Uvod u fotograf|u- stor|at

Prva stravan|a
Osnovn prncp fotografsan|a se zasnva|u na prrodnm zakonma, pre svega na zakonu
prostran|a svetost. Na taru z Brunsvka z 1589. sto| natps: Svetost socvo kakvu korst da|u
onome sto poged pamet nema|u? L|udma |e od davnna bo |asno da se ska regstru|e na
ugacanm povrsnama, na prmer na mrno| vod, a nsu uspeva da |e zadre. U Staro| Grcko|
Arstote |e strao optcku zakontost proaska svetost kroz ma otvor.
Skar su pre nastanka fotograf|e korst kameru opskuru da b crta konture nekog przora. Kod
crtan|a portreta osobu su postav|a napo|e, na sunce, a on su u zamraceno| sob sa mam
otvorom crta pro|ektovanu sku. Prkom pomracen|a Sunca 1999. godne Beogradan su
pro|ektova poumesecastu sku demcno pomracenog Sunca na asfatu kroz cev ko|a |e na
gorn|em kra|u maa mau rupu.
Dan|eo Barbaro |e 1568. godne zak|uco da se ska moe zostrt dodavan|em kompeksa
socva raznh vecna. Istravac su vekovma pokusava da pronadu mater|u oset|vu na
svetost da b odmah, pose hem|ske reakc|e te mater|e ostvar sku przora. Godne 1663.
Robert Bo| |e ustanovo da srebro-hord tamn pr zagan|u svetost. Zan Seneb|e |e 1782.
dokazao da srebro-hord ne reagu|e sto na razcte taasne dune suncevog spektra. Dok |e na
pav deo spektra reagovao pose 15 sekund eksponran|a, na crven |e reagovao tek pose 20
mnuta. Takode |e ustanovo da neke smoe pose zagan|a svetost gube svo|u rastvor|vost u
b|nm u|ma, stvrdn|ava|u se, sto |e kasn|e razrado Nsefor Neps.
Od sredne XIX veka do danas tehnoog|e fotograf|e su evourae kroz procese ko| su nazvan:
heotp|a, dagerotp|a, kaotp|a, eatnsko srebrne ske, fotogravure, fotogeno skan|e,
autohromne poce, proces EP2 RA4 fotograf|e u bo|, poarod postupak, dgtana fotograf|a ...
Nepsove prve fotograf|e
Fotograf|a |e nastaa u Francusko| prve poovne XIX veka, ako |e u to vreme nauka ba
razv|en|a u Engesko|, Amerc Nemacko|. Zoze Nsefor Neps |e 1822. godne zrado prvu
fotograf|u na kaa|no| poc dmenz|a 16 x 20 cm. Suo se kamerom obskurom, u pocetku
maog formata snmka 3 x 3 cm. Pocu |e prevaco so|em asfata, a ekspozc|a |e tra|aa osam
sat na etn|em suncanom danu. Ska |e razv|ana u b|nm u|ma. Svete deta|e |e predstav|ao
so| asfata, a tamne poca, ko|a se provdea u pozadn po spran|u asfata. Ska |e ba obrnuta
kao u ogedau, pa |e od 1825. poceo da fotografse kroz przmu sa ogedaom spred socva.
Na|star|a sacuvana ( |edna) Nepsova fotograf|a poged sa prozora datra z 1826. godne.
Neps |e ske dob|ene ovm postupkom nazvao heograf|ama, skama dob|enm na osnovu
sunceve svetost. Oca|nck se boro da dokae svetu vrednost svog pronaaska. N|e uspeo,
umro |e u sromastvu, a |e n|egov sn Isdor mao zvesnh uspeha u proda| patenata.
1
Dagerov postupak
Za zvancn nastanak fotograf|e vezu|e se godna 1839. kad |e Lu| Zak Mande Dager
demonstrrao fotograf|u na posrebreno| metano| poc ko|u |e prvo zagao utca|u |oda dob|ao
srebro-|odd. Dosao |e do zak|ucka da se emuz|a moe razvt sparavan|em ve, sto |e utcao
na skracen|e ekspozc|e na 15 mnuta. Zva |e pran|aa na deove emuz|e na ko|u |e deovaa
svetost. Ska se fksraa hposuftom sode, a spraa destovanom vodom n|e se moga
umnoavat. Postupak |e nazvan dagerotp|om, a mun|evtom brznom |e osvo|o svet.
Pose ovh dostgnuca po prv put u stor|, sku moe nacnt neko ko ne mora bt vesth ruku.
Svako ko se upozna sa fotografskm postupkom moe bt u tehnckom smsu sto tako uspesan
kao pronaazac. Pronaaskom fotograf|e skar portretst su se zabrnu za svo|u buducnost, a
crkva u prvo vreme n|e prznavaa dokaze da se "prroda moe naterat da spontano prozvede
sku", smatraa |e fotograf|u davo|m zumom. Na sastanku Akadem|e nauka Francuske XIX
avgusta 1839. godne zvancno |e prznata fotograf|a kao Dagerov pronaazak, a medu
prsutnma |e kako se pose prcao vadao takvo uzbuden|e, kao pose pobedncke btke.
U Evrop su vecna dagerotp|a b portret, dok su Amerkanc cesto ova| proces korst za
pe|zae. Prv fotografsk casops |e osnovan 1850. godne u N|u|orku, zvao se Daguerran |ourna.
Na oba reke Hadson su nastae dve fabrke ko|e su prozvode matera za dagerotp|u, a
kasn|e |e pored n|h nastao ctav grad ko| |e nazvan Dagerv.
Tabotova dostgnuca
V|am Henr Foks Tabot |e bo engesk naucnk umetnk ko| |e prv zumeo postupak razv|an|a
poztv fotograf|a na papru sa negatva u kasnm trdesetm godnama. Poceo |e sa
stravan|ma |os 1933. bo |e dosta obrazovan.
Od 1835. godne Tabot snma kamerom obskurom. Vecnu snmaka |e nacno u svo|o| kuc u
neposredno| bzn. Ska |e koprana sa poce na papr, razv|ana fksrana, tako da se po prv
put stvora poztv ska ko|a se moga umnoavat u beskonacan bro| prmeraka. Ekspozc|a u
kamer opskur |e tra|aa oko 5 mnuta pr |ako| suncevo| svetost. Ska se razv|aa u smes
srebro-ntrata gaske ksene, a fksraa u natr|um-|oddu.
Tabot ob|av|u|e prve fotograf|e sa svo|m tekstovma u casopsu The Art Unon zda|e kn|gu
The Penc Of Nature "oovka prrode" sa 24 svo|e fotograf|e propratnm tekstom. Kn|ga |e
predstav|aa romantcan porodcn abum, rekamnu brosuru, stor|sk dokument, vodc kroz
tehnoog|u fotograf|e demonstrran|e novog nacna zdavan|a. Tabot |e postavo osnove
moderne fotograf|e, a na n|egovm stravan|ma zasnovan su danasn| postupc zrade
2
fotograf|e. Dagerov postupak ko|m |e stvarana samo |edna ska predstav|ao |e corsokak u
napredovan|u fotografskh stravan|a, mada |e od znaca|a kao prvenac.
Po|am I vrste fotoaparata
Fotoaparat |e ured|a| ko| su za stvaran|e ska, bo po|ednanh u nzu. Ime |e zvedeno
od atns kog camera obscura, ,mracna komora", sto |e bo ran mehanzam za pro|ektovan|e ska
u ko|em |e cea prostor|a funkconsaa otprke kao unutrasnost modernh fotografskh kamera,
osm sto tada n|e posto|ao nacn da se ska zabee, osm da se rucno nacrta. Kamera moe da
snma vd|v spektar bo ko| drug deo eektromagnetnog spektra .
Danas na trstu posto| vek zbor fotoaparata za razctu namenu u razctom cenovnom
rangu. Moemo zdvo|t 3 vrste fotoaparata:
1. Kompaktni fotoaparati
U ptan|u su ma, ako prenosv aparat ko| sta|u u dep. Takode se nazva|u "pont and shoot",
sto otprke znac "uper ska|". Ova| nazv dugu|u tome sto za fotografsan|e nsu neophodna
soena podesavan|a razcth parametara. Ov aparat krecu se od tzv. "subkompaktnh", ko| su
zasta mn|aturn ne omogucava|u gotovo nkakva podesavan|a, pa do aparata ko|
omogucava|u zumran|e, podesavan|e ekspozc|e td.
Kompaktn fotoaparat naprav|en su za |ednostavnu upotrebu. Medutm, mnog od n|h danas
omogucava|u prav|en|e prcno kvatetnh fotograf|a. Za vecnu putnckh potreba, bo|
kompaktn aparat trebao b da bude sasvm dovo|an.
Cene ovih aparata su u opsegu 100-200 evra.

Slika: kompaktni fotoaparati
3
2. Poluprofesionalni fotoaparati
Ov dgtan fotoaparat vec su od kompaktnh hob-aparata, svo|m zgedom vse podseca|u na
ozb|ne fotoaparate. Ima|u vece kucste, vec ob|ektv deu|u ozb|n|e. Takode se nazva|u
"prosumer" - nesto zmedu "professona" "consumer". Ov hbrdn fotoaparat predvden su za
ozb|ne amatere. Na prmer, kod n|h cesto posto| mogucnost manuanog podesavan|a fokusa
(kompaktn ma|u samo autofokus). Medutm, aparat dob|ate sa |ednm ob|ektvom ko| n|e
moguce men|at.
Po suncanom danu, razka u kvatetu fotograf|a dobrog pouprofesonanog profesonanog
aparata |e veoma maa. Pouprofesonan aparat su aks za nosen|e korscen|e, a pored toga su
|eftn|. Medutm, veoma se ose snaaze u usovma sabog osvet|en|a.
Pouprofesonan aparat dobar |e ukoko mate ozb|n|e fotografske ambc|e, t|. ukoko ete
da se mao ozb|n|e bavte fotograf|om, ekspermentsete, ucte razcte tehnke td.
Cene ovih aparata su 200-500 evra.
Slika: poluprofesioalni (prosumer, bridge, hibridni) fotoaparati
3. Profesionalni fotoaparati
Ov aparat nazva|u se DSLR, sto |e skracenca od "dgta snge-ens refex camera". U ptan|u su
aparat kod ko|h se st sstem socva ogedaa korst za trao (ono kroz sta gedamo) za
formran|e fotograf|e.
Profesonan aparat nsu prav|en tako da budu |ednostavn za korscen|e. Podrazumeva se da |e
korsnk upoznat sa naprednm fotografskm po|movma, kao da |e spreman da zdvo| dosta
vremena za upoznavan|e aparata veban|e sa n|m. Osm toga, veoma su kabast nezgodn za
putovan|a.
Profesonan fotoaparat potreban vam |e ukoko se ozb|no bavte fotograf|om.
Cene ovih aparata kreu od oko 1.000 evra, pa do vie hil!ada.
4
Slika: Profesionalni (DSLR) fotoaparati
"apomena o i#$oru aparata
L|ud cesto potpuno nepotrebno kupu|u profesonane dgtane fotoaparate. Tokom vse godna
posto|an|a ovog sa|ta, pogeda smo h|ade, verovatno desetne h|ada fotograf|a sa
putovan|a. Ubed|vo na|vec deo th fotograf|a snm|en |e kompaktnm pouprofesonanm
fotoaparatma. Ogroman bro| |ako osh fotograf|a snm|en |e profesonanm DSLR aparatma.
Kako ob|asnt ova| fenomen?
Moda |e to zbog toga sto |ud kupe skupocen DSLR fotoaparat, a onda nema|u dovo|no
strp|en|a da nauce da ga korste. Ako oceku|ete da ce profesonan aparat da odrad sav posao
umesto vas, |uto se varate. Stuac|a |e upravo suprotna. |ednostavn aparat razms|a|u umesto
vas, a soen se u potpunost osan|a|u na vasu vestnu.
Razmste da vam |e van|e da vasa fotograf|a bude orgnana, zanm|va, nformatvna,
nteresantna, duhovta... tehnck savrsena.
Tehnke fotografsan|a
Ova| tekst bce or|entsan na tehnku fotografsan|a - tacn|e, na ko|e parametre treba obratt
pan|u kako h kontrosat u procesu snman|a. Parametre na ko|e treba obratt pan|u prkom
fotografsan|a su:
Kadrran|e
Ekspozc|a (otvor bende, ISO)
Zna da|na
Dubnska ostrna
Baans beog
Kadriran!e poznat|e kao pozconran|e ob|ekta predstav|a osnovu fotografsan|a |ednu od
na|van|h stvar pr fotografsan|u. Pozconran|e ob|ekta na scen |e u osnov prosta stvar, a
pak prava umetnost. Nepsano pravo u fotograf| gas: Ob|ekat ne postav|a|te u centar, vec
na pozc| |edne trecne u odnosu na evu desn grancnu n|u.
5
Pravilo treine |e tehnka u fotografsan|u ko|a |e drektno povezana sa kadrran|em. Prema
pravu, ska |e pode|ena u devet |ednakh deova, to sa dve horzontane dve vertkane crte
|ednako razmaknute. Tme nasta|u cetr preseka u ko|a se obcno smesta gavn ob|ekat na sc.
Ovakva kompozc|a sc da|e vse energ|e, nteresa vecu napetost, od |ednostavnog smestan|a
ob|ekta u centar, sto moe deovat monumentano, nepokretno eventuano nenteresantno.
Primer slike drveta prikazuje kompoziciju po pravilu treine. Horizont je smeten na donju horizontalnu crtu ime je
fotografija podeljena na dva dela, zemlja 1/ i ne!o u "/. #rvo, kao glavni o!jekat, je smeteno u jedno od preseka,
koja se nazivaju i energijske take $engl. power point% ili take zlatnog preseka.

Kada fotografsemo pe|za cesto |e probem ko| deo kadra smestt u tacke preseka. Na
fotograf| drveta nebo |e postav|eno u 2/3 z razoga dnamke |er obu|e kombnac|ama toph
hadnh bo|a dok |e povrsna vode man|e dnamcna.
%kspo#i&i!a predstav|a vreme koko |e senzor fm zoen svetost. %kspo#i&i!a
predstavl!a odnos otvora $lende 'koli(ina svetlosti) i $r#ine #atvara(a 'tra!an!e
svetlosti). %kspo#i&i!a !e ukupna koli(ina svetlosti ko!a u*e u aparat.
6
- Ako |e ekspozc|a prevelika, onda u fotoaparat dospe prevse svetost (bo kocnsk, bo u
tra|an|u) pa dob|emo fotograf|u ko|a |e preeksponirana. To znac da |e fotograf|a suvse
sveta, pa vecna sveth povrsna zgeda potpuno beo, sto ne emo.
- Ako |e ekspozc|a premala, onda u fotoaparat dospe premao svetost, pa dob|emo fotograf|u
ko|a |e podeksponirana. To znac da |e fotograf|a suvse tamna.
Ako |e ekspozc|a preveka (ska |e presveta), to moe znact da smo prevse otvor bendu
(pust smo prevse svetost u aparat), a sto tako moe znact da smo stav suvse mau
brznu zatvaraca (dugo |e ostao otvoren, pa |e predugo pustao svetost u aparat).
Ekspozc|a se na ekranu dgtanog fotoaparata obcno vd u obku |edne hori#ontalne skale
sa podeo&ima, znad ko|e se naaz kzac. Ako |e kzac tacno na sredn, onda |e ekspozc|a
otprke onoka koka (aparat smatra da) b trebao da bude. Ako |e kzac suvie daleko ulevo ili
udesno, dobiete pretamnu ili presvetlu fotku.
+tvor $lende ili f-$ro!
,lenda (eng. aperture) |e zatvarac ko| sto| preko socva. Kada se benda otvor, ona propusta
svetost u fotoaparat. Ako se benda otvor vse, u fotoaparat uaz vse sveta. Ako se otvor
man|e, uaz man|e sveta.
-era otvora $lende na#iva se f-$ro!. Moete ga vdet na ekranu vaseg dgtanog
fotoaparata. Ako |e f-bro| vec, benda |e zatvoren|a. Ako |e f-bro| man|, benda |e otvoren|a. Da,
suprotno od onoga sto b bo ogcno.
Na vecn dgtanh fotoaparata, f-bro| se krece negde zmedu 2 22, mada |e moguc vec
raspon. Ako |e f-bro| 2, to znac da |e benda sasvm otvorena. Ako |e 22, to znac da |e benda
gotovo sasvm zatvorena, te da u aparat uaz veoma mao svetost.
Zasto |e otvor bende btan? Ako fotografsete u amb|entu u kom |e osvet|en|e sabo (recmo u
sumrak, u zatvorenom), potreban vam |e vec otvor bende, kako b vse svetost mogo da ude
u aparat. Ako fotografsete u amb|entu u kome |e svetost zuzetno |aka (pustn|a u podne),
potreban vam |e ma otvor bende, nace ce u aparat uc prevse svetost.
Za one ko| ee da zna|u vse:
7
Svako socvo ma svo|u nu da|nu. Zna da|na |e fzcka osobna socva, predstav|a
rasto|an|e zmedu socva tacke u ko|o| se seku zrac svetost ko| su pros kroz to socvo.
Ob|ektv u fotoaparatu n|e |edno socvo, nego sstem socva. |ednostavnost rad, on se obcno
posmatra kao |edno socvo.
F-bro| otvor bende n|e zasta precnk otvora bende, ako se, |ednostavnost rad, tako tretra.
F-bro| |e kocnk ne da|ne ob|ektva (kombnovane ne da|ne svh socva ko|a cne ob|ektv)
otvora bende (precnka krunog otvora ko| nasta|e povacen|em bende ka vcama socva).
Ako fotoaparat ma ob|ektv od 36 mm (to vdmo na prstenu za zumran|e) a f-bro| znos 4 (to
vdmo na ekranu aparata), to znac da |e stvaran precnk otvora bende zapravo 9 mm.
Zumran|e |e proces u kome se socva u ob|ektvu medusobno prbava|u uda|ava|u. Tako se
kombnovana na da|na ob|ektva men|a. Moda ste prmet da, ako podeste f-bro| zatm
zumrate, aparat sam promen vas f-bro|. To |e zato sto, kao sto smo gore ob|asn, f-bro| zavs
od ne da|ne ob|ektva. Kada men|ate nu da|nu ob|ektva (zumran|e), f-bro| se nuno
men|a sam od sebe.
Standardna f-skaa |e: 1.4, 2, 2.8, 5, 5.6 td. Svak sedec vec bro| oznacava da dupo man|e
svetost ste do "fma". Nov| aparat ma|u preczn|u skau, recmo 2.8, 3.2, 3.5, 4 td. Korac f-
skae zovu se f-korac (eng. f-stops).
+setl!ivost .filma. '/0+)
+setl!ivost filma nazva se |os /0+ vrednost. Iako kod dgtanog fotoaparata zapravo
nemamo nkakav fm, ISO vrednost da|e posto|, oznacava oset|vost dgtanog senzora./0+
vrednost govori koliko !e .film. osetl!iv na svetlost.
Ako fotografsete u amb|entu u kom nema dovo|no svetost, cesto n|e dovo|no da |ako otvorte
bendu (kako b usa veca kocna svetost) sman|te brznu zatvaraca (kako b on sto due
propustao svetost u aparat). Tada |e potrebno da stavte vecu oset|vost fma, kako b aparat
bo|e skorsto to mao svetost sto uspeva da prodre u n|ega.
ISO vrednost takode podesavate na vasem dgtanom fotoaparatu, kao sto podesavate f-bro|
(otvor bende) brznu zatvaraca.
Tpcna ISO skaa de od 100 pa do nekoko h|ada. 1koliko !e !ako mra(no, tre$a vam to
vea osetl!ivost, dakle i vei /0+ $ro!. Medutm, ukoko |e ISO bro| vek fotograf|e cesto
spadnu |ako granurane.
1koliko !e !ako svetlo, ni!e vam potre$an vei /0+ $ro! od 100.
2ipi(na ISO vrednost znos 100, #a slikan!e po relativno sun(anom danu i normalnim
vremenskim uslovima.
3i4na dal!ina predstav|a uda|enost optckog centra ob|ektva t|. uda|enost tacke gde se
preama svetost u ravn senzora fma. Zna da|na se mer u mm I utce na ugao vd|vost I
perspektvu. Kod kompaktnh dgtanh fotoaparata |e na da|na regusana eektronskm
optckm zumran|em dok kod SLR aparata posto| I rucno kontrosan|e zumran|a.
8
Posto|e dve vrste optckog zumran|a:
- Optck zoom
- Dgtan zoom
Optck zoom |e uvecan|e ske ko|e se poste kombnac|om socva u ob|ektvu. Ono |e
superorn|e u odnosu na dgtan zoom.
Dgtan zoom |e dgtano uvecan|e ske ko|e se poste tao sto samo centran deo senzora
regstru|e fotograf|u I tme stvara utsak uvecan|a. Takve fotograf|e su os|eg kvateta u odnosu
na optck zoom pa dgtano zumran|e n|e preporuc|vo.
9
5u$inska otrina (eng. depth of fed) predstav|a uda|enost zmedu na|be na|da|e tacke
ko|a na fotograf| zgeda ostro.
Sve ono sto se naaz zvan po|a dubnske ostrne (spred na|be ostre tacke za na|da|e ostre
tacke) podee odredenom stepenu zamucen|a. Sto se ob|ekat naaz da|e od po|a dubnske
ostrne, to ce on na fotograf| bt mutn|.
5u$inska otrina #avisi od me*uso$ne udal!enosti o$!ekata na fotografi!i, fokusa i
otvora $lende.
Zamste da se naazte na bazaru prepunom sveta sarenh predmeta, ete da skate neku
osobu. Veka sansa |e da ce se ce te osobe nemnovno utopt u saroku pozadnu. Medutm, v
ete da na n|emu bude akcenat, da zdvo|te ce z pozadne. To cete na|bo|e postc ako na
fotograf| ce bude savrseno ostro, a pozadna zamucena.
I, recmo, ete da skate neku gradevnu, a se spred n|e naaze nek konte|ner, parkran
automob nesto scno sto ne ete na fotograf|. U tom suca|u ete da gradevna (ko|a se
naaz u drugom panu) bude ostra, a koa konte|ner (ko| su u prvom panu) budu zamucen.
Ukoko fotografsete nz predmeta ko| se naaze na razctm uda|enostma od vas, du$inska
otrina vam omoguava da i#dvo!ite neke od n!ih. On predmet ko| se naaze u po|u
dubnske ostrne bce ostr, dok ce osta bt zamucen.
10
Slika: Prvi plan (ograda) je zamuen, dok je sve iza njega otro.
Kolika du$inska otrina nam !e potre$na6
Mao po|e dubnske ostrne znac da |e ostar samo ma deo onoga sto aparat vd. Ovo nam |e
potrebno kada emo da zdvo|mo |edan predmet z nza medusobno mao uda|enh predmeta.
Veko po|e dubnske ostrne znac da |e ostro gotovo sve sto aparat vd. Ovo korstmo kada
skamo pe|zae, c| su deov medusobno |ako uda|en, a emo da sve bude ostro - drvece
nedaeko od nas, panna daeko na horzontu.
Kako se posti4e du$inska otrina6
Kada kaemo da |e nesto u fokusu, to znac da ce to nesto bt otro na fotografi!i. Na
dgtanm fotoaparatma, fokus vdmo u obku |ednog vse pravougaonka ko| nam na ekranu
pokazu|u sta ce bt ostro. Obcno fokusramo tako sto dugme za fotografsan|e prtsnemo do
poa, sacekamo da se po|av pravougaonk ( pravougaonc) ko| oznacava|u sta |e u fokusu, a
zatm dugme prtsnemo do kra|a.
Rad po|ednostav|van|a, moemo rec da se po|e dubnske ostrne prostre 1/3 spred 2/3 za
ob|ekta ko| se naaz u fokusu.
11
Slika: Ljudi u pozadini su mutni, ali bilo bi dobro da su jo mutniji, da se stapaju u jednu mutnu pozadinu
portreta u prvom planu. e!utim, ova fotografija snimljena je kompaktnim fotoaparatom, koji se slabo snalazi
sa dubinskom otrinom. o"e da je izvu#e u izvesnoj meri, ali ne o#ekujte previe.
5u$inska otrina #avisi od tri stvari7
1) medusobna uda|enost ob|ekata
2) na da|na ob|ektva (= zum)
3) otvor bende
Sto |e drug ob|ekat be fokusranom ob|ektu, veca |e sansa da ce se naazt u po|u dubnske
ostrne, te da ce on bt ostar.
Sto |e zum vec, po|e dubnske ostrne |e krace. Recmo, u pomenutom prmeru fotografsan|a
osobe na bazaru, ukoko |ako zumramo tu osobu ukoko |e ona u fokusu, sve ono spred za
n|e ce bt zamuceno.
Sto |e benda otvoren|a (man| f-bro|), po|e dubnske ostrne |e krace.
8ko 4elimo kratko pol!e du$inske otrine (zdva|amo |edan ob|ekat, a sve spred za n|ega
|e mutno) treba da:
1) sto vse otvormo bendu,
2) sto |ace zumramo ta| ob|ekat,
3) pazmo da neposredno spred za ob|ekta ko| emo da zdvo|mo (dake na mao|
uda|enost od n|ega) nema drugh ob|ekata.
12
Tacka 3) ne zavs toko od onoga ko| fotografse, a tacke 1) 2) mogu se postc otvaran|em
bende zumran|em ob|ekta ko| emo da zdvo|mo.
8ko 4elimo duga(ko pol!e du$inske otrine (na fotograf| |e sve ostro - prv, drug trec
pan)) treba da:
1) sto vse zatvormo bendu (sto man| f-bro|)
2) korstmo sto man| zum.
Slika: $rana u prvom planu je zamuena, dok su jabuke i trava u fokusu. %ako smo granu, koja nam se
nalazi mnogo bli"e, u#inili sporednom na fotografiji.
,alans $elog
Kada ste svo|evremeno u sko uc o svetost kao fzcko| po|av, verovatno ste zapamt da se
bea bo|a u stvar sasto| od svh ostah bo|a ko|e su pomesane medusobno zbaansrane.
U praks, baans bo|a u beo| n|e tako deaan, odnosno u beo| bo| cesto preovadu|e neka od
bo|a. Tu prmesu bo|e, ako |e dovo|no maa, nas mozak zanemaru|e. Oseca| bo|e mozak poste
ne samo na osnovu onoga sto vdmo, nego na osnovu onoga sto on oceku|e da vd. Ako
oceku|e beu bo|u, vdece |e kao beu, cak ako ona n|e besprekorna.
9,ela $o!a ni!e uvek $ela:
Za razku od naseg mozga, fotoaparat mogu da zabeee samo ono sto vde. Ako bea bo|a n|e
bea, ona ce takva bt zabeeena. Tako se desava da ono to m vdmo kao beo, na fotograf|
spadne drugac|e. Obcno bea bo|a dob|a prmese pavcaste, crvenkaste, zeenkaste uckaste
bo|e.
13
Dgtan fotoaparat ma|u mogucnost da se pragode razctm zvorma sveta. Pragoden|e |e u
stvar prcno |ednostavno. Ako fotoaparat zna bo|u zvora sveta, zna kako ce bt sve bo|e
poremecene moc ce to da sprav tako da m pak dob|emo bo|e kakve oceku|emo.
Obcno su u podesavan|ma baansa beog (white balance WB) na fotoaparatma ponudene
unapred podesene opc|e prema nekm uobca|enm zvorma sveta: sunce, senka, obcna
s|aca, neonsko sveto, scno. Cesto |e dovo|no prepoznat zvor sveta, zabrat odgovara|uc
baans beog dobt dobre bo|e na fotograf|. Ako fotografsemo pod neonskm svetom ko|e
vuce u zeenkastu bo|u, fotoaparat ce sman|t ucsce zeene bo|e tako ponstt os utca| tako
obo|enog zvora sveta.
Evo prmera kakva |e razka zmedu fotograf|e nacn|ene u nepovo|nm usovma korscen|em
automatskog baansa beog fotograf|e nacn|ene nakon sto |e rucno podesen baans beog.
Primer pogrenog automatskog i ispravnog runo podeenog balansa belog
14
Pojam fotografisanja i vrste fotografija
Kao sto smo napomenu u prethodnom tekstu, fotograf|a |e med| dob|en deovan|em svetost
na povrsnu ko|a |e oset|va na svetost. Fotograf|a moe posto|at u fzckom obku (na papru,
staku, mu,...) u eektronskom obku (na zasonu ekrana, pro|ektovan|em na odredenu
podogu,...). Istm nazvom se oznacava tehncka deatnost umetncka dscpna.
Fotograf|a kao sveopste prstun med| se danas po|av|u|e u svako| sfer drustvenog vota.
Na|pre se po|av|u|e u novnarstvu, umetnost, obrazovan|u, mod, nudstr|,marketngu td.
Posto|e 4 obast stvaran|a u fotograf|:
Umetncka fotograf|a (na|vs stepen stvaran|a u obast fotograf|e),
Naucna fotograf|a (naucne anaze, forenzka,...),
Komerc|ana fotograf|a (fotournazam, moda, ndustr|a, marketng, foto radn|e,...),
Amaterska fotograf|a (hob, bez profta).
Na|poznat|e vrste fotograf|a su:
- Portret
- Pe|za
- Lfe
- Nocna fotgraf|a
- Makro fotograf|a
- Panorama
Portert |e na|cesca, a pr tom vro kompeksna zahtevna tema. Ovde nema strogh prava, a
na|btn|a stvar |e ostrna fotograf|e, pogotovu oc|u. Prkom fotografsan|a portreta treba
obratt pan|u na sedece savete:
1. Kada fotografsete ceu fguru, postavte aparat u vsn stomaka da b portret bo ravnomerno
raspored|en du ob|ektva, a fokus usredsredte na oc.
2. Kada fotografsete samo gorn| deo tea, ob|ektv treba da bude u vsn grud, a akcenat
naravno na oc.
3. Ako fotografsete samo gavu, onda aparat fokus postavte u vsn oc|u.
15
Pe!#a4
K|ucno za pe|za |e da snmak bude ostar , bo da se rad o pannskom prevo|u, usam|enom
drvetu |ezeru u vecern|m casovma. Kada fotografsete pe|za obratte pan|u na sveto I
na|bo|e |e da fotografsete u |utarn|m vecern|m casovma (pred zaazak sunca) |er |e tad
sunce na|nm tackama a obc I deov kadra obcno doaze do zraa|a.
Kod pe|zane fotograf|e btna |e dubnska ostrna, a tme sam oseca| dubne fotograf|e. Dake
n|e dobro u kadar uzmat samo uda|ene eemente (panne, sumu, more, vadu, td). N|h |e
dobro kombnovat sa nekm eementma ko| su nam bzu. Recmo prkom fotografsan|a nekog
pannskog masva u pozadn, dobra de|a |e u prv pan takodeubact nek deo stene kamena.
Kod skan|a neke done, vade u prv pan ubacte nek cvet grupu cveca. Upravo tme
dubnskom ostrnom dob|amo oseca| dubne, oseca| da |e nesto be da |e nesto daeko.
Ubacte nebo u gru. Nebo moe bt s|a|an dodatak vasem pe|zau. Na|bo| om|er |e 1/3 2/3
prsutnost neba na fotograf|. Takode se dobr efekt mogu dobt sa om|erom 1/2 neba na
fotograf|, a ta fotograf|a obcno |e nezanm|va dosadna te |e potrebno strenrano oko da b
se ona dodatno zacna te dovea dnamka na n|u. Nebo |e dobro kasn|om obradom mao
staknut, dodat pavetno, zrat obake. Ukoko mamo ksne obake uz mao obrade (shadows
hghghts u photoshopu) moemo zvuc |ako dramatcne pe|zae. Takode korsten|e ftera
prkom fotografsan|a mogu znatno obogatt vas pe|za. Na|bo|e efekte da|u tzv. HDR
fotograf|e.
16
;ifest<le fotografi!a predstav|a |ednu od na|zazovn|h stova fotografsan|a |er zahteva
precznost I "hvatan|e trenutka". Cesto |e Lfe fotograf|a u|edno I |edna od na|teh obast za
savadvan|e. Lfestye fotograf|a predstav|a ,uhvacen momenat" osobe grupe |ud prkazu|e
reanu sku trenutka u n|hovom prrodnom okruen|u. Na|cesce |e fotograf konvertu|u u crno
beu tehnku ko|a ma da|e dnamcnost.
"ightst<le fotograf|a predstav|a sferu umetncke fotograf|e takode prestav|a |edan od
zazovn|h stova fotografsan|a. Za nocnu fotograf|u neophpodan |e statv |er ekspozc|e tra|u
ponekad due od 10 sekund nemoguce |e drat fotoaparat mrno. Statve posto|e u raznm
17
vecnama obcma. Za kompaktne dgtane fotoaparate posto|e ma statv ko| su reatvno
|eftn veoma su praktcn zbog mah dmenz|a. Sto se tce same tehnke fotografsan|a, kod
kompaktnh dgtanh fotoaparata posto|e modov za nocno fotografsan|e ger |e ekspozc|a u
ntervama od 2s-10s regusana |e automatskm modom. Kod SLR fotoaparata posto|e
manuena podesvan|a gde se regusu otvor bende, duna ekspozc|e, ISO td. Za nocne
fotograf|e korstte na|man| ISO, t|. u zavsnost od aparata vrednost 75, 100 200. Na|bo|e |e
nocnu fotograf|u radt z manuenog moda, |er predefnsan modov uvek propuste vse sveta
nego sto treba, pa fotograf|a spadne preeksponrana, t|. prevse osvet|ena. Otvor bende treba
za pocetak na srednu, sto znac, krente od sredn|e vrednost F stop bro|a ko| dozvo|ava Vas
aparat. Brznu okdan|a podeste na prmer na 1 sekundu.
-akro fotograf|a |e u na|uem smsu rec po neko| defnc|, makro fotograf|a |e ona kod ko|e
|e uvecan|e ob|ekata 1:1 vece (2:1, 3:1 td.). Sta ovo znac u praks? Uvecan|e 1:1
predstav|a stuac|u u ko|o| dmenz|e onog sto skate zauzma|u dentcno toko prostora na
senzoru koko u prrod. Ako |e nesto dugacko 5mm, onda na vasem senzoru mora zauzmat
5mm. Da ce uvecan|e zasta bt 1:1, zavs drektno od sposobnost vaseg ob|ektva ( aparata)
da fokusra|u veoma bzu omoguce takav stepen uvecan|a.
U srem smsu, makro fotograf|a predstav|a svak vas pokusa| da fotograf|om zou|ete ma deo
kao cenu ma deo kao segment vekog. Ovo b trebao da znac da se makro fotograf|a
moe preptat sa gotovo svm ostam vdovma, |er svak od n|h se moe predstavt u srokom
uskom panu. Dake, makro fotograf|a moe stovremeno bt portretna, ako, recmo, kadar
popunte samo okom modea. S obzrom na tematku, adekvatan nazv b bo mkro fotograf|a,
|er se fotografse mkro svet. Otuda nazv za Nkonove makro ob|ektve - mkro. A zasto |e onda
makro a ne mkro? Pre svega zato sto ovm vdom fotograf|e cnte da ma svet zgeda veoma
veko, predmenzonrano - makro - |er stnm stvarma spun|avate ctav kadar. Ako pose vasu
18
fotograf|u razv|ete na vek format, onda stvarno posta|e ,makro" u svakom smsu te rec. Na
kompaktnm dgtanm fotoaparatm Makro mod |e prkazan smboom cveta .
Panoramska fotografi!a |e vrsta fotograf|e ko|a posta|e sve popuarn|a u svetu fotograf|e.
Panoramska fotograf|a |e fotograf|a ko|a |e spec|ano snm|ena tako da obuhvat srok pe|za.
Pre uvoden|a dgtanog fotoaparata, panoramske ske, ko|e se ugavnom korste za snman|e
srokh pe|zaa. Tehnka fotografsan|a panoramskh fotograf|e se razku|e posto|e dve vrste
tehnke fotografsan|a:
Vertkano (postav|an|em fotoaparata u vertkaan pooa|)
Horzontano
Vertkana tehnka fotografsan|a se prmen|u|e tako sto se fotoaparat postav u vertkaan pooa|
I fotografsu se deov fotograf|a. Izmed|u deova fotograf|a mora posto|at prekapan|e t|. svak
naredn snmak mora da ma bar |edan eement z prethodnog snmka. Panoramska fotograf|a
moe da se sasto| od 3-7 vertkanh smnaka. Spa|an|e deova fotograf|a se vrs u Photoshopu
opc|om Photomerge gde softver sam prepozna|e vce prekapan|a I spa|a h u |ednu fotograf|u.
Horzontano fotografsan|e panorama se vrs na scan nacn kao I prethodn mode, |edna |e
razka sto se aparat dr u horzontanom pooa|u. Tehnka samog fotografsan|a horzontane
panorame |e sta sem sto su panormaske fotograf|e dob|ene ovom tehnkom fotografsan|a
nesto ue.
Posto| |os |edna vrsta fotograf|e ko|a se dob|a tehnkom fotografsan|a panoramskh fotograf|a.
U ptan|u |e vertorama I na|cesce se korst pr fotografsan|u vsokh predmeta ob|ekata
(zgrade, torn|ev.). Tenka fotografsan|a |e sta kao I kod vertkane tehnke fotografsan|a samo
sto |e kretan|e fotoaparata usov|eno vertkaom ko|om se obuhvata kadar.
19
Sstem prekapan|a deova fotograf|a kod kreran|a Panorame
Panorama
20
Vertorama
0aveti #a digitalnu fotografi!u
U ovom deu teksta dacemo vam nekoko kratkh eementarnh saveta ko|, ako h se
prdravate mogu znaca|no da pobo|sa|u vase fotograf|e.
"eka po#adina ne $ude napadna
Pozadna svo|m sadra|em ne sme da odvac pan|u od ob|ekta snman|a. |ednostavna
nenamet|va pozadna stce ob|ekat. Da bste to postg, cesto cete morat da promente
ugao snman|a okac|u.
=to $li4e, to $ol!e
Posto| nepsano pravo da sto ste be predmetu snman|a, fotograf|a ce bt bo|a.
Prbavan|e emnse nepoe|nu pozadnu ko|a odvac pan|u od ob|ekta snman|a.
Neka vase fotograf|e butu spun|ene |asnm nteresantnm motvom. Pre nego sto se
prbte sub|ektu, proverte u uputstvu fotoaparata koko se sa vasm fotoaparatom
moete na|vse prbt dobt ostru fotograf|u. Mnog pont and shoot fotoaparat ne
mogu da snma|u na uda|enost ko|a |e man|a od 1,2-1,5m
Pomerite o$!ekat sniman!a i# sredine kadra
Pokusa|te sub|ekat snman|e da postavte na |ednu stranu, a ne uvek na srednu. Na ta|
nacn dobcete dnamcnu kompozc|u ko|a |e nteresantn|a za gedan|e.
"eka i $liski o$!ekti $udu deo kompo#i&i!e
Kada snmate pe|zae uda|ene ob|ekte, uk|ucte u fotograf|u predmete ko| su vam
be. Bsk predmet predstav|a|u kontrast daekm ob|ektma da|u fotograf| dubnu
perspektvu.
Po#adina
Posto su duge provdne |edan od k|ucnh faktora o ko|ma morate da vodte racuna |e da
n|hova pozadna bude takva da budu staknute sto |e vse moguce. U deano| stuac|
trebace vam pozadna ko|a n|e prenatrpana ko|a sadr ugavnom tamn|e bo|e (tamn
21
obac, panne scno). Iako n|e uvek moguce pronac adekvatnu pozadnu - moda cete
ustanovt da moete da promente ugao pod ko|m snmate da se fokusrate samo na
deo duge ko| se naaz spred odgovara|uce pozadne.
Predn!i plan
Nemo|te da razms|ate samo o pozadn fotografe| duge - uzmte u obzr predn| pan.
To moe da krera dodatne tacke nteresovan|a snmku moe da vod oko prema tack
fokusran|a. Takode pazte da se u predn|em panu ne nadu nek ob|ekt ko| ce
nepotrebno da odvace pan|u.
Kako da fotografiete na direktnom sun&u
Zma |e vec nastupa sve |e man|e suncanh dana. A to nas ne sprecava da se poako
prpremamo za proece obveno suncanm zracma fotografsan|e |ud, dece prrode.
Medutm, epota suncanh dana donos |edan probem za svakog fotografa ko| strem
kvatetnm snmcma - a to |e fotografsan|e na otvorenom pod drektnm suncem.
Snman|e na drektnom suncu moe da prozvede fotograf|e ko|e ma|u prevek
kontrast, oduvane svete tonove, refeks|u sveta u ob|ektvu bo|e ko|e su prevse |ake.
Takode ako fotografsete portrete treba da se zborte sa sub|ektma ko| mrka|u na
|akom suncu.
Dake, sta fotograf moe da urad povodom toga?
Evo nekoko brzh |ednostavnh saveta za borbu sa probemma vezanm za
fotografsan|e na otvorenom:
Pomerite se u senku
Neke sub|ekte ( sebe) cete moc da pomerte u senku. Ovo |e posebno vano kada
fotografsete portrete, |er |ude uvek moete da pomerte na drugu okac|u. Ponekad su
na|bo|a na||ednostavn|a resen|a.
"apravite sopstvenu senku
Ako vas sub|ekt ne moe da se pomer (na prmer, pravte makro fotograf|u cveta)
napravte sopstvenu senku. I upotrebte senku nekod drugog ob|ekta (na prmer moete
da upotrebte ksobran, veko parce kartona da bste bokra sunce).

1potre$ite $li&
Vecna od nas |e uca da sunce treba da bude za nas kada fotografsemo kako b sub|ekat
bo dobro osvet|en. Fotografsan|e sa suncem ko|e vam b|e u oc moe da dovede do
refeks|e sveta u ob|ektvu da dovede do toga da |e sub|ekt suvse taman. A ovde
posto| spas u obku upotrebe bca ko| vam omogucu|e da ukonte senke ko|e se
skup|a|u used |akog kontrasta.
,ira!te do$a dana #a fotografisan!e
Vecna nas nema vremena da sed ceo dan ceka savrseno sveto - a ako v mate
vremena, ma|te na umu da doba dana moe da ma presudan utca| na kvatet
fotograf|e. Zora sumrak su posebno dobra doba dana za snman|e posto |e drekc|a
bo|a sveta upotreb|v|a od sveta ko|e mate u podne.

>otografiite siluete
Izreka "Ako ne moete da h pobedte v m se prdrute" moe ovde sasvm dobro da se
prmen. Ako vam |ako sunce zazva gavobo|u - zasto ga ne bste skorst pretvor
vase sub|ekte u suete na sveto| pozadn? Da bste dob ovakve snmke merte sveto
na sveto| pozadn a ne na sub|ektu. Tako cete dobt fotograf|e u ko|ma |e pozadna
dobeo eksponrana a sub|ekt su skroz tamn.
22
0nima!te puno fotografi!a
Vecna ozb|nh fotografa prave vec bro| fotograf|a stog sub|ekta, proba|uc trazcte
ugove ekspozc|e. Sa danasn|m dgtanm fotoaparatma, snman|e vas ne kosta nsta.
Kada prebacte ske na racunar, zdvo|te nekoko na|bo|h, a ostae moete da pokonte
okanom kubu |ubte|a prrode, nesto scno. Da bste mog puno da fotografsete
uvek noste dopunske memors|ke kartce sa sobom.
?ita!te kn!ige
Posto| mnogo dobrh kn|ga o fotografsan|u prrode. Nemo|te da se bte da h kupte,
posto ce vam prut mogucnost da sagedate fotorafsna|e pe|zaa z perpektve drugh
fotografa saznate nove "cake".
,udite nevidl!iviKada snmate, |ude nasto|te da se on bave nekom aktvnoscu. Tad nece
obracat pan|u na vas na fotograf|ama ce se osett spontanost. Zaposte h necm n|hov ce
zraa| bt prodn opusten.
2ermini digitalne fotografi!e
Pkse (eng. pxe)
Pkse |e na|man| eement, konkretno, |edne dgtane fotograf|e. Pkse odredu|u rezouc|u
CCD cpa, rezouc|u ekrana montora, vecnu kvatet fotograf|e (npr. 1600 x 1200 pksea)
Megapkse (eng. megapxe)
1 megepkse cn 1 000 000 pksea (npr. Fotoaparat ma 2 megapksea, znac ma maksmanu
rezouc|u od 1600 'puta' 1200 pksea sto znos prbzno 2 000 000 pksea (1 920 000))
CCD (skr. eng. Charged Couped Devce)
CCD |e cp, odnosno sensor u dgtanom fotoaparatu ko| |e oset|v na svetost. Ono sto |e kod
kascnh fotoaparata fm, to |e kod dgtanh CCD ( CMOS) cp, odnosno sensor.
CMOS (skr. eng. Compementary Meta Okde Semconductor)
CMOS |e druga vrsta svtosnog senzora ko|a se, ugavnom, naaz kod profesonanh SLR
dgtanh fotoaparata.
Rezouc|a (eng. resouton)
Rezouc|a oznacava bro| pksea na |ednc povrsne (npr. 500 dp ' 500 tacaka, pksea po
|ednom ncu).
Optck zum (eng. Optca Zoom)
Sposobnost dgtanog fotoaparata da pomocu optke (ob|ektva) kvatetno prbz uda|en
ob|ekat ko| fotografsemo. Fotoaparat sa optckm zumom ma promen|vu zznu da|nu.
(pogeda| pod 'zzna da|na').
Dgtan zum (eng. Dgta Zoom)
23
Dgtan zum, u odnosu na optck, |e mnogo os|e resen|e zumran|a ob|ekta |er dgtan zum u
stvar 'sece' centran deo fotograf|e pokazu|e nam ga uvecanog (sa osetnm gubtkom
kvateta fotograf|e).
AF (eng. Auto Focus)
Autofokus suz za automatsko zostravan|e fotograf|e ko| preczno odredu|e uda|enost
(razda|nu) ob|ekta ko| se fotografse.
AE (eng. Auto Exposure)
AE |e automatsk sstem ko| preczno odredu|e vreme kocnu svetost ko|a se eksponra na
svetosn senzor dgtanog fotoaparata (vd 'Ekspozc|a').
Zzna da|na (eng. Foca Length)
Zzna da|na |e rasto|an|e zmedu zze ob|ektva n|egovog optckog centra, odnosno na|krace
rasto|an|e zmed|u ob|ektva svetosnog senzora na kome ob|ektv formra ostru sku.
Expozc|a (eng. Exposure)
Ekspozc|a |e kocna vreme svetost ko|a osvet|ava (eksponra) svetosn senzor dgtanog
fotoaparata. Kocnu vreme eksponran|a svetosnog senzora svetoscu odredu|emo vecnom
otvora bende brznom zatvaraca.
Red Eye (crvene oc)
'Crvene oc' su nepoze|an efekat prkom upotrebe bca pr fotografsan|u. Efekat nasta|e
prkom odb|an|a b|eska o unutra'nu stranu oka.
Macro (makro)
Makro mod (opc|a) suz za fotografsan|e makro fotograf|a, a makro fotograf|a |e svaka
fotograf|a na ko|o| |e fotografsan ob|ekat vec od svo|e prrodne vecne.
LCD (skr. eng. Lqud Crysta Dspay)
LCD |e u stvar ma ekran na dgtanom fotoaparatu ko| nam pruza mogucnost pregedan|a
fotograf|a odmah nakon fotografsan|a kao ostae nformac|e vezane za konkretan mode
dgtanog fotoaparata n|egovh pode'avan|a.
TFT (skr. eng. Thn Fm Transstor)
TFT |e vrsta LCD ekrana vsoke rezouc|e ko| se pored ostah ured|a|a ugrad|u|e u dgtane
fotoaparate.
ISO (skr. eng. Internatona Standards Organzaton)
ISO |e mreza nternaconanh standarda 146 zema|a sveta sa sedstem u Zenev, Sva|carska.
Korst se, konkretno, za oset|vost svetosnog senzora dgtanh fotoaparata (npr. ISO 100, ISO
200 td.)
24
Zatvarac (eng. Shutter)
Kod dgtanh fotoaparata posto|e mehanck eektronsk zatvarac. Bo da su mehanck
eektronsk, ma|u uogu da u odredenom vremenskom perodu propuste sveto ko|e ce
eksponrat svetosn senzor dgtanog fotoaparata.
Benda, otvor bende (eng. Aperture)
Benda |e ureda| ugraden u ob|ektv fotoaparata ko| pomocu tankh metanh stca koncentrcno
sman|u|e povecava otvor ob|ektva, cme regusemo kocnu svetost ko|a ce da 'padne' na
svetosn senzor dgtanog fotoaparata.
TTL (skr. eng. Through The Lens)
Konkretno, vezano za dgtane fotoaparate, ops rada nekog sstema dgtanog fotoaparata, kao
sto |e AF, ko| svo|u funkc|u obav|a kroz ob|ektv (through the ens) fotoaparata.
Baans beog, baans bee bo|e (eng. whte baans)
Sstem ko| proracunava baans beog, odnosno baans bee bo|e, ma uogu da sto vern|e prkaze
snm|enu fotograf|u. Vecna danasn|h dgtanh fotoaparata ma predefnsana podesavan|a za
baans bee bo|e (npr. po danu, nocu, vestacko sveto td.).
USB (skr. eng. Unversa Sera Bus)
|ednostavan brz nacn za povezvan|e prenos podataka sa, konkretno, dgtanog fotoaparata
obrnuto.
NTSC
NTSC |e teevz|sk (vdeo) standard ko| se na|cesce korst u Amerc I u |apanu.
PAL
PAL |e teevz|sk (vdeo) standard ko| se na|cesce korst u Evrop.
AVI
Wndowsov format zapsa vdeo fa|ova c|a |e ekstenz|a .AVI (npr. fm.av, rod|endan.av td.)
CompactFash (CF)
Compact Fash |e vrsta memor|skh kartca na ko|u se, konkretno, snma|u fotograf|e nacn|ene
dgtanm fotoaparatma. Posto|e dve vrste Compact Fash kartca a razku|u se po deb|n:
Compact Fash Tp I |e deb|ne do 5mm, dok |e Compact Fash Tp II deb|ne do 9mm
SecureDgta (SD)
Secure Dgta |e vrsta memor|skh kartca na ko|u se, konkretno, snma|u fotograf|e nacn|ene
dgtanm fotoaparatma. Man|a |e skup|a u odnosu na Compact Fash kartce. Danas |e sve v'e
u upotreb, 'to se tce dgtanh fotoaparata.
25
xd Card
Pcture Card |e vrsta memor|skh kartca na ko|u se, konkretno, snma|u fotograf|e nacn|ene
dgtanm fotoaparatma. Man| |e skup|a u odnosu na Compact Fash Secure Dgta
memor|ske kartce
MutMeda Card (MMC)
MutMeda Card |e vrsta memor|skh kartca na ko|u se, konkretno, snma|u fotograf|e nacn|ene
dgtanm fotoaparatma. Sve |e man|e u upotreb.
|PEG (skr. eng. |ont Photographc Experts Group)
Na|cesc na|popuarn| format zapsa dgtanh fotograf|a.
RAW (srp. srovo)
Format zapsa dgtanh fotograf|a drektno sa svetosnog senzora dgtanh fotoaparata bez
kakve obrade kompres|e, u odnosu na ostae formate (npr. |PEG).
SLR (skr. eng. Snge Lens Refex)
|endook refeksn fotoaparat. U dgtano| fotograf|, profesonan mnogo skup| fotoaparat sa
zmen|vm ob|ektvma.
FPS (skr. eng. Frame Per Second)
Suz za oznacavan|e bro|a fre|mova (scca) u sekund nekog vdeo zapsa (npr. 30 fps).
Memory Stck (MS)
Memory Stck |e vrsta memor|skh kartca na ko|u se, konkretno, snma|u fotograf|e nacn|ene
dgtanm fotoaparatma. Kompatbna |e sa svm Sony dgtanm ureda|ma, sto |e veka
prednost ako mate vse sth.
26