Miel Fuko

TA JE AUTOR?1
Verujem iako u to nisam sasvim siguran da je uobiajeno ovom Drutvu za lozoju pruiti rezultat ve dovrenih radova, kako bi se oni podvrgli vaem ispitu i kritici. Naalost, bojim se da je ovo to vam danas nudim suvie tanko da bi zasluilo vau panju: hteo bih da vam ponudim projekat, pokuaj analize ije velike smernice i sam jo jedva uoavam; meutim, nateravi sebe da ih pred vama sledim, zahtevajui od vas da ih prosudite i ispravite, bio sam strano ner vozan tragajui za dvostrukom dobrobiti: pre svega, da rezultate rada koji jo i ne postoji podvrgnem strogosti vaih primedbi, a zatim da u taj rad, u trenutku njegovog nastajanja, unesem ne samo vau dobru volju ve i vae sugestije. A hteo bih i da vas neto drugo zamolim: nemojte se ljutiti na mene ako, sluajui vas kako mi postavljate pitanja, budem i dalje, naroito ovde, oseao odsustvo jednog glasa koji mi je dosada bio neophodan: svakako ete razumeti da sam maloas uporno oekivao da ujem glas svog pr vog uitelja. Konano, ja sam sa njim u poetku razgovarao o svom pr vom radnom projektu: jasno da mi je bilo potrebno da on prisustvuje zapoinjanju ovoga, i da mi jo jednom pomogne oko stvari u koje nisam siguran. Ali, poto je odsutnost pr vo mesto govora, prihvatite, molim vas, da se veeras pre svega obraam njemu. A sada treba da vam izloim temu koju sam predloio: ta je autor? Razlog to sam izabrao da govorim o ovom moda malo udnovatom pitanju lei u injenici da sam hteo da izloim kritici ono to mi se ve desilo da napiem. I da se ponovo osvrnem na neke neoprezne stavove koje sam zauzimao. U Reima i stvarima pokuao sam da analiziram verbalne celine, vrste diskurzivnih slojeva koji nisu bili naglaeni u uobiajenim celinama: knjiga, delo, autor. Govorio sam na uopten nain o prirodnoj istoriji ili analizi bogatstava ili politikoj ekonomiji, a nikako o delima ili piscima. Ipak, kroz ceo tekst naivno sam upotrebljavao to e rei divlje imena autora. Govorio sam o Bifonu, Kivijeu, Rikardu, itd., i ostavio sam ta imena da funkcioniu u jednoj suvie zapetljanoj dvosmislenosti. Tako da su se, potpuno legitimno, mogle formulisati dve vrste primedbi: doista je i bilo tako. S jedne strane reeno mi je vi Bifona i njegovo delo u celini ne opisujete tano, a ono to vi kaete o Marksu u odnosu na Marksovo delo je smeno nedovoljno. Ove primedbe bile su oigledno osnovane, ali ja ne mislim da su bile sasvim umesne u odnosu na nain na koji sam ja radio: naime, nisam imao nameru da opiem Bifona ili Marksa, ili da rekonstruiem ono to su kazali ili hteli da kau: ja sam jednostavno tragao za pravilima prema kojima su oni formirali izvestan broj pojmova ili teorijskih slo-

ILUMINACIJE
1

Ovaj tekst Miela Fukoa prevela sam prvi put 1975. godine za sarajevski asopis Izraz. Sam tekst je u stvari govor Miela Fukoa na Kole dFransu 1961. godine. Prevod je redigovan prema zborniku Fukoovih tekstova iz 1969. pod naslovom Dits et Ecrits. Obnovljen i redigovan prevod ovog teksta dugujem ljubaznoj inicijativi kolege Dejana Aniia (izd. kua Karpos), koji mi je to ne samo sugerisao ve me u tome podrao i podsticao, na emu sam mu iskreno zahvalna. (Prim. prev.)

100

je va ko ji se mo gu na i u nji ho vim tek sto vi ma. Pri me e no je i ne to dru go: vi stva ra te, re kli su mi, mon stru o zne po ro di ce, vi me u sob no po ve zu je te ime na ta ko oi gled no su prot na kao to su Bi fon i Li ne, sta vlja te Ki vi jea po red Dar vi na, na su prot naj o i gled ni joj igri pri rod nih sli no sti i srod no sti. Mi slim da i ov de pri go vor ko ji mi je upu en ne sto ji: ni ka da ni sam hteo da sa i nim ge ne a lo ku sli ku du hov nih in di vi du al no sti, ni ti da na pra vim in te lek tu al ni da ge ro tip na u ni ka ili pri rod nja ka u XVII i XVI II ve ku: ni sam hteo da stvo rim ne ku po ro di cu, ni sve tu ni per verz nu: jed no stav no, i mno go skrom ni je, is tra i vao sam uslo ve funk ci o ni sa nja spe ci nih dis kur ziv nih prak si. On da, re i e te, za to ste u Reima i stvarima upo tre blja va li ime na auto ra? Ili je tre ba lo da ne upo tre bi te ni jed no, ili pak da de ni e te na in na ko ji ih upo tre blja va te. Mi slim da je ova pri med ba sa svim oprav da na: po ku ao sam da od me rim ta ona pod ra zu me va i ta su nje ne po sle di ce u jed nom tek stu ko ji e usko ro bi ti ob ja vljen: tu po ku a vam da dam smi na sao ve li kim dis kur ziv nim ce li ma kao to su Pri rod na isto ri ja ili Po li ti ka eko no mi ja: pi tao sam se pre ma ko jim me to da ma, ko jim in stru men ti ma se one mo gu od re di ti, ra la ni ti, ana li zi ra ti i opi sa ti. Eto pr vog po gle da na je dan rad ko ji je za po et pre ne ko li ko go di na, a sa da je do vr en. Ali, po sta vlja se jed no dru go pi ta nje, pi ta nje auto ra, i nji me bih hteo da se sa da po za ba vi mo. Po jam auto ra pred sta vlja zna a jan mo me nat in di vi du a li za ci je u isto ri ji ide ja, sa u ke. ak i da zna nja, knji ev no sti, u isto ri ji lo zo je ta ko e, kao i u isto ri ji na nas. Ka da se opi su je isto ri ja jed nog kon cep ta ili knji ev nog an ra, ili vr ste lo zo je, mi slim da se ove sku pi ne shva ta ju kao re la tiv no sla bi, se kun dar ni i na knad no po sta vlje ni ele men ti u od no su na ono pr vo, vr sto i osnov no je din stvo auto ra i de la. Osta vio bih po stra ni, bar u ve e ra njem iz la ga nju, isto rij sko-so ci o lo ku ana li zu li no sti auto ra. Ka ko je autor us peo da se iz dvo ji kao po je di nac u jed noj kul tu ri kao to je na a, ka kav sta tus mu je dat, po ev od kog tre nut ka se, na pri mer, kre nu lo u is tra i va nje auten ti no sti i do pri no sa, u kom si ste mu vred no va nja je autor pri hva en, i u kom mo men tu se po e lo pri a ti ne vi e o i vo tu he ro ja ve auto ra, ka ko je us po sta vlje na fun da men tal na kri ti ka ka te go ri ja o vek-i-de lo sve to bi si gur no tre ba lo ana li zi ra ti. Za sad bih se za dr ao sa mo na od no su tek sta pre ma auto ru, na i nu na ko ji se tekst usme ra va pre ma gu ri (auto ra) ko ja mu je bar pri vid no spo lja nja i pret ho di mu. Po zaj mi u Be ke to vu for mu la ci ju za te mu od ko je bih hteo da po em: Ni je va no ko go vo ri, ne ko re e da ni je va no ko go vo ri. Mi slim da bi se u ovoj rav no du no sti mo gao pa sa vre me nog pi sma. Ka em eti ki jer ova pre po zna ti je dan od osnov nih eti kih prin ci rav no du nost ni je to li ko ka rak te ri sti na za na in na ko ji se go vo ri i pi e: ona je vi e ne ka vr sta ima nent nog pra vi la ko je se ne pre sta no pre u zi ma, ali ni kad do kra ja ne pri me nju je, prin cip ko ji pi sa nje ne be le i kao re zul tat, ve nji me vla da kao prak sa. Su vi e je to pra vi lo po zna to da bi ga tre ba lo du go ana li zi ra ti: do volj no je od re di ti ga kroz dve nje go ve ve li ke te me. Pr vo se mo e re i da se pi sa nje da nas oslo bo di lo iz ra a va nja: ono se po zi va sa mo no sti: ono se iden ti ku je sa sop stve nom na se be, ali ipak ni je za tvo re no u ob lik in ter io r po nu e nom eks te ri or no u. Zna i da je ono igra zna ko va ure e na ma nje pre ma svom ozna e nom sa dr a ju no pre ma pri ro di ono ga to ozna a va: zna i ta ko e da je ovo re gu li sa nje pi sa nja uvek sve sno svo jih gra ni ca: da ono uvek kr i i pre o kre e tu re gu lar nost ko ju pri hva ta i na ko ju igra; pi sa nje se raz vi ja kao igra ko ja ne po gre i vo pre ska e svo ja pra vi la,

101

ide van njih, pre ma spo lja. U pi sa nju ne ma ni ma ni fe sto va nja ni eg zal ta ci je sa mim i nom pi sa nja: ni je re o to me da se te ma za ku ca u je zik, ve da se otvo ri pro stor u ko me e su bjekt ko ji pi e ne pre sta no i e za va ti. Dru ga te ma je jo bli a: srod nost pi sa nja sa smr u. Ova ve za me nja jed nu hi lja du go di nju te mu: pri po vest ili epo pe ja Gr ka bi la je na me nje na odr a va nju be smrt no sti he ro ja, i ako je he roj pri hva tao da umre mlad bi lo je to za to da nje gov i vot, na ovaj na in po sve en i uve li an smr u, pre e u be smrt nost; pri a je pre u zi ma la ovu pri hva e nu smrt. in mi Arap sko ka zi va nje je, pak, na dru gi na slim na Hiljadu i jednu no ta ko e za mo ti va ci ju, te mu i iz go vor ima lo od bi ja nje smr ti. Go vo ri lo se i pri a lo do ra nog ju tra da bi se smrt od ba ci la, da bi se ot klo ni la sud bi na ko ja bi uut ka la pri po ve da a. e he re za di na pri a je oaj ni ko na li je ubi stva, na por svih pro ve de nih no i da se smrt za dr i van kru ga eg zi sten ci je. Na a kul tu ra je pro me ni la ovu te mu pri e ili pi sma stvo re nih da po be de smrt: pi sa nje je sa da ve za no za r tvu, istin sko r tvo va nje i vo ta; ono je na mer no iz bri sa no voj eg u knji ga ma, jer se ono sa da od vi ja u pi e zi sten ci ji. De lo ko je je ima lo za za da tak da do ne se be smrt nost do bi lo je sa da pra vo da ubi ja, da bu de ubi ca svo ga auto ra. Sa mo po gle daj te Flo be ra, Pru sta, Kaf ku. Me u tim, po sto ji i ne to dru go: od nos pi sa nja pre ma smr ti is po lja va se ta ko e u bri sa nju in di vi du al nih svoj sta va su bjek ta ko ji pi e: kroz sve zam ke i mu e nja ko je on gra di iz me u se be i ono ga to pi e, su bjekt ko ji pi e za me e tra go ve svo je po seb no sti, in di vi du al no sti: sa da je obe le je pi sca sa mo je din stve nost nje go vog nja, on mo od su stva; u igri pi sa ra da igra ulo gu mr tva ca. Sve to je po zna to: ima ve pu no vre me na ot ka ko su kri ti ka i lo zo ja za be le i le ovo i e za va nje ili smrt auto ra. Ipak, ni sam si gu ran da su se iz ove kon sta ta ci je do sled no iz vu kle kon se k ven ce, ni ti da se eg zakt no shva tio obim do ga a ja. Ta ni je, i ni mi se da odre en broj poj mo va ko ji su na me nje ni auto ru ko ji tre ba nji ma da ras po la e, u stva ri, to blo ki ra ju i iz be ga va ju ono to tre ba da se ot kri je. Uze u dva poj ma ko ji su da nas, iz gle da, po seb no zna aj ni. Pre sve ga, po jam de la. Ka e se da po seb nost kri ti ke (i da nas je ta te za bli ska) ni je u to me da ot kri je od nos iz me u de la i auto ra, ni ti da kroz tek sto ve re kon stru i e jed nu mi sao ili is ku stvo; ona de lo mo ra da pre sve ga ana li zi ra kroz nje go vu struk tu ru, ar hi tek tu ru, unu tar nju for mu i igru nji ho vih od no sa. Ili tre ba po sta vi ti od mah i pro blem: ta je de lo? ta je ta u de sna ce li na ko ju ozna a va mo ime nom de la? Od ko jih ele me na ta je ona sa sta vlje na? Zar de lo ni je ono to je na pi sao autor? Vi di mo ka ko na sta ju te ko e. Ako po je di nac ni je autor, mo e li se re i da je ono to je on na pi sao, ili re kao, ili osta vio u svo jim spi si ma, ono to se mo e iz vu i iz nje go vih mi sli, mo e li se to na zva ti de lom? Ako Mar kiz de Sad ni je bio go vi spi si? Svi ci pa pi ra na ko ji ma je on do u bes ko na nost, u da autor, ta su on da bi li nje ni ma u za tvo ru, po na vljao svo je fan ta zme? Ali, pret po sta vi mo da ima mo po sla sa auto rom: da li je sve to je on na pi sao ili ka zao, sve to je za so bom osta vio deo nje go vog opu sa? Pro blem u isti mah i te o rij ski i teh ni ki. Ka da se na pri mer pred u zi ma tam pa nje Ni e o vih de la, gde se tre ba za u sta vi ti? Na rav no, sve tre ba ob ja vi ti, ali ta je to sve? Pre sve ga, sve to je Ni e sam ob ja vio. Ski ce nje go vih de la? Oi gled no. Afo ri zme? Da. Kao i pre cr ta na me sta, be le ke pri dnu stra ni ca? Da. Ali, ka da se u jed noj sve sci pu noj afo ri za ma na e ne ka be le ka, da tum ne kog sa stan ka, ili ri o ni ce: je li to de lo, ili ni je? Za to da ne? I ta ko do u bes ko na nost. Ka ko adre sa, ra un iz pe

102

me u mi li o ni ma tra go va osta vlje nih iza ne i je smr ti mo e mo de ni sa ti de lo? Ne po sto ji te o ri ja o de lu, iako oni ma ko ji pro sto du no kre nu da ob ja vlju ju de la ne do sta je ta k va te o ri ja i nji hov em pi rij ski rad ubr zo bu de pa ra li zo van. Mo e mo i na sta vi ti: da li se za Hiljadu i jednu no mo e re i da su jed no de lo? Ili za Stromata (ilimi)2 Kli men ta Alek san drij skog ili za ivote3 Di o ge na La er ci ja? Vi di mo ka ko se raz vi ja ju pi ta nja ko ja se po sta vlja ju po vo dom poj ma de la. Za to je ne do volj no tvr di ti da tre ba osta vi ti po stra ni auto ra, pi sca i da tre ba pro u a va ti sa mo de lo. Re de lo i ce li na ko ju ta re ozna a va ve ro vat no su isto to li ko pro ble ma ti ni kao i in di vi du al nost auto ra. Mi slim da je dan dru gi po jam blo ki ra utvr i va nje i nje ni ce da je autor ne stao i, na ne ki na in, za dr a va mi sao na ivi ci ovog ne stan ka; taj po jam sup til no jo uvek ti ti po sto ja nje auto ra. To je po jam pi sa nja. On bi, stro go uzev, mo rao do zvo li ti ne sa mo da se oslo bo di mo po zi va nja na auto ra, ve i da se nje go vo no vo od su stvo le ga li zu je. Sta tus ka kav da nas vlja pi ima po jam pi sa nja ne po sta ta nje ni o i nu pi sa nja, ni o obe le ju (simp to mu, ili zna ku) ono ga to je ne ko hteo da ka e; pri si lja va mo se, i to vr lo ozbilj no, da pro mi sli mo ge ne ral no uzev si tu a ci ju ce log tek sta, isto vre me no si tu a ci ju pro sto ra na ko jem se on i ri i vre me na u kom se od vi ja. Da kle, mi slim da ta k va upo tre ba poj ma pi sa nja mo e da bu de a priori opa sna jer odr a va pri vi le gi je auto ra ko ga ti ti: ona i ni da se u si voj sve tlo sti ne u tra li za ci je na sta vlja igra pred sta va ko je su for mi ra le od re e nu sli ku auto ra. Ta ko ne sta ja nje auto ra, ko je se od Ma lar mea ne pre sta no de a va, od jed nom bi va pod vrg nu to tran scen den tal nom za klju a va nju. Da li da nas po sto ji va na po de la iz me u onih ko ji ve ru ju da jo uvek mo gu da mi sle o ak tu el nim pre lo mi ma u isto rij sko-tran scen den tal noj tra di ci ji XIX ve ka i onih ko ji se tru de da se nje ko na no oslo bo de? * * *

Oi gled no, ni je do volj no sa mo po na vlja ti pra znu tvrd nju da je autor ne stao. Ni em ne vo di ni bes ko na no po na vlja nje da su i Bog i o vek po ve za ni smr u. Tre ba lo bi, u stva ri, od re di ti pro stor ko ji je is pra njen ne sta ja njem auto ra, i pa lji vo pra ti ti me sta na ko ji ma su na sta le pra zni ne i ru pe, pa tra ga ti za nji ho vim po lo a ji ma i slo bod nim funk ci ja ma ko je su se ovim ne sta ja njem po ja vi le. Hteo bih pr vo da u ne ko li ko re i uka em na pro ble me ko ji su na sta li upo tre bom re i autor. ta zna i ta re, autor? Ka ko ona funk ci o ni e? Da le ko od to ga da vam po nu dim re e nje, ja bih sa mo na zna io ne ke te ko e ko je ona iza zi va. Ime auto ra je li no ime: ono po sta vlja iste pro ble me kao i on sam. (Ov de se, me u ra znim ana li za ma, po zi vam na onu Ser lo vu.)4 Oi gled no, li no ime ne mo e bi ti i sta, pro sta re fe ren ca. Li no ime (kao i ime auto ra) ima dru ge funk ci je, ko je ni su in di ka tiv ne. Ono je vi e od na zna ke, ge sta, pr sta na ne kog upra vlje nog; u iz ve snoj me ri ono je rav no opi su.
2 3

Kli ment Alek san drij ski: Stromata, Pa ris: Cerf, br. 30 1951. Di o gen La er ci je: De vita et moribus philosophicorum, Lion, 1556; Pa ris: Gar nie: Kla si ci, 1933. 4 Ser le, J. R., Speech Acts. An Essay in the Philosophy od Language, Cam brid ge Uni ver sity Press, 1969.

103

Ka da ka e mo Ari sto tel, upo tre blja va mo jed nu re ko ja je isto to i opis, ili niz od re e nih opi sa, kao na pri mer: autor Analitika5 ili osni va on to lo gi je, itd. Ali, ne mo e mo tu sta ti; li no ime ne ma i sto i pro sto sa mo jed no zna e nje; ka da ot kri je mo da Rem bo ni je na pi sao Duhovni lov, ne mo e mo tvr di ti da je to ime, li no i autor sko, pro me ni lo smi sao. Li no ime i ime auto ra po sta vlje ni su iz me u ova dva po la: de skrip ci je i ozna a va nja; oni su sva ka ko po ve za ni sa onim to ime nu ju, ali ne pot pu no ni kroz ozna a va nje ni kroz opi si va nje; to je jed na spe ci na ve za. Ipak a tu se po ja vlju ju po seb ne te ko e sa ime nom auto ra nog ime ve za li na sa ime no va nim po je din cem i ve za ime na auto ra sa onim to ime nu je ni su izo morf ni i ne funk ci o ni u na isti na in. Evo ne ko li ko ta k vih raz li ka. Ako, pri me ra ra di, pri me tim da Pjer Di pon ne ma pla ve oi, ili ni je ro en u Pa ri zu, ili ni je le kar, itd. to ni ka ko ne is klju u je da e se ovo ime, Pjer Di pon uvek od no si ti na istu oso bu: ve za ozna a va nja ne e bi ti ni ma lo iz me nje na. To me na su prot, pro ble mi ko je po sta vlja ime auto ra mno go su slo e ni ji: ako ot kri jem da ek spir ni je ro en u ku i ko ju da nas po se u ju, evo iz me ne ro ko ja si gur no ne e pro me ni ti funk ci o ni sa nje auto vog ime na; me u tim, ako bi se ot kri lo da ek spir ni je na pi sao Sonete ko ji se da nas sma tra ju nje go vim, u pi ta nju je dru ga vr sta pro me ne. A ako bi smo do ka za li da je ek spir na pi sao Be ko nov Organon, pro sto za to to je isti autor na pi sao i Be ko no va i ek spi ro va de la, evo tre e vr ste iz me na ko ja pot pu no mo di ku je na in na ko ji ime auto ra funk ci o ni e. Ono, da kle, ni je u pot pu no sti li no ime, kao to su dru ga ime na. I mno ge dru ge i nje ni ce upu u ju na pa ra dok sal nu iz u zet nost auto ro vog ime na. Re i su po da Pjer Di pon ne po sto ji, ili pak re i da Ho mer i Her mes Tri sme gi stos ni sto ja li uopte ni je isto. U pr vom slu a ju tvr di se da ni ko ne no si ime Pjer Di pon, a u dru gom da su mno gi po me a ni pod istim ime nom, i da pra vi autor ne ma ni jed nu oso bi nu ko ja se tra di ci o nal no pri pi su je Ho me ru ili Her me su. Ta ko e ni je isto re i da Pjer Di pon ni je pra vo ime X oso be, 6 gli bi smo se za pi ta ti da se on zo ve ak Di ran, kao i re i da se Sten dal zvao An ri Bejl. A mo i o smi slu i funk ci o ni sa nju sta va Bur bak je taj, i taj, itd. kao i Vik tor Ere mit, Le stvi nik, An ti le stvi nik, Fra ter Ta ci tur nus, Kon stan tin Kon stan ti nu is to je Kjer ke gor. Mo da se ove raz li ke od no se na sle de u i nje ni cu: ime auto ra ni je pro sto je dan ele ment ji mo u go vo ru (ko e bi ti su bje kat ili obje kat, i mo e bi ti za me njen za me ni com, itd.); u od no su na go vor on ima ulo gu kla si ko va nja: ta kvo ime omo gu u je da se pre gru pi e odre en broj tek sto va, da se oni raz gra ni e, da se jed ni iz dvo je i pro tiv sta ve dru gi ma. Ta ko se u kraj njoj li ni ji us po sta vlja od nos me u sa mim tek sto vi ma: Her mes ni je po sto jao, a ni Hi po krat, u smi slu u ko me se za Bal za ka mo e re i da je po sto jao, ali i nje ni ca da su mno gi tek sto vi sta vlje ni pod isto ime uka zu je da se me u nji ma za sno vao od nos ho mo ge no sti ili srod no sti, nos re da va nja auten ti no sti jed ni ma pre ko dru gih, od ci pro nog ob ja nje nja ili sa gla sne upo tre be. Naj zad, ime auto ra funk ci o ni e da bi ozna i lo iz ve stan na in po sto ja nja go vo ra; i nje ni ca da je je dan go vor (dis kurs) imao ime auto ra, da se mo glo re i: Ovo je na pi sao taj i taj, ili: To je autor ovo ga, zna i da ovaj go vor ni je sva ko dnev na, rav no du na re ko ja ne pri met no pro la zi, te e i ne sta je, re ko ja se od mah tro i ve da se ra di o re i ko ja na odre en na in tre ba da se pri hva ti, i ko ja u da toj kul tu ri tre ba da do bi je odre en sta tus.
5 6

Ari sto tel, Prve i druge Analitken iz Organona, t. III i t. IV. Sten dal je pse u do nim An ri ja Bej la. (Prim. prev.)

104

Naj zad se do la zi do to ga da ime auto ra ni je isto to i li no ime unu tar go vo ra stvar noj oso bi ko ja je iz van ono ga ko ji je upo tre blja va, ve da se ime auto ra pro te e do gra ni ce tek sto va, da ih ra sta vlja, sle di nji ho ve za sto je, da ma ni fe stu je nji hov na in po sto ja nja, ili da ih ba rem ka rak te ri e. To ime oi gled no uka zu je na od re e nu ce li nu go vo ra, osla nja se na sta tus ovog go vo ra unu tar jed nog dru tva i jed ne kul tu re. Mo glo bi se, shod no to me, re i da u ci vi li za ci ji kao to je na a po sto ji odre en broj dis kur sa ko ji ima ju i funk ci ju autor, dok su dru gi li e ni to ga. Pri vat no pi smo mo e ima ti pot pi sni ka, ali ne auto ra, a ugo vor mo e ima ti ga ran ta, ali ni ka ko auto ra. Ano nim ni tekst na ne kom uli nom zi du sva ka ko ima svo ga re dak to ra, ali ne i auto ra. Funk ci ja auto ra je svoj stve na mo du su eg zi sten ci je, cir ku li sa nja i funk ci o ni sa nja iz ve snih go vo ra unu tar jed nog dru tva. * * *

Sa da bi tre ba lo ana li zi ra ti funk ci ju autor. Ka ko se u na oj kul tu ri od re u je ko ji je go vor no si lac funk ci je auto ra? I u e mu je on raz li it od dru gih go vo ra? Mi slim da bi se mo gla utvr di ti, ako je re o auto ru knji ge ili tek sta, e ti ri raz li i ta svoj stva. se Pre sve ga, oni su pred me ti pri sva ja nja; nji hov ob lik svoj stva je do sta po ban, i bio je ko di ko van tek pre iz ve snog bro ja go di na. Tre ba ta ko e is ta i da je, isto rij ski gle da no, ovo svoj stvo bi lo se kun dar no u od no su na ono svoj stvo ko je bi se mo glo na zva ti ka nji vim pri sva ja njem. Tek sto vi, knji ge i go vo ri po e li su da stvar no ima ju auto re (ko ji ni su mit ske li no sti, ni ti ve li ke sve te gu re) u me ri u ko joj bi autor mo gao bi ti ka njen, od no sno u me ri u ko joj su go vo ri mo gli bi ti pre stup ni ki. Go vor u na oj kul tu ri (a, bez sum nje, i u mno gim dru gim), ni je u po et ku bio pro iz vod, stvar, do bro; pre sve ga bio je to in, akt u bi po lar nom po lju sve tog i pro fa nog, do pu te nog i ne do pu te nog, re li gi o znog i bo go hul nog. Isto rij ski, bio je to ri zi an gest, pre no to je pri hva en unu tar kru ga pra vih svoj sta va. A ka da smo usta no vi li pra vi la svoj sta va za tek sto ve, ka da smo pro pi sa li strikt na pra vi la za autor ska pra va, od no se auto ra i iz da va a, pra va re pro du ko va nja, itd. zna i kra jem XVI II i po et kom XIX ve ka u tom tre nut ku mo gu nost pre kr a ja ko ja je pri pa da la ak tu pi sa nja sve vi e je po sta ja la im pe ra tiv ve zan za li te ra tu ru. Kao da je autor, u tre nut ku ka da se pla pen zi ra ova ko si rao u si ste mu vred no sti ka rak te ri sti ne za na e dru tvo, po eo da kom do bi jen sta tus po no vo na la ze i sta ro bi po lar no po lje go vo ra, si ste mat ski prak ti ku ju i iz la e nje van gra ni ca i ob na vlja ju i opa snost pi sa nja ko me je, s dru ge stra ne, bi lo ga ran to va no pra vo svo ji ne. S dru ge stra ne, funk ci ja-autor ne od vi ja se na uni ver za lan i sta lan na in u svim go vo ri ma. U na oj ci vi li za ci ji ni su uvek isti tek sto vi tra i li da ne gde pri pa da ju. Po sto ja lo je vre me ka da su tek sto vi ko je bi smo da nas na zva li knji ev nim (pri e, baj ke, epo vi, tra ge di je, ko je) bi li pri hva e ni, pu te ni u pro met, vred no va ni, a da se ni je po sta vlja lo pi ta nje nji me di ho vog auto ra: nji ho va sta rost, stvar na ili pret po sta vlje na, bi la im je do volj na ga ran ci ja. Na su prot to me, tek sto vi za ko je bi smo re kli da su na u ni, ko ji su se ba vi li ko smo lo gi jom i ne bom, me di ci nom i bo le sti ma, pri rod nim na u ka ma ili ge o gra jom, u sred njem ve ku i ni su ima li ni ka k vu vred nost kao isti ni ti uko li ko ni su ima li za be le e no ime auto ra. Hi po zna ke krat re e ili Pli ni je ka e ni su ba bi le for mu le da se do ka e auto ri tet: bi le su to na ko ji ma su bi li obe le e ni tek sto vi i je autor stvo je tre ba lo do ka za ti. U XVII i XVI II ve ku do lo

105

je do pre o kre ta, po e li su se pri hva ta ti na u ni tek sto vi ra di njih sa mih, i to u ano ni ma tu isti ne, usta no vlje ne, ali uvek na no vo pod lo ne usta no vlja va nju: ga ran ci ju im da je pri pad nost jed nom si ste mat skom je din stvu, a ni ka ko po zi va nje na po je din ca ko ji ih je pro iz veo. Funk ci ja-autor se bri e, a ime pro na la za a sa mo slu i da se te o re mi, sta vu, za ni mlji vom efek tu, svoj stvu, te lu, sku pu ele me na ta, pa to lo kom sin dro mu da ime. Me u tim, knji ev ni dis kur si od sad se pri hva ta ju sa mo ako po se du ju funk ci ju autor. Za sva ki tekst po e zi je ili k ci je pi ta e se ot kud do la zi, ko ga je na pi sao, ka da, u ka kvim uslo vi ma, po la ze i od kog pro jek ta. Smi sao ko ji mu se pri pi su je, sta tus i vred nost ko je mu se pri zna ju za vi se od na i na na ko ji se na ova pi ta nja od go va ra. I, ako po sle ne kog slu a ja, po eks pli cit noj vo lji auto ra ono osta je ano nim no po i nje igra tra e nja auto ra. Mi ne pod no si mo knji ev nu ano nim nost: mi je pri hva ta mo sa mo kao za go net ku. Da nas je za knji ev na de la ve o ma va na funk ci ja auto ra. (U sve mu to me sva ka ko tre ba na i ni jan se: od pre iz ve snog vre me na kri ti ka je ho po e la da tre ti ra de la pre ma nji vom an ru ili ti pu, pre ma ele men ti ma ko ji se u nji ma ja vlja ju, pre ma nji ho vim sop stve nim va ri ja ci ja ma oko jed ne ne pro men lji ve ko ja vi e ni je in di vi du al ni stva ra lac. Isto ta ko, ako po zi va nje na auto ra u ma te ma ti ci ni je ni ta vi e no na in da se ime nu ju te o re me ili sku po vi sta vo va, u bi o lo gi ji i me di ci ni na zna ka ko je autor, kao i da tum ra da, ima ju dru ga i ju ulo gu: ni je to sa mo ozna a va nje iz vo ra, ve je i od re e na tal na zna ka u ve zi sa teh ni kom i pred me ti ma upo tre blje nim u to vre me u eks pe ri men noj la bo ra to ri ji). Ima mo i tre e svoj stvo funk ci je auto ra. Ono se ne for mi ra spon ta no kao pri pi si va nje jed nog na i na mi lje nja jed nom po je din cu. Re je o slo e noj ope ra ci ji ko ju oba vlja od re e no ra zum no bi e autor. Ovom ra zum nom bi u po ku a va mo da da mo re a lan sta tus: to bi u po je din cu bi la du bo ka in stan ca, stva ra la ka mo, pro je kat, iz vor no me sto tek sta. Me u tim, ono to je u po je din cu ozna e no kao autor (ili ono to od po je din ca i ni auto ra) sa mo je pro jek ci ja, iz ra e na ma nje ili vi e psi ho lo gi zu ju im ter mi ni ma, tret ma na ko me se tek sto vi pod vr ga va ju, nji ho vog pri bli a va nja, oso bi na ko je se uzi ma ju kao zna aj ne, kon ti nu i te ta ko ji im se pri zna je, ili iz u zi ma nja ko ja se prak ti ku ju. Sve ove ope ra ci je va ri ra ju pre ma epo ha ma i vr sta ma go vo ra. Fi lo zof autor se ne stva ra kao pe snik: i pi sac ro ma na u XVI II ve ku ne gra di se na isti na in kao da nas. Ipak, kroz ve ko ve bi se mo glo na i ne to ne pro men lji vo u pra vi li ma stva ra nja auto ra. i ni mi se, na pri mer, da je na in na ko ji je knji ev na kri ti ka u du em vre men skom pe la for mu-autor po la ze i od po sto je ih tek sto va i ri o du de ni sa la auto ra ili pak iz gra di go vo ra u do broj me ri di rekt no iz ve den iz na i na na ko ji je hri an ska tra di ci ja po tvr di la (ili na pro tiv od ba ci la) tek sto ve ko ji ma je ras po la ga la. Dru gim re i ma, da bi u de lu po no vo na la auto ra, mo der na kri ti ka upo tre blja va she me vr lo bli ske hri an skoj eg ze ge zi, 7 ti ka da je ova hte la da vred nost tek sta do ka e sve to u auto ra. U de lu De viris ilustrius sve Je ro nim ob ja nja va da ho mo ni mi ja ni je do volj na da se na le gi ti man na in iden ti ku ju auto ri mno gih de la: ra zni po je din ci su mo gli no si ti isto ime, ili je ne ko mo gao da zlo u po tre bi tu e ime. Kao in di vi du al no obe le je, ime ni je do volj no ka da se obra a mo tek stu al noj tra di ci ji. Ka ko, da kle, pri pi sa ti vi e dis kur sa jed nom istom auto ru? Ka ko upo tre bi ti funk ci ju-autor da bi smo sa zna li da li se ra di o jed nom ili vi e po je di na ca? Sve ti Je ro nim
7

Sve ti Je ro nim: De viris illustribus (O slavnim ljudima), Pa ris, 1878, t. III, str. 270338.

106

nu di e ti ri kri te ri ja: ako je iz me u vi e knji ga ko je se pri pi su ju jed nom auto ru jed na lo i ja od dru gih, tre ba je iz bri sa ti sa spi ska nje go vih de la (ta ko se on da autor de ni e kao od re e ni ni vo vred no sti). Isto ta ko, ako su od re e ni tek sto vi u pro tiv re no sti sa dok tri nom dru gih de la jed nog auto ra (a autor de ni san kao iz ve sno po lje poj mov ne ili te o rij ske ko he ren ci je), ta ko e tre ba is klju i ti de la na pi sa na sti lom, re i ma i obr ti ma raz li i tim od uobi a je nog auto ro vog pe ra (autor kao stil sko je din stvo); naj zad, tre ba shva ti ti kao in ter po li ra ne tek sto ve ko ji se od no se na do ga a je ili ko ji na vo de li no sti na kon auto ro ve smr ti (u tom slu a ju, autor je od re e ni isto rij ski tre nu tak, ta ka su sre ta od re e nog bro ja do ga a ja). Me u tim, mo der na knji ev na kri ti ka, ak i ako ne ma po tre bu za odre i va njem iz vo ra (to je uobi a je no), auto ra sa mo u tom smi slu de ni e: autor je onaj i ni lac ko ji omo gu u je da se ob ja sni pri su stvo iz ve snih do ga a ja u jed nom de lu, kao i nji ho ve tran sfor ma ci je, de for ma ju auto ci je, raz ne pro me ne (kroz bi o gra ra, odre i va nje nje go ve in di vi du al ne per spek ti ve, ana li zu dru tve ne pri pad no sti ili kla sne po zi ci je ob ja vlji va njem nje go vog in di vi du al nog pro jek ta). Autor je isto ta ko prin cip od re e nog je din stva sti la a sve raz li ke se mo gu sve sti bar kroz prin ci pe raz vo ja, sa zre va nja ili uti ca ja. Autor je jo uvek fak tor ko ji omo gu u je da se pre va zi u pro tiv re no sti ko je se u ne kim tek sto vi ma mo gu po ja vi ti: tu sva ka ko mo ra po sto ja ti na od re e nom ni vou nje go ve mi sli ili e lje, sve snog ili ne sve snog po la zna ta ka po la ze i od ko je se pro tiv re no sti raz re a va ju, a in kom pa ti bil ni ele men ti ve zu ju jed ni iza dru gih, ili se oku plja ju oko fun da men tal ne, iz vor ne pro tiv re no sti. Autor je ko na no ne ko og nji te iz ra za ko ji se u vi e ili ma nje do vr e nim ob li ci ma is po lja va isto ta ko i istom vred no u u de li ma, ski ca ma, pi smi ma, od lom ci ma, itd. e ti ri kri te ri ja auten ti no sti pre ma sve tom Je ro ni mu (kri te ri ji ma ko ji da nas iz gle da ju sasvim ne do volj ni) de ni u e ti ri mo da li te ta pre ma ko ji ma mo der na kri ti ka vla da funk ci jom autor... Me u tim, funk ci ja auto ra odi sta ni je sa mo i sta i pro sta re kon struk ci ja iz dru ge ru ke, ko ja po la zi od da tog tek sta kao ne po kret ne ma te ri je. Tekst uvek u se bi no si odre en broj zna ko va ko ji upu u ju na auto ra. Te zna ke gra ma ti a ri do bro po zna ju: to su li ne za me ni ce, pri lo zi za vre me i me sto, kon ju ga ci ja. Ali, tre ba pri me ti ti da ovi ele men ti ni su isti u go vo ri ma ko ji su autor ski i u oni ma ko ji to ni su. U ovim po sled njim, ta kvi po kre ta i upu u ju o dri na stvar nog go vor ni ka i na pro stor no-vre men ske ko na te nje go vog go vo ra (iako se ne ke iz me ne mo gu de si ti: ka da na pri mer go vo re pre ba ci mo u pr vo li ce). U pr vi ma je, pak, nji ho va ulo ga slo e ni ja i pro men lji vi ja. Zna mo da u jed nom ro ma nu ko ji se nu di kao pri po ve da e va pri a za me ni ca u pr vom li cu, in di ka tiv pre zen ta, zna ci lo ka li za ci je ni kad ne upu u ju ba na pi sca ni ti na tre nu tak u ko me je pi sao, ili na sam in nje go vog pi sa nja ve na je dan al ter ego i ja dis tan ca pre ma pi scu mo e bi ti ma nja ili ve a, ak mo e da va ri ra i scu kao i u k tiv kroz sa mo de lo. Bi lo bi isto ta ko po gre no tra i ti auto ra u stvar nom pi nom go vor ni ku; funk ci ja-autor od vi ja se u tom ce pa nju, odva ja nju i dis tan ci. Mo da bi se mo glo re i da je upra vo u to me je din stve no svoj stvo ro ma nesk nog ili po et skog go vo ra; to je igra u ko joj ue stvu ju sa mo ovi kva zi dis kur si. U stva ri, sva ki dis kurs ko ji po se du je funk ci ju auto ra sa dr i taj plu ra li tet ega. Ego ko ji go vo ri u pred go vo ru jed ne ma te ma ti ke ras pra ve i na zna u je okol no sti nje nog sa sta vlja nja ni je u svo joj po zi ci ji ni u svo me funk ci ja vlju je se o ni sa nju iden ti an sa onim ko ji go vo ri to kom jed ne na u ne de mon stra ci je i po u ob li ku Ja za klju u jem ili Ja pret po sta vljam: u jed nom slu a ju, ja upu u je na po je din ca bez ieg za jed ni kog sa dru gim, ko ji je u od re e nom vre me nu i na od re e nom me stu

107

oba vio ne ki po sao; u dru gom, ja ozna a va plan i mo me nat de mon stra ci je ko je sva ki po je di nac mo e za u ze ti pod uslo vom da pri hva ti isti si stem sim bo la, istu igru ak si o ma, isti spoj pret hod nih de mon stra ci ja. Ali mo gao bi se ta ko e u is toj ras pra vi ot kri ti i je dan tre i ego: onaj ko ji go vo ri da bi opi sao smi sao ra da, te ko e na ko je se na i lo, do bi je ne re zul ta te i pro ble me ko ji su jo osta li; ovaj ego se na la zi u po lju ve po sto je ih kao i bu du ih ma te ma ti kih dis kur sa. Funk ci ja auto ra ni je jed nim, pr vim egom osi gu ra na na u trb dru ga dva, ko ji bi on da bi li sa mo nje go vo k tiv no po na vlja nje. Na pro tiv, tre ba re i da je u ta k vim de li ma funk ci ja auto ra to li ko zna aj na da ona omo gu u je dis per zi ju ta tri si mul ta na ega. Ne ma sum nje da bi ana li za mo gla pre po zna ti jo ne ke ka rak te ri sti ne cr te funk ci je auto ra. Da nas u se ipak dr a ti ovih e ti ri ko je sam upra vo na veo, jer mi se one i ne i naj vi dlji vi jim i naj zna aj ni jim. Moj za klju ak bi iz gle dao ova ko: funk ci ja auto ra je po ve za na sa prav nim i in sti tu ci o nal nim si ste mom ko ji ob u hva ta, od re u je, ar ti ku li e uni ver zum dis kur kog ob sa: ona ni je jed na li ka, na isti na in, u svim de li ma, epo ha ma, for ma ma ci vi li za ci je: ona ni je de ni sa na kroz spon ta no pri pi si va nje jed nog dis kur sa nje go vom stva ra o cu, ve ni zom slo e nih i spe ci nih ope ra ci ja; ona jed no stav no i i sto ne upu u je na ne ku stvar nu in di vi duu, ona mo e bi ti me sto vi e eg u isto vre me, vi e po zi ci ja su bjek ta ko je vi e raz li i tih kla sa po je di na ca mo gu za u ze ti. * * *

Ali, i sam pri me u jem da sam do sa da svo ju te mu na neo prav dan na in ogra ni io. Si ci, teh gur no bi tre ba lo re i ta je funk ci ja-autor u sli kar stvu, mu zi ni ka ma, itd. ak i pod pret po stav kom da se dr i mo, kao to sam ve e ras hteo, sve ta go vo ra, ipak mi slim da sam ter mi nu autor dao su vi e usko zna e nje. Ogra ni io sam se na auto ra shva e nog kao na auto ra tek sta ili knji ge ili de la, i je se stva ra nje tom auto ru mo e le gi tim no pri pi sa ti. Me u tim, la ko je vi de ti da se u tom si ste mu mo e bi ti autor vi e ne go jed ne knji ge jed ne te o ri je, tra di ci je, di sci pli ne unu tar ko je e i dru gi auto ri ta ko e ima ti svo je me sto. Jed nom re ju, re kao bih da se ovi auto ri na la ze u tran sdi skur ziv noj po zi ci ji. ci To je stal na po ja va, si gur no isto to li ko sta ra ko li ko i na a ci vi li za ja. Ho mer i Ari sto tel, cr k ve ni oci igra li su ovu ulo gu; ali, i pr vi ma te ma ti a ri, i oni ko ji su bi li na iz vo ru hi po krat ske tra di ci je. i ni mi se me u tim da su se to kom XIX ve ka u Evro pi po ja vi li ti po vi do sta po seb nih auto ra ko je ne bi smo mo gli po me a ti ni sa ve li kim knji ev nim auto ri ma, ni sa auto ri ma re li gi o znih ka non skih tek sto va, ni sa osni va i ma na u ke. Na zo vi mo ih, na po ma lo dvo smi slen na in, osni va i ma dis kur zi vi te ta. Tim auto ri ma je po seb no svoj stve no to to oni ni su sa mo auto ri svo jih de la, svo jih i ti, na pri mer, od auto ra jed nog ro ma na ko ji je u osno vi knji ga. U to me su oni ve o ma raz li sa mo i uvek autor sop stve nog de la. Frojd ni je jed no stav no sa mo autor Traumdeutung ili Rei duha,8 a Marks ni je sa mo autor Manifesta i Kapitala:9 oni su za sno va li bes ko na ne mo gu no sti dis kur sa.
8

Freud. S., L Interpretation des reves (Tumaenja sna), orig. Be, 1900, Le mot d Esprit et sa Relation a l inconscient (Re duha i njegov odnos prema podsvesnom, ori gi nal Be, 1905. 9 Manifest Komunistike partije, Lon don, 1848; Kapital, kritika politike ekonomije, 18671894, Ham burg.

108

La ko je pri me ti ti da autor ro ma na ni je sa mo autor sop stve nog tek sta: ma ka ko bio be zna a jan, on upra vlja i ure u je ne to vi e. (Da uzme mo jed no sta van pri mer: mo e mo re i da En Red klif ni je sa mo na pi sa la Vienja zamkova Pireneja i odre en broj dru gih ro ma na, ve da je i utr la put za ro ma ne stra ve po et kom XIX ve ka, i u toj me ri nje na funk ci ja-autor pre va zi la zi sa mo nje no de lo.) Sa mo, i ni mi se da se na ovu pri med bu mo e od go vo ri ti: ono to omo gu u ju ovi osni va i dis kur zi vi te ta (uzi mam za pri mer Mark sa i Froj da, jer ve ru jem da su oni isto vre me no i pr vi i naj zna aj ni ji) ne to je sa svim dru go od onog to mo e omo gu i ti je dan autor ro ma na. Tek sto vi En Red klif pru i li su mo gu nost za odre en broj sli no sti i ana lo gi ja, ko je u nje nom li nom de lu ima ju svoj mo del ili prin cip. Ono sa dr i ne ke ka rak te ri sti ne zna ke, li ko ve, od no se, struk tu re ko je su dru gi mo gli po no vo upo tre bi ti. Re i da je En Red klif bi la osni va ro ma na stra ve na kra ju kra je va zna i re i: u ro ma nu stra ve XIX ve ka na i e se, kao kod En Red klif, te ma he ro i ne uhva e ne u klop ku vla sti te ne vi no sti, te ma taj nog zam ka, li nost mra nog, pro kle tog ju na ka, po sve e nog ci lju da sve ne, ka tu ui ni zlo ko je je nje mu ui nje no, itd. S dru ge stra da go vo rim o Mark su ili Froj du kao osni va i ma dis kur zi vi te ta, ho u da ka em da oni ni su sa mo omo gu i li odre en broj ana lo gi ja: oni su u is toj me ri omo gu i li i ne ke raz li ke. Oni su otvo ri li pro stor za ne to to je dru ga i je od njih sa mih, ali to ipak pri pa da ono me to su oni za sno va li. Re i da je Frojd osno vao psi ho a na li zu ne zna i pro sto re i da se na kon cept li bi da ili teh ni ku ana li ze sno va na i la zi i kod Abra ha ma i Me la ni Klajn; to zna i re i da je Frojd omo gu io odre en broj raz li ka u od no su na svo je tek sto ve, svo je kon cep te, hi po te ze, ko je sve pro is ti u iz psi ho a na li to ti kog me da. Mi slim da iza to ga od mah na i la zi mo na no vu te ko u, ili bar no vi pro blem; naj zad, ni je li to slu aj sa sva kim osni va em na u ke, ili auto rom ko ji u jed nu na u ku uvo di pro me nu za ko ju bi se mo glo re i da je plod na? Ga li lej ni je sa mo omo gu io one ko ji su po sle nje ga po na vlja li za ko ne ko je je on for mu li sao, on je omo gu io i sta vo ve sa svim raz li i te od onog to je on sam ka zao. Ako je Ki vi je osni va bi o lo gi je ili So sir lin gvi sti ke ni je to sto ga to su ih dru gi po dra a va li, ili za to to su tu i ta mo pre u zi ma li od njih kon cept or ga ni zma ili zna ri ka ve sto ga to je Ki vi je u od re e noj me ri omo gu io te o ju evo lu ci je ko ja je bu k val no su prot na nje go vom k si zmu: a So sir je omo gu io ge ne ra tiv nu gra ma ti ku ko ja je sa svim raz li i ta od nje go vih struk tu ral nih ana li za. Iz gle da da kle da je us po sta vlja nje dis kur ziv no sti, u sva kom slu a ju na pr vi po gled, istog ti pa kao i za sni va nje bi lo kog na u nog pri stu pa. Ipak, mi slim da po sto ji raz li ka, i to pri met na. Ka da je re o jed nom ta k vom pri stu pu, njen osni va ki akt uklju u je bu du e tran sfor ma ci je: u ne ku ru ku, on je deo sku pa mo di ka ci ja e uze ti raz ne ob li ke. Akt za sni va ko je on sam omo gu u je. Sva ka ko, ova kva pri pad nost mo nja jed ne na u ke mo e se po ja vi ti, to kom tran sfor ma ci ja ko je su na sta le, sa mo kao je dan po se ban slu aj mno go opti jeg sku pa ko ji se on da ot kri va. On se ta ko e mo e po ja vi ti kao umr ljan in tu i ci jom i em pi ri jom; on da ga tre ba po no vo for ma li zo va ti i ui ni ti od nje ga pred met do dat nih te o rij skih ope ra ci ja ko je ga vr e za sni va ju, itd. Naj zad, on se mo e po ja vi ti i kao pre na glje na ge ne ra li za ci ja ko ju tre ba ogra ni i ti i i ji pro stor va lid no sti tre ba sno za cr ta ti. Dru ga i je re e no, akt za sni va nja na u no sti mo e uvek bi ti po no vo uve den ja unu tar ma i ne ri je tran sfor ma ci ja ko je iz nje ga pro is ti u. Ja, me u tim, ve ru jem da je us po sta vlja nje jed nog dis kur zi vi te ta he te ro ge no u od no su na nje go ve ka sni je tran sfor ma ci je. Pro i ri ti je dan tip dis kur sa po put psi ho a na li ze ta k ve

109

ka k vu je usta no vio Frojd ne zna i da ti joj for mal nu optost ko ju ona u svo jim po e ci ma ne bi pri hva ti la, to jed no stav no zna i otvo ri ti joj od re e ni broj mo gu ih pri me na. Ogra ni i ti je, u stva ri, zna i po ku a ti izo lo va ti u nje nom po et nom ak tu iz ve stan broj, even tu al no ma nji broj sta vo va i is ka za ko ji ma se je di ni ma pri zna je fun da men tal na vred nost i u od no su na ko je se ne ki poj mo vi i te o ri je ko je je Frojd pri hva tio mo gu sma tra ti iz ve de nim, dru go ra zred nim i pri ru nim. Naj zad, u de lu onih ko ji ima ju ulo gu osni va a, ne ki sta vo vi se ne shva ta ju kao la ni: ka da se ova kav akt usta no vlja va nja po ku a da shva ti, do volj no je da se na stra nu sta ve is ka zi ko ji se ne ti u pred me ta di rekt no bi lo da se shva te kao ne bit ni ili pre i sto rij ski, po te kli iz dru ge vr ste dis kur sa. Dru gim re i ma, za raz li ku od osni va nja jed ne na u ke, dis kur ziv no us po sta vlja nje ni je deo ovih na knad nih tran sfor ma ci ja, ono u sva kom slu a ju osta je u po za di ni, po vu e no. Sle di da se te o rij ska vred nost jed nog sta va od re u je u od no su na de lo nje go vih osni va a dok kod Ga li le ja ili Njut na stvar dru ga i je du iz gle da: oni su mo gli da na pre ju sa mo uko li ko je unu tra nja struk tu ra i nor ma tiv nost zi ke i ko smo lo gi je bi la u skla du sa onim to su oni tvr di li. Go vo re i na vr lo she ma ti an na in: de lo ovih osni va a se ne sme ta u od no su na vre me i pro stor ko ji ono opi su je ve se na u ka i dis kurs od no se pre ma nji ho vom de lu kao pre ma svo jim pr vim ko or di na ta ma. Ovo pod ra zu me va da se kao ne iz be na nu nost u ova k vim dis kur si ma na i la zi na zah tev za po vra tak na po e tak. (A ov de, pak, tre ba na pra vi ti raz li ku iz me u ovih po vra ta ka na..., fe no me na po nov nog ot kri a re ak tu al i za ci je ko ji se u na u ci e sto de a va ju.) Kao po nov no ot kri e ja shva tam efek te ana lo gi je ili izo mor zma ko ji, po la ze i od ak tu el nih ob li ka zna nja, vra a ju kao pre po zna tlji vu gu ru ko ja je bi la za ma glje na ili ko ja je i e zla. 10 no vo ot Re kao bih, na pri mer, da je om ski, u svo joj knji zi o kar te zi jan skoj gra ma ti ci, po krio gu ru, va ri jan tu spo zna je ko ja ide od Kor de mo ja do Hum bol ta: pra vo re e no, ona se mo e stvo ri ti sa mo po la ze i od ge ne ra tiv ne gra ma ti ke, jer ova po sled nja sa dr i za kon nje nog kon sti tu i sa nja; re je o re tro spek tiv nom ko di ra nju isto rij skog po gle da. A ja kao re ak tu a li za ci ju shva tam ne to sa svim dru go: po nov no uvo e nje jed nog go vo ra u do men uopta va nja, pri me ne ili tran sfor ma ci je ko ji je za nje ga nov. Isto ri ja ma te ma ti ke pu na je ta k vih fe no me na (upu u jem ov de na is tra i va nje Mi e la Se ra po sve e no ma te ma ti kim anam ne za ma). A ta tre ba shva ti ti kao po vra tak na? Mi slim da se ta ko mo e ozna i ti je dan po kret nost. Da bi, na ko ji je po se bi spe ci an i ko ji ka rak te ri e dis kur ziv i me, bi lo po vrat ka mo ra pr vo po sto ja ti za bo rav, i to ne slu aj ni, ne iz ne kog ne ra zu me va nja, ve su tin ski, unu tar nji za bo rav. Sam akt us po sta vlja nja je ta kav u svo joj su ti ni da on ne mo e bi ti za bo ra vljen. Ono to ga is po lja va i iz nje ga pro is ti e je ono to u isto vre me us po sta vlja raz mak, i to ga pre ru a va. Po treb no je da taj ne-slu aj ni za bo rav bu de une sen u pre ci zne ope ra ci je, da bi se mo gao po sta vi ti, ana li zi ra ti i sve sti sa mim po vrat kom na taj akt us po sta vlja nja. Ka ta nac za bo ra va ni je do dat spo lja, on je deo dis kur sa o ko me je re, on tom dis kur su da je za ko ni tost; ta ko za bo ra vlje no dis kur ziv no us po sta vlja nje isto vre me no je raz log po sto ja nja i bra ve i klju a ko jim se mo e ona otvo ri ti, ta ko da i za bo rav i spre a va nje sa mog po vrat ka mo gu bi ti raz re e ni sa mo po vrat kom. Uz to, ovaj po vra tak se obra a onom to
10 Chomsky, N. Cartesian Linguistics, A Chapter in the Historz of Rationalist Thought, Har per and Row 1966 (prev. na fran cu ski 1969).

110

je pri sut no u tek stu; ta ni je, vra a mo se na sam tekst, na nje go vu ogo lje nost, a ipak, isto vre me no, vra a mo se i na ono to je za be le e no u ru pi, od su stvu, u pra zni ni u tek stu. Vra a mo se na od re e nu pra zni nu ko ju je za bo rav iz be gao ili pre ru io, ko ju je po krio la nom ili lo om pu no om, a po vra tak tu pra zni nu i taj ne do sta tak tre ba da ot kri je: otud ne pre sta na igra ko ja je ka rak te ri sti na za ove po vrat ke na us po sta vu dis kur sa igra ko ja se sa sto ji u to me da se sa jed ne stra ne ka e: to je tu bi lo, tre ba lo je sa mo pro i ta ti, to se tu na la zi, bi lo je po treb no bi ti za tvo re nih oi ju i ui ju da se ono ne vi di i ne u je; ne, ono ni je u ovoj ili onoj re i, ni jed na vi dlji va re ne ka e ta je sad u pi ta nju, vi e se ra di o ono me to je kroz re i re e no, u nji ho vom pro sto ru i dis tan ci ko ja ih de li. Na rav no, iz to ga sle di da ovaj po vra tak, kao deo sa mog dis kur sa, ne pre sta je da se me nja, da po vra tak na tek sto ve ni je isto rij ska do pu na ko ja e se do da ti sa mom dis kur su i ko ja e ga po no vi ti uz ukras ko ji, ko na no, ni je bi tan; on je stva ran i nu an rad pre o bra a ja sa me dis kur ziv no sti. Pre i spi ti va nje Ga li le je vog tek sta mo e do brim de lom pro me ni ti zna nje ko je o isto ri ji me ha ni ke ima ni mo, ali ne mo e pro me ni ti sa mu me ha ku. Pre i spi ti va nje Froj do vih tek sto va, opet, me nja sa mu psi ho a na li zu, kao to i pre i spi ta va nje Mark so vih me nja mark si zam. (Me u tim, da bi se ovaj po vra tak opi sao, tre ba do da ti i po sled nje svoj stvo: on se de a va kao ne ka vr sta za go net nog skla pa nja de la i auto ra.) U stva ri, kao tekst auto ra, ovog ov de auto ra, tekst do bi ja tu vred nost us po sta vlja nja, a za to to je to tekst tog auto ra, tre ba se na nje ga vra ti ti. Ne ma ni ka k ve mo gu no sti da pro na la e nje Njut no vog ili Kan to ro vog tek sta pro me ni kla si nu ko smo lo gi ju ili te o ri ju sku po va, ta kvih ka kve su one bi le raz ra e ne a uz to ova eks hu ma ci ja mo e iz me ni ti isto rij sku spo zna ju ko ju o nji ho voj ge ne zi ima mo. S dru ge stra ne, 11 ri u ko joj je to Froj dov tekst obe lo da nji va nje tek sta kao to je to Froj do va Skica u me uvek iz la e opa sno sti ne sa mo iz me nu isto rij skog zna nja o psi ho a na li zi, ve i pro me nu nje nog te o rij skog po lja kroz pro me nu me sta ak cen tu a ci je i cen tra gra vi ta ci je. (Ta k vim po vra ci ma ko ji i ne deo nji ho vog stvar nog po stup ka dis kur si o ko ji ma go vo rim ima ju u od no su na svog fun da men tal nog auto ra od nos ko ji ni je jed nak onom ko ji bi lo ko ji tekst ima sa svo jim ne po sred nim auto rom.) Ovo to sam upra vo u krat kim cr ta ma iz lo io po vo dom dis kur ziv nih po stav ki, je ste, na rav no, vr lo she ma ti no. Po seb no, su prot sta vlja nje ko jim sam po ku ao da sle dim jed no ta kvo us po sta vlja nje i na u no za sni va nje. Mo da ni je uvek ni la ko od lu i ti da li ima mo po sla sa ovim ili onim a ni ta ni ne do ka zu je da ove dve pro ce du re ne is klju u ju jed na dru gu. Po veo sam ovu di sku si ju sa mo u jed nom ci lju: da po ka em da je ta funk ci ja-autor ve do volj no slo e na ka da po ku a mo da je shva ti mo na ni vou jed ne knji ge ili ni za tek sto va ko ji ima ju od re e ni pot pis; ona je pu na no vih od re e nja ka da po ku a mo da je ana li zi ra mo u i rim ce li na ma gru pe de la, i ta vih di sci pli na. (Ve o ma a lim to za ras pra vu ko ja e sa da usle di ti ni sam mo gao da vam po nu dim ne ki po zi ti van stav: u naj bo ljem slu a ju, mo gu e smer ni ce za rad, pu te ve ana li ze. Ali sam ba rem du an da vam ka em raz lo ge zbog ko jih ovoj te mi pri da jem to li ko zna a ja.) Ako bi se raz vi la, ova k va ana li za bi omo gu i la uvo e nje u jed nu ti po lo gi ju dis kur sa. i ni mi se, u stva ri, bar na pr vi po gled, da ta k va ti po lo gi ja ne bi mo gla da se na pra vi po la
11

Freud, S., Entwurf einer Psychologie, 1895.

111

ze i sa mo od gra ma ti kih ka rak te ri sti ka go vo ra, nji ho vih for mal nih struk tu ra, ili ak nji ho vih pred me ta: po sto je bez sum nje i sto dis kur ziv na svoj stva ili re la ci je (ne svo di ve na pra vi la gra ma ti ke ili lo gi ke kao na za ko ne pred me ta), i pre ko njih se mo gu raz li ko va ti ve li ke dis kur ziv ne ka te go ri je. Od nos (ili ne-od nos) pre ma nji ho vom auto ru, kao i raz li i ti ob li ci ovog od no sa, i to na do sta vi dljiv na in, je su jed no od ovih dis kur ziv nih svoj sta va. S dru ge stra ne, ve ru jem da bi se tu mo gao na i uvod u isto rij sku ana li zu dis kur sa. Mo da je vre me da se oni pro u e, ne sa mo u nji ho voj iz ra aj noj vred no sti ili u nji ho vim for mal nim tran sfor ma ci ja ma, ve i u mo da li te ti ma nji ho ve eg zi sten ci je: na i ni op ti ca ja, vred no va nja, pri pi si va nja, pri sva ja nja go vo ra u sva koj kul tu ri va ri ra ju i unu tar sva ke od njih se me nja ju; na in na ko ji se ti go vo ri od re u ju pre ma dru tve nim od no si ma ot kri va se i ni mi se di rekt ni je u igri funk ci ja-autor i nje nim mo di ka ci ja ma ne go u te ma ma ili poj mo vi ma ko je upo tre blja va ju. i isto ta Mo e mo li, po la ze ko od ana li za ovog ti pa, pre i spi ta ti pre i mu stva su bjek ta? Ja sva ka ko znam da smo, po i nju i ovu in ter nu i ar hi tek ton sku ana li zu jed nog de la (bi lo da se ra di o knji ev nom tek stu, lo zof skom si ste mu ili na u nom de lu) i sta vlja ju i u za gra de bi o graf ske i psi ho lo ke re fe ren ce, ve po sta vi li pi ta nje ap so lut nog ka rak te ra i osni va ke ulo ge su bjek ta. Mo da bi se tu tre ba lo ma lo za u sta vi ti ne sa mo da bi se ob no vi la te ma iz vor nog su nja i za bjek ta, ve i da bi se shva ti le ta ke spa ja nja, mo du si funk ci o ni sa vi sno sti su bjek ta. Re je o to me da se tra di ci o nal ni pro blem obr ne. Ne po sta vlja ti vi e pi ta nje: ka ko se slo bo da jed nog su bjek ta mo e uklju i ti u gu sto u stva ri i da ti im smi sao, ka ko ona mo e iz nu tra da oi vi pra vi la je zi ka i da ta ko obe lo da ni po gle de ko ji su mu svoj stve ni? Tre ba pre sve ga po sta vlja ti sle de a pi ta nja: ka ko, u ko jim uslo vi ma i u ko jim ob li ci ma ne to kao su bjekt mo e da se po ja vi u po ret ku dis kur sa? Ko je me sto on mo e da za u zme u sva kom ti pu go tu (ili vo ra, ko je funk ci je da vr i, po tu ju i ko ja pra vi la? Re je ukrat ko o to me da se su bjek nje go voj za me ni) odu zme ulo ga iz vor ne osno ve, i da se on ana li zi ra kao pro men lji va i slo e na funk ci ja go vo ra, (autor, ili ono to sam po ku ao da opi em kao funk ci ju-autor) bez sum nje je sa mo jed na od spe ci ka ci ja funk ci je-su bjek ta. Da li je ta spe ci ka ci ja nu na, ili sa mo mo gu a? Gle da ju i na pro me ne ko je su se u isto ri ji de a va le, ne iz gle da neo p hod no, da le ko od to ga, da funk ci ja-autor osta ne kon stant na u svom ob li ku, slo e no sti, ak u svo joj eg zi sten ci ji. Mo e se za mi sli ti kul tu ra u ko joj bi dis kur si cir ku li sa li i bi li pri hva e ni, a ja-autor uopte ne po sto ji). Svi ti dis kur si, bi lo ka kav da je nji hov sta tus, ob lik, da funk ci vred nost, bi lo ka k vom tret ma nu da ih pod vrg ne mo, od vi ja li bi se u ano nim no sti mr mlja nja. Ne bi se vi e u la du go po na vlja na pi ta nja: Ko je stvar no go vo rio? Da li ba on i ni ko dru gi? Sa ka k vom auten ti no u i ori gi nal no u? I ta je on naj du blje u svom go vo ru iz ra zio? u la bi se i dru ga pi ta nja, po put sle de ih: Ko ji su mo du si po sto ja nja ovog dis kur sa? Oda kle je on po te kao, ka ko mo e da cir ku li e, ko ga mo e usvo ji ti? Ka k va su tu me sta na pra vlje na za mo gu e su bjek te? Ko mo e da is pu ni ove raz ne funk ci je su bjek ta? no du na bu ka: Ni je va no ko go vo ri. A iza svih ovih pi ta nja sa mo bi se u la rav (S francuskog prevela Eleonora Prohi)

112