Autoritet je pravo primene sile na druge, Moc je sposobnost primene sile na druge, Uticaj je stvarna primena sile na druge.

Kontrola je primena dovoljno sile na druge da menjaju ponasanje. Moc kao pojam ima karakteristike: moc je perceptivna, relativna i latentna. Moc je sposobnost da se podele zadaci i obezbedi odredjena ili poveca opipljiva nagrada, ukljucujuci dodeljivanje ili povlacenje odgovornosti. Uticaj je efekat koji jedna osoba ima na drugu. Moguca su tri ishoda uticaja: obavezivanje, prinuda i otpori. Lideri sa velikim motivom moci imaju tri karakteristike : 1) rade vrlo ambiciozno i opredeljeno da steknu moc, 2) investiraju mnogo vremena u razmisljanje o nacinima da menjaju ponasanje i misljenje drugih i 3) osetljivi su i brinu i svojoj licnoj poziciji u organizaciji. 4 stvari su neophodne da bi partnerstvo bilo uspesno: 1) razumevanje svrhe, 2) pravo da se kaze ne, 3) zajednicka odgovornost, 4) apsolutna istina. Micigen studija je indentifikovala 6 osnova moci: 1) moc nagradjivanja, 2) moc prinude, 3) legitimna moc, 4) referentna moc, ) moc eksperata, !) informaciona moc. Moc nagradjivanja se zasniva na autoritetu ili sposobnosti da se odredi ko ce dobiti neku vrednu nagradu, moc nagrade je ""sargarepa"", a moc prinude je ""batina"". Moc prinude zasniva se na autoritetu ili sposobnosti da se kaznjavaju drugi ukoliko se ne angazuju i ponasaju na odgovarajuci nacin. Legitimna moc govori o autoritetu kao pravu da se promene i usmeravaju drugi, autoritet ukljucuje osecanje legitimiteta. #efinise se kao pravo da se utice na druge da se ostvare zajednicki ciljevi o kojima se slazu razliciti ucesnici. Referentna moc je kada osobine licnosti ili neki drugi kvalitet imaju posebnu formu moci. $a sposobnost uticanja na ponasanje drugih se zove referentna moc. Moc eksperata zasniva se na znanju i talent da se utice na druge. nformaciona moc se zasniva na pristupu i kontroli nad distribucijom vaznih informacija o poslovanju preduzeca i njegovim planovima. !ajva"nija pitanja drustvenoobra"ovnog okvira o "nanjima i umenjima svrstavaju se: 1) pojam znanja % umenja, 2) vrednosti znanja i umenja, 3) znanje kao cinilac razvoja, 4) klasifikacija znanja i razvojni ciljevi , i ) organizacija znanja&osnovni pojmovi# Milic: $$%nanjem se smatraju uspesni rezultati saznajnih nastojanja da se prosiri, upotpuni, sredi i usavrsi racionalno iskustvo o stvarnosti i ljudskim delatnostima, usmerenim na njeno menjanje, u skladu sa nekim shvatanjima o ljudskim mogucnostima i potrebama."" &a"nanje i "nanje nisu isti, vec ra"liciti pojmovi, pod pojmom sa"nanja se podrazumeva process nastajanja znanja u kome ucestvuju covekova culna delatnost i njegovo misljenje. Re"ultat tog procesa je "nanje ili znanja kao njegov proizvod. &okrat ""'ista ne moze biti jace od znanja."" &ve "nanje prema 'rinvaldu( ""vezano je za egzistenciju"", i na valjanost znanja ucenja utice egzistencija. %nanje se deli: 1) )o obimu na: ukupna, celovita i parcijalna, 2) )o slo"enosti na : slozena, segmentarna i elementarna, 3) )o aktuelnosti na: aktuelna i zastarela, 4) )o sadr"ajnosti na: apstraktna i konkretna, ) )o obele"ju strukture na: koherentna i konzistentna, integrisana i dezintegrisana, !) )o organi"ovanosti na: organizovana, stihijska i spontana, () )o obra"ovnim oblastima na: opsteobrazovna, opstekulturna, radno&profesionalna, drustveno& moralna, drustveno&ekonomska, estetska, psiholoska, andragoska, pedagoska. )ojam organi"ovanja "nanja podrazumeva onaj ljudski rad koji omogucuje i obezbedjuje registrovanje postojecih i novih znanja, njihovo razvrstavanje, skladistenje i efikasno koriscenje, ukljucujuci sirenje informacija o znanjima, pa i samih znanja. *stvarivanjem interakcije i"medju informacija( materije i energije( informacija postaje funkcionalna# Upravljanje "nanjem ba"irano na vrednosti integrisan je i harmonican pristup koji vam pomaze da izradite plan i primetite: 1) pametne strategije, 2) pametne organizacije, 3) pametni profesionalce, 4) pametno znanje. *rgani"acija "nanja formira se kao

drustveno&radni ili organizacioni sistem, sa osnovnim zadacima koji cine: 1) proucavanje potreba i interesa korisnika, 2) prikupljanje i selekcija dokumenata, 3) obrada dokumenata, 4) memorisanje svrsishodnih podataka, ) izrada i diseminacija informacija. +erker: $$Korporativna intelektualna svojina se u ))% veku biti vrednija od fizickih resursa."" )otencijal koji kompanija ima za stvaranje dodatne vrednosti zove se Kno,a-faktor vrednosti znanja *$he +no,a&kno-ledge value). %nanje je strateski i"vor moci i bogastva# 'lavni pravci delovanja u oblasti obra"ovanja domacih rukovodilaca su: 1) obrazovanje za nove uslove privredjivanja, 2) promovisanje novog koncepta neophodnosti borbe, 3) permanentno ucenje na tudjim iskustvima. )roces tr"isnog po"icioniranja marke prola"i kro" . fa"e ukljucujuci . njena poslovna kvalitete: 1) identitet, 2) imidz, 3) goodvil. .lavni pokretaci menadzmenta znanja: 1) globalna konkurencija, 2) povecano interesovanje za dobijanje nagrada za kvalitet, 3) prodor ka poboljsanju. %nicijativa za operativno upravljanje znanjem obicno dolazi od nezaposlenih. Karnegi je rekao: ""/edini nezamenljivi kapital svake organizacije jesu znanje i sposobnosti njenih ljudi.""