VIZUELNI IDENTITET

BIBLIOTEKA
ODNOSI BIBLIOTEKA S JAVNOU
Katarina Belji, Jelena Banovi, Olivera Krsti, Jelena Vukajlovi

POJAM VIZUELNOG
IDENTITETA?

ritanski grafikI dizajner Filip Henriona: Vizuelni identitet jedne

organizacije, je zbir svih sredstava koja na likovno-grafiki nain i drugim
vizuelnim sredstvima stvaraju jasnu predstavu o jednoj ustanovi i njenoj
delatnosti. Bez obzira na to kakve usluge obavlja i ime se bavi, svaka
ustanova ima i propagandnu delatnost.

izuelni identitet simbolizuje organizaciju eksternim zainteresovanim

stranama i doprinosi svoj imid i ugled ( ulc , Hatch, i Larsena , 2000 )

izuelni identitet znaajno utie na to kakvu e sliku javnost

stei o nekoj ustanovi, proizvodu ili usluzi.

rganizacije koje imaju paljivo osmiljen i standardizovan

vizuelni identitet deluju ozbiljnije, profesionalnije, lako se
prepoznaju i pamte.

vaka ustanova bi trebalo da ostavi celovit utisak na pojedince, kao i na

drutvo u celini, pa je vizuelni identitet znaajan inilac za sticanje ugleda ,
postizanje efikasnih rezultata. Ovo se najbolje moe postii ukoliko je
celokupni dizajn vizuelne identifikacije usklaen sa marketing-konceptom
ustanove.
oprinosi imidu i reputaciji
ovori o strukturi same ustanove

ZATO JE VAAN VIZUELNI

IDENTITET?
V
izuelni identitet je veoma vana stavke ustanove. Slikovito opisano, predstavlja njegovo lice i imid.
V
izuelni identitet ima za cilj da pojednostavi i istovremeno obogati komunikaciju sa korisnicima. Bilo koja
vrsta advertajzinga je gotovo nezamisliva bez elemenata vizuelnog identiteta kao sastavnog dela poruke
ili oglasa.
U
dananje vreme u kome komunikacije igraju odluujuu ulogu u kreiranju nae stvarnosti, ono to se ne
vidi kao da i ne postoji.
O
d kreativnosti i originalnosti nekog vizuelnog identiteta zavisi da li e on ostati u seanju potroaa
(korisnika) ili e ostati potpuno nezapaen

aalost, mnoge nae organizacija/ ustanove , jo uvek nisu svesne znaaja

vizuelnog identiteta, i pridaju mu veoma mali znaaj, skoro nikakav.
Uglavnom poele da neto promene kada vide da je to uinila konkurencija.
izuelni identitet predstavlja lice ustanove , ini njenu prepoznatljivost i
originalnost i ilustruje njenu ozbiljnost.
laganje u razvoj vizuelnog identiteta je proveren dobitak za svaku ustanovu.

ELEMENTI VIZUELNOG IDENTITETA

Vizuelni identitet ini nekoliko elemenata i grafikih simbola koji
predstavljaju zatitne znake
1. Naziv organizacije
2. Logo
3. Tipografija (Font)
4. Slogan
5. Maskota
6. Pratea grafika
7. Misija, vizija i ciljevi

vi ovi elementi kreiraju tzv. kuni stil ili imid jedne ustanove, koja se na svojstven i
prepoznatljiv nain predstavlja kroz sredstva komunikacije, promocijom i
distribucijom materijala
izuelni identitet nastaje planiranim, koordinatnim i profesionalnim delovanjem u
obliku navedenih elemenata vizuelne prezentacije ustanove, koji su usklaeni sa
itavom koncepcijom marketinga..
d kreativnosti i originalnosti nekog vizuelnog identiteta zavisi da li e on ostati u
seanju (potencijlnog) korisnika ili e ostati potpuno nezapaen.

ELEMENTI VIZUELNOG
IDENTITETA

Logo
Sistem
zatitnih boja
Font
Slogan
Maskota
Bibliotekar
Sajtovi

LOGO
ogo pomae u zaokruivanju procesa sticanja vizuelnog
identiteta.

atira jo od davnina, kada su prvi majstori pre dve hiljade

godina hteli da obezbede svoje radove tako to e ih obeleiti
utiskivanjem inicijala, imena ili nekog simbola.

Mesopotamiji i Egiptu se, na osnovu opeka koje su nosile reljefne

oznake, moglo videti ko je te opeke napravio, kada ili ak koja
dinastija je tada vlada.a

Engleskoj su u srednjem veku majstori morali da obelee svoje

radove.

anas se za njegovu izradu koriste savremene tehnologije i

grafika.

ko se institucija/biblioteka nalazi na meunarodnom tritu,

koriste se simboli koji su prihvaeni svuda.

ada se logo jednom kreira, po pravilu vie se ne menja.

ozvoljene su manje izmene i to se obino naziva redizajn.

ogo je neto po emu e institucija na tritu odmah biti prepoznata.

SISTEM ZATITNIH BOJA

atitne boje su ono to jedna institucija preuzme i vie nemenja.

itno je da boje budu skladne i jasno definisane.

rilikom odabira boje, treba birati one koje su prihvaene u naoj kulturi.

biblioteci je potrebna prisutnost smirenih i toplih boja.

SLOGAN
logan ne predstavlja naslov u svrhu oglaavanja ve kratku
izjavu institucije tj.biblioteke.

na je kratka i jasna i esta su poreenja, alegorije ili metafore.

aa obavetenost ciljnih grupa.

he British Library, UK's leading research library

S

logan: Explore the world's knowledge.

algary Public Library, Canada

S

logan: Everything you're into.

hicago Public Library

logan: Read, learn, discover.

FONT
ont je bitan za logo biblioteke.

otrebno je da bude jedinstven ali ne previe jednostavan.

MASKOTA
noge organizacije je imaju pa tako i biblioteke. Slui kao
sinonim za organizaciju, najee na raznim
manifestacijama.

esto su to maskirane osobe a u poslednje vreme, maskote

biblioteka su ljubimci koji u njima ive.

BIBLIOTEKAR
ao osobe koje su struna lica u bibliotekama,predstavljaju
bitan deo vizuelnog identiteta.

bibliotekama ne mogu raditi osobe koje nisu kolovane za taj

posao.

ibliotekar je svestrana osoba, spremna da odgovori na pitanja

bilo koje vrste, postavljena od strane korisnika ali i
potencijalnih korisnika.

ezainteresovanost bibliotekara za korisnika izazvae lou

sliku o biblioteci, ma koliko sve ostalo sjajno funkcionisalo.

orisnik svoj prvi kontakt sa bibliotekom ostvaruje na

prijemnim pultovima, pa je izuzetno vano da tu rade strune
osobe.

itan je i izgled bibliotekara. Uniforme ne postoje u svakoj

biblioteci ali i one su izuzetno bitne kod vizuelnog identiteta,
jer na korisnika ostavljaju utisak.

SAJTOVI BIBLIOTEKA
eri savremenih tehnologija i interneta, sve vie je institucija
koje svojim radovima i uslugama omoguavaju pristup preko
interneta.

ngauju se timovi koji e raditi na izradi sajtova ili blogova.

z pomo internet sajtova, korisniku su mnoge informacije i usluge

dostupne od kue. Na naslovnim stranama sajtova se najee
nalaze logo, naziv, slogan biblioteke, najvanije informacije o
akcijama koje biblioteke organizuju i slino.

obar sajt je onaj koji je lak za pretragu i koji korisniku prua dobre
informacije.

iblioteke danas dosta ulau u izrade sajtova kao i u procene,

izrade statistika i raznih anketa koje se tiu sajtova i njihovog
rada.

animljivo je rei da mnoge nae biblioteke nemaju internet

stranice, a mnoge biblioteke svoje stranice ne auriraju.

Pratea grafika je takoe deo vizuelnog identiteta i javlja se

kao njegov element. Slui da upotpuni doivljaj o identitetu
biblioteke i ostaje memorisan u svesti korisnika i kada svi
ostali elementi izostanu.