Radionica PDF

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju
Projekat: Osnaivanje mladih i prevencija sukoba (Youth empowerment and conflict prevention) Voa projekta: Birgit Stanzel; Koordinator: Stanislava Vidovi; asistent: Marija Radovanovi
Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi
RADIONICA O EMU JE RE? Radionica nije pojam, a ni re novijeg porekla. Ranije se pod ovom reju podrazumevalo mesto na kome je nastajalo neto materijalno, tj. proces u kome se stvarao neki konkretan, materijalan proizvod. Tako smo imali radionicu za izradu obue, radionicu za proizvodnju odee, delova za maine i dr. Znaenje ove re i je kasnije proireno, tako da ste esto mogli da ujete da je iz radionice muzi ke kue izaao upravo zavren, sve projekat. U naem sluaju pod radionicom podrazumevamo specifi an metod rada, kod koga naglasak stavljamo na proces i nain rada. Sa radom u radionicama kod nas se zapoelo relativno davno, ali je sve do sredine devedesetih godina sa ovim nainom rada bio upoznat relativno mali procenat naih kola. Tada je zaista ovaj pojam bio nepoznanica i misterija za mnoge, ali su ve sredinom devedesetih poele da se objavljuju publikacije i priru nici koji su se na interesantan i struan nain bavili radionicama i nainom rada u njima. Danas moemo da se pohvalimo da je radionica ula u vie od 80 odsto kola, dodue kod mnogih jo uvek na mala vrata. Radionice putem kojih se uesnici upoznaju sa nekim novim sadrajem nej e e se koriste ili u slobodno vreme u enika i nastavnika ili na asu razrednog stareine, ali u svakodnevnoj nastavi jo uvek se nemali broj nastavnika odluuje za tradicionalni na in rada. Razlog za to lei u injenici da je nedovoljan broj nastavnika proao obuku na kojoj bi se upoznao sa ovim nainom rada, tako da postoji neznanje o mogunosti njegove primene u svakodnevnom kolskom ivotu. Takoe, neki nastavnici se boje da e primenom ovog metoda izgubiti svoj autoritet i da ih uenici nee vie potovati. Takvo razmiljanje takoe izvire iz nepoznavanja samog metoda rada. Pojedini nastavnici su i zainteresovani da rade na ovaj nain, ali se javlja problem da ne znaju kako da sadraj svog predmeta stave u ovaj kontekst, jer je predavanje ipak ustaljen, a po nekima, i laki nain rada. Bitno je da postanemo svesni da radionica ne predstavlja suprotnost predava kom, odnosno tradicionalnom na inu rada. To znai da osoba ne mora da bira da li e da koristi samo jedan od ovih metoda. Radionica po svojoj sutini jeste razli ita od predavanja, ali se ovi metodi meusobno dopunjuju. Nekada je dobro da se koristi jedan, nekada drugi nain rada, a nekada oni mogu i da se kombinuju.

Cilj svake radionice je da se u esnici usmeravaju ka nekom zajedni kom radu, bilo to sticanje znanja i vetina ili izrada nekih konkretnih proizvoda plakata, crtea i sl., uz prisustvo voditelja koji usmerava njihov rad. Radionice imaju jasno definisana pravila koja objanjavaju kako se u njima radi, imaju svoje oblike i tehnike rada i naine provere njihove uspenosti, alli ono to je zajedni ko za svaku radionicu jeste da ona podrazumeva lino i aktivno zalaganje svakog uesnika, raznovrsnost komunikacije, potovanje razliitosti, razvoj tolerancije i meusobnog prihvatanja, razmenu linog iskustva i razvoj pozitivnog autoriteta. Kada se proe obuka iz radioniarskog rada i kada se shvate njene osnovne karakteristike, ona postaje deo svakodnevnog razmiljanja i veoma lako se primenjuje u radu. Tada ponekad postaje teko raditi na osnovu starih modela, koji se kod nas jo uvek odlikuju krutim i netolerantnim odnosom izmeu aktera u procesu obrazovanja, jer se celokupno shvatanje odnosa izmeu uenika i nastavnika menja i dolazi do zdravog prihvatanja i potovanja one druge li nosti.

RADIONI ARSKI PRISTUP

Definicija radionice Radioniarski postupak je u poslednjih 10 godina postao izuzetno popularna metoda rada koja se do sada najee primenjivala u radu sa osnovnokolskom i srednjokolskom omladinom, kao i sa profesionalcima koji rade sa decom. Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu aktivnost kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Takoe, poznate su nam i umetnike radionice u kojima se ljudi okupljaju da bi nauili neto od nekog umetnika. U naem kontekstu radionica podrazumeva rad uesnika na nekim zajednikim zadacima. I ovde postoje voditelji koji usmeravaju njihov rad, kao to postoje i proizvodi tog rada. U ovom sluaju to su ili neka znanja i vetine steene tokom radionice, ili neki sasvim konkretni proizvodi kao to su plakati, crtei, sheme, liste, zakljuci, itd. Sutina radionice je u njenom procesu kao i u nainu rada. Radionica se razliito definie i organizuje kod razli itih autora i upravo zato je izuzetno teko navesti jednu njenu definiciju. Meutim, veina autora se slae da postoje neke osnovne odlike radionica koje je samim tim mogu i definisati. Te odlike su: Lini angaman; Rad u malim grupama; Aktivno ue e svih; Raznovrsnost komunikacionih obrazaca (rad u paru, socijalne igre, voene fantazije, diskusija, inscenacije, brainstorming, ...); Atmosfera podrke od strane grupe i voditelja; Davanje prava na razli itost i potovanje potreba, emocija i na ina funkcionisanja svakog uesnika; Rad na zajednikoj temi; Nadovezivanje na li na iskustva uesnika (iskustveno u enje). Radionica predstavlja razne oblike diskusionih grupa, akcija ili sastanaka ija je osnovna komponenta samopodravajui, tj. samoafirmirajui nain rada.

Vrste radionica Radionice se meusobno razlikuju po svom sadraju, cilju i uzrastu kome su namenjene i shodno tome mogu se i klasifikovati. Najee i najjasnije grupisanje radionica vri se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klasifikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odraava sutinu i na najbolji mogu i na in uvodi nas u predmet naeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica: 1. Kreativne radionice iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje stvarala kog miljenja i izraavanja (podsticanje viestrukog, slobodnog i li no obojenog traganja za reenjem). To su, na primer, dramske, pesnike, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice iji je osnovni cilj sticanje saznanja u irokom smislu rei. U okviru ove grupe razlikujemo: a. preventivne / ''mentalno higijenske radionice'' koje su ''psiholoke'' u pravom smislu rei, usmerene na razvoj li nosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato to im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.); b. kognitivne radionice kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i vetina, a takoe i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije u enja, rasuivanja i sl.); c. radionice za konstruktivno razreavanje konflikata kojima je cilj razvijanje socijalnih vetina neophodnih za konstuktivno reavanje konflikata. One objedinjuju i edukativne radionice u uem smislu (u enje konkretnih komunikacijskih vetina) i mentalno higijenske radionice (razumevanje vlastitih potreba, razvoj samosvesti i samoafirmacije, line odgovornosti i dr.). Bez obzira na to koliko i kako se radionice meusobno razlikuju, one ipak imaju i neke svoje zajednike karakteristike (principe, strukturu, oblike rada) koje emo u daljem tekstu ukratko predstaviti i to u svetlu edukativnih radionica, to je i ui predmet naeg interesovanja. Preporuljiv broj uesnika jedne radionice kree se izmeu 15 i 25. Radionica, kao oblik rada, moe da se primenjuje na svim uzrastima, pri emu se obim tema, dinamika i organizacija aktivnosti prilagoava uzrasnim razlikama.

Radionica kao oblika uenja S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekod saznanja, jasno je da se tu govori zapravo o uenju. U zavisnosti od konkretnog cilja, odnosno scenarija, u radionicama mogu da se kombinuju razli iti oblici uenja. Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motori ku aktivnost u esnika tokom rada), u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog uenja. Kada govorimo o toj vrsti u enja, ne mislimo samo na uspostavljanje veza izmeu uzroka i posledica, ve i na uobli avanje linog doivljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadraja. To uobliavanje linog iskustva se vri kroz razmenu s drugim u esnicima i voditeljem grupe, tako da govorimo i o kooperativnom uenju. U radionicama se susreemo i sa u enjem po modelu, jer su uesnici u prilici da posmatraju ostale u esnike, kao i voditelje radionica, u razliitim situacijama i ulogama, i na takav nain se stvara dobra pretpostavka za korigovanjem i oblikovanjem vlastitog ponaanja. Radioniarske aktivnosti naje e predstavljaju i reavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni, emocionalni ili socijalni), pri emu se kombinuje konvergentno (u enje eljenog reenja) i divergentno uenje (podsticanje na traganje za razliitim putevima nainima dolaska do reenja). Jedna radionica, koju ini nekoliko aktivnosti, obino traje 1 i po do 2 sata.

Osnovni princip radioniarskog postupka Radionicom, po pravilu, rukovode dva voditelja u isto vreme, koji meusobno dele uloge. Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan scenario, od ijeg kvaliteta, u velikoj meri, zavisi i njen uspeh. Sutinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice, a objedinjene su oko jedne teme. Jednu strukturiranu aktivnost, najee oblikuje vie konkretnih zahteva koji se meusobno objedinjuju. Na primer, nakon kraeg uvodnog izlaganja koje otvara temu, uesnicima se upuuje zahtev: ''Sada se podelite u manje grupe od po troje''. Kada su se u esnici podelili u grupe, voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upuuje zahtev: ''Proitajte paljivo tekst, razmislite i prodiskutujte to vie reenja kojima biste mogli reiti tu situaciju''. Uesnicima se saoptava vreme koje je predvieno za to, a po isteku vremena, sledi novi zahtev: ''Izaberite jedno reenje koje je, po vaem miljenju, najbolje i predstavnik grupe koga izaberete, predstavie ga ostalim uesnicima''. Nakon predvienog vremena, sledi razmena i diskusija. Manje ili vie tako (ili sli no) strukturiranih aktivnosti ine scenario jedne radionice. Scenario preko konkretnih zahteva usmerava lini angaman uesnika. Dobar scenario podstie kooperaciju, a ne takmienje i diskriminaciju. Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza: 1. Izazivanje linog doivljaja to u kontekstu kognitivnih radionica znai proivljavanje novog sadraja kroz vlastito iskustvo. Na primer: ''Pokuajte da se setite to vie situacija kada je vama lino bilo vano da vae miljenje bude sasluano''. Dakle, zahtevom neposredno izazivamo doivljaj koji uobliavamo. Ovo uobliavanje ini drugu fazu scenarija; 2. Uobliavanje li nog doivljaja - koje se najee konkretizuje kroz rei, pri emu moemo koristiti i neke druge simbolike forme (crte, pokret, i dr.); 3. Razmena sledi nakon uobliavanja i ima funkciju obogaivanja vlastitog iskustva, a moe da se odvija u paru, u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi). Na primer: ''Iznesite to meusobno lanovima svoje grupe'';

Posle svake aktivnosti moraju se obezbediti uslovi za razmenu. Ukoliko smo potroili vie vremena nego to smo planirali, uvek je bolje opredeliti se za razgovor razmenu o onome to je bio predmet aktivnosti, nego za novu aktivnost. 4. Obrada je poslednja faza u kojoj se razmenjen i obogaen doivljaj pretvara u saznanje. Uloga voditelja je ovde naroito znaajna jer on saima, uoptava i smisleno povezuje sve to se dobilo tokom rada i ''vraa'' to uesnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar).

Neke konkretne napomene za tok radionice

Nikada ne priajte o vremenu jer e tada uesnici poeti da razmiljaju o vremenu a ne o sadraju koji im se prezentuje i o zadatku koji reavaju. Kada radite sa grupom nemojte sedeti. Pokuajte da se to ee kreete. Menjajte jainu glasa i pravite pauze. Na ovaj na in mo i ete da istaknete bitne delove vae prezentacije, a i uesnici e lake da vas prate. Gestikuliite da biste naglasili pojedine stvari tokom radionice. Pokuajte da koristite to vie primera koji e vau prezentaciju uiniti ivljom i zanimljivijom. Uesnici e esto pojedine delove vae prezentacije vezivati za primere koje ste im dali i na taj nain lake pamtiti prezentovani sadraj. Pamtite imena u esnika i uvek ih oslovljavajte njihovim imenom. Najbolje je da za poetak u esnici ispiu svoja imena i nose ih sa sobom. Takoe, moete kao uvodne aktivnosti, pre svake radionice, koristiti neke od igara koje e vama i u esnicima pomoi da upamtite imena. Smeh znai da uesnici sluaju. Koristite to vie aktivnosti zagrejavanja. Ovo e pokazati u esnicima da elite da stvorite relaksiranu atmosferu a da e sam nastavak radionice imati zabavan i interesantan tok. Gledajte u uesnike kada im govorite. Ne piite na tabli ili hameru dok priate. Radei u paru sa drugim voditeljem, ne troite puno vremena objanjavajui ko e govoriti o emu ko e ta raditi.

Radioniarske tehnike i oblici rada Scenarijom radionice treba uvek precizno naznaiti koji su oblici grupnog rada, tj. tehnika, predvieni. U radionicama se koriste razni oblici grupnog rada, koji u razliitoj meri angauju u esnike radionica. Najee primenjivani oblici rada u radionici su: Razmena u celoj grupi, osnovni je oblik rada kojim poinje i zavrava se svaka radionica. Bez obzira koji od oblika razmene u celoj gupi se primenjuje, po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor. Najee se praktikuju sledei oblici: a. razgovor u krug strukturirana razmena u kojoj uesnici govore po redu sedenja; b. grupna diskusija manje stukturirana razmena u kojoj je vrlo vano obezbediti da to vei broj uesnika bude ukljuen, da se meusobno sluaju i da se ne skree sa osnovne teme; c. mozgalica (brainstorming) najkreativniji oblik razmene u kojoj uesnici slobodno asociraju na zadatu temu. Voditelj podsti e na iznoenje to vie ideja koje belei na pano ili tablu, bez selekcije i vrednovanja. Ovo je dinamina i esto buna tehnika koja po pravilu, kako predvieno vreme odmie, rezultira sve originalnijim i novim sadrajima. Poslednja faza je organizacija i obrada onoga to je produkovano. 1. Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (Kako? Zato?) koja razvijaju komunikaciju, 2. Uvek treba biti svestan svoje reakcije na miljenja uesnika i obezbediti da sva razliita iskustva budu jednako prihvaena (''U redu'', ''Dobro''), 3. Potrebno je podsticati nove ideje i drugaija miljenja (''Ima li neko drugaije miljenje?'', ''Da li neko eli jo neto da doda?''). Simultana individualna aktivnost nakon konkretnog zahteva, koji moe biti usmeren na unutranje angaovanje (priseanje, razmiljanje o neemu i sl.), ili na vidljivo ponaanje (pokret ili stvaranje nekog produkta, npr. crte), svi uesnici su angaovani, ali svako za sebe. Savet : Ohrabriti pasivne i nezainteresovane u esnike, istai da u radionici nema vrednovanja tanih i pogrenih reenja.

Rad u parovima ili malim grupama naje i nain kojim se organizuje razmena u radionici. Nekada je poeljno, a nekada nije, da se lanovi male grupe meusobno dobro poznaju, to e zavisiti od sadraja same aktivnosti. Savet Voditi rauna da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu, najoptimalniji rad se obezbeuje kada mala grupa ima 3 5 lanova. Pored gore navedenih oblika aktivnosti, tj. naina organizovanja rada u grupi, radionicu odlikuju i posebne tehnike. Ove tehnike slue tome da se isprovociraju dublji lini doivljaji uesnika, kao i da se ovi doivljaji organizuju u konkretnije celine. U radioniarske tehnike spadaju: Voena fantazija tehnika u kojoj uesnici, u atmosferi oputenosti, a kroz usmeravanja koje daje sam voditelj, navode matu na iskustvo koje je potrebno za dalju elaboraciju novih sadraja u radionici. Vajanje radioniarska tehnika u kojoj uesnici treba da izraze svoja oseanja ili svoje vienje zadatog problema tako to e svog para postaviti u odgovarajui poloaj koji izraava njegovu-njenu ideju. Ovo je tehnika u kojoj je naglasak na odnosu koji postoji izmeu gline (osoba koju oblikuju) i vajara (osoba koja oblikuje) jer je akcenat na tome koja ose anja glina ima u poloaju u kojem se nalazi, ta je to to joj smeta i to bi promenila u svom poloaju, i da li su izraena ose anja adekvatna onima koje je vajar eleo da izrazi oblikujui svoga para tj. glinu, i dr. Akvarijum tenika u kojoj se na sredini kruga tako da svi u esnici mogu da vide, odigrava odreena scena koja govori o iskustvu ili doivljaju aktera koji su na sceni. Ona predstavlja prelazni oblik rada izmeu malih grupa i cele grupe. Igranje uloga tehnika koja omogu ava sagledavanje situacije iz druge perspektive. Uesnici ''odigravaju'' razliite uloge i situacije i na takav nain usvajaju nove vetine. Savet Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za uesnike, jer je njihov efekat tada bolji.

Igre mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica, to se naroito odnosi na zavrne igre. Njima se zaokruuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice. Uvodne igre ''otvaraju'' sadraj radionice, odnosno uvode u doivljaj koji je predmet radionice. Cilj igara je mnogostruk. One mogu da uti u na poja avanje povezanosti i saradnje meu lanovima grupe. Neke igre imaju jednostavan zadatak da opuste i razvesele uesnike, a neke igre slue kao uvodne aktivnosti u temu koja e se tokom radionice obraivati. Opta podela igara je na uvodne, zavrne i samostalne igre. Uvodne igre mogu da se podele na:
igre predstavljanja i upoznavanja osnovni zadatak ovih igara je da se u esnicima prui prilika da o drugima saznaju neto vie na zanimljiv nain; igre zagrevanja i oputanja osnovni zadatak im je da uvedu uesnike u oputeno, relaksirano stanje u kome e biti ''otvoreniji'' za sadraje koje im radioniar nudi. Najee slue za ''zagrevanje'', tj. uvoenje u esnika u temu radionice. igre za podele uesnika u parove i male grupe ovim igrama se uesnici na zanimljiv i zabavan nain dele u parove i male grupe, tako da se na taj nain izbegava da stalno isti u esnici rade zajedno. Budu i da ove igre esto i slue za aktiviranje i razmrdavanje u esnika, preporu uju se naro ito posle duih verbalnih aktivnosti.
Zavrne igre mogu da se podele na:

igre oputanja osnovna funkcija ovih igara jeste da se uesnici opuste, razvesele i na taj nain napuste radionicu u dobrom raspoloenju. igre ''zatvaranja radionice'' ove igre imaju funkciju rezimiranja teme radionice i sreivanje utisaka o radionici. igre evaluacije cilj ovih igara je da voditelju daju informaciju o tome kako su se uesnicima dopale pojedine aktivnosti u radionici i kako ih procenjuju.
Samostalne igre: To su igre koje po potrebi mogu da budu i uvodne i zavrne igre, kao i da slue kao okvir za glavnu aktivnost u radionici.

Savet Prilikom izbora igara voditi rauna o uzrastu uesnika; i ako to nije predvieno scenarijem, neku od igara moemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost uesnika. U takvim situacijama, igre ''bude'' i podiu raspoloenje.

Radioniarska pravila U svakom grupnom radu nuna su pravila jer obezbeuju stabilnost i laki rad grupe. Karakteristika radioni arskih pravila je da ona nisu nepromenjiva, ali isto tako da i, kada se u dogovoru s lanovima grupe uvedu, moraju biti potovana. Pravila se uvode na poetku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova. Voditelji i uesnici se na njih pozivaju uvek kada se prekre. Pravila ponaanja u radionici, kao to smo ve rekli, donose svi lanovi grupe i ona vae u svim situacijama. Pravila se uvek postavljaju na vidnom mestu tako da svi mogu da budu upoznati sa njima, a moraju da budu formulisana na nain koji opisuje jasna, poeljna ponaanja, a ne nepoeljna ponaanja. Pravila su definisana na nain koji omoguava uesnicima da se pridravaju tih pravila i da su oekivana ponaanja izvodljiva. Takoe, jasno treba naznaiti i koje su posledice ukoliko se neko od lanova grupe ne pridrava definisanih pravila. Osim osnovnih pravila, s kojima voditelj upoznaje uesnike, mogu se uvesti i dodatna pravila, u zavisnosti od ciljeva i sadraja svake konkretne radionice. Osnovna pravila radioniarskog rada su: 1. Pravilo kruga svi uesnici, uklju ujui i voditelja, sede u krugu, zato to na taj nain svako ima jednaku mogunost da se izrazi, niko u grupi ne dominira, svi mogu da uju i vide jedni druge. 2. Pravilo dalje razmena ide u krug, a ukoliko neko nee da uestvuje u nekoj aktivnosti ima pravo da kae dalje. 3. Pravilo sluanja od uesnika se o ekuje da paljivo sluaju jedni druge. 4. Pravilo diskrecije ono to je saopteno u krugu, treba i da ostane u tom krugu. 5. Pravilo uestvovanja u radionici nema posmatraa, svi prisutni u estvuju.

6. Pravilo potovanja dogovorenog vremena vano je da se potuje dogovoreno vreme za radionicu, to zna i da se dolazi na vreme i da nema odlaska, ili dolaska, usred radionice. 7. Pravilo ne sedi na svojim potrebama - ukoliko neko od u esnika ima potrebu da iz nekog razloga napusti radionicu, treba to i da uradi, a ne da se suzdrava. 8. Posebna pravila donose se na osnovu dogovora izmeu voditelja radionice i uesnika i odnose se na razli ite aspekte ponaanja tokom rada (puenje tokom radionice, raspored pauza, nain meusobnog oslovljavanja, iskljuivanje mobilnih telefona tokom trajanja radionice, itd.).

Autoritet voditelja radionice Bitna karakteristika po kojoj se razlikuje svaka radionica od drugog naina rada (predavaki i sl.) jeste upravo autoritet radioniara, kao i znanje na kojem se ovaj autoritet zasniva. Ovo znai da umesto kanjavaju eg autoriteta, voditelj radionica razvija podravajui autoritet ija je osnovna karakteristika znanje koje radioniar poseduje u odnosu na temu i u odnosu na samu grupu. Osnovno pitanje koje voditelj radionice postavlja jeste: ta je to to elim da u esnici radionice naue i na koji nain to da postignem?. Osnovna direkcija pri ovakvom nainu rada jeste da voditelj radionice kontrolie uslove i okolinu u kojoj se rad odvija, a ne same uesnike, kako to obino biva. Takoe, radioniar se rukovodi potovanjem, a ne strahom od autoriteta, a kod u esnika razvija samodisciplinu i odgovornost naspram poslunosti, kao spoljne motivacije uesnika. Cilj voditelja radionice je da postigne ne da uesnik radi ta hoe,ve da hoe ono to radi. Bitna karakteristika svake radionice jeste i to to u njoj nema kanjavanja u esnika od strane voditelja i to sam radioniar u svakom trenutku trai alternative kanjavanju. Naravno, ovo ponekad moe da bude izuzetno teko, pogotovo ako u grupi imamo uesnika ili u esnike koji konstantno miniraju na rad. Ovo miniranje moe da se ogleda u tome da su uesnici nemirni tokom trajanja radionice, da izazivaju sukobe ne samo sa voditeljem nego i sa ostatkom grupe, da su pasivni i da ne ele da uestvuju u radu grupe i sl. Da bi se ovakve situacije izbegle i da bi se razvio pozitivan autoritet, najbolje je da se voditelj grupe pridrava nekoliko osnovnih pravila:

Razvijajte svoje samopouzdanje. Ono e vam pomo i da budete u kontaktu sa drugima, ali i sa sobom; Sujeta je neto to je suprotno razvoju zdravog autoriteta; Uvek jasno informiite uesnike o tome ta je cilj vaeg rada i ta elite sada i ovde da radite zajedno s njima; Iskaite jasno svoja o ekivanja u odnosu na rad grupe, kao i svakog pojedinca u grupi; Oslunite koja su oekivanja i elje koje lanovi vae grupe imaju na vas kao i na va rad; Ponudite alternative onim lanovima grupe koji ne ele da uestvuju u radu koji se sada odvija. Prihvatite i pravilo dalje i pokuajte da vidite ta se nalazi iza tog pravila.

Ukoliko vam se desi da imate problem s odravanjem autoriteta u grupi, bitno je da u tom sluaju vodite rauna o slede im stvarima:

Ne napadajte uesnika koji ometa va rad, ve ponovo, jasno izrazite vaa oseanja i zahteve u odnosu na njega; Budite u kontaktu sa vaim oseanjima i potrebama. ta je to to mislite da ugroava va autoritet?; Jasno izrazite ta je to to vam smeta. Ne napadajte linost ve govorite o konkretnom ponaanju, postupku ili dogaaju; Budite dosledni i jasni u izraavanju svojih zahteva; Pozovite se na pravila rada u radionici koje ste doneli zajedno sa grupom. Pri tome vodite rauna da mere koje preduzimate (u saradnji sa grupom) budu logina posledica konkretnog ponaanja, primenjiva i vremenski usaglaena. Ukoliko grupa ima potrebu, dozvolite im da se oni izraze o tome ta ose aju i ta im smeta u ponaanju konkretne osobe, kao i naina na koji bi oni eleli da se ponaanje promeni. Na taj na in lanovi grupe postaju ravnopravni sudeonici koji dele odgovornost s vama.

Vetine voenja radionice U vetine voenja radionice spadaju sva ume a koja omoguuju dobru atmosferu, prihvatanje i uvaavanje svih u esnika i slobodu da se svi izraze na nain koji im odgovara. Budui da je osnovni cilj radionice da se u esnici podstaknu da se li no angauju u uenju novog, na zanimljiv, i esto, igrovni nain, ovaj cilj se moe ostvariti jedino u oputenoj atmosferi prihvatanja i uvaavanja. Zadatak voditelja radionice je da omogui atmosferu u kojoj e u esnici uiti jedni od drugih, razmenjivati iskustva i u kojoj e se ose ati prijatno. Ovo nije nimalo lak zadatak i mnogi voditelji radionica zbog toga imaju prevelika o ekivanja od sebe, to esto dovodi do loih oseanja u situacijama kada se ta o ekivanja ne ispune u potpunosti. Da se to ne bi deavalo, vano je da voditelji radionica (sadanji i budui) prvo preispitaju neke svoje pretpostavke o tome ta je dobar radioniar.
Paljivo proitajte ponuene iskaze i zaokruite taan odgovor 1. Dobar radioniar je uvek dobro raspoloen. Uvek je smiren, ne gubi pribranost, nikada ne pokazuje snana oseanja. DA NE 2. Dobar radioniar ima uvek kontrolu nad svim to se deava u radionici, stvari mu nikada ne izmiu kontroli. DA NE 3. Dobar radioniar moe da prikrije svoja prava oseanja i on to i ini. DA NE 4. Dobar radioniar na isti na in prihvata sve uesnike radionice. On nikada nema svoje ljubimce. DA NE 5. Dobar radioniar uvek prepozna razli ite potrebe svojih u esnika i nae nain da adekvatno reaguje na njih. DA NE 6. Dobar radioniar neguje takvu atmosferu u kojoj nikada ne dolazi do sukoba meu uesnicima. DA NE 7. Dobar radioniar uvek ima sve odgovore, o temi radionice uvek zna vie od u esnika. DA NE 8. Dobar radioniar je dosledan, on se nikada ne menja, nije povran, ne pravi greke. DA NE

9. Dobar radioniar uvek zna kako da animira svoju grupu. Kada grupa nije aktivna, znai da se radioniar dobro ne snalazi. DA NE 10. Za ishod radionice odgovoran je iskljuivo radioniar. DA NE
Ukoliko ste na veinu ovih pitanja odgovorili sa DA, zna i da ste najverovatnije podlegli mitovima o idealnom voditelju radionice, iroko rasprostaranjenim naro ito meu poetnicima. Ti mitovi opisuju radioni ara kao nadbie, koje sve zna, uvek adekvatno reaguje u svim situacijama, dri stvari pod kontrolom i pri tom ne pokazuje ni najmanje znake napora i umora, uvek podjednako uiva u radionicama, ne plai se reakcija uesnika, jednom re ju, savren je. Ukoliko podlegnete uticaju tih mitova imaete prevelika o ekivanja i od sebe i od grupe i desie vam se da svu odgovornost za tok i ishod radionice pripiete sebi, to je veoma teak teret. Zapamtite: i radioni ari su ljudska bia, greke su dozvoljene, ak i poeljne poto nam slue da iz njih uimo i da se usavravamo. Odgovornost za tok i ishod radionice podelite sa uesnicima: vi ste tu da date sve od sebe da radionica protekne oputeno i u prijatnoj atmosferi i da obezbedite najbolje mogue uslove za u enje, ali ne zavisi ba sve i uvek iskljuivo od vas. to vie energije usmeravate da biste kontrolisali stvari oko vas, to vam manje energije ostaje da se posvetite uesnicima, zajednikom procesu razmene i uenja i uivanja u svemu tome.
Praktino iskustvo i rad, uenje na tuim, ali i naim grekama, kao i neprekidna usmerenost na grupu i na nas same, omoguie nam da se razvijamo kao dobri radioniari.
Saveti za voditelje radionice

Voditelj stvara atmosferu poverenja i prihvatanja, bez procenjivanja i kritike. Neautoritarnost: svi prisutni ravnopravno uestvuju. To zna i da i voditelji u estvuju i saoptavaju svoja lina iskustva. U radionicarskom radu naglasak je na procesu kojim se dolazi do reenja, a ne samo i jedino na ishodu. Voditelj ne vri pritisak, ne nudi unapred gotova reenja, vec pomae uesnicima i usmerava ih u njihovom samostalnom traganju za moguim reenjima.

ak i kad postoje ta na i pogrena reenja (a u nekim radionicama koje se tiu li nog iskustva, takva reenja i ne postoje), voditelj ih ni na koji nacin ne kanjava, niti nagrauje. Svako reenje, pa makar i pogreno, koristi se kao nova situacija za uenje, tj. kao primer koji je znaajan jer moe da podstakne dalju razmenu u grupi. Voditelj neguje pozitivan pristup i ohrabruje svakog u esnika da iznese svoja iskustva i razmiljanja i da na taj nain uestvuje u radu grupe. Voditelj potuje otpor uesnika, ukoliko neko ne eli da uestvuje u nekoj aktivnosti, ne mora. Da bi mogao da prui prave podsticaje svakom u esniku, voditelj treba da ume da slua sa posebnom panjom i otvorenocu i bude otvoren da prima i uvaava ono to mu uesnici saoptavaju. Voditelj vodi rauna o reniku koji koristi kada radi s grupom. Ono to je njemu jasno ne mora uvek da bude jasno i uesnicima. Zato voditelj koristi jednostavne re i i uvek proverava da li su u esnici razumeli.

Neto malo o diskriminaciji, predrasudama i stereotipima Osnovno naelo savremenog prava o ljudskim pravima jeste da su svi ljudi jednaki. Prihvatanje nejednakosti ljudi rui ceo koncept ljudskih prava. To su prava koja poseduju ljudska bia zato to su ljudska bia. Posmatrano s druge strane, naelo jednakosti se ispostavlja kao naelo nediskriminacije, tj. kao zabrana diskriminacije meu ljudima (govorimo o zabrani diskriminacije, a o pravu na nediskriminaciju). Ono je u samoj osnovi Povelje UN i svih savremenih dokumenata o ljudskim pravima. Svaka drava je duna da spre ava i goni diskriminaciju u obezbeivanju meunarodno zajem enih ljudskih prava, kako u pogledu propisa koje donosi tako i njihove praktine primene od bilo koga subjekta, ukljuujui tu i privatna lica. Njen zakonodavac nije slobodan da unese diskriminatorske odredbe ni u koji zakon, bez obzira na sadrinu. Diskriminacija je svako razlikovanje, isklju ivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva koje se zasniva na nekom nedozvoljenom razlogu i ima za cilj ili posledicu ugroavanje ili onemoguavanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. U oblasti ljudskih prava, diskriminacija predstavlja razlikovanje u pogledu posedovanja i obima prava koje nije dozvoljeno zbog osnova i naina razlikovanja.
U savremenom meunarodnom pravu zabranjeno je razlikovanje na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, nacionalnog i socijalnog porekla, imovine, roenja i drugog statusa. U ve ini pravnih sistema smatra se da se mogu doputati razlikovanja, ako su ona objektivna i umesna. Razliito postupanje se onda poredi s ciljem koji se eli postii. Neka razlikovanja su tavie i propisana normama o ljudskim pravima, kao npr. zabrana izricanja smrtne kazne licu mlaem od 18 godina, zabrana izvrenja smrtne kazne nad trudnom enom, itd.
Pravo na nediskriminaciju je formulisano odredbom lana 2 Konvencije o pravima deteta i predstavlja jedan od njena etiri osnovna principa. Sutina ovog principa je da se sva prava deteta primenjuju na svako dete, bez izuzetka i da je obaveza drave da prui zatitu od bilo kog oblika diskriminacije. Kao to se iz navedenog lana moe videti, Konvencijom o pravima deteta zabranjuje se diskriminacija po vie osnova: prema rasi, boji, polu, jeziku, religiji, politikim ili drugim uverenjima, nacionalnom, etnikom ili socijalnom poreklu, imovinskom stanju, nesposobnosti, roenju ili drugom statusu deteta, njegovih roditelja, zakonskih staratelja ili lanova porodice.

Uopteno miljenje, koje se nalazi u osnovi predrasuda i stereotipa, veoma je rasprostranjeno zato to:

predstavlja najkrai put obrade informacija o nekoj osobi, pojavi ili situaciji, skrauje proces zakljuivanja, zadovoljava potrebu za jasnoom, sigurnou i moguno u brzog reagovanja.
Opasnost je u tome to u isto vreme uskrauje mogunost i pravo na razliitost drugima, ali i nama samima. U socijalnoj psihologiji, predrasude se definiu kao specifine vrste stavova, relativno trajni subjektivan (pozitivan ili negativan ) odnos prema odreenim objektima (grupama, narodima, pojedincima, institucijama...), tj. kao sudovi koji:

nisu zasnovani na injeni kim i logi kim argumentima, otporni su na promene, uklju uju jak emotivni odnos.
Kao i svaki drugi stav, predrasude se sastoje iz tri komponente:

kognitivna (ono to mislimo, sudovi o ne emu), emotivna (ono to oseamo i to je povezano sa miljenjem), konativna (ono to inimo u skladu sa onim to mislimo i oseamo).
Na primer, kada na nekom uru vidimo devojku koja se bavi manekenstvom, pomislimo da je povrna i uobraena kao i sve manekenke (kognitivna komponenta), javi nam se ose anje odbojnosti i ljutnje (emotivna komponenta) i odluimo da je ignoriemo i da se i ne uputamo u razgovor s njom (konativna komponenta - ponaanje).
Stereotipi se definiu kao generalizacije, ematske i krute predstave o osobinama i linosti pripadnika neke grupe koje se kruto prenose i primenjuju na svakog pojedinca iz grupe (sve manekenke su povrne i uobraene; svi fudbaleri su glupi; svi glumci su infantilni; svi puniji ljudi su dobroudni). To su neopravdane generalizacije/etikete koje su plod nepotpune indukcije, tj. suenja, na osnovu ogranienog iskustva (npr. upoznali smo nekoliko pripadnika jedne etnike grupe koji su bili ljubazni i gostoljubivi i zakljuujemo da su svi pripadnici te grupe gostoljubivi i ljubazni; znamo nekoliko niskih osoba s kojima se ne slaemo najbolje i zakljuujemo da su sve niske osobe otre i otrovne).

Predrasude se ispituju merenjem socijalne distance, tj. preko spremnosti da se prihvate ili odbiju karakteristi ni socijalni odnosi sa pripadnicima odreenih grupa. Socijalna distanca je od izuzetnog zna aja za pojedince i pripadnike pojedinih grupa, mnogo vanija nego miljenje o njima. Na primer, moemo tvrditi da su nam romska deca simpatina i da nemamo nita protiv njih, a da ih pri tome ostavljamo da sede sama u poslednjoj klupi, da ih nerado pozivamo na roendane ili se nerado druimo s njima. Diskriminacija se definie kao "predrasuda u akciji", tj. ponaanje u skladu sa predrasudama. Rasizam je verovanje da ljudska bi a imaju razliite karakteristike i da jedna grupa ljudi ima pravo na veu mo i privilegije od drugih. Rasizam je predrasuda + mo (npr. belo je normalno i zato i ispravno). Rasizam izabranoj superiornoj grupi daje samopouzdanje koje nije zasnovano na realnim sposobnostima ve na pretpostavljenoj superiornosti u odnosu na druge grupe (svest o tome da nekome neto nuno pripada zato to je pripadnik superiorne grupe). Postoje razli ite vrste izama, npr. seksizam (diskriminacija na osnovu pola) i mnoge druge. Pozitivna diskriminacija, tj. aktivna podrka je proces u kome se pripadnici bilo koje manjinske grupe tretiraju na poseban nain ne bi li im se stvorili uslovi sli ni pripadnicima veinskih grupa. Npr. deci iz ugroenih porodica se omogu ava laki pristup odreenim institucijama; kvota za ulazak ena u parlament.
FUNKCIJA STEREOTIPA I PREDRASUDA Predrasude i stereotipi su rasprostranjeni zato to nam pomau :
da osmislimo i razumemo svet oko sebe u situaciji koja je nedovoljno jasna, tj. u kojoj ne raspolaemo sa dovoljno informacija, stereotipno miljenje "popunjava praznine", kompletira nepotpune informacije i daje nam oseaj izvesnosti, sigurnosti, zatienosti i jasnoe (npr. ako verujemo da su pripadnici odreene etni ke grupe skloni laima, nikome ko toj grupi pripada ne verujemo u prvom kontaktu); da vrednujemo grupu kojoj pripadamo, npr. oni koji sluaju turbo folk su glupi, to onda automatski znai da su oni koji to ne sluaju pametni; da vrednujemo druge grupe, njihove karakteristike i nain funkcionisanja; da opravdamo diskriminaciju onih koji pripadaju drugim grupama (npr. ukoliko ve verujemo da su pripadnici odreene etni ke grupe lenji i nezainteresovani za bilo kakav rad, onda nam je sasvim razumljivo zato neko odbija da ih zaposli).

TRI KORAKA U NASTAJANJU STEREOTIPA I PREDRASUDA 1. Stvaranje upadljivih kategorija - kada upoznajemo ljude, mi se usmeravamo na karakteristike koje su najupadljivije, zanemarujui pri tom ostale. Koje e biti najupadljivije kategorije esto zavisi i od konteksta, npr. u nekoj situaciji je izgled najupadljivija kategorija, nekada je to duhovitost, iskrenost, i sl. 2. Pravljenje neta nih generalizacija o grupi (stereotipi i predrasude) - na osnovu tih upadljivih atributa donosimo zaklju ke o osobi i generalizujemo na grupe kojima ona pripada. Predrasude i stereotipi dovode do pogrenih generalizacija o pojedincima kada verujemo da su grupe kojima pripadaju homogene (npr. sve lepe ene su glupe; sve ene koje se bave politikom su agresivne; svi mukarci su dobri vozai). 3. Tretiranje ljudi na razliite naine u skladu sa tim zakljucima (diskriminacija). Na primer, poto su lepe ene glupe, onda im se ne daju poslovi koji su zahtevni i komplikovani; poto su ene politiari agresivne, onda je bolje da se voenje pregovora prepusti mukim politi arima. Pri svemu tome se uopte ne proverava istinitost ovih sudova. Predrasude i stereotipi su pogrene i neopravdane generalizacije (bilo da imaju pozitivan ili negativan predznak). Kada realnost nije u skladu sa predrasudama i stereotipima koje imamo, onda esto falsifikujemo tu realnost, da bismo je prilagodili svom uverenju. Zbog toga i pominjemo izuzetke koji potvruju pravilo (npr. ena koja zna da vozi, osetljiv mukarac, pametna lepotica, i sl.) Miljenje u stereotipima nije samo lini proces, ve i drutveni fenomen. Predrasude i stereotipi su nau eni oblici miljenja, svesno ili nesvesno preneti kroz institucije sistema. Istraivanja pokazuju da je kompletno oduavanje od predrasuda i stereotipnog miljenja nemogue, ali da je mogue razvijati sposobnosti kritikog miljenja i preispitivanja negativnih informacija koje lee u osnovi predrasuda. Razlikovanje opaanja tj. injenica od uverenja, tj. interpretacije injenica, predstavlja prvi korak. Budui da svako od nas nosi svoj prtljag stereotipa i predrasuda, svest o tom prtljagu je neophodan korak u prevazilaenju predrasuda.

KOMUNIKACIJSKE VETINE KAO PREDUSLOV USPENOSTI U VOENJU RADIONICE
Komunikacija koja vodi nezadovoljstvu i sukobima U toku radionice dolazi do raznih situacija u kojima uesnici govore ili rade neto to voditelju radionice smeta (ne potuju pojedina pravila radioniarskog rada, ne sluaju jedni druge, pojedini u esnici dre banku dok ostali ute i povla e se, i sl.). U tim situacijama voditelj moe da reaguje na razliite naine od kojih su neki pogubni po nastavak komunikacije. Najsigurniji nain da se ponaanje u esnika ne promeni, da se sukob produbi i da voditelj ostane sa loim oseanjima je upu ivanje takozvanih TI poruka. Vrste TI poruka su: 1. Poruke reenja ovim porukama se nude gotova reenja za probleme koje druga strana treba, ili mora da prihvati. Gotova reenja su ili u formi naredbe (Mora to da uradi.), upozorenja (Ako to ne uradi, desie se.), argumenata (To nije ta no, ako logino razmisli), pridikovanja i moralisanja (Da si to na vreme uradila, sada ne bi dola u ovu situaciju), ili direktnog savetovanja (Zato ne pokua.). esto prenose poruku da je jedna strana autoritet koji ova druga strana mora da poslua, to se nekada i desi, ali obino samo na kratko. 2. Omalovaavajue poruke ove poruke prikazuju drugu stranu u negativnom svetlu, osporavaju njen karakter i loe utiu na njeno samopotovanje. Obino sadre procenjivanje, kritikovanje (To nije u redu, Lae, Ti si neodgovoran, Ti si sebian), ismevanje, ruganje (Prava si mamina maza, Vidi koliki ti je stomak od tih slatkia) i osuivanje (Kako si mogao to da uradi). One mogu da budu ili odbaene, tj. da ne doe do pozitivne promene ponaanja, ili prihvaene, tj. druga strana ih prihvata kao dodatni dokaz svoje bezvrednosti. 3. Indirektne poruke u ovu grupu spadaju ale, sarkazam, zadirkivanje i komentari koji odvla e panju. esto ostaju neshvaene i nemaju efekta na promenu ponaanja onoga kome su upu ene. Bez obzira o kojoj vrsti TI poruka se govori, ove poruke obi no prekidaju komunikaciju sa osobom kojoj ih saoptavamo, zbog toga to u sebi sadre manje ili vie o iglednu poruku da je ta osoba kriva za neto, ili da je na bilo koji nain neadekvatna i loa. Njih druge osobe uju kao prisilu, naredbu, etiketiranje i procenu i na njih obi no reaguju, ili tako to uzvraaju na isti nain (napadaki), ili se povlae, to u oba sluaja dovodi do prekida komunikacije.

Komunikacija koja nas povezuje sa drugima U situacijama u kojima voditelj ima problem i eli da ga saopti, jedan od na ina da to uradi jeste da jasno kae ta mu smeta, ali na nain koji nee biti optuujui, bez kritikovanja i etiketiranja. JA poruke su jedan od naina da saoptimo drugima ta je to to nam smeta, a da pri tome ne blokiramo dalju komunikaciju. JA poruke su poziv na komunikaciju i pokuaj reavanja problema i sastoje iz etiri komponente: 1. Opaanje ono to opaamo da druga osoba radi, ili kae, a to nam smeta. U ovom koraku je vano da napravimo razliku izmeu opisa ponaanja koje nam smeta (Kada kasnite na radionicu) i naeg tumaenja tog ponaanja (Vi ste neodgovorni!) 2. Oseanja u odnosu na ono to opaamo Dajte sebi vremena da prepoznate ta oseate pre nego to to izrazite. Ako kaete: Oseam se kao da/ da ja / da ti izrazili ste procenu a ne oseanje. 3. Potrebe (elje, vrednosti) koje dovode do iskazanih ose anja Prepoznavanje i saoptavanje potreba predstavlja jednu od osnovnih razlika izmeu JA i TI poruke. Kroz TI poruku saoptavamo da neto nije u redu sa drugom osobom/drugima pa se zbog toga mi loe ose amo: Besna sam kada (TI) kasni, Povreena sam zato to me (TI) ne uvaava, Smeta mi kada (TI) neprestano pria. Kroz JA poruku jasno saoptavamo ta osoba radi to nama smeta, kako se mi oseamo, ali govorimo i o potrebi koja nam je nezadovoljena i zbog koje se oseamo loe. Umesto: Ljuta sam kada kasni (TI poruka), kaemo: Ljuta sam kada kasni, zato to bih (JA) volela da se potuje dogovor (JA poruka). Umesto: Povreena sam zato to me ne uvaava (TI poruka), kaemo: Kada me ne pita za moje miljenje (opservacija) povreena sam zato to mi treba uvaavanje (JA poruka). JA poruka predstavlja prihvatanje odgovornosti za sopstvena oseanja. 4. Zahtev - konkretne akcije koje bismo eleli da budu preduzete da bi nae potrebe bile zadovoljene
Zahtev treba da bude izraen jezikom pozitivne akcije, tj. govorimo ta elimo, a ne ta ne elimo. (Umesto: Prestanite da priate, kaemo: elim da me sluate. Umesto: Nemoj da se tue , kaemo: Reavaj probleme razgovorom. Umesto: Ne upadaj drugima u re, kaemo: Saekaj da ona zavri izlaganje pre nego to joj odgovori).

Zahtev treba da bude formulisan sada i ovde. (Volela bih da mi kae kako se ose a, Kai mi da li eli sada o tome da priamo, Da li sada moemo da se dogovorimo) Zahtev treba da bude konkretan, izraen jezikom opaanja. (Umesto: elim da bude tolerantan, kaemo: Volela bih da me pita ta ja o tome mislim. Umesto: elim da bude paljiviji, kaemo: Volela bih da me pusti da zavrim reenicu. Umesto: Budite odgovorniji, kaemo: Volela bih da se pridravate dogovorenog vremena.)
JA poruka moe da se izrazi formulom: 1. Kada radi, kae (opaanje) 2. Oseam se (uplaeno, zbunjeno, povreeno) 3. Zato to JA imam potrebu za (prihvatanjem, uvaavanjem, potovanjem) 4. I volela bih da ti (uradi, kae) Na ovaj nain emo drugoj osobi/osobama staviti do znanja ta rade to nas ugroava, kako se mi oseamo i zato (koja naa vana potreba nije zadovoljena) i ta je to to druga osoba moe da uradi da bi naa potreba bila zadovoljena. Poto JA poruka nije optuuju a, napadaka i ne znai procenu druge osobe, vee su anse da nas druga strana uje i izae u susret naem zahtevu.
Kada se koriste JA poruke u radionici ? JA poruke se koriste onda kada voditelj ima problem, tj. kada uesnici rade neto to ugroava voditelja. To su situacije nepotovanja pravila radionice: ne sluaju jedni druge, etiketiraju jedni druge, ne uvaavaju miljenje drugih, i sl. U tim situacijama je veoma vano da voditelj uputi jasnu JA poruku. Na primer: Marko, smeta mi kada pria dok Mirjana opisuje svoj crte, zato to bih volela da se pridravamo dogovora o sluanju. Volela bih da proveri sa Mirjanom da li joj smeta to to radi. Ponekad problem nastaje i kada jedan od uesnika pria toliko da uskrauje drugim uesnicima mogu nost da neto kau. U tim situacijama voditelj eli i da potuje pravo svakog u esnika da iznese svoje iskustvo, a da to individualno pravo ne ugrozi i prava ostalih uesnika u grupi. JA porukom voditelj jasno stavlja do znanja da uvaava potrebu tog uesnika da pri a o neemu to je za njega bitno, ali da mu je takoe vano da uje i druge:

Petre, vidim da ti je vano da sa nama podeli svoje iskustvo. Ja bih volela da ujem i ostale, zato to mi je vano da svi imaju jednaku priliku da uestvuju. Da li se slae sa tim? U situaciji konflikta miljenja, neki od u esnika mogu svoje neslaganje da izraze tako to procenjuju, etiketiraju i omalovaavaju miljenje drugih. Voditelj JA porukom stavlja do znanja da mu se to ponaanje ne svia: Kada ujem da kae Mariji da je to to ona pri a glupost, zabrinem se, zato to bih volela da uvaavamo jedni druge bez obzira da li se sa njima slaemo ili ne. Volela bih da pronae drugi nain da izrazi svoje neslaganje. Ponekad se deava da je grupa mirna, da ne odgovaraju na pitanja koja voditelj postavi. U tim situacijama voditelj jasno izraava ta se u njemu deava kao reakcija na to utanje i trai objanjenje od grupe: Kad postavim pitanje i niko ne odgovori, zbunjena sam i potrebno mi je objanjenje. Volela bih da mi kaete ta se sada u vama deava, koji je razlog zbog kojeg utite.

Vetine sluanja Prethodno su opisane one situacije u kojima voditelj ima problem i bira nain da ga saopti uesnicima. Meutim, esto su upravo uesnici ti koji imaju neki problem, koji moe da ometa tok radionice i da smeta i voditelju, ali je pre svega problem uesnika (npr. provala besa na radionici, pla uesnika, uesnici koji stalno ute i ne uestvuju u aktivnostima u radionici, u esnici koji su odsutni duhom, i sl.) i u tim situacijama JA poruka koju upu uje voditelj ne doprinosi reavanju problema. Zbog toga je vano da nauimo i drugu vetinu (pored vetine jasnog izraavanja svojih oseanja, potreba i zahteva) u okviru uspene komunikacije, a to je vetina sluanja. U situacijama kada uesnici imaju problem, voditelj paljivo slua ta se u njima deava i na taj nain pokazuje u esnicima da ih razume i prihvata. Pri tome je vano napraviti razliku izmeu sluanja koje vodi nastavku komunikacije i onog koje prekida komunikaciju (nesluanje).

Jezik nesluanja i neprihvatanja zastoji u komunikaciji
Nareivanje, komandovanje (Prestani da besni i kai ta se dogodilo!) Pretnje, upozoravanje (Ako jo jednom progovori, iskljuiu te sa radionice!) Moralisanje, propovedanje (Trebalo bi da vam je jasno da je osnovni red da ne ometamo druge!) Savetovanje, nuenje reenja (Proetaj se, bie ti lake!) Argumentisanje (Nije ta no da te niko ne prihvata, jue ti je Marko rekao da si se sjajno snala u igri uloga!) Osuivanje, kritikovanje (Kako si mogao to da uradi!) Etiketiranje (Ti si nepaljiv i neodgovoran!) Interpretiranje, dijagnostikovanje, analiza (Ti u stvari samo hoe da prebaci odgovornost na nekog drugog!) Hvaljenje, saglaavanje (Ti si veoma sposoban, sigurno e nai naina da rei problem!) Teenje (Pro i e to, i ja sam se tako oseala, pa je prolo!) Ispitivanje, sasluavanje (ta se dogodilo? Gde? Da li se to dogaalo i ranije? Ko je bio s tobom? Zato nisi to ranije ispriao?) Povlaenje (Hajde da pri amo o ne em prijatnijem!)

Jezik sluanja i prihvatanja aktivno sluanje Svaka osoba je jedinstvena, sa razliitom motivacijom, iskustvima i znanjima. Aktivno sluanje podrazumeva pokuaj da razumemo oseanja, potrebe i zahteve druge osobe. Svrha aktivnog sluanja je da nam pomogne da shvatimo ta sagovornik eli da nam kae, kao i da mu damo povratnu informaciju da smo ga uli i razumeli. Na taj nain sagovornik ima doivljaj da je shvaen i da razumemo ta hoe da nam kae. U procesu aktivnog sluanja mi registrujemo i sadraj poruke i oseanja koja je prate.
Saveti za aktivno sluanje
Budite paljivi obratite panju na ono to je reeno, telesnim stavom pokaite da sluate. Uspostavite kontakt oi u oi, uspostavite prihvatljivu distancu, nagnite se ka sagovorniku, fokusirajte se na sagovornika, izbegavajte da gledate po prostoriji. Ohrabrujte razgovor demonstrirajte zainteresovanost i podstaknite drugu osobu da pria (Moe li mi re i neto malo vie o tome). Budite nepristrasni svrha aktivnog sluanja je da se razume sagovornik, ak i ako se ne slaete s njim. Aktivno sluanje znai razumevanje, a ne nuno slaganje, ili poputanje, odustajanje od svojih potreba i zahteva. Pro istite um ostavite savete i mogue odgovore za neki drugi put, utiajte unutranje glasove koji vam nude kona ne odgovore i reenja, ne razmiljajte o odbrani ili objanjenjima, ne sudite, samo sluajte. Svoje emocije odloite u stranu ako niste u stanju to da uradite, saoptite sagovorniku ta se deava sa vama u tom trenutku i dogovorite se za neko drugo vreme. Reagujte koristite iste, ili sline rei da biste reagovali na sagovornikovu ideju. Npr: Danas je bio bezvezan dan u koli. Slualac : Zvui kao da ti dan nije ispunio oekivanja. Ova tehnika pomae da oba sagovornika iskau svoja interesovanja i dobiju vie informacija jedan od drugog. Odsluajte i ono to nije re eno - sluajte i ono to je izmeu redova, uklju ite i govor tela onoga ko govori kao vanu informaciju. Sluajte oseanja ukoliko je neto vano za govornika, on e u vezi s tim imati neka jaka ose anja. esto su oseanja najvaniji deo poruke. Trudite se da shvatite emocije koje pokazuje sagovornik: Vidim da si veoma besanini mi se da te je to uznemirilo Izgleda da si tuan

Sluajte potrebe u osnovi snanih ose anja kriju se vane nezadovoljene potrebe, kojih esto osoba nije ni svesna. Aktivnim sluanjem joj pomaemo da shvati potrebe koje su ugroene (npr. kada neko kae: On je jedan laljivac, sluajui potrebe ujemo da je osoba povreena, zato to bi volela da ima iskrene odnose sa bliskim osobama i to proverimo s njom: Da li si povreena, zato to bi volela iskrenost u odnosima sa ljudima?). Sluajte do kraja ne pokuavajte odmah da reavate problem, ak i kada vam se ini da sagovornik pria prazne prie koje ne vode nikuda, da su ose anja iracionalna, da pria traje dugo, ili se ponavlja. Ukoliko odvojite vreme da odsluate sagovornika, esto se desi da se kroz tu pri u otkriju najdublja ose anja i komunikacija se pomeri na reavanje problema. Rezimirajte ponekad je sagovorniku vano da zna ta vi o tome mislite. Zato kada ste odsluali oseanja i potrebe vaeg sagovornika, rezimirajte vae utiske i saoptite ih sagovorniku. Time ete osigurati bolje razumevanje onoga o emu je bilo rei i preneti mu vae razumevanje.
Znaaj aktivnog sluanja

Pomae sagovorniku da prihvati i razume svoje emocije. Olakava reavanje problema. Razvija odgovornost za reavanje sopstvenih problema. Uti e na to da rado sluamo druge i da smo spremniji da razumemo njihova ose anja i potrebe. Omoguava bliskiji i sadrajniji odnos sa drugima.
Formula aktivnog sluanja - sluanja sa empatijom 1. Opaanje, injenice (ono to druga osoba opaa, a to doprinosi njenom neraspoloenju) Kada vidi, uje 2. Oseanja (ose anja druge osobe u odnosu na ono to opaa) Dajte sebi vremena da biste prepoznali njegova/njena oseanja Da li se osea tuno, ljuto, uznemireno 3. Potreba Zato to TI ima potrebu za prihvatanjem, uvaavanjem, razumevanjem 4. Zahtev Ti bi sada eleo

Kada aktivno sluamo, poruke koje nam drugi upu uju ne ujemo kao optube i kritike, ve kao izraz nezadovoljenih potreba sagovornika. Aktivno sluanje nam prua mogunost da ne primamo poruke lino, kao da smo mi krivi, ili neadekvatni. Primer: Uesnik: Ba je dosadno ovo to radimo! Ovu poruku moemo da ujemo na nekoliko razli itih naina, moemo da je ujemo kao: Ja sam lo voditelj, ne umem da ih zainteresujem za temu (optuujemo sebe), ili Ti si bezobrazan i nezahvalan (optuujemo drugog). U oba slu aja se oseamo loe i krivimo sebe, ili druge. Aktivnim sluanjem ujemo samo nezadovoljene potrebe i pitamo: Izgleda da ovo to sada radimo nije u skladu sa tvojim interesovanjima. Da li bi eleo da se bavimo ne im drugim? Vana napomena: Aktivno sluanje ne zna i slaganje i poputanje. U ovom slu aju moda neemo iza i u susret uesnikovoj potrebi za promenom aktivnosti, ali smo uspeli da je ujemo, bez da ga etiketiramo kao bezobraznog, ili sebe kao nesposobnog voditelja. Na taj nain smo otvorili prostor za dalju komunikaciju i pokuaj da problem reimo na konstruktivan na in. Aktivno sluanje primenjujemo u situaciji kada druga osoba/uesnici imaju problem. Na taj nain pokuavamo da se poveemo sa njihovim oseanjima i potrebama, ne kritikujui ih i ne optuuju i. Primer: 1. Uesnik pri a dok voditelj objanjava neto, voditelj upuuje JA poruku, u esnik i dalje pria. Voditelj: Da li je ovo to sada radimo tebi nezanimljivo i voleo bi da radimo neto drugo? Ili: Da li si nestrpljiv, zato to bi voleo da ujemo tvoje iskustvo? 2. Uesnik besno reaguje i kae: Ne zanima me ta ona misli! Voditelj: Da li si povreen, zato to bi voleo da tvoje iskustvo i miljenje bude uvaeno? Ili: Da li si ljut, zato to ti treba razumevanje i prihvatanje? Da li bi voleo da su te pitali ta ti o tome misli?

Konflikti Tokom radionice moe doi do sukoba izmeu u esnika, ili izmeu u esnika i voditelja. Svaka od gore pomenutih situacija moe da rezultira produbljivanjem sukoba i vano je da voditelj zna kako da reaguje u tim situacijama. ta je vano da znamo o konfliktima? 1. Konflikt postoji on je deo svakodnevnog ivota. 2. Konflikt nam prua mogu nost da rastemo i da se razvijamo konflikti su u isto vreme i opasnost, ali i mogunost, izazov, a bez izazova nema razvoja. Konflikti nam pruaju mogunost da neke odnose poboljamo i u inimo ih kvalitetnijim, kao i da neto nauimo o sebi i drugima. 3. Ne postoji nuno jedno pravo reenje u konfliktu kroz rad sa konfliktima uimo kako da ih reavamo na uspean nain, to podrazumeva da isprobavamo razli ita mogua reenja i da biramo ona koja su u toj situaciji najadekvatnija. Kroz praksu, uimo se vetini produkovanja mnogih alternativnih naina reavanja konflikata. 4. Reavanje konflikta se ui u ei vetine komunikacije, nenasilnog izraavanja i aktivnog sluanja, uimo konstruktivne naine za reavanje konflikata. 5. Oseanja su vana ponekad je teko da razumemo uzrok konflikta dok se ne pozabavimo oseanjima koja lee u osnovi. 6. Na in na koji definiemo problem odreuje kako emo ga reavati to je jasnija definicija problema (oseanja, potrebe i zahtevi obe strane), to je vea verovatnoa da emo do i do reenja koje e zadovoljiti obe strane. 7. Reavanje konflikta se veba i usavrava vebajui postajemo sve vetiji u reavanju problema. 8. Ponekad moemo da pronaemo reenje koje e u potpunosti zadovoljiti sve strane u sukobu ukoliko koristimo vetine reavanja konflikta moemo da doemo do reenja u kojem i jedna i druga strana dobijaju. Mogui ishodi konflikta su: jedna strana (monija) dobija, druga strana (slabija) gubi, obe strane gube, i jedna i druga strana malo dobiju, malo izgube (kompromis), obe strane dobijaju. esto se kompromis vidi kao najbolji mogui ishod konflikta, meutim, u kompromisu svaka strana misli da je moda mogla da dobije vie, tako da nezadovoljstvo esto ostaje. Zbog toga je, kad god je to mogue, vano tragati za reenjem u kojem e obe strane u potpunosti da dobiju.

Kako do reenja u kojem obe strane dobijaju? Proces dolaska do reenja kojim e obe strane biti zadovoljne sastoji se iz est koraka: 1. Jasno definisanje problema Ovo je vaan korak poto od definicije problema zavisi koliko emo ga uspeno reiti. Ukoliko smo mi jedna od strana u sukobu, vano je da jasno izrazimo svoja oseanja, potrebe i zahteve (JA poruka), kao i da sluamo i prepoznamo oseanja, potrebe i zahteve druge strane (aktivno sluanje). Vano je da doemo do potreba koje lee u osnovi naih razli itih zahteva, da bismo u sledeoj fazi mogli da smiljamo mogua reenja, tj. alternativne naine zadovoljavanja potreba. Primer: Marko ve izvesno vreme kasni na svaku radionicu, voditelju to smeta i zahteva da se dolazi na vreme. Voditelj: Marko, smeta mi kada na radionicu dolazi sa pola sata zakanjenja, zato to bih voleo/la da radionica tee neometano. Da li moemo da se dogovorimo oko dolaska na vreme? (JA poruka) Marko: Stvarno mi je ao, ali imam ovog meseca i asove drame koji se delimino poklapaju sa ovim radionicama, pa mi je problem da stignem. Voditelj: Izgleda da ti je vano da bude na oba mesta (aktivno sluanje). Marko: Da svia mi se i jedno i drugo. Voditelj: I voleo bi da nae naina da uiva u obe stvari koje ti se sviaju (aktivno sluanje). Marko: Ne bih voleo da moram neega da se odreknem, bilo bi mi ao. Voditelj: Hajde da vidimo kako emo to da reimo. Ukoliko u sukobu ostanemo na nivou zahteva, onda nam se anse da ga konstruktivno reimo zna ajno smanjuju, poto su esto zahtevi dijametralno suprotni, kao u ovom sluaju.

Zbog toga je vano da identifikujemo potrebe koje se nalaze u osnovi zahteva. Vano je da ne meamo potrebu i na in njenog zadovoljenja, poto esto ne vidimo reenje sukoba, onda kada mislimo da se naa potreba moe zadovoljiti samo na jedan jedini nain (a to je zahtev koji upuujemo). Na nivou potreba sukob izgleda ovako:
2. Smiljanje moguih reenja Ukoliko smo jasno definisali potrebe jedne i druge strane, prelazimo na smiljanje raznih reenja koja bi mogla da zadovolje i jednu i drugu potrebu. U ovoj fazi ne procenjujemo vrednost i uspenost reenja, ne rangiramo ih, ve metodom brainstorminga (mozgalice) smiljamo ta sve moe da se uradi u toj situaciji. U gornjem primeru se vie ne trudimo da pomirimo dva suprotna zahteva (da kasni i da prestane da kasni), ve se bavimo smiljanjem na ina na koji e Marku biti omogueno da uiva u obe stvari, a da ne remeti tok radionice. (Na primer: da radionica poinje kasnije; da Marko jedne nedelje ide na dramu, a druge nedelje na radionicu; da izae ranije sa drame; da moe da ue ukoliko kasni 15 minuta, a posle toga ne...itd.) 3. Procenjivanje reenja U ovom koraku procenjujemo mogua reenja, neka odmah eliminiemo, oko nekih se dogovaramo imajui u vidu koliko su adekvatna za reenje problema.

4. Donoenje odluke Biramo jedno reenje oko kojeg se i jedna i druga strana slau da je najprihvatljivije i da e zadovoljiti njihovu potrebu. (Na primer: da u toku radionice voditelj pravi pauzu; da Marko saeka pauzu, pa tek onda ue, a da zamoli nekoga da mu tokom pauze prepria, ta je raeno u grupi, tako da moe da se ukljui.) 5. Odreivanje na ina sprovoenja reenja esto se deava da se donete odluke ne sprovode, tako da je vano da se precizno definie nain na koji e se odluka sprovoditi (ko radi, ta radi, kada i kako?). 6. Procena uspenosti reenja Osnovna ideja je da se proveri efikasnost postignutog dogovora: da li je odluka zadovoljavajua, da li je dovela do nekog napretka, da li je problem nestao, da li smo zadovoljni ishodom? Iste korake u reavanju sukoba mogue je primenjivati i u situaciji kada u konflikt nije umean voditelj, ve su u pitanju razliiti zahtevi i potrebe uesnika. Zadatak voditelja je da aktivno sluajui pomogne i jednoj i drugoj strani da osvesti svoje vane potrebe i da ih podstakne da se dogovore oko mogu ih reenja. Proces konstruktivnog reavanja konflikata, nije uvek jednostavan, zahteva mnogo strpljenja i uzajamnog sluanja, ali je njegov rezultat zadovoljstvo, uzajamno uvaavanje i uivanje u komunikaciji.

Evaluacija radionica Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica biemo u mogunosti da ustanovimo:

u kojoj meri su se radionice odvijale na oekivani na in evaluacija procesa, i kakvi su njihovi efekti u poreenju sa postavljenim ciljevima evaluacija efekata.
Na takav nain emo bolje sagledati ono to je uraeno s ciljem unoenja korekcija i poboljanja. Bez obzira koliko iskustva imamo u organizovanju u izvoenju radionica, evaluacija je neophodna. Ona je naroito korisna za one voditelje koji su na po etku svoje radioniarske karijere bez obzira da li govorimo o praenju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima. Kao to je u prethodnom tekstu reeno, svaka radionica ima unapred osmiljen i definisan scenario. To, meutim, ne zna i da on nije podloan izmenama, ukoliko se pokae kao nedovoljno dobar. S druge strane, i neka provereno dobra radionica, ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razliitih u esnika.

Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opie sam proces izvoenja aktivnosti, kao i da ga uporedi sa predvienim planom. Voditelj, dakle, posmatra ta se zaista deavalo, odnosno ta je dovelo do efekata, bilo da su oni dobri ili loi. Sa stanovita voditelja, najbolji nain prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice piu beleke (vidi u delu prilozi za evaluaciju, "dnevnik rada voditelja"). To esto moe izgledati kao dodatno i nepotrebno optere enje, ali kada se beleenje ustanovi kao stalna navika, bie koristan izvor informacija. ak i one podatke (kao npr. broj uesnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim, ili pretpostavljamo da emo ih upamtiti i kasnije zabeleiti, ne treba ispustiti. Na ta treba obratiti panju?
Evidencija o uesnicima znaajna je zbog tendencija njihovog osipanja, naro ito kod duih seminara. Osim to beleimo broj uesnika i njihovu aktivnost, treba da obratimo panju i na to ko odustaje. Na takav na in emo saznati ko je vie ili manje zainteresovan za ovakav nain rada, odnosno, za sadraje kojima se bavimo. Odstupanje od predvienog programa, odnosno scenarija radionice ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar (ak i kada je prethodno testiran i ustanovljen kao takav), na praktinom nivou moe se desiti da doe do potekoa. Na primer, predvieno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno, zahtevi postavljeni pred uesnike su bili preobimni i sl. Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u na rad. Reakcije uesnika na pojedinane aktivnosti relativno su lako vidljiva ponaanja koja odraavaju zaineresovanost ili nezaintresovanost za pojedine elemente. Ukoliko ustanovimo, na primer, da je aktivnost u esnika opala, da se vrpolje i da nisu skoncentrisani, treba to da zabeleimo. Osim zamora izazvanog preambicioznim programom, to moe biti i posledica sadraja koji ne motivie dovoljno uesnike. Atmosfera u grupi esto je vrlo dobar pokazatelj (ne) uspenosti neke radionice.

Osim posmatranja, evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih u esnika. Vano je ustanoviti kao model da u esnici nakon svake radionice daju svoje komentare, a na in na koji emo to initi zavisi od njihovog uzrasta, vrste radionica, vremena koje je preostalo, i u krajnjoj liniji od inventivnosti samog voditelja. Osim najjednostavnije mogunosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice, preporuuju se i neke druge forme koje sadre i karakteristike igre. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne, i osim to nam daju korisne podatke, pozitivno utiu i na raspoloenje uesnika i optu atrmosferu u grupi. Na primer, od u esnika se moe traiti da odreenim simbolima (crteom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazloe; na velikom listu papira moe se nacrtati linija na kojoj u esnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivnou i sl. (vidi u delu prilozi za evaluaciju, "primena evaluacionih tehnika").

Evaluacija efekata Sasvim zadovoljavaju i na in procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava uesnika o tome kakve efekte oni sami primeuju, odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno, da li su neto novo saznali, kako je to uticalo na njih, itd. Ovakve izjave su pokazatelj promena, odnosno, kriterijumi koje izvodimo iz ciljeva. Ako tano znamo kakav je na cilj, koji treba da bude realistian i konkretan, moi emo da procenimo i koliko smo mu se pribliili. Na primer, ukoliko smo kao cilj postavili: podii nivo informisanosti meu definisanom grupom dece o njihovim pravima, a uesnici su na kraju radionice bloka radionica svojim iskazima, tokom grupnog razgovora potvrdili da je to iskustvo za njih bilo korisno i da su nauili dosta toga novog, onda moemo smatrati da je cilj ostvaren. Osim grupnog razgovora na kraju, koji sam po sebi moe predstavljati samostalnu zavrnu radionicu, moemo koristiti i upitnike. Upitnik moe predstavljati i uvod u razgovor. Na takav na in voditelj dobija niz relevantnih podataka, a sami uesnici imaju mogu nost da izraze svoje miljenje i da tako zaokrue svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatra a.

Jo neto o evaluaciji Evaluaciji procesa i efekata, pridodaje se i evaluacija uticaja, tj. ocena toga kakav je uticaj program imao na iroku okolinu. Ovo nije zadatak voditelja radionica, jer njime treba da se bave organizacije i institucije koje su pokretai programa. Meutim, voditelji radionica mogu biti korisni opserveri promena u svojoj sredini i na takav nain doprineti evaluaciji strategije i celokupnog programa. Edukativne radionice kojima se mi bavimo imaju za cilj ne samo irenje informacija o dejim pravima meu direktnim uesnicima seminara, ve i podsticanje akcija koje treba da rezultiraju konkretnim promenama i unapreenjima u toj oblasti. Na primer, moe se dogoditi da je nekolicima u esnika, podstaknuti iskustvom na naem seminaru, na asu odeljenjske zajednice pokrenula inicijativu za reavanje nekog konkretnog problema, tj. prava koje se kri u toj konkretnoj koli. To je dovelo do razmatranja problema na nastavnom veu uz prisustvo uenika, to je rezultiralo nekim konkretnim zakljukom koji predstavlja napredak u odnosu na prethodno stanje. Takoe, mogua je i situacija da deca pokrenu inicijativu u svom kvartu za ureenje nekog zaputenog igralita. Ovakvi dogaaji mogu se smatrati pokazateljima promena u iroj sredini. Zato je vano da ostavimo otvorenom komunikaciju sa u esnicima, tj. da ih pozovemo da ostanemo u kontaktu, da nam se javljaju ta se deava u njihovom neposrednom okruenju, da ih ohrabrimo da razmenjuju ideje ne samo sa nama, ve i meusobno.

PRILOZI ZA EVALUACIJU
(prednja strana)

(zadnja strana)


Radionica PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Radionica PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

RADIONI ARSKI PRISTUP

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

Neke konkretne napomene za tok radionice

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

Zavrne igre mogu da se podele na:

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

Saveti za voditelje radionice

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

Kao i svaki drugi stav, predrasude se sastoje iz tri komponente:

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

FUNKCIJA STEREOTIPA I PREDRASUDA Predrasude i stereotipi su rasprostranjeni zato to nam pomau :

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

KOMUNIKACIJSKE VETINE KAO PREDUSLOV USPENOSTI U VOENJU RADIONICE

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

GTZ Nemaka organizacija za tehniku saradnju

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi