54. VEŠTAČENJE TELESNIH POVREDA (čl.141.

ZKP)
Povreda (trauma) - je nasilno oštećenje TELA, odn. ZDRAVLJA, koje je izazvano isključivo dejstvom SPOLJAŠNJIH
FAKTORA!
NAČIN i PRINCIPI VEŠTAČENJA telesnih povreda propisani su:
1. Zakonom o krivičnom postupku (ZKP)
2. Krivičnim zakonom (KZ)
Čl. 141. ZKP:
1. Telesne povrede veštače se PREGLEDOM POVREĐENOG
a ako to nije moguće, na osnovu:
- MEDICINSKE DOKUMENTACIJE
- ili DRUGIH PODATAKA u spisima
2. Pošto tačno OPIŠE povrede, lekar će dati MIŠLJENJE o:
i. Vrsti i težini SVAKE POJEDINE POVREDE
ii. I njihovom UKUPNOM DEJSTVU (s obzirom na:
- njihovu prirodu
- ili posebne okolnosti slučaja)
iii. Kakvo DEJSTVO te povrede OBIČNO PROIZVODE
iv. A kakvo su u KONKRETNOM SLUČAJU PROIZVELE
v. ČIME su povrede izvršene
vi. I na koji način
3. Prilikom veštačenja, veštak je dužan da postupi u smislu odredbe 138. st. 4 ovog zakona:
a) Čl. 138. st. 4. - veštak je dužan da obrati pažnju na NAĐENI BIOLOŠKI TRAG, da ga opiše i sačuva za
BIOLOŠKO VEŠTAČENJE (ako ono bude određeno)
U ZKP-u su precizirani ZADACI KOJE LEKAR TREBA DA IZVRŠI u toku VEŠTAČENJA TELESNIH POVREDA:
1. utvrđivanje POSTOJANJA POVREDA
Konstatovanje NJIHOVOG BROJA
I njihovo PRECIZNO OPISIVANJE
3. Utvrđivanje VRSTE POVREDA (klasifikacija)
(i ORUĐA kojim su nanesene)
4. Procena TEŽINE POVREDA (kvalifikacija)
5. Utvrđivanje NAČINA nanošenja povreda
6. Pronalaženje, opisivanje i čuvanje BIOLOŠKIH TRAGOVA
Od LEKARA VEŠTAKA (koji vrši ekspertizu telesnih povreda) SUD može zahtevati odgovore i na niz drugih pitanja:
1. Da li su povrede nanesene OD STRANE DRUGOG LICA?
2. VREME i REDOSLED nanošenja povreda
3. MEĐUSOBAN POLOŽAJ žrtve i napadača
4. SPOSOBNOST POVREĐENOG za kretanje (posle povređivanja i dr.)
Odgovori na takva pitanja uglavnom spadaju u domen rada LEKARA SPECIJALISTA SUDSKE MEDICINE!

Prema ZKP, sudskomedicinskog veštaka - lekara (koji će izvršiti VEŠTAČENJE telesnih povreda) određuje ORGAN
KOJI VODI POSTUPAK (istražni sudija, predsednik sudećeg veća)
Za uspešno obavljanje veštačenja važno je da sud odabere PRAVOG VEŠTAKA - u skladu sa slučajem!
(lekari opšte medicine,
Lekari raznih kliničkih specijalnosti (hirurzi
Lekari specijalisti sudske medicine)
Lekar treba da bude kritičan - da li ima iskustva i znanja za obavljanje ovog veštačenja!
Kada se upozna sa predmetom veštačenja, lekar veštak odlučuje NA KOJI NAČIN može da prikupi sve potrebne
podatke o povredama.
Neophodno je NEPOBITNO UTVRĐIVANJE postojanja povreda!

ČL. 141. ZKP.:

1. Telesne povrede veštače se PREGLEDOM POVREĐENOG (po pravilu)
A ako to nije moguće ili nije potrebno, na osnovu MEDICINSKE DOKUMENTACIJE
Ili DRUGIH PODATAKA U SPISIMA!
Najbolje PREGLEDOM POVREĐENOG, i to NEPOSREDNO POSLE POVREĐIVANJA, kada se KARAKTER
POVREDA može najpouzdanije utvrditi!
U nekim slučajevima, treba PONOVITI PREGLED (posle 24h) - npr, kod naknadnog pojavljivanja krvnih
podliva!
I kada se VEŠTAČENJE vrši DUGO POSLE POVREĐIVANJA, a na osnovu MEDICINSKE
DOKUMENTACIJE, poželjno je PREGLED! (npr. tragovi ranijih povreda - ožiljci na mestu rana,
- kalusi na mestu preloma)

1
PREGLED SE NE MOŽE VRŠITI - ako je povređeni UMRO ili JE NEDOSTUPAN
PREGLED NIJE POTREBNO VRŠITIT - kada je prošao DUG VREMENSKI PERIOD posle povređivanja - a radi se o
povredama koje prolaze bez traga (krvni podlivi, oguljotine, uganuća zglobova)

PODACI NEOPHODNI za veštačenje povreda mogu se dobiti iz MEDICINSKE DOKUMENTACIJE.

Veštak ima pravo da od ORGANA KOJI JE ODREDIO VEŠTAČENJE zahteva da se pribavi KOMPLETNA
MEDICINSKA DOKUMENTACIJA!
Zdravstvene organizacije su dužne da na zahtev SUDA dostave VEŠTAKU potrebnu medicinsku dokumentaciju!

Pored ISTORIJE BOLESTI i DRUGI MEDICINSKI DOKUMENTI se mogu koristiti u EKSPERTIZNOM POSTUPKU -
npr. Lekarsko uverenje.
Izuzetno je značajan KVALITET MEDICINSKE DOKUMENTACIJE!
Čest problem - loša i za adekvatnu KLASIFIKACIJU i KVALIFIKACIJU povreda NEUPOTREBLJIVA
medicinska dokumentacija! (npr. Nečitka medicinska dokumentacija)
Od lekara SUD ne treba da traži po svaku cenu IZJAŠNJAVANJE O VRSTI I TEŽINI POVREDA - ukoliko to
nije moguće zbog loše medicinske dokumentacije!

DRUGI PODACI U SPISIMA (čl. 141. ZKP) - kod potresa mozga to su IZJAVE SVEDOKA o kratkotrajnom gubitku
svesti, što lekar ne može da registruje jer je osoba na prijemu svesna (pošto se u međuvremenu osvestila!)

VEŠTAČENJE O TELESNIM POVREDAMA - ima tri dela:

1. UVODNI DEO - zaglavlje
2. NALAZ - broj povreda i njihov detaljan opis
(trajan dokaz za sud - fotografisanje)
3. MIŠLJENJE - klasifikacija i kvalifikacija povreda.

55. KLASIFIKACIJA POVREDA

Podela povreda u grupe na osnovu IZGLEDA i OSOBINA:
Povrede mogu biti:
1. Mehaničke (ozlede i rane)
2. Asfiktičke (stezanja i zapušenja)
3. Fizičke (termičke, elektricitet, zračenje)
4. Hemijske (lokalno i opšte dejstvo)
5. Bakterijske
6. Nutritivne (nasilna glad i žeđ)
7. Psihičke
Uslov za postojanje KRIVIČNOG DELA TELESNE POVREDE je postojanje
- POVREDE čovekovog tela
- i/ili NARUŠENJA njegovog zdravlja!

Telesno povređivanje - je svako:

- oštećenje
- odvajanje
- ili uništenje bilo kog dela tela
Narušenje zdravlje - sve (privremene ili trajne) TELESNE i DUŠEVNE bolesti
- ili pogoršanje postojećih TELESNIH i DUŠEVNIH oboljenja!

LEKARI vrše MEDICINSKU KVALIFIKACIJU povrede prema principima medicinske NAUKE I PRAKSE (u skladu sa
odredbama ZKP i KZ)
SUD vrši PRAVNU KVALIFIKACIJU telesne povrede KAO KRIVIČNOG DELA (na osnovu procene svih prikupljenih
ČINJENICA (uključujući i sudskomedicinsko veštačenje)

LEKAR kvalifikuje POVREDU,

A SUD kvalifikuje DELO!

2
Čl. 121. KZ Srbije: TEŠKA TELESNA POVREDA
1. Ko drugog:
a) Teško telesno povredi
b) Ili mu zdravlje teško naruši - zatvor od 6 meseci do 5 godina.
2. Ko drugog:
a) Povredi
b) Ili mu zdravlje naruši - tako teško da je usled toga:
i. Doveden u opasnost ŽIVOT POVREĐENOG
ii. Ili je UNIŠTEN ili u znatnoj meri OŠTEĆEN ili OSLABLJEN neki VAŽAN
DEO njegovog TELA ili VAŽAN ORGAN
iii. Ili je prouzrokovana TRAJNA NESPOSOBNOST ZA RAD povređenog
iv. Ili TRAJNO i TEŠKO NARUŠENJE njegovog ZDRAVLJA
v. Ili UNAKAŽENOST - zatvor od 1 do 8 godina!
3. Ako je usled dela iz stava 1. i 2. nastupila SMRT povređenog lica, zatvor od 2 do 12 godina!
4. Ko delo iz stava 1 i 2 učini IZ NEHATA, zatvor do 3 godine
5. Ko delo iz stava 1,2,3 učini NA MAH, doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost:
i. Napadom
ii. Zlostavljanjem
iii. Ili teškim vređanjem od strane povređenog ,
Kazniće se:
- za delo iz stava 1 - zatvor do 3 godine
- za delo iz stava 2 - zatvor od 3 meseca do 4 godine
- za delo iz stava 3 - zatvor od 6 meseci do 5 godina.

MEDICINSKA KVALIFIKACIJA - stavovi od 1 do 3

PRAVNA KVALIFIKACIJA - stavovi 4 i 5 (nanošenje teške telesne povrede iz NEHATA i na MAH)

Čl. 122. KZ Srbije:

1. Ko drugog:
a) Lako telesno povredi
b) Ili mu zdravlje lako naruši
Kazniće se novčanom kaznom
Ili zatvorom do 1 godine!
2. Ako je takva povreda nanesena:
a) Oružjem
b) Opasnim oruđem
c) Ili drugim sredstvom podobnim da:
i. Telo teško povredi
ii. Ili zdravlje teško naruši
Kazniće se zatvorom do 3 godine!
3. Sud može učiniocu dela iz stava 2 izreći SUDSKU OPOMENU ako je učinilac bio izazvan:
i. Nepristojnim
ii. Ili grubim ponašanjem oštećenog!
4. Gonjenje za delo iz stava 1 preduzima se po PRIVATNOJ TUŽBI!

MEDICINSKA KVALIFIKACIJA - stav 1

PRAVNA KVALIFIKACIJA - stavovi 2 i 3. (nanošenje LAKE TELESNE POVREDE oružjem i opasnim oruđem,
Ili ako je povredilac bio izazvan od strane povređenog)

St. 2 čl. 122. KZ odnosi se na PRAVNU KVALIFIKACIJU DELA, a ne na medicinsku procenu težine povrede -
povreda je sa MEDICINSKOG ASPEKTA laka,
ali se sa PRAVNOG ASPEKTA teže kvalifikuje i sankcioniše, jer je nanesena nekim OPASNIM SREDSTVOM, koje je
podobnoda IZAZOVE TEŠKU TELESNU POVREDU.
Upotreba takvog povrednog sredstva ukazuje na to da je UMIŠLJAJ IZVRŠIOCA bio usmeren u pravcu izazivanja
TEŽE POSLEDICE, a samo kao rezultat SLUČAJNIH OKOLNOSTI je u konkretnom slučaju ISHOD takvog činjenja
bila LAKA TELESNA POVREDA!

MEDICINSKA KVALIFIKACIJA POVREDE:

- utvrđivanje TEŽINE POVREDE na osnovu STEPENA OŠTEĆENJA tela odnosno zdravlja, koje je tom povredom
prouzrokovano (kako LOKALNO, tako i OPŠTOM REAKCIJOM ORGANIZMA)

3
PRINCIPI KVALIFIKACIJE TELESNIH POVREDA
Prema ZKP-u - LEKAR VEŠTAK je dužan da svaku POJEDINU POVREDU:
- opiše
- i da da mišljenje o NJENOJ VRSTI (klasifikacija)
I TEŽINI (kvalifikacija)
Ukoliko kod jedne osobe postoji VIŠE POVREDA, trebalo bi svaku povredo POSEBNO KVALIFIKOVATI (i na kraju
SKUPNO PROCENITI njihovo ZAJEDNIČKO DEJSTVO i KVALIFIKOVATI GA!)

U nekim slučajevima VIŠE LAKIH POVREDA mogu SKUPNIM DEJSTVOM dovesti do TEŠKOG OŠTEĆENJA
ZDRAVLJA ili čak do SMRTI (mnoštvo manjih krvnih podliva - iskrvarenje)

Sa PRAVNOG STANOVIŠTA - važno u slučajevima kada je jednoj osobi od strane dva ili više napadača nanet VEĆI
BROJ POVREDA (naročito ako su povrede RAZLIČITE TEŽINE i povlače za sobom RAZLIČITO ZAKONSKO
SANKCIONISANJE)

Povreda se kvalifikuje na osnovu STEPENA OŠTEĆENJA tela i zdravlja:

- koje je ona prouzrokovala u momentu nanošenja
- i koje je proisteklo iz same prirode povrede
Utvrđuje se:
1. Kakvo oštećenje ta povreda IZAZIVA KOD VEĆINE LJUDI (nezavisno od ličnih svojstava ili posebnih stanja)
(na osnovu medicinskog znanja i iskustva može se predvideti UOBIČAJENI TOK RAZVOJA neke povrede)
2. Veštak procenjuje KAKVO DEJSTVO su konstatovane povrede PROIZVELE U SVAKOM KONKRETNOM
SLUČAJU
3. OČEKIVANI TOK RAZVOJA POVREDE može u izvesnim slučajevima biti IZMENJEN
(i dovesti do TEŽEG a nekada i LAKŠEG oštećenja tela i zdravlja - nego što je to kod određenog tipa povrede
uobičajeno)
4. Na takav NEOČEKIVAN TOK mogu uticati FAKTORI:
a) Koji vode poreklo od SAME POVREĐENE OSOBE (lična svojstva, posebna stanja organizma)
b) Zatim NAROČITE OKOLNOSTI pod kojima je povreda nastala!
LIČNE OSOBINE: naročita
- urođena
- ili stečena SVOJSTVA ORGANIZMA (koja u različitom stepenu mogu uticati na TOK i ISHOD
povrede (npr:
- životno doba
- pol
- urođene i stečene anomalije i oboljenja itd.)
POSEBNA STANJA ORGANIZMA - to mogu biti:
1. FIZIOLOŠKA STANJA (menstruacija, trudnoća)
2. PATOLOŠKA STANJA (oboljenja) - ograničena po svom trajanju
Mogu se javljati više puta (trudnoća) ili ciklično (menstruacija)
Utiču na TOK i ISHOD POVREDA - čineći organizam OSETLJIVIJIM na DEJSTVO
raznih POVREDNIH SREDSTAVA.

1. POSLEDICA POVREDE - nužno je sadržana u KARAKTERU POVREDE

- proističe iz njenog UOBIČAJENOG TOKA
- i obavezno se javlja kao NJEN REZULTAT!
(npr. Presecanje krvnog suda - krvarenje,
Svaka rana zarasta ožiljkom itd.)

2. KOMPLIKACIJA POVREDE - nije nužno sadržana u PRIRODI POVREDE

- i ne nastaje u svim slučajevima!
- za nastanak komplikacija su, pored SAME POVREDE, bitni i drugi FAKTORI:
- lična svojstva
- posebna stanja
organizma
(npr. Infekcija i zagnojavanje rane
- infekcija na mestu preloma (osteomijelitis)
Komplikacije mogu biti:
- LOKALNE - na mestu povrede (infekcija rane)
- OPŠTE - na udaljenom mestu (sepsa)
- rane
- ili kasne
Npr. Gnojni meningitis

4
KRITERIJUMI ZA KVALIFIKACIJU POVREDA: nalaze se u čl. 121. st. 2 KZ - TEŠKA TELESNA POVREDA:
1. OPASNOST PO ŽIVOT (smrt povređenog)
2. Stepen i trajnog oštećenja VAŽNOG DELA TELA ili VAŽNOG ORGANA
3. Stepen i trajnoj oštećenja ZDRAVLJA
4. TRAJNA NESPOSOBNOST ZA RAD
5. UNAKAŽENOST
Dovoljno je da jedan bude prisutan!

1. OPASNOST PO ŽIVOT (SMRT POVREĐENOG):

Teška telesna povreda iz st. 121. čl. 2 - tzv. Konkretna opasnost po život povređenog!
Bez adekvatne lekarske intervencije može se očekivati njihov NEPOVOLJAN TOK i sledstveni SMRTNI
ISHOD!
(npr. Kontuzije mozga,
Razderine sa nagnječinom (udarac u glavu drškom motike)
Utisnuti prelom lobanje (epiduralni hematom)
Traumatski rascepi jetre, slezine - moguće spašavanje života hirurškim uklanjanjem slezine!)
Ne znači da takve povrede (čak i ako nisu stručno zbirnute) u svim slučajevima moraju smrtno da se završe.
Moguće je da mlada, zdrava osoba i bez lečenja preživi takvu povredu.
Za utvđrđivanje OPASNOSTI PO ŽIVOT nije bitno:
1. Da li je smrt stvarno i nastupila
2. Niti koliko je opasnost po život dugo trajala
3. Već da je ta opasnost uopšte postojala i da je proistekla iz same prirode povrede!
Dešava e da lekari POGREŠNO LAKŠE OKVALIFIKUJU POVREDU - ukoliko je njen uobičajeni teži ili čak
tok SPREČEN blagovremenom i adekavtnom LEKARSKOM INTERVENCIJOM!
Izvršena lekarska intervencija kojom je uklonjena opasnost po život NE SME DA UTIČE na kvalifikaciju
povrede!
Neke povrede NEMINOVNO DOVODE do SMRTNOG ISHODA (npr. razorenje glave) - APSOLUTNO
SMRTONOSNE POVREDE!

Teške telesne povrede iz čl. 121. KZ st. 1 - nose tzv. APSTRAKTNU (TEORIJSKU) OPASNOST PO ŽIVOT
POVREĐENOG!
U većini slučajevima NE DOVODE DO SMRTI, ali ta mogućnost ipak postoji (uglavnom zbog komplikacija
povrede)
Npr. Prelom kostiju potkolenice u većini slučajeva ne ugrožava život,
Ali smrt može nastupiti usled komplikacije (masna embolija, trombna embolija pluća, osteomijelitis sa sepsom
Kod LAKE TELESNE POVRED - ne postoji nikakva opasnost po život!
U slučajevima kada je nastupila SMRT povređenog lica - najteže sankcije
- organ koji vodi postupak obavezno zahteva
vršenje sudskomedicinske obdukcije!
Veštak utvrđuje:
- koja povreda
- ili koje povrede
su prouzrokovale SMRTNI ISHOD - obdukcijom se mora POUZDANO UTVRDITI da je SMRTNI ISHOD u
UZROČNO-POSLEDIČNOJ VEZI sa POVREDOM (odn. povredama)

Vezu nije teško utvrditi:

A. Kada je smrt nastupila ubrzo po povređivanju
B. I kada se radilo o povredama koje nose KONKRETNU OPASNOST PO ŽIVOT!
Problemi nastaju kada SMRT NE NASTUPI NEPOSREDNO ZBOG POVREDE;
Već usled neke OD KOMPLIKACIJA POVREDE (npr. Povreda glave - zapaljenje pluća, meningitis itd).
Smrt koja nastupi USLED KOMPLIKACIJA je po poreklu NASILNA - jer je UZROČNO-POSLEDIČNO vezana
sa PRIMARNOM POVREDOM koja je uslovima pojavu SMRTONOSNIH KOMPLIKACIJA!

POVREDA - posredni (indirektni) uzrok smrti

SMRTONOSNA KOMPLIKACIJA - neposredni (direktni) uzrok smrti.

Nekada se smrtonosne komplikacije mogu javiti DUGO VREMENA POSLE POVREĐIVANJA (više godina)
Dug vremenski period između povređivanja i smrtnog ishoda OTEŽAVA DOKAZIVANJE
UZROČNO-POSLEDIČNE VEZE između POVREDE i SMRTI.
Što je taj interval duži, veza se sve teže uspostavlja!
Veštak može pomoći sudu razjašnjavanjem SUŠTINE UZROČNO POSLEDIČNE POVEZANOSTI!
(prvenstveno UTVRĐIVANJEM KONTINUITETA u toku
od PRIMARNE POVREDE

5
 preko nastajanja KOMPLIKACIJA,
do SMRTNOG ISHODA)
To je moguće samo ako je MEDICINSKA DOKUMENTACIJA adekvatno napisana,
I ako se izvrši SUDSKOMEDICINSKA OBDUKCIJA!

Poseban problem u veštačenju čine slučajevi u kojima SMRTNA KOMPLIKACIJA nastaje posle POVREDE
koja u svom KARAKTERU NE NOSI KONKRETNU OPASNOST PO ŽIVOT!
(npr. Prelom butne kosti - venska tromboza - smrtonosna trombna embolija pluća!)
Primarna povreda (prelom butne kosti) nije sama po sebi bila opasna po život, a smrtni ishod je ipak u vezi sa
ovom povredom (jer je ona uslovila razvoj smrtonosne komplikacije)
U sudskom postupku se od veštaka tada zahteva da objasni KOJI SU FAKTORI UTICALI na POJAVU TE
KOMPLIKACIJE (povreda,
lična svojstva i naročita stanja organizma,
kvalitet lečenja)
Veštak po članu 138. ZKP treba da utvrdi da li je SMRT POVREĐENOG uzrokovana:
- samom VRSTOM i OPŠTOM PRIRODOM povrede
- zbog LIČNOG SVOJSTVA ili NAROČITOG STANJA organizma povređenog (koji mogu
dovesti do smrtonostnih komplikacija
- zbog SLUČAJNIH OKOLNOSTI
- ili OKOLNOSTI POD KOJIMA JE POVREDA NANETA!

2. OŠTEĆENJA VAŽNOG DELA TELA ILI VAŽNOG ORGANA:

Pojam ‘važan deo tela’ ili ‘važan organ’ - procena spada u domen MEDICINSKE NAUKE (a ne pravne nauke)
To je deo tela ili organ koji:
- predstavlja prirodnu celinu
- i ima samostalnu funkciju u sklopu celokupnog organizma (gornji udovi - posebno šake
Donji udovi - posebno stopala
Generativni i koitusni delovi
polnih organa
Organi čula itd)
Lekar mora da razjasni:
- na koji način
- u kom stepenu
- i u kom trajanju
Oštećenje tog dela tela ili organa UGROŽAVA ili OGRANIČAVA normalnu životnu aktivnost osobe:
(normalno kretanje,
Radnje gornjim ekstremitetmia
Komunikacija sa okolinom
Funkcionisanje čula
Generativna sposobnost)
STEPEN I TRAJNOST OŠTEĆENJA VAŽNOG DELA TELA ILI VAŽNOG ORGANA
Prilikom KVALIFIKACIJE POVREDA neophodno je utvrditi sledeče elemente:
1. Koji deo tela ili organ je povređen
2. Koliki je stepen oštećenja tela (samog povređenog dela tela i celog organizma)
3. Trajanje oštećenja
Uništenje ili oštećenje dela tela ili organa treba procenjivati
- kako sa anatomskog
- tako i sa funkcionalnog aspekta
Uništenje - zbog povrede došlo do:
A. Anatomskog gubitka nekog važnog dela tela ili organa
B. Ili potpunog i trajnog prestanka njegove funkcije (gubitak funkcije šake zbog
povrede živca)
Ovo može nastati:
- direktno - usled same povrede (traumatska amputacija)
- ili usled hirurške intervencije - koja je zbog prirode povrede bila neminovna!
Ne sme se uzeti kao OLAKŠAVAJUĆI FAKTOR mogućnost da se uništeni deo tela ili
organ može zameniti ili nadoknaditi (npr. transplantacijom)!.
3. OŠTEĆENJE ZDRAVLJA
Oštećenje TELESNOG ili DUŠEVNOG zdravlja koje je nastupilo USLED POVREDE!
‘Narušenje zdravlja’ ne treba poistovetiti sa BOLEŠĆU, pošto ono treba da bude posledica POVREDE!
(posttraumatska epilepsija,
Posttraumatske psihoze
Radijaciona povreda sa aplazijom koštane srži)

6
4. NESPOSOBNOST ZA RAD
Ovaj kvalifikatorni element prevazilazi okvire MEDICINSKE KVALIFIKACIJE povreda!
U ovom kontekstvu treba podrazumevati APSOLUTNU RADNU NESPOSOBNOST - tj. nesposobnost za
obavljanje BILO KAKVOG POSLA!
Profesija povređenog ne bi trebalo da bude KVALIFIKATORNI ELEMENT - za MEDICINSKU PROCENU
težine povrede - npr. Kvalifikacija gubitka malog prsta kod muzičara (pijaniste, violiniste) i fizičkog radnika - ta
povrda kod muzičara može uzrokovati GUBITAK PROFESIONALNE SPOSOBNOSTI (u odnosu na njegovu
specifičnu profesiju - što ne podrazumeva automatski i APSOLUTNU RADNU NESPOSOBNOST).
Problem rasprave u građanskoj parnici - a ne medicinske kvalifikacije povreda!

5. UNAKAŽENOST
Trajne estetske promene na pojedinim delovima tela:
a. Koje su nastale kao POSLEDICA POVREDE
b. I koje kod okoline izazivaju NEPRIJATNE UTISKE (osećaj odvratnosti, zgražavanja, odbojnosti)
Uglavnom na OTKRIVENIM DELOVIMA TELA,
Ali i na POTENCIJALNO VIDLJIVIM delovima tela!
Za KVALIFIKACIJU nije bitno što se promene MOGU PRIKRITI upotrebom veštačkih sredstava,
Ili KORIGOVATI medicinskim putem (npr. plastičnom
operacijom)
(npr. Teške posledice termičkih povreda
Ožiljci (keloidi)
Unakaženost
Funkcionalni ispadi)
Suština unakaženosti kao KVALIFIKATORNOG ELEMENTA proističe iz činjenica da ovakve telesne
promene
- mogu U ZNATNOJ MERI OTEŽATI BUDUĆI ŽIVOT OSOBE
- i dovesti kod nje do OZBILJNIH PSIHIČKIH POREMEĆAJA!
Ovakve povrede mogu imati karakter MEDICINSKI LAKIH, ali njihova LOKALIZACIJA i IZGLED utiču na to
da se one KVALIFIKUJU kao TEŠKE TELESNE POVREDE iz čl. 121. st. 2. KZ
Npr. ožiljak posle opekotine na licu može predstavljati POVREDU koja uzrokuje UNAKAŽENOST, a ista
takva povreda na drugom mestu na telu može biti kvalifikovana KAO LAKA!
Procena unakaženosti često se više zasniva na SUBJEKTIVNOM UTISKU i PROCENI onoga koji kvalifikuje
povredu (nego na OBJEKTIVNIM medicinskim činjenicama).

Treba obratiti pažnju na to

- da li je uankaženost nastala samo KAO POSLEDICA POVREDE (ožiljci posle opekotina)
- Ili je eventualno REZULTAT POSEBNIH LIČNIH SVOJSTAVA (npr. sklonost nekih osoba da reaguju
stvaranjem keloidnih ožiljaka)
Za lekare je čest problem kako da na adekvatan način formulišu MIŠLJENJE o težini telesnih povreda
Osnovni princip - moraju se koristiti termini koji su navedeni u Krivičnom zakoniku.
Lako je razdvajanje TEŠKE telesne povrede od LAKE telesne povrede
Postoji problem kada treba naznačiti o kojoj vrsti TEŠKE TELESNE POVREDE se radi - da li su u pitanju
povrede iz st. 1 ili st. 2. čl. 121. KZ!
U sudskomedicinskoj terminologiji često se
1. za povrede iz st. 1. koristi izraz OBIČNA TEŠKA telesna povreda,
2. Za povrede iz st. 2. NAROČITO TEŠKA ili KVALIFIKOVANA TEŠKA telesna povreda
3. Za povrede iz st. 3. teška telesna povreda KVALIFIKOVANA SMRĆU

Dosadašnja praksa je pokazala da se neke povrede teško mogu svrstati u jednu od navedenih grupa
povreda!
Nalaze se na granici između LAKIH I TEŠKIH telesnih povreda - tzv. GRANIČNE POVREDE!
(izbijanje jednog zuba,
Manje perforacije bubne opne,
Prelom rebra - bez dislokacije itd.)
Milovan Milovanović - ‘’Za ocenu TEŽINE POVREDE nije moguće odrediti shemu ili pravilnik po kome bi
jedna vrsta povrede bila LAKA ili TEŠKA, zato što svaka vrsta povrede može u jednom slučaju biti LAKA, a u
drugom TEŠKA, pa čak i opasna za život i smrtonosna’’.

KVALIFIKACIJA se vrši POSEBNO U SVAKOM KONKRETNOM SLUČAJU, na osnovu kompletnog

sagledavanja svih medicinskih činjenica!
Za DOBRU KVALIFIKACIJU povreda, kao i za svako drugo dobro SM veštačenje, veoma je značajan dobar
izbor veštaka!

7
8