ATKINSOVA DIJETA pro et contra Dijeta amerikog kardiologa dr Roberta Atkinsa verovatno je jedna od najkontroverznijih dijeta.

Iskustva s njom kredu se od popravljanja zdravlja u celini pa do sluajeva ozbiljnih poremedaja. Iako se poslednjih godina sprovode ozbiljne studije koje pokazuju da Atkinsova dijeta zaista moe doprineti zdravlju, ansa da se u nekim reim sluajevima jave i neeljene posledice i dalje postoji. Praksa pokazuje da ova dijeta ne funkcionie jednako kod svih. Zato se naglaava vanost lekarskih kontrola, to vai za svaku dijetu, ali za Atkinsovu naroito. Jedan od estih razloga to se ova dijeta smatra nezdravom jeste, naalost, neodgovornost samih pojedinaca. Sem to Internetom krue razne modifikovane verzije (koje su daleko od prave Atkinsove dijete), ljudi esto ovu dijetu pogreno shvataju kao mesnu dijetu ili proteinsku dijetu, te se fokusiraju na unos mesa, jaja i masnoda, a zapostavljaju druge namirnice. Naravno da u takvim sluajevima nastaju veoma ozbiljne posledice. Atkinsova dijeta je izbalansirana tako da se unosi u najmanju ruku minimum svega neophodnog, i svako samovoljno odstupanje od nje moe biti fatalno. Atkinsova dijeta nije ni brza dijeta, kako je esto predstavljaju. Ona je vie nain ivota. Kod gojaznih pojedinaca s kardiovaskularnim oboljenjima, povienim ederom ili trigliceridima, Atkinsova dijeta pokazuje se kao izuzetno uspeno dugorono reenje. Novije studije pokazuju da bi ona, zahvaljujudi minimalnom unosu prostih ugljenih hidrata i rafinisanih skrobnih namirnica, mogla biti i preventiva i pomodno sredstvo kod nekih vrsta raka. S druge strane, pri prestrogom reimu ili kod osetljivijih pojedinaca, moe izazvati poremedaj funkcije bubrega. Takvi sluajevi su retki, nita edi od nekih drugaijih posledica kod mnogih dijeta, ali opasnost postoji i posledica je ozbiljnija. Zato jo jednom naglaavamo vanost lekarskih kontrola. esto se uje da Atkinsova dijeta ima izraen jojo-efekat. Jojo efekat postoji kod svih dijeta, ali on je neto to moemo sami kontrolisati. Po postizanju eljene telesne teine, uvek moramo voditi rauna da ne vratimo kilograme radedi upravo suprotno od onoga to smo radili dok smo bili na dijeti. U sluaju Atkinsove dijete, ukoliko ipak elimo da je prekinemo, veoma je bitno da se ugljeni hidrati u ishranu vradaju postepeno. Ako tako postupamo a to vai za sve dijete tada jojo-efekat praktino ne postoji, jer demo sami uvideti na kojoj granici se ponovo gojimo i ta nam je suvino u ishrani.

kako funkcionie Atkinsova dijeta Atkinsova dijeta nastala je tzv. na temeljima ketogenske dijete, koja je jo dvadesetih godina XX veka osmiljena u cilju leenja epilepsije kod dece i adolescenata, i primenjuje se i danas. Izvorna ketogenska dijeta zasniva se na visokom unosu masnoda, adekvatnom unosu proteina, i minimalnom unosu ugljenih hidrata. Ketogenska dijeta izaziva u organizmu stvaranje ketona (nastaju razlaganjem masnoda), koji blokiraju epileptine napade i ak mogu trajno da ih izlee.

Atkinsova dijeta, meutim, nije isto to i ketogenska dijeta. Ona funkcionie po istom principu, ali ne podrava preteran unos masti, kao ni tako drastino redukovanje ugljenih hidrata. U njoj je unos ugljenih hidrata usklaen sa onim to ljudski organizam moe da podnese bez nekih nuspojava. Bitno je znati i ovo: ovu namerno podstaknutu ketozu neobaveteni esto brkaju s ketozom koja se ponekad javlja kod dijabetesa tipa 1. Kod ketoze prouzrokovane dijabetesom, nema insulina da regulie nivo ketona u krvi, te njihovo gomilanje moe dovesti do ozbiljnog poremedaja zvanog acidoza. Kod zdravog pojedinca, insulin tano odrava nivo ketona u krvi, a viak se jednostavno izbacuje mokradom. U Atkinsovoj dijeti poinje se s nunim minimumom ugljenih hidrata. Iako je nuni minimum zapravo 1 g UH po kilogramu telesne mase, na organizam ima uskladitene ugljene hidrate uz pomod kojih de izdrati neko vreme. U meuvremenu, nae telo poinje da stvara ketone, koji kao gorivo potpuno zamenjuju glukozu u mozgu. Ujedno se unos ugljenih hidrata postepeno povedava. Dakle, mozak nijednog trenutka ne ostaje bez goriva, a telo ui da kao izvor energije koristi masnode. U tom pogledu na organizam je potpuno bezbedan. Na udaru se mogu nadi bubrezi, ali uz dovoljne koliine vode i tenosti taj problem se nede javiti, sem kod hipersenzitivnih pojedinaca. Jedna od kritika upudenih Atkinsovoj dijeti odnosi se na prekomeran unos proteina. Unos proteina u Atkinsovoj dijeti jeste povedan, ali ne i prekomeran. Od tog vika proteina na organizam de koristiti aminokiseline, koje su takoe neophodne kao gorivo. A kako se unos drugih namirnica bude povedavao, tako de se postepeno smanjiti i procenat proteina u naoj ishrani. Kako se unos UH postepeno povedava, u jednom trenutku zaustavidemo se na granici gojenja koju odreuje nae telo. Ta granica nikad nije ispod dnevnog unosa od 1 g UH po kilogramu telesne mase, a esto je mnogo via, oko 120 g. Jedna naporedna studija etiri dijete zasnovane na niem unosu UH (http://www.nutrilearning.com.ar/docs/ar ... uction.pdf) pokazuje, meutim, da Atkinsov reim ishrane ima dejstva ak i sa mnogo vedim unosom: dok je dnevni prosek u prvom mesecu bio 68 g dnevno, na kraju perioda od 12 meseci ispitanici su unosili ak i do 283 g dnevno. Gubljenje teine bilo je neto sporije, 2,1 kg meseno u proseku, ali na osnovu tog primera vidi se da Atkinsova dijeta funkcionie i uz mnogo blai reim. Iako ponekad ujemo da u Atkinsovoj dijeti moemo da jedemo koliko hodemo dokle god se drimo propisanih namirnica, postoji propisan unos kalorija. Tano je da pojedini ljudi uspevaju da smraju i sa mnogo vedim unosom, ali prosean preporuen unos je oko 1800 kalorija, zavisno od godina, teine i grae. U pomenutoj studiji taj raspon se kretao od 1509 do 2290. Taj iznos otprilike se poklapa s dnevnim brojem kalorija koje zahteva na organizam (bazalni metabolizam + dnevne aktivnosti). To znai da na organizam dobija tano onoliko kalorija koliko mu je potrebno, a pri tom gubimo na teini. Ved je reeno da Atkinsova dijeta ne podrava prekomeran unos masnoda. Masnode su dozvoljene, i u prve dve nedelje ak poeljne, ali dijeta je bazirana na zdravim masnodama, a svaki unos se rauna u dnevnu koliinu kalorija. Smanjivanjem masnoda povedavamo prostor za druge namirnice.

kako izgleda Atkinsova dijeta Atkinsova dijeta ima etiri faze. Prva, takozvana indukcija, traje u proseku 2 nedelje (od jedne do tri, retko etiri) i slui za pokretanje ketoze (procesa stvaranja ketona). U toj fazi dnevni unos je 20 g UH, od ega 15 grama (u najgorem sluaju 12 g) mora poticati iz neskrobnog povrda. im se skine prvih 5 kilograma, prelazi se na drugu fazu (mravljenje), u kojoj se dnevni unos povedava za 5 grama svake nedelje. Dakle: prve nedelje unosi se 25 g dnevno, druge nedelje 30 g dnevno, itd. Ukoliko u dijeti nastane dui zastoj, smanjujemo unos za 5 grama. Druga faza traje sve dok se ne doe na oko 5 kg do eljene teine. Tad se prelazi na tredu fazu (predodravanje), u kojoj se dnevni unos UH povedava za 10 g nedeljno (npr. prve nedelje unosi se 60, druge 70 itd.). Ukoliko nastane zastoj, vradamo se na prethodni unos, tj. smanjujemo koliinu UH za 10 grama. Ove faze pridravamo se kad dostignemo eljenu teinu, i tada ulazimo u etvrtu (odravanje). I dalje dodajemo po 10 grama svake nedelje dok ne dosegnemo zastoj. Ukoliko primetimo da se telesna teina blago povedava, smanjujemo unos za 10 grama. Tu organizam postie balans i otad demo unositi samo onoliko UH koliko mu je zaista potrebno.

namirnice u Atkinsovoj dijeti Jo jednom da podsetimo: Atkinsova dijeta nije mesna dijeta. ak i u fazi indukcije, koja je najstroa u pogledu UH, zastupljeni su neki mleni proizvodi i povrde. Kroz dalje dve faze se uvodi sve vie vrsta povrda i mlenih proizvoda, te vode i mahunarke. Od nekog trenutka dijete bide vam dozvoljen pirina, krompir, testenine, ak i integralni hleb, pa i poneko alkoholno pide u specijalnim prilikama. S decenijama se i Atkinsova dijeta modifikovala. Zahvaljujudi novijim saznanjima o zdravoj ishrani i ulozi omega-3 masnih kiselina u ljudskoj ishrani, u Atkinsovoj dijeti sada se akcenat stavlja na organsku hranu i zdravo meso (riba), zdrave masnode, te maksimalno izbegavanje proizvoda koji sadre razne konzervanse i poboljivae ukusa.

za koga je pogodna Atkinsova dijeta, a za koga ne Studije i praksa pokazuju da Atkinsova dijeta ima odlian uinak kod veoma gojaznih osoba. S obzirom na to da ona sniava povien nivo edera, ravog holesterola i triglicerida u krvi, pokazala se veoma korisnom kod ljudi s kardiovaskularnim oboljenjima. S obzirom na smanjen unos odreenih nutrijenata (kod nekih veoma drastino smanjen), Atkinsova dijeta nikako se ne preporuuje sasvim mladim osobama. Iako ispitivanja pokazuju da se kod adolescenata problem gojaznosti uspenije reava dijetama sa smanjenim unosom UH nego dijetama sa smanjenim unosom masnoda, za njih se koriste posebno prilagoene dijete, a ne Atkinsova.

Za osobe sa tek blago povienom telesnom teinom (desetak kilograma) Atkins nije pogodan. S obzirom na to da brzo postiu cilj i naglo povedavaju unos UH, est je jojo efekat. Takve osobe mogu se osloniti na Atkinsov program, ali bez faze indukcije. Njima je dovoljan samo blago smanjen unos UH.

kojim se izvorima sluiti za pravilno dranje Atkinsove dijete U nedostatku knjige, jedini pouzdan izvor za informacije o namirnicama i jelovnicima jeste sajt http://www.atkins.com. Na njemu postoje tablice namirnica, gotovi dnevni jelovnici (zasad samo za prvu fazu), kao i niz recepata sa unapred izraunatim kalorijama i koliinama UH. Naravno da UH moete brojati i raunati i sami, ali poeljno je pogledati kako treba da izgledaju obroci u Atkinsovoj dijeti. Ne zato to dete moda prekoraiti unos UH, ved da ne biste uneli manje nutrijenata nego to vam je neophodno. Koliko god restriktivna, Atkinsova dijeta insistira na tome da se svi potrebni i dozvoljeni sastojci maksimalno iskoriste, kako ne bi dolo do naruavanja zdravlja.

Atkins dijeta / Atkinsonova dijeta

poznata i kao Dijeta bez ugljenih hidrata / Proteinska dijeta / Etkinsonova dijeta Pre svega da razreimo enigmu odakle ovoliki broj naziva za jednu istu dijetu. Odgovor je jednostavan: Ova dijeta se sastoji od unosa namirnica koje sadre veliku koliinu proteina sa, jedva primetnim, procentom ugljenih hidrata (odatle naziv: Proteinska i Dijeta bez ugljenih hidrata). to se tie Atkins, Atkinson i Etkinson sve ove rei su nastale od prezimena "pronalazaa" ove dijete (Dr Robert Atkins). U svakom sluaju naziv ove dijete je: Atkinsonova dijeta. Bilo kako bilo - u pitanju je jedna ista dijeta sa vie naziva koja je namenjena osobama koje bi trebale da izgube vei broj kilograma. Dijeta se sastoji od tri faze. Takoe, postoji i etvrta faza koja je u stvari odravanja postignutog. U prvoj fazi ograniava se unos ugljenih hidrata na svega 20 grama dnevno. Duina ove faze je 2 nedelje. U fazi dva dolazi do laganog uvoenja ugljenih hidrata, naroito kroz povre, a u treoj fazi formira se optimalna koliina ugljenih hidrata koju bi osoba mogla da unosi dui period a da nema problema sa teinom.

Osobama koje su drale ovu dijetu savjetuje se da i nakon postizanja eljene teine nastave s ogranienim unosom ugljenih hidrata i to etvrta faza. Teorija... Kada se eliminiu ugljeni hidrati iz dnevnih obroka, jetra pretvara masne naslage u glukozu, a dodatni proizvodi te sinteze su toksini ketoni. Ketoni potiskuju apetit, ime se manje jede pa nastupa gubitak telesne mase. Poto da kroz dijetu nije razmotren unos vitamina i minerala autor dijete je preporuio uzimanje vitaminskih pilula koje e nadoknaditi oigledan deficit vitamina i minerala. U ovoj dijeti unos proteina nije ogranien. Bez ogranienja se moe jesti meso, riba i jaja. Sir povre, masline, ulja i masti jedu se u ogranienim koliinama, a alkoholna pia, eer, voe mleko, jogurt, itarice, proizvodi od brana i slatkii su potpuno zabranjeni. ...i praksa PRVA FAZA Cilj prve faze dijete je promena metabolizma. Unos ugljenih hidrata ograniava se na 20 grama dnevno. Kako to praktino izgleda? Pa, recimo, za doruak moete da pojedete omlet od dva jaja sa unkom ili slaninom, za ruak odrezak s rotilja, a za veeru kuvanu ribu. Prva faza traje 14 dana. DRUGA FAZA Podrazumeva gubitak tjelesne mase potronjom masnih zaliha. Dnevni unos ugljenih hidrata ogranien je na 15 do 40 grama. Znai, meso, povre (sa niskim sadrajem ugljenih hidrata) i to je to... TREA FAZA Ugljeni hidrati se postupno uvode, ali ogranieni su na maksimalnih 60 grama, ije se ogranienje prenosi i na 4. FAZU odravanje postojee smanjene teine. Kritiki osvrt Zbog smanjenog unosa ugljenih hidrata (Dr Atkins svima preporuuje da ogranien unos na maksimalnih 60 grama dnevno) ova dijeta izazvala je brojne kontroverze. Neka istraivanja pokazala su kako bi dugotrajnije provoenje moglo uticati na psihiko zdravlje i izazvati mrzovolju, umor i bezvoljnost. Posebno su se takvi simptomi bili vidljivi kod ena ije su promene raspoloenja bile intenzivnije. Takoe, rizici su povean sadraj triglicerida u krvi, kao i povean sadraj zasienih masnih kiselina. Osim toga, prva (uvodna) faza Atkinsove dijete moe izazvati probleme kod osoba koje inae konzumiraju vee koliine ugljenih hidrata ili kod

ljudi koji pate od hipoglikemije jer njihovo telo ne moe tako brzo da proizvede glukozu da bi se zadovoljile potrebe mozga i miia, to rezultira iznenadnim umorom ili nesvesticom. Sa druge strane drugo istraivanje pokazalo je kako je Atkinsova dijeta bila najdelotvornija za gubljenje kilograma u poreenju sa tri kontrolna dijetna reima prehrane.

VARIJACIJE NA ZADATU TEMU Internet ne bi bio internet kada nam ne bi dao i "originalniju" varijantu od samog originala. Naime, dole moete proitati "Atkinsonovu dijetu" koja krui netom a u koju se pojedinci kunu da im je vie pomogla nego "originalna" dijeta. Bilo kako bilo - uzeli donju dijetu kao anegdotu ili ozbiljnu stvar, vredi bar biti informisan: ATKINSONOVA DIJETA - INTERNET VERZIJA Ova dijeta se sastoji u tome da se iskljui unos ugljenih hidrata u organizam kako bi pomogli telu da se oisti od naslaga sala. Sa ovom dijetom neete biti gladni, ne morate jesti samo tri puta na dan, ne trebate hranu meriti i posebno spremati obroke, ne morate piti ajeve i tablete protiv pojaanog apetita, ne morate trati ili ii na akupunkturu. Kako deluje Sa potpunim iskljuenjem unoenja ugljenih hidrata, nae naslage sala ponu se topiti. Sa prvih 6 dana gubite 5 kg, svaki sledei dan laki ste za 1 kg. Za 24 dana moete izgubiti do 20 kg. ALI OPREZ! Ako samo jedan dan samo jednom pojedete komadi hleba ili bilo kakvu sitnicu koja sadri ugljene hidrate organizam e blokirati topljenje masnih naslaga. NE SME SE JESTI HRANA KOJA SADRI UGLJENE HIDRATE Ovu dijetu mozete drati onoliko dana koliko elite smrati. Kada postignete eljenu teinu, organizam nee dobijati na kilai izvesno vreme, ak i godinu-dve. Panja: Ova dijeta nije za svakoga! Zbog obilja proteina, ljudi sa zdravstvenim problemima, trebalo bi da konsultuju lekara pre poetka dijete. ZABRANJENO hleb, krompir, brano, pirina, soja, graak, prezle, pohovano meso, testenine, kikiriki, musmule, lenik, virle, zaprka, margarin, lag, eer, okolada, razne grickalice slane i slatke, sladoled, ni jedna vrsta sira, nita od voa...

OGRANIENO MLENI PROIZVODI mleko, puter, kiselo mleko i pavlaka, jogurt Da bi nadoknadili deficit vitamina koji e nastati zbog neunoenja gore navedene hrane uzimajte vitamine i to: C, E, A, B, kalcijum i magnezijum. HRANA KOJU MOETE JESTI Sve vrste mesa Junetina, piletina, teletina, svinjetina, jagnjetina, guska, patka, uretina, sve vrste iznutrica, divlja na sve naine-osim pohovana- kuvano, peeno, rotilj, moete jesti i varke ali bez hleba, sueno meso, kobasice osim virli, sve vrste narezaka. Sve vrste riba Morske ribe, slatkovodne ribe, sve vrste ribljih konzervi. Sve vrste salata Svea zelena, paprike, svee ili peene, paradajz, krastavci, svee zelje ili kiselo, salata od morskih plodova, salata od luka, svei spana. Sve salate zainiti sa uljem, siretom, solju, biberom... ajvarom - po elji. Jaja Moete jesti jaja na sve naine. Povre Karfiol, blitva, spana, praziluk, kelj, luk, zelje, artioke, patlidan, argarepa, perun, celer, rotkvice, peurke. Mleko i mleni proizvodi Pod uslovom da koliina ugljenih hidrata u ukopnom zbirnom unosu ne bude vea od 15 gr dnevno Moete piti Mineralna voda, limun, crna kafa, sve vrste aja bez eera, pola litre belog vina ili 1 litar gemita ali nakon 6. dana dijete. Umesto eera koristite vetake zaslaivae tipa natren i sl.