EKSPERTIZA MEHANIKE POVREDE

Sudsko-medicinski izvetaj ekspertiza

Vetaenje (expertisis)-primena znanja i iskustva strunih i naunih disciplina radi utvrivanja i objanjavanja injenica koje su predmet sudskog dokazivanja, Sudskomedicinsko vetaenje -primena medicinskog znanja i iskustva za potrebe suda Vetak -osoba koju imenuje sud radi utvrivanja iIi objanjavanja pravno relativnih injenica za koje pravnik nema struno znanje, Sudskomedicinski vetak lice sa znanjem iz oblasti medicinskih nauka (doktor medicine, stomatologije sa zavrenim fakultetom i poloenim strunim ispitom) inovi vetaenja- izvoenje i saoptenje Saoptenje- usmena i pisana forma Pisana forma (elementi izvetaja)- zaglavlje posebne okolnosti sluaja nalaz zakljuak i miljenje

Elementi pisane forme izvetaja

Zaglavlje- identifikacioni elementi lica koje je predmet vetaenje, ko trai vetaenje, kome se poverava vetaenje, mesto i vreme obavljanja vetaenja, pitanja postavljena od strane suda Posebne okolnosti sluaja- bolje shvatanje predmeta, mogu biti netani Nalaz- veran opis konstatovanog stanja i promena, mora biti kratak, jasan, potpun, temeljan i sainjen na maternjem jeziku Zakljuak- proizilazi iz nalaza, mora biti jasan i taan i Miljenje- proizvod vetakovog nalaza i strunog znanja i iskustva

Vetaenje telesnih povreda

Telesne povrede- nasilno otedenje zdravlja izazvano dejstvom spoljanjih faktora Vetaenje telesnih povreda- pregled ili medicinska dokumentacija Zadaci vetaka- utvrdjivanje postojanja povrede i njihovo opisivanje utvrivanje vrsta povrede (klasifikacija) struna ocena teine povrede (kvalifikacija) utvrivanje naina nanoenje povrede

Vetaenje telesnih povreda

Opisivanje (ustaljen red)- precizna lokalizacija (u odnosu na najmanje 2 fiksne take, rekonstrukcija poloaja okrivljenog i otedenog ) oblik (ukazuje na oblik mehanikog orua) dimenzije (duina, irina, dubina) morfoloke karakteristike ivica i strana rane (ukazuju na dejstveni princip mehanikog orua) sadraj prostora rane dno rane okolina rane odreeni specijalistiki pregledi

Vetaenje telesnih povreda

Klasifikacija- razvrstavanje povreda u odnosu na sredstvo kojim su nanete 1) mehanike 2) fizike 3) hemijske 4) asfiktine 5) nutritivne 6) bakterijske 7) psihike

Vetaenje telesnih povreda

Kvalifikacija- struna ocena teine povrede na osnovu stepena otedenja zdravlja koje je prouzrokovala Naela 1) povreda se ocenjuje prema njenom karakteru, a tea posledica se objanjava uticajem individualnih osobina 2) teina telesne povrede se ocenjuje u vreme nastanka prema njenom karakteru i bez ukazane lekarske pomodi 3) pojedinano i zbirno dejstvo telesnih povreda

Medicinski kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda

OPASNOST PO IVOT 1) konkretna- sadrana u karakteru povrede, nisu potrebne dodatne okolnosti da se ugrozi ivot i bez adekvatne strune pomodi ova povreda se zavrava smrtnim ishodom 2) apstraktna- kod povreda koje ne dovode do smrtnog ishoda, mogud kod komplikacija UNITENJE ILI TEKO I TRAJNO OTEENJE NEKOG VANOG DELA TELA ILI ORGANA 1) vaan deo tela, organ- znaajan za obavljanje normalnih ivotnih aktivnosti 2) unitenje- anatomski gubitak ili potpuni i trajni prestanak funkcije vanog dela tela ili organa

Medicinski kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda

TRAJNA NESPOSOBNOST ZA RAD 1) apsolutna, opta radna nesposobnost- nesposobnost za obavljanje bilo kog posla 2) profesionalna radna sposobnost TEKO I TRAJNO OTEENJE ZDRAVLJA otedenje zdravlja usled povrede koje je nesagledivo u funkciji vremena UNAKAENOST trajna estetska promena na telu koja je posledica povreivanja i koja na posmatrae ostavlja neprijatne utiske, a kod povreenog izaziva psihike patnje

Kvalifikacija telesnih povreda

Teka telesna povreda 1) obina teka telesna povreda 2) kvalifikovana teka telesna povreda Laka telesna povreda 1) obina laka telesna povreda 2) kvalifikovana laka telesna povreda Granina telesna povreda

Kvalifikacija telesnih povreda

Obina teka telesna povreda- povreda kod koje postoji: apstraktna opasnost po ivot otedenje vanog dela tela ili organa, otedenje zdravlja koje je teko i privremeno ili trajno i znatno otedenje dela tela ili organa koji nisu vani privremena nesposobnost za rad estetska izmenjenost bez karaktera unakaenosti

Kvalifikacija telesnih povreda

Kvalifikovana teka telesna povreda: teka telesna povreda opasna po ivot teka telesna povreda sa unitenjem ili trajnim i znatnim oslabljenjem vanog dela tela ili organa teka telesna povreda sa trajnom nesposobnodu za rad teka telesna povreda sa trajnim i tekim naruenjem zdravlja teka telesna povreda sa unakaenodu

Kvalifikacija telesnih povreda

Obina laka telesna povreda povreda kod koje: ne postoji ni teorijska opasnost po ivot postoji lako i kratkotrajno otedenje vanog dela tela ili organa, manje vaan deo tela ili organa oteden je privremeno i znatno ili trajno i neznatno postoji otedenje zdravlja lako i kratkotrajno postoji nesposobnost za rad ne postoji ili je kratkotrajna nema estetske izmenjenosti Kvalifikovana laka telesna povreda je ona povreda koja je naneta orujem ili oruem pogodnim za nanoenje teke telesne povrede

Mehanike povrede
Mehanike povrede nastaju dinamikim dejstvom mehanikog orua ili oruja (pad, udar, sudar) Izgled povrede zavisi od karakteristika povrednog mehanikog oruadejstveni princip (tupina, otrica, iljak, projektil) Vrste mehanikih povreda- ozlede (nespecifine) i rane (specifine) Ozlede su povrede na osnovu ijih se morfolokih karakteristika ne moe pouzdano utvrditi dejstveni princip Rane su povrede vieslijnog tkiva sa otvorom na koi ili sluzokoi na osnovu ijih se morfolokih karakteristika moe utvrditi dejstveni princip

Mehanike povrede
Podela ozleda- oguljotina/excoriatio Podela rana- razderina krvni podliv/haematoma (vulnus lacerum) krvni izliv/hematismus nagnjeina/contusio ubodina rascep/ruptura (vulnus punctum) prodor/canales proboj/penetratio sekotina provala/perforatio (vulnus scissum) prelom/fractura iaenje/luxatio ustrelina razorina/destructio (vulnus sclopetarium) raskomadina/detractio

Oguljotina (excoriatio)
Nespecifina mehanika povreda povrnog dela koe ili sluzokoe nastala tangencijalnim dejstvom mehanikog orua

Krvni podliv (haematoma)

Nespecifina mehanika povreda nastala otedenjem zida krvnog suda i utiskivanja krvi u okolno tkivo

Krvni izliv (haematismus)

Isticanje krvi iz povreenog krvnog suda u spoljanju sredinu ili telesnu duplju Posledica- iskrvavljene (spoljanje ili unutranje)

Nagnjeina (contusio)
Mehanika povreda koja predstavlja oguljotinu sa krvnim podlivom

 Rascep (ruptura)- raskid mekanog tkiva unutranjih organa Prodor (canales)- nespecifina mehanika povreda nastala
ulaskom mehanikog orua u tkiva u kojima prave jamaste prostore

Proboj (penetration)- nespecifina mehanika povreda

nastala prolaenjem mehanikog orua kroz zidove telesnih duplji, pri emu se uspostavlja veza izmeu njih i okoline ili spoljanjosti

Provala (perforatio) otvaranje zidova telesnih duplji

-

Prelom (fractura)
Mehanika povreda koja predstavlja prekid kontinuiteta kotanog i hrskaviavog tkiva Podela preloma- otvoren i zatvoren direktni i indirektni sa i bez dislokacije potpun i nepotpuni

 Iaenje (luxatio)- nespecifina mehanika povreda gde

zglobne povrine nisu u meusobnom kontaktu, a zglobne veze su otedene

Delimino iaenje (subluxatio)- nespecifina

mehanika povreda gde su zglobne povrine u deliminom meusobnom kontaktu, a zglobne veze su otedene

Uganude (distorsio)- nespecifina mehanika povreda gde su

zglobne povrine u potpunom kontaktu, a zglobne veze su delimino otedene

 Razorina (destructio) -nespecifina mehanika povreda sa

unitenim sklopom tkiva, nastalim dejstvom tekih, tupih, jako zamahnutih i brzih mehanikih orua

Raskomadina (detractio) -nespecifina mehanika povreda

sa potpunim razdvajanjem pojedinih delova tela, nastalim dejstvom tekih, tupih, jako zamahnutih i brzih mehanikih orua

Razderna rana (vulnus lacerum)

Specifina mehanika povreda naneta tupinom mehanikog orua Morfoloke karakteristike: 1) otvor- zvezdast, ovalan 2) ivice, strane- neravne, nagnjeene, krvlju podlivene 3) uglovi rane 4) dno- u mekom ili kotanom tkivu 5) prostor- tkivni mostidi 6) okolna koa- moe biti nagnjeena, krvlju podlivena sa oguljotinama (vulnus lacerocontusum) Tipovi razdernih rana: prskotine ujedine (vulnus morsum) okrzotine

Ubodina (vulnus punctum)

Specifina mehanika povreda naneta pritiskom ili udarom iljka mehanikog orua 1) 2) 3) Morfoloke karakteristike: otvor- ovalan, kruan ivice, strane- ravne, glatke, nenagnjeene, nepodlivene krvlju dno- meko, kotano tkivo zabodina i probodina 4) prostor- levkast, jamast, ispunjen krvlju 5) okolna koa- nenagnjeena

Sekotina (vulnus scissum seu incisum)

Mehanika povreda naneta pritiskom ili prevlaenjem otrice mehanikog orua Morfoloke karakteristike: 1) otvor- crtast, vretenast 2) ivice, strane- ravne, glatke, nenagnjeene, krvlju nepodlivene, sustiu se pod otrim uglom 3) dno- meko ili kotano tkivo, dubina rane najveda na poetku, najmanja prema kraju 4) prostor- brazdast, unast, ispunjen krvlju 5) okolna koa- nenagnjeena 6) pacovski ili miiji rep- crtasta oguljotina na mestu izlaska otrice iz rane

Ustrelina (vulnus sclopetarium)

Specifina mehanika povreda naneta projektilom ispaljenim iz vatrenog runog oruja Podela: ustreline iz daljine ustreline iz apsolutne blizine ustreline iz relativne blizine Ustreline iz daljine- elementi probojne snage projektila, iz blizine i elemente dejstva barutne eksplozije (nesagorele i polusagorele barutne estice, barutni dim, plamen i gasovi)

Ustreline iz daljine
Razdaljina izmeu usta cevi oruja i tela veda od 50cm (kratkocevna), 150cm (dugocevna) Karakteristike: 1) ulazna rana: okruglog ili ovalnog oblika (ugao ulaska projektila u telo) 2) nagnjeni prsten: nastaje usled trenja projektila pri ulasku, koncentrian I ekscentrian 3) projektilna brisotina: elementi barutnog maziva, ulja, punjenja koji se obriu o kou ili odedu pri ulasku projektila u telo 4) kanal: jednostruki levak 5) izlazna rana: veca od ulazne (sekundarno uvedanje projektila), lani nagnjeni prsten

Ustreline iz apsolutne blizine

Usta cevi prislonjena na kou ili udaljena nekoliko mm Karakteristike: 1) ulazna rana: zvezdasta- barutni gasovi, ivice podlivene krvlju, svetlocrvene 2) koa oko ulaza ogarena- barutni dim, opeena- barutni plamen i vreli gasovi, dlake- osmudjene, nesagorele i polusagorele barutne estice uglavnom na poetku kanala 3) nagnjeni prsten: uniten dejstvom barutne eksplozije 4) kanal: dvostruki levak 5) izlazna rana: cepastog oblika

Ustreline iz relativne blizine

Razdaljina izmeu usta cevi i tela od nekoliko mm do 50cm (kratkocevna) i od nekoliko mm do 150cm (dugocevna) Karakteristike: 1) ulazna rana: krunog ili ovalnog oblika (ugao ulaska projektila), oko ivica rane koa ogarena, opeena, dlake osmuene 2) nagnjeni prsten kombinovan sa projektilnom brisotinom 3) barutna tetovaa- nagnjeina usled dejstva barutnih estica na kou 4) kanal: jednostruki levak 5) izlazna rana: veca od ulazne, uglavnom nepravilnog krunog ili ovalnog oblika