1 RVANSKE REETKE

Reetkasti nosai predstavljaju sistem sainjen od lakih krutih tapova meu-

sobno zglobno vezanih svojim krajevima. Zglobne veze krajeva tapova se nazivaju
vorovi. Reetke su optereene koncentrisanim silama koje lee u ravni reetke i
dejstvuju u njenim vorovima.
Osnovni element svake ravanske reetkaste kontrukcije je trougao. Izmeu broja
vorova n i broja tapova s statiki odreene ravanske reetke postoji veza s=2n-3.
Ukoliko je s>2n-3 postoji unutranja statika neodreenost reetke, a ako je s<2n-3
radi se o mehanizmu
Reetka moe biti vezana za podlogu pokretnim zglobom, nepokretnim zglo-
bom, uetom ili lakim tapom. Laki tap koji povezuje reetku sa osloncima nije
sastavni deo ravanske reetke, ve njena spoljanja veza.
Proraun reetke se svodi na odreivanje reakcija spoljanjih veza i sila u ta-
povima reetke. Zbog uvedenih pretpostavki sile u lakim tapovima se poklapaju s
pravcima lakih tapova, te oni mogu biti optereeni na zatezanje ili pritisak.
1.1 Algoritam reavanja zadataka
Proraun reetke se moe izvriti na osnovu sledeih koraka:
1. Osloboditi se spoljanjih veza i uvesti odgovarajue reakcije veza (otpore
oslonaca).
2. Za reetku kao celinu pisati jednaine ravnotee i odrediti reakcije veza.
Naime, kako na reetku dejstvuje ravanski sistem sila njena ravnotea e biti ostva-
rena ako su glavni vektor sistema i glavni moment za proizvoljno izabranu taku A
jednaki nuli:

F M
g g
= = 0 0 , .
A
(1.1)
Prvi, vektorski uslov se projektovanjem na ose koordinatnog sistema xy svodi na
dve skalarne jednaine, a prethodni uslovi ravnotee transformiu u sledei sistem
jednaina ravnotee
1
:

1 0 3 0
1 1
. , 0 . , 0

0 2 , 0 .

=1
+
i
n
i
n
yi
0 2 , 00 2

(1.2)
1
U daljem tekstu e se tokom reavanja primera izostavljati oznaka za promenu indeksa i=1,..., n sume projekcija svih
sila, ali e se podrazumevati da se ta suma odnosi na sve sile koje dejstvuju na uoeni sistem. Indeks sumiranja e
i u momentnim jednainama, pri reavanju primera, biti izostavljan. Na taj nain, oznaka MA
+

e podrazumevati

= =
+
j
k
j
i
n
F
i
1 1
M M
A

(sumu spegova i momenata sila za izabranu taku) za naznaen pozitivan smer momenta.
RAVANSKE REETKE 8
koji podrazumeva da je suma projekcija svih sila na ose koordinatnog sistema jednaka
nuli, i da je suma momenata svih sila i spregova za proizvoljnu taku u ravni nula.
Osim jednaina ravnotee (1.2), mogu se pisati i alternativni oblici jednaina
ravnotee ([1], str. 52). Jedan od njih se ogleda u pisanju tri momentne jednaine

za
take A, B i C:
1 0 3 0 . , 0 . , 0

0 2 ,

+ + +
0 2 0 22 , 0 . 0 2 , 00 2 (1.3)
pri emu su A, B i C nekolinearne take.
3. Nakon odreivanja otpora oslonaca, vri se izraunavanje sila u ta-
povima, to se moe izvriti na dva naina: metodom izdvajanja vorova i
metodom izdvajanja dela reetke (metod preseka, Riterov metod).
Ukoliko se primenjuje metod izdvajanja vorova, polazi se od vora u
kome se sueljavaju samo dva tapa. Sile u lakim tapovima, kao unutranje
sile, pretpostavljaju se kao zatezne. Osim toga, sile reakcije veze istog lakog
tapa koje dejstvuju na razliite vorove se postavljaju po principu akcije i
reakcije. Pisanjem jednaina ravnotee za sueljan sistem sila u ravni:
1 0 2 0
1 1
. , . .

= =
= =
i
n
xi
i
n
yi
F F (1.4)
odreuju se sile u tapovima. Sukcesivno, prelazi se sa vora na vor, ima-
jui u vidu da broj nepoznatih sila koje dejstvuju u voru bude najvie dva.
Dobijeni predznak minus uz intenzitet sile u lakom tapu ukazuje da je taj
tap pritisnut, dok predznak plus ukazuje da je tap zategnut.
Pri primeni metoda izdvajanja dela reetke vri se zamiljeno prese-
canje reetke po tapovima u kojima je potrebno odrediti sile, tako da broj
preseenih tapova ne bude vei od tri. Zatim se zamenjuje uticaj preseenih
tapova silama koje su im kolinearne i zatezne. Poto je reetka na ovaj na-
in podeljena na dva dela, a svaki od njih mora biti u ravnotei, bira se deo
reetke za koji e se pisati jednaine ravnotee. Preporuljivo je posmatrati
onaj deo reetke na koji dejstvuje manje sila. Takoe, preporuuje se pisa-
nje tri momentne jednaine za tri nekolinearne take (1.3), iako je mogue
pisati i druge oblike jednaina ravnotee, na pr. (1.2).
Slika 1.1
Ravanske reetke 9
Primer 1.1 Za reetku
2
prikazanu na Slici 1.1, optereenu silama intenziteta 2kN, odrediti
reakcije u osloncima i sile u tapovima metodom izdvajanja vorova. Sile u tapovima
preseenim sa R-R odrediti primenom Riterovog metoda.
Reenje: Pre oslobaanja od spoljanjih veza, numerisae se tapovi i vorovi.
Ukupan broj tapova u ovoj reetki je 13, a vorova osam. tapovi su numerisa-
ni arapskim, a vorovi rimskim brojevima (Slika 1.2). Na osnovu jednakosti broja
tapova i vrednosti koju daje relacija s=28-3=13, zakljuuje se da ova reetka pose-
duje osobinu unutranje statike odreenosti. Ova reetka je u taki A oslonjena na
nepokretni, a u taki B na pokretni oslonac. Dejstvo ovih veza je zamenjeno silama

X Y
A A
i u taki A i silom

Y
B
u taki B.
Jednaine ravnotee reetke su:
1 0 0
2 0 0
3 0 2
4
1 2 3
1
. : ,
. : ,
. :

= =
= + =
=
+
F X F
F Y F F F Y
M F
xi
yi
A
A B
A

44 6 4 8 0
2 3 4
F F F Y + + =
B
,
pa su vrednosti reakcija oslonaca:
X kN kN kN
A A B
= = = 2 4 2 , , . Y Y
Sile u tapovima e se najpre odrediti metodom izdvajanja vorova. Ova meto-
da, kao to je ve reeno, podrazumeva analizu ravnotee svakog vora pojedinano.
Polazi se od vora u kom se sueljavaju najvie dva tapa. U ovom sluaju krenue se
2
U primerima u kojima nije naznaena jedinica za duinu, smatra se da je duina izraena u metrima.
Slika 1.2
RAVANSKE REETKE 10
od vora A (numerisanog rimskim I). U ovom voru dejstvuju komponente reakcije
nepokretnog zgloba

X Y
A A
i i sile u tapovima 1 i 2 nepoznatih intenziteta i smerova,
u pravcu tapova. Pogodno je pretpostaviti da su tapovi optereeni na zatezanje, a
priori. To znai da pri analizi ravnotee vora smer sila u tapovima ide od posma-
tranog vora ka tapu. Na sledeim slikama prikazani su sistemi sila koji dejstvuju na
vorove, a pored slike su ispisane jednaine ravnotee
3
:
vor I:

4 0 0
5 0 0
1 2
2
2
2
2
2
. : ,
. : .
F X S S
F Y S
xi
yi

= + + =
= + =
A
A
Reavanjem ovih jednaina dobija se da su sile u tapovima
S kN S kN
1 2
2 4 2 = = , ,

odakle se zakljuuje da je tap 1 zategnut, jer je dobijena vrednost za silu u tapu 1
pozitivna. S obzirom da je predznak ispred vrednosti sile u tapu 2 negativan, sledi
da je tap 2 optereen na pritisak.
Sada se prelazi na vor II, u kome su vezani tapovi 1, 3 i 4. Nepoznate u jedna-
inama ravnotee za ovaj vor bie sile u tapovima 3 i 4, dok je zbog principa akcije
i reakcije sila u tapu 1 poznatog intenziteta
4
.

3
Kako u ovom primeru svi kosi tapovi reetke zaklapaju sa horizontalnim i vertikalnim pravcem uglove od 45,
vrednosti tih uglova nee biti posebno naznaeni na slikama.

4
Pri revnju primer vektori svih sila e se postavljti jedan u odnosu na drugi po principu akcije i reakcije,
t obeleavati istom slovnom oznakom uz dodatak oznake prim (na pr.

S S
1
i
1

), pri emu e se u jednainama uvek

koristiti jednakost intenziteta tih sila oznaeno bez prima (S S
1
=
1

).
B
A
R
2 2
2
R
2
F
1
F
2
F
3
F
4
Y
A
X
A
Y
B
y
x
I II
III
IV
V
VI
VII
VIII
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
13
12
2
2
A
Y
A
X
A
I
S
1
S
2
Ravanske reetke 11
vor II:

6 0 0
7 0 0
1 4
3
. : ,
. : .
F S S
F S
xi
yi

= + =
= =
Odavde sledi da je tap 3 neoptereen, a sila u tapu 4 je S kN
4
2 = , to znai da je
ovaj tap zategnut.
vor III:

8 0 0
9 0 0
2
2
2 5
2
2 6
2
2
2 5
2
2 3 1
. : ,
. : .
F S S S
F S S S F
xi
yi

= + + =
= =
Na osnovu napisanih jednaina je S kN S kN
6 5
6 2 2 = = , .
Analogno ovoj proceduri izvrie se analiza ravnotee preostalih vorova.
vor IV:

10 0 0
11 0 0
4 5
2
2 8
2
2
5
2
2 7 8
2
2
. : ,
. : .
F S S S
F S S S
xi
yi

= + =
= + + =
Dakle, intenzitet sile u tapu 8 je S kN S kN
8 7
4 2 6 = = , . dok je
vor V:

12 0 0
13 0 0
10
2
2 9 6
2 7 10
2
2
. : ,
. : .
F S S S
F F S S
xi
yi

= + =
= + =
Intenziteti sila u tapu 9 i 10 su S kN S kN
9 10
2 4 2 = = , .
vor VII:

14 0 0
15 0 0
10
2
2 13
2
2 4
10
2
2 13
2
2 11
. : ,
. : .
F S S F
F S S S
xi
yi

= + =
= =
II
S
1
S
3
S
4
,
F
1
III
S
5
S
3
S
2
S
6
,
,
IV
S
4
S
5
S
8
,
,
S
7
F
2
V
S
7
S
9
S
10
S
6
,
,
F
4
VII
S
10
S
11
S
13
,
Slika 1.3
RAVANSKE REETKE 12
Reenja ove dve jednaine su
S kN S kN
13 11
2 2 6 = = , .
Odreivanje sile u tapu 12 mogue je izvriti samo pisanjem jednaine ravnote-
e po horizontalnom pravcu bilo za vor VI ili VIII. Ovde e to biti uraeno analizom
ravnotee vora VIII.
vor VIII:

16 0 0
13
2
2 12
. : , F S S
xi
= =
te je S kN
12
2 = .
Brojne vrednosti sila u tapovima, kao i odgovarajui karakter optereenja dati
su u sledeim tablicama:
Broj tapa i 1 2 3 4 5 6 7
sila (+) [ ] S
i
kN 2 0 2 2 2
sila (-)[ ] S
i
kN 4 2 6 6
Broj tapa i 8 9 10 11 12 13
sila (+) [ ] S
i
kN 4 2 6 2
sila (-)[ ] S
i
kN 2 4 2 2 2
Na Slici 1.3 prikazano je optereenje reetke, gde su sa crvenom bojom obojeni
tapovi optereeni na pritisak, crnom oni koji su zategnuti (obino se zategnuti ta-
povi boje plavo, to
ovde zbog tehnikih
razloga nije mogue).
Neoptereen tap je
nacrtan isprekidanom
linijom. Ovakvo pred-
stavljanje reetke daje
kompletnu sliku opte-
reenja njenih tapo-
va usled dejstva aktiv-
nih sila.
B
Y
B
VIII
S
13
S
12
,
,
B
A
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
13
12
F
1
F
2
F
3
F
4
Slika 1.4
Slika 1.5
Ravanske reetke 13
Da bi se odredile vrednosti sila u tapovima 4, 5 i 6 Riterovom metodom, vri
se zamiljeno presecanje reetke po tapovima u kojima se ele odrediti sile (Slika
1.4). Zatim se posmatra ravnotea jed-
nog od delova reetke. Pogodno je ana-
lizirati onaj deo reetke koji je optereen
manjim brojem sila. U ovom primeru
posmatrae se levi deo reetke. Uticaj
desnog dela reetke ulazi preko presee-
nih tapova, tj. preko sila u preseenim
tapovima za koje je pogodno pretpos-
taviti da su zategnuti. Na taj nain levi
deo reetke se tretira kao ploa na koju
dejstvuju komponente reakcije oslonca
A, sila

F
1
i sile

S S S
4 5 6
, i .
Dalja analiza podrazumeva pisanje jednaina ravnotee za ravanski sistem proi-
zvoljnih sila, za koji se, kao to je poznato, mogu napisati tri jednaine ravnotee.
Nepoznate vrednosti sila odredie se pisanjem tri momentne jednaine kao alterna-
tivnog oblika jednaina ravnotee. Momentne jednaine glase:
17 0 2 4 2 0
18 0 2 2 2 0
19
1 6
4
. : ,
. : ,
.

+
+
= =
= + =

M F Y S
M X Y S
IV A
III A A
++
= = M F S S
I
0 2 2 2 2 0
1 6 5
: ,
a njihovim reavanjem sledi S kN S kN S kN
6 4 5
6 2 2 2 = = = , , , ime se potvruju
reenja dobijena analitiki.
Primer 1.2 Reetkasti
krovni nosa optereen je
vertikalnim silama kako
je prikazano na Slici 1.5.
Odrediti otpore oslona-
ca i sile u svim tapovima.
Reetka je u taki A oslo-
njena na nepokretni oslo-
nac, a u taki B je horizon-
talnom zategom vezana za
podlogu. Intenziteti sila su
F F kN
1 4
10 = = , F F kN
2 3
20 = = .
A
2 2
F
1
Y
A
X
A
I II
III
IV
S
6
S
5
S
4
2
B
A
4 4
4
2
2
2
F
3
F
1
F
2
F
4
Slika 1.6
RAVANSKE REETKE 14
Reenje: Na Slici 1.6 prikazana je reetka sa numerisanim tapovima i vorovi-
ma, kao i reakcijama oslonaca. Reakcija zatege

S je u pravcu zatege i usmerena je

ka njenoj unutranjosti. Odreivanje reakcija oslonaca izvrie se pisanjem uslova
ravnotee za celu reetku. U tu svrhu uvedene su koordinatne ose, a momentna jed-
naina pisae se za taku A.
Jednaine ravnotee za ovu reetku glase:
1 0 0
2 0 0
3 0 6 4
1 2 3 4
2
. : ,
. : ,
. :

= =
= =
=
+
F X S
F Y F F F F
M S F
xi
yi
A
A
A

= 8 12 0
3 4
F F ,
odakle se dobija da su otpori oslonaca X Y S kN
A A
= = = 60 .
Sile u tapovima bie odreene metodom izdvajanja vorova. U daljem teks-
tu prikazani su pojedinani vorovi sa silama koje dejstvuju na njih. Pored svakog
vora napisane su
jednaine ravnotee.
Najpre je analiziran
vor I, budui da se
u njemu sueljavaju
dva tapa, pa e broj
moguih jednaina
za sueljan ravanski
sistem sila biti dovo-
ljan da se odrede dve
nepoznate sile u ta-
povima 1 i 2.
vor I:

4 0 0
5 0 0
1
2
. : ,
. : .
F X S
F Y S
xi
yi

= + =
= + =
A
A
Iz ovih jednaina sledi da je S kN S kN
1 2
60 60 = = i , odakle se zakljuuje da su oba
tapa pritisnuta.
B
A
4 4
4
F
1
2
2
2
Y
A
2
X
A
S
I
II
III
IV
V
VI
VII
x
y
1
3
4
5
6
7
8
9
10
11
F
2
F
3
F
4
A
Y
A
X
A
I
S
2
S
1
Ravanske reetke 15
Prelazi se na vor II, sada sa poznatom silom u tapu 2. Njen smer se, pri analizi
vora II nanosi od ovog vora ka tapu, kao da je tap zategnut, ali se u jednaine
ravnotee unosi sa negativnim predznakom.
vor II:

6 0 0
7 0
3 4
1 2 3 4
. : sin cos ,
. : cos sin
F S S S
F F S S S
xi
yi

= + + =
= =

00.
Na osnovu geometrije reetke vrednosti uglova i su: sin , cos = =
5
5
2 5
5

sin = =
2 13
13
3 1
13
i cos Intenziteti sila u tapovima 3 i 4 iznose S kN
3
10 13 = i
S kN
4
20 5 = . Zatim se vri analiza ravnotee vora III.
vor III:

8 0 0
9 0 0
1 3 6
3 5
. : sin
. : cos ,
F S S S
F S S
xi
yi

= + =
= + =

odakle se dobija da je S kN S kN
5 6
30 40 = = i . Znai, ova dva tapa su pritisnuta.
Sada e se prei na vor VII.
vor VII:

10 0 0
11 0 0
10 11
11 4
. : cos ,
. : sin ,
F S S
F S F
xi
yi

= =
= =

Reavanje ovog sistema daje: S kN S

10 11
20 10 5 = = i .
Sledei e se analizirati vor VI.
vor VI:

12 0 0
13 0
8 11
9 8 11
. : cos cos ,
. : sin sin
F S S
F S S S F
xi
yi

= + =
= +


33
0 = .
Iz ovog sistema jednaina dobijaju se intenziteti sila u tapovima 8 i 9 i oni su:
S kN S kN
8 9
10 5 20 = = i .
Slika 1.7
Slika 1.8
RAVANSKE REETKE 16
Konano, pie se jedna jednaina ravnotee vora V.
vor V:

14 0 45 0
6 7 10
. : cos , = + = F S S S
xi
o
odakle se dobija da je sila u tapu 7 intenziteta S kN
7
20 2 = .
Prikaz intenziteta i karaktera sila u tapovima dat je u sledeoj tabeli.
Broj tapa i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
sila (+) [ ] S
i
kN 10 13 20 5 20 2 10 5 10 5
sila (-)[ ] S
i
kN 60 60 30 40 20 20
Optereenje konstrukcije predstavljeno je na Slici 1.7.
Primer 1.3 Za reetkasti nosa prikazan na Slici 1.8 odrediti otpore oslona-
ca, a zatim Riterovom metodom odrediti sile u tapovima preseenim sa R-R.
Usvojiti da su intenziteti F F F F kN F F kN
1 2 3 6 4 5
= = = = = = 1 10 , .
F
F
F
6
5
4
Slika 1.9
Slika 1.10
Ravanske reetke 17
Reenje: Kod ove reetke potrebno je uoiti tap koji je vezan za oslonac A. U
uvodu ove sekcije je reeno da e se ovakav tap koji povezuje reetku sa osloncima
tretirati kao njena spoljanja veza, a ne kao sastavni deo reetke. Na taj nain poznat
je pravac reakcije nepokretnog zgloba A, tj. reakcija lei na pravcu ovog tapa. Na
Slici 1.9 prikazana je ova reetka sa ucrtanim reakcijama veza, kao i sa numerisanim
vorovima i tapovima.
Otpori oslonaca e se odrediti na osnovu dve momentne jednaine i na osnovu
sume projekcija svih sila po horizontali. Momentne jednaine pisae se za take osla-
njanja reetke za podlogu, tj. za take A i B i one glase:
1 0 4 2 4 6 8 2 5 1 5 0
2 0
1 2 3 6 4 5
. : , , ,
. :

+
+
= =
=

M Y F F F F F F
M h R
A B
B A AA
+ + = 2 4 6 8 1 5 2 5 0
1 2 3 6 4 5
F F F F F F , , ,
gde je h
A
krak sile

R
A
za taku B. Na osnovu Slike 1.9 sledi da je tan =4,
odnosno
h
A
AB = = sin .
16 17
17
Na osnovu jednaina ravnotee dobija se da su
Y kN R kN
B A
i = = 15
5 17
4
. Ostaje da se odredi i komponenta reakcije oslonca B u
horizontalnom pravcu. Suma svih sila po horizontali glasi:
3 0 0
1 2 3 6
. : cos ,

= + + + + = F R F F F F X
xi A B

odakle je X kN
B
=
21
4
. pri emu je (Slika 1.9)
F
4

0,5 0,5 1
2
2

Slika 1.11
RAVANSKE REETKE 18
Riterovom metodom treba odrediti sile u tapovima 8, 9 i 10. Zamiljenim pre-
sekom po ovim tapovima reetka e se podeliti na dva dela (Slika 1.10). Posmatrae
se ravnotea gornjeg dela reetke. Uticaj donjeg dela je izraen silama u preseenim
tapovima za koje je pretpostavljeno da su optereeni na zatezanje.
Momentne jednaine pisae se za vorove V, VI i VII i one glase:
4 0 0 5 1 5 4 2 0
5 0 2 1
4 5 6 3 8 8
6 4
. : , , ,
. :

+
+
= + + =
=

M F F F F h S
M F F h
V
VI 110 10
5 6 8 8 9 9
0
6 0 1 2 0
S
M F F H S h S
=
= + + =

+
,
. : ,

VII
pri emu su: h
8
- krak sile

S
8
za vor V
h m h
8
8
17
9
2 = = , - sin ( ) krak sile

S
9
za vor
VII = = h m
9
4
5
1sin , ( ) H
8
- krak sile

S
8
za vor VII, h
10
- krak sile

S
10
za vor VI ( h H
10 8
= =
m
4
17
1 = sin ). Reavanjem prethodnih jednaina ravnotee, sledi da sile u tapovima
iznose: S kN
8
7 17
4
= , S kN S kN
9
5
4 10
3 17 = i = . Zakljuuje se da su sva tri tapa opte-
reena na pritisak.
Primer 1.4 Za
reetkasti nosa pri-
kazan na Slici 1.11
odrediti otpore oslo-
naca, a zatim Ritero-
vom metodom odre-
diti sile u tapovi-
ma. Usvojiti da je
F F F kN
1 2 3
= = =10 .
Reenje: Nakon uvoenja odgovarajuih otpora oslonaca, pri emu je laki hori-
zontalan tap koji spaja zglob B sa reetkom tretiran kao spoljanja veza, a njegova
reakcija obeleena sa

X
B
(Slika 1.12), jednaine ravnotee su:
1 0 2 2 4 6 0
2 0 0
3 0
1 2 3
. : ,
. : ,
. :

+
= =
= + =
=

M X F F F
F X X
F Y
xi
yi
I B
A B
A
FF F F
1 2 3
0 = .
Slika 1.12
Ravanske reetke 19
Reavanjem ovog sistema se dobija X X kN Y kN
B A A
= =60 , =30 . S obzirom da sve sile
u tapovima, numerisanim kako je to prikazano na Slici 1.12, treba da se odrede pri-
menom Riterovog metoda, postavljaju se preseci tako da nakon razdvajanja reetke
na dva dela, te uvo-
enja reakcija u pre-
seenim tapovima,
na posmatrani deo
reetke ne dejstvuje
vie od tri nepozna-
te sile. Prvi presek
R
4 4
- R e se postaviti
tako da see tapove
2, 3 i 4 (Slika 1.12).
Jednaine ravnotee
za levi deo preseene
reetke glase:

4 0 2 2 2 0
5 0 2 2 2 0
6
4
2
. : ,
. : ,
.
= + + =
= + =

+
+
+

M Y X S
M Y X S
III A B
II A A
MM X S S F
I B
= + + = 0 2 2 2 2 0
3 4 1
: ,
odakle sledi da je S kN S kN S kN
4 2 3
30 20 = = , . =30 i
Sledei presek je mogue postaviti tako da preseca tapove 4, 5 i 6. Na taj nain
se, nakon pisanja dve momentne jednaine, za desni deo reetke mogu odrediti intenzi-
teti sila u tapovima 5 i 6. Pogodno napisane jednaine su:

7 0 2 2 0
8 0 2 2 2 0
3 6
3 4 5
. : ,
. : ,
= + =
= =
+
+
M F S
M F S S

IV
V
te je
S kN S kN
6 5
2 =10 , a =20 .
R
1
R
1
R
2
R
3
R
3
R
4
R
4
R
2
Slika 1.13
RAVANSKE REETKE 20
Jednaine ravnotee za desni deo reetke dobijen presecanjem tapova 8, 9 i
10 glase:

9 0 2 2 0
10 0 2 0
11 0 1
10 3
. : ,
. : ,
. :
= =
= =
=
+
+
+
M S F
M S
M S

IV
VII
9
VI
8
11 0
3
F = ,
a njihovo reavanje daje S kN S S kN
10 9 8
2 0 10 =10 , = i = .
Razmatranjem ravnotee donjeg dela reetke dobijene postavljanjem preseka
R
4 4
- R (ija slika nee posebno biti prikazana), te pisanjem jednaina ravnotee:
12 0 2 2 2 2 2 2 2 2 0
13 0 2
3 9 5 1 3 1
. : ,
. :
M F S S F S S X
M S
V B
IV 1

+
+

= + + + =
=
11
II 11 9 5
+ =
= + + +
+

2 2 2 2 0
14 0 2 2 4 2 2 2 2
3 1 3 1
3 2 7
F F S S
M S F F S S S
,
. :

==0,
sledi vrednosti za intenzitete sila u
tapovima 1, 7 i 11.
Tablini prikaz karaktera opte-
reenja tapova i intenziteta sila u
njima je dat nie, a graki prikaz
optereenja je predstavljen na Slici
1.13.
Broj tapa i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
sila (+) [ ] S
i
kN
30 2
30
20 2
10 0
10 2 10 2
sila (-)[ ] S
i
kN 20 30 10 10
Ovaj tip reetke se koristi u konstrukcijama za znatnim prepustima, kod nekih
tipova mostova, kranova i krovnih konstrukcija. Osnovna karakteristika ovakvog
tipa reetke je da su gornji elementi optereeni na zatezanje a donji na pritisak.
Slika 1.14
Slika 1.15
Ravanske reetke 21
Primer 1.5 Za reetku sa zglobom u taki C prikazanu na Slici 1.14 odrediti
otpore oslonaca i sile u tapovima. Intenziteti sila su F kN F F kN
1 2 3
2 10 = = = , .
Reenje:
Ova reetkasta konstrukcija predstavlja sistem od dve reetke, sa spoljanjim
zglobnim vezama u takama A i B. Jednaine ravnotee za sistem kao celinu (Slika
1.15) se mogu napisati u formi:
1 0 20 32 16 48 0
2 0 20 16 32
1 2 3
1 2 3
. : ,
. :

+
+
= + + =
=

M F F F Y
M F F F
B A
A
++ = 48 0 Y
B
.
Slika 1.16
RAVANSKE REETKE 22
Da bi se odredile sve etiri spoljanje reakcije veza, izvrie se dekompozicija
sistema. Ravnotea leve reetke (Slika 1.16) e se ostvariti ukoliko budu zadovoljene
jednaine ravnotee:
3 0 0
4 0 20 16 24 12 0
5
2
1 2
. : ,
. : ,
.

= + =
= + + =
+
+
F Y F Y
M F F Y X
yi A C
A C C

MM F F Y X
C A A
= + + = 0 8 8 24 12 0
1 2
: .
Reavanjem prethodno napisanih sistema jednaina dobija se Y kN Y kN
A B
= =
55
6
65
6
, ,
Y kN X kN X kN
C C A
= = =
5
6
15 13 , , .
Posmatrajui reetku kao
celinu, a na osnovu ravnotee
svih sila u horizontalnom prav-
cu, sledi da je X kN
B
=15 .
Da bi se odredile sile u ta-
povima, potrebno je posmatrati
svaku reetku ponaosob i jed-
nom od metoda odrediti traene
veliine, to se preputa itaocu
kao veba.
Intenziteti i karakter optere-
enja tapova za obe reetke su
prikazani u sledeim tabelama.
Broj tapa i 1 2 3 4 5 6 7
sila (+) [ ] S
i
kN 3,83 3,61 1,96
sila (-)[ ] S
i
kN 18,38 2,86 3,95 17,39
Broj tapa i 8 9 10 11 12 13 14
sila (+) [ ] S
i
kN 0,83 1,18
sila (-)[ ] S
i
kN 0,83 14,16 1,18 15,83 0,83
Broj tapa i 15 16 17 18 19 20 21 22
sila (+) [ ] S
i
kN 2,75 0,83 3,94 4,17
sila (-)[ ] S
i
kN 19,88 4,72 3,11 21,21
Slika 1.17
Ravanske reetke 23
Primer 1.6 Za reetke sa Slike 1.17 odrediti i diskutovati karakter opteree-
nja tapova. Usvojiti da je F F kN P P P kN Q Q kN
1 7
= = = = = = = = ... , , , 2 50 25
1 2 3 1 2
G G kN = = = ... . 1
1 11
Reenje: Prikazane reetke predstavljaju neke od osnovnih tipova konstrukcionih
reenja koja se primenjuju u praksi. Na Slici 1.17a prikazana je tzv. Pratt-ova reetka,
kao jedna od najzastupljenijih. Projektovali su je Thomas i Caleb Pratt, 1844. godi-
ne u SAD. Zbog karakteristika koje poseduje izveden je itav niz njenih varijacija.
-
1
Slika 1.18
RAVANSKE REETKE 24
Konstrukcija ima pored vertikalnih, i dijagonalne elemente koji padaju prema vertikal-
noj osi simetrije reetke. Svi dijagonalni tapovi, osim onih na krajevima, su optereeni
na zatezanje (Slika 1.18). Zahvaljujui postavljanju vertikalnih tapova, dijagonalni
tapovi su rastereeniji, samim tim su mogli biti tanji, ime je ostvaren ekonominiji
dizajn reetke. Na taj na-
in, izvren je uspean
prelaz sa drvenih na me-
talne konstrukcije. Za pri-
kazano optereenje, in-
tenziteti i karakteri sila u
tapovima su izraunati i
predstavljeni u sledeoj
tabeli. Preporuuje se i-
taocu da, jednom od pre-
thodno opisanih metoda,
potvrdi navedene razul-
tate.
Broj tapa i 1 2 3 4 5 6 7
sila (+) [ ] S
i
kN 3,57 2 3,69 3,57
sila (-)[ ] S
i
kN 6,14 5,71 1
Broj tapa i 8 9 10 11 12 13 14
sila (+) [ ] S
i
kN 1,23 5,71 0 1,23 5,71
sila (-)[ ] S
i
kN 6,43 6,43
Broj tapa i 15 16 17 18 19 20 21
sila (+) [ ] S
i
kN 3,69 3,57 2 3,57
sila (-)[ ] S
i
kN 1 5,71 6,41
Reetku tipa Howe (Slika 1.17b) patentirao je 1840. godine ameriki pronala-
za William Howe. Ona je slina Pratt-ovoj, ali se dijagonalni elementi penju prema
vertikalnoj osi simetrije reetke. Vertikalni elementi su optereeni na zatezanje, dok
su dijagonale pritisnute (Slika 1.19). Stoga je konstrukcija neekonomina za eline
mostove i u praksi se danas ree sree, mada je u prolosti bila u irokoj upotrebi pri
konstrukciji eleznikih mostova. Kod tih mostova obino su vertikale izraivane
od elika, a dijagonale od drveta. Upravo zbog takvog karaktera optereenja i ma-
Slika 1.19
Ravanske reetke 25
terijala koji je korien za
dijagonalne elemente, ove
konstrukcija su bile vrlo
nepouzdane. One su smat-
rane uzronikom velikog
broja ruenja mostova, te
eleznikih nesrea.
Sledi tabelarni prikaz
optereenja tapova ove
reetke.
Broj tapa i 1 2 3 4 5 6 7
sila (+) [ ] S
i
kN 3,57 5 5,71 3
sila (-)[ ] S
i
kN 6,14 3,57 3,69
Broj tapa i 8 9 10 11 12 13 14
sila (+) [ ] S
i
kN 6,43 2 6,43
sila (-)[ ] S
i
kN 5,71 1,23 5,71 1,23
Broj tapa i 15 16 17 18 19 20 21
sila (+) [ ] S
i
kN 3 5,71 5 3,57
sila (-)[ ] S
i
kN 3,57 3,69 6,14
Reetku tipa Warren (Slika 1.17c), patentirali su 1848. godine James Warren i
Willoughby Monzoni u Velikoj Britaniji. Ona je jedna od najjednostavnijih tipova
reetki, prepoznatljiva po osnovnim elementima oblika jednakostraninog trougla.
Ovaj oblik se koristi za premoenje manjih raspona 50-100m. U praksi se sreu i
varijacije osnovnog oblika sa dodatkom vertikala u cilju ostvarenja veih raspona.
Opadajue dijagonale (Slika 1.20) su optereene na zatezanje (kao kod Pratt-ove re-
etke), a rastue na pritisak (kao kod reetke tipa Howe).
Prikaz intenziteta i karaktera sila u tapovima ove reetke je dat u narednim
tabelama.
Slika 1.20
Slika 1.21
RAVANSKE REETKE 26
Broj tapa i 1 2 3 4 5 6 7
sila (+) [ ] S
i
kN 4,04 5,77 1,15 8,66
sila (-)[ ] S
i
kN 8,08 6,93 3,46
Broj tapa i 8 9 10 11 12 13 14 15
sila (+) [ ] S
i
kN 1,15 8,66 5,77 4,04
sila (-)[ ] S
i
kN 9,24 3,46 6,93 8,08
Na Slici 1.17d prika-
zana reetka sa tzv. K-is-
punom. Ona se primenju-
je kod visokih reetkastih
konstrukcija, jer podupi-
rue dijagonale smanjuju
mogue deformacije ver-
tikalnih tapova. Nekada-
nji Varadinski most u
Novom Sadu posedovao
je reetkastu konstrukciju
ovakvog tipa.
Za zadato optereenje ove reetke, ematski prikaz optereenja tapova je prika-
zan na Slici 1.21, a tabelarni prikaz je dat nie.
Broj tapa i 1 2 3 4 5 6 7
sila (+) [ ] S
i
kN 83,33 25 100 72,89
sila (-)[ ] S
i
kN 130,17 83,33 72,89
Slika 1.22
Ravanske reetke 27
Broj tapa i 8 9 10 11 12 13 14 15
sila (+) [ ] S
i
kN 83,33 12,5 37,5 24,3 145,83 25
sila (-)[ ] S
i
kN 145,83 24,3
Broj tapa i 16 17 18 19 20 21 22
sila (+) [ ] S
i
kN 24,3 145,83 12,5 37,5
sila (-)[ ] S
i
kN 145,83 24,3 83,33
Broj tapa i 23 24 25 26 27 28 29
sila (+) [ ] S
i
kN 72,89 83,33 25 100 83,33
sila (-)[ ] S
i
kN 72,89 130,17
Baltimorova reetka
(Slika 1.17e) je varijacija
Prattove. Osnovna modi-
kacija se ogleda u postoja-
nju tapova ispune. Na ovaj
nain postignuto je skrae-
nje tapova donjeg pojasa i
dijagonala, to je od znaaja
kod mostovskih konstruk-
cija. Karakter optereenja
tapova je prikazan na Slici
1.22, odnosno u sledeoj ta-
beli. Svi horizontalni tapo-
vi donjeg pojasa su zategnuti, pri emu intenziteti u tapovima od take A do C i D do
B iznose 5,5kN. Intenziteti sila u tapovima od take C do D su 8,5kN.
Broj tapa i 1 2 3 4 5 6 7 8 9
sila (+) [ ] S
i
kN 1 2 4,24 1
sila (-)[ ] S
i
kN 7,78 7,07 0,71 8 0,71
Broj tapa i 10 11 12 13 14 15 16 17
sila (+) [ ] S
i
kN 3,54 1,41 1 0,71 0
sila (-)[ ] S
i
kN 1 9 0,71
A
B
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
C D
G
1
G
2
G
3
G
4
G
5
G
6
G
7
G
8
G
9
G
10
G
11
RAVANSKE REETKE 28
Broj tapa i 18 19 20 21 22 23 24 25
sila (+) [ ] S
i
kN 0,71 1 1,41 3,54
sila (-)[ ] S
i
kN 9 0,71 1 8
Broj tapa i 26 27 28 29 30 31 32 33
sila (+) [ ] S
i
kN 1 4,24 2 1
sila (-)[ ] S
i
kN 0,71 0,71 7,78 7,07