ANALIZA BILANSA

prof. dr Ivan Milojevi

1

UVOD

CILJ IZUAVANJA PREDMETA OSNOVNI ELEMENTI IZUAVANJA

CILJ IZUAVANJA
INFORMACIJA JE FUNDAMENT UPRAVLJANJA ORGANIZACIJOM
POZNAVANJE: 1. OSNOVNIH VRSTA FINANSIJSKIH IZVETAJA 2. OSNOVNIH KATEGORIJA BILANSA U ZAVISNOSTI OD SITUACIJE U KOJOJ SE MOE NAI SUBJEKT POSLOVANJA 3. SAGLEDAVANJE OSNOVNIH KATEGORIJA OVIH IZVETAJA 4. UKLJUIVANJE ORGANIZACIJE U MEUNARODNE TOKOVE
3

TEORIJA BILANSA

OSNOVNE KATEGORIJE BILANSA RAZVRSTAVANJE BILANSA OSNOVNI BILANSNI FINANSIJSKI IZVETAJI NORMATIVI OD ZNAAJA ZA BILANSE

ANALIZA BILANSA

OSNOVNE METODE ANALIZE KATEGORIJE MEUZAVISNOSTI BILANSNIH POZICIJA POSTUPCI PRILIKOM ANALIZE PRAKTINA PRIMENA

SPECIJALNE VRSTE BILANSA

1. VRSTE SPECIJALNIH BILANSA 2. ULOGA I ZNAAJ U RADU MENADMENTA 3. SPECIJALNI BILANS, OSNOVA MENADMENT ODLUIVANJA

POLAGANJE ISPITA

PRISUSTVO NA NASTAVI = 15% AKTIVNOST U TOKU VEBI = 15% SEMINARSKI RAD = 20% KOLOKVIJUM 1. = 10% KOLOKVIJUM 2. = 10% ZAVRNI ISPIT = 30%
7

Raunovodstvo: 1. Knjigovodstvo sa bilansom 2. Obraun trokova i rezultata 3. Raunovodstveno planiranje i analiza 4. Raunovodstvena revizija i kontrola

VRSTE BILANSA
1.

2. 3. 4.

Bilansiranje sastavljanje finansijskih izvetaja Sadrina bilansa Zadaci bilansa Pravila koja se primenjuju pri oblikovanju i odreivanju sadrine bilansa

Sadrina bilansa
1.

2.
3.

4. 5.

6.

Imovina po obliku Imovina po izvorima vlasnitvu Ne postoji direktna veza izmeu pojedinanih pozivija aktive i pasive Postoji samo jednakost na nivou celine Aktiva imovina Pasiva kao kapital (sopstveni i pozajmljeni)
10

Zadaci bilansa
Bilans godinji obraun 1. Kontrola odravanja supstance 2. Utvrivanje uspeha 3. Nadzor poslovnog procesa 4. Dispozicija 5. Polaganje rauna

11

Vrste bilansa
1. Prema redovnosti sastavljanja: redovni i specijalni Redovnim bilasima se smatraju polugodinji i godinji obrauni pojedinanih preduzea Godinji obrauni grupa preduzea Poreski bilansi

12

Specijalni bilansi su: Bilans osnivanja Bilans fuzije Bilans poravnanja Bilans steaja Bilans sanacije Bilans likvidacije Bilans promene pravne forme

13

2. Prema povezanosti sa knjigovodstvom: oni koji nastaju kao posledica zakljuka rauna glavne knjige i oni koji se sastavljaju vie ili manje nezavisno od knjigovodstva

14

3. Prema globalnoj svrsi sastavljanja: imovinski bilansi i bilansi utvrivanja rezultata

15

4. Prema merodavnosti pravnih normi: poslovni bilansi i poreski bilansi 5. Prema podruju informisanja: interni eksterni
16

6. Prema broju ukljuenih preduzea: pojedinani bilansi i bilansi grupa preduzea 7. Prema tehnici sastavljanja: Bruto bilansi Neto bilansi

17

Analiza bilansa kao nauna metoda

OSNOVA I PRIRODA ANALIZE KAO NAUNE METODE ANALIZA KAO NAUNI METOD analiza je nauna metoda miljenja a svrha joj je ispitivanje i istraivanje objekata koji se analizira ''analiza kao pojam u sebi sadri element ispitivanja, element ralanjavanja i element metode

18

RAZVOJ EKONOMSKE ANALIZE

Analiza podrazumeva fundamentalno ekonomsko znanje koje sadre nauka o ekonomiji preduzea i nauka o beleenju ekonomskih dogaaja (raunovodstvo). Tales iz Mileta (625-545. godine p.n.e.) Ksenofonova ''Oikonomikos'' (430-345. godine p.n.e.) Aristotel (384-322. godine p.n.e.) Marcus Porcius Cato (234-149. godine p.n.e.) po planiranju proizvodnje i radnog procesa. Revolucionarni prilog istoriji ekonomike preduzea dao je 1202. god. Leonardo Fabonacci Pisano u svojoj knjizi ''Il liber abbaci'' u kojoj rauna arapskim brojevima i decimalnim sistemom, i uvodi nulu.

19

EKONOMSKA NAUKA

NAUKA O EKONMIC PREDUZEA

NAUKA O NACIONALNOJ EKONOMIJI

INTERDISCIPLINARNA PODRUJA

Opta nauka o ekonomiomici preduzea

Nauka o funkcijam a

Nauka o institucijama

Ekonoms ka teorija

Ekonomska politika

Finansijska nauka

Osnovi ekonomije

Mikroekono mija

raunovodstvo

Naune teorije

Makroekonimi ja

20

Nauka o ekonomici preduzea posmatra i izuava preduzea iznutra i u perspektivi sopstvenog delovanja na integraciju u okruenje odnosno u, uslovno reeno, nacionalnu ekonomiju i Mikroekonomija posmatra i izuava preduzee spolja i s perspektivom reagovanja na uslove koje delovanjem generie okruenje odnosno, uslovno reeno, nacionalna ekonomija.
21

Postoje i tvrdnje da su banke u svom poslovanju vodile dve knjige: ephemeride i (dnevnik) trapezitica garmmata. (glavna knjiga) Prava se odnosi na hronoloko praenje i evidenciju svih poslovnih dogaaja, dok druga predstavlja knjigu rauna (konta) klijenata.
22

Prema Littleton-u postojalo je sedam preduslova za razvoj dvojnog knjigovodstva, a to su:

1) pismenost- to prizilazi iz injenice da knjigovodstvo podrazumeva pisan zapis; 2) aritmetika- neophodni poznavanje odreenih raunskih operacija, jer bi u protivnom bili ugroeni brzina i tanost u knjigovodstvu; 3) privatna svojina- znaajna zbog evidencije o imovini i kapitalu, kao i svojinski aspekti u vezi sa raspodelom finansijskog rezultata; 4) novac- shodno injenici da je knjigovodstvu neophodan opti ekvivalent, izrazitelj ili svoditelj; 5) kredit- bez njega mnogi poslovi ne bi bili dovedeni do kraja; 6) trite- lokalna trgovina ne bi uspela da stimulie ljude na koordinaciju i konkurenciju; 7) kapital- osnova za svaku organizovanu poslovnu delatnost.

23

Luka Paioli (Luca Pacioli, 1445-1517) otac savremenog raunovodstva, Suma de arithmetica, geometrija, proportioni et proportionalita, koje skraeno nosi naziv Suma (Summa). Objavljeno je u Veneciji 1494. godine. Delo se bavi oblastima aritmetike, geometrije, algebre i trigonometrije. Upravo je u ovom svom delu Paioli sistematizovao metodu dvojnog knjigovodstva.

24

OSNOVNI PRINCIPI ANALIZE

integralnost sagledavanja i obuhvatanja svih elemenata od uticaja; realnost podataka i stanja; mogunost provere podataka i rezultata; jasnost u podacima i iskazanim rezultatima; stalnost analiza; opreznost u selekciji pokazatelja i zakljuivanju; aurnost elemenata za analizu; ekonominost analiza; naunost analiza; fleksibilnost analiza; kompetentnost i strunost analitiara.

25

METODOLOKE PRETPOSTAVKE ANALIZE

zakonitost vremenske dugotrajnosti, 2. zakonitost uveavanja vrednosti i 3. zakonitost odranja kompleksnosti su osnovne pretpostavke poslovne analize
1.

26

OPTA PRAVILA POSLOVNE ANALIZE

1. definiu normativne veliine kao razmere i sadraje u kojima se metode primenjuju i koje odraavaju sadraj kategorija, 2. definiu normativna pravila primene normativnih veliina, ili skladno zakonitostima odnosa meu kategorijama, definiu pravila primene metoda.

27

zadatak definisanja veliina i pravila podrazumeva nekoliko faza i to:

1. izuavanje osnovnih procesa u kojima se odraavaju dimenzije vremena, uveavanja vrednosti i odrive kompleksnosti, 2. odabiranje kategorija i pripadajuih normativnih veliina koje odraavaju zakonitosti procesa ili koje opisuju meuzavisnosti veliina, 3. ekspliciranje pravila ili naela koja odraavaju principe meuzavisnosti i tako uslovljavaju 28 postupke i metode primene veliina.

ZAKLJUAK

ANALIZA PREDSTAVLJA SPREGU USPEHA MENADERSKIH ODLUKA

29