili je nastala velika materijalna teta, ako uzima alkoholna pia ili opojne droge ili lekove na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje pre nego to se izvri uviaj (lan 157 stav 1); 27) voza koji upravlja vozilom pod dejstvom opojnih droga ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje (lan 163); 28) voza koji upravlja ili pone da upravlja vozilom u saobraaju na putu ili voza instruktor dok osposobljava kandidata za vozaa u praktinom upravljanju vozilom protivno odredbama lana 164 ovog zakona; 29) voza koji u saobraaju na putu upravlja motornim vozilom pre sticanja prava na upravljanje motornim vozilom (lan 171); 30) voza koji upravlja motornim vozilom one kategorije koja nije naznaena u njegovoj vozakoj dozvoli (lan 174 stav 2); 31) voza koji koristi u saobraaju vozaku dozvolu za koju je izdat duplikat (lan 175 stav 3); 32) voza koji u saobraaju na putu upravlja vozilom koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu dimenzije, ukupne mase ili osovinskog optereenja ili nema ispravne propisane ureaje za upravljanje, ureaje za zaustavljanje, ureaje za spajanje vunog i prikljunog 66

vozila, tahograf, pneumatike ili nema tahograf ili ako ga za vreme vonje ne ukljui (lan 192 stav 1); 33) voza koji u saobraaju na putu upravlja motornim ili prikljunim vozilom koje nije registrovano (lan 195 stav 1); 34) vlasnik vozila koji nadlenom organu ne vrati registarske tablice vozila kome nije produena registracija ni posle 30 dana od isteka vaenja registracije (lan 196 stav 4) ili koji ne odjavi vozilo ili ne prijavi promenu podataka upisanih u saobraajnu dozvolu u roku od 15 dana (lan 196 st. 4 i 5); 35) voza koji u saobraaju na putu upravlja motornim ili prikljunim vozilom posle isteka vaenja saobraajne dozvole (lan 201 stav 1); 36) voza ili voza instruktor koji odbija da se podvrgne ispitivanju pomou odgovarajuih sredstava i aparata ili strunom pregledu radi proveravanja da li ima alkohola u organizmu ili da pokazuje znake alkoholne poremeenosti, odnosno da li se nalazi pod dejstvom opojnih droga ili lekova na kojima je oznaeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vonje (lan 209 st. 1 i 2); 37) voza koji u saobraaju na putu upravlja vozilom dok traje zabrana upravljanja motornim vozilom koja je upisana u njegovu vozaku dozvolu, ili za vreme za koje je vozaka dozvola zadrana ili privremeno oduzeta na licu mesta (lan 215); Za prekraj iz ta. 2, 3, 4, 11, 12, 14, 15, 16, 18, 19, 20, 27, 28, 36 i 37 stav 1 ovog lana vozau ili vozau instruktoru e se uz kaznu izrei i zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri meseca do jedne godine a i za druge prekraje iz tog stava ta mera se moe izrei u istom trajanju. Za prekraj iz stava 1 ovog lana kojim je izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana saobraajna nezgoda uinilac e se kazniti novanom kaznom od 4.500 do 21.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana, a vozau e se uz kaznu izrei i zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri meseca do jedne godine. Ako se prilikom izricanja kazni za prekraje iz ta. 27, 28, 29 i 37 stav 1 ovog lana utvrdi da je voza motornog vozila u toku poslednje dve godine bio kanjen pravosnanom odlukom za prekraje predviene u navedenim takama, kaznie se kaznom zatvora u trajanju od 15 do 60 dana. Za prekraje za koje se moe ili mora izrei zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom vozau koji u saobraaju na putu upravlja skupom vozila uz kaznu e se izrei i zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom one kategorije u koju spadaju vuna motorna vozila. lan 227 Novanom kaznom od 1.200 do 7.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj:

67

1) lice koje na putu ostavi oteeno vozilo, predmete ili materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost saobraaja (lan 28 stav 1); 2) voza koji sa kolovoza ne ukloni predmete koji sa vozila padnu na put i predmete koje je prilikom zaustavljanja vozila stavio na put (lan 28 stav 2); 3) voza koji se nesmanjenom brzinom kree pored vozila javnog prevoza putnika ili pored autobusa kojim se vri prevoz za sopstvene potrebe, zaustavljenog na stajalitu i time ugrozi lica koja u to vozilo ulaze ili iz njega izlaze (lan 32 stav 1); 4) voza koji namerava da na putu izvri neku radnju vozilom, a prethodno se nije uverio da to moe da uini bez opasnosti za druge uesnike u saobraaju ili za imovinu (lan 38); 5) voza koji se ne kree desnom stranom kolovoza u smeru kretanja (lan 41 stav 1) ili koji vozilo u kretanju dri protivno odredbama lana 41 stav 2 ovog zakona; 6) voza koji na putu sa kolovozom za saobraaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje etiri saobraajne trake prelazi vozilom na kolovoznu traku namenjenu za saobraaj vozila iz suprotnog smera (lan 42 stav 1); 7) voza koji se na putu sa kolovozom za saobraaj u oba smera, na kome postoje tri saobraajne trake, kree saobraajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila (lan 42 stav 2); 8) voza koji brzinu kretanja svog vozila ne prilagodi osobinama i stanju puta i drugim saobraajnim uslovima tako da vozilo ne moe blagovremeno da zaustavi pred preprekom koju pod datim uslovima moe da predvidi (lan 45 stav 1); 9) voza koji se pribliava raskrsnici takvom brzinom da se ne moe zaustaviti i propustiti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza (lan 51 stav 2); 10) voza koji vri preticanje ili obilaenje kad, s obzirom na karakteristike puta i postojee okolnosti na putu i u saobraaju ili na tehnika svojstva vozila, ugroava druge uesnike u saobraaju (lan 58 stav 2); 11) lice koje postupi protivno odredbama lana 70 stav 2 ovog zakona; 12) voza koji vozilom presee kolonu dece, vojnika, pogrebnu povorku ili drugu organizovanu povorku graana koja se kree po kolovozu (lan 78); 13) voza vozila na motorni pogon koji prilikom vuenja prikljunog vozila postupi protivno odredbama lana 79 ovog zakona; 14) peak, odnosno vodi ili goni stoke koji postupi protivno odredbi lana 90 stav 1 ovog zakona; 15) goni stoke koji ne nadzire stoku koja se kree po putu (lan 102 stav 1); 16) voza koji u odnosu na peaka koji je stupio ili stupa na obeleeni peaki prelaz postupa protivno odredbama lana 110 st. 2, 3 i 4 ovog zakona; 68

17) voza koji se vozilom pribliava prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou, na nain protivan odredbama lana 112 ovog zakona; 18) voza motornog vozila koje vue drugo motorno vozilo, ako postupi protivno odredbama lana 117 stav 1 i lana 121 ovog zakona; 19) voza ili peak koji u odnosu na vozila pod pratnjom postupi protivno odredbama lana 124 ovog zakona; 20) voza ili peak koji u odnosu na vozila s pravom prvenstva prolaza postupi protivno odredbama lana 125 st. 1 do 4 ovog zakona; 21) voza koji vozilom prevozi teret kojim se ugroava bezbednost uesnika u saobraaju ili nanosi teta putu ili objektima na putu (lan 126 stav 2 taka 1); 22) voza koji se vozilom kree saobraajnom trakom na kojoj je svetlosnim saobraajnim znakom obeleeno da je zabranjen saobraaj u smeru u kome se on kree (lan 138 stav 1); 23) lice koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi ako postupi protivno odredbama lana 153 stav 1 ovog zakona; 24) voza koji na zahtev ovlaenog slubenog lica ne preveze lice povreeno u saobraajnoj nezgodi do najblie zdravstvene organizacije (lan 154 stav 1); 25) voza koji postupi protivno odredbama lana 156 stav 4 ovog zakona; 26) voza koji postupi protivno odredbama lana 180 stav 1 ovog zakona; 27) vlasnik vozila koji svoje vozilo da na upravljanje licu iz lana 183 stav 2 ovog zakona; 28) vlasnik vozila koji ne podnese podatke o identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje (lan 183 stav 3); 29) voza motornog ili prikljunog vozila koje je privremeno registrovano ako tim vozilom upravlja posle isteka roka vaenja privremene registracije (lan 205 stav 3); 30) voza koji u saobraaju na putu uestvuje sa motornim ili prikljunim vozilom koje je upueno na tehniki pregled a nije podvrgnuto tom pregledu (lan 218); 31) voza koji u saobraaju uestvuje sa motornim ili prikljunim vozilom na kome nije izvren tehniki pregled, a kome su u saobraajnoj nezgodi oteeni sklopovi ili ureaji bitni sa stanovita bezbednosti saobraaja (lan 219 stav 2); Ako je prekrajem iz stava 1 ovog lana izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana saobraajna nezgoda, uinilac prekraja kaznie se novanom kaznom od 3.500 do 19.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana. Za prekraj iz stava 1 ovog lana, ako je uinilac prekraja voza motornog vozila, a prekrajem je izazvana opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana

69

saobraajna nezgoda, moe se izrei i zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od 30 dana do est meseci. lan 228 Novanom kaznom od 3.000 dinara kaznie se na licu mesta za prekraj: 1) voza koji ne zaustavi vozilo iza vozila javnog prevoza putnika ili iza autobusa kojim se vri prevoz za sopstvene potrebe, zaustavljenog na stajalitu kad lica moraju da preu preko saobraajne trake ili biciklistike trake kojom se njegovo vozilo kree (lan 32 stav 3); 2) voza koji menja nain upravljanja vozilom naglim smanjivanjem brzine kretanja vozila (lan 44 stav 1); 3) voza koji se vozilom na putu u naselju kree brzinom koja je preko 10 do 30 km na as vea od dozvoljene brzine, odnosno voza koji se vozilom na putu van naselja kree brzinom koja je od 30 do 50 km na as vea od dozvoljene brzine (lan 46 i lan 48 st. 1 i 2); 4) voza koji prilikom prolaza kroz raskrsnicu postupi protivno odredbi lana 51 stav 3 ovog zakona; 5) voza koji na raskrsnici skrene vozilom u pravcu oznaenom zelenom svetleom strelicom i pri tome ometa saobraaj vozila koja se kreu po putu na koji ulazi ili ne propusti peake koji prelaze preko kolovoza (lan 53 stav 1); 6) voza koji vri mimoilaenje protivno odredbama lana 57 ovog zakona; 7) voza koji u sluajevima iz lana 61 stav 3 ovog zakona ne pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza, odnosno ne zaustavi vozilo na pogodnom mestu; 8) voza koji posle izvrenog preticanja ili obilaenja vozilom ponovo ne zauzme poloaj na saobraajnoj traci kojom se do tada kretao (lan 63); 9) voza koji vozilom pretie drugo vozilo koje se pribliava obeleenom peakom prelazu ili koje prelazi peaki prelaz (lan 66); 10) voza koji pre nego to napusti vozilo ne preduzme sve mere kojima se spreava da ono samo krene sa mesta na koje je ostavljeno (lan 77); 11) voza koji svojim vozilom nou vue vozilo na motorni pogon protivno odredbama lana 81 ovog zakona; 12) voza koji postupi protivno odredbama lana 88 ovog zakona; 13) voza vozila na motorni pogon koji u pogledu upotrebe oborenih svetala postupi protivno odredbama lana 91 st. 2 i 3 ovog zakona; 14) voza vozila na motorni pogon koji upotrebljava svetla za oznaavanje vozila protivno odredbama lana 92 ovog zakona;

70

15) voza vozila na motorni pogon koji po magli ne upotrebljava propisana svetla ili ako ta svetla upotrebljava na nain suprotan odredbama lana 93 ovog zakona; 16) voza koji ne dri potrebno odstojanje kad se kree iza drugog vozila (lan 94); 17) voza vozila na motorni pogon ija je najvea dozvoljena masa vea od 3500 kg ili mu je duina vea od 7 m, ako ne dri svoje vozilo na propisnom odstojanju od istog takvog vozila ispred sebe (lan 95 stav 1); 18) voza motocikla i bicikla sa motorom i lica koja se prevoze tim vozilom, ako u saobraaju na putu ne nose odgovarajuu zatitnu kacigu za vreme vonje (lan 100); 19) peak koji se na putu koji ima trotoar ili drugu povrinu odreenu za kretanje peaka kree kolovozom (lan 104 stav 1); 20) peak koji na obeleenom peakom prelazu na kome je saobraaj peaka regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima za peake ne postupi po tim znakovima (lan 108 stav 1); 21) voza koji ometa prolaz peaka koji su stupili na obeleeni peaki prelaz na kome je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znacima koje daje ovlaeno lice, a kojima je na takvom prelazu dozvoljen prolaz (lan 110 stav 1); 22) uesnik u saobraaju koji prilikom prelaenja preko eleznike pruge u istom nivou postupi protivno odredbama lana 114 st. 2 i 3 ovog zakona; 23) peak, goni stoke i voza vozila koje se ne smatra motornim vozilom ili voza motornog vozila koje ne moe da razvije brzinu od najmanje 40 km na as, ako se kree po auto-putu ili putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila (lan 115 st. 1 i 2 i lan 121); 24) voza motornog vozila koji zaustavi vozilo na auto-putu ili na auto-putu vri polukruno okretanje vozilom iz jednog smera saobraaja u suprotni smer ili kretanje unazad (lan 116 st. 1 i 3); 25) voza motornog vozila koji postupi protivno odredbi lana 119 ovog zakona; 26) voza koji vozilom na putu kroz tunel izvodi radnje ije je izvoenje u tunelu zabranjeno (lan 122); 27) voza koji upravlja vozilom koje je optereeno protivno odredbi lana 126 stav 1 ovog zakona; 28) voza koj optereti vozilo kojim upravlja protivno odredbama lana 126 stav 2 ta. 2 do 5 ovog zakona; 29) voza koji u pogledu smetaja tereta na vozilu ili u pogledu oznaavanja tereta postupi protivno odredbama lana 127 ovog zakona; 30) voza koji teret na vozilu nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, ne oznai na nain iz lana 128 ovog zakona;

71

31) voza koji teretnim motornim vozilom ija je najvea dozvoljena masa vea od 3500 kg ili autobusom upravlja neprekidno due od pet asova ili kad u toku 24 asa upravlja due od osam asova (lan 188 st. 1 i 4); 32) voza koji postupa protivno odredbi lana 189 st. 2 i 6 ovog zakona; 33) voza koji u saobraaju na putu upravlja motornim ili prikljunim vozilom koje nije oznaeno probnim tablicama ili ako je probnim tablicama istekao rok upotrebe (lan 195 stav 2 taka 2 i stav 3). Ako je prekrajem iz stava 1 ovog lana izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom kaznom od 1.800 do 18.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana. Za prekraj iz stava 1 ovog lana kojim je izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana saobraajna nezgoda, vozau se moe izrei zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od 30 dana do 6 meseci. lan 229 Novanom kaznom od 2.000 dinara kaznie se na licu mesta za prekraj: 1) voza koji upravlja vozilom za prevoz dece koje nije obeleeno posebnim znakom (lan 32 stav 5); 2) voza koji ne omogui ukljuivanje u saobraaj vozilu javnog gradskog prevoza putnika ili posebno obeleenom vozilu za prevoz dece, kad ta vozila izlaze sa stajalita (lan 33 stav 1); 3) voza vozila javnog gradskog prevoza putnika, kao i voza posebno obeleenog vozila za prevoz dece, koji prilikom ukljuivanja u saobraaj sa stajalita postupi protivno odredbi lana 33 stav 2 ovog zakona; 4) voza ije vozilo, protivno odredbama lana 37 stav 1 ovog zakona, ima na prednjoj strani svetlosne, svetlosno-signalne i reflektujue ureaje ili materije koji daju svetla crvene boje, a na zadnjoj strani - svetla bele boje; 5) voza koji pre vrenja odreenih radnji vozilom ne obavesti o svojoj nameri druge uesnike u saobraaju (lan 39); 6) voza koji prilikom znatnijeg smanjivanja brzine kretanja vozila postupi protivno odredbi lana 44 stav 2 ovog zakona; 7) voza koji se vozilom na putu u naselju kree brzinom koja je do 10 km na as vea od dozvoljene brzine, odnosno voza koji se vozilom na putu van naselja kree brzinom koja je od 10 km do 30 km na as vea od dozvoljene brzine (lan 46 i lan 48 st. 1 i 2); 8) voza koji u saobraaju na putu upravlja vozilom na kome nema propisanu oznaku najvee dozvoljene brzine za to vozilo (lan 48 stav 3);

72

9) voza koji se vozilom ne kree u obaveznom pravcu oznaenom zelenim svetlom u obliku zelene svetlee strelice (lan 53 stav 2); 10) voza kome je svetlosnim saobraajnim znakom dozvoljen ulazak u raskrsnicu, ako vozilom ue u raskrsnicu iako je gustina saobraaja takva da se na raskrsnici mora zaustaviti i na taj nain ometa ili onemoguava saobraaj drugih vozila koja dolaze sa bonih kolovoza (lan 55); 11) voza koji u sluaju iz lana 61 stav 1 ovog zakona ne pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza; 12) voza koji pri preticanju ne dri svoje vozilo na potrebnom rastojanju od vozila koje pretie (lan 62 stav 2); 13) voza koji pri zaustavljanju ili parkiranju vozila ne postupi po odredbama lana 71 ovog zakona; 14) voza koji zaustavi ili parkira svoje vozilo protivno odredbama l. 74 i 75 15) voza koji vozilo zaustavljeno na kolovozu ne obelei posebnim znakom na nain propisan u lanu 76 ovog zakona; 16) voza koji vue neispravno vozilo na motorni pogon protivno odredbama lana 83 st. 2 i 3 ovog zakona; 17) voza koji vue natovareno teretno motorno vozilo, odnosno traktor sa prikljunim vozilom protivno odredbama lana 85 ovog zakona; 18) voza koji pri vuenju neispravnog vozila na motorni pogon postupi protivno odredbama lana 87 ovog zakona; 19) voza bicikla ili voza bicikla sa motorom koji se ne kree na nain propisan u lanu 97 ovog zakona; 20) voza bicikla, bicikla sa motorom ili motocikla koji postupi protivno odredbama lana 98 ovog zakona; 21) voza bicikla, bicikla sa motorom ili motocikla koji prevozi drugo lice protivno odredbama lana 99 ovog zakona; 22) voza zaprenog vozila koji ne upravlja zaprenim vozilom koje se kree po putu ili koji zapreno vozilo ostavi bez nadzora na putu (lan 101); 23) peak koji se nepotrebno zadrava na kolovozu ili se kree po kolovozu na nain kojim se ometa ili spreava saobraaj vozila (lan 103); 24) peak koji se po kolovozu kree protivno odredbama l. 105 i 106 ovog zakona; 25) peak koji preko kolovoza i biciklistike staze ili trake prelazi na nain protivan odredbama lana 107 ovog zakona; 73

26) peak koji na obeleenom peakom prelazu postupi protivno odredbama lana 108 st. 2 i 3 ovog zakona; 27) peak koji prilikom prelaenja preko kolovoza na mestu na kome nije obeleen peaki prelaz ometa saobraaj vozila (lan 109); 28) voza motornog vozila koji na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila postupi protivno odredbama lana 116 st. 1 i 3, lana 117 stav 2 i l. 119 i 120 ovog zakona (lan 121); 29) voza koji ne zaustavi svoje vozilo na posebnoj traci za prinudno zaustavljanje vozila i ne preduzme potrebne mere da ga to pre ukloni sa kolovoza auto-puta ili puta rezervisanog za saobraaj motornih vozila (lan 116 stav 2 i lan 121); 30) voza motornog vozila koji pri vuenju drugog motornog vozila po auto-putu postupi protivno odredbi lana 117 stav 2 ovog zakona; 31) voza motornog vozila koji se na auto-putu ne kree krajnjom desnom saobraajnom trakom kada ta traka nije zakrena vozilima u koloni (lan 118 stav 1); 32) voza motornog vozila koji prilikom ukljuivanja na auto-put, odnosno iskljuivanja sa auto-puta postupi protivno odredbama lana 120 ovog zakona; 33) uesnik u saobraaju koji se ne pridrava ogranienja, zabrana ili obaveza izraenih pomou postavljenih saobraajnih znakova, osim saobraajnih znakova ogranienja brzine (lan 129 stav 4); 34) voza koji u saobraaju na putu upravlja vozilom koje nema ispravne propisane ureaje i opremu, osim ureaja za upravljanje, ureaja za zaustavljanje, ureaja za spajanje vunog i prikljunog vozila, tahografa i pneumatika (lan 192 stav 1); 35) voza motornog i prikljunog vozila registrovanog u stranoj zemlji, ako nema vaeu saobraajnu dozvolu, registarske tablice ili meunarodnu oznaku zemlje registracije prema odredbama lana 204 stav 1 ovog zakona. Ako je prekrajem iz stava 1 ovog lana izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom kaznom od 1.600 do 16.000 dinara ili kaznom zatvora do 40 dana. Za prekraj iz stava 1 ovog lana kojim je izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana saobraajna nezgoda, vozau motornog vozila moe se izrei i zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od 30 dana do tri meseca. lan 230 Novanom kaznom od 1.000 dinara kaznie se na licu mesta za prekraj: 1) lice koje se prevozi vozilom ako na bilo koji nain ometa vozaa u upravljanju vozilom ili ako utie na njega da upravlja vozilom na nain kojim se umanjuje bezbednost saobraaja (lan 34); 74

2) voza ili drugo lice koje se za vreme vonje u motornom vozilu ne vee sigurnosnim pojasevima (lan 35); 3) voza koji u putnikom automobilu prevozi dete protivno odredbi lana 36 ovog zakona; 4) voza koji za kretanje svog vozila koristi put, odnosno kolovoz ili saobraajnu traku, odnosno stazu koja nije namenjena za saobraaj one vrste vozila kojoj to vozilo pripada (lan 40); 5) voza koji prilikom kretanja vozila unazad postupi protivno odredbama lana 43 ovog zakona; 6) voza koji smanji brzinu kretanja vozila do te mere da svojim vozilom priinjava smetnje normalnom odvijanju saobraaja (lan 45 stav 2); 7) voza koji se vozilom na putu van naselja kree brzinom koja je do 10 km na as vea od dozvoljene brzine (lan 46 st. 3 i 4 i lan 48 st. 1 i 2); 8) voza koji prilikom skretanja postupi protivno odredbama lana 49 ovog zakona; 9) voza koji prilikom naputanja raskrsnice u sluaju iz lana 54 ovog zakona ne propusti sve uesnike u saobraaju koji se kreu pravcem u kome je saobraaj otvoren; 10) voza koji vri mimoilaenje protivno odredbama lana 56 ovog zakona; 11) voza koji vri obilaenje protivno odredbama lana 60 stav 1 ovog zakona; 12) voza koji zaustavi ili parkira vozilo protivno odredbama lana 72 ovog zakona; 13) voza vozila na motorni pogon koji svojim vozilom vue drugo vozilo protivno odredbama lana 80 ovog zakona; 14) voza koji prilikom vuenja vozila na motorni pogon ne postupi na nain propisan u lanu 82 ovog zakona; 15) lice koje upravlja neispravnim vozilom na motorni pogon koje se vue pomou ueta ili krute veze, ako nema odgovarajuu dozvolu (lan 84); 16) voza koji neispravno vozilo na motorni pogon vue pomou ueta ako je odstojanje izmeu vunog i vuenog vozila krae od 3 m (lan 86); 17) voza koji prilikom skretanja vozilom na boni put na ijem ulazu ne postoji obeleen peaki prelaz postupi protivno odredbi lana 111 ovog zakona; 18) peak koji se ne zaustavi pred prelazom puta preko eleznike pruge u istom nivou ako je ureaj za zatvaranje saobraaja sputen, ili ako je taj ureaj ve poeo da se sputa, ili ako se daju svetlosni i zvuni znakovi koji upozoravaju da e taj ureaj poeti da se sputa, odnosno da se prelazu puta preko eleznike pruge pribliava voz (lan 113);

75

19) peak koji se ne zaustavi pred prelazom puta preko eleznike pruge u istom nivou na kome su postavljeni svetlosni saobraajni znaci, kad se pojavi crveno trepue svetlo ili crveno neprekidno svetlo (lan 114 stav 1); 20) voza koji u saobraaju na putu upravlja motornim vozilom, a njegovoj vozakoj dozvoli je istekao rok vaenja (lan 161 stav 1); 21) ako voza za vreme upravljanja motornim vozilom ne koristi pomagala koja su upisana u obrazac njegove vozake dozvole (lan 161 stav 2); 22) voza instruktor koji na putu osposobljava kandidata za vozaa na motornom vozilu koje nije oznaeno posebnim tablicama (lan 168 stav 1); 23) voza koji nema kod sebe odgovarajuu vaeu vozaku dozvolu ili je ne pokae na zahtev ovlaenog lica (lan 183 stav 1); 24) voza koji nema kod sebe vaeu potvrdu za korienje probnih tablica ili je ne pokae na zahtev ovlaenog lica (lan 195 stav 3); 25) voza koji motornim vozilom vue laku prikolicu koja na svojoj zadnjoj strani nema registarsku tablicu sa ponovljenim registarskim brojem vunog vozila (lan 200 stav 3); 26) voza koji nema kod sebe vaeu saobraajnu dozvolu za vozilo kojim upravlja ili je ne pokae na zahtev ovlaenog lica (lan 201 stav 2); 27) voza koji motornim vozilom vue neregistrovano strano prikljuno vozilo koje na svojoj zadnjoj strani nema registarsku tablicu sa ponovljenim registarskim brojem vunog vozila (lan 204 stav 2); 28) voza koji nema kod sebe vaeu potvrdu o privremenoj registraciji vozila ili je ne pokae na zahtev ovlaenog lica (lan 206 stav 2). Ako je prekrajem iz stava 1 ovog lana izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom kaznom od 1.600 do 15.000 dinara ili kaznom zatvora do 15 dana. Za prekraj iz stava 1 ovog lana kojim je izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana saobraajna nezgoda, vozau motornog vozila moe se izrei i zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od 30 dana do dva meseca. lan 231 Novanom kaznom od 500 dinara kaznie se na licu mesta za prekraj: 1) voza koji prilikom davanja zvunih znakova upozorenja postupi protivno odredbama lana 68 ovog zakona; 2) lice koje na zaustavljenom ili parkiranom vozilu otvara vrata i time ometa kretanje drugih uesnika u saobraaju ili ugroava bezbednost saobraaja (lan 73);

76

3) goni stoke koji stoku ne dri to blie desnoj ivici puta (lan 102 stav 2); 4) voza vozila na motorni pogon koji za vreme kretanja kroz tunel ne dri upravljena oborena svetla za osvetljavanje puta (lan 123); 5) voza motornog vozila koje nema propisan broj registarskih tablica ili na kome su te tablice postavljene tako da se dobro ne vide ili nisu itljive (lan 200 st. 1 i 2). Ako je prekrajem iz stava 1 ovog lana izazvana neposredna opasnost za drugog uesnika u saobraaju ili prouzrokovana saobraajna nezgoda, uinilac e se kazniti novanom kaznom od 750 do 7.500 dinara.
lan 232

Novanu kaznu na licu mesta naplauje radnik nadlenog organa za poslove kontrole i regulisanja saobraaja na putevima.
lan 233

Ako je zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom izreena vozau instruktoru, on ne sme da se bavi obuavanjem kandidata za vozaa u upravljanju motornim vozilom za vreme dok traje izreena zatitna mera.
lan 234

O izreenim kaznama, zatitnim merama, merama bezbednosti, saobraajnim nezgodama i njihovim posledicama i vozaima motornih vozila vodi se evidencija. Organ koji izrekne kaznu, odnosno zatitnu meru ili meru bezbednosti, duan je da o izreenoj kazni, odnosno meri obavesti organ koji vodi evidenciju o tim kaznama i merama. Podatke iz evidencije predviene u stavu 1 ovog lana mogu da koriste pravosudni organi, organi koji vode prekrajni postupak, organi unutranjih poslova, zdravstvena preduzea, organi i organizacije koji se bave pitanjima bezbednosti saobraaja, kao i organi i organizacije koji vre javni prevoz ili prevoz za sopstvene potrebe. Organ unutranjih poslova vodi evidenciju o izreenim kaznama, zatitnim merama, merama bezbednosti i vozaima motornih vozila prema mestu prebivalita, a o saobraajnim nezgodama - prema mestu nastanka nezgode.
lan 235

Trajanje zatitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom rauna se od dana upisivanja zabrane u vozaku dozvolu, a na osnovu pravosudnog reenja o izricanju te mere. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne rauna se u vreme trajanja zatitne mere iz stava 1 ovog lana.
lan 236

Organ koji vodi prekrajni postupak moe odloiti izvrenje zatitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom, osim za prekraje iz ta. 27, 28, 36 i 37 lana 226 ovog zakona, pod 77

uslovom da uinilac prekraja u odreenom roku, koji ne moe biti krai od jedne godine niti dui od dve godine, ne uini prekraj za koji se moe izrei ta zatitna mera. Izvrenje zatitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom moe se odloiti ako organ koji vodi prekrajni postupak nae da se, prema okolnostima prekraja i prema ponaanju uinioca posle izvrenog prekraja a s obzirom na njegovo ranije ponaanje u saobraaju, moe oekivati da on i bez izvrenja te mere nee ubudue vriti prekraje u saobraaju na putu. U reenju o prekraju kojim je izreena mera iz stava 1 ovog lana odredie se vreme trajanja te mere, kao i vreme za koje se njeno izvrenje odlae.
lan 237

Odloeno izvrenje zatitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom opozvae se ako uinilac prekraja, u roku za koji je izvrenje odloeno, uini novi prekraj za koji je propisano izricanje ili mogunost izricanja te zatitne mere. Ako organ koji vodi prekrajni postupak izrekne uiniocu prekraja novu zatitnu meru zabrane upravljanja motornim vozilom i opozove odloeno izvrenje ranije zatitne mere, vreme trajanja nove zatitne mere sabrae se sa vremenom trajanja ranije zatitne mere i izrei e se jedna zatitna mera ije ukupno trajanje ne moe biti due od jedne godine. Izvrenje zatitne mere iz stava 2 ovog lana ne moe se odlagati.
lan 238

Pod uslovom reciprociteta, protiv vozaa koji ima prebivalite u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji a u stranoj zemlji uini saobraajni prekraj po propisima te zemlje, pokrenue se u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji prekrajni postupak ako to zahteva nadleni strani organ, a voza za isti prekraj moe biti kanjen po jugoslovenskim propisima ako za taj prekraj nije bio kanjen u zemlji u kojoj je prekraj uinjen.
lan 239

Ako voza koji ima stranu vozaku dozvolu uini na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije prekraj za koji je ovim zakonom predvieno da se mora ili moe izrei zatitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, tom vozau se, umesto zabrane upravljanja motornim vozilom, moe izrei zatitna mera zabrane korienja strane vozake dozvole za isto vreme. Zatitna mera zabrane korienja strane vozake dozvole sastoji se u zabrani vozau kome je izreena da na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije upravlja motornim vozilom one kategorije ili onih kategorija na koju se zabrana odnosi. Zabrana korienja strane vozake dozvole upisae se u stranu vozaku dozvolu licu kome je izreena, kao i u meunarodnu vozaku dozvolu ako je ima.
lan 240

78

Ako maloletnik uini prekraj propisa o bezbednosti saobraaja na putevima, novanom kaznom propisanom za uinjeni prekraj kaznie se roditelj, usvojilac, odnosno staralac maloletnika, ako je prekraj uinjen kao posledica propusta dunog staranja o maloletniku.
lan 241

Voza instruktor pod ijim se nadzorom kandidat za vozaa obuava u upravljanju motornim vozilom u saobraaju na putu, kaznie se za prekraj koji uini kandidat za vozaa, osim ako nije bio u stanju da sprei prekraj.
X OVLAENJA ZA DONOENJE PROPISA ZA IZVRENJE OVOG ZAKONA lan 242

Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza: 1) da, u sporazumu sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu, donese propise o evidenciji javnih puteva i objekata na njima, kao i o tehnikim podacima za te puteve; 2) da, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za unutranje poslove, donese propise o saobraajnim znakovima i signalizaciji na putevima, o registraciji motornih i prikljunih vozila, o obliku, sadrini i nainu izrade obrasca saobraajne dozvole i vozake dozvole, o posebnom znaku za oznaavanje vozila kojim upravlja lice kome su oteeni ekstremiteti bitni za upravljanje vozilom, o nainu obeleavanja vozila kojima se prevoze deca; 3) da, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za unutraenje poslove i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove privrede, donese propise o dimenzijama, ukupnoj masi i osovinskom optereenju vozila, o ureajima i opremi koje moraju da imaju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureaji i oprema vozila u saobraaju na putevima, kao i o osnovnim uslovima koje putevi, njihovi elementi i objekti na njima moraju da ispunjavaju sa gledita bezbednosti saobraaja; 4) da, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove rada, zdravstva i socijalne zatite, donese blie propise o zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozai motornih vozila; 5) da, po prethodno pribavljenom miljenju Privredne komore Jugoslavije, donese blie propise o ukupnom trajanju vremena upravljanja vozilom, odmorima vozaa u vezi sa upravljanjem motornim vozilom, o nainu rada udvojenih posada na vozilima, u obimu koji utie na bezbednost upravljanja vozilom, i o obliku i sadrini obrasca individualne kontrolne knjiice za vozaa motornog vozila u saobraaju na putevima, kao i uputstvo za njeno popunjavanje; 6) da, po prethodno pribavljenom miljenju Saveza samoupravnih interesnih zajednica za puteve Jugoslavije, donese blie propise o metodologiji brojanja saobraaja na magistralnim putevima.

79

Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za unutranje poslove da donese propise o znacima koje uesnicima u saobraaju na putevima daju ovlaena lica. Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za unutranje poslove da, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, donese propise o nainu evidentiranja, praenja i objavljivanja podataka o izreenim kaznama, zatitnim merama, merama bezbednosti, saobraajnim nezgodama, njihovim posledicama, vozaima motornih vozila, registrovanim motornim i prikljunim vozilima i tehnikim pregledima motornih i prikljunih vozila i o obliku i sadrini obrasca o uviaju saobraajne nezgode. Ovlauje se savezni sekretar za narodnu odbranu da donese propise o programu i nainu polaganja vozakog ispita vojnih lica za vozae motornih vozila i vozila na motorni pogon u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Ovlauje se savezni sekretar za narodnu odbranu da, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, donese blie propise o posebnim uslovima za upravljanje vozilima kategorije C u skupnom prevozu lica i uslovima i nainu prevoza lica na motornim vozilima i vozilima na motorni pogon u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.
XI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 243

Usaglaavanje postojeih tehnikih normativa za puteve sa odredbama ovog zakona koje se odnose na puteve vri se na nain i pod uslovima koji su odreeni propisima republike, odnosno autonomne pokrajine.
lan 244

U roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona moraju se uskladiti: 1) Pravilnik o saobraajnim znakovima na putevima ("Slubeni list SFRJ", br. 48/81, 59/81 i 17/85); 2) Pravilnik o obrascu vozake dozvole ("Slubeni list SFRJ", br. 66/81 i 3/82); 3) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledita bezbednosti saobraaja ("Slubeni list SFRJ", br. 35/81 i 45/81); 4) Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju na putevima ("Slubeni list SFRJ", br. 50/82, 4/85, 65/85 i 64/86); 5) Pravilnik o registraciji motornih i prikljunih vozila ("Slubeni list SFRJ", br. 4/82, 32/83, 26/85, 28/85 i 64/86); 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozai motornih vozila ("Slubeni list SFRJ", br. 5/82).

80

lan 245

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima ("Slubeni list SFRJ", br. 63/80, 4/81 i 53/85). Odredbe lana 100 ovog zakona koje se odnose na vozaa bicikla sa motorom i lice koje se prevozi tim vozilom primenjivae se od 1. jula 1989. godine. Odredbe lana 142 stav 2 ovog zakona primenjivae se od 1. januara 1989. godine. Odredbe stava 3 lana 147 primenjivae se od 1. januara 1990. godine.
lan 246

Ovaj zakon stupa na snagu ezdeset dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

81