Sanja BLAGDANI Beograd

Struni rad PEDAGOGIJA LIX, 2, 2004. UDK: 371.13

KAKO BUDUI UITELJI DEFINIU POJMOVE IZ PRIRODE I DRUTVA

Rezime: U radu je ispitivano na koji nain studenti Uiteljskog fakulteta u Beogradu definiu pojmove koji se nalaze u sadrajima nastave prirode i drutva. Ispitivanjem su bila obuhvaena 62 studenta tree godine Uiteljskog fakulteta. Budui uitelji pokazali su poznavanje zadatih pojmova putem njihovog verbalnog definisanja. Ispitanici su imali zadatak da daju nauno tanu definiciju etiri pojma (dva empirijska i dva nauna). Analiza postignutih rezultata ukazala je da studenti relativno slabo definiu odabrane pojmove, to e, ako se nita ne uini, verovatno uticati i na kvalitet pojmova njihovih buduih uenika. Na osnovu dobijenih rezultata zakljueno je da je nuno, tokom nastave na Fakultetu, bolje upoznati studente ne samo sa sadrajima navedenih predmeta, ve i sa znanjima iz logike o pojmovima i definicijama. Kljune rei: pojam, empirijski i nauni pojam, logika, definicija, vii pojam, specifina razlika, potpuna logika definicija.

Teorijska analiza i formulacija problema

Pojmovi, sistem pojmova i odnosi meu pojmovima predstavljaju deo naeg svakodnevnog ivota u svim delatnostima. Oni su stalno prisutni bez obzira na to da li ih spontano upotrebljavamo u razliitim intelektualnim aktivnostima ili namerno pokuavamo da odreeni pojam pravilno logiki i nauno definiemo. Budui da razvoj pojmova predstavlja, istovremeno, preduslov i vrhunac intelektualnog razvoja, jasno je koliko je bitno da uenici na pravilan nain budu uvedeni u strategije operisanja pojmovima, graenje sistema pojmova i definisanje pojmova.
PEDAGOGIJA, 2/04. 87

Poto deca polaze u kolu u periodu kada poinje intenzivan razvoj intelektualnih sposobnosti, jasno je koliko je velika uloga i odgovornost nastave i uitelja u efikasnom razvoju pojmovnog miljenja. Nain na koji nastavnik koristi pojmove, kao i strategije koje primenjuje prilikom uvoenja uenicima nepoznatih ili delimino poznatih pojmova, direktno e uticati na kvalitet pojmova njegovih uenika. Vigotski je naglaavao konstruktivnu ulogu sredine u razvoju pojmovnog miljenja. U tom smislu on naglaava da je kolsko obuavanje jedan od osnovnih izvora razvitka dejih pojmova1. On je razvoj pojmova podelio na dve velike grupe. Spontane ili empirijske pojmove dete crpi iz neposrednog iskustva, u stalnom kontaktu sa okruenjem. Za razliku od spontanih, za ije usvajanje dete ne ulae vei intelektualni napor, nauni pojmovi ue se svesno i voljno tokom nastave. Naune pojmove dete ui da definie. Tokom kolovanja, od uenika se najee i trai da definie i objasni neki nauni pojam. Zbog toga uenik veoma esto uspeva da precizno definie veoma kompleksan nauni pojam (kao to je npr. fotosinteza), ali ne ume precizno da definie spontani pojam sa kojim se veoma esto susretao u dotadanjem ivotu (npr. pojam majka). Zadatak kole trebalo bi da bude osmiljavanje i realizovanje strategije koja e omoguiti presecanje razliitih linija kojima se kreu spontani i nauni pojmovi, i to tako da se nauni pojmovi obogate empirijskim sadrajem spontanih pojmova, a da, s druge strane, empirijski pojmovi preuzmu logiku zasnovanost definicija naunih pojmova. I kod nas su se mnogi autori bavili prouavanjem razvoja pojmova na osnovnokolskom uzrastu ili kvalitetom ve formiranih pojmova. Tako je Duanka Lazarevi u svom istraivanju2 koje se odnosilo na razvoj naunih pojmova kroz nastavu i uenje, nakon prikupljenih i analiziranih podataka, dola do zakljuka da treba od prvog razreda, primereno uzrastu, zapoeti sloen proces razvoja naunih pojmova. Ona istie da ne treba ni na tom uzrastu izbegavati definicije pojmova, ali je potrebno da nastavnik predstavi definiciju tako da uenici shvate strukturu definicije. Neophodno je razliitim oblicima rada podsticati povezivanje pojma sa drugim pojmovima po razliitim linijama, graditi mape pojmova kao i osposobljavati uenike da sadraj jednog pojma odreuju prema sadraju drugog pojma. Duanka Lazarevi je istakla da je neophodno da nastavnik ne vrednuje uenike definicije samo u funkciji ocenjivanja, ve da treba osposobiti uitelja da obavi kvalitativnu analizu njihovog sadraja. To e predstavljati vredne podatke koji e uitelju biti i pokazatelj dotadanjeg rada, ali i smernica za budui rad.

1 2

Vigotski, L. (1983), Miljenje i govor, str. 198, Nolit, Beograd. Lazarevi, D. (1999), Od spontanih ka naunim pojmovima, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.

88

PEDAGOGIJA, 2/04.

Nadeda aranovi-Boanovi3 pravi razliku izmeu znanja i nesaznatog korienjem pojmova. Znanje je predstavljeno sadrajima koji su dati u vidu pojmova. Za razliku od pojmova, nesaznatim se smatra svakodnevno saznavanje, odnosno saznavanje koje je lieno logike doslednosti, koje se odvija nezavisno od logiko-gnoseolokih kategorija4. Za na rad veoma je znaajno delo Slobodanke Milanovi-Nahod u kome se ona bavila ispitivanjem poznavanja osnovnih pojmova iz drutvenih nauka kod uenika zavrnog razreda osnovne kole. Dakle, nju nije interesovao proces razvoja pojmova, ve definisanje ve formiranih pojmova, a u vezi s tim dati su analiza i tumaenje prikupljenih podataka. Ovaj rad dokaz je da se jo pre trideset godina dolo do zakljuka o (ne)kvalitetu znanja naih uenika. Meutim, savremena istraivanja pokazuju da nije dolo do znaajnijih poboljanja u tom segmentu ni do dananjih dana. Moramo da primetimo da gotovo i ne postoje istraivanja o kvalitetu definisanja pojmova kod odraslih. Jedno od retkih jeste istraivanje Smiljke Vasi5 koja se bavila definicijama i definisanjem kod odraslih, ali vie sa psiholingvistikog aspekta nego sa sadrinskog i logikog. Razmatrajui rezultate navedenih istraivanja, nametnula nam se potreba da prouimo kako odrasli, koji su povezani sa obrazovanjem dece, definiu pojmove koji se nalaze u nastavnom programu. Rezultati do kojih je dola savremena pedagoka teorija nedvosmisleno ukazuju na nastavnika, kao na jednog od presudnih faktora u razvijanju pojmovnog miljenja. Zbog toga imamo pravo da se zapitamo da li je eventualna neosposobljenost nastavnika u korektnom definisanju pojmova prva stepenica koju treba savladati na putu ka intenzivnijoj nastavi, u smislu delovanja na vie kognitivne procese. Definisanje pojmova u nastavi, ali i van nje bitno je iz vie razloga. U definicijama se daju bitni i fundamentalni delovi gradiva koji treba da uu u trajni fond znanja uenika za koji nauni pojmovi imaju sutinski znaaj ... Definicija jednog pojma (ovde naunog) ukazuje na sadraj tog pojma s obzirom na njegove osobine, oznake i njegov odnos prema drugim pojmovima (odnos subordinacije, koordinacije, supraordinacije) u sistemu pojmova.6 Logiki najstroe gledano, najispravnija je karakteristina definicija koja odreuje sadraj pojma navoenjem najblieg vieg rodnog pojma i specifine razlike u odnosu na pojmove koji pripradaju istom rodnom pojmu. U potpune logike definicije ubrajaju se jo i nominalna definicija i denotativni metod definisanja. U nominalnoj definiciji izjednaavaju se definisani pojmovi sa reima koje imaju istovetno znaenje koje je ve poznato (sinonimi).
3 4

aranovi-Boanovi, N. (1989), Teorijske osnove saznanja u nastavi, Prosveta, Beograd. Isto, str.13. 5 Vasi, S. (1988), Definicije i definisanje, Prosveta, Beograd. 6 Lazarevi, D. (1999), Od spontanih ka naunim pojmovima..., str. 38-39.

PEDAGOGIJA, 2/04.

89

Denotativne definicije svode se na definisanje nabrajanjem svih ili najkarakteristinijih objekata na koje se moe primeniti definisani pojam.

Metodoloki okvir istraivanja

Istraivanje je zamiljeno kao empirijsko istraivanje sa ciljem da se utvrdi koliko kvalitetno studenti Uiteljskog fakulteta poznaju pojmove preuzete iz sadraja nastave predmeta Priroda i drutvo (Svet oko nas), Poznavanje prirode i Poznavanje drutva. Kao kriterijum poznavanja pojmova uzeli smo njihovu sposobnost verbalnog definisanja zadatih pojmova. Odabrana su etiri pojma, i to: sunce, kuluk, cvet i deak. Voeno je rauna da bude bar po jedan pojam iz biologije, geografije i istorije, kao najzastupljenijih oblasti u sadrajima posmatranih nastavnih predmeta. Pojmovi iz navedenih oblasti birani su sluajno. Zadaci istraivanja su sledei: - utvrditi naine na koji studenti definiu zadate pojmove, - izvriti analizu prikupljenih podataka sa stanovita odnosa izmeu spontanih i naunih pojmova, - na osnovu kvalitativne i kvantitativne analize prikupljenih podataka dati predloge za unapreenje rada sa studentima na Uiteljskom fakultetu u Beogradu. Ispitivanjem su bila obuhvaena 62 studenta tree godine Uiteljskog fakulteta u Beogradu. Uzorak je nameran, jer su birani studenti koji su upravo odsluali dvosemestralni praktikum iz prirode i drutva, na kome je trebalo da dopune i znanja o pojmovima koje savlauju uenici prva etiri razreda kroz predmete Priroda i drutvo (Svet oko nas), Poznavanje prirode i Poznavanje drutva. Studenti su ispitivani putem testa definicija. Studentima je data lista od etiri navedena pojma. Njihov zadatak bio je da na listu papira napiu nauno tanu definiciju pojmova. Vreme za rad nije bilo ogranieno, ali su svi ispitanici zavrili rad za petnaestak minuta. Analizu prikupljenih podataka (definicija) vrili smo kvalitativnom analizom. Kategorizaciju definicija delimino smo preuzeli iz rada Slobodanke Milanovi-Nahod7 zbog nekoliko razloga: 1) Ona je kao instrument, takoe, koristila test definicija, 2) U navedenom radu je, kao i naem sluaju, ispitivano znanje gotovih, ve formiranih pojmova.
7

Milanovi-Nahod, S. (1983), Ispitivanje poznavanja osnovnih pojmova iz drutvenih nauka kod uenika zavrnog razreda osnovne kole, Nauna knjiga, Beograd.

90

PEDAGOGIJA, 2/04.

Date kategorije modifikovali smo dodavanjem novih potkategorija jer su nam se tokom analize prikupljenih podataka javljale definicije koje nismo mogli da svrstamo ni u jednu od ponuenih kategorija. Dakle, prema kriterijumu potpunosti, definicije smo svrstali u sledee kategorije: 1. POTPUNE LOGIKE DEFINICIJE A) Karakteristina definicija8 (Deak je dete mukog pola.) 2. POTPUNA DEFINICIJA SA NEDOSTACIMA A) Definicije u kojima su vii pojam i specifina razlika navedeni ali su neodreeni (Kuluk je obaveza koju su Turci nametali pokorenom stanovnitvu; to je besplatan rad.) B) Karakteristina definicija uz neku netanu injenicu (Deak je dete mukog pola koji ima od 2 do 12 godina.) C) Karakteristina definicija u kojoj se nalazi i neka nebitna odlika (Sunce je zvezda najblia Zemlji, koja predstavlja usijanu masu loptastog oblika i izvor je toplote i svetlosti na Zemlji.) D) Karakteristina definicija u kojoj nedostaje neka odlika (Sunce je nebesko telo, zvezda, koja svojom toplotom omoguuje ivot na Zemlji.) 3. NAVOENJE VIEG POJMA A) Navoenje vieg pojma Navoenje prvog vieg pojma (Sunce je zvezda.) Navoenje uoptenijeg vieg pojma (Sunce je uarena masa. Ono pripada nebeskim telima.) o Navoenje uoptenijeg vieg pojma i specifine razlike (Sunce je nebesko telo oko koga se Zemlja okree i na taj nain dobija toplotu i svetlost bez koje ne bi bilo ivota na Zemlji.) o Navoenje uoptenijeg vieg pojma sa nepotpunom ili nejasnom specifinom razlikom (Cvet je ivo bie. Ono raste, cveta i na kraju vene. Neki cvetovi uglavnom svi, zaista lepo miriu.) B) Navoenje vieg pojma i nepotpune i neodreene karakteristike (Kuluk je porez koju su izmirivali nai ljudi Turcima za vreme njihove vladavine.)

Izostavili smo nominalne definicije jer se ni jedan od etiri odabrana pojma ne moe definisati na taj nain. Takoe smo izostavili i denotativne definicije zato to daju sliku samo jedne dimenzije znaenja denotacije. Konotacija ostaje potpuno nepoznata. Smatramo da ovo nije u potpunosti zadovoljavajua definicija za budue uitelje.

PEDAGOGIJA, 2/04.

91

C) Navoenje vieg pojma i nebitne odlike (Cvet je biljni organ koji lepo mirie i lepih je boja.) D) Navoenje vieg pojma i neke pogrene osobine (Kuluk porez koji je srpski narod plaao Turcima, vid dabine koju narod plaa samo zbog toga to je potinjen.) 4. NAVOENJE SPECIFINE RAZLIKE A) Navoenje samo specifine razlike bez vieg pojma (Kuluk je re turskog porekla i znai raditi za nekoga bez nadoknade.) B) Specifina razlika, ali neprecizna ili neodreena. Ne sadri vii pojam (Cvet je biljka u kojoj se nalazi seme.) C) Specifina razlika i netaan ili nejasan vii pojam (Deak je ovek mukog pola, mlaih godina.) D) Navoenje dela specifine razlike bez vieg pojma (Kuluk je prinudni rad.) 5. ODREIVANJE DOMENA A) Domen ukazuju samo na poznavanje domena kome pojam pripada (Deak je ivo bie.) B) Domen i nebitna ili specifina razlika (Cvet je deo biljke koji moe biti razliitog oblika, boje i veliine.) 6. POGRENI ODGOVORI A) Nema dodira sa osnovnim znaenjem pojma (Kuluk je rad kod veleposednika za novac i hranu.) B) Preiroka definicija. Navedene karakteristike toliko su nebitne, tako da se tim odgovorima praktino nita nije ni reklo (Sunce uarena loptasta masa sa stalnom temperaturom, koja obasjava planetu Zemlju i unosi radost u moje srce.) C) Samo je nagovetena oblast u kojoj se nalazi pojam (Cvet je biljka.) D) Kontradiktornost u delu odgovora (Cvet je biljka koja se sastoji od korena, stabla, lista, cveta i ploda.) E) Netana injenica u odgovorima (Cvet je biljka, jedno od ivih bia koje vrei proces fotosinteze obezbeuje kiseonik ostalim ivim biima.) F) Pojam se definie kao svakodnevni pojam sa nebitnim odlikama (Cvet je biljka raskonih mirisa i boja.) 7. BEZ ODGOVORA U ovu kategoriju svrstali smo sluajeve u kojima nije bilo nikakvog pokuaja da se odgovori i odgovor ne znam.
92 PEDAGOGIJA, 2/04.

Rezultati i interpretacija prikupljenih podataka

Prikupljene definicije razvrstane su po kategorijama, prebrojane su frekvencije i izraunati procenti za sve kategorije i sva etiri pojma. Rezultati su prikazani u Tabeli 1. Tabela 1. Frekvencije i procenti za sve kategorije definicija.

POJAM Kategorija definicije Potpuna logika definicija (karakteristina definicija) UKUPNO Vii pojam i specifina razlika - neodreeni Karakteristina definicija + neto netano Karakteristina definicija + nebitna odlika Karakteristina definicija + ali nedostaje odlika UKUPNO Prvi vii pojam uopteniji pojam Vii pojam uopteniji pojam +specifina razlika uopteniji pojam + nepotpuna specifina razlika Vii pojam i nepotpune i neodreene karakteristike Navoenje vieg pojma SUNCE 12 (16.90 %) 12 (16.90 %) 2 (2.82 %) 10 (14.08 %) 5 (7.04 %)

1.
KULUK 2 (3.22 %) 2 (3.22 %) 4 (6.45 %) 1 (1.61 %) 0 3 (4.83 %) 19 (26.76 %) 5 (7.04 %) 8 (12.90 %) 3 (4.83 %) CVET 5 (7.57 %) 5 (7.57 %) 0 1 (1.51 %) 2 (3.02 %) 0 3 (4.55 %) 0

2.
DEAK 14 (22.58 %) 14 (22.58 %) 0 0 0 0 0 1 (1.61 %)

Potpune logike definicije sa nedostacima

2 (2.82 %)

1 (1.51 %)

7 (9.86 %)

3 (4.55 %)

6 (9.68 %)

3 (4.23 %)

5 (7.57 %)

4 (6.45 %)

2 (2.82 %) 4 (5.73 %) 2 (2.82 %) 25 (35.21 %)

3 (4.83 %) 6 (9.68 %) 2 (3.22 %) 14 (22.58 %)

0 0 0 9 (13.64 %)

2 (3.22 %) 0 0 13 (20.97 %)

Vii pojam i nebitna odlika Vii pojam pogrena osobina UKUPNO

PEDAGOGIJA, 2/04.

93

Navoenje specifine razlike

Specifina razlika Specifina razlika, ali neprecizna, neodreena Specifina razlika + netaan ili nejasan vii pojam Navoenje jednog dela specifine razlike UKUPNO

1 (1.41 %) 1 (1.41 %) 5 (7.04 %) 0 7 (9.86 %) 1 (1.41 %) 0 1 (1.41 %) 1 (1.41 %) 1 (1.41 %) 1 (1.41 %) 0 2 (2.82 %) 0 5 (7.04 %) 2 (2.82 %) 71 (100 %)

2 (3.22 %) 7 (11.29 %) 0 2 (3.22 %) 11 (17.74 %) 1 (1.61 %) 2 (3.22 %) 3 (4.83 %) 7 (11.29 %) 0 4 (6.45 %) 0 0 0 11 (17.74 %) 13 (20.97 %) 62 (100 %)

0 3 (4.55 %) 9 (13.64 %) 0 12 (18.18 %) 0 4 (6.06 %) 4 (6.06 %) 4 (6.06 %) 1 (1.51 %) 8 (12.12 %) 3 (4.55 %) 6 (9.10 %) 10 (15.15 %) 32 (48.48 %) 1 (1.51 %) 66 (100 %)

0 0 24 (38.71 %) 0 24 (38.61 %) 2 (3.22 %) 2 (3.22 %) 4 (6.45 %) 1 (1.61 %) 0 3 (4.83 %) 0 0 0 4 (6.45 %) 4 (6.45 %) 62 (100 %)

Odreivanje domena

Domen Domen + nebitna ali specifina razlika UKUPNO Nema dodira sa osnovnim znaenjem pojma Preiroka definicija

Pogreni odgovori

Nagovetavanje oblasti kontradiktornost Netana injenica u odgovorima Svakodnevni pojam sa nebitnim odlikama UKUPNO Bez odgovora UKUPNO

Prvi utisak koji se namee prilikom pogleda na Tabelu 1. jeste da su studenti najbolje definisali pojmove deak (22,58% karakteristinih definicija i 6,45% pogrenih odgovora) i Sunce (16,90% karakteristinih definicija i 7,04% pogrenih odgovora), dok su znatno loije definisali pojmove kuluk (3,22% karakteristinih definicija i 17,74% pogrenih odgovora) i cvet (7,57% karakteristinih definicija i 48,48% pogrenih odgovora). Interesantno je da su oba, i najbolji i najloije definisan pojam, empirijski (svakodnevni), to pokazuje da kod studenata ne postoji izraena prednost naunih nad empirijskim pojmovima kada se oni definiu. Kod mlae dece situacija je drugaija. Naime, brojna istraivanja pokazala su da uenici osnovne kole tanije definiu naune nego spontane pojmove. Najuspenije definisan pojam jeste pojam deak, mada ni u ovom sluaju ne moemo biti previe zadovoljni jer je svega 22,58% studenata pravilno odgovorilo. Kaemo svega, jer se radi o buduim uiteljima. Jo je vei problem u malom broju korektnih definicija naunih pojmova koji su sigurno bili deo obrazovanja svih studenata. Prilikom definisanja pojma Sunce, najvei broj odgovora nalazio se u kategoriji Navoenje vieg pojma. To
94 PEDAGOGIJA, 2/04.

ukazuje da je poznavanje tog pojma prilino globalno i neodreeno. Slobodanka Milanovi-Nahod dola je do slinih rezultata prilikom ispitivanja pojmova iz drutvenih nauka, i verovatno je dobro zakljuila da je kod ispitivanih uenika to manje posledica neznanja, a vie nepostojanja umenosti da se pravilno definiu pojmovi. Za uenike je to dobro opravdanje a za studente tree godine Uiteljskog fakulteta razlog za zabrinutost. Namee se pitanje zato je kuluk kao nauni pojam tako loe definisan kad su se studenti sa njim susretali tokom osnovne i srednje kole, a verovatno i na fakultetu. Mogui razlog jeste u samom izboru pojma koji verovatno nije jedan od najeih (za razliku od Sunca, na primer). Posebnu panju privlai neuspeh u definisanju pojma cvet. ak 48, 48% pogrenih odgovora ispod je svih oekivanja. Studenti su u definisanju ovog pojma imali veoma sline rezultate sa uenicima IV, VI i VIII razreda9 koji su, takoe, za taj pojam imali najvie pogrenih odgovora. I u defenicijama studenata i u definicijama uenika preovladalo je svakodnevno, uobiajeno znaenje, koje se od najranijeg detinjstva vezuje za cvet. Cvet se kod velikog broja studenata shvata kao neka vrsta ekvivalenta zeljastim biljkama koje su raznih boja i lepo miriu. U Tabeli 2 pokuali smo da preglednije prikaemo rezultate tako to smo prvu i drugu kategoriju iz Tabele 1 saeli u Tane odgovore jer su odgovori druge kategorije takoe logiki potpuno ispravne definicije sa manjim nedostacima koje bi verovatno i sami studenti, da su imali priliku, ispravili. U kategoriju Delimino zadovoljavajuih ubrojali smo treu i etvrtu kategoriju koje ne poseduju jednu od bitnih karakteristika definicije (vii pojam ili specifinu razliku). U kategoriju nezadovoljavajuih ubrojali smo poslednje tri kategorije iz Tabele 1. Analiza podataka iz Tabele 2 ukazuje nam da je najvie delimino zadovoljavajuih odgovora (44, 06%), zatim slede nezadovoljavajui (31, 80%) i tek na kraju tani odgovori (24, 14%). Tabela 2.
SUNCE Tani Delimino zadovoljavajui Nezadovoljavajui Ukupno 31 32 8 71 KULUK 10 25 27 62 CVET 8 21 37 66 DEAK 14 37 11 62 UKUPNO 63 (24.14 %) 115 (44.06 %) 83 (31.80 %) 261 (100 %)

Lazarevi, D. (1999) Od spontanih ka naunim pojmovima..., str.74-75.

PEDAGOGIJA, 2/04.

95

Zakljuak
Jasno je da prikazani rezultati ne mogu da budu zadovoljavajui, uzimajui u obzir veoma mali broj tano definisanih pojmova. Struktura odgovora vidljivih u Tabeli 2 bila bi znatno manje kritikovana da su u pitanju uenici ili studenti nekih drugih fakulteta. Ali poto se radi o buduim uiteljima, nuno je preduzeti konkretne korake. Namee se utisak da je potrebno raditi na dva fronta, i to davanjem znanja iz logike o definicijama i pojmovima, ali i pojaavanjem teorijske obuke na Fakultetu jer je oigledno da studenti dolaze na Fakultet sa vrlo tankim i neodreenim znanjima o sadrajima koji se prouavaju u predmetima Priroda i drutvo (Svet oko nas), Poznavanje prirode i Poznavanje drutva. Jasno je da studenti moraju da budu instruisani u ovom pravcu, inae emo imati i ubudue veoma loe rezultate prilikom provera usvojenosti osnovnih pojmova u veini nastavnih predmeta. Smatramo da ova tema nije ni blizu iscrpljena i da ostavlja velike mogunosti za detaljnije analize ovog problema. Moda bi neko budue istraivanje moglo da na slian nain obuhvati uitelje koji rade u kolama i koji, kao i studenti, nisu bili dovoljno upoznati sa ovim problemom tokom studiranja, a verovatno ni tokom usavravanja.

Lit erat ura :

1. 2. 3. Vasi, S. (1988), Definicije i definisanje, Prosveta, Beograd; Vigotski, L. (1983), Miljenje i govor, Nolit, Beograd; Lazarevi, D. (1999), Od spontanih ka naunim pojmovima, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd; 4. Milanovi-Nahod, S. (1973), Ispitivanje poznavanja osnovnih pojmova iz drutvenih nauka kod uenika zavrnog razreda osnovne kole, Nauna knjiga, Beograd; 5. Mioinovi, Lj. (1979): Razvoj definicije rei kod dece osnovnokolskog uzrasta, Zbornik instituta za pedagoka istraivanja, 12, str. 135-168, Beograd; 6. Petrovi, V. (1998), Priroda i drutvo za trei razred osnovni pojmovi, Zbornik radova Vek obrazovanja uitelja u Jagodini (1898-1998), str. 217-235, Uiteljski fakultet u Jagodini; 7. Cvetkovi, . (1995), Uloga optih znanja u saznavanju posebnog i pojedinanog, Saznavanje i nastava, str. 171-193, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd; 8. aranovi-Boanovi, N. (1989), Teorijske osnove saznavanja u nastavi, Prosveta, Beograd; 9. aranovi-Boanovi, N. (1994), Uloga pojmova u razvoju samostalnog rasuivanja u nastavi poznavanja prirode, Zbornik instituta za pedagoka istraivanja, br. 26, str. 239-257, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd; 10. ei, dr B. (1982), Osnovi metodologije drutvenih nauka, Nauna knjiga, Beograd.

96

PEDAGOGIJA, 2/04.

THE WAYS HOW FUTURE TEACHERS DEFINE NATURE AND SOCIETY TERMS Summary: This work includes research on the ways that students of Teacher Training Faculty define nature and society terms included in the contents of teaching this subject. There were 62 third year students of Teacher Training Faculty in Belgrade included. Future students showed knowledge of the given terms by verbal defining. Interviewees had the task to give scientifically correct definition of four terms (two empirical and two scientific). Analysis of achieved results showed that students relatively weakly define given terms, which is going to influence the quality of their pupils one day if nothing is done to prevent this. According to given results, it is concluded that it is necessary during teaching at Faculty to get students more acquainted not only with the contents of stated subjects, but as well with logic knowledge about terms and definitions. Key words: term, empirical and scientific term, logic, definition, higher term, specific difference, and full logical definition.

PEDAGOGIJA, 2/04.

97