III VRSTE BILANSA

12. VRSTE BILANSA USLOVLJENOST VRSTA I KRITERIJUMI GRUPISANJA

Bilansu se ne moe pripisati jedan cilj. Svaki cilj podrazumeva primenu razliitih formalnih i materijalnih pravila za sastavljanje bilansa. Ne postoji jedinstveni nain za sistematizaciju bilansa.

Kriterijumi za klasifikaciju bilansa: 1. redovnost sastavljanja (redovni i specijalni bilansni) 2. povezanost sa knjigovodstvom (bilans stanja i bilans uspeha) 3. globalna svrha iskazivanja (imovinski ili status bilans i bilans utvrivanja rezultata) 4. merodavnost pravnih normi (trgovaki i poreski bilans) 5. podruje informisanja (interni i eksterni bilansi)

6. duina bilansnog perioda (bilans otvaranja, totalni bilans, godinji bilansi i meubilansi) 7. vremenski period koji pokrivaju (planski i stvarni bilansi) 8. tehnika sastavljanja (bruto i neto bilansi) 9. karakter bilansnih veliina stanje ili tok (bilans stanja i bilans kretanja)

10. broj ukljuenih preduzea u bilans i forma saimanja (pojedinani, zbirni, zajedniki, konsolidovani bilansi) 11. pripadnost privrednoj grani (bilansi industrijskih, trgovinskih saobraajnih, poljoprivrednih preduzea, banaka i osiguravajuih kompanija) 12. ekonomsko-teorijsko objanjenje bilansa (statiki, dinamiki i organski bilans)

13. BILANSI PREMA REDOVNOSTI SASTAVLJANJA

1. redovni bilansi

redovni godinji zakljuak meubilansi 2. specijalni bilansi

14. BILANSI PREMA NJIHOVOJ VEZI SA KNJIGOVODSTVOM

1. bilans stanja
2. bilans uspeha

Bilans stanja sadri sva salda koja se nalaze na kontima stanja (aktivna i pasivna konta) posle izvrenog prenosa na konta rezultata (rashodi i prihodi) sa ciljem razgranienja izmeu operativnih (obraunskih) perioda. Kako e biti izvreno razgranienje izmeu perioda zavisi od cilja bilansa.

Dve mogunosti: bilansiranje usmereno na izraunavanje uporedivih periodinih rezultata bilansiranje po istorijskim vrednostima bilansiranje sraunato na izraunavanje stanja imovine i kapitala bilansiranje po vrednostima na dan bilansa

Raun dobitka i gubitka predstavlja saeti, dvostrani pregled prihoda i rashoda, ija razlika izraava periodini rezultat. Moe da se sastavi u: istoj formi (bruto princip) faze obraunavanja i raspodele periodinog rezultata su strogo odvojene jedna od druge ili kao kombinacija obrauna i raspodele rezultata (neto princip) ne odvajaju se faze utvrivanja i raspodele ostvarenog rezultata.

15. BILANSI PREMA SVRSI ISKAZIVANJA

1. imovinski (status) bilans

2. bilans utvrivanja rezultata (uspeha)

 imovinski (status) bilans

prikazuje stanje bilansne imovine i kapitala na odreeni dan karakteristike: sadri samo aktivu i pasivu (ne sadri pozicije uspeha) bilansne pozicije se procenjuju po vrednostima na dan bilansa sastavlja se neredovno izraunavanje vrednosti bilansne imovine vri se preko inventara ili se izvlai iz tekueg bilansa

 bilans utvrivanja rezultata kada se

utvrivanje periodinog rezultata smatra dominantnim ciljem dvojnog knjigovodstva i redovnih zakljuaka

16. BILANSI PREMA MERODAVNOSTI PRAVNIH NORMI

1. trgovaki (poslovni) bilansi

redovni godinji zakljuak specijalni bilansi

2. poreski bilansi

glavni zadatak poreskog bilansa: obezbeenje sigurne i pouzdane osnove oporezivanja uz respektovanje naela poreske ravnomernosti fiskalni i nefiskalni zadatak

Poreski bilans se ne sastavlja zasebno, ve se izvlai iz trgovakog bilansa korekturom vrednosti pojedinih bilansnih pozicija u skladu sa poreskim propisima. postupci utvrivanja periodinog rezultata kao osnovice za oporezivanje: postupak uporeenja imovine preduzea (sopstvenog kapitala) raun ostatka (vika) primanja

postupak uporeenja neto imovine: polazna osnova: neto imovina (sopstveni kapital) na poetku perioda + ulaganja sopstvenog kapitala isplate na teret sopstvenog kapitala + dobitak (ili gubitak) = neto imovina (sopstveni kapital) na kraju perioda dobitak za oporezivanje = neto imovina (sopstveni kapital) na kraju perioda neto imovina (sopstveni kapital) na poetku perioda ulaganja sopstvenog kapitala + isplate na teret sopstvenog kapitala

Utvrivanje oporezivog rezultata pretpostavlja usaglaavanje pozicija imovine i obaveza sa poreskim propisima i korigovanje sopstvenog kapitala za eventualne razlike. Odstupanja izmeu pozicija u trgovakom i poreskom bilansu oznaavaju se kao pozicije poreskog poravnanja.

Bilansne pozicije Fiksna sredstva

Trgovaki bilans 400

Odstupanja poreskog od trgovakog bilansa

+ 30 20 10

Poreski bilans 430 220 90 100 840 450 100

Zalihe
Potraivanja Gotovina UKUPNO

200
100 100 800

Osnovni kapital
Rezerve Dobitak tekue godine Pokria (rezervisanja)

450
100 50 80 50 20 10

100 60 80 50 840

Dugorone obaveze
Kratkorone obaveze UKUPNO

70
50 800

30 + 20 10 + 20 10 = 50

poreska osnovica

raun vika (ostatka) primanja: osnovica za oporezivanje: razlika izmeu ukupnih primanja i izdavanja u toku poslovne godine, pri emu su iz obrauna iskljuena neutralna primanja i izdavanja (tranzitne pozicije) i sva izdavanja za fiksna sredstva, dok se otpisi fiksnih sredstava obraunavaju kao izdavanja princip merodavnosti trgovakog za poreski bilans (SAD) princip obrnute merodavnosti (Nemaka)

17. BILANSI PREMA PODRUJU INFORMISANJA

1. eksterni bilansi

redovni godinji zakljuak 2. interni bilansi redovni godinji zakljuak bilansi kretanja kratkoroni (meseni) bilansi uspeha

osnovna razlika izmeu internih i eksternih bilansa: obim informacija koje pruaju Interni bilansi pruaju detaljnije informacije.

18. BILANSI PREMA DUINI BILANSNOG PERIODA

1. bilans otvaranja
2. zavrni bilans totalni godinji 3. kratkoroni meubilansi

1. bilans otvaranja sastavlja se na poetku poslovne godine ne moe se poistovetiti sa bilansom

osnivanja sadri samo stanje, bez rauna uspeha jednak je zavrnom bilansu stanja prethodne poslovne godine

2. zavrni bilans
u irem smislu totalni bilans, koji se

sastavlja na kraju poslovnog ivota preduzea i slui: a) za utvrivanje totalnog rezultata i b) kao plan za likvidaciju preduzea u uem smislu godinji bilans (redovni godinji zakljuak)

3. meubilansi
obino se sastavljaju bez inventara manjeg stepena tanosti u odnosu na

godinji zakljuak

19. BILANSI PREMA TEHNICI SASTAVLJANJA

1. bruto bilansi (prikazuju sve pozicije stanja

i uspeha, bez saldiranja) 2. neto bilansi (prikazuju saldirane pozicije stanja i uspeha)

Karakteristike bruto bilansa stanja:

indirektno otpisivanje i isticanje otpisa na posebnim korektivnim pozicijama (u aktivi ili pasivi) isticanje gubitka u aktivi ili pasivi razdvajanje potraivanja od kupaca (aktiva) i obaveza prema kupcima za primljene avanse (pasiva) razdvajanje obaveza prema dobavljaima (pasiva) i potraivanja od dobavljaa za date avanse (aktiva) integrisanje bruto ostvarenog rezultata protekle godine u bilans stanja

a) bruto bilans stanja Bilans stanja preduzea "Z" Aktiva na dan 31.12.2012. I Fiksna sredstva 10.500 I Sopstveni kapital 1. Osnovni kapital 1. Gra. objekti 8.000 2. Rezerve 2. IV gra. obj. 3.000 5.000 3. Dobitak ranijih god. 3. Oprema 10.000 4. IV opreme 4.500 5.500 4. Gubitak II Obrtna sredstva 23.300 II Dugoroni zajmovi 1. Zalihe 16.000 III Kratkorone obaveze Materijal 5.000 1. Kratkoroni krediti Poluproizvodi 3.000 2. Dobavljai Gotovi proizvodi 8.000 3. Kupci (avansi) 2. Potraivanja 4.800 Kupci 4.000 Dobavljai (avansi) 800 3. Gotovina 2.500 SVEGA 33.800 SVEGA

Pasiva 21.000 14.000 4.000 7.000 4.000 3.000 9.800 3.000 6.500 300

33.800

b) neto bilans stanja Bilans stanja preduzea "Z" Aktiva na dan 31.12.2012. I Fiksna sredstva 10.500 I Sopstveni kapital 1. Osnovni kapital 1. Gra. objekti 5.000 2. Rezerve 2. Oprema 5.500 3. Dobitak ranijih god. II Obrtna sredstva 22.200 II Dugoroni zajmovi 1. Zalihe 16.000 Materijal 5.000 III Kratkorone obaveze 1. Kratkoroni krediti Poluproizvodi 3.000 2. Dobavljai Gotovi proizvodi 8.000 2. Potraivanja 3.700 Kupci 3.700 3. Gotovina 2.500 SVEGA 32.700 SVEGA

Pasiva

21.000 14.000 4.000 3.000 3.000 8.700 3.000 5.700

32.700

20. BILANSI KRETANJA

Prema karakteru bilansnih veliina, bilansi se dele na: bilanse stanja i bilanse kretanja (toka). bilansi kretanja: prikazuju kretanje poslovnih vrednosti u odreenom vremenskom razdoblju imaju karakter dobrovoljnih bilansa predstavljaju dopunu godinjem zakljuku

primarni cilj bilansa kretanja: kontrola likvidnosti naini sastavljanja bilansa kretanja: 1. pregled bruto prometa dugovne i potrane strane svih konta stanja u obraunskom periodu (iz prometa su iskljuena poetna stanja)

2. pregled razlika (salda) izmeu bruto

prometa dugovne i potrane strane na kontima stanja (iz prometa su iskljuena poetna stanja) bilans promena ili bilans kretanja razlika Saldo svih aktivnih i pasivnih razlika pokazuje rezultat perioda.

3. pregled salda svih istovrsnih pozicija dva

jednako ralanjena bilansa stanja istog preduzea koji se odnose na dva razliita trenutka (poetak i kraj obraunskog perioda) Periodini rezultati su ve integrisani u bilanse koji su osnova sastavljanja bilansa kretanja. Ovaj bilans se naziva bilansom kretanja razlika, ali zajedno sa rezultatom. Koristi se za analizu uticaja nastalih promena u odreenom periodu na finansijsku strukturu preduzea (funds flow analiza).

21. BILANSI PREMA BROJU UKLJUENIH PREDUZEA

1. 2. 3. 4.

pojedinani bilansi zbirni bilansi zajedniki bilansi konsolidovani bilansi

Pojedinani bilansi sastavljaju ih pravno samostalna preduzea. Zbirni bilans nastaje saimanjem bilansa dva ili vie pravno i ekonomski samostalnih preduzea jednostavno statistiko spajanje pozicija ne vodi se rauna o tome da li su pojedinani bilansi uporedivi u pogledu ralanjavanja i procenjivanja

Zajedniki bilans via forma zbirnog bilansa saimanje istovrsnih pozicija bilansa dva ili vie pravno i ekonomski samostalnih preduzea povezanih vrim zajednikim interesom

Zajedniki bilans pretpostavke: 1) materijalne: a) nema meanja meusobnih uea, niti meusobnih potraivanja i obaveza b) pridravanje istih naela bilansiranja od strane svih preduzea 2) formalne: a) usklaeni kontni planovi b) jednako ralanjavanje bilansa stanja i uspeha c) jednaki rokovi bilansiranja

Konsolidovani bilans: sastavlja ga vrhovna uprava koncerna sastavlja se na bazi bilansa pravno samostalnih preduzea, koja predstavljaju ekonomsko jedinstvo razlika u odnosu na zajedniki bilans: saimanju istovrsnih pozicija iz pojedinanih bilansa prethodi prebijanje svih pozicija koje proizilaze iz meusobnog odnosa lanica koncerna konsolidovanje (a) bilansa stanja i (b) bilansa uspeha