1. Bilo je negde iza est. Mrak se lepio se uz prozore ordinacije. Nenad Novakovi je uzdahnuo.

Jo nepun sat ga je delio od kraja radnog vremena. Smanjio se pritisak pacijenata. Jo malo pa e sa sebe zbaciti mantil, spakovati doktora u metalnu pregradu, slinu kasarnskim. Jo malo pa e se preobui u civilku. Zapravo je ve jednom nogom bio van posla. Samo jo da ispreskae dva-tri kartona, toliko ih je jo ostalo na stolu. Pod uslovom da se ne spusti neki padobranac. Znalo je da bude i itavih desanta kada ve pomisli da si zavrio. Kartoni su bili rutinski sluajevi, terapija ve davno odreena, stanje manje vie nepromenjeno. Nije tu imalo ta da se radi, osim da im porui da nastave po starom. Eh, kad bi imao dvojnika, da za njega obavlja ovakve poslove. Radijatori bi tu i tamo zakaljali, zahripali. U nekih etvrt do sedam, koji minut i koji sekund ranije, pred Nenadom Novakoviem zablistala je Svetlana Stanimirovi. Ozarena. Osmeh od uva do uva. Zubi se cakle. Bole oi od sjaja. Posle par minuta, Nenadu Novakoviu se smrklo. U sedam i kusur, isteturao je iz doma zdravlja, glave uvuene u ramena, zamuenog pogleda, stegnute vilice. Utonuo je u muklu belinu. U vee od plaviastog porcelana. Lelujale su krupne pahulje. Nekada davno bi isplazio jezik, sa eljom da oseti njihov ukus. Sada mu nije bilo do toga. S mukom je izvlaio noge iz sveeg, hrskavog nanosa. Dan mu se lepio za onove. Iza ograde je arlauknulo pseto. Nele, krele, doviknuo je neko. Pa se zasmejao. Sitno, meketavo. -2-

Dejan Simonovi

Zaklon

Vrata stana broj petnaest, na treem spratu, iza lifta, otvorila mu je obla prilika. Bila je to Olga. Kada se ponovo nae na snegu, Nenad Novakovi e biti neto manje razdraen. Zubi e prestati da kripe. Domu svome e stii je usred serije o lepolikom, leporekom doci, koji ini uda. Svakoj bolesti taj zavrne iju. Iz mrtvih vraa. I to se deavalo. Prepreke ne priznaje. Ukratko, izbavitelj, iscelitelj. Za razliku od ponekih. A tek to enska srca slama. Nema te koja bi mu odolela. I Nenad bi TV doci slomio poneto, da ga kojim sluajem sretne na ulici. A to neto ne bi bilo srce. Rasturio bi ga, razbucao. Tako bi ga umesio da ga ni roena majka ne bi prepoznala, a kamoli oboavateljke. Nee mu se pruiti takva prilika. TV docu moe da spopadne samo na televizijskim ulicama i po televizijskim bolnicama a Nenadu tamo nema pristupa. Nije dostojan da se tu nae. Ko je Nenad Novakovi da se sa televizijskim doktorima meri? Niko i nita. Lekarska nula. Pogni glavu i kuuj, jadni crve. Zna se gde je kome mesto. Pred televizorom, ena i devojica. Staklastih pogleda prikovanih uz ekran. Opinjene, oarane. ena je Nenadova supruga Biserka, zovu je i Bisa. Devojica mu je ki. Ime joj je Milena, zovu je Mili. Imaju isti uzan nos, ista trouglasta lica koja se suavaju od jagodica ka bradi, na istovetan nain prelaze prstima preko obraza, ponekad ga plai ova slinost. ena ga naoigled vara sa televizijskim doktorom, tu u dnevnoj sobi, ni najmanje se ne usteui. Jo je i erku u to uvukla. Ne zadrava se u dnevnoj sobi. Tu nema ta da trai. Suvian je. U kuhinji, zavlai glavu u friider. Trpa u sebe krupne, urne zalogaje. Dok mu ne oteaju i stomak i -3-

misli. Onda eprka po novinama. Prelee preko politikih strana. Neto ga i ne zanima ko se s kim susreo, ko ta odvalio, ko koga pljunuo. Zapinje o crnu hroniku. Iz vode izvuen le neidentifikovanog mukarca. Dugo grebe po povrini sna. Zatim pada u nekakav bunar. Hoe da vikne, ali glas umire u glru. Trza se iz bezdana, pa ponovo pada natrag. Ustao je sav samleven. Razglavljen, razdeen. Utrobe vezane u vor. Sudarao se sa stvarima, posekao pri brijanju, krv je ostala na pekiru, bacio ga u je korpu sa veom za pranje, automatska, profesionalna predostronost. Biserka je gunala to se ve za pranje prebrzo skuplja, nije ona niija pralja. Imao je za sebe itavo prepodne, zapala mu je popodnevna smena, Biserka je bila na poslu, Milena u koli. U kui je bilo najmirnije kada se svo troje razmimoiu. Izvadio je belenicu tvrdih, zagastio plavih korica, drao ju je meu medicinskim prirunicima, da nikom drugom ne bude ni na oku, ni pri ruci. Otvarao ju je samo kada Biserka nije bila tu, inae bi morao da objanjava kakve to budalatine piskara, umesto da se prihvati nekog pametnijeg posla. Bratovljeva podrugljivost ga je od malena primorala da prikriva ono to mu je vano. Doktor Hokins, eto ko Stanimiroviki treba, zapisao se Nenad. Taj bi je konano izleio. Od svih boljki. Doktor Hokins, i niko drugi. Ne neki tamo Pjani, Pjanovi, kako ve bee. Ispiutura, i po imenu mu se prepoznaje. Kao da je taj u stanju da ita vidi, osim belih mieva? Prazna flaa, puna flaa, drugu dijagnozu nije kadar da postavi. Bolesnik. I takav jedan meni da porui da pocepam diplomu? Bitanga. I takav mi se jedan pravi pametan, a beli mievi mu pre oima igraju. Samo tre i skakuu. Poslednji stadijum. I takav e jedan meni... Ej, meni. Da ne poveruje. Prvo, ko je on a ko -4-

sam ja? To ne moe da se poredi. itav taj Piti ne vredi ni koliko moj mali prst. Ma kakav mali prst. Ne vredi ni koliko nokat na mom malom prstu. Ma kakav nokat, mnogo je nokat. Ne vredi taj ni koliko crno ispod nokta. I takav e jedan meni da porui da sam promaio terapiju. Zna on ta je terapija, kako da ne, klinac moj zna. Sinulo joj je, kae, Stanimirovika kada joj je taj Pjani, Piti, Pjanovi, prepisao ono to ja nisam. Sinue joj deset zora kad je ja sevnem. Kao da ja nisam mogao da joj uvalim ista govna. Naravno da jesam. Zar je to neka mudrost? Samo to nisam hteo. Zato to je preskupo. I zato to bi to morala da plaa iz svog depa. Nisam ja podmazan, kao neki, pa da gulim one koji su mi doli da ih leim. Ne vodaju mene po kongresima. U Tunis, na Tenerife. Na Balije i Bahame. Nude li mi, ali ja neu. Probali su, ne jedanput. Ali im nije vredelo. Bila je i jedna utegnuta, sva se preliva. Ni ta im nije pomogla nije Nenad Novakovi na prodaju. A nisu na prodaju ni njegovi pacijenti. avola je progledala, Tutumraica. Nego joj je uivanje da mi spusti. Osetio sam ja to odavno. Zato to je Carnifex. Muitelj, toj kategoriji pripada. To joj je i dijagnoza. Jedina ispravna. Ne mogu da je postavim. Ne daju. Proglasili bi me udarenim. enuo doktor. Daj ga u ludaru. Da mu popravimo mozak. Tako da moram da se pretvaram i prenemaem. Iz bezbednosnih razloga. Mrzim prenemaganje, mrzim pretvaranje, ali mi nema druge. Hoe da opstane? E onda, ima da se dri zvaninih lai. U protivnom, beri kou na iljak. Hoe da mi se osveti, Tutumraica. Zato to sam je provalio. Nisam naseo na njene finte. Nisam uzimao ozbiljno te silne boljke, kojima me je zatrpavala. Samo to nije crkla, nije nego. Nadivee ta i mene. I ne samo mene. Iz iste zlobe. Zloba je ilava. Dugoveka.

Nisam sa njom reetao ni kolege. Presecao bih je kad god bi zapoela neto u tom smislu. Ne kaem, i ja bih mnogima tota zamerio. Ima tu svakakvih. Kao taj Piji, Pjani, Piti, Pijanovi. Ima tu i neznalica, i varalica. Nakupilo se i ubreta i oloa. Ali pred pacijentima ni slovca. Brani profesiju. to to nekima nije jasno, pa jedni druge eree pred bolesnicima, to im je zbog vika otrova a manjka pameti. Nisam ja kao ti Pijanovii, Pitii, nisam kao ti Pjanii i Pijii, tuti kvanti prevaranti, pa da potkopavam svoje sauesnike. Nije sauesnike, nego saborce. Ne bih ja pred Tutumraicom, primera radi, niije bele mieve ni pomenuo. Uskratio sam Tutumraici jedno zadovoljstvo, nema za pacijente veeg nego da se oeu o lekare, razlog vie da mi napakosti. I ta sad? Kako da se, od silne sramote, pojavim na poslu? Kako da uem u lekarsku sobu? Kako da se obratim sestrama? Kako da proem kroz ekaonicu? Kako da pregledam? Kako da tumaim nalaze? Postavljam dijagnoze? Propisujem terapije? Ovako oblaen, unien, ubrisan. Samo e mi se smejati. Gurkati laktovima, namigivati. Otrovna iuavanja, pogrde. Prezrivi pogledi prodiru i kroz zidove ordinacije. Kada bih mogao da mugnem kroz neki sporedni izlaz, ali takvog izlaza nema. A kroz prozor tek ne mogu skakati. Istina, u prizemlju sam, visina nije prepreka, ne bih se ni ugruvao, ali to ne ide, ne ide. Taman bi mi jo to trebalo, da uteknem na tako budalast nain. Proula se moja bruka. Svi ve za nju znaju. Ili e veoma brzo saznati. To prosto prostruji. Svako je presrean da iri dalje. Ionako se po ekaonicama stalno neto domunavaju, saaptavaju. Stalno bunare, olajavaju, opanjkavaju, spletkare. To bih ja zabranio. Ima da bude tiina, kao u crkvi. Nalazi se u hramu zdravlja, -6-

-5-

ne na ulici ili stadionu. Ponaaj se kako dolikuje. Ili leti napolje. Sedi s mirom. Dri jezik za zubima. Sluaj propoved, skruen i smeran. Slie se na tebe sa razglasa, da te podui zdravom ivotu. Da te uputi u znake bolesti. Kada te prozove, ispovedi svoju bolest. Ne blebei, ne zavri, ne zavlai. Odgovaraj jasno, tano, saeto. Saekaj da ti se udeli lek i pridravaj se onoga to ti se kae. Bez vrdanja i izmotavanja. Tutumraici e biti zabranjen pristup. Sve dok se ne pokaje, sve dok se ne oisti. U hramu zdravlja za nevernike nema mesta. Da ga ne uprljaju. Tako bih ja to uredio. Kada bih mogao. A ne mogu. Ne da mi se. Ovako kako je, nita ne valja. Svaka Tutumraica moe da ti spusti kad god joj se prohte. I da nae nekog Pitia da joj pripomogne. Uvek se nae neki takav, spreman da ti napakosti, zapeta puka. Te bih Pjanie ja glavake napolje. Pa nek po slivnicima obaraju terapije i dijagnoze. Tamo im je i mesto. Mora da se zna ko gde spada. Ovako Tutumraci i Tutumraice bukaju, li bukaju. Te ne valja im ovaj zbog ovoga, te ne valja im onaj zbog onoga. Ali zato onaj tamo, taj ti je prva liga, lei kao rukom odneto. Samo da ga jo u neku TV seriju stave. Pa onda kopaju i rukama i nogama da do takvog iscelitelja dou. Kad ono tamo, neki, da mu ne navodim ime, ni sam se ne sea kad je poslednji put video dve ake umesto etitri i deset prstiju umesto dvadeset. Ali ko te pita, vano je da je napravio ime, pa se budale za to ime lepe. Misle, iza imena ima neeg. avola ima. Ime je kulisa, kao u pozoritu. Unosi se razdor u lekarske redove. Stvara pometnja. To ne bi smelo da se dopusti. Ono to se pronelo meu pacijentima, saznae se, u, u, pronee se i meu kolegama. Ala e da seire. Naroito neki. Paja pedijatar prvi. Taj oima ne moe da -7-

me vidi. A znam i zato. Neki e da mi vade duu, onako, kao ale radi. Zla je i zlurada je njihova ala. Neki e kao da me tee. Doe mu jo gore. Jadno li je nae tupavo, glupavo. A Obradovika, ta e Obradovika? Jadnik si ti, Nenade Novakoviu, jadnik. Ono to se zna meu pacijentima i osobljem, doi e i do Gavrana. To je neminovno. anue mu ve neko. A ima i ona uta kutija, za primedbe i albe. U nju svaka budala moe da ubaci svaku gadost koja joj padne na pamet. Dalje niko ne zna ta se s tim gadostima radi. Valjda ih Gavran prouava. Gavran e da me mutra. ta je ovo, Novakoviu?! Na ta to lii, Novakoviu?! Kakav je to nain, Novakoviu?! Mar napolje, Novakoviu! Da mi ne bruka ustanovu koju vodim. Vuci mi se s oiju! Da te vie nikad ne vidim. Stajau u kabinetu, zabezeknut, pred crnim stolom na rasklapanje, Hipokrat e me namrteno merkati sa ormana, nebo e gurati u prozor olovne obraze. Satrven, neu uspeti ni da beknem. Ili, neu ni stii do direktorskog kabineta nego e me izvui iz ordinacije, strgnuti sa mene lekarski mantil, raalovanog proneti kroz ekaonice i hodnike, hitnuti na ulicu. Na plonik ili pod tokove. Moda me bace i u kontejner, meu otpatke, oglodane koske, ubuali hleb, ljuske od jabuka i krompira, kore od limuna, mandarina, banana, meu krpe i hartije. Biserka e mi iskopati oi. Da Tutumraica ne napujda novinare na mene? Novinari ionako nemaju pametnijeg posla nego da eree lekare. Ne sme vie ni da pogleda televizor ili otvori novine. Ne sme ni da proe pored kioska. Monstrum u belom mantilu, urlaju naslovi preko cele strane. Narod se na to pali. Na lomau sa njim. Da se ogrejemo na vatrici u kojoj neko drugi gori.

-8-

Slutio sam da e me tako neto kad tad snai. Krag ide na vodu dok se ne razbije. Trebalo je da preduhitrim dogaaje. Da se udaljim, svojevoljno. Pre nego to me najure. Da ietam, podignute glave, ponosan kao pobednik. Umesto da... Eh, kasno sam se dosetio. Zapravo, dosetio sam se ja tog i ranije, nego sam se sve neto skanjivao. Skanjivalo, takav sam ja. Te saekaj jo malo. Te nije sad pravi trenutak. Te nije pogodna prilika. A ta pogodna prilika nikako da se ukae. Sve sam neto odlagao, razvlaio. Dok se ja smislim ta u i kako u, prooe svi vozovi, kasno je da se bilo ta preduzme.

2. ta ju je odvelo na predavanje o influnenci a ne recimo na Zlatno doba poljske knjievnosti, ili na Brano pravo - Pravni uinci braka, ili na Kako se mi hranimo, Ili na Kulturu Amsterdama u Beogradu, ili na Srednjovekovne tvrave i zamkove u Srbiji ili na Karikaturu od 1848? Nije bilo posebnog razloga da se opredeli za influencu. Odluio je sluaj, ne ona. Istina, bilo je doba prehlada, dobrodolo je sve to bi ti pripomoglo da se sa njima bori. Ali Vlatka nije od predavanja oekivala tu vrstu praktine koristi. Moglo se uti mnogo toga zanimljivog, pa i upotrebljivog. Ali to zapravo nije bilo vano. Volela je predavanja. Redovno ih je poseivala. Makar dvaput meseno. Bila je to minimalna doza. Mu joj se izgrugivao, ali nije uspeo da je odvrati. Nije to bilo interesovanje za ovu ili onu oblast ili pojavu, sluala je ona i umetnika, i filozofska, i istorijska, i nauna razlaganja. Privlailo ju je samo -9-

izlaganje, ne tema. Bila je opinjena reenicama koje se nadovezuju, sklapaju u skladnu, smisaonu celinu. Liilo je to na neki fini vez. Preputala se, predavala toku koji ju je nosio od prve do poslednje rei. Kada bi se zavrilo, steglo bi je oko srca. Nije joj se izlazilo. Napolju je sve bilo rastrzano, iskidano, zapleteno. Bez glave i repa. Lieno smisla koji sve ispunjava, sve povezuje. Tamo je nita nije nosilo. U predavanjima je nalazila utoite, slino onim nevoljnicima koji dolaze da bi se ugrejali ili sklonili od nepogode. Ponekad bi joj izgledalo kao da joj predava neto poverava, kao kada one miiave, hitronoge devojke, pred kojima bi se osetila beznadeno, da zaplae. slabom, trapavom i tromom, tre tafetu, predajui palicu jedna drugoj. Prihvatala bi palicu, presrena, ali i pomalo tuna to nema kome da je prenese. Mu bi samo mrzovoljno zabrundao, ionako mu je bilo navrh glave tih njenih bubica, tako je to zvao, sinovi bi je ismejali, a ni na poslu ne bi prola nita bolje. Mu i sinovi su imali svoje utakmice, Vlatka je odbijala da se pretvori u enu koja ima svoje serije. Zar da zavre kao televizijska porodica sa, poeljno je, posebnom prijemnikom za svakog, kako bi se izbegli sukobi oko izbora programa? Odijala je da se pretvori u ovisnicu od TV serija, u ta su se pretvorile mnoge ene koje je poznavala. Plailo ju je to. Ta ustajalost, ta ubualost. Potajno se nadala da e na predavanjima nekog sresti. Ne nekog mukarca, bila je umorna od njihove okaste nabusitosti, njihove samoivosti, njihovih beskonanih zahteva. Odrasla izmeu dva brata, bez sestre kojoj bi se poveravala, uzgajala je tri sina, bez erke koja bi joj se nala. Braa bi se stalno zbog neeg vreala, sinovi su bili nakostreeni. Dodaj tome i veno - 10 -

mrzovoljnog mua, lepa papazjanija. Samo bi joj jo ljubavnik falio. Pa da naisto podilkani. Istina, poigravala bi se tu i tamo idejom o preljubi, naroito kada bi na mua bila ljua nego obino. Zato se ne bi upustila sa nekim od poznanika, nala bi se tu dvojica ili trojica koji bi mogli da dou u obzir, ili, jo bolje, sa potpunim strancem? Bilo bi to jo uzbudljivije. Sneka bi joj to svakako prporuila. Ali je sve to bila tek neobavezna igra mate, svetlosnim godinama udaljena od stvarnosti njenog ivota. Nadala se da e upoznati prijateljicu, koju nikada nije imala. Imala je drugarice, imala koleginice, imala kominice, ali nije bilo prijateljice pred kojom bi mogla da se otvori, bez ostatka, bez zadrke. eznula je za proimanjem. enja nije bila zadovoljena, stalno je ostajala neka prepreka o koju se zapinjalo, neka pregrada koja se nije mogla prei. Bilo joj je teko i teskobno, zatvorenoj u sebe. Prijateljicu nije nala. Bar jo uvek ne. Ipak, nije gubula nadu. I ta budua prijateljica sigurno nju trai. Jednom e se nai. I odmah prepoznati. Sa uzroka influence, predava je preao na njeno leenje. Bio je to bucmast ovek, modrikastih usana, proreene kose, krompirastog nosa. Nije to nikakva bolest!, grunuo je glas sa dna sale. Uspravila se prilika koatog lica, picaste brade, sa velikim etvrtastim naoarima, ravo vezanom kravatom. Predava je pokuao da se pretvara kao da nikakve upadice nije bilo. Kako da se, dakle, izborimo sa influencom, nastavio je. Zato izmiljate bolesti?! Bucmasti se nije predavao. Antibiotici, znamo, ne pomau... Obina kijavica, kakva mi je pa to bolest. Zato nam prodajete rog za sveu? - 11 -

Sada su svi pogledi bili usmereni ka dnu sale. Predava nije imao drugog izbora nego da odgovori na izazov. Nikome ja nita ne prodajem. O, da, itekako prodajete. Bolest prodajete, dragoviu moj! Bolest! To je roba koju pokuavate da nam uvalite. Dozvolite da... A zato nam prodajete bolest? Da biste nam prodali navodno leenje. Besmislica. Tako vi radite! Budalatina!, predava je i sam povisio ton, sve uzrujaniji. Znam ja vas dobro. Poznajem vas kao zlu paru. Izuio sam ja vas, doktore. Iz prvog reda je ustala ena u kompletu boje cimeta. Okrenula se ka publici. Podigla je ruku, kao saobraajac koji zaustavlja kolonu automobila. Glas joj je bio leden. Moemo li, gospodine, da nastavimo predavanje?, odsekla je. Ovo nije predavanje. Ovo je propaganda. Ako vam se ne dopada, izvolite, izaite. Niko vas ovde ne dri. Vratite se kad se nauite osnovnom redu. Ako se ikad nauite. Nemate pravo da ometate ljudi koji su doli da neto uju. Predava je klimnuo glavom, potvrujui enine rei. I iz publike se sa razliitih mesta zaulo nerazgovetno odobravanje. A ko ste vi da me izbacujete?! Organizator ove tribine, odbrusila je ena, izgovarajui re organizator tonom kojom se izgovara re kralj ili predsednik. A ja sam mislio da ste govornikov telohranitelj.

- 12 -

Tu i tamo zauo se priguen smeh, koji je ena presekla ibajuim pogledom. Hoete li da izaete sami ili da pozovem obezbeenje? Zato bih izaao? Ako ima pravo on da govori, imam i ja. Sloboda govora, gospoo. Nadam se da ste za to uli. Ako niste, to je va propust, ne moj. Dakle, da zovem obezbeenje? Samo izvolite. Neka me iznesu vae gorile. Neka svi vide ta se radi. Cimetasta je napustila salu ustrim korakom. uvajte se medicinske mafije!, dreknula je picobrada prilika. Pogledajte sajt www.medicinskamafija.info. ovek se bez urbe uputio ka izlazu, bacajui, u pregrtima, papirie ka seditima. U salu su utrala dva pozamana, uniformisana tipa, mrkih pogleda, preteeg dranja. Dole doktorska diktatura! Vlatka je mahinalno pokupila papiri, koji joj je pao na rukav, i unula ga u tanu. Predava se nekako dovukao do kraja svoje teme, ali to vie nije bilo to. arolija je razbijena. Napukla aa. 3. Nije na staklenim vratima, tamo gde obino lepe smrtovnice zaposlenih, kakvu je samo pometnju u njemu izazvala prva na koju je naleteo kao dete, stajalo obavetenje da internista Nenad Novakovi vie ne radi u domu zdravlja, niti je istaknuto upozorenje pacijentima da se pripaze dotinog varalice, niti je obznanjeno da je pomenutom varalici zabranjen pristup. Umesto toga, na ulazu ga je saekao plakat, posveen svetskom danu prostate, taj dan je potpuno - 13 -

smetnuo s uma. Tanije svetskom danu borbe protiv bolesti prostate, sa naglaskom na kancer. Sa plakata se smeio vedri mukarac u poznim srednjim godinama. Mukarac je etao septembarski raskonom umom ruku pod ruku sa ljupkom, elegantnom enom, koja se topila od miline. Ja se ne dam, a vi?, poruivao je mukarac sa plakata. Tekst sa strane je gospodu u najboljim godinama pozivao na redovne preglede, da ih bolest ne iznenadi. Da ostanu tip-top. Nenad se naao u udu otkako su organi i bolesti, jedno za drugim, dobijali svoje dane, kada ispune godinu, prei e se na prepodnova, popodneva i veeri, pa na sate, od devet do deset borimo se protiv upale plua, od deset do jedanaest protiv visokog pritiska, od jedanaest do dvanaest protiv raka debelog creva, od dvanaest do jedan protiv gojaznosti, od jedan do dva protiv anoreksije, od dva do tri protiv izofrenije, od tri do etiri protiv ostipacije, od etiri do pet protiv dijareje, od et do est protiv depresije, nikako nije mogao da razume mozgove koji smiljaju takve budalatine. Svaki dan je podrazumevao odreene akcije. U domu zdravlja je, pisalo je na papiru pored plakata, specijalno za ovaj dan, organizovano savetovalite gde e svi koji dou moi da se iz prve ruke upoznaju sa bolestima prostate, simptomima koji ih prate i nainom leenja. Savetovalite e raditi tokom itavog dana, na odeljenju interne medicine. Naravno da mu je to pomenuto. Samo to ga je Tutumraica potpuno smela. Bilo mu je pomalo i krivo to nije uvrten meu savetnike, zato su ga preskoili, po emu je on gori od onih koji su uvrteni u ekipu? Recimo od Katike? Nema nita protiv Katke ali je opet nekako loginije da mukarac o prostati razgovara sa drugim mukarcem nego sa enom. Bie otvoreniji, poverljviji, u - 14 -

istom su amcu, ista im pretnja visi nad glavom. Ne gura se Nenad da u svakoj orbi bude miroija, daleko od toga, ali ipak... Jeste sve to jedna velika budalatina, ali nije u redu da ga zaobiu. Ne, nisu ga zadrali ni na ulazu. Nisu ga uputili da se smesta javi Gavranu. ena sa informacija mu je kratko klimnula glavom iz svog staklenog kaveza,, kao to to uvek ini. Nisu se za njim zaule ni rugalice, kakvim ga je Braca svojevremeno izluivao. Nele krele, Nea noa, onjara klonjara, Nea pea, kunjalo kenjalo, Neonja blesonja, daj mu uke posred njuke. Vikao je za njim da se sve ori. Uz onaj svoj sitan, meketavi smeh. Nije po zidovima bilo ni crtea nazovi doktora koji, bauljajui, trai dijagnozu i terapiju po podu, kakav je video u nekim novinama, bila je to ilustracija teksta koji je podrobno, nadugako i nairoko, raspredao o lekarskim grekama. Sudei po novinama, lekari nita drugo i ne rade, osim to brljaju, i otimaju lovu od sirotih pacijenata, prinuenih da ih podmiuju. Ne, nisu ga ekali ni pajkani, da ga privedu, kao to su pre par godina priveli izvesnu koleginicu, u bajbok pravo iz ordinacije. Nije bilo nieg od toga. Ali se zato u ekaonici tiskalo daleko vie mukaraca nego obino, to joj je dalo neto od predvorja sportske dvorane. Inae bi ene preovlaivale. Dolazile su na preglede rae i ee. Da li su bile naporniji pacijenti od mukih? Ne bi mogao da kae. Naporni su mu bili i oni i one, moda na neto drugaiji nain. Iako mu se nekako inilo da mu mukarac ne bi priredio ono to mu je priredila Tutumraica. O, otiao bi taj i kod drugog, i kod treeg, i kod desetog, ako treba, da ga proveri, ali se ne bi vratio likujui, da mu zagnjuri glavu u govna. A moda i bi. Da li ga je, u lekarskoj sobi, Katarina Obradovi pozdravila sa podsmehom, drugaijim, prezrivijim od - 15 -

uobiajenog? Uvek mu se obraala sa lakom podrugljivou, lebdela joj je u uglu usana i oiju, rezila u reima. Istina, nije se tako obraala samo njemu. Bio je to njen nain koji je oaravao bar koliko i vitka, zategnuta figura, pune grudi, poigravajua, uzbibana stranjica koja je izazivala da je ljapne, a ne usuuje se da to uradi, pa snagom volje zaustavlja dlan koji se ve uputio svom cilju. Bolje bi bilo da su im dole ene, pokazala je zaboljenom bradom ka ekaonici. One bolje od njih znaju stanje njihove prostate. ene uvek znaju ta fali njihovim mukarcima bolje od njih samih. Ja bih mukadiji i zabranila da dolazi na preglede bez enske pratnje, dobacila je. Pripazi se, Nevil, upozorila ga je. Danas su nai posebno razdraeni. Valjda su ljubomorni na ove sa prostatom, to imaju svoj dan. ene posebno hoe da ujedaju. Nije mu bilo pravo zbog te laki nadmoi kojom mu se obraala, inila ju je nedostupnom. Kako da sa podreenog poloaja krene u osvajanje? Ne ide, potuen je i pre bitke. Pitao se da li neto sluti, pa ga namerno zaikava. Iako se trudio da niim ne pokae. ene to uvek osete. Ne zna kako, ali osete. Imaju neko posebno ulo, neke radare, ta li. Kad bi htela da mu da bar neki znak, da ga bar neim ohrabri, pa da pokua. Ovako. Prevelik rizik. Mogao bi da se zaleti u prazno. I onda? ta? Proplanak u letnje popodne. Prokleti proplanak. Pored pacijenata je proao kao kraj streljakog voda. Pogledi su bili puane cevi. Ionako su mu teko padali ti pogledi. Bilo je u njima i satirueg oekivanja, i natmurenog nepoverenja. Razdraenost se mogla opipati. Poznavao je te zarazne razdraljivosti, izbijale su kao osip. - 16 -

U ordinaciji, telefon je zazvrjao par puta, trgao se od tog zvuka, nije ga voleo, telefonski pozivi su redovno donosili neku neprijatnost, i kod kue je na njih nerado odgovarao, gnjavaa, u najmanju ruku. Ipak, uvo mu nije zaparao kretav glas Gavranove sekretarice, uspravne kao motka, udenute u vene uto-zelene kombinacije. Nije ga cimnuo ni Vidi, naelnik internistike, da ga ispreskae. Niti ga je iko obasuo prekorima i pretnjama, ega se pribojavao kada god se telefon oglasi. Zvao je Darko Davidovi sa ORL-a, ima jedna vana stvar o kojoj treba da se dogovore. Zvala je i majka. Javio se brat. Ima neke poslovne sastanke u Beu i Rimu pa e verovatno skoknuti i do Beograda, ako ugrabi vremena. I ta ja imam sa tim, najradije bi odgovorio, ali je ipak outao da ne slua prebacivanja zbog zavisti i ljubomore. Za majku je svaki bratov poziv bio praznik, svaka vest od njega dogaaj od najvee vanosti, a jo kada bi se i lino pojavio, bila je to svetkovina. Zvala je Biserka, da mu naloi ta da kupi pri povratku, zvale su i sestre sa altera, povodom nekih nevanih stvari. Nije mu banula inspekcija iz ministarstva, ko zna koga je sve uzbunila ta pijana, zlobna budala. Taj Piti, Piji, Pjani ili kako ve bee. Valjda se, osim alkoholom, opija i pakou. Ili sa tim inspekcijama ide drugaije. Moda prvo alju izvidnice, da osmotre teren, prikupe dokazni materijal? Poturaju ih kao navodne pacijente, onako kao to pojedine firme poturaju tobonje muterije, da provere svoje osoblje. Bilo ko u ekaonici je mogao da bude uhoda onih odozgo. Pa i provokator. Ukljuujui i Tututmraicu. Moda je ba nju neko poslao. Da ga iskua. Da dojavi ta treba, kome treba. Ne poznaje ni proceduru, ni trikove nadreenih. Moda nikakav Piti i ne postoji. Ako je Tutumraica bila na zadatku, to nikako ne treba iskljuiti, onda je pametnije to se suzdrao. Da je - 17 -

prasnuo, da je planuo, imali bi povod da ga gone. Ovako su ostali praznih aka. Sporost mu je ovog puta bila od koristi. Nedostatak se nekada pretvara u prednost, mana u vrlinu. Pogotovo ako neko pokuava da mu smesti. Nikada nisi siguran da li ti neko i zbog ega radi o glavi. Ima neko, recimo, svog oveka za Nenadovo mesto, pa trai kako da to mesto uprazni. Nenad se, uprkos godinama provedenim u domu zdravlja, nekako nije ukorenio, nije prilepio. Opustila ga je pomisao na Obradoviku. Zapravo na njeno telo pod toplim tuem, u pari. Gotovo da osea njen gipki, svilasti dodir, od koga su ga proimali trnci. Nazvao je Oglu. U pauzi, Darko Deni ga je odvukao do bifea, samo za zaposlene u domu zdravlja, bilo je istaknuto belim, ispupenim slovima na plavoj tabli. ukalo se da e Gavran taj prostor iznajmiti nekom privatniku, da ga pretvori u pravi bircuz, za osoblje i pacijente, da i bolesnici imaju gde da se okrepe. Tu e silna lova da potee, govorilo se. Nagaalo se o procentima koji e Gavriloviu da uskoe ravno u dep. Obradovika je ila najdalje. Secovala je na najmanje dvadeset, a verovatno i vie, Gavran joj nikako nije bio po volji. Darko se zbog svega toga nije sablanjavao, to da se ovek ne okoristi, ako moe, svako bi da je na njegovom mestu. Darko je leio uvo, grlo i nos. Kao i svaki specijalista, smatrao je najvanijim organe za koje je nadlean, svi ostali su bili tek manje vie neobavezan dodatak. Bio je viljast, sitnih, nemirnih oiju, ustrih pokreta. Bio je snalaljiv. Imao je vlastitu ordinaciju u koju je usmeravao pacijente. Dom zdravlja mu je sluio kao prijemno odeljenje za privatnu praksu. Zato ga i nije naputao. To je stvar navodnjavanja, tumaio je Nenadu. Nisam lud da zatrpam kanal. Pa da ostanem na suvom.

- 18 -

Nenad mu je rado upuivao uvogrlonosobolne, to da mu ne uini, nita ga ne kota. Iako mu nije traeno, Darko mu je obeao po deset evra za svakog bolesnika koga uputi na njegovu privatnu ordinaciju, ali nikada nije dao ni prebijene kinte. Nenad ga nije opominjao. Nije prodavao pacijente. Slao ih je oveku za koga je verovao da e im zaista pomoi. Bilo je neeg u Denievom dranju to je ostavljalo utisak da taj ova zna znanje. Neke naotrene sigurnosti, koje kod lelujavog Novakovia nikada nije bilo. Darka ne bi mogla da ubrie nikakva Tutumraica. Niti bi nekakav Pizdi mogao da mu soli pamet. Naprotiv, pacijenti su mu bili mirni kao bubice i posluni, divota jedna u kakvom ih je zaptu drao. U bifeu za zaposlene, za plastinim stolom boje prezrele ljive, izneo je kolega Deni kolegi Novakoviu izvestan predlog. Mesec se srebrio. Jeile su se smrznute zvezde. Noga se omakla. Pridizao se s mukom, praen sitnim, meketavim smehom. Zagnjurio se u podatnu Olginu oblinu. 4. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Opa cupa, opa cupa, bolest na vrata lupa. Opa cupa, opa cupa, doktor u delo stupa. Izvolte, doktorska radnja radi. Molim, sledei! Bez guranja i samo po redu. To nagre, nasre, nalee. Nema nade zaustaviti. Jedan mrca, drugi kija, trei kalje. Jednog boli ovde, drugog treca onde, treeg probada svugde, etvrti ne moe da die. - 19 -

Jedan se sav osuo, drugi se itav prosuo. Jednog mui stomak, drugom srce ne da mira. Ovome pristisak skoio do neba, onome se vue po zemlji. Ovaj ne moe da spava, onome puca glava. Ovaj izgore od vatre, onaj polude od nervoze. Jedni bi da se doepaju bolovanja, drugi papira da su u ispravnom stanju. Molim lepo, stojimo vam na usluzi. Samo izvolte, doktorska radnja radi. Preduzimam sve neophodne istrane radnje. Ispitujem svedoke-rtve. Koje simptome imate da prijavite? Protiv ega se vi alite? A ta vama smeta? Sprovodim pretrage. Zavirujem u grlo, prislukujem i oslukujem. Kuckam tamo i ovamo, spreda i otpozadi, gnjeim i opipavam. Boli? A ovde? Bez brige, staemo mi ve tome na put. Pronai emo, privesti i pravedno kazniti poinioca. Taj se ve verovatno nalazi u vaem policijskom dosijeu. U redu, u redu, vaem zdravstvenom kartonu, ako vam je tako lake. Povratnik, po svoj prilici. Zatim odlaze. Posle se vraaju. Poneki zauvek nestanu. Jedni su promenili adresu, drugi su promenili svet. U oba sluaju izali su iz okvira moje nadlenosti. Opa cupa, opa cupa, bolest na vrata lupa. Opa cupa, opa cupa, doktor u delo stupa. Izvolte, izvolte, doktorska radnja radi. Samo bez ustezanja. Pravom doktoru trebaju pravi pacijenti. Bez pravih pacijenata, ni doktor nije pravi. - 20 -

Gde da naem prave pacijente? Zapravo bi i jedan bio dovoljan. Ali ni tog jednog nema. Postoji li taj Piji, Piti, Pjani, Pizdi, Pizdrekovi ili ne postoji? To je osnovno pitanje. Ako postoji, to je jedna stvar. Ako ne postoji, to je sasvim druga. Tu se sve rava. Treba saznati. to pre. Neizvesnost je neizdriva. ta sebi umilja taj ladole? Pojavila mu se rupa u poslovnom rasporedu pa da je neim popuni. I sad svi treba da se polomimo oko njega. Nije nego. Valjda i odbor za doek treba da mu priredimo. Kako da ne. Majka sigurno hoe. Umilostivio se da nas poseti njen veliki sin. Na mene neka ne rauna. Davno sam ja zavrio sa tim ladoleom. Ama ba nita me se ne tiu svi njegovi uspesi. Neka Brace, neka uspeva koliko god hoe, samo da je to dalje od mene. I ta ako se za Olgom ne osvru na ulici? ta, da neu da je vodim na izlobu? Ponosni vlasnik. Gledaj ta je baja stekao. Crkni od muke to nema tako neto. Samo, ruke k sebi, da ti ih ne prebijem. Ovako je sigurnije. to manje zapada za oko, to bolje. Potpunije mi pripada. Manje je onih koji bi posegli da mi je oduzmu. ta ako nije neka posebna pamet? Ne treba mi zbog dubokoumnih, duhovitih razgovora. Kao to mi ne treba ni zbog prikazivanja. Treba meni Olga zbog neeg drugog. Ogla je... Da prihvatim Darkov poziv? Stie u pravi as. Kao poruen. A da ipak malo promislim? Da se bolje - 21 -

obavestim. Znaajan je to korak. Ne moe se tek tako. Preko kolena. 5. Brujalo joj je u uima kada je konano odloila slualice. Od alopojki, zahteva, pretnji, prekora. Bila je do grla ispunjena tuim ogorenjem, tuom nervozom, tuom srdbom. Iz tog mnota glasova je izbijala jedinstvena, zgusnuta ozlojeenost. Vie ni re nije imala gde da stane. Vlatka je radila u vodovodu. Iz boksa od providnog pleksiglasa davala je telefonska obavetenja o kvarovima i nestaicama. Veza usijana, ui bride od srditih glasova, obruavali su se na nju, u slapovima. Retko ko je zvao da se obavesti. Traili su nekog na kome mogu da iskale svoj gnev, istresu svoju nervozu. To joj je zapravo i bio pravi posao, da na sebe primi zanovetanja i zamerke, pogrde i uvrede, ljutnju i psovke, proteste i pretnje. Samo zato je jo uvek nisu zamenili govornim automatom. Istresti se na ljudsko bie i na mainu, to nikako nije isto. Nije zamerala onima koji su penili. Razumela ih je. Stavljala se u njihov poloaj. I sama je znala kako je to kad ostane bez vode. Utoliko joj je bilo tee. Da je mogla da ih osudi, skinula bi sa sebe veliki teret, obesnaila bi ih. Ali nije mogla. Izbegava je da bilo kome sudi. Niko joj nije dao to pravo. Bilo je dana kada bi sa posla izlazila podrhtavajui od tueg besa. Bilo je dana kada bi kui stizala sva slomljena. Odmahnula je glavom pred dlanom sa zelenom pilulom. Ponuen kao poaen. Mladena se namrtila. Mladena bi se namrtila kada god bi Vlatka odbila njenu zelenu pilulu. Tom nemom - 22 -

ponudom, tim nemim odbijanjem, tim mrtenjem bi se redovno okonavao radni dan. Mladena nije odustajala. Jednom e se koleginica prelomiti. E, jesi bandoglava. Probaj jednom, nee se otrovati. Odmah ti je bolje. Mladena se kljukala tabletama za smirenje. Drugaije ne bi mogla da izdri, govorila je. Pre neki dan je prela iz zlatokose u riokosu fazu jer je apsolutno morala da neto promeni u svom ivotu, inae bi pukla. Kada bi apsolutno morala da neto promeni u svom ivotu, Mladena bi radila tri stvari: menjala boju kose i frizuru, kupovala neto od odee ili obue i ila na lekarske preglede, da otkriju ta to sa njom ne valja. Vlatka je nerado uzimala bilo kakve lekove. Sredstva za smirenje? Nije htela ni da uje. Ubi me ovaj sneg. Ne znam dokle e vie. Kad e ve jednom do otopli. Sva sam se smrzla. I uopte mi nije dobro. Moram detaljno da se pregledam, ne onako ovla. Vlatka nije bila od ena koje vise po ekaonicama, defiluju kroz ordinacije i laboratorije, uporeuju doktore, raspredaju o bolestima i bolovima, terapijama i simptomima. Kao opinjene, kao zaarane boleu. Kao da su u potrazi za neim. Moda za malo panje, koju inae nisu dobijale. Gonjene eljom da se neko i njima makar malo pozabavi. Vlatka je lekaru odlazila sa oklevanjem, tek kada bi izgubila nadu da e proi samo od sebe, da e se organizam bez tue pomoi izboriti sa onim to ga je napalo, tek onda kada vie ne bi bilo druge. Odlazila je sa krivicom zbog bolesti, sa zebnjom da je ne izgrde to je nije povela rauna, to je sebi dozvolila da se razboli. Strepela je od onog to bi joj mogli nai, od presude koju bi joj mogli izrei. I jo vie od toga da je ne ubace u medicinsku mainu, ne pretvore u stvar, koju obrauju - 23 -

raznim postupcima, ali od koje vie nita ne zavisi. Da je ne pretvore u paket, koji e etati od jednog do drugog, uasavajue bespomonu. Drae joj je bilo da ne zna. Tako se oseala zdravijom. ta je stigne, stii e je. I ovako, ionako. to da tri pred rudu? Bolest je bila poniavajui poraz. Odijala je da ga prihvati. Odlazak lekaru je za Vlatku bio priznanje poraza. Uostalom, sama pomisao na lekare, ordinacije, laboratorije, bolnike hodnike i krevete inila ju je bolesnom. Bilo je tu neeg bolesnikog, to ju je obavijalo, gutalo. Kada bi se konano odluila da ode lekaru, nije bila ni naporna, ni zahtevna pacijentkinja. Naprotiv, bila bi nekako pokajniki skruena i gledala da to pre, to jednostavnije zavri. Sa deijim bolestima je bilo sasvim drugaije. Nije moglo biti ni ekanja, ni oklevanja. Tek tu se oseala izluujue bespomonom, preputenom na milost i nemilost tuem znanju i tuem neznanju, tuoj revnosti i tuoj nezaintersovanosti. Deije bolesti bi odbolovala teko, sa strepnjom koja je kidala utrobu, stezala srce. Mladena se vajkala sve dok se nije ugurala u svoj autobus. Vlatkin je, brundajui i brekui, naiao neto kasnije. Pristavila je kafu i pre nego to se izula. Tek ta je kafa bila pravi zavretak radnog dana. Sa novanikom je iz tane izvukla i pare papira. ZAUSTAVIMO MEDICINSKU MAFIJU pisalo je krupnim, stamenim slovima, i neto sitnije www.medicinskamafija.info. Papir ju je podsetio na nakrivljenu, ravo vezanu kravatu, koato lice, picastu bradu, velike, etvrtaste naoari. Podsetio ju je na enu u kompletu boje cimeta. - 24 -

Podestio ju je na predavanje koje je iskliznilo iz uobiajenog toka. To joj se jo nikada nije dogodilo. Pa, i nije im neka bolest, ta infuenca. I zato ne kau prosto kijavica? Hm, ba bi volela da pogleda taj sajt. Moe biti da tu ima neeg zanimljivog. Ali, kako? Sinovi su zauzeli kompjuter i neprekidno su se svaali oko njegovog koritenja. Uzalud je pokuavala da uspostavi neki red u svemu tome, odgovor je bio jednoglasan, u tome su bili sloni, sva trojica, jedino reenje je da svako dobije svoj, to nije dolazilo u obzir. I iz finansijskih, i iz vaspitnih razloga. Neto mora biti i zajedniko. Neto se mora i podeliti. Od mua tu nije bilo nikakve pomoi. Ako ih, neka naue da se bore, to e im samo koristiti u ivotu, odvraao je kada bi zatraila da zajedno nametnu pravila pristupa. ak bi i hvalio onoga ko bi za sebe, drugima ispred nosa, zgrabio najbolji komad mesa ili poslednji kola, ko ume, njemu dve. Vlatki je otimaina bila mrska. Povedi malo rauna i o drugom ne samo o sebi. Da je Sutlija bio neki borac, nije. Bio je previe isprepadan, oseao se previe slabim da bi se borio. Utoliko je vie hvalio borbenost, utoliko se vie divio jakima, onima koji sve prigrabe za sebe. Za Vlatku je, naprotiv, snaga leala u obzirnosti, ne u grabei. Neka jai pobedi, time se Sutlija i izvlaio, samo da ne bi morao da se odvoji od svog televizora i svojih utakmica, pokuao je jedan da ubaci u spavau sobu, ali mu to nije dopustila, i neto preduzme. A i priinjavalo mu je zadovoljstvo da je spoplete. Jadnog li zadovoljstva. Retko je od mua traila pomo kada je o sinovima re. Ne samo zato to je takav kakav je, nego i zato to je bila vrsto ubeena da vaspitanje daleko prevazilazi muke mogunosti. - 25 -

Imali su svoje ifre za ulaz Gojko, Milo i Prle, i ljubomorno su ih uvali za sebe. Za Vlatku tu nije bilo mesta. A i nije se ba najbolje snalazila s tom spravom. Istina, prola je kurs na poslu, ali je maltene sve pozaboravljala. Koristila je, uostalom, samo jedan program, davao joj je neophodne podatke o kvarovima i intervencijama. Morae da skokne do Mladene. Ta je ionako visila na internetu. Upoznavala se sa bolestima i simptomima, koje e prepoznavati kod sebe. Ili da zamoli Sneku. Ni ta se nije skidala sa mree. Ali ju je koristila u druge, nestanije svrhe. acovala je obnaene, miiave mukarce. I sa jednom i sa drugom e biti muke. 6. Iz belenice doktora Nenada Novakovia Ki, ki, ki, sitno, meketavo, seckavo. Samo se ti kliberi. Motorna testera. Strue. Trebalo je drugaije sa Tutumraicom. Ne da se onako oduzmem. injenica, bio sam zateen. Nisam predvideo. A ja kad sam zateen, od mene nema nita. Oduzmem se. Ukoim. Ni da mrdnem. Samo se zablenem. Takva mi je priroda, preivarska. Sve moram da prevaem. Dok ja svarim dogaaj, dok ga smestim gde spada, dok smislim ta treba da uradim, kako da se postavim, dok sve to obavim, pii propalo. Vie i nema ta da se uradi. Proao je pravi trenutak. Moram neto da uradim po pitanju svog preivarstva, ovako vie ne ide. Dokusurie me dogaaji, koji me zaskau, pretiu. Zato sam bio zateen? Zato nisam predvideo? Zato nisam uzeo u obzir tu sasvim realnu mogunost? - 26 -

Tako neto se, a pre, a kasnije, moralo desiti. udo da se nije dosad desilo. Kako to da nisam imao pripremljen odgovor? Pa da ga samo izvuem iz rukava kad zatreba? Nedopustiva neopreznost. Uvek treba biti spreman na najgore. Ako si pripravan na najgore, sve drugo e ti lake pasti. Tutumaici je trebalo da odmah utuvim u glavu ko je ko. Trebalo je da joj oitam bukvicu. Da joj, mar napolje, pokaem vrata. Da joj, zbog spletkarenja, zabranim da se vie ikada pojavi u mojoj ordinaciji. Zato lekar ne bi imao pravo da bira pacijente? Ma ta ordinacija, malo je to, trebalo je da joj zabranim pristup u dom zdravlja. Ma ta dom zdravlja, malo je to. Trebalo je, jednom zasvagda, isteram iz svih zdravstvenih ustanova. Ima onih koji ne zasluuju da ih lei. to bi to svakom bilo dato? Na tanjiru. Izvoli, poslui se. Ne, ipak je pametnije to sam se pritajio. Za sluaj da je Tutumraica lana pacijentkinja, poslata odozgo. Da me razoktrije, da me raozblii. Ako je tako, malo su se prevarili. Naleteli su na veeg lukavca nego to su se nadali. Pravim se glupljim nego to jesam. Uspavljivanje, zavaravanje protivnika. Pitanje taktike. Raspet sam izmeu opreza i besa. Bes se propinje, oprez ga obuzdava. Ne zaustavlja se bes na Tutumraici. Sruio se na sledei cilj. Imam ja napade pokretnog besa, skokovito se premeta s predmeta na predmet. Neto kao kad ospe rafalom. Pa kog zakai. Dok ti se arer ne isprazni. ta, zar su drugi pacijenti ita bolji od ove koja mi je zabiberila? Sve je to ista bragra, sve su to iste krvopije. Prui im mali prst, odgrie ti celu ruku. Takvi su oni. Ne silaze kada te uzjau. Sve je to zahtevno, nerazumno, nezahvalno. ivi iako nema nikakvog razloga da ivi, lei se iako nema nikakvog razloga da bude leeno. I jo se - 27 -

pritom poziva na neko svoje pravo. Kakvo crno pravo. Nebesa ih na ovoj zemlji dre iz iste samilosti. Kada leenje ne bude vie ono to im pripada ve ono to treba debelo zasluiti, tada da ih vidim. Bie oni meni manji od makovog zrna, ali im to nita nee vredeti. Nee pomoi ni preklinjanja, ni kajanja. Jednog dana, sve u da ih rasteram. Ajde razlaz, ima da zagrmim, ta ste se sjatili. Da vas vie nisam video ovde. Nikoga od vas. Oni to se tiskaju u ekaonici, naravno, ne slute ta se sve vrzma po mojoj glavi. Kada bi nazreli makar deli toga, unitili bi me. Linovali. Zato se prikrivam. Iza puzave i ponizne predusretljivosti. urno im izlazim u susret kako bi ih zavarao. ta god da zatreba, eto mene, uslunog kako kakav kelner. Nita ne odbijam. Zbog toga mi prebacuju oni sa kojima radim. Optuuju me da sam preao na onu drugu, bolesniku stranu. Izdao, prebegao neprijatelju. Nisam. Pritajio sam se. ekam svoj as. Siguran sam da e doi. Najvanije je da ga ne propustim. Ili da se ne istrim pre vremena. Ko se zaleti, taj strada. Neu da budem rtva. Ko blebee o lepoti rtvovanja, rtvuje druge, ne sebe. Strepim da me, u meuvremenu, neto ne oda. Kakav neodmereni postupak, kakva nehotina re, kakav nesmotreni izraz. Bojim se nehotinog, bojim se nesmotrenog. Strahujem od onog to se potkrade. Odmeravam svaki svoj postupak, svaku svoju re, sve kako bih liio na sav ostali svet. Pogledajte me kakvu bezazlenu facu slaem prolazei pored policijske patrole. Suto nevinace. Ogroman je to napor. Iscrpljuje me. ini napetim. Ja sam struna koja bi mogla da pukne na najovlaniji dodir. Mrzim one pred kojima se povijam. Tu mrnju zakopavam duboko, budno motrim da mi ne izmakne. Oprez, oprez, oprez, opominjem sebe. Potrebno je jako mnogo opreza da bi se opstalo na ovom svetu. - 28 -

Jednom puten, bes nastavlja svoj pohod. Pomamljen, ne zadrava se na ordinaciji i ekaonici. Izlee napolje. Ustremljuje se na onog ko je uvredu naneo. Na kopile od kolege. Na tu kreaturu. Tu spodobu. Tu gnjidu. Unakazio sam ga, prvo u mislima. Tako to kod mene ide. Kako ga sebi predstavljam? Kao zadriglog, masnog tipa. Kao nitariju tupog pogleda, zejtinjavog dodira, u salo ogrezlih misli. Pronalazim tog Pitia, Pijia, Pjania, Pizdia, Pikorenka ili kako se ve zove taj ljam. Saekujem ga ispred bolnice u koju se uvukao, da otuda iri svoj otrov. Proputam ga kroz ake. Rade tu i noge. Pucaju i rebra. Razbucao sam ga, izdevetao, izbubetao, izubijao, iskasapio. Unakazio sam ga, razbio, obogaljio. Ubio sam boga u njemu. Da mu vie nikada ne padne na pamet takva podlost jer u da ga obesim, raereim, zapalim. Podlac urla, civli, preklinje za milost. Taj gad. Sav skruen, priznaje svoju greku. To priznanje je najvanije. Bez priznanja, to ne bi bilo to. Odmazda bi promaila cilj. Naneti, fiziki bol, nije to nita. Fiziki bol je samo sredstvo da slomi dumanina. Da ga natera da sam sebe porekne, okrivi, poniti. Ipak, ipak, ipak. Bez srljanja. to da se uputam u fiziki obraun? Ishod je neizvestan, nisam vian tunjavi. Dobro, ni taj alkos verovatno nije u nekoj formi, ali... to da rizikujem? Dok zamiljam, sve se odvija kako je meni po volji. Dumanin nema anse da se odbrani, a kamoli da uzvrati, ak preokrene borbu u svoju korist pa da on mene propusti kroz ake, umesto ja njega. Tu ja upravljam ishodom. U stvarnosti, meutim, ko zna ko bi izvukao deblji kraj. Ne valja to sa stvarnou, nikako ne valja. Treba je ukinuti. Sputava. Smeta. Bolje mi je da se klonim tue, kao to sam uvek inio. Nisam neki snagator. Niti sam umean u makljai. Usporen sam, trom. U snovima, ruke su mi od olova, - 29 -

vise, preteke. Ne uspevam da ih podignem, da se zatitim ili zadam udarac. Samo bi mi jo to falilo da profesionalnom ponienju dodam i batine. Bolje da se ne uputam u neizvesnost. Hvali more, dr se kopna. A i ne dolikuje mi neto tako grubo, tako prostaki kao tunjava. Nedostojno je moje pameti, moje prefinjenosti. Zar da se spustim na nivo svakog klipana? Nikako. Treba da potraim posrednije, dovitljivije naine. Da se posluim mozgom umesto miiima. Ionako ne mogu da se pouzdam ni u miie, ni u hitrinu, ni u spretnost. ta onda? Sklopiu paklenu mainu, to u da uradim. Kad je pokrenem, ima da, bumbara-bum, bum, bum, raznese na komade zadriglu pijanduru, a da joj uopte ne bude jasno ta ju je snalo. Tako otrouman ovek radi. Ne, neu da pravim bombe. Ni da ih bacam. Ni da ih postavljam. Ne bih ni umeo, sve i da hou. Ni u vojsci mi ta veba nije ila. Samo sam gledao da se to pre oslobodim te metalne kugle, pekla mi je dlanove, pre nego to mi se rasprsne u ruci. A ni ja i tehnika nismo u naroitoj ljubavi. Blago reeno. Tanije, tehniki sam duduk. ak mi i mobilni telefon zadaje muke. Evolutivni zaostatak, moe biti, zbog koga sam osuen na nestanak. Da sastavljam naprave, o tome nema ni govora. Ne bih ja to umeo ni da napravim, ni da upotrebim. Drugo, previe se izlaem, a to nije cilj. Tree, premnogo buke. Ne, neu pribei bombama. Ni nekom drugom opipljivom oruju. Posegnuu za neim... otmenijim. Pokrenuu maineriju ljudskih odnosa. Posluiu se dosetljivou. Ispleu mreu spletki. Kanuu otrov rei tamo gde treba. I upropastiti nitkova a da se ne primeti ni ko, ni kako. Nema opasnijeg otrova od rei. Najsigurnije ubija. Unitiu barabu na izokolan nain. Strgnuu masku sa tog njegovog pijanog lica. Prokazati ga kao ono to - 30 -

jeste umiljena neznalica. Baciu na ulicu tog Pizdia, Pitia, Pjania, tamo gde mu je i mesto. ta fali, uradiu mu tano ono to je on meni pokuao da uradi. Batina ima dva kraja. Ko se maa laa, od maa e i poginuti. Najlepe u svemu, nigde se ne bih pojavio, dok bi moja nevidljiva ruka svime upravljala, kao u marionetskom pozoritu. Nisam glumac pa da eznem za scenom, nemam elju da se produciram. Vie mi se svia onaj dasa iza scene. Onaj to ga, naizgled, nema, a vue sve konce. Onaj to reira. Nije li i Bog nevidljiv a svuda prisutan? Tako e pravda biti zadovoljena. Bie vraeno tante za kukuriku, sa debelom kamatom. I ne samo to. Uiniu korisno delo. Ukloniu tetoinu koja bi nesrenim bolesnicima mogla da nanese mnogo zla, sa sumanutim dijagnozama koje postavlja, maloumnim terapijama koje daje. Takvog treba odstraniti to pre. Kao kakav vitez, zatitiu nemone. Odbraniu one koje nema ko da brani. Zaodeva li se to moja osveta brigom za opte dobro? Nego... ta emo ako je taj Piti, Pjani, Poznanovi u pravu? Jasno da ne bi smeo da bude u pravu. Ako je on u pravu, to znai da sam ja u krivu. A to je nedopustivo. Ali ta ako ipak jeste? Teram ovu pomisao. Vraa se. ta ako sam ja zbilja arlatan? Ne bi bilo bilo pametnije da mu odem na podvorenje, kao uvaenom, sposobnijem kolegi, ne kao uvrediocu? Da mu priznam svoju brljotinu. Ne samo ovu sa Tutumraicom. Nakupilo ih se prilino. I onih za koje znam i onih za koje ne znam, i onih za koje nikako neu da znam. Podmukla je bolest, najbezonije me vara. Oas mi isklizne iz ruku. Prerui se, premetne u neto sasvim deseto. Ili uradi neto to ne oekuje. Puna je trikova i obmana. Da sam neto televizijski doktor, ne bi mogla tako sa mnom. Drugaiju bi pesmu pevala. Ali nisam. Ne putaju me na televiziju, - 31 -

tamo gde se sa boleu biju pravi doktori, mi ostali smo tek njihove nedostojne senke. Krivotvorine, lanjaci. Zar ne bi bilo uputnije da kolegu Poznanovia zamolim za razumevanje, za milost? Neka me potedi. Koga jo bolest nije nasankala, prokleta bila? Zar je to razlog da mi natakne omu oko vrata? Pa da se, slomljenog vrata, zanjiem na gredi. Razoruan mojom samozatajnou, iskrenou, skromnou, kolega Poznanovi bi uvideo da je preterao. Shvatio bi me. Obojici bi se oi zamaglile od suza. Sve bi se razjasnilo. Bilo bi to jednog od onih velikih razjanjenja, o kojima matam. Dobio bih priliku da sve objasnim, kakva mi nikada nije pruena. Svi nesporazumi bi bili uklonjeni. Sa nesporazumima, nestalo bi neprijateljstva. Neprijateljstvo, zle namere, sve je to otud to se ljudi ne poznaju i ne razumeju. Postali bismo bliski prijatelji, nerazdvojni saradnici. Bljah, bljutave li prie. Kojetarije. Ja, eto, imam tu budalastu potrebu da me neko shvati. Tu slabost, tanije reeno. itavog ivota oekujem osobu koja e me razumeti i, razumevi, zavoleti. Jo je nisam doekao. Nada me ipak ne naputa. Kada bih je se odrekao, ne znam kako bih mogao da ivim. Ne kaem da bih digao ruku na sebe, iako nije nemogue, bilo je ve u tom pravcu... Loa iskustva. Pre e biti da bih nastavio da trajem, po inerciji, kao to baena lopta nastavlja da se kotrlja, dok se ne zaustavi sama od sebe. 7. Kao dete, strepela je od roditeljskih sastanaka. Nije bilo nekog posebnog razloga, ali je ipak strepela. Ocene joj, istina, nisu bile blistave, ali je bilo i daleko gorih od nje. Ponaanje joj je, sve u svemu, bilo pristojno. Tako da nije bilo razloga za neke posebne zamerke. A opet se - 32 -

pribojavala da e takvih zamerki biti, da e, najpre uiteljica, sitna postarija ena sa punom i broem na grudima, u srednjoj razredni, matematiar krupnih aka, pred svim roditeljima izneti neto jako nepovoljno o njoj tako da e majci biti neprijatno, sedee ukoena, bleda od stida, podrhtavajuih usana, i samo ekati da se sve zavri pa da ode to pre. Nije Vlatka strahovala od grdnji ili kazni, koje bi mogle da uslede. Znala je da ih, ma ta uinila, nee biti, majka nije umela da grdi i kanjava. Utoliko bi joj je bilo tee, kazna bi poravnala njen greh. Bila je strana upravo neprijatnost koju bi majci mogla da priredi. Zar da se zbog Vlatke osea gorom od drugih? Zar da bude njena sramota? Strepela je tako kroz celo kolovanje iako se neto slino nikada nije dogodilo. I sada je sa strepnjom odlazila na roditeljske sastanke. Ila je uvek ona, Sutlija nije hteo ni da uje, ne moe on da podnese tu nastavniku umiljenost, svata su sebi uvrteli u glavu, jedva je doekao da se rei kole, ne dolazi u obzir da u nju ponovo ulazi. I tako dalje. Sutlija je redovno navodio sijaset razloga za svoje postupke, nikada onaj pravi. Moda ga ni sam nije znao. Uostalom, ovako je bolje. Bilo joj je drae da sama, iz prve ruke, sazna kako ide kolovanje njenih sinova. Makar morala da pretrpi bojazan da e uti i ono to nikako ne bi elela. Ako bi neki od sinova neto zabrljao, to bi znailo da je zakazala, da svoj majinski posao nije uradila kako valja. A drala je svojom obavezom, prema sebi vie nego prema drugima, da sve to joj povereno odradi valjano, onako kako dolii. Mrzela je oljarenje. Na sastanku su prevladavale ene, bilo je svega par oeva. Mukarci su takvi. Izvlae se kad godu mogu. Poseju seme i time je, to se njih tie, uglavnom obavljen sav posao. Dalje ih bae briga. Beskorisne kukavice. - 33 -

Uputnije da uopte ne rauna na njih, ostavie te na cedilu kad god zagusti. Vlatka se nikada nije zanosila prinevima na belom konju, niti apcima koje e svojim poljupcem pretvoriti u prekrasne prineve. Ni prinevima koji e je, usnulu, probuditi, niti onima koji e je odvesti arobnim koijama. elela je oveka sa kojim e podeliti teret ivota, koraae rame uz rame, uvek e moi da se oslone jedno na drugo. Traila je, ekala takvog oveka. Nije ga bilo, susretala je sve same gnjide, izvlakae, slabie, krivinae, izdae te kada god ti zatrebaju. Onda joj je ekanje dojadilo. Tako se obrela u braku, sa ovekom koji se sluajno naao pri ruci kada je konano zakljuila da su pravi mukarci ionako izumrla vrsta pa da je onda sasvim svejedno, jedan kao i drugi, dece, naalost, bez njih nema, a htela je decu, da ih podigne, odgaji onako kako treba. uvala se da ne upadne u zamku, u koju upadaju mnoge ene i mnogi mukarci, da, mahnuvi arobnim tapiem, sluaj preobraavaju u izbor i da osobi sa kojom ive pridaju vrline kojih nema, kako bi se opravdali. Sve je prolo u redu, Prle nije bio ni spomenut. Nije bio ni pohvaljen, ni pokuen. Za kolu, sasvim dovoljno. Nije zahtevala od sinova da blistaju, kako bi ona zablistala. Nije ih doivljavala kao trkae koji za nju osvajaju prva mesta. Brinula se zbog Prleta. Strahovala je da, kao najmlai, ne poini neku budalatinu, ne bi li se dokazao. Nije mu bilo lako da se izbori sa starijom braom, razumela je to. Ali mu nije dozvoljavala da postane posebno zatieni i tetoeni porodini mezimac, poloaj koji je pokuavao da za sebe izbori. Zbog toga je na nju frao i frktao. Ako ga, neka se isfrke. Vano je da ne pobenavi. Zasad nije, ali nikad ne zna ta te eka iza oka. Ma koliko se trudila da upozna i Prleta, i Miloa, i - 34 -

Gojka, znala je da u svakom od njih ostaje neto neprozirno, nedostupno, to joj izmie i da su upravo zbog toga mogua svakakva iznenaena. I prijatna, i neprijatna. Nije se oko toga zanosila, kao to se nije zanosila ni povodom prineva. Smatrala je sebe trezvenom osobom, koja obema nogama vrsto stoji na zemlji, a glava joj je na ramenima, ne u oblacima. Sneka joj je bila usput, to da ne svrati. A, ta kae, kakvi pastuvi?! Snekin uagreni pogled je preletao sa ekrana na Vlatku i sa Vlatke na ekran. Da nam naruim nekog? Pedeset glava po glaviu, nije precenjeno, da ti sestra kae. Ovi ovde su na gotovs, bar ne mora da ih die iz mrtvih. Sneka ju je gurkala laktovima, uz kikot, ba kao to su se nekada gurkale srednjokolske drugarice, razgovarajui o frajerima i udnjama svojih tela. udo kako neki pokret probije vreme, kako iz zrele i prezrele ene odjednom izbije klinka, plamteeg tela, uspaljene mate. Kao da nai pokreti ne stare zajedno sa nama. A ne mora ni da se plati. Moemo da zakaemo neki sudar. Ima oglasa koliko ti dua ite. Pazi ovo, dva drugara trae dve drugarice bez predrasuda. A ko su te dve drugarice bez predrasuda? Sneka i Vlatka, naravno. Dve najbolje, najprisnije drugarice. Pa sad, neto prisne i nisu bile, bar ne to se Vlatke tie. Bilo je to jedno od onih poznanstava koje godinama vue, a da uopte ne zna zato. Dre se na istoj inerciji. I nehotice se povukla, kao da uzmie pred previe nasrtljivom, netraenom bliskou. Nas dve smo ono to ovim drugarima treba, ne neke balavice, koje ne znaju gde im je dupe, gde im je ona stvar, a gde im je glava. Nego prave, rasne ene, u najboljim godinama. Vlatka je napravila pokret u smislu proi me se. - 35 -

A to? Imamo i mi pravo da malo poivimo. to, da ti nije frka od neverstva? Kakvo crno neverstvo, kakve gluposti. Misli da se onaj tvoj ustee da nabode neto sa strane, kad god mu se ukae prilika. Ustezae se da te prevari, kako ne bee. Zaboravie da uopte postoji. Prema tome, nita te ne obavezuje. Prui sebi sve to moe. Nee dvaput iveti. Vlatki se oteo osmeh pri pomisli na Sutlijaa osvajaa. Dobro, razumem. Jo gori sluaj. Nabio glavu u televizor pa je ne vadi. im nabiju glavu u televizor, to ti je gotovo. Pii propalo. A i mi ene imamo prava na malo zadovoljstva. Vlatka je hitro izbrisala osmeh. Nije se upustila u ogovaranje. Bile su joj odbojne ene koje svuda okolo trae saveznike za svoje porodine ratove. Porodine prilike i neprilike su porodina stvar i tako treba i da ostane. Proiveti, nije joj, uostalom, bilo jasno ta bi to zapravo trebalo da znai. udan izraz, esto ga uje. Kao to je esto ula - pravi ivot. I u kui su prizivali taj pravi ivot. Sinovi su stalno slali neke zapuae, neke kupone, vukli su se za njima papiri iz kladionica, mu je revnosno, nabranog ela, popunjavao loto listie, u potrazi za dobitnom konmbinacijom. Vlatka se nije uputala u tako neto. Ionako nita ne bi dobila, srea nikada nije bila na njenoj strani, niti je na nju raunala. Uzdala se u sebe, ne u sluaj. Istina, nisu dobijali ni oni, izuzev sitnica, ali ih to nije spreavalo da nastave. Kadtad, stii e neki zaista veliki zgoditak. Tada e se ivot iz korena prokrenuti. Zapravo, tek tada e poeti onaj pravi. Kako su zamiljali taj pravi ivot? Kao beskrajno letovanje, beskrajno zimovanje, neogranieni oping. Ide gde god hoe, kupuje ta hoe, koliko god hoe. - 36 -

to je najvanije, ne mora nita da radi. Slobodno ti je da digne sve etiri uvis. Otprilike bi to bilo to, taj njihov pravi ivot. Vlatku neto i nije privlaio, taj njihov pravi ivot. Neto je tu njoj nedostajalo. Bilo joj je pomalo i otuno. I nekako onako, kao kada ti pripadne muka poto se prejede kolaa. Dobro, njima na volju. Neka samo gustiraju, od toga ionako nema nita. Hajde, molim te, otvori mi ovaj sajt. Sneka je nevoljno blenula u papir sa internet adresom. ta bi to kao trebalo da bude? Videe, samo otvori. Napravila je grimasu, kao da je zagrizla neto ubualo. Pojavila se strana boje krvi. Pri vrhu se, u levom uglu, nalazila fotografija oveka retke bradice, blagog, mekog lica. Ispod fotografije je stajalo: ta nam obeava medicinska mafija? Zatitu. Od ega? Od bola. Od bolesti. Od smrti. ta nam nudi? Navodno, zdravlje. Veno zdravlje. Hoe li nas uiniti zdravim? Naravno da nee. Prvo zato to ne mogu. Drugo zato to im to nije cilj. Medicinari mau zdravljem ali je to podvala. ive oni od bolesti, ne od zdravlja. Zdravi im ne trebaju. Zato nam neprekidno govore o zdravlju? Da bi nas naterali da se oseamo to bolesnijim. ta im je pravi cilj? Da nas porobe! Na sredini je pisalo krupnim, titravim slovima: NE DAJ SE DOKTORIMA. NE DAJ SE GADOVIMA! - 37 -

Kakva je ovo glupost, obrecnula se Sneka. Samo jo malo, da neto pogledam. Klikni na... Sneka se naroguila. Nije volela da se drugi koriste njenim stvarima. Kupi, sestro slatka, sebi kompjuter pa kliki koliko ti je volja, gde ti je volja. Mene ove budalatine ne zanimaju. Vlatku bi iznenaivala ideja da sebi neto kupi. Kupovala je za sinove, kupovala za mua, kupovala za kuu. Ali za sebe? U najboljem bi sluaju obnavljala garderobu, a i tada bi se oseala pomalo krivom, kao da je nekom neto oduzela. Pusti ti to. Zagorela si, pa vileni. Eto, to ti je, i nita drugo. Daj se malo pusti u promet, da se razmrda. Pre nego to skroz zara. Kako ene brzo zaraju, to je da popizdi. Ne da bi ih slatko iamarala, da malo ivnu. Mada im ni to ne bi pomoglo. Sneka je prezirala ensku mlitavost, ensku nepokretnost. Volela je muki nemir, muku preduzimljivost. Radije je lovila nego da eka da bude ulovljena. ene je mahom nisu trpele. Osuivale su je, nazivale kurvom, kuravom, kurvetijom. Ne i Vlatka. Zato bi eni bilo zabranjeno ono to je mukarcima doputeno? Zato bi se ena kudila zbog onog ime i zbog ega se mukarci hvale? Nije li pravo da bude kako jednima, tako i drugima? Iako u stalnom lovu na mukarce, Sneka je ipak, posle braka od 63 dana, toliko je izdrala, zarekavi se nikad vie, ivela sama. Meni trebaju jebai, ne gospodari, govorila je. im se uvali, mukarac se pretvara u despota. Hoe da vlada jazbinom u koju se smestio. Zato ih treba troiti, ali drati van kue. Ni pastuve ne dri u dnevnoj sobi, nego ih lepo pojae pa vrati u konjunicu. A onda, zgasne im ljubavniki ar im te stalno imaju na raspolaganju. Vie ih ne zanima, - 38 -

im postane njihovo vlasnitvo. Doe im kao deo nametaja. I kuna posluga. Nego, kad smo ve kod doktora i ja u na pregled. Reeno je to veselo. A ta ti fali?, uzvratila je Vlatka istim tonom. Ne fali mi nita. ta bi mi falilo? Nisam valjda luda da se razboljevam? isto gubljenje vremena. To ostavljam onim ubualim enturaama koje ne znaju ta e sa sobom, pa ajd da se razbole, koliko da im se neto dogaa u ivotu. Ne idem ja zbog bolesti, idem zbog doktora. Pria se da se u domu zdravlja zaposlio jedan nov, mlad kao rosa, lep kao ruski princ. Pa da i ja isprobam to udo. Pripremila sam se, ekaj da ti pokaem. Sneka se iz spavae sobe vratila sa grudnjakom, gaicama, arapama, sve u crnom i crvenom. A, ta kae? Kad se u ovom pojavim ima da iskolai oi. Pa jo kad mu kaem obuzela me neka vatra, sva gorim, doktore, ima da izgubi glavu. Ima da me opali tamo u ordinaciji, na onom krevetu. Ili na stolu, jo bolje. Manj ako je peder a pria se da nije. Sneka je erotske doivljaje smetala u neuobiajene prilike, na neuobiajena mesta. Zaglavljen lift, na primer. Ili soba za fotokopiranje, gde se, po njenoj prii, par puta kresnula, onako divlje, s nogu, sa zamenikom finansijskog direktora, dok je maina izbacivala papir za papirom. Dogaalo se i ranije da Sneka ide na lekarske preglede kao na ljubavne sastanke, za koje se pripremala krajnje ozbiljno, savetujui se povremeno sa Vlatkom ta da obue, koju senku i koji karmin da stavi. Doktori su, ako joj je verovati na re, odreda padali na njenu nekada raskonu a sada pomalo prezrelu ali jo uvek dreu enstvenost. Osim peovana, naravno.

Kod Sneke je bilo veoma teko razluiti stvarnost od razmetanja, razmetanje od drakanja mate, moda to ni sama nije razlikovala. Bilo je kod nje mnogo lovakih pria, koje je, verovatno, priala i sebi, ne samo drugima. Previe se, uostalom, trudila da lii na likove iz serija za ene bez predrasuda, koje od ivota uzimaju ono to im pripada, za slobodne ene koje dre do sebe, kakvom je sebe volela da vidi. Kao to se i Gojko, njen najstariji, silno trudio da lii na onog glumca na koga su sve curice odlepile, nikako da mu upamti ime. Svi su se trudili da lie na nekog drugog, samo da ne bi liili na sebe. A Vlatka je ba htela da lii na sebe. Hoe da proba?, pruila joj je svoj crveno-crni komplet. Slobodno probaj, ta izigrava uskiju. Ve mnogo znai, da ti sestra kae. Nema pravog seksa bez pravog vea. A skidau se kao striptizeta, lagano, sa stilom, krpicu po krpicu. Nek odoli, ako moe, kad mu gaice zavitlam u lice. 8. Naljutio ga je ve sam taj insistirajui ton osobe kojoj smesta mora da se uini po volji. Gospoina korespodencija, je li, ne moe da eka. Pa lepo ako ne moe. ta on ima s tim? to se Luke Stavria tie, sve na ovom svetu moe da saeka, to due, to bolje. Ne, enama definitvno nije trebalo dozovliti pristup raunarima, previe su ivane. Nepogreivo je mogao da raspozna raunar kojim upravlja mukarac od onog koji koristi ena. Ne samo po idiotskim sliicama na desktopu, itava maina bi poprimila ensku nestrpljivost, nesistematinost, prevrtljivost, hirovitost, nepouzdanost. I sirota maina bi postala nekako brbljiva, bleskasta, histerina. Muke i deije su bile sasvim drugaije naravi. - 40 -

- 39 -

Kao i psi, i raunari su poprimali osobenosti svojih gazda i gazdarica. Po kraju je neki bilder, irok kao trokrilni ifonjer, etao pitbul terijera pitomog kao jagnje, dok je pudlica otrozube i jeziave uiteljice u penziji stalno neto kevtala i reala, a pokuavala je i da ugrize prst koji joj prui. Razlikovali su se raunari koje je koristila razlona, staloena osoba, od onih koji su dopali nekom nesreenom, histerinom stvorenju. Bilo je vedrih i potitenih, bistrih i glupavih, spretnih i smotanih. Dolo mu je da odbije, mrzeo je da ga forsiraju. Mrzeo je navalentne, vlastoljubive ene koje misle da si njihov rob pa da doleti im pucnu prstima. Mutrale bi te kao to mutraju sirote kuie. Ovog puta mu je Baki ba uvalio. Za hitne intervencije, cena je dupla, rekao je da je otkai, iako nije imao odreene cene. Naplaivao je odokativno. Procenjujui koliko je muterija teka, koliko upuena u cene, koliko je voljna da plati. Ali i po tome kako mu se koji klijent svidi. Nekima je radio i dabe, dok bi druge zviznuo po uima. Glas sa druge stane je zamukao, u neodumici, kakvo olakanje posle paljbe koju je istrpeo. Gospoja, izgleda, ba i nije iroke ruke. A koliko bi iznosilo to duplo? To ne zavisi od mene. To zavisi od kvara. A ako mi iznos bude neprihvatljiv?, enin glas je ponovo pokuavao da uspostavi ravnoteu, pa i da stekne prednost. Onda ete platiti moj izlazak na teren i dijagnozu kvara. Bio je to stari trik, taj izlazak na teren. Kad ve njega moraju da plate, platie i sve ostalo. A to bi bilo...? Vidite, u ovo doba... - 41 -

Koliko?! Budite konkretni! Vidi ti odlune enke. Jadan li je mukarac koji se sa njom spetljao. Ako ga ima. Pa to bi dolo... trideset komada. Trideset ega? Evra, naravno, ega bi drugog bilo. Neu valjda da se lomim za trideset dinara? I ovo je malo, jedva mi se kola isplati da palim, ali neka bude poto vas je Baki preporuio. Otvorio mu je mukarac. Bio je mekuan i krofnast, ini ti se da bi ti prst potonuo, da ga zarije u njega. Bilo je neeg oklevajueg u njegovim pokretima, u njegovom izrazu. Vratar, to mu je valjda jedna od kunih obaveza. Mogla bi njegova gospoja da mu kupi i livreju sa zlatnom dugmadi, pa da tako doekuje goste i namernike. enu trouglastog lica je zatekao pored raunara. Ovo mora da se popravi veeras. eka me neodlona korespodencija, rekla je bez prethodnog pozdrava. Mora se samo umreti. Sve ostalo je manje vie neobavezno, odvratio je, ne skrivajui neprijateljstvo. Pripadala je najgoroj tekoj, zahtevnoj, zakerajuoj sorti. Takve bi mogao da zadavi bez trunke aljenja, ali ne isplati robijati ih. Oinula ga je besnim pogledom i izgubila se. Mukarac je, meutim, ostao uz njega. Da li je dobio zadatak da ga nadgleda, ili je hteo da mu se nae pri ruci, ili je, jadnik, pokuavao da, zapodevajui razgovor, zabauri enino ponaanje? U svakom sluaju, bilo mu je nelagodno. Nije mu drobio, nije pokuavao da mu pokae kako se i on razume u kompjutere, takvi su Luki bili najnesnosniji, pogotovo kada ponu da se icaju izrazima za koje pojma nemaju ta znae. Jednom e napisati knjigu o tipovima klijenata i nainima da se sa njima - 42 -

izae na kraj. Bie to koristan prirunik ak i onima koji su najsreniji da se zabiju u servis i da ni nos ne pomaljaju kako ne bi morali da se baku sa podilkanelim vlasnicima maina, koje su zakazale, ili sas muiavim kupcima. Kvar je bio banalan, crklo je napajanje, ali to Luki nije smetalo da guna i zabrinuto vrti glavom. Bila je to uobiajena predstava, da se ostavi utisak, da se zastrai, tako te vie uvaavaju, a moe bolje i da naplati. U neku ruku, mi smo kolege, rekao je mukarac. Obojica smo lekari. Vi za kompjutere, ja za ljude. Ja sam vie veterinar. Raunar mu doe neto kao kuni ljubimac. Mukarac se nasmejao smehom u koji se trudio da unese previe srdanosti da bi bio neposredan. Predstavio se kao Nenad Novakovi, internista u domu zdravlja. Vidi, vidi, nata smo mi ovde naleteli. Na doktora. Ko bi rekao? Uopte se ne dri doktorski, ne govori doktorski, ne mirie doktorski. Moda zato to je u civilu. Sigurno se promeni im navue mantil. Kao to se to dogaa policajcima, vojnicima, popovima. Uniforma preobraava. Ja se jako zanimam za vae zanimanje, rekao je Nenad Luki na rastanku i tutnuo mu dve vizitke. Jednu kompjuteraku i drugu sa adresom sajta posveenog medicinskoj mafiji. Javite se. Svratite na aicu razgovora. Rekao bih da imamo o emu da popriamo. Bio je zadovoljan dok se klima probijao snenim ulicama. Zavrila se sasvim neoekivano intervencija koja nije obeavala nita dobro. Neto mu je govorilo da bi doktor Novakovi mogao da zagrize. Bile je neeg lelujavog, kolebljivog, neeg podatnog u njemu. To bi se testo dalo umesiti. Pogodan materijal za obradu.

Luki su nedostajli ljudi iznutra. Ako hoe da srui neki sistem, neophodni su ti oni koji se ve nalaze u njemu. Sistem je ranjiviji iznutra nego spolja. Prema spolja je uvek budan, spreman da se brani. Iznutra ga je lake zaskoiti. Bolje e se boriti protiv sistema oni koji ga izunutra poznaju i vie za ga zamrzeti oni koji su mu sluili. Ako ti uspe da ih pravilno usmeri. Bio je zadovoljan i akcijom na predavanju o influenci. Neka se bar u nekom neto pokrene, pa je vredelo. Zasluio je nagradu. Naruie brinetu. 9. Dobili smo besplatno zimovanje!, dreknuo je Sutlija iz sveg glasa, im ju je zauo, jo nije stigla da se otarasi izama i kaputa. Ovog puta je potu podigao pre nje, Vlatka je bez premiljanja bacala pozive na nagradne igre, obavetenja o navodnim nagradama, uporno su ih slali, kao to su uporno zivkali telefonom. Kao to ih je Sutlija uporno iekivao. Je li bilo neeg u poti, raspitavao bi se kad god bi kui stigao posle nje. Raun za struju, rauna za komunalije, raun za telefon, raun za... Ne pitam te za raune, estio bi se, to ga pogreno razume, podozrevajuiu da to ini namerno. A ega bi drugog bilo osim rauna? Vie niko ne pie pisma. ak ni dopisnice ili razglednice. Ni estitke se vie ne alju, odgovarala bi staloeno. Koga briga za dopisnice i razglednice. I nije teta to ih ne piu. Pitam te za ono drugo. Koje drugo? Zna ti dobro koje. Nego se samo pravi da ne zna, da mi trenira ivce. U redu, draila ga je ponekad namerno na taj nain, tako bi joj dolo, bilo je to pomalo zloesto sa njene strane, ali zato i ona ne bi imala prava na malo zloe, - 44 -

- 43 -

nije svetica, zato bi i bila. Zasluio je Sutlija i mnogo gore. Da je neka druga na njenom mestu, razbila bi ga. ta bi mu Sneka napravila, bolje da i ne pomisli. U stvari, Sneka ga ne bi otrpela ni jedan jedini dan. Ne bi ga otrpele ni mnoge druge. U redu, ni Vlatki nisu nedostajale razglednice i dopisnice. Svakom na oku, bile su previe javne da bi bile line. Pogotovo su razglednice bile bljutave i otune u pokuaju da predstave ari nekog mesta. Mrzela je kada su ih nekada davno slali sa letovanja ili zimovanja, da svakom koga znaju pokau divote u kojima su se nali. Te su divote bile tako jednoline da ti od toga pripadne muka. Kupujui i popunjavajui razglednice uvek istim tekstom, oseala se kao najblentaviji turista. Mrzela je kada bi je porodini razlozi pretvarali u turistu, u najbudalastije od svih bia. Nije marila ni dopisnice. Ako se ve nekom javlja, javi se kako dolikuje, umesto da smandrlja par rei koje svako moe da proita. Ni estitke joj nisu bile drage. Pisma su, ipak, bila neto drugo. Otvarala ih je i itala sa uzbuenjem, dok ih je jo bilo. Pisala ih je unosei se, sa arom. Pisala bi ih i dalje, da ima kome. Sutlija je, naravno, blenuo u nekakav prenos. Nekada je sportskih prenosa bilo samo vikendom, popodne ili navee. To se jo, kako tako, dalo podneti. Sada su se vrteli svakodnevno, bez prekida, od jutra do jutra, stalno se neko sa nekim nadmetao. Radno vreme od 00 do 24 sati, stajalo je na oblinjem dragstoru. Na oblinjem kafiu je pisalo From Dawn Till Dusk, iako bi obratno bilo loginije. Ali je zato mesar na pijaci, od koga je redovno kupovala, meso ni za ivu glavu ne bi uzimala svugde, radio samo do etiri, to joj nikako nije odgovaralo, ostavljalo joj je za nabavke sao neradne dane. Ni sa ribarnicama nije bilo drugaije. - 45 -

Milo se posadio do oca, pogleda upravljenog u istog ski skakaa, koji se upravo odlepio sa zaletne piste. Bio je srednji sin, najmanje njen. Imao je u sebi najvie oevog. Ne samo po visoko uzdignutom luku obrva i sedlastom nosu, ve i uopte. Po neem pritajenom u uglu usana, po oblapornom izrazu i pokretima obraza kao da neto sisaju. Po sklonosti da uraste ispred televizora i da se ne odvaja od takmienja i utakmica. To joj se nikako nije dopadalo. Stvaralo je u njoj otpor, zbog ega je prebacivala sebi da je pristrasna, nepravedna. Ali, uprkos prebacivanjima, otpor nije mogla ni da ukloni, ni da prevazie. Trudila se da se makar to manje primeti. Poputala mu je onde gde ne bi ni najmlaem ni najstarijem. Ni to, naravno, nije bilo dobro. Zapetljan je majinski zanat, Vlatka se udila enama koje ga uzimaju olako, obavljaju ga bez previe napora, bez previe sumnji, kao da to nije nita. Sve kod njih kao da ide samo od sebe, moda zato to im odgovornost nije jaa strana, nije sa tim bila naisto. Imala je prema Milou i jednu posebnu krivicu, koju je brisala iz svesti, a nikako da je izbrie. Ovo nikako ne sme da se propusti!, dobacio joj je Sutlija, sa prekorom zbog svega onog to je zbog nje proputeno, zbog svih divota koje mu je uskratila. Takva prilika se nee skoro ukazati. Ako se uopte opet ukae. Bilo joj je preko glave tih prilika koje se, navodno, nee skoro ili ak vie nikada ukazati. Bilo joj je preko glave i ovog papana koji prodrljoivo guta sve te mamce. Treba da se javimo u roku od tri dana. Pa javi se, kad si ve zapeo. Mene to ne zanima. Da zna da u da se javim, odbrusio je prkosno, pa i sa nekom pretnjom. Ti sedi kui, ako ti se sedi. Ja, bogami, idem. Ne ivi se dvaput. Lepo se provedi.

- 46 -

Nego ta nego da u da se lepo provedem. Nego ta nego da hou. Samo napred. Vodim i decu. To e ve biti problem. ta, ne puta ih?!, pokuao je da zvui izazivaki. Raspust je proao, ako nisi u toku. Tako je to sa njenim muem, uvek previdi neku praktinu prepreku. Iako sebe smatra veoma praktinim ovekom i prezire sve one koji hodaju po nebu. Tako se ruga i njenim predavanjima. To niemu ne slui, isto gubljenje vremena, i sve u tom smislu. Pa ta ako je proao. Nita, samo kaem. Neka uzmu... Odmor? Vidi, moda bi i mogli. Ako im je ostalo neiskoritenih dana od prolog. Mogu valjda da ih puste za toliko. Nee kola propasti. Pitaj, moda ti udovolje. Ti to mene u zdrav mozak?! Samo ti predoavam injenice, nita drugo. Povukao se, U kolu ne bi kroio ni za ivu glavu. Iz straha da mu sujeta ne nastrada. Onda idem sam. Pa idi, zar ti ja branim? Ili jo bolje, idem sa nekom. Ba bi volela da vidim tu neku. I videe je, nemoj da brine. Javi mi kada nae tu neku. Da me obraduje. Red je da i mene neko malo zameni. A i da eni izrazim sauee zbog onog to je eka. I videe je, nemoj da brine, pazi ta sam ti rekao. Nemoj onda da bude kuknjave.

Nee zvati, nee otii. Bila mu je neophodna potvrda da bilo ta uini. Od nje je nee dobiti. Jedino ako mu potvrdu prui jedan od onih pajtaa s kojima se uje i via s vremena na vreme, da prepriavaju utakmice i takmienja, komentariu rezultate, lou i traare. Neka osnuju drutvance za uzajamno potvrivanje, pa neka se potvruju do mile volje. A veeras ne idemo da se uzdiemo?, krenuo je da podbada, poraz ne moe da joj oprosti. Brak je doivljavao kao rvaki me, u kome je najvanije ko e koga nadvaladati. Hteo je da pobeuje ali ako je mogue bez borbe - bio je jadan borac. Udarao je na sitno, igrao prljavo. Ipak mu je vie dolikovalo da se hrani tuim pobedama. Ne idemo da sluamo nekog pametnjakovia? Da onako prosere mudrost. Nije mogue da nijedan nema ta da iskaki? Onako neto... to mi obini smrtnici ne moemo da razumemo. Nije odgovorila. Da mu ne da povoda da nastavi. Uostalom, ubijalo ga je u pojam, kada ne bi obraala panju na njegova zajedanja. Nismo, je li, na tom nivou, namignuo je Milou, jakog je saveznika naao. Onda je obesio nos i zagnjurio se u televizor, mrmljajui neto sebi u bradu. Kada je i kako Sinia postao Sutlija? Dogodilo se to neosetno, ta re joj je samo iskrsla i neverovatno mu je pristajala. Kao salivena. Drugu vie ne bi za njega mogla ni da upotrebi. 10. Poelo je zanimljivim, uzbudljivim nagovetajem. Nastavilo se neto drugaije. Prvo ga je Katarina Obradovi zaustavila na hodniku. - 48 -

- 47 -

Imam sa tobom o neem daporazgovaram, Nevil, rekla je znaajno. Ali ne ovde. Osvrnula se uz omalovaavajui pokret, da obuhvati to ovde, koje ne zasluuje njeno poverenje. Treba da popriamo nasamo. Nasamo, nego ta, zaigralo mu je u grudima, zatreperilo u stomaku. Nasamo Pizdiu, nasamo Tutumraice, nasamo Biserka, ajde da vas vidim ta ete sad. Nije ni Nenad Novakovi za otpad, kao to neki misle. Sada urim, ali zato sutra obavezno. Moe sada, moe sutra, moe noas, moe bilo kad. Nenad e u svako doba biti na raspolaganju. Neka samo zovne, neka samo zvizne, dotrae. Ma ta dotrati, doletee. Niz obalu reke, okiene ogrlicom od zelenkastog leda, po belini se stutio pas crn kao gar, strelovit, silovit. Zgrabio je baeni predmet, poloio ga gazdarici pred noge. Pomilovala ga je po glavi, doanula par nenih rei. Nenad bi, ako treba, i u ledenu vodu, meu struje, virove, talase, da ga lome. Ima u blizini jedan zgodan kafi. Hromi Daba. Tamo bismo mogli da na miru..., predloio je. U taj kafi ga je esto vukao Darko. Imao je tamo i svoj sto. Darko je svuda imao neto svoje ili nekog svog. Umeo je da prisvaja, Nenad je bio lien tog dara. Imao je i otvoren raun, da naruuje ta hoe, plati kad stigne, po posebnim, snienim cenama, koje vae za posebne, uvaene posetioce, nije proputao da se pohvali. Bio je dobar sa gazdom, tipom unezverenog pogleda, zatupastog nosa, ulubljene brade. Imao je sa njim i neke kombinacije. Gazda je bio lokalni krimos, onako, osrednjeg formata. Nije bio ni meu prvima, ni meu poslednjima. Ne, ekam te u ordinaciji, kad zavrim smenu. - 49 -

Sad, bilo bi bolje u kafiu. Vie bi liilo na sastanak. Ali i u ordinaciji nije loe. Moda ispadne i bolje. Nekako je prisnije, poverljivije. Nisu izloeni tuim pogledima. Tu ipak moe da se obezbedi od nametljivaca. Zakljua vrata i molim lepo. U kafiu moe da ih zaskoi Darko, ili neki od stalnih gosituju, sa kojima se upoznao. Moe i gazda da im se utrpa. isto da pokae potovanje i pokroviteljsko prijateljstvo. Doktore je visoko cenio. Pogotovo svog pobratima Dareta Daresalama i sve njegove ortake. Ne, sve u svemu, Hromi Daba nije posebno dobra ideja. Sve u svemu, bolja je ordinacija. Tu su na svom terenu. Zaigrali su skutovi lekarskog mantila, ria je kosa plovila niz hodnik. Ah, taj hod, taj hod. I ta kosa, i taj glas, i te grudi, i taj struk, i ta stranjica, i to dranje, i ti pokreti. Bilo je u tome neeg to opinjava. Neeg... Nije nalazio pravu re. Svaka je bila nekako pretesna. I da ga uzmu na ispitivanje, ne bi umeo da nae tu re. Nenad je mnotvo puta zamiljao kako ga ispituju, u policiji, na sudu. Raznoraznim povodima. Neko neto poini, i ko bi drugi bio osumnjien? Nikada ne bi umeo da odgovori kako valja, kao to nije kako valja da odgovori na bratovljeva ili majina ispitivanja. Spleo bi se, spetljao, gubio, rasplinjavao. Skakao bi u usta samome sebi. Njime bi bili nezadovoljni i policajci, i sudije, i tuioci, i branioci, svima bi oteao posao. U ordinaciji je postao svestan izvesnog nabreknua. Lepa parada. Taj deki, tako mu je Olga tepala, pa se i on poveo za njom, imao je vlastiti ivot koji se odvijao mimo Nenadove volje. Umeo je da mu priredi svakakva iznenaenja, pa i pakosti. Da poskoi u nezgodnim trenucima i na nezgodnim mestima ili da, sanjiv, odbije da se probudi onda kada bi trebalo. Ili da klone onda kada se od njega oekivalo sasvim suprotno ili da se prebrzo izlije. aljivdija, nema ta. Uiva da ga magari. U tome - 50 -

su, uostalom, oduvek uivali i drugi. Na sreu, sa Olgom to nije bilo vano. Ali bi ga ve Obradovika verovatno izvrgla ruglu, teko da prata takve omake. I ta sad da mu radi? Kako da ga smiri? Da skokne do Olge, ne moe. Da mu udovolji u toaletu doma zdravlja, ne ide. Jedino da misli na neto uasno neprijatno, taj trik obino pali. Recimo na onog Pitija, Pjania, Pijia, Pizdia ili kako se ve zove taj gad. Na Tutumraicu. Na kiselkasti vonj kontejnera u leto. Peti ili esti pacijent je bio Krsta Kapetanovi. Bio je to udan svat. Suv kao igla. Bodljikav kao je. Doao je na kontrolu zbog visokog pritiska ali propisane lekove nije uzimao ne veruje on nita tim njihovim pilulama, gurae i bez njih onako kao to je dosada gurao, ba da vidi ta e da bude. Terapije se nije drao ali je na preglede uredno dolazio. Valjda iz nekog inata, da pokae kako jo nije umro, iako se ne pridrava njihovih naloga, niti hoe ne doputa da mu doktori nareuju i kroje ivot onako kako im se efne. Ima poprilino onih kojima bi trebalo zabraniti ulazak u dom zdravlja. Bilo bi lepo kada bi mogao da ga prosledi doktoru Hokinsu, na dalju obradu, ali ne moe. Krsta je bio od onih pacijenta koji sve znaju bolje od lekara. Takav je u stanju da se sa tobom prepire itav dan. Da ti dokazuje kako sa njim stoje stvari. I ne samo sa njim, ve uopte. Nije takav spreman da ustupi ni za pedalj. Tera li tera po svome. Svaku tvoju re e pobiti sa deset sopstvenih. Takav ti i ne dolazi da se lei nego da dri predavanja i prosipa pamet. Mora da ga otrpi, da ga izbaci ne moe. Izmodio ga je, iscedio. Tog dana mu je zapao tek jedan novajlija. Svi ostali su bili redovni, hroniari, prenumeranti, kako ih je zvao. Davno su dojadili, i oni njemu, i on njima. Pred kraj smene, Darko mu je dobacio da e biti kod Hromog Dabe. Nije to bilo obavetenje, bio je to poziv. - 51 -

Kada ti Darko, onako u prolazu, saopti da e biti kod Hromog Dabe, to je znailo da od tebe oekuje da se tamo nacrta. Tako da mu nije bilo druge nego da ode. Osestio bi se krivim da ga ostavi da uzalud eka. Posluila ih je devojka, usporena, lelujava kao alga. Nosila je tesno pripijenu majicu, sa neveto naslikanim likom po kome je kafi dobio ime, i isto tako pripijenu narandastu suknju. Darko joj je obeenjaki namignuo i pljesnuo je po prostranoj stranjici. Alga se bledo osmehnula. Bila je to kao neka njihova ala. Ponavljala se pri svakom dolasku. Darko bi namignuo, zvuno pljesnuo uzbibano meso, alga bi razvukla usne i obraze u neto to je liilo na osmeh, ispran kao upotrebljene ae. Bio je to skoro ritual. Nenadu bi bilo udno ako bi izostao, kao da bi time bila poremeena neka krhka ravnotea. Ovakve su najbolje, sporo se pale, dugo gore. Sluaj, zakazao sam ti za subotu razgovor povodom onoga o emu smo se dogovorili. Dogovorili? Ni o emu se nisu dogovorili. Samo su razovarali. Samo su pomenuli jednu mogunost, koja moda i nije loa, ali o kojoj treba dobro razmisliti. Obrnuti je i sa ove i sa one strane. Sabrati pluseve i minuseve. Pa onda doluiti ta da se radi. Nenad to nije uspeo da kae. Darko je poao od dogovora kao od neeg to je utvreno, utanaeno, kao od neeg to se podrazumeva. Umeo je da oveka stavi pred svren in. Svidee ti se. Super su ljudi. Sve same face. Takve ne bi naao da ih sveom trai. Moe tu lepo da se zaradi. Izvukao je iz fascikle neke arene prosprekte i tutmnuo mu ih pod nos. Ovo ti je da se malo bolje upozna pre nego to ode na razgovor. Onako, da malo vidi atmosferu. Sve je tu cakum-pakum. Nenad je bezvoljno prevrtao prospekte. - 52 -

ta nije u redu?, nasrnuo je Darko na manjak poleta. Nisam jo prelomio, pravo da ti kaem. Moram jo da razmislim, da dobro pretresem itavu stvar. Ne mogu tek tako, preko kolena. Ipak to nije mali korak. Nema tu ta da se razmilja. Ko mnogo misli, nikad se ne smisli. Darko je izbacio jednu od svojih izreka, kojima je presecao svaku raspravu, uvek je poneku imao u rukavu. Pozvao je kao saveznika i glavonju za susednim stolom, koji je namrgoeno reao ispijene rakijske aice, nije doputao da ih odnose, da bi tano znao koliko je popio. Je li tako Suri? ta, je li tako? Je li tako da ko mnogo misli nikad se ne smisli. Jeste, tako je. Eto, recimo ti, da si mnogo mislio da li bi neto postigao u ivotu. Nema anse. Ni do prve aice ne bih stigao, kad bi se stalno premiljao, ou da popijem, neu da popijem. A ovako... pokazao je ponosno na gomilu pred sobom. Strusi odmah i gotova pria. Ne valja kad se mnogo misli. Hoe da se pregreje mozak. Pa da prokuva, kao auto. Tako je jedan u apsu prokuvao. Samo vidi pui mu se iz uiju. Nenad je mrzeo kada Darko uplie goste kafia u njihove razgovore, ali to nije mogao da sprei. Ovo je prilika koja se ne proputa. Tako neto ti se ukae jedanput u ivotu. I nikad vie. Zar bih te ja uvlaio u neto loe? Hajde, slobodno reci, zar bih te ja uvlaio u neto loe? Ne bi, bio je jedini mogui, iznueni odgovor. Pa u emu je onda problem. Stvar je jednostavna, veruje li ti meni ili ne veruje? Darko mu se zagledao u oi svrdlastim pogledom. - 53 -

ta je mogao Nenad osim da pristane na razgovor? Zar da nevericom uvredi drugara koji se oko njega pomuio? A da priupita Darka za onog Pjania, Pitia, Pizdia? Darko se svugde muva moda, svakog poznaje, moda zna i za njega? Pa i u Hromom Dabi bi mogao da nae nekog da prijanu namesti rebra ili da ga otpremi sa ovog sveta. Stigavi kui, otvorio je fioku komode da u nju tutne prospekte, ima vremena do subote da ih pregleda. U fioci je spazio vizitku onog kompjuteraa. ta li taj hoe sa tom medicinskom mafijom? ta li mu to uopte znai? I zato ga je zvao na razgovor? ta hoe od njega? 11. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. to si mi doao kad nee da uradi onako kako ti kaem? Zna, je li, bolje od mene. Pa kad zna, sedi kui, nemoj da me zamajava. I bez tebe ih imam previe na glavi. to volim te koji sve znaju, puna su ih groblja. ta ti je naspelo Kapetanoviu? Da od mene pravi budalu, ta li? Nai ti lepo nekog drugog, a kod mene se vie ne pojavljuj. Ne da mi posle baljezga okolo da od mog leenja nema nikakve koristi. Da pojma nemam ta da zaponem sa boleu. Kako da ima koristi od onoga ega se ne pridrava, ajde mi samo to objasni, ako moe? Kako? Nikako. Znam ja vas, pustite jezike u galop, opanjkavate, samo to i radite. Nitarije. Opanjkavanje vas i dri u ivotu, nita drugo. ivite iz zlobe, ni zbog eg drugog. Znam ja vas dobro. Upoznao sam vas, bolje bi bilo da nisam. Gde se samo prevarih. Bolje bi mi bilo da sam istio ulice nego to sam navukao lekarski mantil. Lake bi mi bilo sa obinim nego sa - 54 -

ljudskim smeem. Mnogo lake. avo me povukao za nos, eto ta je, da mi se naruga. avolak jedan, smejala se majka, sa odobravanjem, sa uvaavanjem, sa divljenjem, kada god brat nekom napakosti, daleko e dogurati. Pakostio je kome je mogao, najvie meni. Usavravao zanat. Dogurao je, ne kaem da nije. I to sad dolazi? Koji ga je avo naneo? Bolje bi bilo da nas je samo preleteo, a ni to ne bi morao, ionako smo daleko ispod njega, jedva nas opaa sa svoje visine. Ja mu doem kao nekavo zrnce. Mora da ga kljune. Krst moj, eto ta ste, svi do jednog, koliko god vas se nakupilo u ekaonici, Krsto Kapetanoviu, da si bar Krstivoje pa da te ovek nekako podnese. Svojim boletinama ste me na krst pribili, da izdahnem. Jednom u sve da vas najurim. Bi, pa napolje. ta hoe? Jesam li ti pronaao boljku? Jesam. Jesam li ti odredio lek? Jesam. Pa kako onda misli da ga ne uzima? Jesi li ti pri istoj svesti? Jesi li pri zdravoj pameti? Naravno da nisi. Da jesi, drugu bi pesmu pevao. U ruku bi doao da me poljubi, ne da mi tu zanoveta i dri prilike. Kao, nije tvoja bolest ta, nego neka druga, zna ti, sve si ih izuio. Ne treba tebi takav lek, nego neki drugaiji. Vid ti sveznalice. Zna li ti uopte ta radi? Je li ti jasno ta ja za tebe inim? Naravno da ne zna. Inae bi puzao, umesto da mi se tu kooperi, rairio si krila, podigao krestu, samo to ne kukurikne. Da ti je neto kolega Hokins, taj bi oas posla udesio, izleio bi te taj od svih moguih i nemoguih bolesti. Nego si mene naao da zamlauje. Mek kao pamuk, pa daj da mu vadim duu, je li tako? Dobar kao hleb, kau. Zato to hleb poderu. A ja ne dam da me poderu. Ne dam! Je li to jasno?! Molim lepo, idi kod Pizdia, ako ti ja ne valjam, neka se postara za tebe, kad se otrezni. Ako se ikad

trezni. U ta sumnjam. Da se trezni, ne bi mu se priviali nalazi i terapije. Priznaj ti meni, ko je tebe poslao? Neko odozgo? Neki faktor se nameraio da me makne? Ili te je podgovorio Paja pedijatar? Radite li zajedno ti i Tutumraica ili svako za sebe? Ili neto uruje sa Bracom, pa me keca u njegovo ime, im taj iskrsne meni neto poe po zlu. Nee to moi tako doveka, Kapetanoviu. Imam ti ja neke ideje o preobraaju zdravstva. Kada moje ideje zaive, kada se zdravstvo preobrazi, tada emo drugaije. Odbija da sprovede lekarski nalog? Mar na sud, bitango bezobrazna. Da ti rebnu koliko ti sleduje, zbog opiranja zdravstvenim vlastima. Pa na robiju, da se naui pameti. Terapiju ionako nee izbei. Davali bi ti je silom, ako nee milom. Pa ti izaberi ta ti je drae. Odvagaj ta ti se vie isplati. Kada se jednom zdravstvo dovede u red, u skladu sa mojim velianstvenim zamislima, tvore velelepno zdanje, te zamisli, tada vie nee biti sadanjeg javaluka, da se lei ko hoe, a ko nee, ne mora. Tako neto je nedopustivo. Bolest nije lina stvar, pa da se prepusti svakom pojedincu da o njoj odluuje. Nije to neki hobi, pa da se uzme neobavezno. Nisi samo ti u pitanju. Boleu, brajkoviu moj, ometa, ugroava, optereuje i druge. Moe li pojedinac da utvrdi da li je bolestan, i od ega, ili nije? Nikako. Ima li pojedinac znanja, ima li kvalifikacija za tako neto? Otkud mu? Nije ih valjda posisao sa majinim mlekom? To mogu samo nadleni zdravstveni organi. Zato e svako biti obavezan da se etiri puta godinje javlja na proveru zdravstvene ispravnosti. U prolee, u leto, u jesen, na zimu. Mora li auto na redovan tehniki pregled? Mora. Ako ne proe, izbacuje se iz saobraaja. Iz bezbednosnih razloga. Prema tome... - 56 -

- 55 -

Kome se pronae bolest, taj e morati da se lei, i to onako kako mu je propisano, a ne da izvoljeva, izmilja. Ko pokua da izvrda svoju zdravstvenu obavezu, bie policijski priveden. Kome se, izmeu provera, pojave sumnjivi simptomi, bie obavezan da ih smesta prijavi. Ukoliko to ne uini, sledi primerena kazna. Svako ko kod drugog uoi znake bolesti, bie duan da istog prijavi. Ukoliko to ne uini, smatrae se sauesnikom i biti kanjen na odgovarajui nain. Svaka prijava e biti nagraena. Lekar e u karton unositi ne samo bolesti ve i ocenu bolesnikove podobnosti. Uvee se zdravstvena policija. Njen zadatak e biti da traga za beguncima od zdravstvenih vlasti, za svima koji pokuavaju da sakriju svoju bolest i njihovim jatacima. Policija e imati ovlaenja da privodi, pretresa, upada u stanove, ustanove, preduzea, pleni kompjutere i sav materijal neophodan za istragu, ima e pravo da prati, ispituje, prislukuje, snima, nadgleda elektronsku i tampanu potu. Organizovae se iroka dounika mrea. U tehnoloki savrenijoj fazi, svakome e se ugraditi ip koji neprekidno prati zdravstveno stanje, im registruje neto sumnjivo, zdravstvene vlasti e o poremeaju biti automatski obavetene. Tako e to biti. Prste da polie. Bie tada zadovoljstvo raditi, ne ugavo, kao sada. Tada e se protiv bolesti boriti svim sredstvima. Bolesnik e, kao nosilac bolesti, biti stavljen pod najstroi nadzor. Bolest mora da se istera iz njega. Nee, meutim, svako biti leen. Nee svaka ua, svaka nitarija, svaki nikogovi uivati tu povlasticu. Ionako previe sveta beskorisno gamie ovom zemljom. Samo dabe troe vazduh. O pravu na leenje e odluivati posebna komisija. - 57 -

ta emo sa onima koji ne zasluuju da budu leeni? Bie izdvojeni u posebne oblasti, da tamo istrunu. Tako e to biti, Kapetanoviu. Pa u ja tebe lepo na komisiju, da te poalju tamo gde treba. I tebe i Tutumraicu. I jo ponekog. Pijia emo sa vama. U te oblasti emo i lekare, nedostojne svog poziva. ta u za subotu? Ne ide mi se na taj razgovor. Nije u redu od Darka da tako zakae a da nita ne pita. Ne kaem, imao je dobru nameru. Ne kaem, hteo je da mi uini. Kad sam mu ve sam pomenuo elju da odem. Moram vie da pazim ta pominjem. Uvek neko za to moe da se zakai. Dobronameran ili zlonameran. U stvari, nije to ni elja. Vie je neko razmiljanje. Nije to bila namera koja treba da se odmah izvede. Kod mene namere sporo niu. Zazirem od svega to treba odmah da se uini. Ima neeg brzopletog, neeg nasilnog u tom odmah. Neka, neka malo odstoji, da ja to prevrnem i s leva i s desna. Stari sam ja prevrta, drugaije ne mogu. Da nije Darko namerno hteo da me gurne? Da presee moja skanjeranja, otezanja, zatezanja? Iz najbolje namere, zna me dobro kakav sam. Ipak mi je najbolji prijatelj, zapravo jedini koga imam. Sve ostalo su poznanici, vie Biserkini nego moji. Darko je jedini voljan da povede rauna o meni. Sve ostale nije briga. Tako da mu ne zameram. Ne bi bilo u redu da ne odem. Doveo bih ga u nezgodan poloaj pred tima ljudima, toliko se za mene zaloio. Da traim da mi odloe, ispalo bi da izvoljevam. Da kaem Biserki za razgovor? To bi joj bilo po volji. Jedan takav posao u izgledu. Konano i od mene neke koristi. ak bi pokazali i izvesno uvaavanje. E ba neu nita da joj govorim. Ba zato to bi joj bilo po volji. - 58 -

Moda i ostanem. Poneto se i menja. Mislim, ako me obraduje Obradovika, onda mi se i ne ide iz onog umeza, kakav je takav je. ta u tamo gde nje nema? Obradovae me, zato ne bi? Nisam ni ja poslednji meu mukarcima, kao to to Biserka misli. I Olga moe da potvrdi. Dobro, Olga me ne poredi, pa nije pravi sudija, nije merodavna. To joj je velika vrlina. Uzima me onakvog kakav jesam. Iako bih izdrao svako poreenje. avola bih. Zato je i bolje to me ne poredi. Mogu da proem samo kao neuporediv. Ima li u meni ieg to ene vole? Jesam li zgodan, onako, dasa? Ma kakvi, sav sam bezoblian. Jesam li snagator? Jesam li lovator? Jesam li drmator? Jesam li duhovit, leporeiv? Jesam li probojan? Jesam li neka marka? Nita od toga, da se ne laemo. Pa to bi onda Obradovika ba mene obradovala, kad je toliki saleu? Iz saaljenja? Pa dobro, neka bude i iz saaljenja. Bolje tako nego nikako. Mada joj saaljenje ne bih oprostio. Da nije kljuka? Navlaka? Da me naprave budalom, pa da mi se ceo dom zdravlja smeje? Kao kada mi je brat zakazao onaj sastanak, u umarku, na proplanku, u letnje popodne. Pa se ja spremao, lickao, mirisao, birao ta da obuem, koji izraz da nabacim. Vebao pokrete i slagao face pred ogledalom, zamrzeu ta ogledala. Smiljao izraze koji e oboriti s nogu prvu ribu cele gimnazije, koja, je li, palio me je brat, polude za mnom, hoe enska da svisne. Pa se ja vrpoljio proplankom a lepotice niotkud. Umesto nje je iskoila itava banda, na elu s bratom, da pocrkaju od smeha. Naravno, razglasilo se okolo. Prozvali su me i Kazanova, to je brat, garant, izmislio. Mesecima nisam mogao nigde da se mrdnem a da mi se svi ne klibere. Oprez, Nenade, ne posei za tom vokom, presona je za tebe, zapee ti u grlu. Dobro, ako sama navali, neu se braniti. - 59 -

Tim Krstom upravljaju odozgo, kao i Tutumraicom. Da me isprovociraju, pa da imaju zato da me najure. Recimo, da sam izgubio ivce, da sam ga izgrdio na pasja kola. Ili ga gaao neim. Ili da sam mu zalepio par uki. ta bi onda bilo? Proglasili bi me neuraunljivim. To bi bio dobar povod da me oteraju. Pa da nekog svog instaliraju na moje mesto. Srea da sve sve inim sa zadrkom, ima koristi i od mog preivarstva. Inae bi me ve namestili kako su naumili. Ipak e biti bolje da odem na taj razgovor. Treba imati rezervni izlaz. EMERGENCY EXIT. Izgubljen si bez izlaza u sluaju opasnosti. Bila bi luda neopreznost ostati bez izlaza u sluaju opasnosti. Da ne cilja na Gavrana, kompjutera, sa medicinskom mafijom? Ili ima neto durgo u vidu. Nekakvo podmiivanje, muljanje sa radovima, nabavkama i tako to? To me se ne tie. Pravi pacijent, gde da naem pravog pacijenta? 12. U interent kafeu se osetila otprilike duplo starijom nego to je bila svega par koraka ranije. Tu bi, meu tom deurlijom, i Gojko bio ve veteran. Da li su je odmerili zaueno, pa i podsmeljivo, kada je sela za slobodan kompjuter, ili joj se samo tako uinilo? Pre e biti da je nisu ni primeivali, onako srasli sa mainama, kao da su dete i maina bili jedinstveno bie, bilo je u toj slivenosti neeg zastraujueg. Bila je tu istovremeno i nasjtarija i najmlaa. Nasjtarija po godinama, najmlaa po iskustvu u baratanju kompjuterom. Sa strahom je dotakla tastaturu. Hoe li - 60 -

neto zabrljati? Hoe li morati da moli za pomo? I koga? Onog klinca sa leve strane, koji se sav uneo u divlju vonju gradskim ulicama? Devojku za ankom? Mlagovito se priseala uputstava sa kursa koji je svojevremeno pohaala na poslu, iako je mislila da ih je davno zaboravila. Snala se. Uspela je da sama otvori sajt posveen medicinskoj mafiji. Zatreperilo je zaglavlje: NE DAJ SE DOKTORIMA, NE DAJ SE NITKOVIMA! Da li je proli put, kod Sneke, pisalo neto drugo? Lik blagih crta joj se smekao sa leve strane. Taj osmeh, meutim, nije bio radostan. Bilo je u njemu neeg tunog, skoro patnikog. Zaglavlje se promenilo u: NISI BOLESTAN DOK TE NE LEE pa u: TO VIE LEKARA, TO MANJE ZDRAVLJA! Klinac sa leve strane, jedva neto stariji od Prleta, obarao je, automobilom u punoj brzini, prolaznika za prolaznikom. Svaku rtvu je propraao pobedonosnim: Hu! Bila je poraena silinom besa koji je izbijao iz tog malog stvorenja. I okrutnou. Kliknula je na Uzoran doktor, kopkalo ju je da vidi kakav je to uzoran doktor. Fotografija oveka blagog lika se, uveana, pojavila na sredini ekrana. Bio je to doktor Hokins, objanjavao je tekst. Upokojio je trista svojih pacijenata, dajui im godinama briljivo dozirane koliine otrova, pre nego to je konano otkriven i uhapen. udovite, pomislila je, ali bez pravog uverenja. Zato je uhapen? Zbog zloina koji je poinio? Svakako. Samo, koji je to zloin i prema kome je poinjen. Ubistvo? Ma kakvi. Koliko sveta lekari poalju pod zemlju, pa nikom nita. Doktori ubijaju naveliko, i to svakodnevno, pa im ni dlaka sa glave ne fali. Od

medicinskih greaka ve decenijama strada vie ljudi nego u saobraajnim nesreama ili ratovima. Da, ali ne namerno, rei e neko. Bolest se jednostavno pokae jaom od njih i tu se nita ne moe. A greke se dogaaju u svakom poslu. Nema profesije koja je na njih imuna. Da, ali su lekarska i vojnika jedine u kojima se ubistvo ne kanjava. to neki vojskovoa vie ljudi pobije, to se smatra zaslunijim. I zato nas ubeuju da mogu ono to ne mogu? Zato nas obmanjuju da e nas izbaviti od bolesti, kad to prevazilazi njihove moi? Zato onda gone sirotog doktora Hokinsa? Ne zbog zloina koji je poinio prema svojim pacijentima, ve zbog zloina koji je poinio prema medicinskoj mafiji. Odao je najbriljivije skrivanu tajnu lekarskog zanata lekari nisu tu da nas lee. Nije uspeo da se suzdri. Zato e i da ga maknu. Ni zbog eg drugog. Proglasie ga za izroda da bi prikrili da ine isto to i on, iako se pretvaraju da rade upravo suprotno. Leenjem ubijaju. Sporo i muno. Umesto da ti dopuste da umre kao ovek. Hokins nije nikakav izrod. Hokins je uzoran doktor. Trebalo bi ga postaviti na elo nekog medicinskog udruenja, da svet odmah zna s kim ima posla. Ovako nas vuku za nos. I to veoma uspeno. Svaka im ast. Tu im nema premca. Medicinska podvala je najuspenija u istoriji ljudskog roda. Po broju obmanutih, po snazi obmane. Trebalo bi ustanoviti orden doktora Hokinsa, dodeljivao bi se najzaslunijim lekarima. Postoji jo jedan, vei grreh doktora Hokinsa. Gurnuvi ih u smrt, svoje pacijente je izbavio iz kandi medicinske mafije. Njen cilj je da svoje rtve odrava to due u nazovi ivotu. A ta je taj ivot? Nita drugo nego robovanje njenom mafijakom gospodstvu. Ne puta svoj plen, ne odrie se svog roblja dokle god je mogue. Njen - 62 -

- 61 -

cilj je da svet naseli venim bolesnicima, stalno leenim, nikada izleenim. Tano, i Hokins je davio, usmrivao je polako umesto da to uini odmah. Moda iz opreza, da ne bude prerano razoktriven. A moda se u njemu borio pobunjenik sa vernim pripadnikom? To ne znamo. Odmetnuo se, izdao, a to nijedna mafija ne prata. Zato e biti kanjen. udovite, monstrum, ponavljala je Vlatka, ali su to ostajale prazne rei. Nikako nije uspevala da oseti pravu odbojnost prema oveku sa monitora, a htela je. Samo su se rei zgraavale. Uzenemirilo ju je to. ta se sa njom dogaa? Zar je mogue da joj je zloinac ak i privlaan, na neki nain? Klinac je ispustio srditi cijuk. Zakucao se automobilom u zid u neuspelom pokuaju da pregazi starca sa tapom, koji se izmakao neoekivanom hitrinom. ak mu se i smejao sa strane, udarajui razdragano tapom o zemlju. Bila je na sajtu i gomila vesti. Sve su se odnosile na lekarske brljotine, od mita do promaenih dijagnoza i pogrenih terapija. Skupljeno na gomilu, delovalo je zastraujue, zlokobno. Stvarno da se dri to dalje od tih monstruma u belom, kako je stajalo u jednom naslovu. Vesti su je potresle vie od prie o doktoru Hokinsu. Delovale su svakodnevnije, stvarnije. Hokins je, sa svojih trista leeva, pre bio lik iz filma ili romana. Klinac je zadovoljno brundao, peaci su padali kao snoplje. Da li i njeni sinovi uivaju u ovakvim igrama? Valjda nisu dotle doli. Bilo bi to strano. Nije bila sigurna. Sve vie joj izmiu, kao da joj ih neka sila otima. LEKARI, GROBARI, zatreperilo je. Sa desne strane, pri vrhu, stajalo je Medicinska mafija, ta hoe i kako se protiv nje boriti. Preuzmite PRIRUNIK ZA SAMOODBRANU. Kliknula je. Iskoio je prozor sa - 63 -

natpisima Open i Save. Dalje ve nikako nije mogla sama. Devojka za ankom je bila predusretljiva. Skinula joj je Prirunik. Odtampala, sloila u fasciklu nebo plave boje. Dopadala joj se ta devojka, imala je neeg gipkog, spretnog, vedrog u sebi. Dok je izlazila sa fasciklom u ruci, obuzelo ju je poznato i drago uzbuenje, koje ju je proimalo pri odlasku na predavanja, pred njom e se otvoriti jedna novi svet, ui e u jednu novu tajnu. Sutlija je mahao obavetenjem o nagradi. Ja ovo neu da propustim, najozbiljnije ti kaem. I nemoj. Bila bi velika teta do propusti. I da zna da neu. Samo se te ismevaj. Ko se poslednji smeje, najslae se smeje. Nemoj posle da ti bude krivo. A tebe bi to strano potreslo? ta? Da meni bude krivo. Ako, neka mi bude krivo, ta mari. Da mi posle ne zanoveta, zato ti kaem. Ne boj se ti za zanovetanje. Nego, ta emo za saputnicu? Koju saputnicu? Onu sa kojom ide na zimovanje. Nisi je jo naao? Dal sam je naao ili je nisam naao, to je moja stvar. Ne kaem da nije. Samo brinem. Da se ne osea usamljeno. Ne boj se ti za to kako u ja da se oseam. Bio bi red da nas upozna, ako si je naao. ta imam da vas upoznajem? Ko je to jo video? Pa da podelimo i kune poslove. Pranje, spremanje, kuvanje, i tako dalje. Nego, nazovi ti ljude da im potrvdi putovanje, prilika bi mogla da ti izmakne. - 64 -

Nego ta nego da u da nazovem. Iz ovih stopa. Podigao je telefon sa stola, prevrtao ga u ruci, pa spustio nazad. to ne zove? Ne mogu kad me tako gleda. Ometa me. Kako te ja to gledam? Tako. Urokljivo. Ima neki urokljiv pogled. Je li? Nisam znala. Valjda sam vetica. Ti najbolje zna ta si. A zna li ta znai vetica? Ba me briga ta znai vetica. Neka znai ta god hoe. Znai veta ena, eto to znai. A je li? Da nisi to pokupila na nekom predavanju, od nekog sveznalice, pametnjakovia? Gde sam pokupila, pokupila sam. E ba mi je milo to si me pouila. Da ne budem poslednji duduk. Da i ja krenem s tobom po predavaniima? Da se napunim znanjem. Kreni. I ne bi te bilo sramota da ide sa mnom? Ne bi, to da me bude sramota? Pa da ne kau ljudi, gledaj ovu sa onom gluperdom. Ba me briga ta e ko da kae. Ne pada mi napamet da gubim vreme. Nisam tolika blenta da sluam njihove budalatine. Imam pametnijeg posla. Bilo bi lepo da izae, da me pusti da telefoniram na miru. Da mi ne baksuzira. Imam valjda i ja pravo da obavim jedan telefonski razgovor a da me niko... Naravno da ima, ko to moe da ti ospori? Kada se ponovo pojavila u dnevnoj sobi, Sutlija je blenuo u neku ragbi utakmicu. I, kad putujemo, nije izdrala da ga ne potkai. Saznae na vreme, odmumlao je. - 65 -

Nisi zvao? ta se tebe tie da li sam zvao ili nisam zvao? Znai, nisi. I nisam. Ubila si mi volju. Uvek mi za sve ubije volju, procedio je kivno. Delovao je ojaeno, kao dete kome uzme igraku, ak su mu se i usta iskrivila u neto to je liilo na zaetak plaa. Bilo joj ga je ao. Moda je preterala. Moda je bila previe zloesta, ali ju je ponelo. Zaista je umela da bude avolak, kada joj doe. Sad, ta je, tu je, natrag se nije moglo. Sa aljenjem se borila elja da ga dalje mui, nije znala ta e prevladati. Dokle e da se vadi na mene? I sam zna da je neka podvala, dodala je blae. Tebi je sve podvala. Neka, dobiu ja na lotou jednog dana. Ako, samo ti dobij. ta, misli da neu? Onda je trebalo proveriti Prletov domai, saznati od Miloa gde je Gojko i kad dolazi, izbegavala je da direktno ispituje, kako ga ne bi uterivala u la. Pa oprati sudove koje, naravno, niko nije ni pipnuo, samo su ih pobacali u sudoperu i ostavili da se ona sa njima izbori, previe ih je navikla da sama sve uradi, morae da se postavi drugaije, i zbog sebe i zbog njih. Trebalo je spremiti i sutranji ruak, bilo joj je ao to obino kuva na brzinu. Zvala je i Sneka da je obavesti da je onaj mladi doktor obian pedeovan, namnoilo se tih pedera, niu kao gljive, sve sami pozadinci, kako je poelo, potrebita enska vie nee imati s kim da se kresne. Vlatka nije otvorila fasciklu ni po veeri. Neka je, neka odstoji do sutra. Volela je da odlae svoja mala zadovoljstva, tako su joj bila slaa. Nije razumela ljude koji hitaju da smesta zadovolje svaki svoj poriv, a takvi su postali skoro svi, urba unitava svaku dra.

- 66 -

13. Voleo je plavkaste veeri. U njima se oseao vazduast, lak. Voleo je zbijenost zime, bila mu je mrska rasutost, rastresitost, rasplinutost leta. Zima ga je podsticala, leto omamljivalo. Voleo je kratke dane i duge noi. No je bila njegovo doba. Zgunjavala je kau dana. Otkrivala je mogunosti, otvarala prolaze koje je ravnoduna i ravna dnevna svetlost inila nevidljivim. Nou je Luka bio pribraniji, poletniji, sa vie pouzdanja. Zaista se budio tek sa prvim sumrakom, poto bi mu dan protekao u polu dremeu, obavljao bi sve to se od njega oekuje, ali odsutno, kao da je na njegovom mestu bio neko drugi. Svetleli su semafori, postrojeni kao vojnici. Boje su menjali u talasima, crvena, zelena, uta. Nasrtali su farovi automobila. Zvali su izlozi. Kupi me, kupi me, kupi me, mrmljali su, mazno, izloeni predmeti. Bljetave reklame su se trudile da privuku, zarobe, omame. Nije izaao sa odreenim planom, nije imao unapred pripremljenu akciju, neka ga trenutno nadahnue povede. Vano je biti u pokretu. Pokret e neto proizvesti. Kada sedi, i misao se usedi. Kada se kree, i misao se kree. Prostruji, skupa s krvlju. Zeleni krst svtluca, prelazi u crveno, pa opet u zeleno, pa ponovo u crveno. Zelena zmija, obavijena oko pehara. ta mu to apue? Miris apoteke. Pet do est ljudi u redu. Bolje bi bilo da ih je vie, ali ta je, tu je. Mlada apotekarka, prastog nosa, kose u crnim loknama, verovatno tek izala sa studija, tek skinuta s proizvodne trake. Saekae da se nae pred njom, uinak e biti vei. Ne samo na apotekarku, ve i na one koji se nau iza njega, nad se da e biti jo sveta, pravo je vreme za kupovinu, ljudi strahuju da u no uu bez lekarija, mogla bi da ih odnese. - 67 -

Nema istu teinu glas koji pada na potiljak, s lea, i glas koji te udari u lice, kao amar. Naravno, i zadrani red e uiniti svoje. Trgnue svakog kada cimne konicu, kada prekine tok koji se odvija sam od sebe. To Luki i treba. Da ih trgne, da ih prene. Da ih izbaci iz ravnomerne neumitnosti. Kada se naao pred staklenom pregradom, jo uvek nije znao ta e preduzeti. Razreie se to samo, negde u njemu. Koji va otrov najsigurnije ubija?, odvratio je na rutinsko izvolite, praeno isto tako rutinskim smekom, izlizanim od prevelike upotrebe. Izvolite, ponovila je lutka sa one strane stakla. Lukina sestra je imala lutku, izgovarala je mama kada joj pritisne stomak. Sestra je bila strano ponosna na tu lutku. Izgrebala mu je ruku, kada ju je rastavio da se vie nikada ne sastavi. Umela je krvniki da grebe. Neu da me osakatite. To mi je malo. Hou da me likvidirate. Nekim od ovih vaih tableta, masti, sprejeva, sirupa, ta ve drite. I to brzo. Ne bih da se dugo muim. Izvolite, lutkino lice se razvuklo u bespomonu grimasu, nestao je poslednji ostatak osmeha. Koliko zaraujete, trujui ljude? Izvolite, ponovila je lutka. Isplativ je trovaki posao, zar ne? Izvolite, bilo je reeno skoro moleivo. Bilo mu je ak pomalo ao te devojke. Bilo je neeg dirljivog u njenoj izgubljenosti. Sentimentalnost je luksuz, ne moe sebi da je dozvoli. ta da joj radi? Potedeo bi je da moe. Ali ne moe, to ne zavisi od njegove dobre ili loe volje. Ima svoj zadatak i mora da ga izvri. Tu nema vrdanja. Nema suvinih, sputavajuih obzira. Ni prema kome. Uostalom, i za nju je dobro da se nae na udaru. Moda i porazmisli ta i za koga radi. Svi vie volim da - 68 -

ne znamo ono to nije prijatno znati a ega se ne bismo odrekli, jer nam je od koristi, ili nam se bar tako ini. Moda se i zapita vredi li joj da i dalje slui medicinskoj mafiji. Dovoljno je mlada. Jo uvek nije ogrezla. Ovo je neki ludak, zauketao je enski glas iza njegovih lea. Treba pozvati policiju! To mu je trebalo, povod da im se direktno obrati. Fiziki je oseao kako napetost raste, kao da mu je nalegla na lea. Okrenuo se. Apoteka je bila puna. to se policije tie, svakako je treba pozvati, ali ne zbog mene. Ve zbog onog to se ovde radi. A ja, gospoo, nisam lud. Pogledajte me svi dobro, liim li na ludaka? Bio je to upotrebljiv trik. Naravno da nije liio na uvreenu predstavu o ludaku, nije liio na razdeeno stvorenje koje se trza u nekontrolisanim grevima. Luka je prezirao uobiajene predstave, koje u ljudima automatski iskrsavaju, ali bi se njima sluio kada bi mu zatrebalo, bez zatezanja, bez zazora. Ali je dobro da ste pomenuli ludilo, draga gospoo. Zato to medicinska mafija pokuava da nas sve napravi ludima. I vas, i mene, i sve ovde, i sve one napolju, i sve koji vas ekaju kui. ta hoe medicinska mafija? Da nas prvo izbezumi od straha, pa da nam onda ponudi zatitu od opasnosti. Opasnost je ili sama uzmislila, ili je preuveliala ili je pred njom nemona, kao i svako od nas. Tako ona radi. Sve ove pilule, ovi sirupi, ove masti, ovi sprejevi, ovi bukurii, sve je to kao na spas. udotvorni napitak. arolija koja e nas izbaviti bolesti i bolova. Sauvati i od smrti. Kada nas jednom navuku, postajemo njihovi robovi. Onda smo nadrljali. Odrae nam kou s lea. Naravno, dranje koe nije najvanije, ali najsigurnije pali. Propagandno upotrebljivo. Svet radije pristaje da ga - 69 -

lie slobode nego para. Sa slobodom ionako ne zna ta bi, teka mu je, zastraujua. Dok s parama zna. Moe sebi da priuti ovo, moe ono. Novac mu je konkretan, sloboda neodreena. Medicinska mafija ima dva ogranka doktorski i farmaceutski. Ta dva ogranka najtenje sarauju. Zduno im pomae medijska mafija. Saznajte kako, saznajte ta nam rade! Tutnuo je svakom u ake letak i vizitku. Ostavio je neto primeraka i na pultu, da se nae. Kliznuo je ulicom. Nije vredelo zadravati se predugo, ljudima brzo pukne panja, nisu navikli da se na bilo emu zadre, u bilo ta udube. Ako previe odui, izgubio si ih. A moda neka budala zaista i pozove policiju, ne radi nita nedozvoljeno ali bi ipak radije izbegao taj susret. Zavrio je svoj posao za veeras. Uinio je koliko se moglo. Na jo jednom mestu je posejao seme sumnje, neka se bar kod nekog primi. Rado je sebe video kao sejaa, i to onog sa starih slika, koji seje iz ruke. Zemljite, istina, nije bilo najplodnije, ali drugog nije bilo. ta je, tu je. Da moe da bira, izabrao bi bolje. Ali ne moe. Radi sa onim to mu je dato, ne sa onim to bi hteo. Poskoio je kada mu je neka spodoba zatraila koji dinar, toliko je pitanje bilo neoekivano. Onda ga je uhvatila drhtavica. Dogaalo mu se to posle svake akcije i svakog velikog uzbuenja, ma koliko suspregnuto bilo. Nije to bio naknadni strah, onaj to nas prodrma kada sve proe pa tek onda uvidimo opasnost kojoj smo se izloili. Bila je to iscrpljenost. Bila je to hladnoa koja bi ga naglo proela, do kostiju. Nije to imalo veze sa spoljnom temperaturom, protreslo bi ga i zimi i leti, ak i u najvrelijim danima. Valjda bi napetost izvukla svu energiju iz njega. Tada bi mu pomagala jedino vrua kupka. - 70 -

Voda, meutim, nije linula iz tua. Ni topla, ni hladna. Idioti, Zareao je, prokleti idioti. Bilo je to jo gore nego kada bi mu nekad sestra ispraznila bojler, ostavivi samo ledenu vodu, uvek bi nekako nala da se tuira ba pre nego to je on to nameravao, radila mu je to namerno. urno se obukao, cvokoui. Umotao se u ebad. Nazvao vodovod, bes mu je vratio snagu. Jesu li oni normalni, dreknuo je. ta to rade?! Kakav je to nain?! Pukla cev, kvar e biti otklonjen sutra u toku prepodneva, odgovorio je staloen i bezlian enski glas. Ta staloenost ga je dodatno razjarila. Briga njih. Kakvo crno sutra prepodne, njemu voda treba odmah, greka je njihova, ne njegova, duni su da je iz ovih stopa isprave. Da stavljaju kvalitetnije cevi, ne bi se to dogaalo. A i da njihovi ljudi neto rade, umesto to etkaju sa rukama na dupetu, kvar bi ve davno bio popravljen. Niko nije dran da trpi zbog njihove neodgovornosti. Snabdevanje vodom e biti uspostavljeno sutra u toku prepodneva, u toku noi je nemogue. Glas nije promenio ni visinu, ni boju, nije zadrhtao. Ostao je ravan, bezizraajan. Najvie ga je jedilo to je jednostavno preao preko njegovih primedbi, kao da ih nije ni bilo, ak i ne pokuavajui da ih ospori ili pobije. Poziv mu je ipak uinio dobro. Zagrejao ga je. Dok se drhtanje smirivalo, oslukivao je zvuk koraka na hodniku, muko trupkanje, otar, praskavi udar enskih potpetica, um lifta u pokretu, zvek kada se zaustavi. Sluh mu je bio izotreniji nego inae. Pomislio je na doktora Nenada Novakovia. Bie to upotrebljiv materijal, pogodan za obradu. Sa tom milju je utonuo u san, kao da ju je prigrlio. Sanjao je lutku rumenih obraza, dugih trepuih trepavica, koja kmei mama kada joj pritisne stomak, to kmeanje nije mogao da podnese, i rastavio ju je zbog njega, da je jednom - 71 -

uutka. Sanjao je radnika u plavoj odei koji, u ahtu, zavre ventil. Kada se okrenuo, radnik je imao sestrino lice. 14. Uzalud je krivio vrat, autobusa niotkud. I to ba sad kad mu je najpotrebnije da stigne na vreme. Posle dosta premiljanja, zakljuio je da e ga Obradovika ipak obradovati. Ma ta Braca mislio o tome. Nita tu Braca ne odluuje. Obradovika mu sigurno nee traiti ni savet, ni odobrenje. Ovog puta mu nee iskoiti iz buna, sa itavom bulumentom. Prvo, zato to u ordinaciji buna nema, samo saksija. uta, sa palmom koja je i se sama vie utila nego zelenela. Drugo, zato to je Braca na sigurnoj udaljenosti. Eno ga u Americi, stigao je tamo gde majka nije jer ju je u tome spreio izvestan nemio dogaaj, Nenad je bio njegov uzrok. Stigao je kao njen izaslanik, da postigne ono to je majci izmaklo. Pa i vie od toga. ta radi? Opti s javnou. Kopulira. Uteruje joj a da se ne primeti ta radi, ako neko Nenada pita. Ne pita ga niko, ali nema veze. Lae Braca i mae, farba i folira, obmanjuje i opsenari, u tome je oduvek bio vet. Ako ga, neka opti. Tee karijeru. Ako ga, neka tee, to bi mu Nenad baksuzirao? Samo neka je to dalje. Na daljinu je podnoljiviji. Nije jedini, pravo reeno, ljudi su uglavnom podnoljiviji na daljinu nego izbliza. Izbliza im se mane bolje vide. Bodu oi. Izdaleka se nekako poravnaju. Tako da Nenad eli Braci sve najbolje. Vii poloaj, veu platu, jo kua, jo kola, jo bazena. Jo ena i jo dece. Jo travnjaka i jo kuia na travnjaku. I uopte, vie svega. Dogurao je Braca daleko, odskoio visoko, dogurae je jo dalje, odskoie jo vie, u to Nenad ne sumnja. Ume Braca lepo da lae. Ubedljivo, zaokrugljeno. Svaka ast. A ta se - 72 -

roba trai. La je lepa od istine, zato je vie i vole. Neka dogura to dalje, neka odskoi to vie, toliko daleko, toliko visoko da se sasvim izgubi iz vida. To bi bilo ponajbolje. Ali... Ali... Primakao se Braca, avo da ga nosi. ta ono majka ree, kad slee u Be? Da nije ve sleteo? Kad planira desant na Beograd, u prolazu izmeu Bea i Rima? Da se nije ve spustio? Ne, nije. Ne bi to moglo da proe bez odbora za doek. Od Nenada bi se trailo da ue u odbor, ma i ne eleo, majka bi to zahtevala, da oda poast starije i boljem, teko bi uspeo da izvrda, majka ne odustaje lako od svojih nauma, i Biserka je takva. Doeka nije bilo, dakle Braca se nije spustio. A ako se Braca nije spustio, ne moe nita da mu pokvari kod Obradovike. Dokaz je konaan, neosporiv i neoboriv. Eh, kad bi bilo vie neosporivog i neoborivog. Na lica, kose, grudi, ramena, na kiobrane i kape, na kapute i jakne, na plonike i kolovoze, na automobile i zgrade, sputao se sitan, igliast sneg, kao da neko zemlju zasipa solju, ali ne ravno ve ukoso. Noge su, trup, trup, trupkale, to da se zagreju, to od nestrpljenja. Kiobrani su se sudarali. Nenad ve odavno nije nosio kiobran, zato to bi ih redovno zaboravljao i gubio, ali i da bi mu ruke bile slobodne. Sa zauzetim rukama je bio nespretniji, nesigurniji. Poletela bi i poneka psovka na raun prevoznika i vlasti. Sneg nije za grad, zabrundao je nezadovoljno tip u tamno zelenoj jakni do ispod kolena. U selu, u redu. Za selo, ne kaem, nita ne fali, ali za grad nije. Sve stane. Jedino za decu valja. Gle ti odreitog, otresitog prikana. Smatra se pozvanim da ureuje vremenske prilike i neprilike. Doneo je vladarsku odluku. Ima se zabraniti padanje snega u gradu jer sneg nije za grad. Sneg u selu ostaje doputen. - 73 -

Samo, ko e odluku ovog suverena da sprovede u delo? I ta je sa deijim pitanjem? Ostalo je nereeno. Uvek neko pitanje ostane nereeno. Svak bi da se svet upravlja prema njegovoj volji i njegovom efu, onako kako je njemu najzgodnije. A to ne biva. Otud toliko nezadovoljnih. Ili to nije odluka ve primedba, prituba, alba? Samo, ko e primedbu razmotriti, pritubu uvaiti, albu usvojti? I zato bi? Nenad bi retko zaalio to je porodini auto ustupio Biserki. Zapravo, nije ga ni ustupio, ona ga je sama prisvojila, uz suvo i turo obrazloenje da je njoj potrebniji, ali se nije ni odupro. Nije se odupro ni kada je prisvojila Milenu, dete je sasvim uzela pod svoje. Pomirio se sa tim da mu neto oduzimaju jer je neija potreba prea i vanija od njegove. Bio je tu onaj sluaj sa dvogledom, jo ga nije izbrisao iz seanja, redovno bi mu se vraao, samo bi odjednom iskrsao odnekud. Nije voleo automobil, moda ba zato to su mu se svi duboko klanjali, padali pred njim niice. to su ga oboavali, lickali, mazili. Bila mu je teskobna pomisao da se nae zaglavljen u saobraajnoj guvi, iz autobusa moe da se izae, auto ne moe da ostavi. Grozio se vozakog gra, sve te napetosti, te uzrujanosti, te nervoze koja je izbijala u psovkama i grdnjama. Video je kako se ljudi pretvaraju u robove sopstvenih automobila, hteo je da izbegne njihovu alosnu sudbinu. Ali bi mu ovom prilikom kola dobrodola. Autobusa nema pa nema, zakasnie onda kada mu to najmanje treba. Uasavao se kanjenja, svuda je polazio i stizao ranije. Ostavljao je sebi dovoljno rezervnog vremena za nepredviene dogaaje i okolnosti, nikad ne zna ta sve moe da te snae. Ali i da bi natenane, bez urbe, stigao kuda je naumio. Mrzeo je da uri. Mrzeo je da ga pouruju. Na poslu mu je strano smetala ta veita urba, ajde, jedan za - 74 -

drugim, sledei, sledei, sledei, Ne stigne da se bilo kime ljudski pozabavi. I onda naravno da ti poneto promakne, udo da toga nije vie, tih omaki, tih propusta. Bolest je jegulja, oas isklizne iz ruku. Bolest je vidra, oas ti izmakne. Trebalo bi svakom bolesniku ui pod kou, da ustanovi ta je na stvari. A onda dati sebi vremena da razmisli. Da pusti da odluka o leenju sazri, ne da je donosi napreac, kao to si prinuen da ini. A ne moe da sebi da vremena, kada ti sede na glavi. Moda bi bio potreban itav dan za jednog bolesnika. Moda bi i dan bio malo. Moda bi trebele nedelje, meseci, godine. Moda bi trebalo odaabrti jrdnog bolesnika i posvetit mu itav ivot. Nije u redu to ga je Darko zbrzao za subotu. Dobru nameru ne spori, ali nije nain da se tako radi. Nee otii, da mu pokae da to ne ide tako. Dogodilo se da je od kue krenuo kasnije nego obino, iako za to nije bilo nikakvog razloga. Onda ga je, u samom ulazu, dohvatila Marika, umalo da se sudare na vratima, a ta kad uhvati, ne puta tek tako. Nema ti spasa dok iz tebe ne iscedi ono to joj treba. Marika ivi dva sprata iznad Nenada. Sa muem i psom. Mua dri strogo, vojniki, psa je raspustila. Betija svakom dosauje, laje, rei. Jo nikog nije ugrizla, ali je to pitanje dana. Jednom e je neko ucmekati, bie onda vriske do neba. Marika je u stanju da svakog razbuca, samelje, iscedi svojim veitim vajkanjima i alopojkama. ali se na sve i svata. Cene, prevoz, drsku deurliju, bezobrazne prodavce. Najvie se ali na zdravlje. Nema ta joj ne fali. Probada je u grudima. Srce, kada vam kaem, srce. Oslabilo mi srce od ovih napora i ovog nerviranja. Seva joj u krstima, kripi u pluima, upa u stomaku, igra pred oima. Glava joj puca, noge trnu, zglobovi se koe. A uz to po ceo dan samo radi i radi. Dirini od jutra do sutra. - 75 -

Nema vremena ni do lekara da ode. Svet je tako bezobziran. Na njene muke niko ne obraa panju. I niko te ne gleda, niko ne ferma ni tri posto. Dukela ga, sa svoje strane, posmatra podozrivo. Ako nanjui nevericu, vlastitim e zubima pripomoi da se gazdarica shvati ozbiljno. Marika ga zatrpava jadikovkama, baca ih lopatama, gomila ga guta, jedva die. Ali eto Nenadovih ruku na njenom nojevski dugom, smeuranom vratu. Prsti se steu. Pomodrela izbezumljenost na ispranom licu. Krrrrrc. Izbavljenje. uo je sebe kako obeava da e neizostavno doi da je pogleda ovih dana. im uhvati malo vremena. Svakome je na iviluku. Razvlai ga i rastre kako ko stigne. Ne ume da se izvue, ne ume da kae ne. Treba mu sposoban ministar spoljnih poslova, za odnose sa ljudima. Moe i ministarka. Nema anse da stigne gradskim prevozom, jedino bi taksi mogao da ga izbavi. Kao zainat, i taksiji su se proredili. Odreda su puni i oni koji promaknu tu i tamo. Jedan mu je ena sa ljubiastom tanom drpila ispred nosa, namestila se korak ispred njega, nije umeo da se snae u prilikama kada treba neto prigrabiti. Spustio se malo ispod stanice, da ga ponovo neko ne preduhitri. Nije valjda neto ozbiljno?, upitao je voza sauesniki kada je uo gde da vozi. Taman je zaustio da odgovori da ide na posao, ne na leenje, ali je taksista raspalio po nesposobnim doktorima, unitili su mu stricu ivot, napravili od zdravog oveka bogalja, pa mu se uinilo pametnijim da se vercuje kao pacijent. Ko e ga znati, ovaj bi utoku mogao da izvadi. Pazite da vas ne zajebu, dobacio je taksista, vraajui kusur.

- 76 -

Dve babe su se gegale stazom prema domu zdravlja, namestile su se tako da nikako ne moe da ih zaobie. Jedino da ih razgrne, na ta bi nadigle takvu dreku di bi se sjatio itav kraj. Bilo je ve jedan i deset kada je uleteo u ordinaciju. Obradovika je jo uvek bila tu. Doekala ga je sa kasnimo, kasnimo, bilo je to zaikavanje, ne ljutnja. Ponovo ga je sasekla aljiva nadmo. Ovaj sneg, ovaj prevoz, strano, promrmljao je da se opravda. U ordinaciju je utrao u jakni, sa snegom na ramenima i sada se zbog toga oseao glupo. Moj ti je savet da se presvue. Da ti se ovde ne cedi sneg. A..., pokazao je glavom. prvo prema Obradoviki pa prema ekaonici. Koji minut gore-dole, ne pravi neku razliku. Oni ionako nemaju pametnija posla nego da ekaju. Veina ovde ubija dan. Kada se pojavio u lekarskom mantilu, pred njega je iskoio ia vornovatog lica. Doktore, da vam... Kasnije, kasnije, odmahnuo je nestrpljivo. Ali samo da vam... Biete prozvani. Obradovika se smekala. Imala je osmeh od koga te obuzme vrelina. Onda je osmeh sklonila s lica, kao da ga je svukla jednim potezom. Ti i sam uvia kakva je situacija. Situacija, kakve veze ima situacija? Gavran je preao svaku meru. ta e tu Gavran? Otkud se on tu upleo? To vie ne moe da se podnese. Taj lopovluk.

Kvaka se spustila, vrata odkrinula, ia je uvukao svoju vronovatu glavu. Ja imam zakazano u jedan. A sad je ve... Molim vas da napustite ordinaciju i saekate da vas prozovu. Ja i kolega drimo vano savetovanje. Ali ja imam... Jeste li vi gluvi, gospodine, ili ta? Rekla sam vam da se vratite u ekaonicu i saekate da budete prozvani. Neki red u ovoj ustanovi mora da postoji. vornovata prilika se nevoljno povukla. Sila je Obradovika, Nenad ne bi umeo tako da ga poisti. Vie ne moe da se ivi od ove stoke. Uf, to umeju da budu odvratni. Obezobrazilo se to pa ti se penje na glavu. Biem bi ih trebalo dovoditi u red. Dakle, Gavran je zabrazdio. Jedan, krade pa ne zna ta je dosta. Obradovia je ispruila palac desne ruke. Imala je lepe, duge prste. Dva, podigla je kaiprst, organizacija mu je nikakva. Mora da leti, nema druge. Pre nego to nas sasvim upropasti. Tu mora neto da se preduzme. Nas nekoliko se dogovaramo da zaponemo akciju za njegovo smenjivanje. Pa gledamo ko bi sve bio raspoloen da nam se pridrui. Mogu li na tebe da raunam? I u vatru i u vodu bi bio spreman da za Obradoviku poleti. Ali ne zbog Gavrana. Naporavio je neodreen pokret koji nije znaio ni prihvatanje ni odbijanje. Znala sam da nee ispasti jajara. Neki su sumnjali, ali sam ih ja odluno pobila. Ne, rekla sam. Nenad nije ni njegov, pokazala je kaiprstom ka tavanici, kao to nije ni njihov, pokazala je ka vratima iza kojih su vrebali pacijenti, da mu skoe za vrat. Ti zna da ja tebe uvek branim kada ti prebacuju to si previe popustljiv prema pacijentima. Takav je on, kaem, dobroudna priroda.

- 77 -

- 78 -

Zraei osmeh se vratio na Obradovikino lice. Stegla mu je ruku. Onda, idemo zajedno. Do pobede! vornovatom ii je produio dotadanju terapiju. Eto mu, kad je ve navalio da se lei, mada za to nema nikakvog opravdanog razloga. Bezvoljno je odradio svoju smenu. Zatim se uputio ka bolnici. Rekli su mu da doktor Priji prima ove nedelje prepodne, a da ni Pitia, ni Pjania, ni Pizdia kod njih nema. Ne nema ni Poznanovia. Bio je jedan Pili, ali je taj ve dve godine u penziji. Ako hoe kod Prijia, morae da zakae sutra prepodne, zakazuju samo u doktorovoj smeni, ali ne bi mogao da doe na red za manje od 2 meseca. Sad, ako mu se ba uri, postoji i ubrzani program, samo se plaa. Dovukao se Olgi. Odvukao kui, s mukom se odravao na nogama. Nele krele, onjara klonjara, vikala je deurlija. Kada bi krenuo na njih, razbeali bi se, prasnuvi u smeh. Nije uspeo da mugne u kuhinju, Biserka je obratila panju na njegov dolazak. Nije to slutilo na dobro. Imala je za njega jedno vano obavetenje. Zapravo saoptenje. U nedelju imaju vanu posetu. Dolazi im Biserkina koleginica od koje u mnogome zavisi hoe li se domoi mesta koje je nameraila. Dovodi svog mua. Jel na povocu? Ne, nije to pitao, iako mu se prohtelo. ovek ima zdravstvenih problema pa mu trebaju pregledi kod vrhunskih strunjaka. Od Nenada se oekuje da jednom i on da svoj doprinos. Napomenula im je da bi njen mu mogao da sredi to sa pregledima. Nada se da e joj, bar ovog puta, za promenu, biti od neke pomoi. I da e se ponaati kako dolikuje. Da se nee izglupirati, kao to ume, niti napraviti neki od svojih idiotskih ispada.

Da je koliko toliko suzbije, uzvratio je da u subotu ima razgovor povodom angamana u jednoj privatnoj klinici. Konano i od tebe neto pametno. Bila je to skoro pohvala, da ne poveruje. Potraio je utehu friidera. 15. Iz belenice doktora Nenada Novaovia Da li se iza Prijia krije Piti, Pjani, Pizdi? Znau kada ga susretnem. Neto u njemu e mi rei. Ako nije taj, onda znai da je ono drugo. Provokator. Mada, moe biti taj, pa opet biti provokator. Zakasnio sam sa roenjem, kada sam prispeo, mesto na suncu je ve bilo zauzeto. Meni je ostala senka. Kau da mi je i to mnogo. Nisam pitao vornovatog zato se lei? Iako je to pravo pitanje. Jo ga nikome nisam postavio. Nisam se usudio. Jednom moram. Makar jednom. ta tvoje zdravlje i tvoj ivot uopte znae? emu doprinosi? Svojevremeno, radila je kod nas jedna ena. Imala je meke, mazne pokrete. Sa usana su joj tekle slatkaste, milujue rei. I uopte, bila je sva ueerena. Kaem kod nas, mislim u domu zdravlja, iako to nije kod nas ve kod njih, ja tamo radim ali tu ne pripadam. Ja nigde ne pripadam. Da li je to zato to sam bolji ili zato to sam gori od drugih? Pacijenti su je uglavnom voleli, tu enu, to ne biva esto. Pacijent je teak stvor. Pun je hirova i prohteva, razdraljiv, uvek pripravan na nezadovoljstvo, na ljutnju. - 80 -

- 79 -

Takva su sva isprepadana bia. Ima li ieg isprepadanijeg od jednog pacijenta? Umela je sa bolesnicima, ni to nije est sluaj. Lekari su sa jedne strane bolesti, bolesni sa druge. Te dve strane su u stalnom sukobu. Lekari se, nabusiti, namrteni, od bolesnika brane zlovoljom, nipodatavanjem, nadmenou. Pacijenti lekarima vraaju optubama, vajkanjima, prebacivanjima. I, naravno, ogovaranjima, omalovaavanjima. Neprijateljstvo je neprestano, razmena vatre neprekidna. Primirja su privremena, prividna. Meu kolegama, doktorka nije bila omiljena. Prebacivali su joj da se dodvorava pacijentima, da im se uvlai, da im se ulizuje, kako bi stekla njihovu naklonost, postala omiljena. Optuivali su je da je izdala. Prela na drugu sttranu. U meni je postojala neka pritajena, neka mukla nelagodnost kada je o toj eni re. Ne samo zbog toga to me je odbijala njena ueerenost. Bilo je tu jo neega. Na poloaj je bio uznemiravajue slian. I ja sam pokazivao previe previe popustljivosti prema onima sa druge strane. Ni ja nisam niti umeo, niti eleo da, odbij bagro, odrim odstojanje, nametnem strahopotovanje. Uprkos tome, bolesni mi nisu bili skloni, to me je inilo ljubomornim. Oseanje je, priznajem, nedostojno, ali neizbeno. Koga ne mui ljubomora, taj neka se prvi baci kamenom. Ako takvih ima. U ta sumnjam. Nisam toj eni bio neprijatelj, ali bi mi laknulo da je nema. Onda se to dogodilo. Dan je bio blag, umiven, proleni. Svetlost lagana, leprava, prozrana. Lep dan. Plae me lepi dani. U njima e se neizostavno dogoditi neto runo. Malo pre pauze, prostrujala je vest da se u zgradi pojavila policija. Takvi se glasovi munjevito ire, a da nikada nisam razumeo kako se to dogaa. Najpre sam pomislio da je to jo jedna od onih glasina koje - 81 -

kolaju okolo, drakajui radoznalost. Zatim me je obuzelo opte, zarazno uzbuenje. Bilo je u tom uzbuenju i znatielje, i zluradosti, i neke prijatne zebnje, i potrebe da se neim razbije jednolinost dana, vuku se jedan za drugim, tromi i sumroni, tegljai na reci. Zato su murkani tu, nagaalo se. I, najvie, zbog koga? Ko je to dolijao? Da nije neko uhvaen sa prstima u medu? Gavran, na primer, na dia. Pljutale su pretpostavke, padale odlune, odsene tvrdnje dobro obavetenih, onih koji uvek znaju ono to je drugima nepoznato, onih koji naroito polau na svoje poznavanje tajnih, zakulisnih zbivanja. Neizmeran je prezir upuenog posmatraa prema neupuenom, prema tom naivku, tom jadniku koji vidi samo ono to mu je pred oima, dok mu ostaje nedostupno ono najvanije, ono to sve pokree, ono skriveno od svaijih pogleda. Neko je pokuao da se naali kako to policija zakazuje sistematski pregled. Doskoica je doekana kao neumesna, maltene kao obesveenje. Svaki as se zagledalo u policijski automobil, parkiran ispred doma zdravlja, kao da se oekivalo da otud, preko glasnogovornika, objave zvanino saoptenje, preseku nagaanja. Odveli su je. inila se daleko sitnijom nego inae dok je, pogruena, sputene glave, nesigurnog koraka, koraala izmeu dva poslovno ravnoduna policajca, praena pogledima onih koji su se, glava do glave, naikali na svim prozorima doma zdravlja. Niko nije eleo da propusti jedan takav prizor. Bio je to dogaaj koji se moe unedogled raspredati, razlagati, prepriavati, prevakavati. S ulice gledano, to je moglo da lii na neku vebu, protivpoarnu ili neto tako. Nisam siguran da li je na rukama imala lisice. Jedni tvrde da jeste, drugi to odluno pobijaju. Varljivo je - 82 -

opaanje. Prilagoava se. ta eli, to i vidi. ta si zamislio to i primeti. Sa lisicama je dramatinije. Vie lii na ono pravo. ta je ono pravo? To je ono to se dogaa u serijama i filmovima. Tu se odvija istinski ivot. Kao na filmu, znate kako ve kau. Ostalo je ivotarenje. Bledunjava, neubedljiva kopija, neveta, neuspela imitacija, bofl i kart. Lisice su videli oni koji su hteli da poveruju kako se krivotvoreni ivot vinuo do istinskog, makar i za trenutak, previali su ih oni koji su takvu mogunost odbacivali. Seanje, tek ono vara. Doterujemo ga, menjamo iz asa u as. Ve kako nam kad odgovara. Glancamo ga dok ne zablista. Trljamo onako svojski. Onda se ogledamo u njemu. Pa se divimo onome to tamo vidimo. Sve se rastapamo od divljenja. ena se malo zanela pred vratima policijskog automobila. Zatresla je glavom. Onda ju je automobil progutao. I nestao. Bilo je u svemu tome neeg veoma, veoma tunog. Uzbuenje je ubrzo splaslo. I pravedniko olakanje, izdaja je kanjena kako dolikuje, i ono je iilelo. Isparilo je oseanje proienja zlo je uklonjeno, bolesno tkivo odstranjeno. Sad smo kao novi. Rasprilo se i oseanje zatienosti na bezbednom smo, rtva je prineta u ime svih, iskupljuje nas, izbavlja ona koja je nastradala. Sve u svemu, dogaaj je ipak podbacio. Nije se zakotrljala prva glava. Nije priveden Gavran, stareina na. ta je, tu je, ni poklonjenom dogaaju se u zube ne gleda. Sutradan je itav dom zdravlja jurnuo na novine, kopalo se udno po svim zamislivim izdanjima. Uz, ha, evo ovde, usklike.

Napisi u novinama, meutim, bili su razoaravajui. Previe turi, previe neupadljivi. Sluaju nije posveeno previe prostora, nije mu pridat prevelik znaaj. Ljudi su se nali prevarenim, uskraenim. Neto im je oduzeto. Umanjena je vanost zbivanju u kome su uestvovali, makar samo kao posmatrai. Zapeklo ih je to neopravdano, to nepravedno nipodatavanje. Neki su pokuavali da raspire zgasli ar, ali bez mnogo uspeha. Bilo je to samo podgrejano jelo. Zavladala je potitenost, kao u jutro posle slavlja, gosti su se razili, zamukla je graja glasova, stiao se smeh, sada, mutne i teke glave, treba isprazniti pepeljare i tacne pune pikavaca, ukloniti ispijene ili naete boce i ae, obrisati mrlje, oprati brdo svakakvog posua, vratiti nametaj na njegovog mesto i uopte pospremiti sav taj nered, a ovek je tako bezvoljan i tako prazan da bi lako, zbog nekog sasvim nevanog povoda, zbog najbeznaajnije sitnice, mogao da svri sa sobom, bez ikakvog oklevanja, bez trunke aljenja. Ja sam se najpre osetio slobodniji. Kao da je nestalo neto to me je stenjavalo. Zatim mi se vor u stomaku svezao jo vre. Ja u biti sledei, pomiljao sam. Uzalud sam nastojao da odagnam ovu pomisao, da njome ne bih prizvao nesreu, ta muva je nastavljala da zuji u glavi. Strahovao sam i da bi se ta pomisao, ukoliko bi se za nju nekako saznalo, mogla upotrebiti kao dokaz protiv mene. Onaj ko nita nije skrivio nema ega da se boji. Bar tako kau, iako to nije tano. Stradaju i krivi i pravi. Vie pravi nego krivi jer se krivi dovitljivije kriju, vetije izvlae, ubedljivije brane. Ono to se kae, meutim, tei vie od onog to jeste. Tako se to dogodilo. Ispostavilo se da slatkoreiva ena, mekih, maznih pokreta, medenih rei, uopte nije bila lekar. Njena diploma je bila krivotvorena. Bila je uljez. Na prevaru se uvukla tamo gde joj nije mesto. - 84 -

- 83 -

Otkrivena je, uklonjena. Odstranjena. Hirurkim putem. Tako treba. Nasluivali smo mi to, govorili su poneki, osealo se da nije naa, da nije iz nae brane. Svakako, moj sluaj je drugaiji. To, naravno, ne znai nita, svako smatra da je njegov sluaj drugaiji, ali je ovde to zaista tako. Bilo je, istina, povuci-potegni, moje se studije nisu bile blistave, mrljavio sam, gradivo je klizilo nekud mimo mene, ali kako-tako, dogurao sam do kraja svog medicinskog naukovanja i doepao diplome koja mi daje pravo da, uz blagoslov zakona, leim ljude. A ni pacijentima nisam ba toliko naklonjen, ni toliko privren, kao to mi poneki prebacuju. Popustljiv sam a da ni sam ne znam zato. Da bih prikrio prezir koji me razdire? Mogue je. Ne pripadam ni doktorskoj, ni bolesnikoj strani. Nisam niiji. Tako je sa mnom oduvek bilo. Ponekad se time ponosim, ponekad se toga stidim. Hteo bih i ne bih hteo da budem neiji. Sve je kod mene tako, zapetljano. Nikada nisam saznao ta se konano dogodilo sa lanom doktorkom. Jedno vreme sam pomno pratio sudske vesti ali u njima nisam pronaao da li je osuena, i na koliko. To se razvue, pravda ne leti, pravda puzi. Posle oskudnih informacija o hapenju, nestala je sa novinskih stubaca. ta se uopte zbiva sa ljudima kada siu sa novinskih stranica, odu sa televizijskih ekrana? Njihovi ivoti se nastavljaju, iako su za itaoce i gledaoce prestali da postoje. Izbrisani su. Pokuavam da sebi predoim te ivote. Ne uspevam. Skliznuli su u bezoblino, u nezamislivo. Umesto njih, publici e, da zavara glad, biti baeni komadii drugih sudbina, odlomci drugih zbivanja. Da bi i to, oglodano, isisano, bilo hitnuto natrag, u nitavilo.

Vodi se surova borba za svako pare medijskog postojanja. Borba na ivot i smrt. Ima onih koji su spremni na sve, na svaki zloin, na svaku niskost, da bi se nekako ugurali u ivot od medija podaren, jedini pravi. Biti u udarnim vestima, nai se na naslovnim stranama, nije li to naa najvrelija, naa jedina elja? Naa? Ko smo to mi? Koje mi ja to zastupam? Ko me je ovlastio? Pa ja sam jedva u stanju i o sebi neto da promucam, a kamoli...Povue to mi, ne moe da se zaustavi. Sam sebi doe moniji. Sav se nadme. Kao abac. Pa kre, kre, kre. Udri. Nikad kraja. 16. Ja ovo vie ne mogu da podnesem. Poizeu. Pui u. Zna li samo ta mi je ta idiotkinja nadrobila? Nabie mi i eer i masnoe, a sutra vadim krv. Ne smem ni da mislim na ta e liiti rezultati. To mi je sve od prokletih stranaka. Mladena je povukla stolicu unatrag, izronila iz svoje pregrade od pleksiglasa. Vlatki je jo uvek bila pomalo neobina, ovako riokosa. Nije se jo navikla na novi izgled. Mladena je prila aparatu za vodu, Vlatka mu se dugo opirala, pre nego to e ga prihvatiti kao zamenu za esmu. Mladena je progutala jednu od svojih tableta, ovog puta je nije ponudila. Radile su boks do boksa, nekada su bile u istoj kancelariji, pre nego to su prebaene u ovu prostoriju sainjenu od samih prozirnih kutija. Odlazile su zajedno na pauze, da neto popiju i pregrizu, ponekad napolju, ee u firminom snek baru, tako se to zvalo otkad se nekom uinilo da menza i kantina pripadaju nekom prolom vremenu i da nova vremena zahtevaju nove rei. Nove rei su najee i bila jedina stvarna novina. Zajedno su, - 86 -

- 85 -

posle posla, odlazile i do autobuske stanice, da svaka saeka svoj prevoz. Neto nije u redu? efica je umela da ti se tek tako stvori iza lea, imala je neujan hod. Tu i tamo bi prokrstarila prostorijom, da proveri situaciju. Bila je dosta mlaa od obe i jako se trudila da se postavi iznad njih. Nije potekla iz firme. Dovedena je sa strane. Dobila je efovsko mesto posle jo jedne u nizu reorganizacija, stalno su se sprovodile nekakve reorganizacije, ponekad bi se Vlatki inilo da nita drugo i ne rade nego se stalno reorganizuju, govorkalo se da je neko na tome namlatio silne pare, i nju je intervjuisao tip sa glatkim, gumenim licem, postavljao joj je gomilu pitanja, da se upozna sa njenim radnim zadatkom, predstavio se kao optimizejn menader, bilo joj je smeno, re menader ju je podseala na menaeriju, i tih menadera se namnoilo, posle svake reorganizacije ih je bilo sve vie, ne moe da pohvata ko se ime bavi i zata je ko nadlean, samo bi jo i nju trebalo da proglase menaderkom, ni direktori vie nisu bili direktori nego egzekjutiv. Kruile su prie da je efici jedina stvarna preporuka za sadanje mesto bila veza sa jednim od direktora. Upotrebljavane su daleko grublje rei od rei veza. Vlatka je takve rei izbegavala. Nije volela grubost. Bilo je u grubosti neeg ne samo runog, ve i jadnog. Nije obraala panju na te prie. Glasine uvek krue, ljudi ih rado izmiljaju i prenose. Poneke od njih se, bila je uverena, i namerno putaju nekud odozgo. Sve je u redu, preduhitrila je Mladenu, da se ne zabrblja. Ako ima nekih problema, tu sam da ih reavam. rfica joj ba i nije delovala kao osoba sposobna da reava probleme. Vlatka joj prva ne bi poverila nijedan. U njenoj ponudi je, uostalom, slutila zadnju nameru, elju - 87 -

da otkrije tue slabosti, kako bi mogla da ih upotrebi u zgodnom trenutku. Mladena je, uostalom, nepotrebno dramila. Prepodnevne smene su bile med i mleko u odnosu na popodnevne i veernje. Uvee su bili najgori, najnapadniji, najnervozniji. Odradila bi Vlatka kao od ale dve prepodnevne smene za jednu veernju, kada bi mogla, ali, naravno, niko ne bi pristao na takvu zamenu. Iako je ona sama spremno uskakala kada bi nekom zatrebalo. Prepodne ih je jo, kako tako, drala nada da e se nevolja sa vodom tokom dana okonati. Uvee bi se suoili sa alosnom injenicom da e dan zavriti suvih slavina. Poneki bi zbog toga naprosto podivljali. Tada je stizalo najvie pretnji, sudom, prebijanjem, paljenjem, bombama, pitoljima, automatima, noevima, sekirama. Pa i uvenom govnjivom metlom, kojom bi sve njih trebalo da poteraju, da poiste. to je jo uvek bilo bolje nego da im prebiju kimu, ruke i noge, slome vrat, odvale bubrege ili da ih obese nasred Terazija, zapale, prikolju, iskasape. Ili da im prosviraju slepoonicu, prospu mozak, da ih izreetaju ili raznesu. Tubom su pretili oni koji su verovali da je drava na njihovoj strani. Takvi su bili u manjini. Veina je smatrala da od drave nema nikakve vajde i da ovek mora da sam uzme stvar u svoje ruke. Vremenom se na to privikne, ali nikada ti nije ba sasvim svejedno. Doe ti krivo zbog niim zasluenih grdnji, gnusoba i grubosti. A ostane i poneto priguene bojazni. Pretnje su ostajale pretnje, nain za pranjenje. Ipak, nije ba sasvim sigurno da jednom neko nee neto i preduzeti. ivci su sve tanji, ljudima sve lake puca film. Ne, na pretnje i uvrede nikada sasvim ne ogugla. Ponekad je sebe doivljavala kao gromobran. Na njoj je bilo da primi udar i da ga bezbedno sprovede u zemlju.

- 88 -

Po isteku nekih popodnevnih ili veernjih smena, u Vlatku bi se uvuklo neto prezavo, ega bi uspela da se oslobidi tek izjutra. inilo joj se da itav grad podrhtava od s mukom suspregnutog besa i da taj bes samo to nije provalio, estoko, surovo, silovito, unitavajui sve pred sobom. Zazirala bi od prolaznika, naroito od naglih pokreta, zazirala od slabo osvetljneih mesta i prolaza, od automobila, kao da te prate i samo vrebaju zgodnu priliku. Naravno, nije joj pisalo na elu da je iz vodovoda pa da se ba zato na nju obrui neki nezadovoljnik, da namiri raune koje ne moe drugaije, ali se ne besni samo zbog vode a bes moe da ikne bilo gde. I da te smodi. Tada ne bi imala snage nizata, izuzev za tu kojim bi da sa sebe spere popodne i vee. Tuiranje je pomagalo, ali samo donekle. Jedino je san mogao da odnese ono to se u nju uvuklo. Ovaj posao mi unitava zdravlje. Mladena je to ponavljala iz dana u dan, ali nikada nije pokuala da pronae drugi posao. Zadovoljavala se vajkanjem. Vlatki su ile na ivce prazne alopojke, iz kojih nita ne sledi. Ko zna ta e mi sve nai. Ne, jo nee otvoriti nebo plavu fasciklu. Nebo plavu? Zar je nebo jedno? Nije li razliito u svitanje, podne i sumrak? Nije li razliito u letnjim egama i proletnjim svetlucanjima, u jedroj vedrini ranih i natmurenosti kasnih jeseni, u zimskim danima koji oas zgasnu? Ne menja li se, ne samo iz dana u dan ve i iz asa u as? I ta emo sa onim predveernjm razbukatlostima, u kojima ima i zelene, i ute, i natandaste, i ljubiaste, i ruiaste i plave? Bilo je premalo rei za mnotvo nebeskih boja. Bilo je, uopte, premalo rei za previe boja. Volela bi da je slikar pa da uhvati ono to izmie reima. Ali nije, pa e morati da se - 89 -

zadovolji onim to ima i to moe, tako da e fasciklu i dalje zvati nebo plava, bila je to za nju vedra i ozarena plava ustreptalih proletnjih prepodneva. Neka fasickla jo saeka. Neka odlei. Neka sazri. Vie nita ne sazreva. Sve se zbrzava. Izgubila se dra iekivanja, nestala je slast odlaganja. Slutila je da e u fascilkli nai neto od onog to joj se i samoj vrzmalo po glavi a to nije imala snage ili smelosti da domisli. Da e biti uobliene njene sumnje, potvrena njena podozrenja. Da, neka medicinska mafija ostane za kasnije. Sada ima da raspetlja drugi vor. Za rukom, Gojko joj je napravi scenu. Povod je bila boranija. On to vie nee da jede. Demonstrativno je odgurnuo tanjir. Dolo joj je da mu zalepi estoku uku, zbog tog pokreta. Bilo je u njemu neke nadmenosti, one kojom se efica odnosila prema njima, one koju je Sutlija pokazivao prema kelnerima i kelnericama, recepcionerima i sobaricama, voleo je da izvoljeva, zanoveta i zakera, kako bi ih kinjio, bilo je to jedno od onih nitavnih zadovoljstava koje izlasci i odmori pruaju ljudima eljnim dokazivanja, Vlatka se nije tako ponaala, naprotiv, u restoranima i hotelima joj je bilo neugodno to je slue, kao da time nekoga omalovaava. Gojku je dosta da ga kljuka tim glupostima. Ako nee da jede, ne mora, odsekla je. Nije beba da ga kljuka. Drugog za ruak nema. Ako mu se vie svia da gladuje, neka samo izvoli. Nee da gladuje. Zato da gladuje. Neka mu ispri jaja, ako nema nita drugo. Neka ispri sam, ako mu je do toga. Zna gde je friider, zna gde je poret. Nije krenuo prema friideru. Zbunio se. Ovo nije oekivao. ta je mislio? Da e da ga nagovara, moli, ubeuje? - 90 -

Zato njega nikada ne pita ta bi hteo za ruak, nego stalno sprema ono to ona hoe? Zato to je nemogue praviti porodini ruak po svaijoj elji. Njih je petoro, znai da bi trebalo praviti pet rukova. To ne dolazi u obzir. Kome se ne svia ta ona sprema, neka sebi kuva sam. Ako je tako, onda e se hraniti napolju. Neka se hrani gde god hoe. I hoe. Zato se ne bi hranio? Napolju moe da porui ono to je njemu po volji. Neka samo poruuje. Ona ne dri porodini restoran. Ali mu trebaju pare. Svega toliko. Deparac mu je nikakav. Ni njena plata nije bogzna ta, dovoljno je odrastao da se suoi sa nekim ivotnim ogranienjima. Ako je dovoljno odrastao, onda neka se prema njemu tako i ponaa. Ne da mu stalno neto popuje. Pretvaralo se to u jednu od onih beskonanih rasprava kojima se nita ne postie, jer su same sebi svrha. Primedba vue primedbu, prebacivanje sledi za prebacivanjem. I braa su joj bila tome sklona. Neoekivano, pobunio se i Prle. Ni ja neu ovo da jedem. I meni je dosta. ak je i odgurnuo tanjir, pokretom koji je oponaao Gojkov. Uspravio se na stolici, naduren. Ni mene niko ne pita ta volim da jedem. Nije naiao na podrku starijeg brata. Jedi ta ti se da i kuuj, poklopio ga je Gojko. A to da ja jedem ono to ti nee?, naroguio se. Zato to si ti balavac. A balavci rade ta im se kae, bio je ubrisan, s visine. Morae da opomene Gojka da se ne ponaa tako prema najmlaem bratu. Ne sad, nasamo. Kad uspe da ga uhvati, to joj je sve tee. Sve je vie izbegava. - 91 -

Nisam ja balavac. Nego ta si? Nisam balavac, nego si ti... ta sam ja? Funjara, eto ta si. A je li? Jeste funjara si. Ako ti ja dam funjaru, videe ti svoga boga. Nikad mi nita ne da. Ni za kompjuter me ne puta. Kako te ne putam? Ima li svoj nalog? Imam. Pa ta onda hoe? Jeste, ali kad sedne, ne zna da ustane. Ne mogu ni da prigvirim. Sedim onoliko koliko mi treba. I ja hou da sedim onoliko koliko mi treba. A ne da me tera. Teram te kad mi treba. Kad nisam tu ili kad se bavim neim drugim, moe da sedi koliko te volja. A Milo? ta si njim? I Milo me tera. To ti vidi sa Miloem. Kako da vidim kad je u koli. Pa ti vidi kad se vrati iz kole. A Milo ti i nije mnogo na kompjuteru. Vie je s aletom, pred televizorom. Ni na televizoru ne mogu da gledam ta ja hou. Zato to si jo klinac. Strpi se malo. A zato se ti ne strpi? Zato to sam ja stariji. Biu i ja jednog dana..., Prle je bio na ivici suza. ta, stariji?, podrugnuo mu se Gojko. Videe ti ta u biti. Svi ete vi videti ta u biti. - 92 -

Ajde, cmizdri malo. Kenjkalo. Nita joj se to nije dopadalo. Kad se ovako dapaju pred njom, ta li tek rade nasamo? Morae neto da uini, da uspostavi kakvu-takvu ravnoteu. Ne moe da dozvoli da Prleta gaze, samo zato to se poslednji rodio. Nee ga proizvesti u kunog ljubimca, kao to bi eleo, ali nee dati ni da mu uskrate njegova prava, niti da ga gurnu u oak. Dobro, ako nee brat, ne mora ni ti. Nisi ti nita gori od njega. Prle je poskoio. Eto, vidi da ne moram! Eto, vidi!, dobacio je Gojku prkosno. Boranija je ipak pojedena. Gojko je bez rei privukao tanjir, za njim i Prle. Kada ju je minula prva ljutina, zapitala se ta to nije u redu. Ne, nije se tu radilo o boraniji. Boranija je bila samo povod. Da nije hteo da iznudi vei deparac kako bi, navodno, imao ta napolju da prezalogaji? Ili je hteo da se pokae odraslijim i nezavisnijim nego to jeste? Pa zahteva da se uvaava njegova volja i onde gde tome nije mesto. I u svakom savetu, svakoj primedbi vidi popovanje koje ga omalovaava. Da je popovala, nije, ali nije mogla i da ne kae ono to je pravo. Ne moe ni svemu da se odobrava. Ili se u njenom najstarijem sinu budi jedan od onih mukih despota koji vladanje nad enama vebaju ovladavajui najpre vlastitim majkama? Ili ga neto mui? Bie da ga neto mui. Ve izvesno vreme je natmuren, razdraljiv. Samo ta? Da nije kola? Ako je kola, ni po jada, ispravie se to. Samo da nije neto gore. Sve vie joj je izmicao, i to ju je plailo. Ko zna kuda e ga ivot odneti. Sutlija se sa posla vratio gunav, mrzovoljniji nego obino. Govorio je on njima, lepo im je govorio, ali nema kome. Verovatno je zbog neeg popio packe. - 93 -

Voleo je da se pretvara kako je u firmi neko i neto, pokuavao da i sam sebe u to ubedi, a bio je poslednja rupa na svirali, sa tim nikako nije mogao da se pomiri. Sa stola je uskoio ravno u neku rukometnu utakmicu. Grdio je na sav glas smotane igrae i potkupljene sudije, grdnjama je leio povreeni ponos. ta je to sa Gojkom?, pitala je Miloa dok je veerao po povratku iz kole, bili su sami u kuhinji. U poslednje vreme je malo onako. U kom smislu onako? Pa onako... Zbog ega? Nemam pojma. Nita ne kae. Da li zaista nije znao ili je pokuavao da joj proda informaciju pa je ekao ta e da mu ponudi za uzvrat? Nee se uputati u tu trgovinu. Iako par puta jeste, pa se posle pokajala. Uostalom, izlanue se sam. Nije mogao da se ne izlane. Pokuau da saznam. Nije joj se sviala Miloeva spremnost da uhodi i dostavlja, ali joj je bila korisna. Nije joj se dopadalo ni to je koristila njegovu slabost da izvlai informacije o Gojku, bilo je tu neeg prljavog, pretvara deaka u svog pijuna, prebacivala je sebi, ali nije mogla drugaije. Nije mogla da ne zna ta se sa Gojkom zbiva. Vrebaju ga tolike opasnosti, kojih nije svestan, u najgorim je godinama, prerasta u mladia, hteo bi vie nego to moe, lako moe da nastarada a da uopte ne primeti ta mu se dogaa i kuda srlja. Kako da mu pomogne, ako zatreba? Htela je da ih svu trojicu zatiti svojom brigom, sauva svojim staranjem. Da neprekidno bdi nad njima. Muila ju je slutnja da bije unapred izgubljenu bitku, kao to roditelji vode uzaludne ratove sa neim daleko monijim. Izuzev onih koji su se i pre borbe, i bez borbe predali, putajui da stvari idu kako idu. Takvih je sve vie. - 94 -

Sutlija, recimo, nije hajao. to se njega tie, to manje zna, to bolje. Moe bez uznemiravanja da zvera u svoje utakmice i popunjava loto listie. I baulja za pravim ivotom, koji e jednog dana nai, onda kada ga strefi glavni zgoditak. Pomislila je da predloi porodina savetovanja po pitanju jelovnika da ne bi ispalo kako namee svoj, primedba ju je zapekla. Nije to uinila, iako ju je privlaila ideja o porodinim savetovanjima, bilo bi u tome prisnosti, zajednitva. Od toga ne bi bilo nita. Teko bi bilo da sve okupiti, a i da se to dogodi, Sutlija bi prvi minirao itavu stvar. Poelela je da se pred spavajnje malo pozabavi medicinskom mafijom, ali fascikle nije bilo na njenom stoiu. Da je nije ostavila na neko drugo mesto? Ne, sigurna je da nije. Uvek ostavlja na isti stoi ono to e joj zatrebati i to svi u kui znaju, zato ga i zove svojim. Ko li je samo sklonio? Mrzrela je kada premetaju njene stvari. Ili prekopavaju po njima. Sutlija bi to ponekad inio. Jednom ga je zatekla kako ita poruke na njenom mobilnom. Ne iz ljubomore, nije tragao za ljubavnim gugutanjima i zakazanim sastancima, tragao je za neim emu bi mogao da se podsmeva. To mu je bila najslaa duevna hrana. ivnuo bi, izrugujui se. Urliknula je tako da se sva kua zatresla, retko bi prasnula tom estinom, nauila je da se savladava. Ne, nee ga veeras nita pitati. Pokuae da sama nae fasciklu. Ako ne uspe, sutra e ga istresti iz gaa. Pomela ju je osujeena namera. Nije znala ta da zapone sa sobom. Izala je na terasu, da uhvati vazduh. Onda se uvukla u krevet, ali dugo nije mogla da zaspi. Sutlija je hrkao, pomiljala je da snimi njegovo struganje, pa da mu ga pusti preko dana, i to usred nekog prenosa.

17. Sa akcijama je krenuo nedavno, ali se to sa doktorima, to sa lekarijama i lagarijama kuvalo i kuvalo u njegovoj glavi, uobliavalo i zgunjavalo. Onda je zahtevalo da izae napolje, meu ljude. Da im se obznani. Da ukae na ono to im rade. Nije mogao da uti. Nije imao pravo da uti, s tom istinom do koje je doao, a koju niko nije video, iako je prosto bola oi, zapanjujue slepilo. Uprkos tome to je udobnije i bezbednije utati. Ne izlae se. Pokuao je da razgovara o medicinskoj mafiji, ali nije ilo. Da li nije bio dovoljno vet, ni dovoljno ubedljiv, da li nije umeo da nae prave rei, pogodi pravi ton, zauzme pravo dranje, teko je nalazio i rei, i ton, i dranje, stalno je neto zapinjalo, u kompjuterima je potraio utoite od nesporazuma sa ljudima, tu bar nije bilo nikakakvih dvosmislenosti, sve je imalo tano znaenje, da li je medicinska mafija isprala mozgove, tek udarao je o zid. udili bi mu se ili podsmevali. Ili samo preli preko njegovih rei, kao da ih nije ni bilo. To mu je najtee padalo. I podsmeh je bio bolji od bagatelisanja. Hteo je da ga uju, hteo je da u njihove mozgove utisne uasavajue otkrie do koga je doao. Hteo je da uzbuni svet. Shvatio je da e goloruk loe proi. Medicinska mafija ima medije, medicinska mafija ima sve. Luka nema nita. Trebalo mu je oruje. Iskovao ga je, borie se onim emu je vet. Napravio je sajt. Ispostavilo se da se rei na raunaru lake niu nego kada bi se sa ljudima naao licem u lice. Nije bilo druge strane da ih zbunjuje, spoplie, izvre, potiskuje, porie, gui. Tekle su slobodnije. Nisu nailazile na prepreke. To je ve bilo bolje, ali ne i dovoljno. Mamulazala ga je istina koja ga je zajahala, traila je vie. - 96 -

- 95 -

Trebalo je izazvati ok, trebalo je ljude izbaciti iz omamljenosti pa ih potom uputiti na mesto gde ih eka podrobnije, celovitije obrazloenje. Tako je krenuo u akcije osveivanja ili, pre, buenja. Da bi doli svesti, prvo mora da ih trgne iz sna, izbaci iz dremea. Pojavio se na par predavanja, posveenih medicinskim temama. Uvrstie i apoteke meu svoje redovne ciljeve, nije previe sveta ali ipak su sve to sami ovisnici, koje treba skinuti sa medicinskog dopinga. Kada stekne vie pouzdanja, vie iskustva, vie borilake vetine, napae bolnice i domove zdravlja. Udarie na medicinsku mafiju u njenim uporitima, nasrnue na njene tvrave. Za to jo uvek nije dovoljno spreman. Kada bi nekako uspeo da se probije do televizijskih vesti i novinskih naslova, napravio bi ogroman korak. Teko e to ii. Medicinska mafija kontrolie medije. Kao to kontrolie policiju, parlamente i vlade. Medicinska mafija drma svetom. Svuda je zapela i svuda rasprela svoju mreu. Morae i Luka da isplete svoju, to je jedini nain da joj se suprotstavi. Mreu istine e suprotstaviti mrei lai. Mreu ine ljudi. Oni koji su progledali. Sejai istine. Posebno su mu dragoceni oni koji trenutno rade za suprotnu stranu, nije ni tu ba svako toliko duboko zabrazdio da mu vie nema povratka. Ako ga oseaj ne vara, a retko ga vara, od tog Novakovia bi mogao da postane sasvim pristojan seja. ta bi jo mogao da preduzme? tampana brourica ne bi bila na odmet, za one koji jo uvek vie veruju papiru nego elektronici ili su prespavali informatiku revoluciju, ili nisu u stanju da je isprate. Brouricu treba tampati to pre. Ionako je ve ima u elektronskom obliku. Samo da je jo malo dopuni i dotera, pa da pronae tampariju. Pretpostavlja da e moi da podnese taj troak. - 97 -

ta jo? Da im upada u informacione sisteme, razume se. Da izvue podatke, ali i da im napravi haos. Da izbrie svaki dosije do koga stigne. ta jo? Da napravi virus koji e upozoravati na medicinsku mafiju. ik neka se izbore sa tim virusom, ne mogu ni sa drugima, koje navodno lee, zapravo izvode predstavu za naivne, vaaroi. Naravno, mnoge kolege rade za neprijatelja, ne potcenjuje ih, ali e Lukinom virusu teko stati na kraj. Bie to neto sasvim novo. ta jo? Da stvori igricu, potucite medicinsku mafiju ili neto slino. Odlina ideja. Igrice se ire jo bre od virusa. I vre dre. Koga uhvate, ne moe da se odvoji. Igra iznova i iznova, i iri dalje, idealan prenosilac. Za razliku od virusa, od igrica se niko i ne brani. Naprotiv, srean je kada moe da ih dobije. ta jo? Da otvori edukacione centre i punktove. ta jo? Da otvori centre za ohrabrivanje uplaenih. ta jo? Da otvori centre za odvikavanje. ta jo? Da umnoi akcije buenja, desetinama, stotinama, hiljadama, milionima onih koji e ih sprovoditi. Mnotvo ideja ima Luka. Nedostaju mu ljudi da ih pretoi u delo. Trebaju mu predani, odvani odredi. Halo, jesi li tu?, proletela mu je ispred lica aka rairenih prstiju, i nehotice ju je ispratio pogledom. Mislim, ne bih da te ometam, ali ovaj laptop treba zavriti danas. ovek sutra dolazi po njega. Najradije bi ujeo, kad ga ovako preseku, kao da ga je neko cimnuo lancem. Sestra bi ga poprskala ledenom vodom, izjutra, kada bi spavao najslaim snom ili kada bi tokom dana utonuo u svoje misli. aka je pripadala etvrtastom telu, liilo je na kuite raunara. Bio je to Baki, sa kojim je radio. Zavrie se, procedio je mrzovoljno.

- 98 -

Morae da se zavri. Inae e nas Gagi obojicu za vrat, pa napolje. A napolju je hladno, da ti ja kaem. Da se smrzne. Gagi im je bio gazda. Ne uzbuujem se ja zbog toga. Izbacio bi on nas davno kad bi mogao da nae jo dve ovakve budale. Ali ne moe. Imam jednu mainu za veeras, hitna stvar, zamolili me, a ja sam ve obeao curici izlazak, ne bih da je zavrnem, poizela bi. A ona kad poizi... Pa ako bi mogao... Svima njima je uvek hitno. Da raunam na tebe? Ne, raunaj bez mene. Moe lepa kinta da se uzme. Ako. Dobro. Da im onda kaem da saekaju? Nee im nita faliti da saekaju. Kruna im nee pasti s glave. Bili su to usputni poslii koje su radili za svoj gro. Nabacivao ih je Baki, koji se svuda muvao i stalno preduzimao vie poslova nego to je mogao da odradi. Drao se pravila da od vika glava ne boli. Viak poslova je preputao Luki, koji je ponekad bio voljan da ih prihvati, ponekad ne. Cenu za svoje usluge je sam ugovarao, takav im je bio dogovor. Ovo vee je Luka hteo da ostavi za sebe. Da porazmisli o igrici, koja ga je privlaila, bio bi to veoma zgodan mamac. Mogla bi da se pokae kao sjajno sredstvo za sejanje istine. U neto tako zahtevno se jo nikada nije upustio. Petljao je sa mainama, da bi preiveo, ali ga je srce vuklo programima. Uradio je i par sitnijih stvari, ali mu je ovo prvi pravi, veliki izazov. Ima tremu, ali nee dozvoliti da ga uplai.

Moe ti, to moe, ponavljao je sebi. Ko se nije okuao, nije ni uspeo. Na raskrsnici, poveliki bilbord. Kada te zaustavi crveno svetlo, obratie na njega panju, hteo ne hteo. To se zbiva samo od sebe, mimo tvoje volje. Na bilbordu, draesna ena, sva ozarena. U ruci joj kutija pilula. Krupna slova poruuju: KAO RUKOM ODNETO. Radi medicinska mafija, nema ta. Koliko bi kotalo da i on zakupi ovakve bilborde? Pa da svojim udari kontru njihovima. Na tim bilbordima bi mogli da budu prikazani oronuli, oajni mukarci i ene, izmodena deca, opustoeni starci i starice, uz natpis: VEROVALI SU LEKARIMA I PILULAMA. LEKARIJE LAGARIJE tim reima bi bio udaren peat. Verovatno nema para da to plati. Ali i da ih ima, teko da bi ga pustili da izae sa svojom porukom. 18. Snebivljivo zvono je najavilo komiju Maria. Silno se izvinjavao to ovako, nije imao nameru da uznemiri, ali eni je ravo pa eto, ako bi doktor mogao da skokne da vidi ta je, samo na as, ako ikako moe, zna da mu je vreme dragoceno. Mari je ovek kotunjavog lica, jakih, upavih obrva i pokornog, izvinjavajueg pogleda. I nehotice na njegovom vratu trai ogrlicu, koje nema. Dovoljno je dobro dresiran, moe da proe bez nje. Prokleta Marika, na nju je sasvim zaboravio, samo mu je ona falila. Lekarsku torbu pa gore, na sprat iznad. A da oslobodi ovog njenog muenika? Da oslobodi svet njenog prisustva? Lake bi se disalo. Pomozi Hokinse, pomozi majstore.

- 99 -

- 100 -

Ili da od nude napravi vrlinu? Da pokua da bolest uhvati na legalu? Na dohvat mu je ruke, ivi u blizini bolesnice. U hodniku ga doekuje prodoran, kiselkast zadah maje mokrae, mea se sa mirisom kuvanog kupusa. Muklo reanje i lave. Osetio ga je njihov pas. Ulaze u dnevnu sobu. Marika lei na kauu, prekrivena ebadima. Huke i uzide. Pored kaua se, kao uvar, postavila dukela. Zle njuke, prljavo sive dlake. Rei potmulo, pretei. Ne pribliavaj se, bie belaja. Mari bi da pseto dovede u red. Kuuj ve jednom, prokleta ivotinjo. Ostavi ti mog Bubija na miru. Ti si ivotinja, ne on, odvraa Marika ispod ebadi. Uznemireno je, siroto srce. Vidi da mu gazdarici nije dobro, zlato moje, pa se sav izgubio. Strano je osetljiv, jadniak. Kad bi samo ljudi bili tako osetljivi kao ovo stvorenje. Ljude je ba briga. Moe da crkne, ne bi te ni pogledali. Eto, i doktor joj je obeao da je pregleda, pa ga nikako nema. Obeanje, ludom radovanje. Razdraila ga je ta reenica. Majka ju je esto ponavljala. Kada bi neko pokuao da je opomene na obeanjanja koja je krila bez zazora. U pravu je doktor Hokins, hiljadu puta u pravu. Sve to treba potrovati. Kako mi je, i sami vidite. Sustiglo me, ne mogu ni da se podignem. Ne mogu ni da vas doekam na nogama, kao to bi to bio red. Nemam snage. Sva sam izlomljena, iscrpljena. Hajde, hajde, smiri se Bubili. Zna ti naeg doktora. Doao je da pripomogne. Da mi olaka. Samo, teko da meni ima pomoi. Tvrdoglava je, doktore, da ovek izludi od njene tvrdoglavosti. Lepo sam joj govorio da to nije za nju. U njenom stanju. A to da nije za mene? Za druge jeste, a za mene nije. Vidi ti to. - 101 -

A na ta je izalo? Pet sati smo ekali, doktore, pet sati. Po noi, sve do jutra. Na ovom mrazu. U onoj gunguli. Da i zdravome pozli. Ali ne moe sa njom. Kad se ta neeg dohvati. Kad nemam na koga da se oslonim. avola bi ti doekao da otvore. Znam ja tebe. mugnuo bi negde. A ta si dobila? ta sam dobila? Odmah u da ti kaem ta sam dobila. Ajde, nai ti meni mikser po toj ceni, deder da te vidim kad si tako pametan. Ajde, nai ti meni ulje po toj ceni. Ajde, nai ti meni hranu za Bubija po toj ceni. Hoe, avola. Tebe ovek samog ne sme ni na pijacu da poalje. Kupi prvo ta vidi, dal ima jeftinije, ba tebe briga. Samo da to pre smandrlja. Gde naleteh na tebe takvog, da te bog ubije. ta da radim, doktore, kada je ona tako bandoglava? Koliko sam je samo puta terao da je odvedem kod lekara, na komplet pregled, umesto da se ali po itav dan. Ali nita ne vredi, to vam je kao mazga. Kad se ukopa, ni makac. Jeste, kada bih ja imala vremena da se po itav dan majem po lekarima. Vuem kao magare da bi se ti etkao okolo s rukama na dupetu. Bespomono se podiu muevljeve obrve. To vam je uvek tako. Uvek ja ispadnem udovite. Osetljiv ili ne, pas je Nenada i dalje posmatra nepoverljivo, odmerava gde da ga api. A da njegovoj gazdarici da neko sredstvo koje neprimetno i neosetno ubija? Da li bi uinio dobro delo? Tako se pita staro oklevalo. Kolega Hokins se, meutim, ne bi kolebao. Taj bi ve postupio po svojoj savesti. A jasno je ta savest u ovakvim prilikama nalae. Daleko je Nenad od doktora Hokinsa. Daleko. Bio je to je to hladan a miran i suv dan. Sneg pucketa pod nogama. Obala je opervaena zelenkastom i - 102 -

belom ipkom leda, kao porubom. Iza poruba valja se blago nabrana vodena masa, crnkasto smea. Neka devojka se igra sa psom. Baca tap, irokim zamahom. Pas hita za njim. Hvata ga, donosi natrag i polae pred devojine noge. Devojka ga miluje po glavi, neto mu apue. Trk, Nevil, trk, pljesnula je Obradovika. A ti, ta si se ukipio. Poslui doktora kad vidi da ja ne mogu. Skuvaj mu kafu, naspi mu rakije, zna onu za posebne goste. Odbija i kafu i rakiju. Hteo bi da se to pre izvue. Bie to lep pregled sa tom ivotinjom koja mu se vrzma oko nogu. Pas se malo primirio. Mada i dalje vreba na svaki Nenadov pokret. Ko zna, moda pregled protumai kao napad na svoju gazdaricu. ta se sve mota po glavi jednog psa? ta se sve mota po bilo ijoj glavi? Mari, uprkos eninom negodovanju, izvlai iz sobe dukelu, koja se tome opire, pokuava da se ukopa. Marika zauzima bolesniku pozu i sladunjavim, tugaljivim glasom iznosi svoje bolove, izlae svoje bolesti. Mae njima, puna ponosa, kao to ratnik mae svojim ordenjem. Nabraja ih onako kako se nabrajaju zasluge. Njene bolesti su ne samo brojne, one su i neobino zloudne. Najzloudnije. Od bolova kakvi su njeni jo niko nije patio. Niko nikada nije bio bolesniji, niti se iko ikada vie namuio. I nita joj ne pomae. Nikakvi lekovi, nikakve terapije. Sve je probala, nikakve koristi. Ostaje joj jo samo da umre. Da crkne kao skot, kako je i ivela. I niko je nee oaliti osim sirotog Bubija, kome e srce prepui. Sahranie ih zajedno, da se ni u smrti ne rastave. Marika ne trpi da se potcenjuju njene bolesti, umanjuju njeni bolovi. Bilo bi to uvredljivo omalovaavanje. Iskopala bi oi onom ko bi je proglasio zdravom. - 103 -

Nije njoj nita posebno. Ali uiva da kinji i truje, okrivljuje i porobljava svojim vajkanjima. Ne zna ta sa njom da radi. Ako neto ne preduzme, nee odavde izai. Bar ne itav. Nahukae ono pseto na njega, da ga izujeda, da ga raskomada. Umiranje joj i nije loa ideja, ali od toga naalost nee biti nita. Preporuuje joj da nastavi sa lekovima koje je i dosad koristila. Ovo joj nije pravo. Nastaviti, to znai priznati da je sve redovno i da se nita neuobiajeno ne dogaa. Da se ne uvaava ozbiljnost njenog stanja, koje se svakim danim drastino pogorava. Eh, i ti lekovi, prezrivo odmahuje. Nikakve vajde od njih. Zar nema neto novo? Neto to bi oveku stvarno pomoglo? Mada meni, znam, pomoi nema. Ostaje mi samo da se pripremim za onaj svet. ula sam za neki novi lek. Kako se ono zvae? Dor... Ne, nije. Dun... Ne mogu da se setim. Tako vam je to kad ne zapiem. im neto ne zapiem, smesta zaboravim. Priziva mua u pomo. Kako se zvao onaj lek to ga je pominjala ona tvoja roaka? Onaj na d... neto. Zna onaj to kau da ini uda Ne seam se, snebiva se Mari, kao da ga je Nenad uhvatio u neem nedozvoljenom. A to nisi zapisao, kad nisi u stanju da upamti? Trebao bi ti glavu da pregleda. Mora da ima neku rupagu u mozgu, kad ti iz njega sve ispada. Mora da znate, doktore. Kau da je taj lek sad glavni u Americi. Svi ga piju. E, kad biste mogli da mi ga nabavite. Nee ga pustiti dok joj bar neto ne obea. Obeava joj najmanje i najneodreenije to moe, da e se raspitati, da e videti o emu je re i ta moe da se uini. Mari ga ispraa. Mekolji se u hodniku. Ustee se. Neprijatno mu je. Namuismo vas, doktore. - 104 -

Nita. To mi je dunost. Ipak... Onda... Kako da vam kaem... Koliko smo vam duni? Duni? Ma kakvi. Ovo je komijska poseta. Nenad se nadima od velikodunosti. Nemojte tako. Svaki rad treba da se plati. Ako ve neete novac, obavezno me pozovite kada vam neto zatreba. Imam, recimo, uraka koji je odlian automehaniar. Imam i paenoga u elektrodistribuciji. I uopte, znam ja jo neke ljude na jo nekim mestima. Pa kada vam neto zatreba, molim vas da mi se obavezno javite. Gledaj ti sopstvenika. I ovaj poseduje svoje ljude na stratekim pozicijama. Gle ti paka, i taj je rasprostro mreu. Hteo bi da ga u nju uvue. Da ga ubaci njegovu dam da da mainu. Nije Nenad tako nisko pao. Iscelitelj je, ne trgovac. Ne, ovde bolest nee uhvatiti na legalu. Zato to je nema. Ima samo muilita. I bolesnike despotije. Bolest je nekima strano oruje. Ne kae nita. Neizgovorene rei umiru u njemu. Veliko je to groblje. Negde dole, otvaraju se vrata lifta. 19. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Naiao sam jednom na zbijenu, uzbuenu, uskomeanu gomilu. Glava do glave, rame do ramena, lakat do lakta. Nije li to neka buna? Izliv narodnog nezadovoljstva? Hoe li masa izvui za vrat neku bitangu, da joj sudi? Nita od toga. Samo se otvarao novi hipermarket. Prilike su iz njega izlazile presamiene, povijene pod plenom. - 105 -

Da neko ospe rafalom po toj masi, ne bi napravio neku tetu. Pre e biti da bi doprineo poboljanju ljudskog roda. Korov e sve prekriti, sve uguiti, ako ga ne poupate. Da se razumemo, ja to nisam rekao. Taman posla. Oboavam hipermarkete. Topim se od miline kada mi otvore vrata robnog raja. U svakom kupcu prepoznajem svog brata. Ne valja, deluje neuverljivo. Taj preterani polet. Teko je da pogod pravi ton kada se prikriva. Uvek ima neeg previe ili neeg premalo. Nekog izdajnikog vika, nekog manjka koji e te odati. Uhvatie me, kada tad. A onda, milosti nee biti. Pojavim se i ja tu i tamo u nekom hipermarketu, onda kada me Biserka privede, radi porodinih nabavki. Tada hou da puknem od muke. Oseam se ponienim, srozan na krelca. Nije krelca, nego... Kupca, tako je. Krelac je krelac, a kupac je kupac. Ipak tu postoji neka razlika. Iako je ja ne uoavam. Previe je tanana. Ubijaju me u pojam tim svojim udotvornim pilulama. Negde neto nauju. Onda navale, saleu te, daj, daj, ne moe da ih se otrese. Nee moi. Nisam ja maioniar da im, kao zeca, izvuem zdravlje iz eira. Eh, hteo sam i ja da pronaem udotvornu pilulu, lek koji sve lei. Hteo sam, ali... Uvek se, izmeu hteti i postii, umetne to prokleto ali. Kad ve ja nisam pronaao lek koji sve lei, nee ga bogami niko nai. Niko ne moe da uspe tamo gde ja nisam. To bi bilo protivno zakonima prirode. Uostalom, i da ga ima, ta e Mariki taj lek? Ona i ne eli da ozdravi. Zar da se odrekne odlikovanja? Ne dolazi u obzir. Zar da baci koplje u trnje? Taman posla. ime da kinji koga god dohvati? Drugaija je njena

- 106 -

namera. Da prekoreva one koji joj navodno nisu pritekli u pomo. 20. Otkud on da zna gde je njena fascikla? Kao da nema pametnijeg posla nego da vodi rauna o njenim fasciklama. Jedna plava fascikla. Plava kao nebo, uinilo joj se da je boja od velike vanosti, kao da je nebo plavu fasciklu tee zaturiti ili izgubiti, a lake nai od neke druge. Bila je na njenom stoliu, tamo ju je ostavila, tamo uvek ostavlja stvari koje e joj zatrebati, da joj se nau pri ruci. I taj stoli joj je sada veoma vaan. Nema Sutlija pojma o emu Vlatka govori. I kakav je to nain napasti oveka zbog neke tamo fascikle. Kao da je to ne znam ta, fascikla kao fascikla. to je zbog toga nadigla toliku dreku? Da nije u njoj neto sa njenih predavanje? Neto onako visokoumno. Ne, nikako nije mogao da svari njena predavanja, ali ni da je sprei da na njih odlazi. Da li zaista nije imao nita sa nestankom fascikle ili se samo pravio blesav, kako bi je draio? Liilo bi na njega da negde skloni ili da baci njenu fasciklu, ako je pomislio da se u njoj nalazi neko uobraeno bulanjenje. Pa i da kradom pregleda papire kako bi u njima naao neto za izrugivanje, pred njom, pred decom, pred grupom za podrku. Pred sinovima prvenstveno, da umanji ili uniti njen autoritet. Nije, meutim, imala nikakvih dokaza da ga optui i zbog toga je bila jo ljua. Nije imala vrsto tlo pod nogama. Mrzela je proizvoljna, nezasnovana optuivanja, nagledala ih se svuda, i na poslu, i meu rodbinom, i meu prijateljima. Mrzela je da udara naslepo. Sa druge strane, nije ovo mogla ni da ostavi, morala je da istera do kraja. Fascikla nije mogla tek tako da ispari, neko ju je negde makao ili je sa njom - 107 -

uinio neto jo gore. Nastavila je da pritiska. Iscedie ona iz ove mase sve to se moe. Shvativi da nee moi tek tako da se izvue, Sutlija je konano poeo da se prisea. Moe biti da je Milo tu neto... ta?! I sama je bila zateena vlastitom estinom, silinom pretnje u svom glasu. Pa neto petljao oko... ta ima Milo da neto petlja oko njene fascikle? Neto mu je trebala. Je li? Jeste. Ba mu je trebala? Ba mu je trebala. A nije mogao nijednu drugu da nae nego ba njenu? Otkud je znao da je njena, na fascikli i nije pisalo ija je. Otkud on zna da nije pisalo ija je? Ne zna, samo pretpostavlja. Pa i da nije pisalo, ta s tim, im je na njenom stoiu, znai da je njena. Pa i da nije njena, kakve to veze ima? Nije Miloeva, a kad nije njegova, nije smeo da je dira. Nije mogao ni da pita? Kako da pita kad nije bila tu? Nije mogao da saeka? Nije, neto mu je hitno zatrebala. ta je to toliko hitno? Pa, negde je neto nosio. Gde je nosio, ta je nosio? Je li u kolu? Jeste, u kolu. Nije u kolu, nemoj da me lae. A ta ti tu mene ispituje, kao da sam na sasluanju? Vidi ti to sa njim. U kladionicu je nosio, je li? U kladionicu? U kladionicu, je li? Re kladionica joj se zalepila za jezik. Pa ta i ako je u kladionicu? U Sutlijaevom glasu je zazvuao prkos. ta e moja fascikla u kladionici? ta fali kladionici, i kladionica je za ljude. Samo ga ti navlai. Na ta ga ja to navlaim? Zna ti dobro na ta, ne pravi se brljiviji nego to jesi. - 108 -

Kao na iglama je saekala da se Milo vrati iz kole. Nee se smiriti dok ne doe do fascikle ili dok ne ustanovi ta se sa njom dogodilo. Pustila ga je da veera. Onda ga je upitala, trudei se da ostane pribrana, zna li moda gde je njena fascikla. Koja fascikla?, na licu mu se ocrtala pretvorna tupost, koju je tako mrzela kod njegovog oca. Plava. Nebo plava fascikla, nije pomenula proleno prepodne, bila je na mom stoiu. Nemam pojma, videlo se da je zaustio da kae, ali se ujeo za jezik. Po njenom pogledu, pogledu, dranju, razumeo je da nee moi da izvrda. Poneo sam u njoj neke listove, za kolu. Trebalo mi je neto za biologiju, brzo je skrenuo pogled u stranu. Prela je preko ove neveto sklepane lai. I gde je sad ta fascikla? Ostala je kod ora. Moe li, molim te, da ga nazove i da mu kae da ti je sutra donese u kolu? Savladavala se da mu ne sune u oi. Trudila se da sa Miloem bude krajnje obzirna, da mu progleda i gde drugoj dvojici ne bi, ba zato to se pred njim oseala krivom. Krivom jer ga je iznutra odbacivala zbog prevelike slinosti sa ocem. Krivom jer ga je koristila kao uhodu, na ta li ga tek ona navlai, mogao je Sutlija da joj odvrati s punim pravom, da je uopte shvatio ta Vlatka sa Miloem radi, ali nije, Sutlija nita nije shvatao. U njegovom mozgu nije bilo nieg osim imena igraa i trenera, rezultata i rekorda, rasporeda televizijskih prenosa i loto kombinacija. Krivom jer ga je prezirala zbog spremnosti da prenosi i dostavlja, toga se od malena gadila, u koli su joj deurne tuibabe bile najmrskije.

Uinilo bi joj se povremeno da Milo primeuje i veto zloupotrebljava ovaj viak obzira i to ju je posebno jedilo. Uhvatila se u vlastitu zamku. Nazvau ga, procedio je mlitavo, bezvoljno. Moe li odmah? Odmah ne bi bilo zgodno, pokuavao je da dobije na vremenu. Ne, nee ga saterati u oak, da ga natera da sam razoblii svoju la. Dogodilo bi joj se da, u prolazu, vidi boksera kako svom silinom udara po protivniku koga je sabio u ugao. Bilo joj je to strano. Sutlija je, naprotiv, uivao. Udri ga! Dokusuri ga! Bilo je u njemu okrutnosti slabia. Fascikla, naravno, nije kod ora. A ta je sa papirima koji su bili unutra? Misli na ono o nekoj mafiji?, Milo se uzvrpoljio, bio je to lo znak. Da, ba na to mislim. Kome to jo treba? Ne pitam te kome treba i kome ne treba, pitam te ta je s tim bilo. Pa... toga vie nema. Nema? Ne, nije htela to da prihvati, kao da ju je snaao neki jako veliki gubitak. Kako nema? Nema. Nisi valjda bacio? Mislio sam da nikom ne treba. Najradije bi ga oterala da trai po deponiji. Ko si ti da odreuje ta kome treba i ta ne treba?! Ko ti je dao to pravo?! Izala je iz kuhinje, da ga ne zgromi na licu mesta. Dounjao se za njom, sa lukavostvom na usnama. Saznao sam ta je sa Gojkom. Poverio mi se. Saekao je da vidi hoe li zagristi mamac. - 110 -

- 109 -

Raskinuo je sa devojkom, gotovo da joj je proaptao u uvo. Zapravo, ona je njega utnula. Mislio je da se iskupi ovim obavetenjem. Htela je da zvizne po labrnji douniku gnjidu, ali kako kada je i sama za to kriva? Ipak, laknulo joj je. Nije, dakle, bio u pitanju nijedan od onih uasa o kojima nije mogla da ne misli. Bila je to samo jedna devojka, devojka kao devojka, ne zasluuju one da se zbog njih pati. Nisu toliko vane kao to se mladiima ini. Onda ju je uhvatio bes prema drznici koja se usudila da ostavi, da utne njenog sina. ta sebi umilja ta mizla? Koja li je? Susretala je u stanu razne curice, ula bi im glasove preko telefona, ali nikako nije mogla da uhvati s kojom je Gojko u kakvim odnosima. Nijedna od njih joj se nije neto posebno dopadala, kao to joj se odmah dopala devojka iz internet kafea. Mada je to, naravno, Gojkova, ne Vlatkina stvar. Nema ona tu nikakvog prava da se mea. Dobro, sada je znala na emu je i zato joj je najstariji sin takav u poslednje vreme. Lake ti je kad zna na emu si. Nepoznato ju je najvie brinulo i najvie plailo. Poturivi priu o Gojku, Milo je uspeo da je skrene sa fascikle, ve se izvetio u tim stvarima, trebalo bi da malo vie pripazi na njega, izrasta u vrdalamu. Kako da ponovo doe do teksta o medicinskoj mafiji? Ne ide joj se u internet kafe. Ne bi da jo jednom prolazi kroz naglo starenje i optu zauenost. Niti da nalee na klince koji divlje obaraju sve to stignu. Morae da zamoli Sneku da joj skine sa sajta izgubljeni Prirunik. Bie to muka iva. Sneka je bandoglava kao mazga. Nee ni da uje za ono to je ne zanima. A zanima je samo jedna stvar, Vlatka bi poludela od te jednolinosti. Ima da se okozi dok je ne odobrovolji.

Da zamoli nekog na poslu, ni to joj nije milo. Morala bi da proe kroz zapitkivanja, zagledanja. Drala je privatni ivot podalje od radnog mesta. Ni Mladeni se nije otvarala. Na posao i nije odlazila Vlatka. Odlazili su Vlatkino uvo i Vlatkina usta, da zarade. Devojka u kafeu ju je smesta prepoznala. Kako i ne bi, toliko je odudarala od uobiajenih posetilaca. Spremno joj je odtampala Prirunik, bez ikakvih pitanja, bez suvine i napadne radoznalosti. Ovog puta joj je narezala i disk, neka joj se nae. Ako se tekst kojim sluajno zagubi, ili Vlatki zatreba jo neki primerak, moe da ga odampa u bilo kojoj fotokopirnici, sad sve to rade. Volela bi za svoje sinove takve umiljate, predusretljive devojke. Ne neke otrokone, hrapave kao mirgl papir, ne neke folirantkinje. 21. Iz iste pakosti, sunce se razlilo po gradu. Zaiskrio je tepih od snega. Nadao se Nenad nekoj nepogodi, vejavici, koja bi zaustavila saobraaj, nadao se ledu koji bi okovao grad, bio bi to zgodan izgovor. Eto, hteo je da doe, ali, i pored najbolje volje, nije uspeo da se probije. Nije mu bilo prvi put da ga izgovori iznevere. Izmicali su mu. Ostavljali ga bez odstupnice. Razgovor se nije mogao izbei. Bar ne uz koliko toliko prihvatljivo opravdanje. Do opravdanja mu je veoma stalo. Ne, nikako mu se nije ilo. Pa dobro, podsticao je sebe, moda i ne ispadne loe. Otvara mi se novi prostor, da se iskaem, da se pokaem, da se dokaem. Da se okuam. Nisam li to prieljkivao? Pre ovoga sa Tutumraicom. Nisam li u domu zdravlja poeo da trunem, da ram? Onda, hajdemo. Braca bi - 112 -

- 111 -

oberulke zgrabio priliku. Jeste, taj bi sve zgrabio oberuke. Ali ja nisam kao on. Neu da budem kao on. Ja sam... finije grae. Koji ga avo nanese da se vrzma okolo. Eno mu Amerike, pa neka tamo sastani koliko ga je voilja. Vie ni okean nije zatita. Nita me ne vezuje za sadanje mesto, nastavio je Nenad da podstie sebe. Pogotovo ne sada kada je jasno da od Obradovike nema nita. Da samo hoe da me regrutuje, da me uvede u svoje redove, da me gurne u svoje obraune. ta ja imam sa njihovim trvenjima? Nita. ta ja imam sa Gavranom? Nita. Ni sa njim, ni protiv njega. Naprosto me se ne tie. Nenad se klonio sukoba, gledao da se dri po strani. Nije to bilo lako izvesti. Stalno je neko s nekim ratovao. Zaraene strane su se, prirodno, trudile da namame u svoj tabor, da popune svoje odrede sa to vie vojnika. I bile bi kivne na sve koji im nisu pripadali. Kako na protivnike, tako i na neutralce. Ko nije sa nama, taj je protiv nas. Nenad nije hteo da bude protiv, niti je hteo da bude za. Hteo je samo da ostane po strani, samo da ga ostave na miru i jedni, i drugi, i trei, i koliko ih ve ima. Nije on niiji soldat, niija municija, niije topovsko meso. Ne, nee mu dati mira kada nasrnu jedni na druge, bie pakleno. Bilo bi bolje da se skloni pre nego to se sasvim zarati. Da se ovog puta makne na vreme, kad se ve nije makao pre nego to je zagustilo, pre nego to se zagovnalo u zemlji koja je umirala u krvavim grevima. Prema Gavriloviu je ravnoduan, niti ga voli, niti ga mrzi. Niti mu se dodvorava, niti ga podriva. Niti ga podrava, niti ga potkopava. Od njega ne oekuje nita. Niti ita oekuje od onog ko bi doao posle njega. Uzima ga kao prirodnu pojavu. Da nije on, bio bi neko drugi, na isto mu izae. Svaka vlast je podjednako nepodnoljiva, samim tim to je vlast. Menjali se direktori koliko hoe, - 113 -

ostae direktori. to manje posla ima s vlau, utoliko bolje. to si za vlast neprimetniji, to si sigurniji. Zapadne li joj za oko, nadrljao si. Upregnue te da vue za nju. Uznemiravae te. Poslae ti neku Tutrumraicu. Ispitivae te, nadgledati, proveravati. Uzee te na zub. Unititi. Ukoliko nisi vet da je upotrebi u sopstvenu korist, navede na svoju vodenicu. Nenad to ne ume. Braca ve ume s vlau. Zna da od nje izvue ono to mu treba. Nije Gavran problem. Nije on poslao Tutumraicu ve neko drugi, nevidljiv. to se drpisanja, i navodnog drpisanja, tie, neka mu je, ta god da je uzeo, ne zagleda Nenad u tu dep, tu tanjir i tu krevet. Put pod noge, pre nego to se zakrve. Zbog ega i zbog koga da ostane u domu zdravlja, kada mu Obradovika izmie? Zbog pacijenata? Davno su mu dozlogrdili, ne moe oima da ih vidi. Muka mu je i kada kroz ekaonicu proe pored njih. Muka mu je od njihove lepljivosti, njihove utuenosti, njihove razdraljivosti, njihovih oekivanja, njihovih zahteva, njihovih nezadovoljstava. ta bi od njega? Da mahne arobnim tapiem i da ih isceli? Da im udeli udotvorni napitak, udotvornu pilulu, pa da pucaju od zdravlja? Pritiskaju ga, gnjee svojim oekivanjima, prisiljavaju da se osea kao prevarant, kao ona lana doktorka koju su odveli policijskim kolima, sa lisicama na rukama ili bez njih. Ako ostane, boji se, pokazau koliko su mu dojadili, zbie se to u trenutku nesmotrenosti, niko ne moe da se neprekidno prikriva i savladava, to nadilazi ljudsku mo. Odae se neim, napravie neki dumbus. Put pod noge, Nenade, nema zbog ega da ostane. Kuda e se, meutim, zaputiti ako ode? Na kakvo e odredite stii?

- 114 -

Odbijala ga je neizvesnost. Kao da ga je odgurivala neka ruka, uprevi mu se o grudi. Natrag, natrag, natrag. ta te eka, ako kroi dalje? Bilo mu je potrebno da sve predvidi, da se za sve pripremi. Da ne bi bio zateen. Kada je zateen, nije u stanju da reaguje. To je to, oseao se potpuno nepripremljenim. Istina, pregledao je prospekte, ali mu nita nisu govorili. Bili su lepi, nema zbora. Delovali su primamljivo. isto poeli da se razboli kako bi se leio u jednoj takvoj ustanovi. Sve je tu bilo ugodno oku. I prostor, i aparati, i osoblje. A ipak to nije bilo to. Liilo je na prospekte neke turistike agencije. Neto je tu nedostajalo. Neto presudno. Dugo nije uspevao da dokui ta. Onda mu je sinulo. Nedostajao je... strah. Ne, nema izgovora, valja krenuti. Biserka se ak udostojila da mu uputi par rei podrke, To se nije dogodilo jo odonda kada ga je poslala na prezentaciju Lajn of lajf preparata. Svetlost je bila svirepo jasna. Ah, gde su magle, da se u njih umota? A da se ipak vrati? Sa povodom ili bez njega, sa izgovorm ili bez izgovora, sa razlogom ili bez razloga? Kakav takav razlog e se ve nai. Makar pred sobom. Da se ipak zaustavi na vreme? Pre nego to ga tamo provale, pre nego to ga razotkriju, neznalicu, moda je i onaj Poznanovi meu njima. eka da ga dokusuri. Bolje da ne aka meku. Sedi di si, ni za di si nisi, poruivao mu je Braca. Pristala plamenokosa curica ga je sprovela hodnicima i stepenicama. Bilo je neeg okrepljujueg u njenoj uzbibanoj jedrini. Promicali su pored niza slika, kao da su u galeriji. Slike su odreda prikazivale morske i planinske pejzae, potoke, reke, jezera, proplanke, ume. Bile su vedrih, veselih boja, kao one koje se prodaju du etalita. - 115 -

Zaustavili su se pred smeim, tapaciranim vratima. Na ploici kraj vrata je stajalo upravnik, bilo je tu i neko ime, ali Nenadu nije ostalo u glavi. Loe je pamtio imena. Naroito pri upoznavanju. Zaboravljao bi sagovornikovo ime im bi ga ovaj izustio. Zapravo ga i ne bi zaboravljao ve bi ga preuo. Umelo je da bude neprijatno kada bi se uzalud priseao sa kim razgovara, vrdajui na sve mogue naine da izbegne oslovljavanje po imenu. Curica se izgubila iza tapaciranih vratiju, pa izronila, Nenad je ba i ne bi pustio napolje tako brzo. Izvolite, upravnik vas eka, odcvrkutala je. Ko li evi ovu evu? Obrauje li Daresalam njenu baticu, vrtlar neumorni? Ili je zabran stavio neko drugi, upravnik, na primer. Porui mu da se glavom ne ali da puta taj nalog, kretao je upravnik u mobilni telefon, premeravajui kancelariju kripavim koracima. Bio je roav, iskolaenih oiju, sa usekom u bradi. Pokazao je rukom ka fotelji, to je valjda bio poziv Nenadu da se u nju smesti. Bila je to jedna duboka, bordo fotelja, progutala ga je. Jer ako on mene blokira, razume... ako on mene blokira... Sa stola se zaorila poletna melodija pesme Ja sam dasa iz sveg glasa, od koje ve izvesno vreme nigde nisi mogao da utekne. Istisla je i koliko do jue neodoljivu Mango bango. Upravnik je sa stola zgrabio drugi mobilni, ovaj je bio srebrnast, i prislonio ga uz desno uvo. Reci, bao, ta ima? Ne, od njih emo da naruujemo tek kada snize cene... Da, kada snize cene. Saekaj trenutak, imam drugu vezu. Zato to, ako on mene blokira, imam ja ljude koji e njega da plombiraju. A kad ga ti plombiraju, onda ga je ugasio. Saekaj samo da... - 116 -

Neka ih spuste bar za... Hajde da se ne ofiramo. Da vidimo koliko e da ponude. Ako hoe da uu, ulaznica se plaa, tako im reci, ulaznica se plaa, ni na utkamicu ne moe za dabe, a ne u posao. Pa da vidimo. Tako da mu je bolje da se ne zajebava s tim nalogom. Mogao bi da mu se obije o glavu. Negde u nekoj fioci se zaorilo cmok, cmok, cmok. U upravnikovoj ruci se stvorio i trei mobilni, ovog puta bordo, boje fotelje. Onaj prvi, crni, sputen je na sto. Ljubim te, lue... Milion puta... Milijardu puta... Neka se bore za ulaz. Ako hoe, hoe, ako nee, nee. Ima i drugih. Tako im reci, nisu jedini, ima i drugih. I grlim te, i radim ti sve ostalo... Jeste, radim ti ono to najvie voli... Plaamo za dve nedelje, eto kad plaamo. Neka se malo strpi. Da, dolazim do tebe veeras. Obuci ono, zna ti ve ta... Ti zna da se sav zapalim kad ti samo ujem glas. A jo kad te vidim, a jo kad te dodirnem... Ne, ne naskaem ni na sestre, ni na doktorke, ni na sekretarice, to smo valjda raistili. Tako je, naskaem samo na tebe... Hajde, vidimo se veeras... Ne, ne pokuavam da te otkaim, nego mi je tu u kancelariji na novi internista, pa ovek eka da se dogovorimo... Ne, nije internistkinja nego internista. Ako ne veruje, hoe da mu uje glas... Evo, sad u da ti ga dam. Nenad je automatski prihvatio prueni bordo telefon. Recite joj neto, prijatelju. Bilo ta. Koliko da uje da ste muko. Dobar dan, izustio je Nenad, oseajui se kao idiot. Eto, jesi li se uverila. A sad lepo budi dobra i mataj o onome ta u da ti radim veeras. Ljubim te,

lue. Jeste, ti si moj kolai. I moj sladoled, jeste, i moj sladoled. Upravnik je poloio sva tri mobilna na sto, jedan kraj drugog. iva vatra, iva vatra. Nije seo. Zagledao se u Nenada buljavim oima, onako stojei, kao da prouava kakvu zverku. Nenad se stegao. Sada e ga staviti na ispit. Sada e zapoeti reetanje, od koga je strepeo. Hoe li imeti da se predstavi kako valja? Hoe li znati da naglasi svoje prednosti, zabauri svoje nedostatke? Ukoliko uopte ima prednosti. Ukoliko nije sav od nedostataka. Hoe li biti dovoljno ubedljiv ili e se spetljati, zamrsiti, obrukati, kao toliko puta u ivotu? Samo da ne pone da zamuckuje, to bi tek bila propast. Trebalo je da bolje pripremi svoj nastup. Da napamet naui ta e rei. Podozrivo je merkao mobilne, strepei da e se oglasiti neki od njih ili svi zaredom, to bi ga sasvim pomelo. Zaudo, i dalje su ostajali nemi, ali je ovo zatije varka, samo su se pritajili. Fiksni telefon mu zbog neeg nije zadavao brige. Bio je nekako bezopasniji, posluniji, pitomiji. Taj ga nee presei. Vi ste ovek koji nam treba. Osetio sam to im ste uli. Imam ulo za ljude. To je moja mo. Bez tog ula ne bih mogao da radim ovaj posao. A radim ga dobro, to svako moe da potvrdi. Nenad umalo da se osvrne, da potrai tog potrebnog oveka. Darko me je ve upoznao sa vaim profilom. Ko zna ta je nadrobio, imao je obiaj da kiti. Bolje da se ogradi pre nego to ga uhvate u lai. To, istina, nije njegova la ve Darkova, ali se na njega odnosi. Sasvim nam odgovarate. Moemo odmah da ponemo.

- 117 -

- 118 -

Kako to odmah, ta odmah, zato odmah? Uvukao se jo dublje u fotelju, kao da e tako utei tom nasrtljivom odmah. Ne znam koliko vas je Dare upoznao sa nainom naeg rada? Mi ovde imamo svoj sistem. Predstavio mi je kliniku u optima crtama. Dao mi je prospekte, promrmljao je Nenad, i dalje napet zbog oekivanih pitanja, koja nikako da uslede, i dalje uzmiui pred tiranskim odmah. A, ta kaete, kakvi prospekti? Lino moja ideja. Hteo sam da odiu neim pozitivnim. Da klijetnima uliju pouzdanje. I unutranje ureenje je moja ideja. I slike po zidovima su moja ideja. Vedrina, oputena atmosfera. Ne onako bolniki. Da klijent ivne im ovde ue. I slogan je moj. Zarazno zdravlje, kako vam zvui? Ja sam oduevljen. Takav slogan niko nema. Svi priaju o zaraznim bolestima. Mi jedini irimo zarazno zdravlje. Nije li fenomenalna dosetka? Nenadu je slogan promakao, dok je u prospektima tragao za onim to je nedostajalo. Jeste, fenomenalna, potvrdio je, za svaki sluaj, istovremeno se ljutnuvi na sebe to povlauje svom buduem poslodavcu, nije valjda ve poeo da se ulaguje, mrzeo je uvlakae, bilo ih je i u domu zdravlja, bilo ih je svugde. Nije da se hvalim, ali imam njuh za marketing. Nekako mi ide od ruke. Ideje mi samo naviru. Bez marketinga danas nema nita. Moete da budete najbolji na svetu, daba vam to ako ne umete da u to ubedite ljude, nee vas ni primetiti. Razumete, ko se ne postara da ga primete, taj je propao. Kao i da ga nema. Nenad je vie voleo da proe neprimeen. Opasno je upadati u oi. Postaje meta, koju je lako smaknuti. to si uoljiviji, to te lake pogaaju. Najsigurniji si kada se

utopi u masu istovetnih. Ali je nesnosno biti istovetan svima. Biti bilo ko. Dakle, niko. To gui. Ova klinika je i moja, ali ne samo moja. Ja je vodim i imam izvesni osnivaki udeo. Ni najvei, ni najmanji. Izvestan udeo ima i na zajedniki prijatelj. Zato ovde i nemamo ORL, da mu ne pravimo konkurenciju. Ali ima i daleko jaih ulagaa od nas dvojice. Kada biste znali ko su, stali biste ovde mirno. Ja vam neu otkriti njihov identitet, neki ljudi ne ele da budu pomenuti. Upravnik je seo. Nabrao nas. Ovo dosad je bio samo uvod. Sada e prei na ispitivanje. Traie mu slabe take i nai ih bezbroj. Evo kakav je kod nas red. Ne radi se za platu, rad za platu je zaostao sistem, u neskladu sa modernim upravljanjem. Ovde vam se prua vie od plate. Prua vam se mogunost da sami odredite svoju zaradu. to da vam drugi kroji kapu? to da ja odluujem o tome koliko vam sleduje? Nije li bolje da to zavisi od vas nego of mene? Da sam odredi svoju zaradu, to ga je na neto podsealo. Dobijaete procenat od naplaenih pregleda. Vaa zarada nije niim ograniena, osim brojem klijenata koje uspete da nakupite. Kako da doete do klijenata? Nee vam to biti neki problem. Prosleivaete ih iz doma zdravlja, prokopaete tunel, Dare e vas ve pouiti kako se to radi. A navratie vam poneko i pravo ovde. Postarao sam se da se proujemo. I tek emo se prouti. Umem ja oko marketinga. Kada se i vi proujete, grabie se i za vas. Neete moi da se odbranite. Neete znati ta ete s parama. Upravnik je kopao po stolu, telefoni su i dalje mirovali, i mobilni, i fiksni.

- 119 -

- 120 -

Gde li mi se samo dela ta fascikla? Aha, evo je. arnite mi ovde... Dole, na drugoj strani. Ugovor o vaem angamanu. ista formalnost. Mora se, drava zahteva. Posle ete sa naom organizatorkom videti da se uskladi vae radno vreme ovde sa vaim smenama u domu zdravlja. Pa da ve od ponedeljka krenemo punom parom. Stani malo, lokomotivo. Nenad bi se bez oklevanja uskladio sa plamenokosom, ne bi asio asa, ali... Neodluno je prevrtao papire. Ovo je neki nesporazum, smogao je snage i smelosti da kae. Ja sam doao samo na razgovor. Da se obavestim. Da se upoznamo. Da vi vidite ko sam ja, da ja vidim ko ste vi, pa ako se uklopimo... Kako, kako...?, zakokodakao je upravnik. Brada mu je poskoila. Poneu ove ugovore, razmisliu. Pa ako se odluim... Upravnikov pogled se stvrdnuo, postao zao. Sluaj ti mene, drukane, ne moe to tako sa mnom. Nemam ti ja vremena za te zajebancije. Ovde se ne razgovara, ovde se radi. Ako ti je do razgovora, idi u kafanu pa se razgovaraj do mile volje. Ili radi za nas ili ne radi za nas. Nisam se jo odluio. Moram da razmislim. Nisi? E, vidi, ja jesam. Ili potpisuj, ili se gubi. Na ta to lii? Na hodniku umalo da se sudari sa krupnim ovekom, mlitavih obraza, visili su kao kesice, faca mu je odnekud bila poznata. Plamenokosu, prsatu, uzbibanu evu, meutim, nije susreo. Sneg je, iskriav, pucketao pod njegovim koracima. Nele-krele, Neonja-keonja, onjara-klonjara.

Da nije i Pizdi meu osnivaima ovog zmijskog legla? Da nije i Braca tu umeao svoje prste. Zarazno zdravlje, nije nego. 22. Subota ba i nije bila zgodan dan za itanje. Zbog svih kunih poslova, nagomilanih tokom nedelje, koje je trebalo obaviti. Od kupovine do pospremanja. Sve je to padalo na Vlatku, ostali bi se izvlaili. Nije joj to bilo teko, nije sebe doivljavala kao muenicu i rtvu, kao to tolike ene ine, ako nita drugo, Sneka je bar u tome bila drugaije, nije zbog toga bila ni kivna, ali opet nije bilo u redu. Ne samo zbog nje, nego i zbog njih, zbog sve etvorice. Pokuala je par puta da im objasni da preuzimanje svog dela odgovornosti za stanje u kui, i svog dela poslova, nije dosadna dunost. Da je to, naprotiv, uestvovanje koje im donosi a ne oduzima, ali od toga nije bilo nita. Oduprli bi joj se jednoduno, od Sutlijaa do Prleta, stvorivi jedinstven muki front. ta im tu ona dri predavanja. Niko od njih, eto, nije imao vremena za kune brige i poslove, ona je, podrazumevalo se, imala da nae vremena za sve. I nalazila ga je. Nije joj bilo lako meu samim mukarcima. ak i onaj najmlai sebe vidi kao pau kome neka ena treba da slui. Beskorisnih li gotovana. Eh, da joj je neto prijateljica, pojavie se na nekom od predavanja, mora da se pojavi, i njoj je potrebna Vlatka, da je upotpuni. Ili da joj je ona devojka iz internet kafea, volela bi da ima takvu ki. Ne, nije sebe smatrala muenicom. Ile su joj na ivce ene koje kukaju zbog muenitva, dok se istovremeno njime ponose. Sama je izabrala, sama je pristala, sama e izdrati, sama izgurati. Ta porodica je bila njen zadatak, sama ga je prihvatila. Vlatka nije - 122 -

- 121 -

zazirala od zadataka, niti beala od tekoa. Bilo bi to previe kukaviki. Ko bi mogao da je sprei da ih ostavi? Niko. Na tu pomisao bi joj se usne razvukle u saaljiv osmeh. Ne, ne bi imala srca da im to napravi. Bili su zapravo tako bespomoni, tako izgubljeni u svojoj samoivosti. Bili su bebe, svi do jednog, samo bebe razliitog uzrasta, koje mora da tetoi i pazi, hrani i oblai. Zapravo, mukarci nikada ne odrastu, mukarci ne sazrevaju, samo stare. Odrastaju i sazrevaju ene. Mada ne sve. Neke se jednostavno zaglave u nekom dobu, pa ni makac. Kao to se Sneka zaglavila u svom beskrajnom pubertetu. Sa istim pokretima, istim osmehom kao kada su kao devojice uorile o momcima i onim stvarima, Vlatka je izbegavala da ih imenuje, da ih podrobno opisuje i navodi, u emu je Sneka uivala. Da li je to bio stid? Da li je to bila elja da zadri tananu celovitost doivljaja, umesto da ga razbije na niz ne previe uzbudljivih ni privlanih pojedinosti. Eros je vie od tela i vie od telesnih radnji. Ima li ieg jednolinijeg, dosadnijeg, odurnijeg od porno filmova? Nije razumela kako to iko moe da gleda. Ne, subota nikako nije bila dobar dan za itanje i zbog toga to su se po kui sudarali kao bilijarske kugle. I zbog toga to su sporstski komentatori urlali na sav glas, sa onom posebnom, prenadraenom, gotovo sudbinskom dramatinou, kao da od jednog pogotka ili promaaja zavisi sudbina sveta. Istina, urlali su i preko nedelje, ali ih je nekako manje ula, ni Sutlija, zbog posla, nije mogao da provede ba ceo dan pred televizorom. Navee e stvoriti, izboriti prostor za medicinsku mafiju, za Prirunik samoodbrane, kako je stajalo u podnaslovu. Vlatkina jutarnja marruta je obuhvatala super market, apoteku, pijacu. U supermarketu je sumnjiavo odmeravala artikle koji su se prodavali po snienim - 123 -

cenama, nekada se to zvao popust, sada su to zvali akcija, koriste rei kao dimnu zavesu, da te zbune. Neto tu nije bilo u redu. Kako to odjednom neto moe da kupi skoro duplo jeftinije nego obino? Da nisu uvaljivali kart, koga nikako drugaije ne mogu da se ree? Ili su toliko bezduno drali da su zaraivali ak i kada prepolove cene? Ili su te navlaili da kupuje i ono to ti treba i ono to ti ne treba, samo zato to je jeftinije? Ili je bilo sve to zajedno? Apoteka je prizvala Mladenu. Kenjkala je zbog doktora koji ne uzimaju ozbiljno njene zdravstvene nevolje. Uspela je, ipak, da iskami detaljne pretrage. Vlatki je bila strana zaokupljenost sopstvenim telom. Telo treba pustiti da radi na miru. to se vie na njega obazire, to e te vie muiti. Stvorie simptome za kojima traga, prizvati bolest koje se boji. Ako neto nije u redu, telo e te samo upozoriti. Ne treba, meutim, dizati uzbunu posle prvih upozorenja. Prui organizmu priliku da se izbori vlastitim snagama. Slabi ga ako mu stalno priskae u pomo. Imala je Vlatka roaku koja je bila stalno bolesna. Ta nije izbijala iz bolesnikih ordinacija, iz bolesnike postelje se takoreiu nije ni dizala, obarala ju je jedna bolest za drugom, Vlatka nije smela ni da pomisli na ta bi se pretvorila kua kada bi ostala da lei nedelju dana. Roaka je jednom prilikom, u nastupu iskrenosti, priznala da joj kod lekara bre proe vreme, bili su njena razonoda, njen hobi. ia ispred Vlatke nikako da se makne. Iznova i iznova je traio dodatna obavetenja, vraao se i na ona koja su mu ve data. Ajde, matori, ve jednom. Nisi jedini, ula je gunanje iza sebe. ia se, meutim, nije obazirao na pourivanja. Vlatka je uzela kutiju vitaminskih dodataka. Nije verovala u sve one preparate koji, navodno, spreavaju i - 124 -

lee sve mogue bolesti, namnoilo se toga, stalno ih je sve vie i vie, ali je vitamine delila svima u kui, za svaki sluaj. Ne moe da kodi a moda i koristi. Delila ih je onako kao to mlaki vernici slave slavu, obeleavaju velike praznike, posete moda crkvu na Boi i Vaskrs. Eto, nisu izostali. Pa ako gore ima nekog da to vidi, i upie im u zaslugu, dobro. Ako nema, nisu se pretrgli, pa da im bude krivo. eni irokih ustiju i vedrog pogleda nije morala ni da kae koje jabuke da joj odmeri. Njeno se znalo, crvenkaste, nakisele, srednje veliine. Kupovala je kod uvek istih, svojih prodavaca, koji su je dobro poznavali. Kod onih u koje je imala poverenja. Koliko po onome to su prodavali, toliko i po njima samima. Zaobilazila je napadne, koji nasrtljivo pokuavaju da ti neto uvale. Klonila se onih iz kojih su izbijali prevejanost i nitkovluk. Zadrala se kod prostodunijih, asnijih. Popodne je Gojko negde zdimio, sav natuten. Da pokua da sa njim nekako popria o devojci koja mu je dala dvojku? Da ga nekako navede da se otvori, da joj se poveri? Ne, to ne bi ilo. Ne bi joj dopustio da se tome priblii. Moda mora tako. Ima jada sa kojima mora sam da se izbori. Nema ona tu ta da trai, ne bi bila ni od kakve pomoi, makoliko joj bilo teko da to prizna. Naprotiv, bila bi samo na smetnji. Muku bi mogla pre da uvea umesto da umanji, ranu da uini bolnijom umesto da je zalei. Bilo joj je tuno i teko, kao da se neto od nje otkidalo, kao da neto iz nje upaju, pri pomisli da sinovima u neemu nije niti moe biti od pomoi, iako je, naravno, znala da e toga biti sve vie. Znao je to njen razum, ali je itavo njeno bie odbijalo da to znanje prihvati. Gojko je odjurio na sankanje. Milo se, ta bi drugo, zajedno sa Sutlijaem, prilepio uz urlajui televizor.

Konano je sve dovela u kakav takav red. Skuvala je svoju ritualnu kafu, onu koja je oznaavala prelaz iz jednog u drugo stanje. Uzela je fasciklu, boje neba u proleno prepodne, kakva je bila i prethodna, ovog puta se niko nije usudio da je dirne. BOLEST I ZDRAVLJE, bio je naslov prvog odeljka. Mau vam zdravljem, tako to oni rade. Doi da ti ga podarimo, viu na sav glas, probie vam ui. Te robe samo kod nas ima. Ne vade ga iz ustiju, to njihovo zdravlje. A, u stvari, ta? Rade sve da vas uine to bolesnijim. Ili bar da se oseate to bolesnijim, to mu izae na isto. ovek je onoliko zdrav koliko se zdravim osea. I onoliko bolestan koliko prihvata da to bude. Sve ostalo je izmiljotina. Nekada ste sa pritiskom od 140 sa 90, holesterlom 3,89 - 7,77, eerom 3,61 - 6,11 smatrani savreno zdravim. Danas moete da se provuete ako vam je pritisak 120/80, holesterol 3,6 5,7, eer 3,8 5,8, a i to je pitanje dokle. Biete uvrteni u bolesnike im granicu pristiska pomere 100 sa 70, holesterol na 4,9, eer na 5 ili ko zna koliko. Da bi vam jednog dana, mrtvi hladni, saoptili da su nizak pristisak, holesterol, eer i ta ve opasni po zdravlje i pod hitno morate da ih poveate. Pritisak, recimo, na 180 sa 130. I tako dalje. ta im ve padne napamet. Igraju se sa nama. Cifre su proizvoljne. Podeavaju ih onako kako njima odgovara, da bi dobili onoliko bolesnika koliko im treba. Cifre su tu da vas uine nesigurnim, uplaenim, bespomonim. Da streptie ta li e vam pronai. Vano je da oni, ne vi, ustanovljavaju vae zdravlje i vau bolest. Zapravo, po njima niko i nije zdrav, kao to nijedan ovek nije bez greha. U najmanju ruku ste sumnjivi na bolest. to znai da morate biti pod stalnim nadzorom, to su ti njihovi famozni redovni pregledi. I da vas to pre treba privesti nekoj od terapija, kao to se privodi svaki prestupnik. - 126 -

- 125 -

Blebeu o zdravlju, a zdravi im ne trebaju. Trebaju im bolesni. to vie, to bolesnijih, to bolje po njih. Uzmimo zdravog oveka. ta e njemu lekar? Ne treba mu. Suvian mu je. E, u tom grmu lei zec. U tome je caka. Razmislite zato bi doktori sekli granu na kojoj sede? Zato bi ili protiv sebe? Zato bi sami sebe uinili suvinim? Ne pada im napamet. Nisu toliko blesavi. Naprotiv, nas bi da zablesave. Mau nam zdravljem da nas namame, navuku, obrlate. Stavili su u izlog artikal koji nemaju u radnji. Kad jednom uete unutra, izlaska vie nema. To vam je kao u prii o peini. U nju vodi bezbroj tragova, nijedan iz nje. Nijedan jedini. Zato to... Zna se ta se u peini deava i ko je iji plen. Medicinska mafija oglaava na sva zvona ono to niti moe, niti hoe da isporui. Zapravo, uvalie vam sasvim suprotno od onog to obeavaju. Pretvorie vas u bolesnika. Iz njihovog ugla i njihovog intetresa gledano, sasvim logian postupak. Ali, zato bismo mi gledali iz njihovog ugla? Zato to pokuavaju da nam to nametnu. Zaposeli su sve medije, pa drobe li, drobe. Ne moe od njih da se ivi. Ui nam probie. Uzmimo bolesnog oveka, ili onog kog su nabedili kao takvog a on, nesrenik, poverovao. Taj bez lekara ne moe. Lekar mu je sve i svja, vaniji mu je i od najroenijih. Takvi doktorima trebaju. Bolesni. Nikako zdravi. Kad se doepaju nekog bolesnika, mogu sa njim da rade ta god im se prohte. Treba im onaj koga e da iz dana u dan lee a da ga nikada ne izlee. Doivotni ovisnik. Takav je izvor njihove zarade, osnov njihove moi. Zato za medicinsku mafiju zdravih i nema. Ima samo manje ili vie bolesnih. Zato smo po njima svi bolesni, samo to to jo uvek ne znamo ili ne priznajemo. - 127 -

Ili smo bar zdravstveno sumnjivi, dok se ne dokae suprotno. A suprotno ne moe da dokae. Zato to oni odmeravaju, prihvataju i odbacuju dokaze. ak iako, kojim neverovatnim sluajem, nismo bolesni danas, biemo bolesni sutra, to je dovoljan razlog da nas ve sada uzmu u postupak. Najvaniji doktorski cilj nije da nas izlee, to i ne nameravaju. Najvaniji doktorski cilj je da nas nateraju da prihvatimo njihovu vlast nad naom boleu i naim zdravljem. Kad im to uspe, postigli su ono to su hteli. Dopali smo ropstva iz koga se ne izbavlja. Otuda toliko blebetanja o ranom otkrivanju ovoga i onoga. Nije to zbog toga da bi nas, navodno, uspenije leili, sigurnije, bre i lake izleili, ve zbog toga da im to pre padnemo aka. Medicinska mafija ljude pretvara u bolesnike. To je njena arolija. To je njen iriba-iribu. Omaijaju te i gotovo. Bolesnik vie nije ovek. Bolesnik je lutka kojom se doktori igraju doktora. Kao deca, reklo bi se, da nema sutinske razlike, od deije igre nema tete, a od doktorske... Bolesnik je lien sloboda i prava koje ovek ima. Drugi mu odreuje, kako e da ivi, kako da postupa, ta da jede, ta da osea, kako da die. Drugi mu odreuje ta sme a ta ne sme. Bolesnika kljukaju pilulama, opaju ga kao gusku, ili ga podvrgavaju razliitim muenjima koje nazivaju terapijom. Pilule i terapija su veoma vani zato to, u okviru medicinske mafije, zajedno deluju doktorska i farmaceutska grana, potpmognute industrijom medicinskih instrumenata i pomagala. I naravno, medijskom mafijom. Medicinska mafija obre daleko vee pare od narko mafije ali nju niko ne goni. Zato?

- 128 -

Zato to vlada preko svojih piona koji sede u vladama i parlamentima. SUMNJA I STRAH, glasio je naziv narednog odeljka. Vlatka nee odmah prei na njega, nikud ne uri. Volela je da joj se staloi ono to proita, pre nego to nastavi. Da joj se slegne, da provari. I da se odredi prema onome to je unela u sebe, ne tek da trpa jedno za drugim. Da razlui ono to e zadrati od onoga to treba preraditi, domisliti, doraditi ili od onoga to e odbaciti. Kod televizije ju je odbijalo to to te zatrpavaju te gomilom informacija, a ne daju ti vremena da se odredi prema njima. Prepoznala je neto blisko u onome to je proitala. Neto to joj se ve vrzmalo po glavi. Ali je sve bilo toliko zaotreno da joj je delovalo preterano. Kao kad neto vidi po lupom. Mobilni joj je prekinuo misao. Reavala se da ga iskljui u trenucima kada je htela da ostane sa sobom, ali to ne bi inila. Moda, ipak, nekom hitno zatreba. ta ako, recimo, neki od sinova, naavi se u nevolji, pozove ba kada joj je telefon iskljuen? Bila je to Sneka. Imala je fantastinu kombinaciju za sutra. Uporno ju je zivkala zbog tih svojih kombinacija, iako ju je Vlatka glatko odbijala. Nisam zainteresovana. Potrai neku drugu. I hoe, potraie, ali je htela prvo njoj da ponudi, kao najboljoj drugarici. Da ne ispadne posle kako ju je zaobila. Jedan takav doivljaj, to nikako sebi ne treba da uskrati. U najboljim je godinama, rano joj je da se zakopa u kuu. Ali, dobro, kad nee, nee, sama je sebi kriva. Sneka se samo trudi da unese vie uzbuenja i vie zadovoljstva u njen ivot. Niko ne moe da joj prebaci da se ne trudi. Ne bi zapostavila drugaricu. Nikad. Naravno da ne bi, sloila se Vlatka.

Zvala je i Mladena. Molila je da se negde nau, sutra, ako je ikako mogue. Uhvatila ju je frka od ultrazvuka, zakazanog za ponedeljak. ta ako joj nau neto neizleivo? A nema sa kim o tome da pria. Mladenu je neizostavno hvatala panika od pretraga i pregleda na koje je navaljivala da ode. rtva medicinske mafije, pomislila je Vlatka. Da joj negde odtampa primerak Prirunika? Ba da vidi kako e ga primiti. Uradie to jednog od narednih dana, zato da ne uradi? 23. Igra ili virus? A zato ne virus u igri? Ne, ipak igra. Virus se munjevito iri, ali brzo stupaju u dejstvo antivirus programi. Igra je, naprotiv, nezadriva, ako ubode na pravo mesto. Zabava je mo. Na to nikada nije pomislio ali zabava zaista jeste mo. Zato je toliko i ima. Zabavljaju nas da ni nas drali u pokornosti. Valjalo bi se pozabaviti i zabavljakom mafijom. Ali mu nedostaje vremena. Ne sme da se rasipa, ako hoe ita da uradi. Neophodno je da se usredsredi na medicinsku mafiju, da bi neto postigao. Ne zanosi se iluzijama da bi mogao da je uniti. ak ni da je uzdrma ili joj nanese ozbiljnu tetu, previe je mona. Ne, tako daleko ne ide. Hoe da bude realan u proceni svojih mogunosti. Bie od Luke dovoljno da mafiju makar ogrebe. I to je neto. Mada, zato se unapred odrei smelijih ciljeva? Nekad i obina ogrebotina moe biti smrtonosna. Ako otrov poricanja ue u krv. Jo ako mu uspe da probudi, privue mnotvo onih koji e mafiju potkopavati, grepsti, ujedati, svata moe da bude. Na njemu je da pokrene. A dalje e to narastati samo od sebe. Vano je da sabere svoje snage. Kad zapone sto stvari, nijednu ne

- 129 -

- 130 -

dovrava, iskusio je to, itekako. Valjda je izvukao neku pouku iz svojih greaka. Igra je pravo sredstvo, ubojito oruje. Prilepiva je. Ima u sebi neeg od perpetuum mobila, kada je jednom stavi u pokret, nastavalja da se kree sama od sebe. Treba je dobro osmisliti. Igra mora da bude uvuen, uhvaen, pre nego to shvati u emu je caka. A onda mu postepeno otkrivati istinu. Otkria bi mogla da budu povezana sa izvravanjem nekih zadataka. Treba ih provui uz pregrt bodova koje igra dobija, i saznanje je dobitak, tako da se spoje ponos zbog podviga, zadovoljstvo zbog nagrade i otkrie istina o medicinskoj mafiji. Drugaije bi teko ilo. Ako igrau soli pamet, bie mu dosadno. Poruka treba da klizne u njega, bez prepreka, neosetno. Treba mu dobra pria. Trebaju mu zamamni izazovi. Treba mu neto uzbudljivo, to naizgled nema veze sa onim to hoe da utisne u svest. Odbie sve to je previe oigledno. Priao je prozoru, to bi inio kada je tragao za idejom. Putao je pogled da bludi. Moda uhvati neto to lebdi u vazduhu. Moda se negde za neto zakai. Stanovao je na dvadeset prvom spratu jedne od betonskih kula na ulazu u grad. Uivao je u prozoru grada koji se podastirao poda njim, leao mu je pod nogama. Da, to bi moglo biti... Moglo bi biti... Pogled je zapinjao o srebrnkasti srp meseca, o prozore, o svetiljke, plutao je po zagastom sedefu neba. Okrenuo je riokosu. Podsticala ga je zadovoljena mukost. Bistrila mu mozak, inila ga domiljatijim. Ili bi smirivala uzrujanost. Ili vidala tugu. Riokosa je bila za podsticaj, smea za smirenje, crnka za tugu. Plavuu je naruivao kao nagradu. Da sebe asti. Ne, ne bi podneo da mu se neka ena naseli za stalno. Da preturi stan na glavu i razmesti stvari onako - 131 -

kako je njoj volja. Da mu zvoca, pridikuje, zanoveta, da mu prebacuje i nareuje, da ga prati i pijunira, da ga upregne u kola svojih beskrajnih prohteva, da mu se uvue pod kou, da njime ovlada. Ne, taj enski teror ne bi mogao da trpi. Luka je saaljevao oenjene pa i one sa stalnim vezama, kroz ta sve moraju da prou, siroti psi na lancu koje ene i devojke vucaraju okolo. Ovako je bilo mnogo jednostavnije i bezopasnije. Zovne kada ti zatreba, plati koliko si duan i molim lepo. Nema nikakvih petljancija. Slobodan si ovek. Dovoljan mu je gazda na poslu, ne treba mu i gazdarica u kui. U agenciji su ga poznavali, rado su mu izlazili u susret, imao je i izvestan popust. Bio im je stalna, pouzdana, proverena muterija, neka vrsta neformalnog abonenta. Ponekad bi deo trokova namirivao i protiv uslugama, sreivao je kompjutere i tako to. Nije stvarao nikakve probleme, nije bio grub, nije bio nasilan. Nije povreivao, ni reima, ni telom. Devojke su ga gotivile, bile su sigurne da ih sa njim nee zadesiti nikakvo zlo. Na Haki, tako su ga zvale. Treba mu neto izazovno, neto zarazno a sa jednostavnom grafikom. Bez likova. Likovi su prevazilazili njegove mogunosti. To je moj mali brat, govorila je sestra. Moram da vodim rauna o njemu, da mu se neto ne desi. Zato to on ne ume da vodi rauna o sebi. Ne ume da se snae. Udario je pesnicom o zid. Zabolelo je. Zaspao je posle riokose. I to mu se dogaalo, da utone u san iz koga bi se budio izotrene svesti. Ili da iz njega iknu ideje, kao to ikne seme. Ovog puta je sanjao da se onesvestio na ulici. Stropotao se. Prvo nije bilo niega, samo crna praznina, onda je mutno nazreo lica, uo uzrujane glasove, presekla ih je zavijajua sirena hitne pomoi. ensko stvorenje u - 132 -

belom mantilu je neto petljalo oko njega. Poloili su ga na nosila, ubacili u kola, kao kakvu stvar, kao dak krompira. Bilo ga je uasno stid. Vikao je da mu nije nita, da ga ostave na miru, ve je doao sebi, bio je to trenutak slabosti, nita drugo, ali su se pretvarali da ga ne uju. Oslobodio se naglim trzajem, iskoio iz nosila. Kada je ukljuio raunar, srce mu je jo uvek estoko bubnjalo. Bacio se na mreu, skakao sa sajta na sajt, pomoglo je. Igra mu se nije otvorila. Ostavie je da sazri. Ne vredi da je mamuza, nita nee postii na silu. Dok mu se ne otvori, nastavie sa akcijama. Mogao bi i na sajt da okai uputstva za akcije. Kao ispomo onima koji bi da se poduhvate sa medicinskom mafijom, a ne znaju kako. Da, to bi moglo da se uradi. Odredie mete i metode napada. Dopadao mu se izraz mete i metodi napada. Zvuao je odseno, vojniki. Kao zapovest pre bitku. Jednom e to proiriti tako da, uz prirunik za samoodbranu, dobije i prirunik za napad. 24. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Slabost, slabost, slabost. Beskrajna, neizmerna, nesaglediva. Bolujem od slabosti. Ima li toj boljci leka? Olga upija. Strah, napetost, jed, ponienje, uvredu, gorinu. Olga je moj sedativ. Pred Olgom mogu da govorim, govorim, govorim, bez ustezanja. Nije vano da li ita razume, vano je da nita ne osuuje. Mogu da izmislim ta mi se prohte, nee proveravati, niti me hvatati u nedoslednosti i lai. Mogu sve da izvrnem, da prikaem onakvim kako bih eleo da bude. Ih, ta sam sve rekao bezboraznom upravniku. Ala

sam mu natrljao ui, jo se crvene. Ih, ta sam sve... Mogu da kaem i jadno kako je bilo. Nee me prezreti. Olga ne odmerava, ne procenjuje, ne uporeuje. Bezopasna je i zato dragocena. Mukarci se plae ena. Od straha se brane prezirom. Prezir je pokuaj da umanji opasnost, ublai strepnju. Prezirom bi da sebe uni nepovredivim. Zato se mukarci pribojavaju ena? Zato to su ene sudije u mukom nadmetanju. Proglaavaju pobednike. I proizvode gubitnike. Neka se nose, svi koliko ih ima. I upravnik, naravno. I on neka se nosi. I njegovi telefoni, koliko god ih bilo. I faca, mlitavih obraza, na koju sam umalo naleteo, trebalo je bar da ga munem laktom u rebra, onako, u prolazu. Znam ga sa televizije, eto odakle znam bitangu. Taj je nekakav faktor. Nekakav traktor. esto ga slikaju. Blebee neto o reformi zdravstva. Da ti se utroba prevrne kad uje ta taj kombajn podrazumeva pod zdravstvenom reformom. Muka mi je od tih reformatora. Eh, da hoe neto mene da puste, pa da celom svetu objasnim ta bi bio pravi preobraaj. A ne ove njihove, idi mi, doi mi, mazarije i kojetarije. Zaorao bih ja duboko, ne bih tek grebuckao kao ova njihova grabulja. Samo prduckaju, koliko da izgleda kao da se neto radi. Ali mi ne daju. Ne putaju gadovi. Zato ne putaju? Zato to je istina zabranjena. Zato je istina zabranjena? Zato to je opasna. Po njih, naravno. Eto zato me ne putaju. Usrali su se. To je to. I sva ta njihova naklapanja, koja proturaju kao savete. Samo presipanje iz upljeg u prazno, i obratno. Nikad kraja. Melju li melju, vodenice. Ali uprazno. Brana nema. A bez brana nema ni pogae. I dete bi znalo da kae onih par budalatina koje neprekidno prevru. S kakvom ih samo vanou premeu, Kao da - 134 -

- 133 -

iznose mudrost nad mudrostima. Naduli se, hoe da puknu. Da mi je da ih neto bocnem, da splasnu. Da se izduvaju. . Ponovo pregledam upicanjene prospekte. Gde su sakrili strah, prevaranti. S vremena na vreme, Biserka bi pokuavala da od mene napravi neto koliko toliko korisno, ako ve ne i unosno. Uhvati to nju. Korisno je, tu kod moje ene nema dvoumljenja, samo ono to donosi novac. Sve ostalo je puko traenje vremena. Zamlaivanje za gubitnike, i sam u njih spadam. Zaraivati na tuoj bolesti je, recimo, korisno, izleiti nekog bez zarade je beskorisno. Kratko i jasno. Bez cifranja. Iako je kod nje sve u ciframa. Broj je njeno boanstvo. Prezirem je. Zbog skuenosti, zbog uskogrudosti. I ona mene prezire zbog nesposobnosti. Tu smo jedan jedan. Bar nam je uzajamni prezir zajedniki, ako nam je sve ostalo razliito. Moda nas on i vezuje. vre nego to bi nas vezivalo potovanje. Nismo jedini. Zavidim joj. Na izvesnosti. Kod mene je sve kolebljivo. Moglo bi da bude ovako, moglo bi da bude onako. Obino ispadne nikako. to se korisnog tie, tu alosno zakazujem. Naprava sam slabih, da ne kaem jadnih performansi. Trebalo me je uiniti efikasnijim, kako bih postizao ubedljiviji uinak. U suoavanju sa ivotnom nunou. ivotna nunost, zgodne li rei. Njome moe i da opravda i da nametne ta god ti se prohte. Zato je Biserka tako rado koristi. Kao taku kojom se preseca svaka rasprava. U njenom tumaenju ivotna nunost je vojnika zapovest usiljenim marem, napred. Dakle, poradilo se na mojoj upotrebljivosti.

Bilo je to tu u ono vreme kada je itava zemlja bila pretvorena u buvlju pijacu, kada je svako neto valjao, neim trgovao, neto preprodavao. ena je imala poznanice i poznanike koji su se svi odreda neim bavili. Neim opipljivim, neim to donosi. Ja se nisam bavio niim. Krao sam bogu dane. Istina, iao sam na posao ali mi se to raunalo onoliko koliko je donosilo malo. Tako se dalje nije moglo. Trebalo me je uposliti neim ozbiljnim. Jedna od Biserkih poznanica je ula u program za prodaju vitaminskih preparata i stala da mlati pare. Onako kao to se sa drveta mlate ljive. Predlagala je da u taj program ubaci i mene. Biserka je predlog prihvatila oberuke. Takva jedna prilika nikako nije smela da se propusti. Mene, istina, niko nita nije pitao, podrazumevalo se, poludeu od tih podrazumevanja, da mi nema druge. Zazirem od rei program. Podsea me na program ve maine. Ubace te u bubanj koji se vrti, vrti, vrti. Sve dok te ne isperu, ne iscede. Preparati su imali bodro ime Lajn of lajf. Linija ivota. Tako su se zvali. titili su od svake zamislive bolesti. Onima koji ih prodaju donosili su nezamislivu dobit. Tako je bar tvrdila Biserkina poznanica. Onaj ko hoe da ue u program, mora i sam da bude programiran. Bez toga ne ide. Programiranje se obavlja na posebnim, tome namenjenim skupovima. Tako sam se jedne vlane i mlake prolene veeri obreo u velikom amfiteatru jednog od ovdanjih fakulteta. Amfitetar je bio skroz popunjen. Oseao sam se udno, kao da sam ponovo student, ponovo na nekom predavanju. I poelo je kao predavanje, ak su mnogi od prisutnih priljeno hvatali beleke. - 136 -

- 135 -

Tema predavanja bila je kompanija Lajn of lajf. Njeni proizvodi, njen istorijat i, posebno, njena mo. Prisutni su poastvovani da pristupe neemu to radi u vie od sto zemalja irom sveta, to se kotira na berzama i iji se godinji promet (turnover, naglasio je predava, tako ubedljivije i lepe zvui) meri milijardama dolara. Prikazani su i neki grafikoni, neke linije koje, strelovito i, inilo se, nezadrivo hitaju uvis. Prikazan je i predsednik kompanije. Bio je to lik iz koga je zraio umirujui nitkovluk. Lisac, vidi se odmah. Taj zna znanje. Nema da brine. Ume taj da napuni svoje depove. Znai, napunie i depove onih koji za njega rade. Katedru je zaposela pozamana plavua, ustrih pokreta, predstavljena kao strunjak alternativne medicine, gostujui predava na vie prestinih koleda. Plavua se razmahala. Ispaljivala je brzometno rei kao to su imunitet, odbrambeni sistem, enzimi, hormoni. Svaka je re bila metak koji se rasprskava u mozgu slualaca, raznosei sve oko sebe. Uasnutog, osvajao me je vakuum. Plavua je tukla nemilosrdno. tektao je rafal za rafalom. Poeleo sam da se branim. Da neto doviknem. Bilo ta. Samo da zaustavim ta iroka usta, prekrivena jarko narandastim karminom. Nisam to uinio. Da jesam, rastrgli bi me. Bilo bi to nezamislivo svetogre. Posle plavuine paljbe, teren je bio raien, svaka sumnja satrvena. Doao je red na glavnu stvar novac. Novac, novac, novac. Money, money, money. Prigni glavu. Pokloni se Bogu svome. Broj vlada nad svima. Ogromna, neizmerna nula zapoveda mnotvu malih nulica. Za govornicu je stupio mladi nauljane, zalizane kose. Namignuo je. - 137 -

Mislim da svi znamo zato smo veeras ovde. Ili moda ima nekog ko ne zna? Ako ima, neka se slobodno javi. Sauesniki smeh. Ne, nije bilo nikog ko nije znao. Dobro, da vidimo kako da postignemo to to elimo. Imamo cilj. Zalizani se primakao postolju sa povelikim, uspravno postavljenim papirom. Energinim potezom flomastera iscrtao je pravougaonik i u njega krupnim slovima upisao re CILJ. Poto imamo cilj, potrebno nam je sredstvo da ga ostvarimo. Recimo, uputili smo se prijateljima. Da bismo do njih stigli upotrebiemo neko sredstvo. Recimo, automobil. Je li to jasno? Jeste, jasno je, potvrdila je sala. Ah, sveta jednostavnosti. Onda moemo dalje. Zalizani je isto tako energino iscrtao drugi pravougaonik u koji je upisao: SREDSTVO. Zatim je od drugog ka prvom pravouganiku povukao strelicu. ta je nae sredstvo? To je mutlilevel prodajni sistem Lajn of lajf preparata. Zalizani je otvorio prazan list i na njegovom vrhu napisao: MULTILEVEL PRODAJNI SISTEM. Bacio se na iscrtavanje sloene eme. Tu su bili predstavljeni principali i njihovi asistenti. Svaki principal je ostvarivao zaradu ne samo od onog to sam proda ve mu pripadao i deo uinka njegovih asistenata. Svaki asistent je mogao postati istovremeno i principal, im u program ukljui vlastite asistente. Liilo je to na strukturu nekog veoma zamrenog feudalnog drutva, sa gospodarima i njihovim vazalima. Mogunosti zarade su praktino neograniene, sladio je zalizani. Ovde vam niko ne odreuje platu. Sve zavisi samo od vas. - 138 -

Zalizani se razbacivao ciframa. Od cifara je zastajao dah. Oi u sali su se zacaklile, disanje postalo dublje. Tu i tamo bi se zauo i poneki sladostrasni uzdah. Oseao sam se sve nelagodnije, kao uhoda na neprijateljskoj teritoriji, koji svakog trenutka moe sa bude razotkriven. A da bismo postigli ono to elimo, moramo ta...? Moramo da irimo krug korisnika Lajn of lajf proizvoda!, uskliknuo je mladi. Sa svakim novim korisnikom uinili smo dva dobra dela. Pomogli smo nekome da bude zdraviji i pomogli smo sebi da budemo bogatiji. Nije li tako? Pljesak odgovara da jeste, upravo tako. I nikako drugaije. Tako nam Broj pomogao. Gde su korisnici, zapitae se neko. Tu su, svuda oko nas. Dovoljno je da se malo paljivije osrvnemo. Zdravlje svako eli. A mi, dobro zapamtite, nudimo zdravlje. Zalizani se bacio na podrobnija uputstva. Svako je trebalo da napravi potpuni spisak svojih poznanika. Da se seti ak i onih koje godinama nije niti video niti uo. Moda jo od srednje, pa ak, zato da ne, i od osnovne kole. Ne treba zanemariti ni nekadanji komiluk, i vrti moe da poslui. Zatim da prione na posao. Da zivka, obilazi, pokazuje. Da objanjava blagodeti onoga to je neophodno svakome ko dri do svog zdravlja. Ali da nikada unapred ne najavljuje o emu e biti re. I u prodaji je, kao i u ratu, iznenaenje odluujui faktor pobede. to je iznenaenje potpunije, pobeda je izvesnija i ubedljivija, navodi zalizani rei predsednika kompanije, onog lisca kome se mora verorati jer ume da napuni svoje depove. A to je jedina vetina koja se zaista rauna. Usledila su iskustva uesnika programa.

Pojavila se poznata glumica, koja se predstavila imenom, prezimenom i zanimanjem, kao da niko za nju ne zna, to je bilo propraeno odobravajuim smehom. Glumica je otvorila svoje napaeno srce, predoivi svu gorinu glumakog hleba. Lajn of lajf program joj je, meutim, zasladio ivot. Tu je zaradila daleko vie nego od glumakih honorara. Pojavila se nezaposlena profesorka istorije. Lajn of lajf preparati su joj doneli vie od svih vladara ovoga sveta zajedno. Pojavio se slubenik, koji je osetio ta je ivot tek kada se stavio u slubu programa. Svi su oni opisivali svoje finansijsko stanje pre i posla programiranja. ta su sve eleli a nisu sebi mogli da priute, pre, i ta su sve mogli da sebi dozvole, posle. Onda su principali predstavljali svoje nove asistente. Steglo me je oko srca kada se ka govornici uputila i Biserkina poznanica, ona ljivarka-mlatipara. Pomislio sam da izaem, pre nego to se dogodi neto loe. Nisam se pokrenuo. Sedeo sam kao oduzet. Prikovan silom inercije. Pa, narode, uzviknula je poznanica slavodobitno, imam veeras da vam pokaem neto zaista zanimljivo. Nikada ne biste pogodili ta. Poznanica je napravila znaajnu pauzu, da podigne iekivanje. Naem programu se pridruio i... i... jedan doktor. Poznanica je ispruila ruku ka meni, kao da me poziva. Mnoge glave su se okrenule, voene zailjenim svetlucavo zelenim noktima, srebrnastom narukvicom i zlatkastim prstenjem. Svakome je jasno da e jedan doktor umeti da oceni i svakome objasni lekovitost i vrednost Lajn of lajf proizvoda, podvukla poznanica znaaj svog ulova.

- 139 -

- 140 -

Bravo, doktore, priskoio zalizani. Izaite da vas svi vide. Ali ja nisam niiji asistent. Uopte nisam pristupio nikakvom programu. Doao sam samo da se obavestim. Meutim, to je sada nemogue bilo kome objasniti. im si tu, njihov si. Stavljen sam pred svren in. Ustajem nevoljno. Mnome gospodari sila okolnosti. Molim jedan veliki aplauz za naeg doktora! Mladi prvi poinje da tape, dajui ritam. itava sala ga jednoduno sledi. Oseam se idiotski. Blesavo, ponieno. Stid me prodire. Proklinjem Biserku, koja mi je ovo priredila, proklinjem sebe to sam, uprkos otporu, pristao da doem. Tako sam javno proizveden u asistenta a da me niko nita nije pitao. Kao vazal, imao sam svog principala. Ulaz se i u to kolo plaao. Utrapili su mi poetni paket Lajn of lajf proizvoda. Kada to raskrmim, kvalfikovao sam se za nove koliine. Suma koju sam izdvojio za paketi nije bila beznaajna. Ko hoe da zaradi, mora i da uloi. Bez ulaganja nema dobiti. to vee ulaganje, to krupnija dobit. Takav je zakon poslovanja. Tako bar kau. Novac je uloen, a uloeno je sada trebalo vratiti. Biserka me je pritiskala da to pre napravim spisak poznanika, ali sam nekako uspevao da to izbegnem. Ponekad mi ipak poe za rukom da odrim svoje. Izbegavanjem pre nego suprotstavljanjem. ta, da zivkam ljude kako bih im neto uvalio, da obnavljam izgubljene, zaboravljene, zapostavljene veze kako bih iz njih iscedio neto para? Ne dolazi u obzir. I lus. Nismo valjda toliko nisko pali. Ne, nisam to tako rekao, naravno. Da jesam, bio bih samleven. Izgovarao sam se nedostatkom vremena. - 141 -

Pretvarao se da traim stare telefonske imenike. Odugovlaio sam, da saekam dok se malo ne ohladi verniki ar moje vrle supruge. Biserka me je pristiskala da Liniju ivota prodajem i na poslu, u ordinaciji, kolegama i pacijentima. To je, smatrala je, bilo pravo mesto. Nije li program najpotrebniji bolesnima? Nije li to neto u ta bi i kolege mogle da se ukljue? ta bih asistenata, ta vazala mogao da meu njima naem. Na obostranu korist i na dobrobit pacijenata. Nalog nije izvren. Uzjogunio sam se. Proradio je ponos. Uplaio sam se da se ne izbrukam. Ni ovo nisam otvoreno odbio, to nije moj nain. Bio bih primoran da se raspravljam, a u raspravi bi me potukla do nogu. ivotnom nunou. Sam bih sebi zvuao neubedljivo. Nedostajala mi je sigurnost onih koje matica nosi. Nisam se odupro, ali nisam ni uradio ono to se od mene oekivalo. Vukao sam okolo sobom neke uzorke koje nikome nisam pokazivao, objanjavao sam kako nema interesovanja, trpeo pridike zbog smetenosti i nesposobnosti. Biserka je uzalud penila od nemonog besa, bio je to mukli, nemuti otpor koji nije uspevala da slomi. Nikakvim pritiscima, nikakvim pogrdama. Istina, trgovalo se po domu zdravlja. Svraali su prodavci sa strane. Krmili sve i svata, najvie kozmetiku i raznorazne krpice. I osoblje je trgovalo meu sobom. Bilo je i onih koji su razvili biznis sa raznim lekovitim preparatima, ne sporim. Sebe nisam video u tome. Pojeo bih se od stida. Ja sam iscelitelj, ne trgovac. Trgovalo se i na druge, mutnije naine. Receptima kojima su se iz dravnih apoteka izvlaili besplatni ili neverovatno jeftini lekovi. Nisam u tome uestvovao. Iz gaenja ali i iz straha. Sigurno bih nagrabusio.

- 142 -

Oseam se nesigurnim u okolnostima bez jasnih pravila. Plai me proizvoljnost. Ravo se snalazim tamo gde nije sasvim jasno ta je poeljno a ta se nikako ne sme initi. Pokazalo se, meutim, probitanim mnogo toga to je izgledalo nedoputeno. Ispostavljalo se da su najbolje prolazili oni koji se nisu obazirali na ispravno i neispravno. Oni koji su postupali kao da nikakvih pravila nema i grabili sve to je moglo da se zgrabi. Onima koji su naseli na privid, nije ostalo nita. Ne bih li i ja mogao da zahvatim iz tog upa? Ne zahteva li se od mene da postignem vie, odem dalje? Nije li to nalog vremena? Nisam se usuivao. ak i kada bih posegao, ruka s kaikom bi mi klonula na pola puta. Potujem zabrane. Ne samo iz straha od kazne. Zabrane su neto odreeno. Znaci koji ti pomau da se snae. Potrebne su mi i onda kada me izazivaju da ih zaobiem. Iako i od kazne zazirem. Manje zbog konretnog zla koje bi mi mogla naneti. Vie zbog ponienja kanjenika. Kanjenik je igosan, izopten, obezvreen. Postavio se iznad tebe onaj ko te kanjava . Uzeo je sebi pravo da ti sudi. Ne podnosim nikog iznad. Oseam se sigurnijim kada se pridravam propisa. Znam na emu sam. vri sam, odreeniji. A i bolji sam od onih koji ih kre. Ponos ispravnog me izdvaja, uznosi, nadima. Ako pravila nema, nema ni ponosa. Ako nisu obavezujua, ponos se preobraava u glupost. Od Lajn od lajf preparata nije bilo nita. Nisam prodao ni jednu jedinu kutiju. ist gubitak, koji mi Biserka nikada nije oprostila. Moja ena ne podnosi neuspehe, prezire poraze, gadi se gubitaka. Plaeni paket smo potroili u kui, da se ne baci. 25.

ljapkalo je, ljap, ljap. Kapalo je, kap, kap. I tres, tresnulo bi s krovova. Trebalo joj je opreza, usredsreenosti, vetine da izbegne bljuzgotine, zaobie bare i barice, umakne curkanjima i kopljima ledenica. Vlatka je pomalo i uivala u borbi sa ovim malim zamkama, inile su kretanje zanimljivijim. Razbijale jednolinost prebacivanja s mesta na mesto, koje ponitava sav prostor izmeu. Nale su se u restoranu kraj reke. Pred Vlatkom se zlatio sok, pred Mladenom puila kafa. Iza prozora, valjala se voda. Kao dete, volela je da zamilja kuda e struja odneti upravo baen komad drveta. Kraj kojih mesta, kakvih predela, do kog mora? Sabirala je svo svoje geografsko znanje da ocrta put. Volela je i da umae biskvit u kafu. Biskvit bi omekao, zamirisao, poprimio poseban ukus. Da narui olju kafe, ali one prave, sa gustim, kao prst debelim socom, iz koga se ita sudbina, ne isprani, istanjeni espreso, da zatrai i tanjir biskvita, pa da navali? A ta ako mi otkriju...? Mladena je stala da nabraja ta bi mogli da joj otkriju. Bila je profesionalni pacijent. Poznavala je simptome, koristila doktorske izraze, tumaila nalaze. Govorila je laringitis, pneumonija, kancer, diareja, ostipacija. Valjda joj je tako zvualo znaajnije, ozbiljnije. Kao da je i sama postala deo medicinskog osoblja, sa kojim je dolazila u dodir. ta li bi o tome rekao borac protiv medicinske mafije? Kako bi protumaio ovu pojavu? Ima li u njegovom Priruniku neeg na tu temu? Pokuavaju li to pacijenti da se poistovete sa onima koji ih lee, preuzimajui neto od njihovog dranja i govora? I zato? Mladena bi bila zanimljiv sluaj za oveka sa etvrtastim naoarima i ravo vezanom kravatom. Mogao bi da je obradi i stavi na sajt. - 144 -

- 143 -

Moda je ipak trebala da napravi kopiju Prirunika i da ga ponese? ta li bi Mladena rekla? Istina, nedelja je, fotokopirnice ne rade. Da moljaka sinove, gleda kisele face, slua gunanja, nije joj se dalo. A i da je odtampala, nije sigurna da bi Mladeni gurnula Prirunik u ruku. Bilo bi to previe za nju. Zapanjila bi se. Mada ne bi bilo loe ni da se zapanji. Ili se uopte, pre e biti, ne bi zainteresovala. Panja bi joj samo skliznula. Vlatka je i kao dete retko poboljevala. Borila se sa boleu, odbijala da joj podlegne. Bila bi to sramna predaja. Stidela se, i jo uvek se stidi, bolesti u onim retkim sluajevima kada ne bi bilo druge nego da je prizna, kao to se priznaje krivica. Bilo je to prizanje poraza. Bolnije od svakog fizikog bola. Meni moja Vlatka ne zadaje brige, hvalila se majka meu rodbinom i po komiluku. Nije boleljiva. Godile su joj majine pohvale. Mnogo su joj znaile. Uvrivale su je. Trudie se itavog ivota da ne stvara brige, ne bude na smetnji. Da bude reenje, ne problem. Uzela je to kao svoju dunost, prihvatila kao zadatak. Bila je Vlatka otporna na bolest i tvrda na suzu. Itekako joj znailo kada bi je majka hvalila jer nije kenjkavica, plaljivica, cmizdralica. Nije volela ensku kuknjavu. Stvarno ne znam ta u, ako mi neto nau. Nisam iva dok se to ne zavri. Hou da izludim od straha. Vlatka nije bila naisto boji li se zaista i brine ta ena. Ili samo hoe da je neko tei, tetoi, ohrabruje. Ohrabrivati je bilo najsigurnije. Hajde, ne budi luda, ta bi ti nali? Ne zna ti. I bolje da ne zna, izgovorila je Mladena sa beksrajnom nadmoi strunjaka nad laikom. Mirnija si. Natezale su se izvesno vreme hoe li se neto nai ili nee. Mladena je uporno odbacivala uveravanja da e sve - 145 -

biti u redu. inila je to ak sa izvesnom uvreenou, kao da je Vlatka potcenjuje, umanjujui ozbiljnost pretnje. etai su se uzmuvali. Stvorili su grozd na samom rubu reke. Vlatku je steglo u stomaku. Pristigla je hitna pomo, pristigla je policija. Dva mladia su upala u restoran. Govorili su brzo i buno, sa uzrujanom razdraganou, uz ive pokrete. Oi su im sijale. Bogami se bucov nagutao vode. Kako i ne bi, ko zna koliko je gnjurao. Jesi li ga uslikao? Kako da nisam. Gde to da propustim. Kaim to koliko danas na net. Snimak e biti glavna fora. Ala e da se lepe. Ima da otkinu. Zamisli da upeca tako nekog. Ja ne pecam. Znam da ne peca. Samo kaem. I gde ba ovde da se usidri? Svratio do tebe, da zajedno zaplivate. Dve votke. Da nazdravimo. Davljeniku. Za pokoj due. Valja se. Iamarala bi ih obojicu. U spavaoj sobi, saekala ju je fascikla. Ovog puta je niko nije makao. Niti je bacio njen sadraj. Da jeste, oi bi mu iskopala, ma ko to bio. Kakav je to nain, dirati tue stvari. Zavirivati u ono to te se ne tie. Uf, to je mrzela to zavirivanje. Kao u onim emisijama u kojima se kao prikazuje stvarni ivot, reality show, tako ih zovu, a drugi gvire u taj ivot kroz kljuaonicu. U redu, kroz kameru, na isto mu izae. Ne zna ko je gori, oni koji se prikazuju ili oni koji u njih zveraju. I ta manija bacanja, to utrkivanje u bacanju, koje je uhvatilo itav svet. Nije to razumela, jo manje prihvatala. Bilo je u bacanju obesti, drskosti, - 146 -

nepotovanja. Ne samo prema stvarima, ve i prema naporu koji iza njih stoji, neko je morao dobro da zapne, nita se nije stvorilo samo od sebe. Bilo je tu i bezobzirnosti prema onima kojima nedostaje ono to ti baca. Za sinove joj je bilo najkrivlje. Taman im neto kupi, a oni jedva ekaju da se toga otarase. Nisu estito ni iznosili, ni upotrebili a ve im je dojadilo, ve im je zastarelo. Strano je kako sve brzo zastareva. I sve bre i bre. Ima u toj brzini neeg mahnitog, neeg suludog, to mora izai na zlo. Davala je rado, ono to se u kui vie nije koristilo, od odee pa nadalje. Ali da baci, to nikako. I pokvarene stvari je nosila kod onih koji ih otkupljuju. Ne zbog novca, davali su smeno malo ili nita, ve zato to je bar neto od toga, makar neki deli, neko mogao da upotrebi. Izrugivali su joj se zbog toga, ali nije odstupala. Neto u njoj joj je govorilo da postupa ispravno. A kada je znala da postupa ispravno, nita je ne bi moglo pokolebati. Pa makar je proglasili zaostalom, beznadeno zatucanom uskijom, ili kako god im je ve volja. Prilepe ti tako neto, samo da te otpiu. Onda vie na tebe ne moraju da se obaziru. Tvoje nema vie nikakvog znaaja. Imaju unapred spremljene rei, vade ih iz nekakvog skladita, da njima raspale po tebi ako im se nae na putu. Sva pripremljena hrana se morala pojesti, makar danima iznosila za sto isto jelo. Makar na kraju i sama pojela ono to mu i sinovi nisu hteli. Da baci i komad hleba, osetila bi se krivom pred onima koji ga nemaju. Kao da im ga je otela iz usta. To, naravno, niko nije razumeo. ak ni pokuao da razume. Jednom e moda biti drugaije. Kada susretne prijateljicu, za kojom traga. Susree je, zna da hoe. STRAH I SUMNJA Medicinska mafija vas dri u stalnom strahu

Buuuu! Bolest vreba odasvud. Pritajila se, u zasedi. Sad e da te zgrabi. Kad uhvati, ne puta. Zaskoie te, samo to nije. Prodree u tebe. Odakle? Iz vazduha. Iz vode. Iz ljudi. Iz onoga to jede. Iz onoga to pije. Iz ivotinja. Iz biljaka. Iz predmeta kojima se slui. Iz stvari koje te okruuju. Bolest je svugde, bolest je u svemu. Zapravo, ve je u tebi. Proela te, osvojila, sinji kukave. Izdalo te sopstveno telo. Ba ono kome tako naivno veruje. Kao, tvoje je, nee protiv tebe. avola nee. Rovari li ono, podmuklo, rovari, sve u esnaest, a da ti, bleno boija, nita ne primeuje. Buuuuu! Drhti siroti stvore! Uhodi svoje telo, da te ne izda. Proveravaj, proveravaj, proveravaj. Sumnjaj, sumnjaj, sumnjaj. Sve je rasadnik bolesti. Nije verovati nikome, nije verovati niemu. Sopstvenom telu ponajmanje. Valja prezati pred svime. Osim pred medicinskom mafijom, samo ste pod njenom vlau bezbedni. Svako malo raspale poneku vanrednu paniku. Kao dodatak ustaljenim strahovima od ustaljenih bolesti. Poludele krave, ptiji grip, svinjski grip. ta je sledee? Riblje boginje? To ide u naletima. Medicinska i medijska mafija lepo saraaju. Slono diu uzbunu. Onda malo olade, pa vam u glavu ubace neku novu pretnju. Tako vas lome. Kad im zatreba, sami e u svojim laboratorijama proizvesti i pustiti viruse od koji e vas navodno tite. Otkud se neke bolesti tako iznenada pojave? Same od sebe? Kao, mutirao virus? Neka oni te bajke priaju nekom drugom. Bolestima su poeli da daju i dane, kako bi vas na njih podseali. Strah je temelj moi.

- 147 -

- 148 -

Strah podstiu tajnom. Nema moi bez tajne. Koriste nerazumljiv jezik. Neki pacijenti pokuavaju da se poistovete sa gospodarima, pozajmljujui njihove rei i izraze. Kada se, u svojoj nemoi, sledite od uasa, tada ete, zavapiti za zatitom. Slomljene kime, pognute glave, preklinjaete na kolenima za izbavljenje. Traite spas? Odlino, tu je medicinska mafija da vam ga prui. Evo vam spasa, evo izbavitelja. Evo vam branitelja. Uhvatie se doktori u kotac sa boleu. Poloie je na obe pleke. Pazi da nee. Niti mogu, niti im je nakraj pameti da to urade. Objasnili smo ve zato, ali nije zgoreg da se ponovi nisu ludi da seku granu na kojoj sede, da zakolju koku koja im nosi zlatna jaja. Bez bolesti nema ni doktora. Dakle, u interesu im je da bolesti bude to vie, ne to manje. Mafija e vam velikoduno izai u susret. Mafija uvek tako radi. Nudi svoju pomo, svoju zatitu, da uvue u kolo iz koga vie nema izlaska. Usledie veoma vana operacija, najvanija od svih. Nee vam presaditi ovaj ili onaj organ. Presadie vam duu. Zamenie ljudsku bolesnikom. Tada ste gotovi. Kada ponete da mislite, oseate, postupate kao bolesnik, njihov ste, zauvek. Imaju vas u aci. Mogu sa vama da rade ta im se prohte. Neete se opirati, neete ujedati, neete se dilitati. Neete vie ak ni pomiljati da se otrgnete. Naprotiv, navui ete se, postaete zavisni od lekara, lekova, tretmana, pregleda. Traiete jo, jo, jo. I dobijati. Uli ste u igru. Igrate po njihovim pravilima, onako kako se od vas oekuje. Je li to uopte ivot? Ne nasedajte na njihove obmane. Jednog dana ete umreti, sa doktorima ili bez njih. Tu vam sva sila arlatana u belom ne moe pomoi. Pa onda bar kao ljudi proivite ta vam je dato, umesto da trunete. - 149 -

ROBLJE, glasio je sledei naslov. Ostavie ga za sutra. 26. Pojavili su se, Biserkina poslovno uticajna koleginica i njena prikolica. Prethodile su im opsene, briljive, uzrujane pripreme. Od detinjstva je poznavao tu vrstu priprema za iole vanije posete i porodine dogaaje, kada je trebalo napregnuti sve porodine snage kako bi se ostavio to bolji utisak. Izalo mu je na nos. Pripreme su obuhvatale vie stavki. Jelovnik je bio jedna od najvanijih. ta izneti pred goste? Nije to moglo biti neko obino jelo. Taman posla. Obina jela su za obine dane. Moralo je to biti neto posebno. Neto to obara s nogu. Biserka je mrzela kuhinju. Smatrala ju je mestom enskog ropstva, kao to je u kuvanju videla ensko prokletstvo. Smandrljala bi ono to mora, gledajui da se to pre i lake rei bede. Ovog puta joj je naspelo da znaajne goste poasti svojeruno spremljenim jelom. Da li je koleginica cenila kulinarsko umee, pa je htela da se pokae? Nije majka nije bila privrena pripremi hrane. U slinim prilikama bi potegla enu da spremi ta treba, pa bi se time hvalila kao svojim delom. Biserka, iz nekog razloga, nije pribegla tom triku. Moda se nije setila. Majka je ipak bila dovitljivija. Recept je nala na internetu, jelo je imalo neko udno ime, nije ga zapamtio. Dobio je spisak sa potreptinama koje je trebalo pribaviti, sa spiskom se muvao po pijaci i prodavnicama. Biserka se, uz dosta uzrujanosti, nekako izborila sa svojim specijalitetom. Nenadu je reeno da poslui francuski konjak i italijansko vino, oboje kupljeno tog - 150 -

jutra, od cena mu se zavrtelo u glavi. Tako je jedna stavka skinuta s dnevnog reda. Sledea se ticala kostimiranja. U emu izai na pozornicu? ta obui? Posle mnogo dvoumljena, Biserka je odabrala livadski zelenu haljinu sa crnim rombovima, Mila je na sceni imala da se pojavi sva u narandastom, a Nenadu je naloeno da navue svoje jedino pristojno golubije plavo odelo, uz obaveznu srebnkastu kravatu. Nita mu nije vredelo to je izbegavao i odela i kravate, u odelima se oseao trapavo i neudobno, kravate su ga stezale, i na posao je odlazio u duksu. Negodovanje bi bilo uzaludno. Biserka je bila reena da sve konce porodine predstave vrsto dri u svojim rukama, da je neko ne bi upropastio. Taj neko je, naravno, mogao biti samo Nenad. Sa kostima se prirodno prelo na sam nastup. Na dranje, postupke, replike. Tu je Nenad bio na tapetu. Biserka ionako ne moe da omai. I Mila je van svake sumnje. Uloga joj je, uostalom, kratka i jednostavna. Trebalo je da se pojavi, pozdravi, odgovori na par pitanja i nestane. Jee nasamo, u kuhinji, nije neophodno da prisustvuje zajednikom ruku. Ali se na Nenada nije moglo osloniti. Trebala su mu detaljna uputstva. Imao je da jede polako, odmereno, gospodski, ne da samo trpa u sebe kako bi se to pre nabokao. Ne da dere na juri, kao da je u vojsci pa strahuje da ga uzbuna ne podigne od stola pre nego to zavri. Ne sme da pravi kuglice od hleba, to je prostaki. Ne sme da slae kisele face. Ne sme da uti kao zaliven, ali ni da se prosere pa udari u mudrovanja, ne prilii mu a deava se. Ne sme da se raspravlja, ve da se saglasi sa onim to se kae, neka drugom prilikom i na drugom meswtu izigrava pametnjakovia. Ne sme da deluje kao da je pod straom, pa samo gleda kako da strugne. Ne sme da pominje neke

bezvezne, beznaajne bolesnike, nekakve Marike i sline spodobe. Treba, naprotiv, da istakne svoj novi angaman. Nije stigao da joj kae da nikakvog angamana nema, niti e ga biti. Nije ni imao volje, da ne bi morao da slua pridike, ionako mu je dovoljno puta ponovljeno da nizata nije. I o kakvim angamanima ona trabunja? ta je on, koarka, fudbaler pa da ima angamane? Treba da istakne i svog brata. Pae i na Nenada deo bratovljevog uspeha. Pazi da ga ne istakne. Nee ga ni pomenuti. Jako mudo, pa da ga pominje. to, poziva li se Braca na Nenada? Hoe li, primera radi, rei na sastanku u Beu moj brat Nenad Novakovi, lekar internista u domu zdravlja, hoe avola. Znai da su kvit. Ali e se ona, rospija, dohvatiti Brace, to je sigurno. Dobro joj doe sve ime bi mogla da se pohvali i da sebi uvea vrednost. ta da joj radi, udala se za pogrenog brata, pravi joj, uostalom, i nije bio na raspolaganju. A da je utrapi Braci, prilikom njegove posete? Bila bi to lepa osveta, iako nedovoljna, za sve ono to mu je radio. I, naravno, najvanije zbog ega je poseta i upriliena, valja da ponudi svoje usluge koleginiinom muu. Posrednike, naravno, ne lekarske. Ne oekuje se od njega da mua lei, nego da ga dovede do imena koja e se pozabaviti njegovim zdravstvenim problemima. Ali ne da ih ponudi trapavo, se neba pa u rebra, da se toga to pre otrese. Niti s visine, kao da udeljuje nekakvu milost. Treba to da uradi u pravom trenutku. Zapravo, Biserka e to uraditi kad treba i kako treba, on to ne bi umeo. Na Nenadu je samo da potvrdi. I tako dalje. Obasipala ga je uputstvima. Bila je bitna svaka re, bio je vaan svaki pokret.

- 151 -

- 152 -

Pustio je da uputstva prou mimo njega. Odustvo panje je njegova odbrana. Kada bi se upustio u raspravu, od toga ne bi bilo nikakve koristi. Biserka zna ta treba, ne on. On je brljivko, nije mu jasno gde ivi. Nadgovorila bi ga. Na svaku njegovu re upotrebila bi bar deset svojih, da ga pobije, da dokae kako nije u pravu. Biserka se gaa reima, kao derlad kamenicama. Ravno u glavu. Da je rascopa. Nije jedina. Ne bi odustala dok ne popusti. to da prolazi kroz sve to? to da se mrcvari? Jednostavnije mu je da preuje. Tako je uvek radio. Posledica? Iskakao bi iz dodeljene uloge. Meao gestove i replike. Govorio i inio pogrene stvari. Dovodio bi je u nepriliku. Zbog njega bi se oseala neprijatno, bivala primorana da ga vadi, pokriva, zamazuje njegove gafove. Ne zbog njega, zbog sebe. Da joj ne rui ugled. Ne ume da se ponaa. Nema okretnosti. Nezgrapan je, nespretan. Ne ume da se snae. Ne ume da izgovori pravu re, pogodi pravi postupak. Zapinje umesto da klizi. Zato vie voli da se zavue u neki oak. to se manje uplie, to su manji izgledi da zabrlja. Ispostavlja se, naravno, da je zabrljao ba time to se nije uplitao. Propustio je da obavi svoj zadatak. Strano da stranije ne moe biti. Jo jedan u dugom nizu njegovih neoprostivih greha. Nije vian ostavljanju utiska. Nikada nije bio. Za razliku od Brace. Braca je virtuoz. Sa Nenadom je od malena bilo tako. Redovno bi zakazao na porodinim predstavama. Izvlaio bi grdnju. Te dogaaje je doekivao sa teskobom sa kojom osueni ide na gubilite. Posebno mu je uzimana za zlo nesposobnost da odvoji ono to je trebalo rei od onog to se moralo preutati. Ono to treba sakriti od onoga to se ima pokazati. Bilo je tu stalno nekakvih tajni. U tim tajnama se nikako nije snalazio. Neto se smelo rei jednima ali - 153 -

ne i drugima. Pri tome su prvi i drugi povremeno menjali mesta. Bio je to veoma zamren lavirint, gubio se u njemu. Jednom je, elei da se pokae pred komijama ispriao kako je smotani ujak ispao budala, namagarili su ga pri kupovini polovnog automobila. Majka ga je prostrelila pogledom, da bi mu, kada su komije otile, zapretila da e ubiti boga u njemu ako jo jednom ponovi tako neto. Pria o namagarenom ujaku se rado prepriavala u porodinom krugu, bila je dozvoljena i pred nekim majinim prijateljicama, iako ne svim, ali je pred komilukom bila nedoputena. Pred komilukom su imali da deluju kao promuurna porodica. Nije imao ni volje da se uputa u sve te potankosti. To mu je donelo slavu porodine budale, deurne porodine bruke. Veega glupaka nadaleko nije bilo, u tome su bili sloni i otac, i majka, i Braca. O njegovoj nesposobnosti su otac i majka, inae u stalnom sukobu oko svega i svaega, postigli punu saglasnost. Dirljive li sloge. Pored nesposobnosti, pripisivane su mu i rave namere. Sabotirao je napore porodine diplomatije, podmetao klipove u tokove. Odmagao umesto da pomogne. Iz pakosti, iz zlobe. Dakle, pojavili su se. Umarirali su paradnim korakom. Grunuli su kao osvajai. Ona napred, on za njom, sa ogromnim buketom u ruci, kome se Biserka strano obradovala, samo to se nije rastopila na licu mesta. Koleginica je imala konjasto lice, rzav glas, potkresanu, platinastu grivu. Njen zdravstveno problematini suprug je u sebi imao neeg guterilikog. Bio je nekakav finansijski savetnik. Zaseli su za sveano postavljeni trpezarijski sto. Palo je par primedbi o vremenu, potkaen je sneg, prekorene su neprilike koje stvara, podsetilo je to Nenada - 154 -

na prikana iz autobusa koji bi da ureuje vremenske prilike i neprilike. Hoe li snega jo biti ove zime ili mu je ovo poslednji trzaj? Guter je rasvetlio uticaj zime na cene nafte i svetsku ekonomiju. Rzava je preletela pogledom preko Biserke i Nenada. Jesu li pravilno ocenili vrednost njenog branog poseda? Tako vrsnog poznavaoca retko gde ima. Sa snega se prelo na saobraaj, danas je nedelja pa su ulice prazne, ali radnim danom je to pravi uas, rzvava se ljutila to je svakoj krntiji dozvoljeno da pravi guvu, ko sebi nije sposoban da priuti pristojan auto, taj ne treba ni da vozi. Pojavila se narandasta Mila u ulozi erke. Pozdravila se kako dolikuje, odgovorila na par pitanja o drutvu i koli, ljubazno i ljupko, a samosvesno i otresto, Biserkina kola, da bi se pravovremeno povukla sa pozornice. Divno dete, koleginica je bila oduevljena. Pretresli su se najnoviji nastavci televizijskih serija. Posebno su se zadrali na doci koji ini uda, nema bolesti koju taj lepotan nije u stanju da razbuca, razbucae njega Nenad, samo da mu padne aka. Ulaganje u industriju zdravlja, gugi bi to svakako preporuio. Isplativa investicija. Naroito u farmaceutski sektor, izgovororio je kao da izdaje saoptenje. A, ta kaete, ta kaete, rzava je pogledom podsticala na divljenje. Ne moe svaka sebi da pribavi ovakvu dragocenost. Nenad je zaustio da ubaci neto o doktoru Hokinsu, ali ga je Biserka presekla da je ne izbruka pred ljudima, da ne bubne kakvu budalatinu, kao to ume. Imao je pravo da govori samo na njen znak i samo ono to mu je unapred pripremljeno, a to uvek zaboravi. Sa telvizijskih doktora su prirodno preli na one druge. Kakva samo razlika, nebo i zemlja. Onaj sa ekrana

je pravi, takav doktor treba da bude, ostali su veinom lanjaci. Ne znaju ni tri unakrst. Zakazae kod Pizdia, pomislio je Nenad. Da omirie tog smrada. I to inkognito. Ne kao kolega, ve kao obian, brljivi, blentavi bolesnik. Tako e Piti biti neoprezniji. Da vidi ta e da mu ustanovi. Pa onda da ga raskrinka. Svedoanstvo iz prve ruke. to i Nenad ne bi bio lani pacijenti, kad ve njemu takve alju? I ta kada te snau zdravstveni problemi? ta e onda? Kome da se poveri? Nekom iz te gomile bezveznjakovia? Nije to mala stvar, dati nekom svoje zdravlje u ruke. Eto, njen suprug, recimo... Nee valjda kod nekih levaka, da ga upropaste. Gugi je naduo obraze. Odmah vidi da jedan takav ne moe da se razboli kao neki obian gulanfer, bezveznjakovi, tupamaros. To nije dostojno njega. Taj moe da ima samo zdravstvene probleme. Zato to je neto ekstra specijalno. Delikates, takorei. I njegovi zdravstveni problemi su otud neto ekstra specijalno. Zahtevaju poseban postupak i posebne ljude. Biserka je bacila na sto svoj adut. Moj mu bi neto mogao da poradi po tom pitanju. Da obezbedi preglede kod vrhunskih strunjaka. Je li tako da bi mogao, Nenade?, pribila ga je pitanjem uz stolicu. Video bih ta moe da se uradi, pokuao je da vrda. Nema tu ta da se vidi. To Nenad samo onako, navikao je da okolii. Naravno da e zakazati tamo gde treba i kod koga treba. A... koliko bi to kotalo?, otegao je oprezno finansijski savetnik, ne bi da bude iznenaen. Finansijski strunjak je u svakom trenutku finansijski strunjak, nema ta. Svaka ast.

- 155 -

- 156 -

Nita, naravno, velikoduna je Biserka. Nenad e se ve pobrinuti da nita ne kota. Je li da e se pobrinuti?, bio je ponovo zakucan. Svakako u videti ta moe da se uradi. Gugi je izbacio vrh jezika, obliznuo usne. Dogovor o najvanijem je bio postignut, moglo je da se pree na najslae na ogovaranja. Rzava se tu ba iskazala. Pljutale su pakosne opaske, odjekivalo je njitanje. Pratilo ga je Biserkino kokodakavo kikotanje. I gugi bi razvukao lice, nedostajalo je jo Bracino meketanje, pa da orkestar bude potpun. Uglavnom, razgalilo se to, raspitoljilo. Nenad je tonuo u sve sumornije utanje. Konano su se pokupili. Biserka je imala mnotvo zamerki na njegov nastup, izraavala ih je na veoma zajedljiv nain, ali ga nisu pogaale. Prolazile su nekud pored njega. udeo je da se to pre nae napolju, i vazduh u stanu mu se inio zatrovanim. Doekao ga je vetar, raspomamljeno je vitlao gradom. Davao oduka besu. Blago njemu kad tako moe. Nenadovi besovi ostaju zatvoreni u njemu, da ga kidaju. Kuda se uputio? Nikud. Iao je nasumice. Noge su ga same odvele Olginoj zgradi, uznele uz stepenice, dovele pred vrata. Pozvonio je triput kratko, kao i uvek, njihova ifra. Niko nije otvorio. Nita nije ak ni unulo. ta je sad ovo? Ta vrata su mu se uvek otvarala spremno, bez oklevanja, da ga propuste. A sad? Ostaju nepokretna. I gluva, i nema. Ne, to se ne dogaa. Tako neto je nemogue. Pozvonio je ponovo, na isti nain. Ponovo bez odgovora. Da li ga Olga uopte uje? Da se zvono nije pokvarilo? Da nije u kupatilu? Da nije zaspala? Da nije nekud izala? Moda sasvim na kratko. Skoknula do - 157 -

prodavnice, recimo. Da joj se nije neto dogodilo? Da joj nije pozlilo? Moda je tu, moda ga i uje, ali nee da otvori? Ne, to je nemogue. Zbog ega ne bi htela da mu otvori? Zato to joj je na smetnji? Zato bi joj bio na smetnji? Zato to je zauzeta neim to joj je vanije od njega. ta bi to moglo biti? Da nije unutra neko drugi? Ko? Eh, ko? I trei put je pritisnuo zvono. Onda, za svaki sluaj, kvaku, moda je otkljuano. Bilo je besmisleno da i dalje stoji pred tim vratima, ali nije imao volje da ih napusti, kao da e prizvati Olgu, samim svojim prisustvom, ostane li tu gde jeste. Lepljivi pogled mu se prilepio uz potiljak. Gadan oseaj, ne podnosi kada zure u njega. Krenuo je niz stepenice, polako, veoma polako. Nogu pred nogu, moda se vrata iznad ipak otvore i u njima pojavi Olgina okruglasta prilika. Od toga nije bilo nita. Vrebao je lift, da mu njiime ne promakne. Naao se pred ulazom. Zagledao prozore, traei svetlost u njenom. Bio je mraan, ako ga nije pobrkao. Ne, nije, to je zaista bio taj. etvrti odozdo, onaj s leva. Zaao je sa druge strane zgrade. Ni prozor na drugoj sobi nije pokazivao da se unutra neko nalazi. Tek tada se prisetio, kod njega se sve zbiva sa zadrkom, reakcije su mu usporene, da bi mogao da je pozove. Posegao je za mobilnim i shvatio da je, u urbi da to pre izae, zaboravio da ga ponese. Eh rasejanost, eh rastrojenosti. Nigde govornice. Bilo je to otro razoaranje. Ostao je bez sedativa. Krizirao je. Kako je mogla da mu priredi tako neto? Kako je mogla da ne bude tu, kada mu je bila potrebna? Bilo je to nautrb nje same. Raspoloiva, podatna, i telesno, i duevno, takva mu je trebala, takva mu je vredela. Ovo joj nee oprostiti. Nije imala pravo da sebi - 158 -

uskrati. Istina, banuo je nenajavljen, ali to nije bilo nikakvo opravdanje. Njena je obaveza da mu u svakoj prilici bude na raspolaganju. Uvek moe da zatreba. To se nikada unapred ne zna. Kuda da se dene? Kui? Nikako. Neka prvo izvetri prisustvo rzave i gugija. Bar donekle. Trebae dugo da sasvim nestane, danima e se to povlaiti, zaguljivo, nametljivo, kiselkasto, otuno. Neka se i Biserka zapita gde je i zato ga nema. Neka oseti njegovo negodovanje. Da se zavue u neku kafanu i loe dok se ne obeznani? Ne pribegava takvim sredstvima. Previe je onih koji to ine, a Nenad se kloni guve. Mnotvo mu je odbojno. U njemu se osea jo nitavnije nego obino. Samo ga izdvojenost spasava da se ne utopi, ne pretopi, ne iezne. A onaj kompjutera? ta sa tim kompjuteraem? Mora da sazna ta je taj hteo sa tom medicinskom mafijom. Svratie da ga pita, a otud moe i da telefonira Olgi. Evo, i vizitka mu je u ruci, kad li ju je i zato stavio u novanik, blizu je to. 27. Ne, oseaj ga nije prevario. im je na ulaznim vratima ugledao Nenada Novakovia, znao je da nije u pitanju raunar, ve neto drugo. Samo vi uite, doktore. Samo vi uite. Bio je sav rastrojen, rastrzanih pokreta. Momak je u krizi, neto ga je estoko zdrmalo, zakljuio Luka zadovoljno. U takvom stanju mu i treba. Osobe u krizi su idealne za vrbovanje. Oklop im je napukao, lake prodire u njih. Ova jabuka je zrela. Obrae je ako ne prenagli. Ako prenagli, momak bi mogao da se isprepada i ustukne.

Samo se vi raskomotite, doktore. Ba mi je drago to ste svratili da se malo druimo. Ipak smo u neku ruku kolege, kako ste i sami rekli. Doktor za ljude i doktor za kompjutere, ta vam je stvarno dobra. Duhovita doskoica. Ja mnogo volim duhovite doskoice. I duhovite ljude. Nenad je isprva odbijao da skine jaknu, svratio je na trenutak, nee se zadravati, palo mu, eto, napamet da priupita neto u vezi, eto, ve je smetnuo s uma u vezi ega, a nije imao koga, strano je zaboravan ovih dana, i ne samo ovih dana. Eh, da mu je kompjuterska memorija. Nije to nita. Ja sam jo gori. Moram sve da unesem u mainu, inae se pogubim. Prosto ne znam ni gde sam, ni ta sam zapoeo. Previe informacija, ponitavaju se meusobno, verujem da je to to. Nenad se smestio na samu ivicu dvoseda, spreman da se u svakom trenutku podigne. Na monitoru je ulgedao lik doktora Hoinsa, blagih, samilosnih crta. Sasvim je skliznuo u dvosed. Luka je uhvatio pogled i pokret. Tu smo, golube, prepoznao si ga. A zato si ga prepoznao? Zato? Zato to ima kod njega neeg to i tebi ne da mira. Meni ba to treba, to to ti ne da mira. Doktor Hokins, rekao je kao da ih upoznaje, Nenad umalo da nehotice prui ruku. Zanimljiv momak. Oaravajua sudbina. I veoma pouna. Drim ga i na sajtu. Primetili ste ga sigurno, ako ste ulazili. Ne, to se sajta tie, nisam bio u prilici..., rekao je Nenad izvinjavajuim glasom, kao da se oseao krivim. Odlino. Odlino. im se pravda, im se izvinjava, naao si se u podreenom poloaju. Spremniji si da se neim iskupi, nego da prui otpor. To je onaj engleski doktor to je... Znam, trista pacijenata.

- 159 -

- 160 -

Naravno da zna. U to nismo ni sumnjali. Hteli smo samo da vidimo kako se prema njemu odnosi. Hoe li rei strano? Nisi rekao. Ni nita slino. Nikakve osude. Nepravda, neverovatna nepravda. Zatvora uvek dopadnu pogreni ljudi. Zlotvori se izvuku. Nenad nije pitao zato bi to bila nepravda, niti je pokazao elju da se raspravlja, da opovrgava, pa je Luka pustio da tema mine. Vaskrsnue je kada mu i ako zatreba. Zasad ni na emu ne namerava da jae, samo baca udice, da vidi gde e doca da zagrize. Ima li mnogo posla? Zamaraju li ga pacijenti? Optereuju li ga bolesnici i njihove bolesti? Pritiska li ga odgovornost? Raspitivao se Luka, najprijaznije. Brino, sauesniki. Posla uvek ima preko glave. Narod je sve bolesniji. A pacijenti, njih ima raznih. Istina, i lekara ima raznih. Odgovornost je velika, ali se ne ali, sam je izabrao. Nego, Nenada ba zanima to oko medicinske mafije. I kod njih se u domu zdravlja pria o neem slinom. Nekakve pronevere. Priprema se ak i izvesna akcija, da ne ulazi u detalje. Je li to neto na tu temu. Zloupotrebe. I slino. Zloupotrebe, naravno, O zloupotrebama se radi. Samo, ima raznih zloupotreba. Recimo, pronevere. One su sasvim nevane, zato se njima svi i bave. Veina se uglavnom bavi nevanim stvarima, zato to ne vidi vane. Ili zato to im ne doputaju da vide. Ili da bi pobegli od vanih stvari, zato to se boje. Podmiivanje je nebitno. Ima i toga na sajtu, ali koliko da upotpuni sliku. U pitanju je sutinskija zloupotreba. Medicinska mafija zahvata dublje. Je li? Ne, nije tu bilo pravog zanimanja. Doca je previe rastresen da bi ga dublje uvlaio, ne bi ispratio. Ostavie to za drugi put. - 161 -

Ne bih vas sada time zamarao. Kad naete vremena, skoknite do sajta. Pa emo posle podrobnije razgovarati. Vidim da ste veeras malo... pometeni. Ne, nita posebno. Samo treba da obavim jedan hitan razgovor. Izvolite. Samo bez ustruavanja, Luka mu je pruio telefon. Nemojte, neprijatno mi je. Od kue u ja to, pridigao se Nenad. Evo, ja u izai iz sobe, da vam ne bih bio na smetnji. Ne, nije stvar u tome. Nego... zaboravio sam mobilni. Ruka je sama prihvatila ponueni telefon, telo se vratilo natrag. U kuhinji, Luka je stao da broji. Vratie se kada stigne do trista. Brojanjem je oduvek prekraivao vreme. Nenad se oklembesio. Je li sve u redu? Da, da... Samo nisam dobio vezu. Hoete li da pokuate ponovo? Ne, nema potrebe. Zato to... Zastaje. Zato to moram da krenem. Izvinjavam se to sam ovako... iznebuha... Doca je pred pucanjem. Tako je dobro. Kada se rasprsne, sastavie ga Luka iz delia, ali onako kako njemu odgovara. Kada ga sklopi, bie ono to treba da bude. Zna Luka kako se sklapa. Sklopio je toliko maina, sklopie i jednog doktora. Pretvorie pripadnika medicinske mafije u borca protiv zla kome je i sam sluio. Utoliko vatrenijeg to e eleti da poniti, iskupi sopstvenu prolost. Pokajnici su najbolji. Programirae Luka doktora Novakovia. Okree plavuu. Zasluio je. - 162 -

28. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Tako to sa mnom, greim i kada inim i kada ne inim. Ja sam jedna skroz na skroz pogrena osoba. Promaaj prirode, rekao bi Braca. Svi saglasni. Divne li, dirljive li sloge. kart. To sam ja. Sa mnom neto u osnovi nije kako valja. Nije to ovaj ili onaj pojedinani nedostatak koji se da ispraviti ili preko koga bi se, uz neto dobre volje, moglo prei. Nije kod mene ravo ovo ili ono. Rav sam kao takav. Tu ni leka ni popravke nema. Braca jo nije u Beu. Tek treba da doleti, nebeski stvor. Odbor za doek se uveliko priprema. Majka predsedava. I meni je naloeno da se obavezno nacrtam na aerodromu, rei e mi se kad. Kao da je doleteti tek tako. A trajkovi? A kvarovi? A eksplozije? A otmice? Svata moe da se desi izmeu krenuti i stii. A jo nije ni krenuo. Samo namerava. A izmeu namere i ostvarenja, provalija. Bar kod mene. Bolje i da ne kree. elim mu srean ostanak. Nije mi stran kompjutera sa etvrtasim cvikverima. Ne znam zato. Dobro, Biserka vodi trgovinu uslugama. U to se ne razumem. Nisam trgovaka priroda. Ne umem da odmerim ono to dobijam i ono to dajem. Sve mi izgleda nesamerljivo. Neka je, neka vodi, njena stvar. Zato mene u to uplie?

Ima tu par zakoljica na koje se nije obazirala. Prosto naprosto ih je previdela. Iako sebe smatra osobom kojoj nita ne promie i koja nita ne previa. Zakoljice se ne bi uklopile u njenu nameru. Zato ih je preskoila. Kod mene se uvek nae neto to se ne uklapa. Hrapav sam. Zapinjem umesto da skliznem tamo gde je predvieno. Nisam standardizovan, to bi rekao jedan prikan iz Hromog Dabe. Treba li da se zbog ponosim ili stidim? Da to krijem, kao sramnu manu, ili da istiem kao vrlinu? Nikada kraja mojim nedoumicama. Ima razloga za, ima razloga protiv. Uvek ima previe prokletih razloga, meusobno se pobijaju. Kako da ih odmerim? Po emu? Na kom kantaru? Na osnovu ega da uvaim jedne, odbacim druge? Takve potankosti Biserku ne zanimaju. Ona gura svoje, ne obazire se. ta ako ne izgura? ta ako se saplete ba o neku od onih zakoljica, preko kojih bi da tek tako pree, kao da ih nema? Trebalo je da budem most, da ga gugi pregazi, kako bi stigao do boljih od mene. ta ako se most uzjoguni? ta ako se odupre? ta ako se pobuni? ta emo onda, trgovkinjo moja? Mostu bi, recimo, moglo da dojadi da preko njega gaze. Mogao bi da se propne, da sa sebe zbaci sve koji se na njemu nau. Tako se i neukroena drebad propinju, da ih ne zajau. Zato ne bi i mosti? Mogao bi most da se stropota, da sebe uniti kako bi prestao da slui. Mogao bi da se zatvori i da na sebe ne puta nikoga. Zato bi most veno trpeo da postoji iskljuivo zbog drugih? Zato se ne bi pobunio, uskopistio, zainatio? Ko bi to mogao da mu zameri? Zamerili bi mu, naravno. Ocrnili bi ga da ne moe biti gore. Na njega bi se sruila sva sila osuda. Sebian, samoiv, neodgovoran. Tako je to na ovom svetu, ili te iskoriste ili te nagrde. Valja im - 164 -

- 163 -

onaj koga mogu da upotrebe. Ne valja onaj ko im to ne doputa. U tome je sav njihov moral. Sve ostalo je priam ti priu. Kae se dobar kao hleb. Zato hleb hvale? Zato to ga poderu. Ako ne da da te smau, u slast , zlo i naopako. Dii e se kuka i motika. Ili slui, ili te poslue govnima. To je sav moral ovog sveta. Sve ostalo je prenemaganje. Putanje magle. Jo poneto nije ilo u prilog Biserkinim namerama. Ne volim da od bilo koga ita traim. Kada mi neko neto uini, zaduuje me. Obavezuje. Kad tad e zatraiti da mu vratim, i to sa debelom kamatom. Mrzim da dugujem, mrzim da se obavezujem. Hou da sauvam svoju slobodu. Hou da sauvam svoje pravo da postupam po svojoj volji i svojoj pameti, ne po obavezi koju su mi natovario na vrat. Makar mi i pamet i volja bili nitavni. Moji su, ma kakvi da su. Da je to samo, uradio sam ja tebi ovo, uradi ti sad meni ovo, pa jo kako tako. Da ovek moda i proguta. Ali ne ostaje na tome. Trai se tu i potovanje. Ko ti ini, primorava te da ga uvaava. Samo to ti ne podmetne ruicu da je poljubi. Zbog toga ti i izlazi u susret, da te natkrili. To mi se gadi. Zato bih potovao drugog kada ne potujem sebe? Zato bih ikome dao ono to sebi uskraujem? I kao da mene neko potuje? Da me sluajno Pizdi ne potuje? Ili Tutumraica? Ili Braca? Odvratno mi je, poniavajue da bilo koga moljakam, hvatam za revere, povlaim za rukav. ak i kada bih preao preko svoje odbojnosti, pojavile bi se nove prepreke. Ne poznajem imena. Nemam sa njima nikakvih, ak ni posrednih dodira. Zbog toga se ne oseam uskraenim. Naprotiv. Bez njih mi je lepe. Ne gnjee me svojom teinom. Ma ta teina. Praznina je to. Sve je to uplje. Sve je to moj do moga,

prevarant do prevaranta, folirant do foliranta. Ali i praznina gnjei. Ili usisava. Ili... Uglavnom, ubija. U borbi sa boleu, nisu ti nita bolji od mene. Samo su se izvetili u... Ostavljanju utiska. Usavrili su vaarske trikove i slino. U emu ja alosno zaostajem. Razvejemo li maglu, koju putaju, pogledamo li samu stvar, po emu me to oni nadilaze? Je li se neko od njih vinuo do iscelitelja? Nije. Je li neko od njih potukao smrt? Nije. ta onda hoe? S kojim pravom se onda epure? Zato bih kleao pred njima? Zbog Biserke i njenih kombinacija? Ne dolazi u obzir. Neka se snalazi kako zna u ime. Sama se uplela, neka se sama rasplie. Ja u tome neu da uestvujem. Pa neka bude ta bude. Neka gaze preko nekog drugog. Meni je dosta. Nije Olga imala pravo da mi to uradi. Bilo je izdajniki me tek tako ostavi na cedilu, da ne bude tu onda kada mi je potrebna. To nema smisla. Tano, nisam se najavio. Tano, nije znala da u doi, ali ta s tim? Mogla je da pretpostavi tako neto, mogla je s tim da rauna, mogla je i tu mogunost da uzme u obzir. Pre nego to ispari. Tek tako, iz istog mira. Pa ti onda poljubi vrata. Je li Olga moj sedativ? Jeste. Treba li sedativ uvek da bude na raspolaganju? Treba. Ne da treba, nego mora, to se samo po sebi razume. Ne moe sedativ tek tako da odeta, hop, i nema ga. Pa ti onda kriziraj. To je nedopustivo. Kakav je to sedativ koji nije uvek pri ruci? I gde samo landara, da mi je znati? I zato je iskljuila mobilni? Kakav je to nain? Jo nikada se nije dogodilo da mi bude nedostupna. Da nije navatala nekog drugog? Nekog boljeg? Ja joj valjda vie nisam dovoljno dobar. Pa mi se zajedno smeju, posle parenja. Moda me otkai, ovih dana.

- 165 -

- 166 -

Verovao sam da me ne poredi, da sam bar za nju neuporediv. Samo kao neuporediv imam ta da traim. Odmeri li me sa drugima, mrka kapa. Mogu slobodno da se slikam. Ne zato to bih bio gori od drugih. Naprotiv, nisu mi ni do kolena. Nego zato to se meri metrom koji mi ne odgovara. To je mo ena. Dre metar u ruci. Proglaavaju pobednike mukog nadmetanja. I daju sebe kao nagradu. Ili e biti obrnuto, padaju pred pobednicima, kao snoplje. Mo ih opinjava. Za mo se lepe. Olga me moda samerava, lanim metrom. Onim koji vai za sve. Ja taj metar ne priznajem. Zato to nisam kao svi. Ja sam izuzetan. Ja sam izuzetak. Prirodno je da budem izuzet, logina posledica. Sa enama se nikada ne zna. Pritvorne su, podmukle. Olga je ena. Dakle, sa Olgom se nikad ne zna. Elementarna logika. Kako sam samo taj sled smeo s uma? Braca je u pravu, meni su svrake popile mozak. Do dna. Ni kap pameti mi nije ostala. Ne kaem, i mukarci su podmukli. U redu, ni ja nisam nita bolji, i to je tano. Ali to ipak Olgu ne opravdava. Olga je sedativ. A sedativ mora da bude pouzdan. Mora! Ili joj ja vie nisam dovoljan, pa hoe da se zakiti jo nekim? ak dvojicom ili trojicom ili ko zna sa koliko njih. Moda je reila da napravi muki harem? Ili ergelu? A gde je tu odanost, moliu lepo? Gde privrenost? Da je skoknula do prodavnice, nije. Dao sam joj dovoljno vremena da se vrati. Da joj nije pozlilo? Da se nije borila sa duom, dok sam ja zvonio? Ili se ve hladila i koila? Leala obeznanjena, u najboljem sluaju. Ne, to iskljuujem. Zato to to ne moe biti. Kako sedativu da pozli? Ne ide. Ne uklapa se. ta bi bilo da se

Olga razboli? Lek bi se preobrazio u pacijenta, nezamisliv nazadak. A ako su je ucmekali? Dogaa se to, pune su novine takvih sluajeva. Onda je tek upavo. Onda sam tek obrao kou na iljak. Koga e da optue za ubistvo nego mene? Izjave oevidaca. Jeste, vrzmao se tu jedan takav i takav, lepljiv pogled na potiljku, zavesa pomerena u stranu, uhode na svakom koraku. Jeste, bio je uzrujan, viali smo mi ve toga i ranije, navraao je, oduvek nam je bio malo sumnjiv. Bio joj je valjda valer, ili tako neto. Valjda su se pokarabasili pa ju je zatukao. Htela da ga se oslobodi, sirotica, ko bi s takvim izdrao. Daj se ti onda odbrani, ako moe. Nema teorije. Makar se popeo na glavu. Preu preko onog to kae, kao da nije reeno. Ili izvrnu tako da ne prepozna vlastite rei. Ispadne da si rekao neto sasvim suprotno od onog to si hteo. Da sam sebe tereti umesto da se pravda. Kada sam to uspeo da se odbranim? Nikada. Osuen si, im te optue. Na osnovu lana tog i tog... Ako zatreba, sudie mi i bez lanova i bez zakona. Skleptae me ovih dana. Hoe li me pokupiti kod kue ili na poslu? Danju ili po noi? Moram da budem spreman. Biserka se prevarila ako je pomislila da u da navalim iz sve snage da gugiju iskopam njegova uvaena imena, sve moj do moga, sigurno ih ima i tamo na klinici kod roavog upravnika, neka im pljune kintu i nema problema. Ali bi gugi za dabalesku. Ipak je on strunjak za finansije, makar svoje. Nita ja nisam obeao, re neu prekriti. Ja svoju re potujem, ne bih preao preko nje ni da me kolju. ta je reeno, bie uinjeno. Tako je to kod mene. Ne kao kod Brace, danas jedno, sutra drugo, prekosutra tree, ne - 168 -

- 167 -

moe da ga uhvati ni za glavu ni za rep. Stamen kamen, to je Nenad Novakovi, ne neka tamo vrdalama, ne neki tamo vrtiguz. to se tie zdravstveno problematinog gugija, pitanje sam reio diplomatskom formulacijom, elegantno. Videu ta moe da se uradi, dobro sam to smislio. Dolo mi u trenutku, to mi se retko dogaa. Ako se ispostavi, a ispostavie se, da ne moe nita, nema zamerke. Tako sam sebe potedeo suvinih sukoba. ivela diplomatija, nego ta. Samo se budale hvataju za gue. Pametni eskiviraju, manevriu. Neka gugi zavue ruku u dep, stii e do koga god hoe. Imena su na prodaju. Sva do jednog. Samo je pitanje cene. to vee ime, to vea cena. Ne bi gugi, ni sluajno. Taj kad plaa kao da krvari. Da me zamolio da ga pregledam, izaao bih mu u u susret. Bez oklevanja. Da je zatraeno da se pozabavim njegovim zdravstvenim nevoljama, uradio bih to. Koga sam jo odbio? Nikog. Razvlai me ko stigne. I komiluk, i rodbina, i poznanici. Jesam li trao kod Marike? Jesam. Pa to gugija da odbijem? On bar nema dukelu. Ova njegova njiti i re ali ne laje. Valjda me ne bi ujela. Ili ritnula. Ne mogu drugaije. Borac sam protiv bolesti. To me obavezuje. Bolest nema radno vreme, ne nasre od toliko do toliko, pa fajront. Samim tim, nemam ga ni ja. Ne prestajem da budem lekar kada izaem iz doma zdravlja. Poziv se ne okonava sa poslom. Istina, Biserka se ne uzda u moje isceliteljske moi. Kada zatreba, pomo za sebe i Milu trai kod drugih doktora. Meni se ne poverava ni obina prehlada. Krivo mi je, zbog potcenjivanja. Nije gugi doao da ga vidam. Doao je da pree preko mene. Da me pregazi, kako bi stigao do dostojnijih,

zbog toga je doao. Tu se preraunao. I Biserka sa njim. Morae sebi da potrai drugi prelaz. Da pripremim etkicu i pastu za zube, toplu odeu, isto rublje? Za sluaj da me pokupe ove noi. Pun je mesec. Da li su za hapenje pogodnije vedre ili oblane noi? Ili mi ne treba ni etkica ni pasta za zube? Hoe li mi dati da ita ponesem? Hoe li mi tamo oduzeti sve line stvari? Ne poznajem proceduru. Ne zna ono najvanije, a pune ti glavu svaim. Kako postupati prilikom hapenja? Uputstvo bi morali da se podele svakome. Da ga ubace u sanduad, meu raune i reklame. Kako postupati pirlikom hapenja? Zato to pitanje ne postavljaju na kvizovima? Zato ga ne razlau celoveernjim emisijama? Da zadim? Kuda u? Hoe li tuilac pozvati i Bracu da svedoi protiv mene? Kako bi svestranije prikazao moju zloinaku prirodu. Braca e im dati materijala i materijala, ima samo da sipa. Jo ako budu kamere, nee se zaustaviti. Jedva e doekati priliku da iznese sve to ima protiv mene. Nee biti jedini. A ko e za mene da posvedoi? Gde su svedoci odbrane? Nema ih. Da dam oglas, moda se neko i javi? 29. Bio je to uvek isti, gadan oseaj, proimao je pri ulasku u bolnicu ili dom zdravlja, i onda kada nije dolazila zbog sebe i svojih. I onda kada bi ila u bolniku posetu. I onda kada bi nekog pratila, kao to je pratila Mladenu. Nije mogla da odbije, kad joj je ve tolika frka. Iako Vlatki nije jasno kako se koleginica jo uvek nije navikla, a stalno visi po ordinacijama, laboratorijama, - 170 -

- 169 -

rendgenima, ultrazvucima... I zato navaljuje na pretrage i preglede kada ih se toliko boji? Da je ne vue uzbuenje koje ide ruku pod ruku sa strahom? Ako straha zaista ima. Ne misli Vlatka da je Mladena namerno obmanjuje, da bi je vukla sa sobom, zato to bi joj moda biulo dosadno, kao roaci koja je tako prekraivala vreme. To ne. Nije li, meutim, samu sebe ubedila da se boji? Prvo obmane sebe, tek onda druge. Tako to ide. Mladena je cvilela, sueni i zapueni krvni sudovi, doi e joj to glave, razlila se po plastinoj stolici, Vlatka nije pratila ta govori, jadikovanje je bilo previe jednolino. Jadikovanja su je inila nestrpljivom, a trudila se da to ne pokae. Kraj kabineta za ultrazvuk sedeo je ovek, podseao ju je na krastavac. Nestrpljivo je pogledavao na vrata. Ova se ba zadrala, mrmljao je, prekorno. Vlatku nije dralo mesto. etkala je par koraka tamo, par ovamo, od rendgena do ultrazvuka i nazad. Pokretom se branila od oseanja bespomonosti pred mehanizmom koji je mrvi. Pokretom je zavaravala potrebu za bekstvom. Bile su u prizemlju. Stakleni deo zida je otkrivao unutranje dvorite, neveliku kocku betona i trave, sa etiri klupe. Rado bi mugnula u dvorite, ali joj Mladena to ne bi dopustila. Ionako ju je molila da prestane da joj etka pred oima, od toga joj se vrti u glavi. A i kao da je naputa. Ako bi mogla da se skrasi, potrebno joj je da uz sebe oseti njeno prisustvo. Treba li da te drim za ruku?, Vlatka nije izdrala da ne pecne. Ne, ne treba da me dri za ruku. Samo se skrasi. Nije joj bilo druge nego da sa enjom pomilja na parence slobode, ukljeteno izmeu zidova od smee cigle.

Sa druge strane dvorita su u prozorima promicale prilike, kao da lebde. Bile su nestvarne. Dombasta sestra, sa graom bacaice kugle, stvorila se na staklenim vratima. Molim vas da odmah ugasite tu cigaretu!, doviknula je oveku sa kaketom natuenim na elo. Ovde puenje nije dozvoljeno. Imam inspekciju, neu da me zbog vas kanjavaju. Ovo ovde je priroda, nije dom zdravlja. Ovde mogu da radim ta hou, odvratio je naotreni glas. Ne, to nije priroda, to je dom zdravlja. Odmah ugasite tu cigaretu! Kako nije priroda? Ovo ovde je napolju. Nije napolju nego je u domu zdravlja. Napolju je kad izaete skroz napolje, na ulicu. Na glavni ulaz. ovek mrkog pogleda nevoljno rtvuje cigaretu. Evo ga u hodniku, gunanjem prikriva poraz. Kao da ja ne znam ta je napolju, a ta je dom zdravlja. Petnaest godina sam ja radio u zdravstvu. Petnaest godina. I ta sam dobio? Nita. Ovaj ti ne da da pui, onaj ti ne da platu, onaj te tera da radi po petnaest sati. Dosta mi je toga. I to vi ovde putate preko reda? Nikog mi ne putamo preko reda, umeala se sestra za pultom kraj ulaza, koja prima knjiice. Putate, putate. Jedna je ovde, pokazuje na vrata rendgem kabineta, ula pre mene a dola je posle. Da nije neka vaa? Ili vam je neto tutnula, da je ubacite padobranom. Kafu, okoladu, bombonjeru, viski, neku uku? Niko meni nita nije tutnuo. Pazite vi ta priate, ljutnula se sestra. Drugom vi to, drugom. Kao da ja ne znam kako to ide. Petnaest godina sam ja radio u zdravstvu. Petnaest. I ta sam dobio? Nita. Ni cigaru ti ne daju da popui kao

- 171 -

- 172 -

ovek. Nego u ja da prijavim vaem direktoru ta se ovde radi. Samo ti prijavi. Uf, da zna to si me uplaio, dunula je prezrivo sestra. I hou da vas prijavim. to da vas ne prijavim? Samo neu direktoru. Ni taj nije bolji od vas ovde. Da je bolji, zaveo bi neki red. Nego u pravo u ministarstvo. Pa da vidimo onda. Imam ja roaka koji radi u ministarstvu, nisam ni ja tikva bez korena. Odvee on ve mene kome treba. to u da vam zapaprim orbu, ima samo da se udite ta vas je snalo. ovek se malo razvedrio, verovatno zadovoljan svojom pretnjom. ak je i kaket skinuo. Evo, jo ovde ekam. Ne znam koliko e ovo da potraje. Devojka je bila naminkana i doterana kao za izlazak. Tako je i Sneka odlazila lekarima. Spustila je mobilni u tanu. Izvadila ga je, predomislivi se. Bila je preplanula. Koliko li vremena provodi u solarijumu? Vlatka nikada nije kroila u solarijum i nikada nee, iako je Sneka uporno pokuavala da je odvue. Grdila ju je to zanemaruje sebe. Zanemarivati sebe, stalno je sluala taj izraz i nikako ga nije razumela. U stvari, razumela ga je, i previe dobro i nikako joj se nije dopadalo to to je razumela. Starati se o sebi znailo je brinuti o svom izgledu i to ne onako, ovla i usput, ve svom snagom, dvadeset etiri sata bez prekida. Znailo je postati robinja sopstvenog izgleda. Znailo je pretvoriti se u predmet, koji se nudi mukim pogledima, da ga procene i ocene, koji i postoji zbog tih pogleda, za te poglede. Kao da si eksponat na izlobi za muke posetioce. udno, to su ene sebe smatrale slobodnijim, to su se vre vezivale uz izgled, to su se vie trudile da budu lepa stvar, kao neka vaza. to su sebe smatrale - 173 -

ravnopravnijim, to su se potpunije potinjavale mukim pogledima. Neobina neka sloboda, neobina neka ravnopravnost. Uopte, primetila je da rei sve ee znae suprotno od onog to naizgled kazuju. Mladena je iz kabineta za ultrazvuk izala bez gra, bez uasa ali i bez osmeha na licu. Bilo je prazno, bezizraajno. Kau da je sa krvnim sudovima sve u redu. Mada, nisam mirna dok mi nalaz ne protumai moja doktorka, mahnula je papirom. Struno miljenje je ipak struno miljenje. Ja moda ba i nisam sve najbolje razumela. Moda ima neeg to nisu hteli da mi kau. Moja doktorka, to ti je zmaj ena. Kod nje nema da omane, zna znanje. Mo se pravi od straha, pisalo je u Priruniku. To joj je osnovna, najvanija sirovina. Prvo te, buuu, buuu, buuu, prepadnu na smrt. Da se uneredi. Da te raspamete. Da te izbezume. Onda se ponude. Da te stisnu u zatitniki zagrljaj. Da te, je li, spasu propasti. A bez njih bi zasigurno propao. Da te izbave iz opasnosti kojima te sami izluuju. Drugi neizostavni sastojak moi je tajna. Mo je tajanstvena. Nita ne otkriva do kraja. Samo poneto nagovesti, koliko da te draka, a ostavi u neizvesnosti. Zato? Zato to je neizvesnost najtee podneti. Rasturaju te, razbijaju neizvesnou. Mo je daleko iznad tebe. Razume ono to je tebi nedokuivo, vidi ono to ti ne vidi. A ti, ti si stvorenje glupavo i tupavo, preputen sam sebi ni sekund ne bi opstao. Stradao bi, bez njih, vidovitih. To ti stalno stavljaju do znanja. Zato doktori krabaju? Zato koriste rei koje ne razume? Da ne moe da protumai ono to su ti rekli ili napisali. A im neto ne moe da protumai, odmah ti se ini da je to neto strano pametno, neka velika - 174 -

mudrost, kojoj tvoj pilei mozak nije dorastao. Mnogo im je vano da se osea kao tupe-glupe. Zato i koriste nerazgovetne izraze. Znaju da se najlake pada na nerazumljivo. I da nerazumljivo uteruje najvei strah. Priaju o tebi a nikako da razabere o emu se tu radi. A im ne moe da razabere, to mora da je neto mnogo gadno. Opasnost koju moe da sagleda je ipak ograniena. Ona koju ne moe, nije. To im je bitna fora. Isfintirali su te, a da nisi ni opazio ta ti rade. Ima li ikog da ti prevede s doktorskog na srpski? Naravno da nema. Ne bi to uradili ni za ivu glavu. to ju je tee dokuiti, to je medicinska mafija monija. Vampirska je. Trai tamu. U tami ti pije krv. Svetlost je obesnauje. Mnogi se, isprepadani, prime. I onda gotovo, dopali su tamnice. Strpani u kavez, upregnuti u jaram. Uzmimo one tune bolesnike pidame. Na ta lie? Na robijaku odeu. Fale im samo brojevi na leima. A i te brojeve e im kad-tad prikaiti. Uzmimo poredak u bolnicama. Po emu se razlikuje od zatvorskog? Ili kasarnskog, u najboljem sluaju. ta je sa onima koji su na prividnoj slobodi? Ti su sami sebi tamniari. Sami sebe nadziru. Sami sebe primoravaju da se dre propisane kazne, koju medicinska mafija zove terapijom. Kazna je opravdana, zgreili su im su se razboleli. Bolest je greh. Poneko pokua i da vrdne, ako se ve ne usuuje da se pobuni. Na takvog odmah saspu drvlje i kamenje. Ne pridrava se, drznik terapije, prkosi uputstvima. Nedopustivo. Izgubljen je, kaznie ga bolest, surovo kako to samo ona ume. Ako, zasluio je, bitanga i baraba. Bruka boija. Kad otegne papke, bie sam sebi kriv. Da je sluao, jo bi ga sunce grejalo. Ovako...

Veina je ipak pokorna. Predala se medicinskoj mafiji. Na milost i nemilost. Radi sve to joj se kae. Bez ikakvog otpora. ak udno. Neki idu i dalje. Pokuavaju da se poistovete sa tlaiteljima. Oponaaju ih u svemu. U dranju, u govoru. Nadaju se da e tako prei na onu drugu, doktorsku stranu. Da e se nekako uvui u tabor gospodara. Tako se i oteti poistoveuju sa svojim otmiarima. Od poistoveenja nema nita. Robovi ostaju robovi, gospodari ostaju gospodari. Ma koliko se prvi trudili da lie na druge. Izmeu medicinara i bolesnika zjapi provalija koja se ne moe prei. Medicinari su sa jedne, pacijenti sa druge strane bolesti. Kada ih jednom uhvati, medicinska mafija vie ne puta svoje rtve. Uspeva joj, tavie, da u njima ubije svaku elju da se oslobode. Uspeva joj da ih navue, da ih pretvori u ovisnike, kojima treba sve vie i vie njenih navodnih usluga. To je njeno najvee, njeno najvanije postignue. Uspeva joj da robovi dragovoljno rade za nju. Da sami obrauju, sami uvlae nove rtve. Da su na to strano ponosni, uvereni da time nekom pomau. Mladena lii na rtvu medicinske mafije, kakva je u Priruniku opisana. Ima li negde neki telefon ili neka adresa, moe elektronska, moe obina, na koju bi mogla da se javi? Da oveku ogromnih naoara, picaste brade, opie Mladenin sluaj, moda mu poslui. I da mu iznese neke svoje opaske, neka svoja razmiljanja, neke svoje nedoumice, moda u njima nae neto korisno i zanimljivo. Mora da na sajtu postoji neki telefon i neka adresa. Valjda Sneka moe toliko da joj uini, da joj to potrai. Ne ide joj se jo jednom u internet kafe, mada bi joj ona devojka rado izala u susret. Da joj je neto takva erka. Da joj je bar jedna erka. Prle se nacrtao pred stoiem. Premetao se s noge na nogu. Pogledala ga je upitno. - 176 -

- 175 -

Ima neto... ta je to neto? Imaju sva deca u koli. Smetala joj je deakova sklonost da okolii kada hoe neto da izvue. Nikako da ga naui da direktno kae ta hoe. Svi imaju, ponovio je. Valjda su mu se svi inili kao neoboriv razlog. Mrzela je pozivanje na sve. Ipak, teko joj je padalo da svojoj deci uskrati ono to je drugoj dato. to su ona gora od ostalih? I ta ako svi imaju? ta s tim? Mislim, jedino ja nemam. Pripremao je teren, pokuavao da se osigura da ne bude odbijen. Ljutila su je deakovi pokuaji da njome manipulie. Da, kao dugme, pritisne neko osetljivo mesto kako bi isposlovao ono to je naumio. Ovde je bio jako blizu. Bio je vet, malia. Ako ga ne usmeri u drugom pravcu, izrae u muljatora i muvatora. Iako bi tako verovatno bolje proao. A to su svi toliko vani? Nije odgovorio. Samo se jo vie uzvrpoljio. Nije vredelo da nastavlja dalje. A ta to jedino ti nema? Pa te patike. Kako nema, ima troje patika. I sve su itave. Te patike su bile, naravno, patike sa reklame koja se vrtela na svim kanalima. Preporuivao ih je proslavljeni koarka, jedan od najveih svih vremena, kako bi Sutlija rekao, ponavljajui izlive oduevljenja sportskih komentatora. Prle ju je dirnuo u ivac. Odvratno je kako decu uvlae u svoje prljave igre, samo da bi zgrnuli to vie para. Preplavila ju je ona ista bespomonost koja ju je porazila u domu zdravlja. Ponovo se suoila sa neim to je daleko monije od nje. Najgore joj je bilo to nije - 177 -

nalazila rei da deaku objasni o emu se tu radi i kako ga koriste. Niti je imala naina da ga odbrani od pritiska, kome je izloen na svakom koraku. Pritiska televizije, pritiska vrnjaka. To ju je razdrailo. Nee patikama ii po ovom snegu. A fiziko? ta je sa fizikim? Na fizikom sam u patikama. Znam da si u patikama. I ta onda? Ostali imaju drugaije. Tvojim patikama nita ne fali, rekla je nabusitije nego to je elela. To su sasvim dobre patike. Jedan par ti je skoro nov. Letos je kupljen. Kako su dobre kad mi se zbog njih svi smeju? Ko ti se smeje? Svi. Imaju li ti svi imena? Da ja malo popriam sa njima. Da im objasnim neke stvari. Kad ve roditelji nisu. Ustuknuo je, uasnut ovim nagovetajem. Pokajala se to je to rekla. Izletelo joj je samo od sebe. Jasno je da bi ga uvalila u gadnu nepriliku kada bi se pojavila da njegovim kolskim drugovima dri lekcije o patikama. Taj ko ti se smeje zbog patika, taj je budala. Oni kau da sam ja budala. Maina je mlela. I mlela. I mlela. Deakovo lice se iskrivilo. Bio je na ivici plaa. To ne bi mogla da podnese. Hajde, sevaj, i radi domai. Jesi li uradio matematiku? A patike?, nije joj doputao da promeni temu. Za patike emo jo da vidimo, rekla je preko volje. Plaevan izraz se povukao sa deakovog lica, njene rei je protumaio kao obeanje. - 178 -

Nije bila zadovoljna sobom. Trebala je da ga naisto odbije i presee tu priu, a nije imala srca da to uradi. Kada bi imala nekog da joj priskoi u pomo, da je posavetuje, ili bar da je saslua, ali nema nikog. Bori se sasvim sama sa nadmonim silama. Eh, kada bi susrela pravu prijateljicu, na nekom od predavanja, gde bi je drugde mogla nai. Ove nedelje od predavanja nema nita. Pada joj popodnevna smena, kasno zavrava. A i kada zavri, nije nizata. Sve do ujutru. Bie to naporna nedelja. Istina, nije beala od napora, nije kukala, ali... Valjda svako, bar ponekad, poeli da bude malo poteen. Morae da svrati do Sneke pre posla, da joj otvori sajt i pronae kontakt podatke. Zgodno je da im se smene pokapaju, mada bi joj ponekad bilo drae da je drugaije, lake bi je izbegla kada je uhvati da dosauje. 30. Obradovika mu je namignula, u prolazu. Zavereniki. Je li u tom migu bilo i neeg nestanog, obeenjakog? Ili mu se samo tako uinilo. Je li tu bilo nekog poziva? Ili mu se prividela vlastita elja? Moe biti da tu ima i neeg vieg od regrutacije. Da ipak proba? Na sreu, pa ta bude. ta ga kota? ta ima da izgubi? A proplanak u letnje popodne? A buljuk koji, uz salve smeha, izlee iz bunja? A bruka? A stid? A Obradovika dok u lekarskoj sobi ismeva tipa, kome je dala korpu, i svi u tome uivaju, i svi se naslauju tuim ponienjem? Bolje mu je da se mane osvajanja. Slab je osvaja, nedostaje mu pouzdanje pobednika, nadrljae. Bolje mu je da osigura ono to ve ima. Da mu i to ne izmakne. Da mu i to ne oduzmu, ne otmu, ta sve nisu, eh, taj dvogled, taj dvogled. I mnogo tota osim dvogleda. Kada bi

napravio spisak, oduzeto bi napunilo strane i strane, u par redaka bi stalo ono to mu je ostavljeno. Posed je ugroen, na uzbunu zvona zvone. Ne, nije Olgu nita zadesilo. Sa te strane, stvar je u redu. Sedativ se nije pretovrio u bolesnika. Nee biti ni hapenja. Bar ne ovim prilikom, bar ne ovim povodom. Ovog puta se provukao. Nee uvek biti te sree. Jednom e ga skleptati, ne stee mu se uzalud utroba kada se mimoie sa policijskim uniformama. Okrivie ga, nai e se ve zato. Okrivljavali su ga otkad zna za sebe. I uvek su nalazili zato. Neki se rode krivi. Optuie ga da je skrivio smrt nekog bolesnika. Ili da ga je unesreio, obogaljio, neznalakim leenjem. Podmetnue mu u ordinaciju neke pare, pa e onda tvrditi da je uzeo mito. Neka pacijentkinja e podneti prijavu da je pokuao da je napastvuje. Ko trai razlog, taj e ga i nai. Olga je tu, jo uvek na raspolaganju. Meutim, meutim... Otkud sad ta prijateljica? Odakle je ona iznikla? Nikada je nije pominjala. Istina, Olga je govorila malo, pogotovo o sebi. Priao je uglavnom Nenad, ona je upijala, odobravala, potvrivala, teila, hrabrila, divila se, ljutila zajedno sa njim na one na koje se trebalo ljutiti. Bila je jo malo pa idealna ena. A idealna ena je za mukarca prazna posuda koju ispunjava sobom, iji je jedini sadraj. Nenad je nije zapitkivao. Nije ga zanimao onaj deo njenog ivota koji se odvija nezavisno od njega. Najdrae bi mu bilo da taj drugi ivot uopte ne postoji. Olga bi na ovom svetu morala da bude iskljuivo zbog njega i za njega. Nenad se trecne kada god ustanovi da ona postoji za sebe ili za druge. Nije mu pravo kada je primoran da se susretne sa njenim drugim, od njega nezavisnim ivotom, tada se pod njim otvori vrtoglava provalija, preti da ga proguta. Uplaen, hitro je zatrpava zaboravom.

- 179 -

- 180 -

Izneverila ga je. To joj nee zaboraviti. Moda bi zaista bilo bolje da je nema. Kad je ve nema celu, nepodeljenu. ta e mu polovino? Ako mu ne treba, nema razloga ni da postoji. To je jasno kao dan. Kako je samo mogla da kokodae sa nekom rospijom dok on ui pred njenim vratima? Nije znala da ui? Morala je da zna. I znala bi, da joj je zaista stalo. Neto bi joj reklo, neto bi je opomenulo. Kako je mogla da dopusti da joj je se isrpazni baterija na mobilnom pa da ne moe ni da je dozove? ta e uopte ta prijateljica? ta e joj iko, osim njega? Morae pod hitno da potrai jo koju Oglu, da se obezbedi. Za svaki sluaj. Zlu ne trebalo. Ako jedna zakae, daj drugu. Ni pet ili est ne bi bilo naodmet. Tako nikada ne bi ostao bez sedativa. Obradovika bi mu bila previe. Prevazilazi njegove mogunosti. Luksuzan artikal, koji sebi ne moe da priuti. Tu bi se skrljao, slomio vrat. Ali bi za dopunske Olge mogao da se postara. Da da oglas? Da lepo navede ta mu treba? Pa da napravi iri izbor, pa ui izbor, kako to ve ide. Dok ih lepo ne proseje. Dok mu ne ostanu samo one prave, prijanjajue. Podatne posude. Hromi Daba se menjao sa dobom dana. Navee je bivao zbijeniji, zgusnutiji. Probijao si se izmeu stolova kao da roni. Popodne je bio razreen, rasplinut. Dve glave su klimnule, da ga pozdrave. Nenad je odgovorio istovetnim pokretom. Kod Hromog Dabe su se znala pravila ponaanja. Znalo se ko se i kako pozdravlja. Ko klimanjem glave, ko uzvikom, ko rukovanjem i tapanjem po ramenu, ko zagrljajem, ko sa tri poljupca. Kod mene dolazi svet od reda, ponosio se vlasnik. Ne skupljam ja svakav olo. Ne treba mi. Neu dileje, drkadije. Zaista se dogaalo da neke izbaci, nekima zabrani ulazak. O tome su se starale dve zatupaste njuke, - 181 -

razmere trokrilnih ifonjera, koje su sedele za stolom tik do ulaza. Nenad je Dabiu zavideo na ovoj povlastici. Kad bi se njemu neto dalo da kartira svakog ko mu se ne svia. Moe mi se, poveravao se krimos Darku. Zato to ja ovo ne radim zbog para. Ima baa para, udario bi se po depu, ak bi katkad izvukao i debeo, presavijen sveanj novanica. Ovo radim onako, iz guta. Kad sam bio klinja, neto me vuklo da postanem anker. Mnogo mi se svialo da toim pie, mukam koktele i tako to. Delovalo mi je to kao mnogo mona stvar. Svi ekaju na tebe da im neto uspe. A vidi ti sad. ankeri rade za mene. Onda kaem sebi, vidi ti Dabiu dokle si dogurao, bog te mazo. I doe mi nekako milo oko srca. Neto mi se nadme u grudima. Prosto mi doe da poletim. Krimos e zavriti u itulji, ne u onim malim, kojima se sa ovog sveta ispraaju obini smrtnici, nego u onim velikim od po cele ili pola, u najgorem sluaju etvrtinu strane, to je samo pitanje dana. U oglasnom e zadovoljno trljati ruke. Eh, da nam je svaki dan bar po jedan ovakav pokojnik, da se i mrtav rasprostre, a ne penzosi, i u smrti stisnuti kao to su bili u ivotu. Stradao u obraunu, postavie novine Dabievu fotografiju na naslovnim stranama. Gadno bi, meutim, bilo ako napiu Pucnjava u kafiu. Jer bi u kafiu mogao da se nae i Nenad, u najnezgodnijem trenutku, i na svet je doao u nezgodnom trenutku, lako bi mu se moglo desiti da tako sa njega i ode. Zalutali metak, sluajna, usputna rtva. Kolateralna teta, tako su govorili dok su padale bombe. Ako mu se i gazda zadesi za stolom ili u blizini, kad ospu rafalom, tu spasa nema. Kad ga izbue, nikakva ga imena nee zakrpiti. Bie to rupa do rupe.

- 182 -

Za svojim stolom, onim u uglu, Darko je, stisnutih usana, kao da se boji da neto ne proguta, prelistavao papire. Mahnuo je. Alga je dolelujala. ta bi bilo kada bi je i Nenad pljesnuo po natrenoj, zategnutoj stranjici? Nije se usudio da proba. Nenadu se uzima za zlo i ono to se drugima doputa. Jesi li ti normalan? Daresalam nije podigao glas, samo se upiljio u Nenada svrdlajuim pogledom. ta da odgovori na takvo pitanje? Nita. Reci ti meni, ovee, jesi li ti normalan? I Biserka je postavljala to pitanje. Pre nego to je izvukla zakljuak. Nedvosmislen, neopoziv. Tako da vie nije bilo razloga da pita. Da li je tebi jasno sa kim se ti zajebava? Da li si ti uopte svestan toga? Ostajao je nem kada bi ga majka grdila. To bi je jo vie estilo. ta uti, kao da si jezik pregrizao. Eh, ko me tobom kazni?! I zato?! Ne bi beknuo ni kada bi ga otac ribao. Ostavljali bi ga, zamoreni utanjem, ili zato to im je dojadilo. To je i ekao, da ga ostave. Kada se brani, unapred si izgubljen. Kada se pravda, ve si priznao svoju krivicu. Da je imao snage za napad, to bi ve bilo neto sasvim drugo. Ali snage nije bilo. Prevario sam se u tebi. Mnogo sam se prevario. Verovao sam da si pouzdan, da si ovek od poverenja. Prijatelj na koga moe da se osloni. Kad ono... U grdnu nepriliku si me uvalio. Ja sam te preporuio, ja garantovao za tebe. Poloio sam svoju re, ej, svoju re, da li ti to ita znai? Rekao sam, evo pouzdanog oveka, mog oveka, da uskoi... Da se nae... Kad ono... Otiao dasa da se obavetava. Da vidi da li je tamo dovoljno dobro za njega. Kakvo te crno obavetavanje spopalo? Zna li ko su oni, a ko si ti? Naravno da ne zna. Da zna, - 183 -

tresao bi se kao prut. To ti garantujem. To su ti, bre, face ljudi, face. A ti, bez uvrede, drugar si mi, govorimo otvorreno, ti nisi faca. Nema zamerke, ali nisi. Na glavu da se okrene, nisi. Oni o tebi treba da se obavetavaju, ne ti o njima. A ja sam ih ve obavestio sve to treba. Tvoje je bilo samo da arne potpis, poslao sam te na gotovo. Ni to nisi mogao da uradi. U nepriliku si me doveo. U grdnu nepriliku. Sad moram da vadim fleke. I to si me molio za taj posao, kad nisi mislio da ga se prihvati? to si me molio? Mogao sam da ga ponudim nekom drugom, svako bi se polomio za to mesto. Zato to se zna ko stoji iza svega i koja tu lova moe da grune. Nenad se neto ne sea da je Darka molio za taj posao. Ni za bilo koji drugi. Samo mu je usput spomenuo da bi mu verovatno prijala promena i da bi moda mogao da ode. Ali nije vredelo pobijati, kada ovek sebi neto uvrti u glavu, nemogue mu je to izbiti iz nje. Tu ak ni oiglenosti ne pomau, a kamoli seanje koje ionako prepravljamo kako nam odgovara. ta je i on naspeo sa flekama. Kao da Nenad itavog ivota nita drugo i ne radi nego pravi fleke koje neko mora da vadi. Kad umre, bar vie nikom nee biti kriv. Srknuo je kafu. Bila je bezukusna. Zato ovde prave tako lou kafu? Trebalo je priupitati gazdu. Pre nego to ga upucaju. Da na vreme ispravi propust. Posle e biti kasno. Ti ljudi su mi mnogo vani. Nije trebalo da me sa njima... Darko je terao svoje. Uhvatio je zalet, teko ga je zaustaviti. Ve ga rei same nose. Jedino da ga nekako skrene, izbaci iz koloseka. Da ga nekako zbuni. to mi ne ree da si suvlasnik klinike, mogao bi da napomene. Ili da mu estita na vlasnikom ueu u jednoj tako uvaenoij ustanovi, to bi jo bolje bilo. - 184 -

Previe je, meutim, bezvoljan da bilo ta preduzme. Ima te nastupe klonulosti, mrtvila. Nego da ti lepo polie ono to si zasro. Da se izvini ljudima. Da objasni da si pogreno razumeo. Da kae da si zahvalan na asti da radi na jednom takvom mestu. I da si spreman da odmah krene, ako te jo uvek hoe. Eto, to treba da uradi. Gde si, dokinava?, dobacio je roavi tip koji se smestio za sto do njihovog. Gde si, Popaje? Kako ide? Evo, muku muim. A to? Treba mi tvoja pomo. Ako bi mogao neto da mi sredi? Kad ja neto nisam mogao da sredim? Ima jedna devojica. Onako, rasna. Zakaila, treba da se oisti. ta je, napumpao si je? Eh, omaklo mi se, ponosno e roavi. Cccc, zacoktao je Darko u aljivom prekoru. Svakom moe da se desi, rairio je ruke Popaj u takoe aljivom pravdanju. Malo sam se zaneo a mrzim da stavljam one gume. Nemam pravi oseaj. Takvo mi je seme, jako. Odmah se primi. Mogao bih da radim oplodnju. Da zasejem one muenice sa jalovim muevima. Zaradio bih kintu. Kao oni bikovi to ih privode kravama. Imao je jedan takav bikonja u mom selu, grabili su se o njega. Roeni talenat. Nema da brine. Imam ja oveka koji e to struno da obavi. Javiu ti kad ima slobodno, pa ti poalji malu. E, jesi sila, dokinava, nema ta. Svakom ja to kaem, nije cava dokinava. Sila je na dokinava. Darko je rastao, samo to se ne prelije preko stola. Nenad bi voleo da neko njemu kae da je sila, ali niko nee. - 185 -

Evo, mala je svedok. Je li tako da svima kaem da je sila dokinava? Alga lagano klima glavom. Eto, vidi, i mala potvruje. Nema ti kod mene labavo. Prema oveku, ljudski. A sa barabama emo drugaije, barabski. Tako mora. Nema ti kod mene onog... Neto na a, video sam u novinama. Ono kad se tuimo, pa nit se ja s tobom druim, ni ti sa mnom. Ni dobar dan ne nazivamo jedan drugom. Kao... kako ono bee? Na vrh mi jezika. Asocijacija?, bubnuo je jedan, glave kao bundeva. Ma kakve asocijacije, to ti je iz kviza. Kad te neto podsea. Ti kae gotivac, a ja kaem dokinava zato to me dokinava podsea na gotivca. Akupunktura, ulo se sa suprotnog kraja sale. Ma kakva akupunktura, turim ti ja akupunkturu. To je kad te boli pa te bodu, da ti proe. Samo na iglu misli, narkosu. Da nije alimentacija? Nije, alimentacija je kada te biva ena lei za pare. Akontacija? Nije akontacija nego... Nije bitno. Uglavnom, nema ti kod mene toga. Ko mi je brat, taj mi je brat. Za brata sve. Ne dam ja nikom da mi dira u brata. Kako kau u onoj pesmi? Deder, Talini, daj malo onu komunjarsku. Zna, onu moju. Ko drukije kae, klevee i lae, i nau osetie pest, zagrmeo je bradonja, glasom dubokim i silovitim kao Dunav. Tako je majstore, tako. Tu pesmu kad ujem prou me trnci. Ne moe meni niko da klevee mog dokinavu. Jer ako ga mlatne ova pesnica, podigao je Popaj stisnutu aku, bilo je to poveliko mlatilo, taj e da bude propisno mlatnut. Nisam ja komunjara, to nikako, nego mi se svia - 186 -

pesma. A nisam ni od ovih to kenjaju po televizorima, ceo mi televizor pokenjae, mamicu im dramosersku. Otile komunjare, dole funjare, meni na isto izae. Komunjare su bile bolje, ubacuje tip u zelenom demperu, posadio se za ank. A po emu su komunjare bile bolje? I pod njima sam leao. Po tome to je pod komunjarama poten lopov imao ta i da zdipi. Ovi sve sami marnuli. Nta nam ne ostavie. Nabijem ih ja na Fidela Kastra i jedne i druge. Mnogo je zasro taj tvoj Kastro, javio se iz oblaka duvanskog dima Jovan svrzimantija, lobanje bez dlaka. Bio je to, u svoje vreme, pop kakvog nadaleko nema. Taj kad zapoje i due na nebu prou trnci. Pojao je i pojao, sve dok se nije otpadio od crkve, ali ne i od dragog Boga, to nikako. Nego je u crkvi zaseo antihrist, pa tamo stoluje. Tamo su sve njegove sluge. A on da slui antihristu, nee. Po emu je to Kastro zasro, ako smem da pitam? Po tome to je komunjara. A komunjare su raspele naeg Isusa. Kako su ga to komunjare raspele? Zar ga nije raspeo onaj... kako mu bee ime... Murat? to je posle oprao ruke. Mnogo ti zna ko je raspeo Hrista. Prvo, nije Murat, nego Pilat. Kako nije Murat. A to ga je onda Obili rasporio na Kosovu polju, nego zato to je raspeo Hrista. Pa je posle onaj smrad Brankovi prodao Turcima cara Lazu za trideset srebrnjaka. Ccc, malo je to, trideset srebrnjaka za jednog cara, coknuo je tip debelih usana. Malo. Nije mogao vie da istera. Turci izelice prvo nudili deset, jedva su se nagodili. Trideset srebrnjaka plus da ga - 187 -

postave za kneza. Otud je i ostalo ono - tu kneevi nisu radi kavzi. Nije hteo da se kai sa Turcima. Nego u ortakluk. Lepo njemu, lepo njima. Prvo, nije Murat nego Pilat. To je pod brojem jedan. Pod brojem dva, nije Hrist raspet jednom, pa ia Mia i gotova pria. Nego se stalno raspinje. Kad god ga neko porekne ili uvredi. Pod brojem tri, ta je sve meni sotona nudio da mu prodam duu, pa nisam hteo. Poto, pope, dua, zaokupio paklenik. Nema cenu, nije na prodaju, odgovaram. Eh, nema cenu. Drugom ti to, pope, svata sam ja susreo na ovom poslu, a ne radim ga od jue, samo jo nisam duu koja nema cenu. Za sve ima prvi put, paklena silo. Nego, reci ti, pope, koliko trai, da vidim da li mi se isplati. Zna kako je, pale cene, velika ponuda. A i roba je nikakva. Nekad si znao ta kupuje kad kupi duu. A sad, jad i beda... Kao da su od plastike. Profuerio se gospod va, otkad je poeo da tancuje na veliko, mnogo se profuerio. Nema ti to blago, odbrusim mu. Ja da nemam? Pa moje je svo blago ovog sveta. Ali je boije svo blago onog sveta, saseem antihrista. Zbunio se, paklenik, naleteo na vrsto. Posle odem vladiki da prijavim sluaj. Nije mala stvar, doao neastivi da sablazni sveteno lice. Gleda me vladika, onako ispod oka, meni odmah jasno koliko je sati. Koliko je dao, pitam. Ko dao, pravi se vladika da ne razume. Zna ti dobro ko, zalepim mu takvu lajmaru posred lica da je ni unuci nee oprati. Tako ti ja bacim mantiju u trnje. I ba Kastro raspeo Hrista? On, glavom i bradurinom. E, za to e malo da se ubrie. Otkud je Kastro komunjara? ta trabunja? Nego ta je? Kastro se samo pravi da je komunjara, da nervira Amere. Kastro je krtena dua. Pravoslavac. - 188 -

Po emu je Kastro pravoslavac? Po tome to je krsnu slavi slavu. Eto po emu. A koju to slavu slavi? Svetog Vratolomija, eto koju. Nije Vratolomije nego Vartolomije. Ni u svece se ne razume, a raskokodakao si se kao da predaje dogmatiku na bogosloviji. Ala si ga pogodio sa tim Vratolomijem! Ba je Vratolomije. Mnogo dobar svetac, ta mu fali. Nema ti tapiju na svece. Jebe Kastra, on je peder, javlja se baburasti nosonja. aa ti peder. Zato te i pravio potar. Dostavio te kao paket. Ubacio te u kevino sandue. Sluaj, nemoj to meni familiju da vrea. Nemoj ni ti meni. Ti meni brata, ja tebi au, pa smo kvit. Otkud je tebi Kastro brat? Otud to mi nije sestra. ivela seja s bradom, uskliknuo je Talini. ivnuo je Hromi Daba. Otkud je tebi Kastro brat, ajde mi samo to objasni. Otud to ga juri panduracija, da ga ubije. A svako koga juri panduracija je moj brat. E, sad si ga ba lupio. Kako moe da ga juri panduracija? On je vlast. On nareuje pandurima koga e da jure. Koliko puta su pokuali Ameri da ga skenjaju? Kakve to veze ima? Ima itekakve. Ameri su ti panduracija, samo svetska. Evo, da se javi na ovaj telefon, Darko je navrljao par brojeva. Nego, znam ja tebe, nee ti zvati. Bolje da to odmah sredimo. Bolje da ja to odmah okrenem. Pa da ti preda mnom... - 189 -

Nije stigao da ukuca broj. Gazda kafia se nagao nad njihov sto. Pruio je ruku Darku, potapao Nenada po ramenu, pokroviteljski. Imamo neto da razgovaramo, osvrnuo se. Nasamo. Izgubili su se iza pobonih vrata. Nenadu je bilo krivo to ga nisu pozvali. to, on kao nije dostojan da prisustvuje. Nije dovoljno pouzdan, ta li? Neko je kinuo. 31. Baki je huktao. I huktao. I huktao. Lice mu se otromboljilo, pozelenelo, oi upale, pogled mutan. alosno je i pogledati ga. Ubi me ona brlja. A zarekao sam se, nikad vie brlju u usta. Ni kap. Ako ima neto ljudski da se popije, u redu. Ako nema, nikom nita. Ali ne vredi. Povue te drutvo. Svi navalili da lou, kao da im je poslednje. Ajde i ja sa njima, da ne ispadnem jajara. Da se kao neto foliram, izigravam finou. Tako jednu, tako drugu, tako treu. Posle tree nisam ni brojao. Posle tree se i ne broji. Nema svrhe. Ionako vie ne moe da se zaustavi. Sam si sebi kriv. Slaba ti je volja. Luka je prezirao povodljivost. Dri se svoga, pa makar iao uz dlaku itavom svetu. ta te briga ta budale misle? Ako im popusti, gotov si. Uvui e te u svoj mulj. Nije pio. Nije imao razumevanja za utapanje u alkoholu, za potrebu da se obeznani, izgubi, zaboravi na sebe. Hteo je da bude pri istoj svesti. Ne kaem da nisam sam sebi kriv, progunao je Baki nezadovoljno.

- 190 -

ta je oekivao? Da ga tei? Da ga saaljeva? To od njega nee dobiti. Luka je prezirao i saaljenje i samosaaljenje. Gazda Gagi je histerisao. Sve kasni, nita se ne radi na vreme. Ako se ovako nastavi, moe slobodno da stavi katanac na radnju. Ovako se dalje vie ne moe. Ko hoe da radi, hoe. Ko nee, zna gde su vrata. Gazda Gagi je dobijao redovne mesene histerine napade, kao nekakvu menstruaciju. Spopadali su ga u danima kada je dolazila ena koja vodi knjige, zbog obraunatih dabina, koje treba platiti. Ovo vie ne moe da se podnese, jeao je. Ne mogu ja da izdravam dva miliona dabalebaroa koji se tove na dravnim jaslama, ako ih tamo nema i vie. Nakotilo se to, namnoilo, da te uas uhvati. Ja crkavam, a oni se na meni tove. Gagi je mahnuo prema prozoru, kao da su se ispod njega sjatili svi ti dabalebaroi, koje on lino mora da odene, napoji, nahrani. Nabili se tamo dole, svih dva mislion, pa ekaju da ih obaspe parama. ta oni misle, da se tek tako zarauje? Da mi pare padaju s neba? Za svaki dinar ima da se stoput oznoji. I sestra je dobijala histerine napade. Kada bi Luka uradio neto to joj nije bilo po volji. Zapravo, dobijala ih je kada god joj neto ne bi bilo po volji. Tada bi ciala i penila, treskala vratima, pretila, bacala sve to joj doe pod ruku. Luku su ovi napadi najpre plaili, pa ljutili, dok mu nisu postali smeni. To ju je tek izbezumljivalo, to je njemu smeno. Otad ju je i namerno draio, zabave radi, a i iz vaspitnih razloga. Da je odvikne od histerisanja. Za njeno dobro. I mali brat ima emu da podui veliku sestru. Odvikavanje nije uspelo. Bila je teak sluaj. A i nije mu ba uvek bilo smeno. Umela je i ona njega da izbezumi, itekako.

Pored redovnih, gazda Gagi je imao i vanredne napade histerije. Kada bi mu izmakao neki posao, ili kada bi se alila neka muterija. Dananji je spadao u redvone, menstrualne, ali su se u Gagijevoj glavi spleli razlozi za redovne i vanredne, pa je istovremeno ispaljivao i jedne i druge. Lake je izai na kraj sa mainama nego sa ljudima. Razumnije su. Staloenije. Kad ti dosade ili te iznerviraju, tu je uvek Shut Down i gotovo. Ljude ne moe da iskljui. U tome i jeste nevolja. Ljudi su veoma nesavrene naprave. ta da radi, tu se nita ne moe. Ne moe da ih popravi. Ili moda moe? Zato bi ba ljudska sprava bila nepopravljiva? Moe i nju da rastavi i sastavi, moe da je reprogramira, velika veina je pogreno programirana, samo ako zna kako. Ne svaku, neke su beznadene, ali sa takvima i ne treba gubiti vreme. Proi e Gagija do sutra, kada poplaa ta mora. Laknue mu. Nije to vano. Vano da je Luki doca doao na noge. To je prava stvar. Vue ga neto. Mami. Bie taj zahvalan za programiranje. Ima tofa. Kvalitetan materijal. Treba mu zadati prave zadatke, da bi postigao maksimalan uinak. ta bi doca mogao da radi? Da dostavlja informacije. Da upotpuni Lukin uvid u funkcionisanje sistema. Vieno iznutra. To se podrazumeva. Ali je daleko bitnije da iri sumnju. Meu kolegama. Meu pacijentima. Da im otvara oi. Da ih odvraa od leenja. I prve i druge. Da malo razlabavi taj zaarani krug u kome medicinari navlae pacijente, pacijenti trae medicinare. Da makar malo uspori proizvodnju bolesnika. Veliki je dobitak svako koga skine s medicinske trake. Vredi se boriti za svaku duu. Uklonie ga, naravno, im primete ta se zbiva i ta radi. To je neizbeno. Ali e se dotle ipak neto postii. - 192 -

- 191 -

Jedno je kada sirota rtva medicinske mafije nae na sajtu objbanjenje ta joj ine, drugo je kada joj to kae sam lekar. Ubedljivije je. Ima veu teinu. U bolesnom medicinskom tkivu doca e postati elija koja je ozdravila. Odstranie je, da ne remeti. ta da se radi, izvesne rtve su neophodne, bez njih se jo nijedan rat nije ni vodio, ni dobio. Gura li Luka druge u neto od ega sam bei? Ni sluajno. Spreman je da plati cenu onoga to radi. Samo to e u njegovom sluaju cena biti vea. Ako doca bude platio poslom, Luka e platiti glavom. Protivnik je moan i okrutan, tu nema milosti. Medicinska mafija ne prata suprotstavljanje. Jednom e osuti po njemu iz automobila u pokretu. Ili e ga ukloniti na neki drugi nain, nije bitno. Imaju oni naina i naina. Sva mo ovoga sveta je u njihovim rukama. Kada presude, Luke vie nee biti, to mu je jasno. Neko e negde pritisnuti delete i kraj, bie izbrisan, kao da ga nikada nije bilo. Zasada jo uvek trpe da rovari. Valjda zato to ga smatraju bezopasnim. Bie da je to. Da zaziru od zakona, u to ne veruje. Niko se nee polomiti zbog njega. Bie to jo jedan od mnogih beznaajnih i nikada razjanjenih nestanaka. Ljudi svakodnevno nestaju. Silan svet se svakodnevno gubi. Sve je vie tunih, neuglednih papira, istaknutih na prometnijim mestima. Na raskrsnicama, na stanicama gradskog prevoza. Na njima se nalaze slika i ime linosti koje nigde nema. Tu je telefon i molba da se onaj ko primeti... Ljude neto guta, negde propadaju. U drevno doba, bilo je to mnogo jednostavnije. Tada je postojalo udovite koje je prodiralo itelje nekog kraja. Imalo je svoj oblik, svoje prebivalite. Kad tad bi se naao junak da ga ubije i sve bi bilo reeno. Danas udovita nema, a nema ni junaka koji bi stavio glavu u torbu da blinje oslobodi napasti. Istina, ni blinjih vie nema. Neto ih je pojelo. Njam, njam. - 193 -

Gde je nae udovite? Je li i ono nestalo? Isprailo? Iezlo? Ma kakvi, i dalje je ono tu. Samo ga vie ne uoavamo. Ne zato to se vetije krije ve zato to je postalo sveprisutno. I, samim tim, nevidljivo, kao vazduh. U nama je. I svuda oko nas. Luka se nee sauvati, makoliko se uvao. Ali zato moe neto drugo, dok ga jo uvek ima. Moe da pokrene proces koji e nastaviti da deluje sam od sebe. Kada poseje dovoljno sledbenika, vie mu nita ne mogu. Nastavie se kroz njih. To je trka s vremenom. Bolje je to ga potcenjuju, iako mu to nije pravo, kad bi neto medicinska mafija drhtala pred njim, ali ne drhti, ostavie mu vie prostora. Rano je za zadatke. Nije jo dok za njih zreo. Treba ga prvo pripremiti. Treba ga i obuiti, kako da deluje. Vetina je kresnuti iskru sumnje. Velika vetina. Vetina je da oveka istera iz rova, u koji se ukopao, izbaci iz leita u koje se smestio. Ljudi tee da ostanu tu gde jesu, dri ih sila inercije. Tako im je udobnije, tako se oseaju sigurnijim. Sigurnost je lana, ali ih nije lako naterati da to shvate. Tu ni Luka nije ba najbolji, spreman je da sebi prizna, tota ima da naui, samo nema od koga, pa mora sam da se usavrava, u hodu. Nita zato. Steeno iskustvo e mu biti dragoceno kada bude obuavao budue borce. Bie dok upotrebljiv ak i kada odleti s posla. Postavie na sajt njegov sluaj. Nazvae ga sluaj medicinara pokajnika. Mogao bi da organizuje i tribine na kojima bi dok govorio o onome kroz ta je proao i onome to mu se dogodilo. Kao neko ko je pripadao medicinskoj mafiji i ba zato najbolje poznaje zlo koje ona nanosi, metode kojima se slui. Bar da nije ovog sunca, jadao se Baki. Probi mi mozak ova svetlost. Lake podnosim mamurluk kada je - 194 -

oblano, onako mranije. Koji avo trai ovo sunce, jo je zima. Trebalo bi da se zna, kad je zima, onda je zima, kad je leto, onda je leto. Ne da se sve pobrka. Zaista se svetao proleni dan usekao u zimu. Moda se nije usekao. Moda je doao da je dokraji. Godinja doba su postala proizvoljna. Negde se poremetio neki kod. Gagi je zahtevao da mu se dostavi izvetaj, ta je uraeno, ta treba da se uradi. Gagi je traio nekakve izvetaje kada god poizi. 32. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Svrstavam ih u grupe, delim na tipove. Koga? Bolesnike. Ovaj pripada ovamo, onaj tamo. Posluno idu gde ih uputim. Bez zanovetanja, bez opiranja. Na moje presude nema prigovora, moje se odluke izvravaju bez priziva. Misli mi daju mo nad onim to mi izmie. Zaseo sam na presto. Razvrstavajui, carujem. Evo podele. Evo pacijentskih vrsta koje sam otkrio. Pudor, to je prva vrsta. Karakteristike: postieni i preplaeni. Zbog bolesti se oseaju krivim. Bolest je kazna koja ih sustie zbog neeg to su uinili ili propustili da uine. Ili jednostavno zbog toga to su takvi kakvi jesu. Iznutra podrhtavaju kao list, oekujui grdnju zbog zlodela koje su, razbolevi se, poinili. Internecio je sledea. Karakteristika: bolest doivljavaju kao poraz i dokaz sopstvene slabosti. Bolest nerado priznaju, nerado se lee. Izbegavaju svedoke svog poraza, i lekar je meu njima. Offensa. - 195 -

Karaketristike: uvreeni su. Za njih je bolest nepravda koja ih je sustigla I ovakvi u bolesti vide kaznu, ali nezasluenu. Odrezana je pogrenoj osobi, koja nita nije skrivila. Kazna je nepravedna i uvredljiva. Imaju pravo na zdravlje jer nita nisu zgreili. Takvi su nestrpljivi i razdraeni. Od lekara oekuju da pod hitno ispravi nepravdu koja im je naneta. Incursio. Karakteristike: oseaju se napadnutim. Takvi u bolesti vide nasrtaj prirode ili drugih ljudi, onih koji su im, s namerom ili nehatom, bolest preneli ili je neim prouzrokovali. Napadnuti esto optuuju lekara da je pogrenim leenjem izazvao neki vid njihove bolesti ili pogorao zlo koje ih je zadesilo. Gremim. Karakteristike: bolest sredstvo za pridobijanje ili iznuivanje tue panje. Trae da zbog bolesti budu tetoeni i maeni. Takvi rado i dugo boluju, a kod lekara tre zbog svake sitnice. Dominatio. Karakteristike: bolest im je sredstvo da da ovladaju drugima, da ih potine svojoj volji i svojim potrebama. Boleu primoravaju druge da im se posvete, da ih slue i da brinu o njima. Boleu istovremeno prikrivaju i ostvaruju svoju vlastoljubivost. Zato im je veoma dragocena. Takve je nemogue izleiti jer oni ele da budu leeni ali ne i izleeni. Nije vam nita, to su rei kojih se najvie boje. Zbog njih su u stanju da pobesne. Devitatio. Karakteristike: krivinai koji koriste bolest da izvrdaju obaveze, profesionalne, porodine, prijateljske, kakve god hoete. Ja sam bolestan, ja to ne mogu, nemojte to traiti od mene poruka je koju alju. Arrogantia.

- 196 -

Karakteristike: umiljeni. Ponose se boleu kao nekom veoma vanom osobenou, kao nekim odlijem. Ne doputaju da bi neko mogao biti bolesniji od njih. Mau bolestima kao odlikovanjima. I duboko preziru zdrave, te bezvredne primerke ljudskog roda. Professio Strunnjaci su i za svoju i za tue bolesti. Stalno se obavetavaju. O bolesti sve znaju, bolje od bilo kog drugog, ukljuujui tu i lekara. Carnifex Uivaju da kinje lekare i okolinu. Koriste bolest kao spravu za muenje. Formido. Karakteristike: isprepadani. ive u stalnom strahu i najbriljivije motre na svoje vazda ugroeno zdravlje. Odasvud njih moe skoliti neka opaka boletina. I najmanji poremeaj ukazuje na neto to vodi kobnom zavretku. Jo im je gore kad uoljivih poremeaja nema. To samo znai da bolest, koja se u njih uvukla, deluje neprimetno, podmuklo i utoliko opasnije. Per-motio. Karakteristike: u bolesti trae uzbuenje, onako kao to ga neko trai u brzoj i opasnoj vonji. Divertia Zabavljaju se odlascima lekaru. Prekrauju vreme, predugo im je. Bolest i leenje su im razonoda da razdrmaju amu ivota. Moribonud. Karakteristike: morbidni, opsednuti propadanjem i truljenjem svake vrste. Njima su bolesti, omiljena, esto jedina tema razmiljanja i razgovora. Tako makar u mislima ovladavam onima iji otpor u stvarnosti ne uspevam da slomim. Neu se zadrati na mislima. Sainiu studiju. Ne, nee to biti Tipologija bolesti, nego Tipologija bolesnika, tako e se zvati. Nov, - 197 -

sasvim drugaiji pristup. Kada je obnarodujem, zemlja e se zatresti. Zviznuu mnoge njome po nosu. Natrljau im ui, da se pue. Odjeknue moja studija. Tako neto jo niko nije napravio. Uzdrmae, uskovitlati duhove. Dii e se silna praina. Rasplamsae se rasprave. I svi e se pitati ko je taj ovek koji nam je otvorio oi? Sustii e me slava. I... Doneti nevolje. Svi e pogledi biti upereni u mene. Neki e biti puni oduevljenja i divljenja. Ali e biti i onih zlonamernih, zlobnih. Takvi e riti po meni, traei nedostatke i mane. Pod njima u se griti i preznojavati. Biu uhvaen u snop nemilosrdne svetlosti. Uzalud u pokuavati da mu umaknem, kao to reflektorima strae uzalud pokuava da umakne begunac iz logora. ta mi to treba? Bolje je drati se senke. Sigurnije je. Bolje da za tebe niko ne zna nego da se svakom istura kao meta. Da se izvinim? Nee to doekati. Ako im trebam, neka se jave. Mogu ja i bez njih. Mogao sam dosad, moi u i odsad. I to da se izvinjavam? Valjda oni meni duguju izvinjenje, ne ja njima. Jesu li pokuali da me smotaju na brzaka? Da im dovlaim pacijente, zbog toga im trebam. Ne zbog neeg drugog. Uvredljivo je to. Nisam ja njihov... njihov... reklamni agent. Tu su oni neto pobrkali. Ja sam neto drugo. Neto mnogo vie. Mnogo se oni prave vani. I Darko se pravi vaan sa onim svojim krimosima. I krimosi se prave vani. I Pizdi se pravi vaan. I Tutumraica se pravi vana. I Braca se pravi vaan. I Biserka se pravi vana. I konjasta se pravi vana. I gugi se pravi vaan. Samo bi jo trebalo i da Olga stane da se pravi vana. Kako je krenulo, ni to me ne bi udilo. To je neka manija. Neka zaraza. Neka rednja. - 198 -

Samo se ja ne pravim vaan. Ne znam kako se to radi. Ima li neki kurs, da me podue? Ovako e svi ispasti vani, osim mene. Samo sam ja, je li, nevaan. Sa Obradovikom e ipak neto biti. Bie. Bie. Gavran joj je samo izgovor, da se zbliimo. Osetio sam ja to odmah. Nezgodno joj je da se direktno ponudi pa trai zaobilazne naine. Razumem ja to, ni sam nisam drugaiji. Srodne due. Ala e da padne uivancija, kada zajaem, ihaj-haj. Po domu zdravlja e svi da popadaju od muke. I Darko, nego ta. Svisnue od zavisti. Pa kad Obradoviku dovedem pred Biserku, da vidi kakvo sam pare pribavio. Zgodnija je od nje deset puta. Nisam ni ja za otpad, kao to ona, rospija, misli. Ako ona jeste, nisu me ba sve otpisale. Ima ih koje me hoe. Ne samo Ogla, imam ja i malo pojae frajle. Ba da vidim ta e onda. ah-mat! Ili da je ostavim u blaenom neznanju? Ni Olgu joj nisam spomenuo. Iako sam bio u iskuenju. Ne jedanput. Da joj natrljam nos, mnogo ga je visoko digla. Mogla bi nebo da zapara. I onda, ta? Poderotina. Kroz poderotinu probija zraenje, da pomori sve na zemlji. Zato mora da spusti nos. Da ne izaziva optu opasnost. Opet, milo mi je i da je za taj nos povuem. Umislila je da sve zna. Nita njoj ne moe da promakne. A blage veze nema ta ja sa Olgom. Jaka sveznalica. Za Obradoviku, jo u da razmotrim ta mi je vee zadovoljstvo. Da joj navatam doktore za Gugija? Moe. U linburgu mesecu, kad se majmuni iaju. Neka me ve jednom izbaci iz svojih kombinacija. Neka me svi izbace i svojih kombinacija. I Daresalam. Nisam ja kockica koju mogu da ubace gde god im zatreba. Ja sam... To je tajna.

Biserka je blentava. Hi, hi, hi! Blentava. Blenatava. Biserka je antava. Hi, hi, hi! antava, antava. antav u mozak, govorio je otac. Svi su bili antavi u mozak. Osim njega. Biserka mene s televizijskim doktorom, u dnevnoj sobi. Ja nju s pravim enama. U redu, zasad je jedna, ali e ih biti vie, postarau se za to, od vika glava ne boli. Ko je onda u prednosti? Tei li vie televizijskih doktor od pravih ena? Da nije stvarniji, kojim sluajem? Moda i jeste, da ga avo nosi. Ja sam u prednosti. I kvit. Ko drukije kae... Zna se ta mu sleduje. Brundava pretnja. Tutumraicu treba tutnuti u mrak. Ima da je nema. Pizdia treba raspizditi. I njega ima da nema. Bracu razbucati. Biserku izbubetati. Mogu da se najme ljudi, da to urade. Kau, nije ni skupo. Velika, ponuda, pale cene. Ako se pogodim za vie poslova uture, moda dobijem i popust. Morau da se raspitam kod Hromog Dabe. A i onog tamburaa ne bi bilo loe da istamburaju, ako se smogne para. On meni da tutne ugovore pod nos? Ajd, potpii. Kao da sam neki automat. Pritisne dugme i radi ta hoe. Ne moe to tako. Imaju li oni predstavu koga su uopte pozvali? Nemaju. Inae bi drugaije. Uvaavanje, najdublje uvaavanje. Ponizna molba, da li biste radili za nas, cenjeni doktore? Da li biste nas udostojili svoje saradnje, veleuvaeni. Shvatie jednog dana. Kada se pokae ko je ko. Kada se kada moja Tipologija bolesnika potrese medicinski svet. Izai e svaije delo na videlo. I svaije nedelo. ta ako uhvate da me ucenjuju oni koje unajmim? Plaaj da utimo. Plaaj danas, plaaj sutra, plaaj prekosutra. Rob do kraja ivota. Bolje da se u to ne petljam. Da ne bude posle dao dinar da ue u kolo, sto da iz njega izae. Ma kakvih sto, ni hiljadarka te ne vadi. Ni milione. Zato to iz kola ne putaju. Kad se - 200 -

- 199 -

jednom uhvati, ima da se vrti, vrti, vrti. Dok ne crkne. Lako je tebi, Hokinse. Ti si svoj posao zavrio. A ja? Reci ti meni ta ja da radim? I kakve veze sa tobom ima onaj kompjutera? Zato te dri na monitoru? I ta mu znai medicinska mafija, nije mi rekao. Izvrdao je da mi kae. Mora da je to ipak neto u vezi sa Gavranom, koliko je drpio. Iako kae da mu to nije bitno. Eh, reima nije verovati. Ljudi svata kau pa ispadne obrnuto od onog to su rekli. Ako nije to, ta je onda? Moda nije sopstvenom voljom. Da ga nije Obradovika unajmila? Kao informatiku podrku. Morau da je pitam. Ili da prvo pogledam taj sajt, imali na njemu neeg o Gavranu i akciji koja se sprema. Ne, bolje je da mi ona to kae, slae e biti. A kompjuterau u mrati da zapretim da dri dalje ape od Obradovike. Da ne bi imao posla sa drugarima iz Hromog Dabe. Da Obradovika nije odustala od lova na Gavrana? Nita se ne dogaa, nita se ne pokree. Ili se neto eka? ta? Nekakav znak? Odakle? Ili pripreme nisu dovoljno uznapredovale? ta se Dare i Dabi domunavaju a da ja ne smem da ujem? ta kriju? Kakva je to tajna? Kriti od drugara, nije to lepo. I Braca je neto stalno prikrivao. I majka se neto stalno domunavala sa prijateljicama, sa bratom. Zatvori se u sobu, pa na telefon, vae li vae. Ili uivo. Ako ue, mar napolje, drekne, ta mi se ovde muva, ne mora ba sve da zna. Mada bih i nauo poneto. Recimo o mom... Kako sam se... Uunjao u ivot. Ja, nesrean sluaj. 33.

Predavanje o fresko slikarstvu je proteklo glatko, bez upadica. ena s punom je vezla ne moe biti lepe. Imala je topao, barunast glas. Neki krelac je pokuao da joj se nakai. Jedan od onih to su sebi uvrteli u glavu da svaka ena bez muke pratnje samo na njih eka. Poznavala je taj tip. Imao je guste, crne brkove, presijavali su se. Videlo se da im posveuje mnogo panje i truda. Verovatno je smatrao da ga ine neodoljivim. Svaka bi, je li, trebala da bude presrena to se jedan takav macan uopte udostojio da je primeti. A jo i da je startuje, to je da se onesvesti od radosti. Kako da ne, sve tri da mu se obesi o vrat, samo to se ne polomi. Osetila je da je iak, im ju je znaajno upitao, imaju posebnu intonaciju, dvosmislenu, ti macani, je li slobodno, pre nego to e sesti do nje. Nisu li freske vrhunac umetnikog izraza? Zar ne doaravaju nadnaravno?, pokuao je da joj uhvati pogled. Nada se da bi mogao da je hipnotie, ta li? Ima ena koje bi ukrasile svaku fresku. I svaku sliku, napomenuo je znaajno. A meu tim enama je, jasno i, zna se ko, ne mora da kae. Jo kad bi padala na laskanje. Ima on predivne monografije, za znalce i sladokusce, oduevi se svako ko ih vidi. Svi manastiri, sve freske. A gospoa je i znalac i sladokusac, osea on to. A ima i kuni video bim. Na platnu to tek izgleda velianstveno. Dotakne se venost. Neto zasvetli. I oseti bliskost da biem do sebe. Odbijala je njegove nasrtaje ledenim utanjem. Ledeno utanje je bilo najdelotvorniji metod. Pusti da sve klizne mimo tebe. U veini sluajeva, udvara bi se obeshrabrio i povlaio. Ali ne uvek. Brkati macan je spadao meu upornije, nije odustajao. Pokuao je da joj

- 201 -

- 202 -

se nae na garderobi, na ulici je nastavio da kaska uporedo sa njom. Zastala je. Treba li da vam pozovem taksi, gospodine? Za sluaj da ste se izgubili pa ne znate sami da odete kui. Ja, naalost, ne mogu da vas otpratim. Imam drugih obaveza. Tako se smeo, tako se smeo da se jedva suzdrala da ne prsne u smeh. Podvio je rep. Mukarci su zvekani. I kukavice. Sinje kukavice. Iako se stalno busaju u grudi. to se vie busaju, to se vie boje. Uglavnom se sama muvala po gradu i nauila da sa ovakvima izlazi na kraj bez buke i bez frke. Ruku na srce, krelac i nije izgledao tako ravo. Sneka mu sigurno ne bi oprostila. Sneka nikome ne bi oprostila. Bar ne na reima. Na delu? Kod Sneke je bilo nemogue razabrati gde prestaju rei, gde poinje delo. Pitanje je da li Sneka to uopte razlikuje to dvoje. Vlatka u to i nije ba previe sigurna. Uspela je da natera Sneku da joj izvue kontakt podatke, iako uz dosta muke. Morala je da prvo zajedno sa njom razgleda pastuve i kopljanike, izbor onih na koje se Sneka posebno palila. Morala je da odbije desetak ponuda za grupne sastanke, koje je Sneka smatrala posebno primamljivim, uzbudljivo je da to drugarice rade zajedno. Zadovoljstvo se udvostruava. Morala je i da pogleda sajt sa erotskim pozama. Poze su liile su na gimnastike vebe udvoje. Bile su oznaene brojevima, brojevi su oznaavali stepen uivanja, na skali od jedan do deset, idiotske li ideje. Sneka ju je propisno iznurila svojim ponavljanjima. Vlatka je bila okruena ljudima koji se ponavljaju. Na poslu, u kui. Svugde. Izuzetak su bila predavanja, koja su bila uvek svea, uvek nova, uvek drugaija. Bio je to deo njihove drai. U ponavljanjima je bilo nekog

pranjavog, zaguljivog, ustajalog mrtvila. Kao kada te poklope uarena letnja popodneva. Ne, nije bilo telefona za kontakt. Bila je samo elektronska adresa. Ipak e morati da sebi izbori mesto za kunim kompjuterom, da se obezbedi da neko ne ulazi na njen deo i da otvori svoj mejl. Dopisivati se od Sneke bi bilo neizvodivo. itala bi joj potu, uostalom. Zahtevala bi da je upozna sa tim frajerom. Raspitvala bi se gde ga je i kako pokupila, kakav je u krevetu, ume da bude nesnosna. Ne moe ni stalno da tri do internet kafea, onaj klinac je verovatno poobarao sve peake, moda mu ni starac sa takom nije utekao, uprkos neoekivanoj hitrini. Ako joj zatreba pomo, pozvae kui devojku iz kafea, nee je odbiti. Takva jedna bi valjala Gojku, ne neka uobraena mizla. Naravno, par godina mlaa, za ovu je Gojko srednjokolski klinac. Moda obnovi i lekcije sa kompjuterskog kursa koji je pohaala na poslu, ostao joj je negde i prirunik, ostao je i disk, valjda to niko nije bacio. Ipak nije ba sve pozaboravljala, iako je na poslu koristila samo jedan namenski program, sa par komandi. Nije li se sama ukaila na sajt o medicinskoj mafiji? Sinovi e, istina, uglas vreati, ali im nee popustiti. Jednom moraju da se naviknu na to da je neto u kui zajedniko i da ono to je zajedniko imaju pravo da koriste svi ukuani. I ne samo u kui. Jeste da je zajednikog u ivotu sve manje, svako vue na svoju stranu, sebinost je na ceni. Preovlauje naelo svaka vaka obaka, ali ono to provlauje ne mora da bude i dobro. Najee i nije. Zlo ee preovladava. Kao da je jae. I ta smo veeras pametno nauili, zajedljivo se iscerio Sutlija. teta to sa sobom nije povela macana. Pa da ih upozna, bila bi to zanimljiva zabava. Moj ljubavnik, moj - 204 -

- 203 -

mu. Izvolite, potucite se. Ne, nije spadala u ene koje snatre o mukarcima koji e se zbog njih potui sa svakim, ideja je jednostavno bila aljiva. Za macana ne zna, ali Sutlija se sigurno ne bi potukao. Iz straha da ne dobije batine, ime bi bila povreena njegova muka ast. Ima li ieg smenijeg od muke asti. Mrzelo ju je da mu ita odgovori. Zloba ga je inila jadnim, bilo ga je alosno pogledati. Kakva li se mudrost tamo prosipa? Mi, obini ljudi, to sigurno nismo sposobni da razumemo. To mogu da shvate samo neke posebne glave, sa nekom posebnom pameu. Sutlija je rado ponavljao mi, obini ljudi. Nije mogao da smisli one koji se izdvajaju, koji po bilo emu odskau. Gnuao ih se. Bili su foliranti. Bili su izopaeni. Prle je odbijao da legne ako mu se ne obea da e patike biti kupljene sutra. Ni dan vie ne moe bez njih. Bez novih patika nee u kolu. Ne moe vie da se na fizikom pojavljuje u starim. I nastavnik je preporuio ove koje trai, dodao je lukavo. Vidi ti malog manipulatora, sada je i nastavnika uvukao. Svratiu ovih dana da priupitam tvog nastavnika ta preporuuje i s kojim pravom. Gubi vreme, nee ga nai, uveravao ju je. Kako ga neu nai? Jel dri asove? Dri. Pa onda? Ne moe da ue na as. Kako ne mogu? Zato to je... Zato to je... Zabranjeno, munjevito je naao prolaz. Je li? Jeste, asovi ne smeju da se prekidaju - 205 -

Nai u ga u zbornici. U zbornicu sme da se ue. A i mogu i direktora da priupitam, otkad to nastavnici fizikog reklamiraju patike. Bila je reena da ga dobro pritisne, da mu jednom zauvek izbije iz glave ovakve trikove. Meutim, umeao se Sutlija. Uvek se umea kad ne treba i dri po strani kada bi morao da se umea. U pravu je deko. Sada te patike svi nose. Reklamiraju ih i... Izbacio je sa pobonim divljenjem par imena, koja joj nisu nita znaila, iako nije mogla da ih ne uje, stalno su odzvanjala sa televizora. to da se izdvaja? Jasno, hteo je da je saplete. Ali se i iskreno grozio izdvajanja. Pa, kad je u pravu, onda mu ti kupuj, prasnula je. I hou, to da neu. Nema brige, potapao je Prleta. Idemo ja i ti sutra po patike, im se vratim s posla. Idite, ko vam brani, dunula je. Tu ionako nita nije mogla da uradi. Idite i na nagradno zimovanje. Ono to si dobio. Da pogled ubija, bila bi ve u grobu. Zapisla je elektronsku adresu na nebo plavoj fascikli. Izloie Mladenin sluaj. Ba da vidi ta e joj odgovoriti. Bie to jedan od onih probnih postupaka, kojima se rado sluila da proveri s kim ima posla. Mladena nije bila zadovoljna rezultatima ultrazvuka. Naprotiv. Bilo joj je sumnjivo ba to to joj nita sumnjivo nisu nali. Nisu njene tegobe bez nekog razloga. Ako ga nisu otkrili, to ne znai da je sve u redu i da nema zbog ega da brine, nego da im aparat ne valja. ula je da po domovima zdravlja aparati nisu ispravni. Mora da se raspita ko u gradu ima zaista dobar ultrazvuk. Pa da trai uput. Ili da ode kod privatnika, ako neko od - 206 -

njih ima najbolje. Pljunue pare, ali neka, ne ali. Neka kota ta kota, zdravlje nema cenu. Vlatka je odbijala da se bavi svojom unutranjou, savojim organima, svojim tenostima, svojim izluevinama. Htela je da sebe doivljava kao celinu, ne kao zbir delova. Odbijala je da sebe svede na mainu. udili su je oni kojima je tumaenje nalaza postalo omiljena razonoda. 34. Sanjao je deaka u mutnoj svetlosti, u prostoriji bez prozora. Bio je to nekakav podrum ili neto slino. Deak je bio okruen grupom od pet ili est devojica, prilino starijih od njega, tu negde sestrinog uzrasta. Dovela ga je sestra, da mu pokae novu igru. Rekla mu je da se svue. Oklevao je. Ajde, neka ne izigrava budalu, ljutila se sestra. Nije trebalo ni da ga vodi, kad je takav smotanko. ega se stidi? Ta igra se tako igra. Igrae se doktora. Da li je nekad bio kod doktora? Jeste? Da li je morao da se skine, da ga doktor pregleda? Morao je. ta onda izvodi. Skidao je nevoljno deo po deo odee, sve sporije i sporije. Zastao je kada je ostao u gaama. ta je to?!, brecnula se sestra. Hajde, ta eka? I gae dole!, naredila je, strogo. Moramo i piu da ti pregledamo. Da vidimo da se nije razbolela, dobacila je devojica sa kikom. Tako je, i piu da ti pregledamo, ponovile su ostale, kao odjek. Prilazile su mu jedna po jedna. Uzimale u ruku njegovo landaralo. Zagledale ga, prevlaile koicu. Pih, i nije ti neki, ovaj tvoj pionja. Neto ti je mnogo mali, taj tvoj crvi. Jedna je crvia uzela u usta. Bljak, i nije neki ukus, otpljunula je. - 207 -

Mnogo je mek, nee ni da se ukruti. Mali je, jo mu je rano, pravdala ga je, kao, sestra. Moda mu uvek ostane ovako mekan. Moda nikad nee ni moi da se ukruti, reeno je sa doktorskom zabrinutou. Sigurno nee moi. Ima li tome leka? Mislim da nema, koleginice. Moe da ga otpie. Pa ta onda da radimo? Da mu ga otfikarimo. Ne treba mu. Pa da ga meni presadimo. Kod mene e bolje da se primi. U rukuma bucmaste devojice su se odnekud stvorile makaze. U pogledu joj je bilo neeg okrutnog, neeg opakog. kljocnula je makazama, otro, pretei. kljoc, kjloc, kljoc. I kljoc, i kljoc, bio je uporan mobilni. To zvono Luka je iskopao na netu, traio je neto to se razlikuje od svih ostalih. Ne one sluzave, bljutave melodije, koje svako stavlja. Gde si ti, ovee?! Glas je zvuao poznato, ali je bio nekako osamostaljen, nekako odeljen, nije mogao da ga povee sa imenom ili likom. Gagi je skroz na skroz podilkanio. Gagi? Ne, Gagi nije doktor. Ne treba da ide kod Gagija na pregled. Gagi je... gospodar govana. Zna li ti uopte koliko je sati? Sati? Stari svat ide u rat. Prerano za brlju, rekao je neko njegovim glasom. Brlja je prizvala Bakija. U trenutku se sve sloilo. Pusti ti brlju. Za brlju sam ja platio svoje. Nego si ti zabrljao. Skoro e podne, a tebe nema ni od korova. Dolazi smesta, Gagi preti da e da te najuri. Nije to bilo nita novo. Bila je to uobiajena pretnja, bez posledica. Sredtsvo za pranjenje. Gagi bi, kad ga - 208 -

uhvate njegove lutke, pretio da e sve da ih razjuri i dovede nekog ko zna i hoe da radi. Od toga nikada ne bi bilo nita. Pa i da ga najuri, ta onda? Zapravo bi mu bilo bolje. iveo bi od popravki. Mogao bi da organizuje svoj ivot kako mu odgovara. Radio bi kad hoe i koliko hoe. Ne ovako, da iz dana u dan crni za drugog. Ostalo bi mu vie vremena za borbu sa medicinskom mafijom. Bio bi slobodan. Kao ptiica na grani. Luki je zaigralo u grudima pri pomisli na ovu slobodu. Nije dozvolio da mu se otme ta ptiica, da poleti. Lepo bi to bilo, otarasiti se i Gagija, i stalnog posla, ali bi donelo i nevolje. Lake je imati stalnu bazu. I redovno meseno sledovanje, koje te spasava nude da juri za poslovima. Moglo bi da mu se dogodi da se pretvori u sopstvenog roba, to je jo gore nego biti tu. Kada ti je gazda neko drugi, pre e se protiv njega pobuniti. Tu se bar zna ko je ko. Nisi u iskuenju da se poistoveti sa svojim robovanjem. Reci mu da ne mogu da doem. Zato ne moe? Mnogo bi da zna. Tako, ne dolazi mi se. Razlog ti i nije neki. Teko da e da ga uvai. Uvaio ga, ne uvaio, na isto mu izae. Ne dolazim pa ne dolazim. Ne znam koliko ti je to pametno. Reci mu da sam bolestan. Ti bolestan?! Otkud sad to? Ti se nikad ne razboljeva. Kod mene ti je to obrnuto nego kod obinog sveta. Obinim svetom gospodari bolest, a ja gospodatim boleu. Ako se nisam razboljevao, to je zato to nisam hteo. Nije mi odgovaralo. A sad sam reio da se razbolim. Za promenu. Da vidim kako je to. I, od ega si odluio da se razboli? Kako da ti kaem, sve me lomi. Malaksalost. Grip u poetnom stadijumu. Tako ti reci Gagiju, grip u - 209 -

poetnom stadijumu, Lukin glas je sam od sebe zazvuao bolesniki, jadajue, to izgleda ide samo od sebe. Brzo sklizne u ulogu. Ako navaljuje, mogu ja i da doem. Sa sve gripom. I sa sve virusima. Mislim, ako je nepohodno zbog posla. Izdrau nekako. Skupiu svu snagu koja mi je preostala. Samo, ne garantujem za vas tamo. Ako vas zarazim, nisam vam ja kriv. To mu objasni. Pa, ako ba zahteva, eto mene. U groznici. Nee hteti ni da uje. Zna i sam koliko zentuje od virusa i zaraze. Rei e da sedi kui i da ne mrda. Luka je priao prozoru. Ulivao mu je snagu pogled na grad pod njim. Dahtala je, umno, hripavo, ta ivotinja. um se odbijao o limeno nebo. Brujali su potoci, tutnjale reke automobila. Kolone su se obmotavale oko zgrada i etvti, stezale grad, itee, vijugave. Zmije otrovnice. Akcija, opominjala ga je dunost. Neophodna nam je akcija. to vie akcija pre nego to... Pre nego to te otfikare. Trka s vremenom. Samo to Luka nije voleo da tri. Uostalom, moda jo ima itave naramke vremena, moda ga jo nisu otkrili, moda ga jo nisu provalili. Moda im jo uvek promie. Moda ni oni nisu tako sveznajui i svemogui, kao to se ini. Moda nemaju uvid ba u sve. Nije ga ni sestra imala. Iako se mnogo trudila, samo se pretvarala da ga ima. Da zastrai. Ne treba nasesti na blef. Mo samu sebe preuveliava. Tako je razornija. Staviti na sajt odmah, pre nego to zaboravi. Mnogo je toga to ne uspeva da zadri, mnogo toga mu zaiskri pa zgasne. Skoio je za raunar. Ne, ne sme da se opusti. Ne sme da pomisli da mu svo vreme ovog sveta stoji na raspolaganju. Moda ba to oni i hoe, da ga umrtve. Da ga uspavaju. Da ga

- 210 -

uljuljkaju u lanu sigurnost. Moda se samo pretvaraju da ne primeuju ta radi. Kako bi se rasuo. Ne, ne smeju se gubiti dani, pitanje je koliko mu ih je jo ostalo. Ve mu je presueno, samo se odlae izvrenje. Kada se neeg poduhvati, onda to radi ozbiljno, ako hoe da ita postigne. Ako bi da se samo zevzei, bolje digni ruke. Nemoj sebe da zavarava da kao neto preduzima, a zapravo se samo izvlai. Vreme je da se napadne neko jae i znaajnije uporite. Neki dom zdravlja, na primer. Mogao bi da izigrava pacijenta, uverljivosti radi. Istina, nema bolesniki karton, podsea ga na policijski dosije, brzo na sajt pre nego to misao ispari... Mora da mu medicinska mafija krade i brie misli, uvuku se u tebe, eto kako oni deluju. I sestra mu je to radila. Dovodila ga je do toga da mu mozak stane. Dok joj se nije otrgao. Nema veze, moe i bez kartona da se provue. Istina, Ima zdravstvenu knjiicu iako je ne nosi Gagiju da mu overe, a i ne zna gde mu je. Muvae se po ekaonici, kao nestrpljiv da ga prozovu. Nee da se ofira iz prve, nee da pravi galamu, nego e da deluje onako potiho. Upustie se u razgovor sa jadnicima koji ekaju ono to nee dobiti. Da seje sumnju od uha do uha. Bar negde e seme pasti na plodno tlo, bar negde e se razviti, bar negde izrasti. mugnuo je na odeljenje opte prakse, tamo je bila najvea guva. Tu je bilo najvie napetosti, najvie uzrujanosti. Stao je kraj stolice u koju se smestila bakuta pljosnatog, bezizraajnog lica. Mui ga stomak, zapoeo je. A nikako da mu pronau ta mu je. alju ga od specijaliste do specijaliste, ide od pregleda na pregled. Te laboratorija, te ultrazvuk, te ovo, te ono. Sve mu je dojadilo. etaju ga od jednog do drugog, pa opet nita.

Bakuta se spremno primila. Bilo joj je oito drago to je bolest stigla oveka toliko mlaeg od nje. Verovatno je i volela jadikovke. ta e sine, tako ti je to, prisvojila ga je odmah. Ne dao Bog oveku da se razboli. Evo, i ja se patim s venama. Bakuta se sa ogromnim zadovoljstvom upustila u podrobno razmatranje svoje boljke. Pa, pomau li ovi neto?, mahnuo je Luka glavom ka ordinacijama. Slaba vajda, sine, slaba. Pa, to i ja mislim. Nema od njih nikakve koristi. Ama ba nikakve, dobro si to rekao. Samo nas zavaravaju. Ba tako, samo nas zavaravaju. Samo nas vuku za nos. Jeste, ta ti je odlina, sine, vuku nas za nos. Bilo bi bolje da im uopte ne dolazimo. ta e nam oni? I ti njihovi lekovi, samo nas truju. Ako ste itali u novinama, uhvatili su jednog engleskog doktora, taj je potrovao trista pacijenata. Tako oni rade. Samo to se veina izvue. Kako kome, sinko, kako kome. Nekome moda trebaju a nekom moda i ne trebaju. Osetio je kako se bakuta uvlai u sebe. Nije zagrizla na Hokinsa. Mislim, poto ionako ne mogu da pomognu. Pa sad, ono, nije ba da skroz ne mogu. Nego malo mogu, malo ne mogu. Nije vredelo, bila je izgubljen sluaj. teta, propagando bi mu dobrodola osoba njenih godina. Kada je i bakuta progledala, zato ne bi mlai? Nita od toga. Rado je gunala protiv medicinara, ali oito samo zato to je uopte volela da guna. Da se poveo razgovor o cenama, gunala bi zbog cena. Ili zbog vremena, ili zbog - 212 -

- 211 -

televizijskog programa, ili zbog gradskog prevoza, ili zbog malih penzija, ili zbog bilo ega to joj doe na jezik. Povod uopte nije bio bitan. Priao je oveku gustih obrva, rascvetalog nosa, nervoznih pokreta. Ubi ovo ekanje. ovek se sloio bez oklevanja. Nema on vremena da dredi po domu zdravlja. eka ga silan posao, svaki minut mu je dragocen. Mislim da nam to namerno rade. Da bi nas mrcvarili. Da osetimo koliko zavisimo od njih. Uurbani je smatrao da je neophodna drugaija organizacija. Da se odvoji odeljenje za one koji nemaju vremena za bacanje od onog za penzose i ostale dokoliare, koji ionako nemaju nita pametnije da rade. Ne, ni ovaj nee biti pobunjenik protiv medicinske mafije.Taj bi samo hteo da od mafije dobije povlastice za sebe, i nita drugo. Dobro, idemo dalje. Kada radi sa ljudima, treba ti mnogo umea, mnogo istrajnosti, mnogo strpljenja. Dok probere materijal. Dok ga obradi. Dok iz njega istee ono to ti treba. Istina se probija muno i sporo. Nije lako sruiti branu koju je medicinska mafija podigla mozgovima svojih rtava. 35. Trebalo je da bude radostan, i poletan, i razdragan. Pa i oduevljen, zato da ne. Trebalo je da bude proet ponosom, ponesen zanosom. Ubeivao je sebe da zaista jeste i radostan, i poletan, i razdragan. I oduevljen. I poroet ponosom i ponesen zanosom, ali nije uspeo da sebe ubedi. Kod Nenada Novakovia je retko bivalo onako kako treba, onako kako je kod drugih. Nije se

uklapao. Bio je nestandardizovan. A takvima popravke nema. Popravke nije bilo ni televizoru koji je svojevremno kupio kod Hromog Dabe. Televizor je imao neobian naziv, nikada za njega nije uo. Stigao je ravno iz Kine, posebnim kanalima, i bio dosta jefitniji od onih po radnjama. Prima kvalitet, ekstra cena, hvalio se prodavac, spadao je u povremene posetioce i imao vrljav pogled, zvali su ga Dalaj Lama jer je stalno neto vercovao iz Kine, nabavljeno preko debele kineske veze, a ono to se postigne i dobije preko veze uvek je i vrednije i slae od onog to je dostupno svakom levaku. Televizor je kupio na Darkov nagovor, vie da se pokae kao drug, vie da ne ispadne jaje, nego to mu je stvarno trebao. Kupili su valjda svi iz kafia, to je bila kao neka lanarina. Ili reprezentacija. Kada ga je ukljuio, televizor se zamo zakaljao, zakrkljao, majstor je prezrivo odmahnuo rukom, tu nema pomoi, nestandardizovan aparat, nema rezervnih delova. Biserka je siktala itav mesec, moda i due. Nije Nenad ni pristigao na ovaj svet kao svi drugi, oni normalni. Nego... Bolje da se toga ne spominje... Bolje da istisne iz seanja majin glas koji je... Ne, greh roenja mu nikada nee biti oproten. Kako da ne odudara? Ponekad se i ponosio to nije kao ostali, iako retko, ee se stideo to kod njega nije onako kako bi trebalo da bude, ve nekako naopake ili, ako ne naopake, bar postrance, video u tome nedostatak koji treba prikriti, kada ve ne moe da ga ukloni. Moda ni kod drugih nije onako kao to bi trebalo da bude, nego se samo pretvaraju, i na to je pomiljao. to da se i on ne pretvara? Ali mu pretvaranje nije ilo od ruke. Bilo je neeg previe i neeg premalo. Nikako da pogodi pravi ton, makoliko se trudio. Valjda se i trudio previe. Pretvaranje je uspeno samo kada se zbiva samo - 214 -

- 213 -

od sebe, kad ni sam ne zna ta ini, samo tako deluje prirodno. Bivalo je i da se pobuni, terae po svome, ba ga briga za itav svet, za sva njihova treba, ali se ne bi usudio da pobunu dovede do dela, ostajala je u mislima, mnogo toga je kod Nenada ostajalo u mislima, da tamo truli. Ne, nije leteo Obradoviki. Naprotiv, skoro da ga je prikovala gvozdena kugla u stomaku, onakva kakvom se u teretani obaraju unjevi, nikada nije sruio sve odjednom, oni ratrkani su mu izmicali i kroz vie pokuaja, kao da ih je neko, njemu za inat, konopcem povlaio levo i desno. Eto, dogodilo se ono to je prieljkivao, ono emu je jedva usuivao da se nada. Obradovika ga je pozvala u svoju spavau sobu. Dobro, nije upotrebila tu re, pomenula je svoj stan, ali je jasno gde e zavriti, to ide samo od sebe, zamiljao je barunastu, zagasito crveno prostoriju. Tano, nije ga pozvala na ljubavni sastanak ve zbog vanog dogovora, he, he, he, nita ne mari, zgodan izgovor svakom treba, koliko je samo puta zaalio to nema neki pri ruci. Izgovore bi trebalo prodavati po radnjama i supermarketima, zajedno sa hlebom i mlekom, isto su toliko neophodni. Ne, nije ni leteo, ni jurio Nenad Novakovi. Ne bi mu ak bilo krivo ni da se dogodi neto to bi ga zaustavilo. Nekakav sudar, recimo, kao lekar bi morao da se nae, da na licu mesta ukae prvu pomo povreenima, da brine o njima dok ih ne prepusti kolegama, dunost mu to nalae. Kao oevidac, morao bi da saeka policiju, da izjavu. Bilo bi ve kasno kada se guva raisti, pa bi mu preostalo samo da se izvini i zamoli da se nau nekog od narednih dana. Tako bi dobio na vremenu, da se bolje pripremi. Poziv ga je zatekao, pao je

iznebuha, s neba pa u rebra. Stvari su se uopte dogaale prebrzo. Bio je u frci. Plaio se Obradovikinih iskustava o kojima su se po domu zdravlju ispredale legende. Valjda su itavi bataljoni promarirali njenim krevetom, ili ona njihovim, sasvim je svejedno. Ko zna sa kakvim je sve majstorima bila, gde Nenad sa njima da se meri? Samo e se izbrukati. Pa jo ako deki izda, ako izneveri u odsudnom trenutku, ne bi bilo nikakvog udo, ta onda? Obradovika e ve, uu, hihi, razglasiti njegovu sramotu, zato li se samo ene toliko kikou povodom tih stvari? I ta onda? Sitan, meketav smeh. Nele krele, onjara klonjara. Pratie ga podrugljivim pogledima, podsmeljivim kikotom. Nadenue mu nadimak, to mu ne gine. Kao to je tehniar se rendgena prozvan Visuljak, poto je alosno omanuo kod sestre iz laboratorije, one crnke zelenih oiju to je pozdravljala sa avo umesto zdravo, adan umesto dobar dan. Nadimak e istisnuti ime. Zato to je jai. Zato to je nad-imak. Svratio je najpre do Olge, da primiri ula, bolje e vladati sobom. Da ne zakae zbog preteranog uzbuenja. Nije mnogo pomoglo. Nisu bila razdraena ula, bili su razdraeni ivci. Sedativ ovog puta nije delovao. Vreme je da pojaa terapiju. Nije bio siguran u sebe. Pametnije bi mu bilo da je ostao kod Olge i da nije potezao avola za bradu, ume avo gadno da ujede, Ogla ga ne poredi sa veim majstorima, bar se tome nada, niti se podsmeva kada ga deki ostavi na cedilu. Bar ne pred njim. Ali ko zna ta uori sa onom svojom prijateljicom, opajdarom kao to su bile i majine, kad zareaju, reetaju kog stignu, nekog ne tede, oca i Nenada ponajmanje. Moda ba njega rasteu uzdu i popreko, i to po svim pitanjima, ne samo snoajnom. Kao to je majka, sa onim svojim veticama, grdila i njega i oca na pasja kola. Nisu li enska druenja, - 216 -

- 215 -

pre svega, zaverenitva protiv najbliih neprijatelja, protiv mukaraca sa kojima su vezane na ovaj ili onaj nain, pa tek onda sve drugo, ako za drugo uopte preostane zanimanja i vremena? Sada je kasno da se povlai, uinjeno se ne da rainiti. Zato se Nenad toliko premilja pre nego to se upusti u bilo ta. Da se kasnije ne bi kajao. Istina, kajae se iako nita ne uini. Kajanje mu je u prirodi, nee od njega pobei. Obradovika mu nije otvorila u lakoj, svilenoj haljini, dubokog izreza, koja pri svakom pokretu, ne samo otkriva ve i naglaava zamamne oblike tela, koja te poziva da klizne rukom u dubine njenih proreza, pre nego to je smakne. Bila je odevena briljivo, ali onako kako je susree na poslu. Prizor u dnevnom boravku ga je zviznuo po elu. Na dvosedu je oni lekar, sa lisijim izrazom, tamanio grickalice. Do njega, glavna sestra, ona sa intervencija, sva ustremljena, kao da e svakog trenutka da skoi na nekog nedokazanog pacijenta, mora oto sa tom stokom, inae e ti se popeti na glavu. Sasvim je lepo mogao da je zamisli kako vitla biem po hodnicima i ekaonicama. U fotelji nasuprot dvoseda, Paja pedijatar je naslonio glavu na aku, oteala mu valjda od prevelikog mozga, pa mora da je pridrava. Prostrelio je Nenada neprijateljskim pogledom. Zakaaili su se jednom prilikom oko beznaajne sitnice koliko je sati u Ohaju kada je kod nas podne. Sitnica je prerasla samu sebe, pitanje se pretvorilo u dvoboj. Pale su teke rei, ko lupeta, ko trabunja, ko je gluperda a ko glupak. Nenad je obino izbegavao takve prepirke, bile su jalove, ali ga je tada neto povuklo, nije mogao da se zaustavi. Zapeo je da dokae da je u pravu, okrenut je i telefon informacija, ispostavilo se da Nenadova vredi. Otad frku jedan na - 217 -

drugog. ilave mrnje se ne raaju iz krupnica, ilave, bujne mrnje niu iz sitnica. Prostorijom je etkao tip plave kose, vezane u rep, sa minuom u levom uvu i tankim beskrvnim usnama. U vazduhu je lebdelo neto zavereniko. Tip je u tom drutvu bio najvaniji, svi pogledi su bili usredsreeni na njega. Da vidimo, dakle, ime raspolaemo. ta imamo? Imamo da je taj krelac od direktora govno i lopua, odsekla je glavna sesttra. To svi znaju. Ojadio je dom zdravlja. Unazadio nas je za dvadeset godina. To nije dovoljno, odmahnuo je plavokosi. To je nagaanje. Nije nagaanje. To svi znaju. To zna ak i poslednji zvekan, uskoio je pedijatar. Ono zvekan je bilo upueno Nenadu, pravio se da ne primeuje. Trebaju nam konkretni dokazi, ne prie. Zar ne bi mogao neko odozgo da malo proaka?, Obradovika se plavokosom obratila tako umilno, da je Nenadu dolo da ga zalepi za zid. Odzvanjaju uzvici. Na britkoj sveini, deaku gore zaareni obrazi. Roje se i komeaju paperjaste pahulje. U plavkastoj noi fijuu grudve. Sneg mu se lepi za sanke. Sjurivi se niz breg, prestiu ga vetiji, bri. Oi peku, srce se cepa. Ne plae. Zariva zube u vunenu rukavicu. Eh, te plavkaste noi. Mogu ja da potegnem nekog odozgo. Imam ja svoje ljude. I svoje kanale. Namnoilo se tih posednika, namrtio se Nenad. A za kanale, znamo kakvi su. Pacovski. Ali mi treba osnov. Treba mi taka oslonca. Da postavim polugu. Trebaju mi papiri, crno na belo, da pokaem kome treba. Pa da oni pritegnu. Oftalmolog je ostavio grickalice. Nenadu se inilo nedolinim da taj ovek ne nosi naoare. Ofatalmolog - 218 -

bez naoara mu je bio nedovoljno ubedljiv, kao da ni sam ne veruje u svoj posao i pomagala koja deli. Mada bi se mogao izvui i drugaiji zakljuak taj zna znanje, sauvao je vid zahvaljujui svom umeu. Treba nam, dakle, neko iz raunovodstva. Neko ko ima uvid u papire. Mogao bi i da pocepa plavuana. Tako je, svaka ast. Treba nam neko ko ima uvid u papire. Da nam dostavi brojke, ugovore, pourio je pedijatar da se podvue. Imamo li nekog u raunovodstvu?, Obradovika je stala tik uz plavoskog, samo to se ne privije uz njega. U Nenadu je vrilo. Tamo su svi njegovi, samo to nije pljunula glavna sestra. Sve sam olo do oloa. Ne samo tamo, zakaio se pedijatar. Ima on svoje svuda. Treba da otvorimo etvoro oiju da nam se ne uvue neki gavranovac. Ima njegovih koji se pretvaraju kao da nisu niiji ili kao da su ak protiv govnara. Ciljao je na Nenada. Potrudio se da preuje. Moda nekog i prevedemo na nau stranu, nikad se ne zna. Svako je krvav ispod koe, oftalmolog je napravio pokret kao da bolje nameta nepostojee naoare. Tako je, sloio se plavokosi. Treba raditi s ljudima. Kuvati ih dok ne omekaju. Neka svako od vas vidi kome bi, kako i preko koga mogao da prie. Opa bato, ovaj izdaje i nareenja. Napoleon, nema ta. A da napravimo peticiju za smenu? Da navedemo razloge. Lopovluk, loa organizacija posla i sve ostalo to ve znamo. Da skupimo potpise, pa da to poaljemo tamo gore?, predlae Obradovika svom miljeniku. Peticija nije loa ideja. Ja bih se ve pobrinuo da stigne na pravo mesto i do pravih oiju. Samo, mora da - 219 -

potpie ubedljiva veina osoblja. Inae nee mnogo vredeti. Postaraemo se da potpiu, preduzmljiv je pedijatar. Ja bih njega trajkom, isturila je bradu glavna sestra. trajk ne bi valjao. Zbog pacijenata. Ko njih..., nije dovrila. Loe bi odjeknulo u javnosti da pacijenti trpe zbog sukoba u domu zdravlja. Moglo bi da se okrene protiv vas. Kao da vi nanosite tetu, ne direktor Gavrilovi. Bolje je ovako. Skupljajte informacije i potpise. Vi vodite akciju na terenu. Posle ja preuzimam. Kad treba izgurati kod onih gore, plavokosi je podigao pogled ka tavanici. Samo da ne procuri ta spremamo, pripretio je pedijatar zna se kome. Taj je na Nenada nahukao i Tutumraicu, niko drugi. Taj ju je poslao Pizdiu, Pijiu ili kako se ve zove taj skot. To mu je ortak pa su se dogovorili da ga skenjaju. A sve zato to je, pred svima, dokazao da pedijatar ne zna koliko je sati u Ohaju kad je kod nas podne. A ako to ne zna, pitanje je zna li neto drugo. Ume li da lei decu, koju mu poveravaju brine majke, oevi retko zalaze sa svojim obolelom mladuncima. Biserka je htela da zna dokle se stiglo sa gugijevim pregledima. Radi se na tome, odgovorio je neodreeno. Poslae ga kod Hokinsa, taj e spremno da ga izlei, svaka njemu ast, ima petlju, ima herca, kako bi rekli staisti. Nenad umesto herca ima nekakav suner, ta li. Biserka ga nikada nije ispitivala gde je bio i gde se zadrao. Njegovo odsustvo je bilo beznaajno kao i njegovo prisustvo. Podrazumevalo se da gubi vreme s bezveznjakoviima, kakav je i sam. Ili da se povlai po bolesnicima od kojih nee videti krtene pare. Ako ga,

- 220 -

nek izigrava svaiju budalu, kad mu se to toliko svia. Ona nee da time razbija glavu. Tako bar nije morao da lae. Loe je lagao. Tako ga bar nije dovodila u iskuenje da joj tresne neke stvari u lice, da bi uivao u njenom zaprepatenju. I da, zvonio je na vrata onaj Mari odozgo. Da pita za nekakav lek koji je obeao njegovoj oklagiji. Upozorila ga je da joi vie ne dosauje takvim glupostima. Ona s tim nema i nee da ima nikakve veze. I kad kree da radi na toj klinici? Marika i njen lek, potpuno je na to zaboravio. Iako joj, naravno, nije nita obeao. Ta kad se nakai... U krevetu je pokuao da se priljubi uz Biserku. Odgurnula ga je, grubo, laktom. Sanjao je devojku i psa koji jurca po snegu. Sanjao je le koji vade iz vode. Sanjao je ringipil. Bio je to onaj krug posle koga ti pripadne muka. 36. Iz belenice doktora Nenada Novakovia Bio sam neotporno, boleljivo dete. Poboljevao sam esto, bolovao dugo. Teko da sam ikada bio zdrav. Bolesti su se smenjivale. Tek to bih se jedne otresao, evo ve druge da je zameni. inilo mi se da je to, zapravo, jedna jedinstvena bolest, samo menja oblije u kome napada. Kao udovita iz filmova. I danas o bolesti mislim u jednini, kao o sili koja deluje preobraavajui se. Povlaio sam se od pregleda do pregleda, od ordinacije do ordinacije, od laboratorije do laboratorije. Opipavali su me, zagledali, kuckali, oslukivali. Posmatrali su i razmatrali moju krv, izmet, mokrau. - 221 -

Snimali moju unutranjost. Izvrnuli su me celog. Vie nije postojao nijedan kutak mog tela koji je pripadao samo meni. Zaudarao sam na lekove, svakojake masti, obloge. Ostajao sam privezan uz krevet dok su moji vrnjaci slobodno jurcali naokolo. Strepeo sam od svakog pregleda. ta li e mi sada pronai? ta to ponovo sa mnom nije u redu? ime u biti obeleen, zbog ega izdvojen? Najvie sam strahovao od zaraznih bolesti. Hoe li me proglasiti kliconoom, stranog li izraza? Trulom jabukom? ugavom ovcom, koju treba izdvojiti da ne ouga ostale? Hoe li zabraniti svaki dodir sa mnom? Hoe li me utamniiti? Bojao sam se bolnice, liila mi je na zatvor. Bolnica, ludnica, zatvor, bile su to zlokobne rei, bila su to mesta za izoptene, mesta na koja se odlae ljudski otpad, u koji sam i sam spadao. Toga sam hteo da se izbavim. U kui je moja boleljivost bila povod za optube, prebacivanja, omalovaavanja, podsmeh. Kilavog li derita, da kilavog li derita, ponavljala je majka. Bolest je smatrala alosnom, prezira dostojnom zaputenou. Osoba koja dri do sebe, duna je da se stara o svom zdravlju. Kod mene je, uz zaputenost, nalazila jo neto marifetluk. Pokuaj da joj napakostim sopstvenom slabou. Namerno mi to radi, ugursuz, vajkala se svojim prijateljicama. Samo da me mui. Sam si sebi kriv. Sam si sebi navukao bedu na vrat. Da si se pazio, ne bi ti se to dogodilo. Zato se ja nikad ne razbolim? Zato to umem da se uvam, eto zato, govorio je otac. Otac se rado razmetao svojim zdravljem.

- 222 -

Nee grom u koprive, odvraala bi majka na njegova hvalisanja. Otac ne bi priznavao da je bolestan ni kada bi to bilo oito svakom. Nije to nita. Neke smetnje, presecao bi svaki razgovor na tu temu. Brat mi se, zdrav kao dren, izrugivao. Nije to bilo pravo. Povukao sam i za njega. Bolesti su ga ostavljale na miru jer bi se prethodno zasitile na meni. Iskusio sam zatoenitvo, upoznao stid i nemo bolesnog. Usekli su se duboko u moju duu. Osetio sam svu gorinu i svo ponienje rei bolesnik. U svojoj ordinaciji na prvi pogled prepoznajem one koji se stide svoje bolesti, koji se zbog nje oseaju ponienima. Ima neeg u njihovom pogledu, njihovom dranju, njihovom glasu to ih odaje. Prema takvima ponekad umem da budem svirep. Upravo zato to me previe podseaju na mene. A ja, ja zasluujem sve najgore. Kao to je opte poznato. Zamrzeo sam svoje telo. Izdalo me je. Onako mlitavo, testasto, tromo. Slabunjavo, sipljivo. Neotporno. Nezgrapno i nespretno. Iz dana u dan mrzeo sam ga i stideo ga se sve vie. Surovo me je izneveravalo u deakim nadmetanjima, ostavljajui me iza drugih, uvek slabijeg, sporijeg, nespretnijeg. Zaostajao sam u i tuama, i u igrama, i u podvizima kojima su se dokazivale odvanost, vetina, snaga. Ne, za mnom devojurci nisu uzdisali, nisu im zbog mene srca tukla, da iskoe iz grudiju, nisam ih ostavljao bez daha. To telo e postati uzrok erotskih i ljubavnih poraza, to nikada neu ni moi, ni hteti da mu oprostim. Dojadio sam i samome sebi. Bio sam neispravna stvar, nikako da je popravi, a ne moe da je baci. Zakljuio sam da sa mnom neto u osnovi nije kao kod drugih, nije kako treba, nije kako valja. - 223 -

Zakljuak mi ba i nije bio najmudriji. Pametnije bi mi bilo da sam ga obrnuo. Sa mnom je sve sjajno. Kod ostalih, meutim... Nisam izveo taj obrt. Nisam se dosetio, ta li. Neto se moralo preduzeti povodom moje neispravnosti. ta ako bih se prebacio na drugu stranu? Kada bih se uvrstio meu one koji bolest tuku umesto da je trpe? Naao bih izbavljenje. Izbavljenje od stida. Izbavljenje od straha. Smrti, nje sam se bojao. Tresao me je taj strah, kao struja. Bolest je predvorje, predujam smrti. Izvidnica, prethodnica, jurini odred. Uvod u nitavilo. Smrt se unjala iza bolesti. Prikradala. Kezila zube. Vrebala priliku da mi pregrize grkljan. Pimakla mi se, opasno blizu. Bolesti su joj raskrile out. Bedemi probijeni, prolaz otvoren. Slobodno joj je da navali. Prilepila se uz mene. Gde god da se denem, ta god da radim, dah joj je na meni. Leden je, ree. Mirie pomalo na mentol bombone. Pruila je koatu aku, ve me je zgrabila. Drhtim, sav u znoju. Srce divlje tue. Noi su bile najgore. Smrt e me pokupiti u gluvo nono doba, kada se spava mrtvim snom. Idealno vreme za privoenje, to zna svaka policija. Iskoristie tamu da me vrati u veni mrak, a na jedvite jade sam se iskrao iz njega. Strahovao sam od sna. Usnuti venim snom, taj izraz me je uasavao. Ako zaspim, hou li se vie ikada probuditi? Ili u, dok ne znam za sebe, obeznanjen, iskliznuti iz ivota? Kao to voz isklizne iz ina? Trudio sam da ostanem budan, na strai sve do zore. Da odbijem napad. Ili da, ako padnem, bar znam ta se sa mnom zbiva. Da se makar oprostim od sveta. - 224 -

Nisam uspevao. Uprkos oajnikoj borbi, potonuo bih u san. Kapci bi se sami sklopili. Trgao bih se usred noi, uplaen vlastitom nesmotrenou. Uspravljao bih se u krevetu, sav usplahiren. Gde sam? Jesam li ve umro? Jesam li ve tamo? Ili ipak... Ne, jo uvek sam na ovom svetu. Eno bratovljevog kreveta. ujem njegovo disanje. Smireno je, ravnomerno. Njega nisu morile ovakve more. Jesu li morile ikog osim mene? Bio sam usamljen u svom strahu. Sa kim da ga podelim? Mode li se strah uopte podeliti? Ne znam. Nisam siguran da li se ita moe podeliti. Pre e biti da je svako zazidan u sebe, zatoen u tamnicu, sagradio ju je vlastitim rukama. Nisam imao kome da poverim ono to me najvie titi, najtee pogaa. Nikada nisam imao nikog da mu se poverim. iveo sam u neprijateljskom obruu. Starao sam se da prikrijem uas. Da ne dopustim da se primeti, iako me je svog proimao. Taj uas, to je neto to se dogaa samo meni. Zato? Zato to sam bezvredniji od drugih, jasno kao dan. Zaobiao bi me, da ita vredim. Bio je to jo jedan razlog za nipodatavanje, podsmeh i grdnju. Svako je sam zasluio ono to ga stigne, ponavljao je otac svoju omiljenu uzreicu. Njome je presecao svakog ko bi se zbog neeg vajkao, zbog neeg alio. Majci je smrt bila odvratna. Neprilina, nedostojna. Neto od ega s gnuanjem okree glavu. Kao od onih zarozanih, zaputenih ena, koje nije mogla da smisli, pobacala bi ih u neku jamu, da moe. Pokojnici nisu zasluivali nita osim prezira. Dopustili su sebi da umru, iz istog nemara. Ili su bili kanjeni. Zbog svoje nesposobnosti, zbog svojih pogreaka. Oponaajui majku, brat se ponaao kao da smrt ne postoji. Ili kao da ga se nita ne tie.

Otac je dan poinjao ituljama. Kako je stario, ove se navike drao sve grevitije. Nije ih pregledao ovla, na brzinu. Uostalom, oprezan i pipav, stalno u strahu da mu neto ne promakne, nita nije radio ovla i na brzinu. Ozbiljno bi se udubio u svoje tivo, uskliknuvi povremeno: Gle, ovaj je mlai od mene pet godina. Ova ovde, bogami, i celih deset. A ovaj je tek uzeo tridesetu. U njegovim usklicima je bilo pobednikog ponosa, nadigrao je sve koje je nadiveo. A posebno one koji su na ovaj svet doli posle njega pa bi, da se smrt dri nekog reda, trebalo da kasnije budu sa njega i otpravljeni. Na oevo zadovoljstvo, smrt je kosila hirovito, na preskok, kako zahvati. itulje su za njega bile rezultati utakmica, u kojima navode samo poraene. Postrojava mrtve, rugala se majka. Bila joj je neshvatljiva oeva zaokupljenost smru, makar bila i tua. Otac se nije obazirao na njeno izrugivanje. Kao da do njega nije ni dopiralo. Kao da je na sebi imao oklop o koji se odbijala svaka poruga. Samo bi ponekad slegao ramenima i promrmljao: Ko se poslednji smeje, najslae se smeje. Debelokoac, gunala je majka, nezadovoljna to se njene strele nisu zarivale duboko. Ko se poslednji smeje, najslae se smeje. Hvatam sebe kako i sam ponavljam tu izreku. Doi e dan da se sve obrne. Tada u se ja smejati, a neko drugi plakati. Bie povie, tih drugih. Otac je u smrti video orue kosmike pravde, koja kanjava one koji su se previe poneli. Neka ga, neka se samo epuri. I taj e pod zemlju, kao i svi drugi. Kad tad. Tako su se sa smru nosili u mojoj porodici. Svi uspenije od mene.

- 225 -

- 226 -

Bila je tu i porodina diplomatija. Podrazumevala je razliite aktivnosti na odravanju rodbinskih i prijateljskih odnosa. Pokazati, recimo, brigu za obolele. To je podrazumevalo telefonska raspitivanja, elje i pozdrave, ali i posete, kako kune, tako i bolnike. U posete me je teglio otac. Kune su mi teko padale, bolnike jo tee. Vukao sam se za njim uz podrhtavanje u stomaku i elju da to pre umaknem. Majka je izbegavala ovu porodinu obavezu. Nije mogla da trpi bolniki miris, od koga joj je muka, tako je govorila. Bila je veta u iznalaenju prividnih razloga, za prikrivanje pravih. Jo jedna od vetina kojom nikada nisam ovladao. Zapravo, bojala se bolesti. Poricala ih je. Htela je da ih dri to dalje od sebe i onog to joj je vano. U to vano nismo ulazili ja i otac, ali jeste Braca. Nije doputala da Braca odlazi u bolnike obilaske, kako se ne bi traumirao. to se mene tie, ja sam na boletine ionako ve navikao. Njima joj ionako jedem ivot. A i da se istraumiram, nikakva teta. Otac se nije gadio bolesnika. Naprotiv, veselio im se. Kao i umrli iz itulja, i oni su bili potvrda njegove nadmoi. Uivao je da u bolnikim sobama dri dugake propovedi o nainima da se sauva zdravlje. Njegove tirade su muenikim pogledom propraali oni koje smo doli da obiemo, ali i svi ostali koji bi se tu zatekli, nisu mogli da ih prenebregnu. Deavalo se i da ga poneko opomene, ali se otac na to nije obazirao, hladnokrvno bi verglao svoje. Meni su bolesnike pidame liile, i danas mi lie, na robijaku odeu. U zadahu bolesnikih soba sam oseao, i oseam, zapah tamnica. I uopte, itav poredak, sa bolnikim osobljem, sa obrocima i vizitama, bio je robijaki.

Kasnije sam se poblie upoznao sa bolnikim ivotom. to sam ga bolje upoznavao, sve mi je vie liio na tamniki. Jedili su me bolesnici. Jedila me je tvrdoglava upornost kojom su se drali svojih bolesti, kao nekog ivotnog uporita. Jedila me je njihova sklonost da beskonano prepriavaju i prevakavaju sve to je sa njihovom boleu povezano. Jedilo me je njihovo dodvoravanje sestrama i doktorima, jedili su me njihovi pokuaji da na sebe skrenu panju i da za sebe izdejstvuju sitne povlastice. Jedilo me je to su se sa takvom spremnou, bez opiranja, uvukli u ulogu bolesnika i to su se sa njom u toj meri saiveli da se vie od uloge ne razlikuju. 37. Prle se epurio u novim patikama. Ni u kui ih nije skidao sa nogu, sav ponosan. Nije bilo nain da ga natera da ih svue. Samo to nije spavao u njima. Sad je brendiran, pomislila je gorko, ko e sa njim. Brend, odvratne li rei. Dolo bi joj da ujeda kad je uje. A nije mogla da je mimoie, ponavljali su je svuda oko nje, kao najveu pohvalu, kao da je biti brendiran vrhunac ljudskih postignua, ostvarenje svih snova, sve to bi uopte moglo da se poeli. Kao da izuzev brenda i izvan brenda niega nema. Osim pustoi. Vlatki je brend liio na ig, koji se udara stoci, da se obelei kome pripada. Ostati neobeleen, istina, jo uvek nije bilo zabranjeno ali je bilo nepoeljno. igosanje je sve tee bilo izbei. Tako je, recimo, muku muila da nae majice ili dukseve bez znaka neke firme na njima ili bez nekog od onih blesavih natpisa. Morala bi da prevrne pola grada, da bi zatim vodila estoku bitku sa sinovima

- 227 -

- 228 -

da to obuku. Ljudi su se sve vie pretvarali u hodajui reklame ili pokretne table sa priglupim porukama. Gledaj ga samo, pravi pravcati Ronaldinjo, palio je Sutlija Prleta da bi joj iao uz nos, napipao je slabu taku pa bocka i bode. Zapravo ga i nije palio, nego su i za njega brendirane patike znaile bliskost sa onima koji ih reklamiraju, sa Ronaldinjom ili nekim drugim imenom koja su u zanosu uzvikivali bezbrojni sportski komentatori, prvosvetenici i misionari nove vere, a biti Ronaldinjo ili ko ve je znailo mnogo vie nego biti Prle. To brisanje sebe nije mogla da podnese. Jel da?, nadimao se Prle. Pljunuti Ronaldinjo, kad ti kaem. Prle je napuio usne, prezadovoljan sobom. Vlatku je proeo beskrajni umor. Teak, beznadean. Svemona sila joj je otimala sinove i tu je svako opiranje bio uzaludno, unapred osueno na neuspeh. Nee ih sauvati, makoliko se trudila. Sila ih je mesila kao testo, oblikovala onako kako joj odgovara. Ipak, nee se predati, iako joj je jasno da gubi. Bie to njen najvei ivotni poraz, pred kojim svi ostali blede. Ali e bar moi da kae sebi da se borila do kraja, kako je umela i mogla, bar nije utekla sa poprita. Nije posedovala, nit elela da poseduje ivote svojih sinova, ali se za njih oseala odgovornom. Povereni su joj, da nad njima bdi. Da ih neguje, zatiti, razvije. Gojko je i dalje bio turoban, razdraljiv. Zar je zaista toliko teko podneo korpu te mizle? Morae da ovrsne, da navikne na neuspehe. I ljubavne, i sve ostale. ivot se ne sastoji samo od pobeda. Svi ti govore o pobedama, ali te niko ne ui kako da izae na kraj sa porazima. Ni Vlatka tome nije nauila sinove, a trebala je, prebacuje sebi taj propust. Da se nije postavila previe zatitniki? Ili podnoenju poraza niko i ne moe da te poui jer je to jedna od onih lekcija koje svako mora da savlada sam za - 229 -

sebe. Takve su lekcije najtee, na njima se najlake i najee pada. Nije htela da pita Miloa ta se zbiva sa Gojkom. Odluila je da prekine sa tim. Grdno je pogreila to ga je maletene proizvela u svog zvaninog uhodu. Morae to da presee. Pronala je prirunik i disk sa kompjuterskog kursa. Prle je, uz opiranje, pristao da joj otvori nalog, tek poto je pripretila da e pozvati nekog sa strane da to uradi, ako niko od njih nee. Tako je dobila svoj deo kompjutera, na koji je mogla da ue bez iije pomoi. Nije vie zavisila od iije dobre li loe volje. Bacila se na uenje, nadajui se da e joj nee biti previe teko, prola je sve to ve jednom, dovoljno e biti da obnovi. Meutim, nije joj ilo. Sve joj je izgledalo sasvim nepoznato, kao da se prvi put sa tim susree, kurs je, uostalom, bio smandrljan ofrlje, koliko da se kae da je osoblje dobilo neophodnu obuku, a posle kursa joj je za svakodnevni posao bilo dovoljno nekoliko komandi koje su se ponavljale. Ni prirunik ni disk nisu bili od prevelike pomoi. Nikako joj nisu objanjavali ni ta treba, ni kako treba. as bi sve objanjavali previe podrobno, valjda se tako ne objanjava ni malom detetu, tako da joj je pucala panja. as bi pravili neke udne skokove, kao da se podrazumeva ono to nigde nije bilo obrazloeno. Ili je bilo, a ona je, zamorena pojedinostima, to preskoila. Ipak e morati da pozove malu iz internet kafea, da joj da kratku obuku, ako ima elje i vremena. Drugo je to kada ima posla sa ivim biem, licem u lice, koje moe da upita ta ti treba. Nee biti ni posramljena zbog neznanja, nee se devojka zbog toga prema Vlatki odnositi kao prema niem, zaostalom biu. Nee je manje ceniti, manje uvaavati. Naprotiv.

- 230 -

Zaista joj se dopadala ta devojka, imala je spretne i hitre pokrete, ivahan pogled. Imala je u sebi ljupke gipkosti i vedrine. Gde da rade? U kui, ne vredi, nee im dati mira. Ni u kafeu ne bi ilo. Jedino kod devojke, ako joj to ne bi bio problem. A nee, oseala je to. Privlaile su se. Bila je to jedna od onih trenutnih, prividno sasvim bezrazlonih privlanosti, kojima tek mnogo kasnije razabere pravi uzrok. Ako ga ikad razabere, i ako je uzrok uopte vaan. Kao to ima snanih, naizgled niim izazvanih odbojnosti, u iju tajnu moda nikada nee prodreti. Mladena je zvala pet ili est puta da uje ta Vlatka misli o ultrazvuku na ovom ili onom mestu. Dobijala je uvek istovetan odgovor. Ja to zaista ne znam. Ne mogu da ti kaem. Ne mogu da nagaam. Pitaj nekog strunijeg. Ne traim od tebe struno miljenje, nego onako, tvoj utisak. Ako si lino probala. Ili neto od nekog ula, ili negde proitala. Ti dobro zna da ja nisam luda za ultrazvukom, niti se raspitujem o tim stvarima. Ali opet... Moda ti je neto doprlo da uiju. Recimo, ovi meni ne izgledaju loe. Model je moderan, najnoviji. Naziv je proleteo pored Vlatke. Verovatno je u redu, rekla je koliko da je skine s vrata. Da li je najbolji? Otkud da ja znam da li je najbolji ili nije?, razdraivalo je Vlatku navaljivanje da se izjasni o onome to ne zna. Mrzela je da sudi i govori napamet. Pogotovo je mrzela da napamet deli savete. Nije razumela ljude koji se olako usuuju da savetuju, bez zadrke, bez zazora, ak nasrtljvo, uvreeni ako ne postupi po njihovom. ta ako nekom nanesu tetu? - 231 -

Sigurno ima neto bolje. Kod mene je stanje takvo da samo najbolje moe da otkrije ta ne valja. Jednom e joj samo spustiti slualicu. Nee, nema srca da joj to uradi. Javila se i Sneka. Bila je ushiena erotskom igrom koju je nala na internetu. Zvala se sladoled. Opisivala je kako se igra, ciei, podvriskujui. Pred san je pokuala da sebi doara ta li sad radi borac protiv medicinske mafije, borci su joj bili dragi. Uspela je da prizove tek ravo vezanu, ravo izabranu kravatu. Visila je kao suvini dodatak na oveku koji oito kravate inae ne nosi, ali je smatrao potrebnim da to udo, za ovu priliku, ipak stavi oko vrata. Poelela je da je popravi, neto ju je teralo da popravlja odeu na mukarcima, poelo je sa braom, neurednih li stvorova, sinovi su se bunili, otimali, doivljavali su to kao napad na svoju nezavisnost, za brau i mua je to bio deo porodinog servisa, koji se podrazumevao. 38. Roletne su pratale, okna podrhatavala, stan se ljuljao pod naletima raspomamljenog vetra. Luki to nije smetalo. Bio je svetionik. Svetionik, prirodno, biju oluje. To mu sleduje pa sleduje. Ali ga oluje ne spreavaju da bude spasonosno svetlo u tami. Navukao je na sebe par dempera i arapa, trenerku ispod pantalona, u ovakvim danima grejanje nije mnogo vredelo. Nee ii na posao jedno nedelju dana, ko je gazda Gagiju kriv to je naseo na mafijaku propagandu, pa je sav usran pred boleu, zato da ne iskoristi i protivnike poteze za svoje ciljeve? Treba mu vremena da se pribere, da razmotri uinak svojih akcija i, to je najvanije, da iz njih izvue pouku kako bi ubudue bio delotvorniji. I kako bi imao emu da - 232 -

podui sledbenike, da ne lutaju, kada ih bude stekao. A to e biti veoma skoro. Treba jo jae nagaziti domove zdravlja. Ali mora da promeni pristup napada, metod od uva do uva ne radi posao. Ljudima ipak treba neto ee, da ih drmne, da ih poljulja. Tek onda ti se otvara put, tek onda se stvara napuklina u brani. Ljudima treba mentalni zemljotres, eto ta im treba. Kako da ga izazove? Nije dovoljno pouzdati se u trenutno nadahnue. Na teren treba izai spreman, tako da unapred zna ta e i kako e. Gde i kako da udari. Proao je prvu fazu trenutnih udara. Vreme mu je da pree na vii nivo. Tamo dole, grad je jeao pod nasrtajima vetra, kao pod biem. Bilo je to jarosno jutro. Prijala je Luki ta jarost. Vetar mu je bio saveznik. Prodire svuda, uznemirava svakog. Razdrmava. Razbija svaku zatitu. Najgore su uspavljujue, omamljujue vruine, kada nita ne mrda. Na bolnice treba izvesti prepad u vreme poseta. Tada su na okupu i oni koji su u njima zatoeni, i oni koji su trenutno na uslovnoj slobodi. Tada su duhovi najivlji, najprijemiviji, najranjiviji. Tada je kod utamnienih najvea enja za svetom izvan zatvora, tada su posetioci najblii slutnji da i njima nad glavom visi robija. Tada ih treba oinuti, otro, estoko, kao vetar. Za domove zdravlja mu treba dogaaj. Mora da smisli neki. Da skokne do interneta? Moda nae podstrek? I hoe. Ne zato to sam ne bi umeo nita da smisli, prevarila se u tome Super veca, kao to se prevarila i u mnogo emu drugom, ne trai Luka gotove ideje, ne traga za gotovim jelima, nego zato to podsticaj nikada nije naodmet. Interaktivnost, razume li Super veca ta je to interaktivnost? avola razume, iako je ubeena da sve zna. Iskljuivo je na njoj da neto ini vlastitom voljom, na tebi je da sledi njene naloge. Zato - 233 -

to si previe mali, brljiv, nedorastao. Zato to si sav smotan, zato to si previe zelen, zato to ti je glava uplja, odzvanja kada je kucne. Zato to ti je mozak previe zakrljao da bi mogao da smisli ita iole pametno. Pa, prevarila se Super veca, grdno se prevarila. Luka vie ne postupa ni po ijim nalozima, a ona, ije ona naloge izvrava? Zna se ije. Zna se ije. A igrica? ta je sa njom? Zapostavio je. Nije stigao da na njoj poradi. Dobro, nee da forsira. Neka to ide svojim tokom. Neka se kuva. Kada bude spremna, ideja e sama zatraiti da je sprovede u delo. Napolju je fijukalo, urlalo. Neka urla, neka fijue. Neka nikada ne prestane. Stae. Uvek stane, a pre, a kasnije. Izduvae se, malaksati, zamoriti. Vetar, ali ne i Luka. Naprotiv, Lukina stvar e samo dobijati na zamahu, nee se zaustaviti dok ne pokida sve niti kojima je medicinska mafija obavila svet. Dotle se nee smiriti oluja koju je pokrenuo. ak i da ga uklone, ne vredi, oluja e nastaviti dalje, noena sopstvenom silinom. Nije ukljuio raunar, ali je iskljuio mobilni. Lepo je bar ponekad biti nedostupan. Odlomio je pare okolade. okolada mu je pomagala da misli, kao to mu je pomagao i brzi hod. Imao je svoj zadatak. Niko mu ga nije postavio, niko nametnuo. Sam ga je izabrao. I valjalo je da se ozbiljno posveti njegovom ispunjenju. Mnogo ozbiljnije nego dosad. Ako je dosad grebuckao, dolo je vreme da zapara. Da zasee. Dublje, mnogo dublje. Da bi to postigao, nije bilo dovoljno da smilja nove, delotvornije, ubojitije akcije. Bilo je neophodno i da se pozabavi sobom, da od sebe napravi savrenije, ubojitije orue. Treba da ukloni slabosti koje ga ometaju da prui sve to bi mogao. Mora prvo da preskoi prepreke u sebi, da bi se izborio sa onima spolja. - 234 -

Ta uznemirenost, ta nervoza pre nego to stupi u dejstvo. Suva usta, oznojeni dlanovi, utava praznina u glavi, vor u stomaku, potreba za mokrenjem. Potreba za mokrenjem ga je mnogo brinula. ta ako ne nae mesto da se isprazni pa mu petlja popusti usled akcije? Upiani agitator, alostan bi to prizor bio. Ili veseo, gledano iz ugla medicinske mafije i njenih pomonika. Gledajte ko die pobunu? Taj to piki u gae! Bolest, imamo razumevanja, popraviemo to kada ga uzmemo u postupak. Niko nam jo nije utekao, nee ni taj upianko. Brinemo mi o onima koji nisu u stanju da brinu o sebi. Pogotovo o njima. I ta iscrpljenost posle akcije, kao da je sva snaga istekla iz njega, kao da je ostala samo ljutura u kojoj vie niega nema, osim bezmerne, neizdrive hladnoe. To vreme koje mu je nuno da se oporavi, da sabere snage. Akcije onda, naravno, nisu redovne, i ne mogu biti. Ostaju sporadine. Ne uspeva da ih nanie. Nije ovladao svojim telom i to ga je muilo. Nije odmakao od onih dana kada bi ga sestra i njene drugarice negde kao sluajno izgubile pa onda vritale od smeha to se toliko isprepadao da je doao beo kao kre, a niz lice su mu se slivale suze, koje nije oseao. Bolest nije poremeaj, kao to mafijai obmanjuju naivne. Bolest je kada te nadvalada vlastito telo. Luka se sa time nikada nee pomiriti. Seo je za raunar. Na internetu nije naao nita upotrebljivo, nita to bi moglo da mu poslui u natezanju sa izdajnikim telom, iako je dugo pretraivao. to god da ukuca, pojavljivala se gomila ubreta, sve same besmislice. Bilo je to kao da kopa po nekakvom smetlitu, na koje svako baca ta mu se prohte, sve u nadi da je neko moda negde ostavio i neki biser. Predvee se spustio u grad, da provetri mozak. - 235 -

39. Ako je Nenad raunao da e Darko od njega dii ruke, raunica mu je bila pogrena. Nita udno, uvek je bio slab u matematici. Braca je, naprotiv, blistao. Ilo mu je sa brojevima, jednainama, nepoznatima. Umeo je da srauna. I da se srauna. Nije Darko digao ruke. Kao to ni Biserka nije digla ruke od Gugijevih pregleda, niti Marika od udotvornog leka, onog na d, koji cela Amerika pije, od predsednika u Beloj kui do kloara pod mostovima, od berzanskih posrednika do narko-dilera, od asnih sestara do ulinih kurvi, od pilota do uvara, od profesora do atletiara, od tinejderki do staraca po domovima. A kad neto pije cela Amerika, to treba da pije i Marika. Zato to je Amerika sila. A sila zna ta radi, inae ne bi bila sila. Kloni se slabotinje, ugledaj se na silu. Tako da je Nenad, i kao lekar, i kao komija, duan da joj taj lek nabavi, obeanje je obeanje. Ako ga prekri, nahukae na njega betiju, da ga rastrgne. Najbolje u liftu, tu nema bekstva. Nee dii ruke od tebe sve dok si iole upotrebljiv. Ne shvatam, itao mu je Darko bukvicu. To nikako ne shvatam. Zakolji me, ali ne razumem. Da te toliko mrzi da okrene jedan broj i da kae, jeste, zasrao sam, mnogo mi je ao, spreman sam da pojedem svoje govno. Od tebe se ne trai nita drugo. Da li to boli? Ne boli. Pa, u emu je onda problem? Nenad nije ni pokuao da ga prekine, zapenjenu bujicu rei nita nije moglo da zaustavi. Bualo mu je u uima. Ruka mu je odrvenela. Odmakao je slualicu. Nije pomoglo. Nego u ja tebe lepo za vrat, pa pravo tamo. Druge nema. Dolazim po tebe danas pre posla.

- 236 -

Veza se prekinula pre nego to je Nenad stigao da prozbori. Bio je to Darkov nain, da te ostavi bez rei. Ne samo njegov. I Biserka ga je koristila. I Braca se njime sluio. Bilo je to prazno prepodne. Nikako da se odlui izmeu i papira sa odtampanim Prirunikom za samoodbranu, skinuo ga je sa sajta o medicinskoj mafiji, isto da vidi ta je to. Moda bi Prirunik mogao da mu pomogne pred odlazak na kliniku, da ga pripremi za susret sa ondanjim mafijaima. U nedoumici, posegao je za televizorom. Ne da neto pogleda, nego onako. Onda su ga slike zarobile. Skakutao je s kanala na kanal, da bi se zadrao na crno belom filmu, poznati kauboj, raskreenih nogu, unjkavog glasa, otegnutoh govora, zavodio je red u jednom gradiu. Taj kauboj je bio, kau, omiljeni lik oveka koji je drao dizgine drave u kojoj se Nenad rodio, a vie je nema. Nestala je u krvavim grevima. Izbirsana je, ne samo sa politike i greografske karte ve i iz mnogih glava. Nije kauboj bio bez drai, morao je da prizna. Ko ne bi da zavidi red po svojoj volji i svojoj pameti? Koga to ne golica? Ni Nenadu to golicanje nije strano, i on bi mnogo tota uredi po svome, od zdravstva pa nadalje, samo kada bi mogao. ta, meutim, ako je volja rava, a pamet mala, kao to to preesto biva? Naravno, malo e ko posumnjati u ispravnost svoje volje, u veliinu svoje pameti. Ali e zato spremno omalovaiti tuu volju i tuu pamet. Darkov poziv ga je trgao ba u trenutku kada je kauboj ulazio u salon da se obrauna sa oloem. Mogao bi da svrati i do Hromog Dabe, imao bi tamo poprilino posla. Posle razgovora sa Darkom, nije imao volje da odgleda film do kraja. Darko je, kao i Braca, kao i Biserka, umeo da u oveku ubije svaku volju. Teio se da nita ne proputa. Pravda e, zna se, pobediti, drugaiji ishod je nemogu. Samo, ija pravda? I ovde je svaki - 237 -

narod poive drave verovao u konani trijumf sopstvene pravde, i poraz tue nepravde, zbog tih pravdi i tih nepravdi su se i dohvatili za gue. Da dokau ija je pravda pravednija,. Vetar je vitlao plastinim kesama. Darko ga je bukvalno ugurao u auto, kao da ga otima. Na prijemu nije bilo jedre devojke. Sprovela ga je ena krutih pokreta, ledenog lica, podseala ga je na Megi Taer, strano je iveti sa takvom enom, ni Biserka nije daleko. Upravnik mu je bradom pokazao na fotelju. U levoj ruci je drao crn, u drugoj srebrnast moblini telefon, govorio je as u jedan, as u drugi. Kada je zazvonio onaj iz fioke, Nenad je pomislio da e ga moda izvui jezikom, ali nije, desna aka se, uz jedno, saekaj trenutak, oslobodila srebrnastog aparata da bi iz zaronila u fioku. I ti meni nedostaje... Da, mnogo mi nedostaje... Da, strano mnogo mi nedostaje. Sluaj, sad sam u nekoj guvi... Ne, ne pokuavam da te oktaim... Svakako da uvek imam vremena za tebe, kako ne bih imao... Zvau te kasnije... Za koji minut... Ne, nee biti koji sat. Zna ti mene, kada ja kaem minut, to znai minut... Imam i iznenaenje za tebe... Ako ti kaem, to vie nee biti iznenaenje... Zna onu narukvicu? Onu to ti se toliko svia... E, pogodi ta e biti sa tom narukvicom. Nenad se nadao da e uspeti da se izvue na nesposobnost, ponekad je korisno da se pretvara da si vea budala nego to jesi, ne bi li te se manuli, ta u vam ja, ovako neupotrebljiv, sa Biserkom bi to ponekad upalilo. Da li bi se iskobeljao da sebe proglasi sledbenikom doktora Hokinsa? Nije mu pruena prilika. Upravnik ak nije traio ni da se izvini, iako nije ni imao zbog ega. Tutnuo mu je pod nos ugovor. Prsti su sami stegli pruenu olovku, refleksna radnja. Olovka je sama kliznula crtom ispod njegovog imena. - 238 -

Obradovika ga je saekala u ordinaciji. Nije joj se obradovao. Video je uz nju plavuana sa minuom i repom. Pruila mu je spisak, uz osmeh koji je izgubio svoju dra. Na spisku je bilo osoblje doma zdravlja, koje su mu dodelili. Da obradi, obrlati, pritisne, uvue u prepad na Gavrana. U zgradi su se svi uzmuvali, uzrujali, usplahirili. To se moglo i nama dogoditi, uzvrpoljila se Biserka. To se moglo i nama dogoditi, ponavlja dok se nervozno prebaciuje iz dnevne sobe u kuhinju, zatim natrag, pa zarea po svim prostorijama, kao da proverava da li je sve jo uvek na svom mestu. Ukljuuje usisiva. Protrava njime kroz itav stan. Da poisti ono neto pretee to se uvuklo unutra, da ukloni vlastitu uznemirenost. Da uini bilo ta kako bi se oslobodila izluujue bespomonosti. Stalno je pospremala i dok su padale bombe. Takve se vesti raznesu munjevito. Naprosto prostruje itavom zgradom. Opljakan je stan ispod njihovog. Tog jutra. Usred bela dana, usred bela dana, vajkali su se glasovi, kao da vreme kada se to dogodilo daje neku posebnu, neku zlokobnu teinu itavom sluaju. Kao da bi sve bilo nekako lake i snoljivije da se, recimo, odigralo u gluvo doba noi. Kao da postoji neko doba po prirodi odreeno za zlodela. Nekakvo radno vreme u kome se zlodelo ima obavljati. Ako se iz tog vremena iskorai, nastaju nesagledive, razorne posledice. Zlo, razobrueno, iklja na sve strane. Komija iz prizemlja je, naprotiv, blistao od zadovoljstva, ponavljajui govorio sam ja, lepo sam govorio, na vreme sam ja opominjao, na vreme upozoravao, na vreme predlagao da se uvedu bezbednosne mere, nisu hteli da uju, sada su imali prilike da vide, smejali su mi se, sada kukaju. - 239 -

Taj komija je, kao kakav straar, po sav dan partao po okolini, sa rukama na leima. U sve je taj bio upuen. I ko je s kim, i ko je protiv koga. I ko se s kim spanao i ko se s kim pokarabasio. I kome je pala kaika u med, a ko je tresnuo dupetom o ledinu. I ko je ta kupio, ko ta prodao, ko ta popravio a ko ta pokvario. Nenad je esto naletao na njega po povratku sa posla. Nije bilo anse da ga se otrese dok ne saslua njegova vajkanja. Ne zbog zdravlja, zbog bezbednosti. Neto se pod hitno mora preduzeti, govorio je. Ima svakakvog sveta. Dovoljno je da ovek otvori novine pa da mu se digne kosa na glavi. Ko e ga znati ko se sve i sa kakvim namerama muva po zgradi. On je ve viao takve njuke kojima je mesto iza reetaka i nigde drugde. Mora se pribei adekvatnim merama. Pod hitno. Inae smo propali. Od kad on predlae da se postavi portirnica na ulazu. Da stanari dobiju propusnice a da se svi ostali legitimiu pri ulasku u zgradu. Da se za svakog zna kad je uao, kada izaao i kod koga je bio. Ali niko ni da uje. Ko e da plaa portire, kau. Skupo im. Tek e biti skupo ako se dogodi ono to ne treba. A to je neizbeno. Onda e biti kukanja i plakanja ali kasno. Ko kae da treba plaati portire? Ni njemu se ne preliva da bi sebi tovario na vrat dodatni troak, previe su mu i oni koje ve ima. Ne, ne treba tu nikakvih para, treba samo dobre volje. Meu stanarima bi se rasporedila deurstva. Tog i tog dana od toliko do toliko, za svakog bi se znalo. Ali dobre volje nema. A nema ni pameti. O razmerama tete irile su se protivrene glasine, zavisno od toga kako je ko procenjivao imovno stanje opljakanih, vetinu i drskost provalnika. Odnete su tek neke sitnice, tvrdili su jedni, provalnici nisu pronali nita posebno vredno, slagali su se drugi. Odnet je nakit i par stotina evra. Kakve stotine, tu se radi o hiljadama. Pored - 240 -

novca i nakita, pokupili su i muziki stub i kompjuter. Eh, hiljade, ta su hiljade, nita. Brat bratu, maznuto je bar sto hiljda evra. Da su samo kompjuter i stub u pitanju, ni po jada, nego je iz stana sve izneto. I televizor, i friider, i ve maina. Oien je temeljno, kao kod selidbe. Ni tepisi nisu ostali. Bilo je i onih koji su se priseali da su pred zgradom primetili neki kamion i radnike koji u njega tovare stvari, ali tada tome nisu pridavali naroitu vanost. Mislili su da se to neko seli. Svako se jogunasto drao vlastitog vienja i sva ostala proglaavao budalatinama. Pa si se ti tu sad razaberi, ako moe. Niko nije zatien. Da se to moglo i nama dogoditi, uasava svakog. Neko tek tako moe lda ih lii njihove imovine. A robuju i satiru se, varaju, laktaju se, poniavaju, podmeu i gaze da bi je stekli. Neko bi oas posla mogao da ih ostavi bez onoga ime se ponose i ime sebi odreuju vrednost. Bez ega odjednom postaju niko i nita. Takva opasnost ih ini i potitenim, i uplaenim, i razjarenim. Proklinje se drava koja nije u stanju da zatiti obinog oveka. Zahteva se satiranje razbojnika, ija je drskost prevrila svaku meru. Usred bela dana, moete misliti, usred bela dana! Pominju se veanje, streljanje, bievanje, odsecanje ruku. Poneki bi da se najpre razraunaju za bitangama iz svog okruenja. U to je umean neko iz okoline. To je sasvim sigurno. Dva i dva su etiri. Neko je odavde obavetavao lopove. ive ovde svakakvi. To se danas tako radi. Lopovi idu nasigurno. Znaju tano i gde i kad. Ima i onih koji su uvereni da je rtva uvek kriva za sve to joj se dogodi i da je nesrea neka vrsta zasluene kazne. Zbog kakvog greha. Takvi smatraju da se njima ne moe nita loe desiti jer je njihova ispravnost izvan svake sumnje. - 241 -

to mene niko nikada nije opljakao?, pitaju takvi. Od mene ne bi ni imali ta da uzmu. Ne znam samo odakle nekima toliko. Ja krvavo rintam itav ivot, pa nita nisam stekao. Nita nema onaj ko ne ukrade. E, kad im jednog dana ukradu ukradeno, onda se nau u udu. Kako radi, tako e ti se i vratiti, javljaju se oni koji u onom to se zbilo vide pravednu odmazdu. Neku vrstu poreza, kojim se zahvata viak. Namiren je ponos robova, ponos potlaenih. Onih to se nadmeu u suanjstvu, u podreenosti. to si vei rob, to te vie, to te gre izrabljuju, to ti manje daju, to si bolji ovek, to vie vredi. Tako propoveda robovski moral. Koliko nadmene umiljenosti, koliko samozadovoljstva ima u onom uvenom ala se ja zlopatim. Odbija li da robuje, obasue te mahnitom mrnjom uskraenih. Za neke je gubitak posledica i dokaz gluposti onoga ko ga je pretpreo. To im se kad tad moralo dogoditi. Samo potpuna budala dri u dananje vreme novac i dragocenosti u kui. Jo vea budala je onaj ko novac dri u banci. Ko je uopte pominjao banku? A gde da ga dri? Eh, gde Zakopaj ga negde. Ili ga uloi. U poslove. Ma kakavi poslovi. Tu e tek da te oerupaju. Kako ne poseduje nita posebno, Nenad nema mnogo ni da izgubi. Onom ko malo ima, malo se moe uzeti. ulo posedovanja mu je slabo razvijeno. Prigueno je, zakrljalo. Evolutivni zaostatak. Ipak, provala ga je uznemirila. Ne ostavljaju nikoga. Nita im nije uinio, nita skrivio, niim ih izazvao, ni na koji ih nain nije otetio ili uvredio. A ipak e mu upasti u stan, sve ispreturati, vreae ga, poniavati, unititi. ta bi bilo da se, kojim sluajem, u stanu naao neko od

- 242 -

ukuana? U najmanju ruku bi mu pretili. Gotovo sigurno bi ga povredili, moda i ubili. Slepa, ruilaka stihija, nemogue ju je urazumiti. Meteori jure svemirskim prostranstvima da bi se zarili u zemlju. Nigde mira. Nigde spokoja. Nigde sklonita od gramzivih kandi. Niti odbrane od slepog sluaja. Biserka je izbezumljena. Ono to je njeno, ne sme niko da dirne. Okomila se na vrata. Ovo svako moe da provali. I malo dete, kae. Otvara vrata. Zatvara ih. Zagleda. Neizostavno moramo da ih promenimo. Koliko sutra moramo da postavimo neka ljudska, sigurnija vrata. A i alarm, i alarm bi dobro doao. Besmisleno je protiviti se. Nije spremna da saslua nikakve razloge. Nee se zaustaviti sve dok ne ostvari svoj naum. Naroito onda kada je strah goni. Svako protivljenje tada doivljava kao prepreku na putu spasa. Svako suprotstavljanje je samo izaziva da navali jo veom estinom. Ako je ovek pusti, dogaa se i da njena namera iezne sama od sebe, na neki zagonetan nain. Nenad pomisao na dodatno zatvaranje, na zakljuavanje ispunjava teskobom i ponienjem. Pretvoriti dom u tvravu, ima u tome neeg munog i bednog. Pretvoriti sebe u zatoenika vlastite tvrve, ima u tome neeg nepodnoljivo zaguljivog. Plai ga i ta grozna re - neizostavno. Tiranska je. Ostavlja bez izbora. Liava ga prava da prihvatii odbije, da uzme ili ostavi. 40. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. - 243 -

Braca je u Beu! Braca je u Beu! Braca je u Beu! Majka je ushiena. I ta sad? Hoemo li pratiti svaki korak uvaene linosti? Braca je na poslovnim pregovorima. Braca je u radnji. Braca je u klonji. Braca je na bekoj kurvi. Za dva dana, evo ga i kod nas. Odbor za doek. Navikao sam da mi oduzimaju. Navikao sam da nikada nita nije za stalno, nita bezuslovno moje. Meni nita ne sleduje, nita ne pripada. Nita mi se ne mora dati, sve mi se i u svakom trenutku moe oteti. Stid me je kada me ostave bez neeg. To je zato to nisam vredan posedovanja. Nisam ga zasluivao. Nauio sam da se odriem, iz ponosa. Kad mi ne daju, i ne treba mi. Neka samo izvole, neka mi sve uzmu. ta vie, preduhitriu ih. Sam se odriem, sam dajem. Neu ja nikog da molim. Neu im dati priliku da me ponize. Uskratiu im to zadovoljstvo. Eto, i ja neto njima da uskratim. Da im, koliko toliko, vratim ao za sramotu. Na jednom davnom roendanu prireeno mi je neobino iznenaenje. Dan je poeo gore nego obino. Otac se ponosio svojom umenou da kupuje po najpovoljnjim cenama. Znao je da satima izvia teren. Voleo je da se pred svakim hvali svojim kupovnim podvizima, bar koliko i svojim zdravljem. Kada bi omanuo i platio vie nego to je morao, zeleneo bi od besa i alio se na pokvarenjake i prevarante, ali i na dravu koja nikako da olou i ljamu stane na put. Iz nabavke se tog dana vratio sav ozlojeen. Isto ono meso koje je kupio u jednoj mesari moglo se u drugoj nai znatno jeftinije. Ali je to primetio prekasno.

- 244 -

Kupovina je ve bila obavljena, a gad od mesara nije hteo da vrati novac i primi natrag ono to je ve prodao. Trebalo je da mu pozovem inspekciju, eto ta je trebalo, gunao je otac, a bogami u to i da uradim. Prilazio bi telefonu, zatim se priseao da je subota i da nema koga da pozove jer te lentine ne rade ni radnim danom a kamoli vikendom. Ali se zaricao da e koliko u ponedeljak to neizostavno uiniti. Otac se razbacivao pretnjama koje je retko ostvarivao. Njima je leio svoj povreeni ponos. Ne razumem svu tu gungulu oko obinog roendana, mumlao je, dok se, sav mrzovoljan, vukao po kui. Rodio se pa rodio. Svako se rodi. Kao da je to neka posebna zasluga. Ni majka moj roendan nije smatrala naroito vanim datumom, ali je za nju bilo pitanje asti da njena torta bude najbolja i proslava koju ona organizuje najuspelija. A ni ta torta nikako da stigne. Njene torte, naime, i nisu bile njene. Pravila ih je ena kojoj je za to plaala. Ali, naravno, to majka ne bi priznala ni za ivu glavu. Sve bi do iznemoglosti nutkala svojom tortom. Prestani ve jednom da mi se mota oko nogu, brecala se na oca. Braca je stalno neto zakerao i zanovetao. Nije mogao da podnese da se priprema dogaaj kome on nije bio povod. A ja sam, kao i uvek, strahovao da niko od onih koje sam pozvao nee doi. Mirisalo je na sramni fijasko. Bilo je mnogo uzrujanosti i strke. Konano je stigla i torta. Izgleda boanstveno!, uzviknula je majka. Boanstveno je bila njena omiljena re. Odnosila se na nju i Bracu, ali ne i na mene i oca. Nas dvojica smo, grenici, bili prognani iz boanstvenog sveta. Predvee pristigoe gosti.

Stariji su zaposeli kuhinju, mlai sobu. Braca je isrpva utao, natmureno, namrgoeno, naduveno. To nije bilo njegovo slavlje, bilo je, dakle, neto budalasto i nepotrebno, emu je s prezirom okrenuo lea. Nije se dugo zadrao u tom raspoloenju. Prevagnuo je nagon za prisvajanjem. Bacio se na pretvaranje tue proslave u vlastitu. Sam je sebe postavio za disk dokeja. Birao je ploe uz mnogo brbljanja, zarazno budalastog, praenog salvama smeha. Nikada mi nee biti jasno kako se bezveznim blebetanjem postie toliki uspeh. Ja sam, naprotiv, u stalnom gru da sve to kaem bude, ako ne posebno pametno, onda bar tano i koliko toliko smisleno. ime nita ne postiem. Izuzev ravnodune ili neprijateljske odbojnosti. Ploa po poa, re po re, uspeo je da se nametne, da postane okosnica zbivanja, centar panje. Svi su zaboravili iji je to roendan. Bio sam skrajnut, baen u zapeak. Oseao sam se bedno. Izlazio sam, bezvoljan i utuen, da pozdravim novopridole goste, primao dosadne poljupce, odgovarao na uvek ista, dosadna pitanja, sluao jo dosadnije, uvek iste poalice i uvek iste elje, otvarao isto toliko dosadne poklone. To me je inilo jo turobnijim. Bila je tu i devojica, viljasta i gipka, krupnih oiju, punih usana, u koju sam bio potajno zaljubljen. Nisam se usuivao da to pokaem. Od roendana sam dosta oekivao. Video sam u njemu priliku da se zbliimo. Mogunost da joj, osloboen svojih uobiajenih stega, otvoreno progovorim o onome to se u meni zbiva. Nadao sam se ak da e se dogoditi neto presudno, to e izmeu nas uspostaviti ono to se sveano nazivalo vezom. Stvari su otile u sasvim drugom pravcu. Stvari uvek odu u drugom pravcu, otrgnu se mojim prieljkivanjima, - 246 -

- 245 -

narugaju mojim oekivanjima. Zato se, valjda, vie gotovo i ne usuujem da bilo ta prieljkujem ili oekujem. To je igra skrivalice, koju igram sa sudbinom. Zavaravam je. Neu nita eleti ni oekivati, da me ne bi osujetila. Praviu se da neu ono to hou, kako bih to dobio. Zamrena, jalova igra. Pripila se uz Bracu ta viljasta devojica, svaki njen pokret, svaki njen pogled, svaki njen osmeh mi je zadavao bol. Gutala ga je pogledom, oarana, opinjena. Tonuo sam sve dublje i dublje, sve snudeniji i snudeniji. Iz najcrnjeg jada otrgao me je jedan dvogled. Taj ovek je stigao kasno, u vreme kada su neki ve odlazili. Imao je svetlu bradu, svetle brkove i vodnjikavo plave oi koje igraju. Najbolje uvek stie na kraju, rekao je umesto bilo kakvog objanjenja. Poklon mi nije, kao to su ostali inili, uruio u hodniku, pri estitanju. Pozvao me je da sa njim izaem na terasu. Na terasi je sveano uzdahnuo. Lepa no, rekao je. Lepa, lepa no. Stvorena za nestaluke. Pruio mi je paket. Otvorio sam ga drhtavim, nestrpljivim prstima. Pojavila se stvar od koje zastaje dah. Bio je to dvogled. Ne tek nekakva plastina igraka. Pravi pravcati dvogled. Masivan, sa tokiima za pribliavanje, udaljavanje, izotravanje. E pa, mome, to ti je to. Sada nema teorije da neka utekne tvom pogledu. Posebno ne kad se svlai. Moe da ih razgleda do mile volje. Kao da su ti pred nosom. Poklon je doiveo veliki uspeh. Izazvao je mnogo smeha, naroito enskog, koji me je i zbunjivao i vreao. Nisam mogao da poverujem. Dvogled je tada bio kultni predmet. U kraju ga je imao samo jedan momak (bio je to, zapravo dvogled njegovog oca, oficira) i - 247 -

iznajmljivao ga je grupama deaka koji su njime, zaarenih obraza, vrebali ene dok se svlae ili parove dok vode ljubav. Ali se i taj dvogled nedavno povukao iz prometa. Oficir je primetio da je dvogled izgreban od silne upotrebe i oitao je dobru vakelu svom sinu, rentijeru, a dvogled zakljuao. Ve sam video sebe kao junaka dana. Kao vanu linost oko koje se svi jate, potrebnu svakom ko eli da sebi priuti aroban pogled. A ko to nije eleo? Iz znatielje, iz treperavog nemira, iz straha da ne izostane i ne zaostane. Ne, nisam nameravao da naplaujem. Novac mi nije znaio nita. eleo sam da budem svima neophodan. eleo sam da se svi grabe o moje drutvo. Gorine je nestalo. Ono najbolje je zaista stiglo na kraju. Narednih dana sam se oseao nekako posebno. Retko mi se to dogaa. Kratko sam uivao u svojoj srei. Srei ni danas ne verujem. Plai me, ta varka koja se oas raspline, da bi me ostavila jadnijim nego to sam bio. Dvogled mi je ubrzo oduzet. Braca nije mogao da otrpi da imam neto to on nema. Pogotovo ako mi je to davalo neki znaaj, donosilo izvesno uvaavanje. Izveo je jedan od svojih malih, podmuklih udara u kojima je tako vet i kojima nikada nisam umeo da se suprotstavim. Jo uvek nisam nauio da se odbranim od takvih nasrtaja. Treba mi dvogled, izjavio je jednog dana za veerom. Zgrio sam se. Predoseao sam kuda to vodi, a nita nisam mogao da uinim. Ima bratov, odvratio je otac. Pozajmi kada ti zatreba. Neemo valjda jo i dvoglede kupovati.

- 248 -

Otac je mrzeo razbacivanje. Majka je, meutim, prezirala stisnutost. Volela je da bude iroke ruke. Bio je to razlog za neprestana gloenja. Meni treba stalno. Za ta? Za prouavanja, odgovorio je Braca znaajno. Niko nije pitao kakva prouavanja. Uzmi bratov, rekla je i majka. Za stalno? Za stalno. Njemu ionako ne treba, presudila je majka, kratko, besprizivno. Naravno, nisu me ni pitali treba li mu dvogled ili ne. Moda sam i ja imao svoja prouavanja. Niko o tome nije ni razmiljao. Podrazumevalo se da meni ne treba nita. Bilo je uzaludno da se bunim. Ne bih nita postigao, osim da budem nagren, proglaen za sebinog i nerazumnog. Dvogled je Braca iznajmljivao deacima iz kraja. Danima me je zaikavao podrugljivim i pobedonosnim: Gde si, dvogleda. Bila je to jo jedna u nizu njegovih blistavih pobeda, jo jedan u nizu mojih jadnih poraza. Ruganje poraenima je Braci priinjavalo posebno zadovoljstvo. Ne samo njemu, prezir prema gubitnicima je opte rasprostranjen. I sam gubitnik prezire sebe. Mnogi se zato ne uputaju ni u kakvu bitku, mogli bi da izgube. A onda, teko njima. Nebo e im se sruiti na glavu. Tako je to. 41. Prvo je htela da pree preko toga, kao preko jo jedne pretnje. Ali ovo ipak nije bila pretnja. Ovo je bila dojava da je u zgradi vodovoda postavljena bomba. Verovatno je bila posredi neslana ala. Neko ne zna ta bi sa sobom, pa se zabavlja na uvrnut nain. Ili neko hoe da ih uznemiri. Iz osvete. Ostao je podue bez vode, - 249 -

uznemirili su oni nejga, on e njih, milo za drago, oko za oko, zub za zub. Ili je nekog opiio vetar pa mu svata prolee kroz glavu. Sve je to bilo verovatno. Ali samo verovatno. A ovde se razlika izmeu verovatnog i sigurnog merila ljudskim ivotima. ta ako je stvarno postavljena bomba? Nije verovala, oseaj joj je govorio da tu nema niega, ali ta s tim? Ona nema pravo da o tome odluuje. Niti bi mogla da na sebe preuzme tu odgovornost. ta ako neko strada zato to je dojavu uzela olako? To sebi nikada ne bi oprostila. Nije strahovala da bi sama mogla da se nae meu nastradalima, bojala se uvek vie za druge nego za sebe, kao da su bili izloeniji opasnostima, bar onim odreenim, opipljivim. Kao da su nekako krhkiji, ranjiviji, povredljiviji. Sopstvene smrti je prestala da se plai kada je pristiglo prvo dete. Bila je previe zaokupljena tim malim ivotima da bi brinula zbog svoga. Posveenost ju je uinila odvanom. Kako su se sinovi odvajali od nje, kako su se sve vie udaljavali, pomaljala se senka straha. Ne od ovog ili onog to bi moglo da je snae, ve od neeg neodredivog, bezimenog, bezoblinog. Bila je to neka jeza, podila bi je iznenada, bez vidljivog razloga. Ne, Mladeni nita nee rei. Ta bi se uspaniila, poela da vriti ili cmizdri, skljokala bi se, obeznanjena, ili bi izletela iz prostorije, uzbunila bi itavu zgradu, panika bi sve preplavila. Kome da se obrati? efici? I ta bi izgubila glavu. Nije bila dorasla ni redovnim, a kamoli vanrednoj situaciji. Spustilla se do portirnice, trudei se da deluje pribrano. Ovo je stvar za obezbeenje, oni ve znaju ta e. Bilo joj je drago to je naila na kolegu koga je poznavala godinama, imao je izborano lice i neku usporenu smirenost. - 250 -

Zaudo, zgrada je evakuisana daleko mirnije nego to se pribojavala. Skupili su se na ploniku preko puta. Nainili su dosta zbijenu grupu, kao da su u telesnoj blizini traili sigurnost. Bilo je tu neke skoro sveane ozbiljnosti, kao na sprovodima. Pojavila su se policijska vozila, prilike u svemirskoj opremi su uletele u zgradu. Ulica je bila zatvorena za saobraaj. Po prozorima iznad, uprkos hladnoi, izranjale su glave. Kolega izboranog lica ju je dotakao po laktu, uz poverljiv apat. Nije se bojala policajaca. Doivljavala ih je kao podrku, ne kao pretnju. U njeno vrreme, u filmovima se navijalo za policajce. Danas se, izgleda, navija za one druge, bar sudei po sinovima, i ne samo njima. Danas se izraz poznati kriminalac izgovara gotovo sa istim onim uvaavanjem sa kojim su se nekada pominjali profesori, doktori, sudije. Razbojnici su preko neoi proizvedeni u idole. Prekorela bi sebe kad god bi pomislila u moje vreme, kao da se spominje neeg davno prohujalog. Po emu i ovo sada nije njeno vreme? Zato bi ga tek tako ustupila nekom drugom? Nije valjda ve upokojila samu sebe? Zar da nastavi da traje kao nepokopani le? Kombi je imao dva reda sedita, postavljenih uzdu, jedno nasuprot drugom. Nije se oseala nelagodno, licem u lice sa ovekom uzanog nosa, nedokuivog izraza, uiju bez resica, koji se predstavio kao inspektor Maksimovi. Neto u njegovom govoru i dranju ju je podsealo na inspektora iz televizijske serije od pre nekih dvadesetak godina, nije mogla da se seti koje. Postavio joj je par pitanja, prirodno su se nametala. Da li joj je taj glas poznat odranije? Da li se esto javljao? Ne, misli da nije. uje, naravno, mnotvo glasova, nemogue ih je sve popamtiti, ali joj se ovaj ipak ini nepoznat. - 251 -

Naravno je nemogue popamtiti sve te glasove, sloio se inspektor. To se od nje i ne oekuje. Pita samo onako, ako joj je sluajno zazvuao prepoznatljivo. Da li bi mogla da opie taj glas? Starost, boju, naglasak, neku osobenost, mucanje, na primer, ili ponavljanje neke rei, ili tekoa u izgovaranju nekog slova? Ne, nikakve osobitosti nije mogla da izdvoji. Obian, ravan muki glas, ne bi rekla da pripada ni klincu, ni mladiu, ni starcu. Bez nekog naglaska ili tekoa u govoru. Da li bi mogla da ga prepozna ako bi ga ponovo ula? Valjda bi mogla, iako ne moe da garantuje. Snimaju li se razgovori? Ne, nisu se snimali. Bezbednosni propust, obrecnuo se inspektor. Kolega naboranog lica je rairio ruke da pokae svoju nemo, da od sebe ukloni prekor. Govorio je on, govorio, ali ne vredi, niko nee da slua. Govorio je i za skener, da vidi ta ti ko nosi kad ulazi u zgradu, kao na aerodromu, ali ne vredi. Imaju gospoda vanijeg posla. Rei gospoda i vanijeg posla su bile izgovorene sa naglaenim prezirom, znamo mi kakva su to gospoda i kakva su ta vanija posla. Znamo mi i kako bi trebalo sa njima, ali im nita ne moemo. Kod nas je, uopte, niska bezbednosna kultura, inspektor je protrljao nos. alosno niska. Nije uvek tako bilo. Jo pre samo tridesetak godina, dok je moj otac, pokoj mu dui, prekrstio se brzo, radio ovaj posao, o bezbednosti se vodilo rauna. Sada nikog nije briga. Znam o emu govorim. Kod nas u porodici je policjjski posao nasledan. Njime se bavio i deda, bavio se i pradeda, pokoj im dui, ponovo se prekrstio brzo i sitno. Zlobnici nas zovu Pandurovii, ali mi to ne smeta, sluim redu i zakonu. U oevo vreme si jo mogao da - 252 -

pritegne hulju, ni sud ti nije trebao da mu pokae ta je red i zakon. Nabije ga u stanicu pa ga obradi kako je zasluio. ik neka neko pisne ako sme. Danas bi ti se nakaila sva sila pederastih advokaia, nekakvih udruenja, nekakvih zaludnih enetina koje nemaju pametnijeg posla nego da bruse jezike titei prava krimosa i druge bagre. Sela bi ti ta vrat gomila nekakvih novinaria. Ni glas ne sme da podigne, a kamoli li neto drugo. Jo malo pa e oko nitkova morati da obigrava kao kelner, izvolte ta bi elelo vae zlikovako gospodstvo? Jeste li zadovoljni uslugom? ta vam nije po volji? Zato su se toliko i osilili, da im nita ne moe. Nekada je drava titila poten svet od razbojnika, danas titi razbojnike od pravde. Sklepta nitkova, polomi se da mu ue u trag, poalje ga na sud a oni ga tamo oslobode. Ili, ako ga kojim sluajem i kazne, to je tako mizerno kao da i nisu. Normalno je da e zlikovac da se razmae. Pa jo kad novinarii stanu da mu goje sujetu, ko e mu stati na kraj? Da vam kaem, novinarii su mnogo krivi za ovakve stvari, pola da ih pohapsi, onako naslepo, nee pogreiti. Podstiu ljude da prave sranja. Zato to svako stranje udare na sva zvona, kao neto ekstra zanimljivo. Onda, naravno, neko tamo pomisli, to da i ja ne budem zanimljiv? to da i ja ne uradim neto to e da me razglasi? Vano je novinariima da napale publiku. A za posledice, ko te pita. Ionako e neko drugi da vadi kestenje iz vatre. Ovakih poziva imamo... Kad god se nekom idiotu digne. Ili nekoj idiotkinji dou lutke u glavu. Reavamo mi to brzo. Imamo odlinu antidiverzantsku jedinicu. Najbolju, ajde da ne kaem u Evropi, mada vam ni ta Evropa nije neto, vie razvikano nego to vredi, samo se izvetili u hvalisanju, udarili sebe na sva zvona, ali na Balkanu sigurno.

U otvoru kombija, pojavio se svemirac. Odmahnuo je glavom. Dakle, nema niega. To se moglo i pretpostaviti. Znai, pogreila sam, upitao je Vlatkin pogled. Postupili ste sasvim ispravno, umirivao je inspektor. Nikad se ne zna. Bolje je sve proveriti nego kasnije aliti. Podigao je motorolu sa sedita. Putaj ljude na posao. Naalost, ne moemo da im poklonimo slobodan dan, nismo Deda Mrazevi. ta da kae novinarima? Kai im da e dobiti zvanino saoptenje. ani im, u poverenju, da u stanici imamo posebnu sobu za previe navalentne. Zovemo je urnalistika. Tamo ih obuavamo njihovom zanatu. Ustao je, kao da to ini nerado, jo bi se zadrao u zanimljivom razgovoru ali obaveze zovu. Vi ete morati sa nama. Da date zvaninu izjavu. Dosadna formalnost, ali se mora. Navrh glave mi je i tog piskaranja. Pruio joj je vizitku. Javite se ako se bilo ega setite. U bilo koje vreme. Kod nas je kao kod lekara, uvek smo na dunosti. Ni bolest ni zloin ne poznaju radno vreme. Non-stop su na delu. Pa moramo i mi. Izjavu je u raunar skuckala policajka debelih usana. Vlastine rei je pritom prevodila na slubeni jezik, ono to je potpisala delovalo je sasvim strano, ali nije imala ivaca da se natee oko toga. Ionako ne bi nita postigla. I tu je delovao neku moni mehanizam, sa kojim nije mogla da se izbori. Bilo joj je krivo to je nasela na lanu dojavu. Kao poslednja guska, kao poslednja guska, ponavljala je. Bilo joj je neugodno to je nadigla lanu uzbunu, to je bez pravog razloga svima poremetila dan, to je cimnula, uznemirila tolike ljude, pokrenula i kolege i policajce. A - 254 -

- 253 -

oseaj joj je lepo govorio. Uvek pogrei kada ne poslua svoj oseaj. Nije ga posluala ni kada se udavala. Nemoj da izvodi, poruila je sebi, dosta je bilo odlaganja, nema takvih kakve eli, i stisla zube. I sada je tu gde jeste. Ne moe nazad, nee u stranu, a napred nema kud. Ipak, otkud je mogla da bude sigurna? Nije li i insprektor, na koga li je samo detektiva podsea, rekao da je ovako i sigurnije, i bolje, a on se u to razume svakako bolje od nje. To mu je posao. Tako se sebi pravdala, ali nije uspela da se opravda. Glupaa si ti, i nita drugo, presudila je. Svaka budala moe da te natocilja. Kui je nisu ispitivali o pojedinostima. Naprotiv, prepriavali su joj, upadajui jedan drugom u re, ono to su videli na televiziji. A to to su videli na televiziji je bilo daleko stvarnije, ozbiljnije, uzbudljivije, zanimljivije od onog to je Vlatka doivela i mogla da ispria. Zapanjivala ju je, i plaila, arolija kojom televizija preobraava sve ega se dotakne. Nije joj bilo pravo to je toliko ljudi saznalo za njenu bruku. Broje se milionima. Ti milioni su, ipak, ostajali samo brojke, ne ljudi od krvi i mesa, to ih je inilo podnoljivijim. ta su sve statistike o smrtnosti prema pojedinanoj smrti? Nita. Brojke umiruju. Valjda zato to sve ine nestvarnim. Pretvori li ivot u matematiku, vie nema ni straha, ni patnje. Ali nema ni ivota. Nije im kazala da se zapravo ona pokrenula itav rusvaj. Nee to nikome odati. Ni Sneki, nije prijateljica kojoj bi se poverila, na takvu prijateljicu jo eka. Zvala je Sneka, da je pita je li smuvala nekog krnog pandura. Naravno, na poslu svi znaju, takve se stvari proire munjevito. Valjda e brzo zaboraviti. Morae do internet kafea ovih dana, pravo sa posla. Da se onom devojkom dogovori oko poduke.

Kako bi bilo da sebi nabavi kompjuter, onaj pljosnati, prenosivi? Zato da ne? Valjda i njoj neto treba i neto sleduje. Zato da ne pogleda cene, makar da stekne neku predstavu koliko joj para treba. Ala bi se zapanjili, da kupi kompjuter. Ako, neka se zapanje, ta fali. A da negde skloni brendirane patike? Nadigla bi se dreka do neba. 42. Luka nije verovao u viu pravdu, koja kanjava krive, nagrauje prave. Da je ima, svet bi izgledao sasvim drugaije. I Lukin ivot bi bio sasvim drugaiji. Ali pravde nema, ni vie, ni obine. I lus. Sa tim mora da se pomiri i da gura dalje. Najgluplje je kukati zbog nepravde. isto traenje vremena. Nije, ipak, mogao da ne pomisli dobili su ta su zasluili kada je nabasao na vest o nepostojeoj bombi u zgradi vodovoda, nije im zaboravio no u kojoj su ga ostavili da drhti bez vode. Posebno mu se dopao snimak, delovali su tako jadno, skupljeni na ploniku, uplaeni, pogrueni, isterana je iz njih sva bahatost onih koji daju i oduzimaju. Tako im i treba. Ko god je to uradio, svaka mu ast. Moe li ideju da primeni u svojim akcijama? Recimo, da dojavi, podmetnuta bioloka bomba u nekom domu zdravlja ili, jo bolje, u nekoj bolnici, vea je frka. Kada prasne, zarobljeni virusi e se rairiti na sve strane. Smrtonosni virusi. Nema leka bolesti koju ire. Da uzbuni ne samo bolniko osoblje i bolesnike, nego i sve televizije, sve novine, sve radio stanice. Ala bi nastala strka. To ve ne bi moglo da se preuti. Dospelo bi u udarne vesti, stiglo na naslovne stranice.

- 255 -

- 256 -

Samo, ta bi time dobio? Moglo bi se izvesti, nita lake, bio bi dovoljan jedan telefonski poziv iz neke javne govornice, to udaljenije, to bolje. Ali, vredi li? ta time postie? Uzrujao bi ih, naravno.Zadao bi im posla, morali bi da evakuiu zatoenike. Ali to ipak nije ono to njemu treba. Sitne pakosti mu nisu cilj. Cilj mu je da prodrma, da poljulja. Dojavom e ih omesti na due ili krae, ali e medicinska maina nastaviti da radi. Zastoj joj nee nakoditi. Niti e ikog naterati da se makar zamisli. Zapravo, ii e im na ruku. Ide im na ruku sve to iri strah od bolesti. Pogotovo zaraznih, nezleivih, smrtonosnih. Zgodno jeste, ali nije delotvorno. Buka bez uinka. ta e mu to? Zvao je Gagi, da se lino obavesti o Lukinom zdravlju, dirljive li brige. Mogao je da ga zamisli kako dri telefon na desetak santimetara od glave, sa gazom na slualici, da mu, kojim sluajem, neka klica ne ue u uvo, te poasti se prenose svakakvim putevima. Moemo li se nadati... skorom..., otezao je Gagi, pozivajui ga da dovri. Skorom povratku na posao? Skorom ozdravljenju. Prvo zdravlje, posle posao. Pazi ti to. Zar je toliko zagustilo? Gde zagustilo? ta zagustilo?, iuava se kao Gagi, gle ti foliranta. Na poslu, gde bi drugo. Zar je toliko zagustilo da se bez mene ne moe? A ne, nita nije zagustilo. Stanje je redovno, izvlaio se Gagi. Taman posla da mu otvori prostor da trai poviicu akonto neophodnosti. Koga nema, bez njega se moe. Onda je sve u redu. Naravno da je sve u redu. Zato ne bi bilo? Nema razloga za brigu? - 257 -

to se posla tie, nema razloga za brigu. Jedino brinemo za tvoje zdravlje. Luka nije upitao ko to mi? Gagi je rado upotrebljavao prvo lice mnoine kada govori kao firma, bio je tada neto vie od sebe. Zdravlje se popravlja. To je lepa vest. Naravno da je lepa vest. Dakle, ne moram na posao pre nego to sasvim prezdravim? Ne, nikako. Samo ti dokosuri bolest. Mislim, ako je neophodno, potrudio bih se. Samo se bojim da sam jo uvek zarazan. Taman posla, stanje bi moglo da se pogora. Bolest je pritvorna. Ume da se pritaji. Pomisli, gotovo, kad eto nje opet. I u samom glasu je bilo neeg to bi da Luku dri na bezbednoj udaljenosti, sa svim virusima, bakterijama, i ko zna jo ime, to sobom nosi. Strah se pokazao jaim od namere da ga pritisne i pouri njegov dolazak na posao. Za Gagu je bio kliconoa. Strane li rei. Ta re je bila dovoljan razlog da te izdvoje, odstrane, zatvore. Proeo ga je njen uas jo kada ju je, kao dete, prvi put uo. I ne moe da ga se otrese. Bilo mu je zabranjeno da via dedu, da se ne zarazi. Deda je bio kliconoa, sestra ga je prva pred Lukom oznaila tom reju. I pretvorila ga u neto sasvim drugo od onog to je dotad bio. Od neeg prisnog i dragog, u neto strano i opasno. Kako ju je samo mrzeo kada je izgovorila tu gadnu re. Od Luke nee napraviti kliconou. Ni bilo ta drugo iz bolesnikog menija. Ostae neuhvatljiv. Ali, zato se i sam ne bi posluio neprijateljskim orujem, da zastrai onog kog treba, onda kada mu zatreba? To ne znai da je izdao sebe, da se prebacio na drugu stranu. Ista sredstva moe da upotrebi za razliite ciljeve. Ne samo razliite, - 258 -

nego i suprotstavljene. Sve zavisi od toga ta hoe da postigne. Eksploziv moe da poslui i za ruenje mostova, i za probijanje tunela. Luka je zadovoljan kako se slui protivnikim orujem. Daleko bi dogurao u medicinskoj mafiji, kada bi joj se pridruio. Naravno da to nikada nee uraditi, ali mu godi da zna da bi mogao. Razlika izmeu ne mogu i neu je razlika izmeu ponienja i ponosa. Godi mu i to im nedostaje na poslu. Prija ti kad neko ne moe bez tebe. Ili mu je bar daleko tee nego to bi mu bilo sa tobom. Luka im manjka, makoliko to Gagi poricao. Eto, i Baki je zvao. Da se ali to ga je ostavio na cedilu, pa mora da vue za obojicu. to je jo gore, i Gagi je uzeo da sklapa i rasklapa maine, proverava i menja delove, da se posao ne zaglavi, a izaao je iz fazona, milion godina to nije radio, pa samo ufe, psuje i sve mu smeta. I dalje je hujalo. I dalje je zvidalo. I dalje vitlalo. I dalje je razbijalo. Koava, kau, divlja tri ili sedam dana. Ako se ne pripitomi ni posle prve nedelje, nastavie do tree. Koava se ne obazire na ono to kau. Besni koliko je njoj volja. Nepredvidiva je. Tako je mnogo bolje. U detinjstvu bi, za razduvanih dana, rairio vetrovku, da ga vetar zahvati i ponese, iznad ulica i krovova. To se nikada nije dogodilo. Bilo bi lepo da jeste. Nee vladati svojim telom kao to vlada ptica. Ali bar da ga ne ometa, i to bi bilo sasvim dovoljno. Ili je nevolja to telu poklanja previe panje. Izdae te, ako strahuje da e zakazati. To je neminovno. Da nije i sam upao u zamku koju medicinska mafija postavlja svojim rtvama? to si zaokupljeniji svojim telom, to te vie plai, vie brine. to ga podrobnije posmatra, to vie slabosti, vie ranjivosti otkriva. I sve vie zbog njih strepi. Medicinska mafija to i hoe, da te prikuje uz telo.

Njoj to i treba, da u svemu vidi nekakve simptome, nekakve kobne predznake. Mora to sebi da izbije iz glave. Ako se zaglibi u telo, nikada se nee iupati. Tonue sve dublje i dublje. Ne, nije stvar u tome da vlada svojim telom, to je nemogue, to je jo jedna od onih varalica kojima medicinska mafija mami u propast. Stvar je u tome da na njega zaboravi. Ili da ti bude nevano ta god da ti priredi. Suva usta, uznemirenost, potreba za mokrenjem, iscrpljenost, hladnoa, sve je to nebitno. Dogaa se, ali ta sa tim? Mora to da objasni buduim borcima, kako ih ne bi zbunjivalo. I da stavi u prirunik. Na sajt e to okaiti odmah, da podsea i njega samog. ovek se lako zaboravi. Pometu te. Zaluta, a i ne shvata da si se izgubio. ini ti se da grabi svojim putem a u stvari posre njihovim stranputicama. Veruje da se primie svom cilju, a u stvari si ga sasvim izgubio iz vida. Sve se vie udaljava, prividno napredujui. Bolje da se pozabavi planom akcija nego telom. Nevolja je to mu je glava prazna. Tako je uvek kada pokua da napravi neki plan, da neto smisli unapred. Ideje mu dou same od sebe. Ili ih nema. Ne uspeva da ih prizove svesnim naporom. Jogunasto odbijaju da se pojave. Drugaije je kod Super vece. Kod Super vece je bio isplaniran svaki postupak, morala je unapred da zna ta e da radi. Do detalja. Kada bi joj se plan izjalovio, dobijala bi napade izbezumljenosti, besa. Besnela je iz straha. A to bi Luka morao da bude kao Super veca? Ne ide li mu bolje kada je svoj? to da ne izae na ulicu, rairi vetrovku, neka ga vetar odnese? 43.

- 259 -

- 260 -

Nenad Novakovi je susretao ljude sa liste, ljudi sa liste, prilepio mu se taj izraz, nikako da ga se oslobodi, ali ih nije obraivao, kao to mu je naloeno. Prvo, zato to nije hteo da ulazi u hajku na Gavrana. Nije hajkaka priroda, mada u progonu ima neeg primamljivog. Za progonitelje, ne za progonjene, naravno. Drugo, zato to, i da je hteo, nije znao kako se to radi. Niti je imao volje da se ui progoniteljskoj vetini. Tree, zato to je Obradovika bila zauzeta. Ili je tree bilo prvo? Izbegavao je Obradoviku. Plaio se da ga ne dovede u nepriliku, ako ga priupita dokle je stigao sa svojim zadatkom. Koliko ih je obrlatio, koliko preobratio. Do pre samo par dana bi strasno udeo da se sa njom susretne, ali mu je, izmeu strasti i slobode, sloboda bila draa. Ne dolazi u obzir da njime upravljaju pomou poude. Neka se obraunava ko god hoe sa kim god hoe, ali bez njega. A kako onaj ominueni plavuan ve obrauje Obradoviku, tu mesta za ionako Nenada nema. Nekako mu je i gadno, kao da ju je uprljao svojim dodirom i svojim balama. Sea se momka iz gimnazije, taj bi sve napolitanke iz kutije stavio u usta, pa ih vraao nazad, tako ih je obeleavao kao svoje, tako se osiguravao da mu ih neko ne pojede. Ko je zapoeo, neka sam kusa. Nee Nenad da jede iza drugog, iz tueg tanjira, gadljiva je priroda. Dosta mu je okrajaka i mrvica. Ionako je morao da nosi stvari koje je Braca prerastao, ui iz knjiga kojeje ovaj ivrljao, igra se igrakama koje ovom vie nisu bile zanimljive, ni Rokfeler ne bi bio Rokfeler da se razbacivao, ta je starijem premalo, mlaem je potaman, ne moe se stalno kupovati, gunao je otac. A ni majka nije imala nita protiv. Za Bracu je moralo biti sve najnovije i sve najbolje, novije i bolje je za nju bilo isto, prezirala je, edo svog vremena, sve zastarelo, sa odvratnou - 261 -

odbacivala svaku zaostalost, ali je za Nenada je i staro, iznoeno, upotrebljeno, iskrzano, pohabano bilo sasvim dobro. Bolje nije ni zasluio. Prvo je verovao da je to zato to je sa zakanjenjem pristigao u ivot, valjda otud nervozni strah od kanjenja, kao to se okasneli putnik nae pred punim kupeom, sva mesta su ve zauzeta, preostaje ti da, olovnih nogu, dredi na hodniku, gde te promaja bije i svaki as te guraju putnici koji, sa torbama, koferima, zaveljajima, ulaze i izlaze. Tako je verovao dok nije razabrao ta je po sredi. Dosta mu je toga. Hoe da ima neto samo svoje, neto samo za sebe. Makar to bila i Olga. Uostalom, ta Olgi fali? Nee se za njom okrenuti na ulici, to je istina, ali ta s tim? Tako je sigurnije. to je manje primeuju, manja je opasnost da mu je otmu. Ima li, meutim, i Olgu samo za sebe? Da mu se i tu nije neko umeao? Da mu se nije ubacio neki padobranac, uvukao neki uljez? Nisu li ozbiljno upozorenje vrata na koja je uzalud zvonio, i zvonio, i zvonio, dok mu je lepljiv pogled prianjao uz potiljak? Ko zna koga je sve pratio i prati taj pogled. Ko zna ime ta prijateljica Olgi puni glavu, zna Nenad te enske zavere. Spletkare i spletkare, crkle bi bez toga, neto ih tera da pletu, i zapliu, niti tue sudbine. I ta ako je prijateljica samo pokrie za neto drugo? ta ako prijateljice i nema, nego je izmiljena, da mu zamae oi, otkud da odjednom izroni iz tiine? Neophodna mu je jo koja Olga, sredstvo za smirenje ti uvek mora biti na dohvat ruke. Ako tu ostane kratak, crno ti se pie. Propao si. To ga vie brine od Obradovike. I daleko vie od Gavranovih stvarnih, pripisanih ili naduvanih zlodela. Obradovika raspaljuje i ula i sujetu, i ba zato bi kao sedativ bila neupotrebljiva. Uznemiruje, umesto da smiruje.

- 262 -

Obradovika je sazvala novi sastanak, da naprave presek onog to je dotad uinjeno i odlue o daljim potezima. Nije mogao da ga izbegne. Bie to lepa parada. Pedijatar samo eka da mu sedne za vrat. Na klinici je Nenad dobio zvuno zvanje strunog konsultanta. I ordinaciju da se u njoj, za poetak, dok se ne razradi, pojavi tri puta nedeljno, na po tri sata, ili vie, ukoliko bude vie zakazanih pregleda. Taerka ga je smestila u ordinaciju i sa njim utanaila raspored. Naletao je na nju pri svakom dolasku i svakom odlasku, zavirivala bi u ordinaciju, navodno da priupita kako ide i da li mu neto treba, bilo je u njoj neeg nadzornikog, kao kod komije iz prizemlja, ali u napadnijem vidu, Nenada bi naprotiv bilo stid da gviri preko tueg ramena, zaviruje u tue poslove, ali se mnogi time hrane. Nikako, meutim, da sretne plamenokosu okrepljujue jedrine. Gde su li je samo sklonili? U domu zdravlja se neto zbilo. Bilo je to negde posle pauze. Pauza je kritina. Protok je zaustavljen, pristisak raste. Bes se zgunjava. Sve je na ivici praska. Nabujalo nestrpljenje preti da provali svakog asa. U ordinaciji se nalazila ena koja se vie alila na kolege sa posla nego na bolove. Uvaljivali su joj koske. Traila je preporuku za bolovanje. Da dane duom, da se oporavi. Za nju nita neobino. Nije bila borac. Beala je u bolest. Bolovanje joj nije bilo potrebno, ali Nenad nije imao srca da uskrati preporuku. Povlaivati njenoj sklonosti ka bekstvu bilo je isto toliko pametno koliko i narkomanu prepisivati drogu, ali retko radimo ono to je pametno, daleko ee ono to nam je jednostavnije, ono to trai manje napora, to nas manje optereuje. Bilo mu je lake da joj izae u susret nego da slua njena beskonana zanovetanja.

Ispisivao je nalaz sa preporukom, kada se spolja zauo uzvik. Pa jo jedan. I jo jedan. Neto se dogaalo tamo napolju. Skoio je ka vratima, naao se u ekaonici. Zatekao je sledei prizor. Jedna sestra, ukoena, oputenih ruku, stoji pred ovekom bez svesti, skljokanim u crvenoj plastinoj stolici, druga klei, pokuava da mu ukae pomo. Na sredini prostorije sitna ena, nakovrdane kose, urla glasom neoekivano snanim za tako majuno stvorenje. Evo ta su mu uradili! Evo ta su mu uradili!, pokazuje ka onesveenom oveku. Ubili su ga, zlikovci! Pustilii su ga da eka dok ne umre. Sve e nas pobiti! Kree ka toj eni, u elji da je nekako umiri. Ne prilazi! Upomo! Ne prilazi. Napada me! Upomo! Smirite se, gospoo. Dajte se malo smirite, niko vas ne napada! Dalje od mene! Da me nisi takao!, ena ga obasipa brzim udarcima svojih malih pesnica. Zato da se smiri?! U pravu je ena!, javlja se muki glas, odnekud iza Nenadovih lea. Zato da uti?! Dokle vie ovo da trpimo?! Postupaju sa nama kao da smo njihovi robovi! I gore nego da smo robovi!, uje se novi uzvik. Hiljadu puta gore! Dokle da ih se bojimo?!, usklici sada dopiru sa svih strana. Mete se pretvorio u pravu bunu. Pojavio se i Gavrilovi. ta se ovde dogaa?!, pita brundavim glasom. A ko si ti da pita?, sike ka njemu siuna ena. Direktor ove ustanove, gospoo, Gavrilovi ovo izgovara vanim glasom. - 264 -

- 263 -

Direktor serator!, prolama se uzvik, koji se pretvara u skandiranje, kao na stadionu. Direktor-serator, direktor-serator, direktor-serator. Prrrr! Ua, dia! Taj je najkrivlji! Gavrilovieva pojava je samo dodatno rasplamsala optu uzrujanost. Nemoan da ovlada dogaajima, Gavrilovi se povlai, crven u licu. Onesveeni ovek je u meuvremenu doao sebi i sada sve posmatra zauenim pogledom. Pojavila su se i policajci, verovatno ih je Gavran pozvao im se dokopao kabineta. Uniforme su dovele do prave pomame. Sad su i pandure poslali na nas! Hajde, hapsite, ako imate obraza! Bolje bi bilo da hapsite ubice! Ponovo se razleglo skandiranje. Pohapsite doktore, pohapsite zlikovce! Policajci su delovali zbuneno, ne znajui ta da preduzmu. Komandir je vrteo glavom i prilino neubedljivo ponavljao dajte, smirite se, ljudi. U dubini due, moda se i sam slagao sa pobunjenicima. Moda je i sam mrzeo svog lekara. Nita prirodnije nego mrzeti onog od koga zavisi. Ili ti se bar ini da zavisi. Nita prirodnije nego mrzeti onog ko ti, bar tako sam tvrdi, moe da podari zdravlje. A ko moe da podari, taj moe i da uskrati. Komandir je protrljao nos, slegao ramenima i procedio svojima: Pokret momci. Ovo nije na posao. Ne znam samo koja nas je budala zvala. Povlaenje policije pacijenti su doekali oduevljeno, kao svoju pobedu.

Pobuna se smirila tek poto se istutnjala sama od sebe. Stoje li iza pobune Pizdi i pedijatar? Ili neko odozgo? Domom zdravlja je prostrujala uznemirenost. Moglo je i daleko gore da se zavri. Zar je malo puta nekog medicinara povredio kakav pomahnitali pacijent? Nije mnogo potrebno pa da sevne varnica. Prepriavanjem, dogaaj je poprimio nove razmere. Pominjali su se amari, govorilo se o pesnicama. Sitnu enu je zamenio rmpalija, koji je razlupao staklo na alteru, pretukao dve sestre i jednog doktora. Po nekima, rmpalija je potegao i no, po drugima vitlao je taj pitoljem. Po treima, ispalio je rafal iz automata. Traile su se odlune bezbednosne mere. Trebalo je zatiti se od one druge, bolesnike, neprijateljske strane. Padali su zahtevi da se uvede obezbeenje, da se sastavi crna lista pacijenata, kojima je zabranjen ulaz u dom zdravlja. Nenadu se dopalo to sa crnom listom. Poklapalo se sa nekim njegovim vizijama o preobraaju zdravstva. Mnogo su bile drage te vizije. Pojedinci su bili skloniji individualnim reenjima. Radiolog je, recimo, svakoga ubeivao da e na posao dolaziti naoruan i da e na licu mesta presuditi svakom ko makar zucne. Nije se preduzelo nita. 44. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Majka je zvala, da urui poziv za doek na aerodromu. Dolazak obavezan. Da klekne pred velikim Bracom. Da mu poljubi ruku. Moda te blagoslovi, ako bude dobre volje. - 266 -

- 265 -

Pazi da im ne doem. Dosta mi je! Dosta mi je! Dosta! Dosta! Dosta. Otii nekud. Gde? Kako? Privlaile su me skitnice. Njihova pokretljivost, lakoa, gipkost. Bila je to enjiva oaranost, bila je to oarana enja. Neto me je snano vuklo tom ivotu u kome se nita ne moe izgubiti jer se nita nema. Nije tu bilo teskobe, nije bilo tereta svakodnevnog dokazivanja. Ni onog ubitanog rasporeda sati i obaveza. Prodirao sam knjige o lutalicama. Zamiljao sebe na drumovima i poljima, pod mostovima, u peinama. Lebdeo sam, lak kao perce. Jednom sam pokuao i da ostvarim svoju lutalaku matariju. Odluio sam da krenem od kue i da, skitajui, pronaem ono to sam smatrao pravim ivotom. Za polazak sam izabrao lep majski dan. U kolu sam iao prepodne. Iz kue sam izaao u uobiajeno vreme, ali slobodnih ruku, bez svezaka i knjiga, bez munog svrdlanja u stomaku, sa neto malo uteenog novca u depu. Krenuo sam u pravcu kole, zadovoljan to mogu da mlataram niim zauzetim rukama. Zatim sam skrenuo u jednu od poprenih ulica. Par sati sam cunjao gradom bez ikakvog plana, uivao u vedroj besciljnosti. Osloboen dnevne rutine, svet mi se, osveen. otvorio na sasvim drugaiji, nov nain. Sve mi je odjednom bilo ispunjeno, zagonetno, uzbudljivo. Sve je dobijalo znaenje, gustinu. I onaj ovek to namrteno gleda pred sebe, i one devojke koje se smeju na uglu, i onaj policajac koji mae slubenom belenicom, i onaj prodavac koji zeva u praznoj radnji, i ona ena nalakena na prozor, i onaj starac koji se natee sa svojim psom, i deija graja, i automobili koji nekud hitaju, i zbijene zgrade koje u sebi kriju mnotvo ljudskih - 267 -

sudbina, i odblesak reke, i beliasta brazda aviona na plavoj njivi neba. Svet oko mene je lebdeo i ja sam lebdeo sa njim, u njemu. Blii nego ikada i sebi i onome van sebe. Bodrost me je, meutim, naputala, ushienje je zamiralo, sveina se gubila. arolija je spala, svet se raspao i odvojio. Sustizao me je umor. Seo bih u park da se odmorim, ali mi se inilo da me svi sumnjiavo odmeravaju, pitajui se ko je ovaj i ta e taj tu? Pored policajaca sam prolazio kao krivac, sa nelagodnou, upinjui se da na sebe navuem upadljivo, ubedljivo bezazlen izraz. Uskoro me je pritisla e. esme nigde na vidiku. Ustezao sam se da uem u neku poslastiarnicu ili kafanu i da zatraim au vode. Ne samo da bi me odbili ve bi me zasuli grdnjama i prekorima, toga sam se plaio. U to doba se jo nije prodavala voda u plastinim flaama. Plastika e nas preplaviliti kasnije. Nije bilo druge nego da sednem u restoransku batu. Izabrao sam sto ispod drveta. Po kariranom stolnjaku poigravale su senke lia. ta da naruim? aa mineralne vode bi mi najvie prijala. Ali sam od toga odustao, ustuknuo pred zamiljenom kivnou kelnera. To stvarno nije bila narudbina zbog koje bi iko zasluio da bude usluen. Sokovi su bili slatki i moglo se lako dogoditi da samo uveaju moju e. Naruio sam tonik. To, naravno, nije moglo tako da se nastavi, veoma bi brzo isparilo i ono malo novaca to sam imao kod sebe. Neprediveno, neoekivano, iskrsao je problem vode. Voda je uvek bila neto samo po sebi razumljivo, uvek dostupno. Na pokret ake. Odvrne slavinu, i gotovo. Ispostavilo se da nije tako. Morao sam da se napregnem ako bih hteo da doem do nje. Treba, dakle, pronai i zapamtiti javne esme na koje nikada nisam - 268 -

obraao panju. Ali je tu vrebala jedna druga opasnost opasnost zaraze na koju su opominjali u koli i kod kue. utica, upala mozga, tajanstvene pretnje koje su se sruile na mene. Pomisao na upalu mozga me je plaila vie od pomisli na uticu. Bila je to pomisao na mozak koji se pretvara u kipuu kau. Pomisao na kuvani mozak mi je podizala utrobu. Nikada nisam mogao da ga jedem. Dok ispijam svoj tonik, suoavam se sa jo jednom nevoljom, ni nju nisam predvideo. ta sa nudom koja mi, istina, jo ne napinje creva ali ve pritiska beiku? U redu, sada u moi da koristim restoranski WC, na neki nain sam ga platio svojim piem. Ali ta dalje? To nee uvek ii tako. Ostaju javni WC-i kojih ima malo i od kojih se neki plaaju. I, naravno, uma ako je u blizini. Ili no kao prilika da se olaka. Ispostavilo se da skitniki ivot otvara probleme koji se u onom redovnom gotovo i ne primeuju jer se sami od sebe reavaju. Jer ih, zapravo, reava neko drugi. Mnotvo drugih. Reava ih mrea na koju smo prikljueni, od koje zavisimo. Koja nas istovremeno i ubija i odrava. I ititi, i porobljava. Zarobljenik si vlastite utrobe, vlastite mokrae, vlastitih govana. Vlastiti izmet te dri vre od bilo kojih lanaca. Zatoenici smo svojih tela. U bolesti je to zatoenitvo samo najgrublje, najoiglednije. Zavrio sam svoj tonik. Nema vie nikakvog razloga da se zadravam na ovom mestu. Izvesno vreme se pretvaram kao da nekog ekam a zatim ustajem i nastavjam svoje lutanje. Postaje mi dosadno. Isto onoliko dosadno koliko su mi dosadni asovi u koli, kada, otupeo, zamro, eka cilik zvona da te spase. Radi promene, silazim na reku. Neko vreme posmatram odbleske majskog sunca na njenoj blago namrekanoj povrini. Tu i tamo proe po koji amac. Zatim shvatam da ni tu nemam ta da trai. Ostavljam - 269 -

obalu. Odlazim na elezniku stanicu. Oseam se manje suvinim meu ljudima koji stalno dolaze i odlaze. Tu su svi ionako u prolazu. Borim se s glau. Odlaem i odlaem vebam unutranju vrstinu. Onda poputam i kupujem pljeskavicu. Ni to, naravno, tako nee ii. Za razliku od vode, na hranu sam mislio. Ali mi se inilo da je to neto to e doi samo od sebe. Da e dobri ljudi sami nuditi hranom simpatinog mladog skitnicu, predlaui mu, vie da ne povrede njegov ponos nego iz stvarne potrebe, da za njih odradi poneku sitnicu. Mislio sam da od tih ponuda prosto neu moi da se odbranim. Naravno, niko mi nita nije nudio. Niko me uopte nije primeivao. Moda jo uvek ne liim na skitnicu? Ne bi bilo ni udo. Tek mi je prvi dan. Treba negde i prespavati. Odluujem da no provedem na klupi u parku. Na klupu prvo sedam. Reavam se da legnem tek posle dugog oklevanja. Neudobno mi je, trvdo, neravno ali to nije ono najgore. Najgore je to mi nedostaje zatita zidova. Svakom sam izloen. ta ako me neko ubije u snu? Uspevam nekako da zadremam. Sanjam ledenu ruku koja me hvata za grlo. Skaem, obuzet grozniavim strahom i, dok mi srce ubrzano lupa, sa mukom pronalazim put kui. Otkljuavam vrata, i kao gubitnik i kao krivac. Spreman da pogrueno prihvatim svu grdnju. Na moje veliko iznenaenje, ali i razoaranje, u kui je sve tiho. Moj nestanak nije proizveo nikakvu uzbunu. Kao da svi spavaju. Ili me moda trae? Moda uopte nisu kod kue? Moda bezglavo jure ulicama, obilaze bolnice i policijske stanice? Braca spava mirnim, ravnomernim snom. Uvlaim se u krevet, pitajui se ta e doneti jutro.

- 270 -

uuren sam u snu kao u jazbini. Iz te jazbine ne elim da izaem, ali u iz nje biti isteran. Braca izvlai arav ispod mene. Kao to je to imao obiaj da ini jo kada smo bili sasvim mali. Dakle, Lesi se vratila kui, kae sa podsmehom. Jutarnja svetlost pee oi, kao u mamurluku. Straaano smo se zabrinuli to te nema. Moe misliti. Samo to se nismo izbezumili, nije nego. Braca je uvek bio praktian. Dugo sam mislio da biti praktian znai biti umean u neemu. Besmislica. Biti praktian znai ne proputati prilike da tue slabosti, propuste i nedae iskoristi za svoje ciljeve i interese. A Braca takve prilike ne proputa. Imao me je u aci i time se naslaivao. Da se razumemo, ne znam gde si se smucao i ne zanima me. Znam da u koli nisi bio. Javili su mi. Ko? Nije vano. Uvek se nae ko e meni da javi ono to treba. Tvoja srea to sam te pokrio. Inae bi ga nadrljao. estoko. Nije da si zasluio da te vadim, ali si mi ipak brat. Matorima sam objasnio da si otiao kod druga da se priprema za pismeni iz matemaitke. A da posle zajedno idete na roendan sa koga se veoma kasno vraa. Moda ak i ujutru, to i nije strano jer je ionako subota. Vano podie bradu. Pun je sebe. Ja sam prazan, kao vrea. to je Braca puniji, ja sam prazniji. Sa mnom je uvek tako. I ne samo kada se o Braci radi. Vidi ta sve inim za tebe. A jesi li ti to zasluio? Nisi, naravno da nisi. Da ne govorimo o riziku koji sam preuzeo. ta bi bilo da se nisi vratio? Ili da ti se neto dogodilo? Ko bi onda bio na tapetu? Zna se ko. Moda bi me ak optuili da sam te nagovorio da uradi to to si uradio. Ili da sam ti u tome pomagao. Vidi ta sam sve sebi mogao da navuem na vrat?

I ne pokuavam da protivreim. ak i ne pratim paljivo ono to Braca govori. Znam da sam sada u njegovim rukama i jednostavno, unapred pomiren, ekam presudu. A zato to inim? Imam li u tome nekog interesa? Sramota je rei, ali nemam. Naprotiv, moj pravi interes je da se izgubi i da mi sasvim oslobodi ovu sobu. Moj interes je da bude kanjen. Jer ako tebe kazne, red je da mene nagrade. Dok jednome ne smrkne, drugome ne svane. Nije li tako? Sigurno da jeste. Zato onda sve ovo inim za tebe? Iz vlastite dobrote, eto zato. Rei se tumbaju u svetlom jutarnjem vazduhu, preskau jedna drugu. Naravno, bio sam siguran da e se vratiti. Ne znamo se mi od jue. Nikada nisi imao petlje da sprovede do kraja ono to zapone, ta god to bilo. Bilo je sasvim izvesno i da ti se nita nee dogoditi. Jajara si ti stara. Deluje smotano, ali itekako vodi rauna o svom dupetu. Na kraju, zna kako se kae - nee grom u koprive. Proitan si ti, brate moj, davno si proitan. Izluuje me sigurnost kojom Braca predvia i tumai moje postupke. Ali nemam snage da se oduprem. Iz mene je isisan sav ivot. Bez daljnjeg, moraemo da se pobrinemo i za opravdanje. Opravdanje? Naravno, neim se celodnevni izostanak iz kole morao pravdati. Sa svih strana stezala je stvarnost u kojoj se tako loe snalazim. Braca je bio voljan da se i za to pobrine. Znao je oveka, taj ovek je znao izvesnog doktora, taj doktor je tancovao opravdanja. Uz odgovarajuu nadoknadu, razume se, ima da je smesta ispovrnem. Doktor je, genijalac, bio u emi. Preda mnom se otvorila provalija. Trgovalo je opravdanjima jedno od onih viih bia koja izbavljaju od bolesti i spasavaju ljudske ivote. Iskrsla je - 272 -

- 271 -

ona druga strana lekarskog poziva, za koju nisam eleo, niti danas elim da znam. Ta druga strana me ini tunim, potitenim. Nisam heroj. Ispovrnuo sam ono to mi je ostalo u depovima i ve u ponedeljak epao opravdanje koje me je izbavljalo trenutnih neprilika. Tako sam i sam uao u emu. Nastavio sam da upadam iz eme u emu. Od radne do porodine. Lipsavam u njima. A ne mogu da se iz njih izvuem. Dala baba dinar da ue u kolo, dva da iz njega izae. Gde se uplauju, ta dva dinara? Za izlazak. Ako neko sazna, neka mi javi. Za razliku od mene, Braca ume da naplati svoje usluge. Toliko sam za tebe uradio da zasluujem da bar neto dobijem zauzvrat. Zastaje. Odmerava me onim trgovakim pogledom koji procenjuje koliko daleko moe da ide. Da vidimo. Da vidimo. Sam e spremati sobu, to se podrazumeva. I radie umesto mene sve druge kune poslove. Davae mi, u naredne 2 godine, 30% svog deparca ili drugih prihoda ako ih bude bilo, u ta sumnjam. Takoe e u narednih godinu dana raditi sve to od tebe zatraim. Saglasan. Nema odgovora. Znai da smo se dogovorili. Jo samo da potpiemo. Crno na belo. Braca zaista ispisuje izjavu koju potpisujem. Manje iz straha, vie zbog neke lepljive bespomonosti. U podeli porodinih nadlenosti i moi sam ve velikim delom spadao u Bracin delokrug. A sada je ta zavisnost jo dodatno, takorei zvanino, uveana. Kajem se to sam bilo ta preduzimao. Kao to u se kajati jo mnogo puta.

Svaki pokuaj da neto uinim zavravao se neuspehom, dovodio me je u jo gori poloaj od onog iz koga sam eleo da se iupam. Da li je to zato to nemam dovoljno petlje? Ili zato to nemam dovoljno vetine? Ili to u svojim planovima lebdim, zaboravljajui na stvarne okolnosti? Ne znam. Ali su ponavljani porazi osnaili moju sklonost da se drim utabanih puteva. emu pokuavati neto novo kada e te to novo samo uvaliti u nove nevolje? Niko i nita neu postati. Niti Neko i Neto. Sebe se neu osloboditi. Sebe ne mogu da pregorim. Ostau tek nitarija. Ili, to je moda jo gore, tek polovian, nedovreni Neko. Nema odlaska. Nema bekstva. Osuen sam na sebe. Zatvoren u sebe. Zazidan u tamnicu. Uzalud cimam reetke na prozoru elije, nee popustiti. U meni vriti nemo. Uasavajua. Izluujua. Neizdriva. Da neto razbije. Da nekog razbuca. Da sebe rastrgne. Bilo ta. Samo da... samo da... 45. Luka se u tampariji obreo ravno s ulice. U prolazu, bez namere. Naleteo je na natpis TAMPARIJA, crno na utom. Zato da ne pogleda? Zato da se ne obavesti kada mu se ve samo namestilo. Ipak mu treba ta tampana broura, za sve one koji ne idu na mreu ili im na papiru sve deluje ozbiljnije i stvarnije. Doekala ga je lupa tamparske maine. Bila je jedina u duguljastoj prostoriji, sa zidovima od golih cigala. Opsluivao ju je bledunjav, suvonjav ovek u plavom radnom kombinezonu, na Lukin ulazak se nije ni osvrnuo, izgledao je vie kao dodatak maini nego kao bie koje postoji samo za sebe.

- 273 -

- 274 -

Dobar dan, majstore!, pokuao je Luka da obznani svoje prisustvo. ovek-dodatak nije odgovorio. Ni glasom, ni pokretom, ni pogledom. Dobar dan, majstore!, ponovio je glasnije, da nadjaa mainu. Nije nita postigao. Ja bih da neto tampam!, skoro je zaurlao. ta treba? U vratima iza Luke, proao je pored njih a da ih nije opazio, odmah se usredsredio na tamparsku mainu, pohrlio k njoj, bila je sredite, onako uposlena i buna, u tim vratima se pojavila jo jedna ubledela, ispijena prilika, koatog lica, upalih obraza, imala je na sebi farmerke i demper sa velikom kragnom, pripijenom uz vrat. Ja bih neto da tampam. Prilika je podigla obrve, kao da je zauena jednom tako neobinom eljom. Izvolite, uite, mahnuo je dlanom, kao da ga povlai ka sebi. Nali su se u omalenoj, etvrtastoj prostoriji, po zidovima i vratima kalendari, plakati, samozadovoljni automobili, i obnaene, mesnate, zaobljene, jebozovne lepotice, i snudeni sveci, i mrgodni manastiri, i zimski predeli, i osunane plae. Na stolu zeleni telefon, flaa sa bezbojnom tenou, aica kraj nje, velika olja boje gline, nekakvih papiri, povei kalkulator. Kraj stola reo. Iza, polica sa aicama, oljama, tacnama. Vrata su zadrala deo buke. Ovo je naa kancelarija. Ono tamo je proizvodnja. Ja sam Petar Crnomarkovi, pruio je ovek krhku ruku, Luka se pobojao da je stiskom ne pretvori u prah. Zovu me Kameni. Zato to sam u poslu stamenkamen. Kada ja neto obeam, raunaj to kao uraeno. Ne kao kod drugih. Kae ti za par dana a eka tri - 275 -

meseca. Roba mi je prva klasa. Nema da omane. Jo mi niko nita nije vratio. Nema ti kod mene, ajde, amaraj, pa kako ispadne. Nego mora da bude savreno. Moe kafica? Moe rakijica? Stavio je lone na reo ne saekavi odgovor, iz flae usuo u aicu koja se stvorila pred Lukom. iveli vi meni, nazdravio je. Kucnuli su se, ali je Luka samo okvasio usne i vratio aicu na sto. Valja se, po ovoj vetrutini, i kroz zidove je oseam. Da zagreje oveka. Da zatiti od bacila. Nema boljeg leka od rakije. Ni bolje od preventive. Tamani svu tu gadiju. Ubi me vetrutina. Iskida mi dah. ta biste vi u tampu? Nekakv prospekt ili...? Brouru. Koliko strana, koliko boja, kakve korice, tvrde, meke, plastifikacija treba ne treba, povez iveno lepljeno. Dobivi traena razjanjenja, Kameni se duboko zamislio. To moe da se uradi, najzad je presudio. Tira? Luka bi da pone sa trista komada, pa da dotampava kad zatreba. Trista komada nije nita, namrtio se Kameni, ostalo je da lebdi na usnama neizgovoreno i prezrivo pih, nije ti to etvrt bureka, ili tampaj ili ne tampaj, nemoj tu a mi se bruka, bedo jedna. Trista komada nije nita, ponovio je Kameni bacivi pogled ka srebrnobradom svecu, kao da ga poziva za svedoka. Da je bar deset hiljada, pa ene ene, i da se ue u posao. Iako bi bolje biloi grunuti sa sto hiljada odjednom. Natampa pa ima, deli koliko ti je volja. Ili prodaj, ili radi ta god hoe, to se Kamenog ne tie, nije on kao neki nazovi tampari koji dojavljuju policiji ta rade njihove muterije. Trista komada ode zaas posla. Tek si se osvrnuo, a ve ih nema. A i mnogo je jefitinije na sto hiljada. Mnogo ti povoljnije doe. Evo sad u odmah da ti izraunam cenu po komadu na deset i na sto hiljada. Da - 276 -

ne kae posle da te neto muljam. Kod Kamenog nema muljanja. Za razliku od nekih. Primakao je blok papira i kalkulator, mrdao usnama, ispisivao cifre, tutnuo Luki papiri. Ovo ti je cena za sto hiljada, ovo za deset hiljada. Pa ti sam vidi ta ti se vie isplati. Nema lai, nema prevare. A koliko bi me kotalo trista primeraka? ta si se uhvatio tih trista. Zapeo trista pa trista. Za trista neu ni da palim mainu. Kaem ti ko oveku da ti se trista ne isplati, a ti navalio ko junac. Ako tako nasre i na enske, svaka ast, mora da se otimaju o tebe. Ako nee sto, udri bar sa deset hiljada, mada e se pokajati, ali neka ti bude, kad ve hoe da radi na svoju tetu, ja ne mogu da te spreim. Bar hiljdau je bila naredna donja granica, ispod koje ne vredi raditi. Kameni je ipak, koliko da krene saradnja, uz kiselu facu, izraunao cenu za petsto primeraka. Priloio je tu rtvu. Razmislie Luka, pa e da se javi. Nema ta da razmilja. Bolje od ovog nee nai. Ceo grad da prevrne, pa nee nai. Jedino ako ti neko podvali, pa ti kao ponudi jeftinije. A to njegovo jeftinije e te izai stoput skuplje. Ima svakakvih prevaranata u ovom poslu. Kameni je sebi nasuo aicu. Ovo mu je poslednja cena. Toliko moe da mu spusti, iako gubi. Vai do sutra u podne. To mu je opcija. Posle toga, ne garantuje. Obrii se ti sa tvojom opcijom, zadrao je u sebi Luka. ta se zbiva sa mnotvom neizreenih, progutanih uvreda, prekora, prebacivanja? Da li nestaju? Ili se taloe negde u nama, sve dok se jednom ne preliju, dok nas ne preplave pa se onda svi pitaju ta nam to bi? A ni nama

nije jasno ta je to iz nas grunulo. Ili nikada i ne izbiju, ali nas muklo truju. Maina je mirovala. Na klupi sa strane mirovao je i njen dodatak. Nije pokazivao znake ivota, kao da je i sam iskljuen. Ruiasta platina kesa mu se plela oko nogu. Nikako da je se oslobodi. Odbacuje je kratkim udarcima, ali se kesa stalno vraa. Potrajala je ta borba sve dok nije zamakao u pobonu ulicu. Pogledae ta i druge tamparije imaju da ponude, ne uri mu se sa brourom, vano je da se otpor iri. Kada plane, kao letnji poar, nita ga vie nee zaustaviti. Poskoio je kada je naiao na lanak o ispadu u domu zdravlja, ispad, tako su to zvali novinarski skotovi. Naravno, moraju da obezvrede ono to ne odgovara medicinskoj mafiji, koja ih plaa, ne mogu drugaije. Nisu vlasnici ni sopstvene volje, ni sopstvene pameti. Neemo da budemo njihovi robovi, to je prava re, teta to je Luka nije izgovorio. Ali i ovako je ispalo dobro. Dogodilo se bez njegovog uea, gde li je samo ta starica pokupila ideju? Da nije prisustvovala nekoj njegovoj akciji? Da nije bila na sajtu? Da nije od nekog ula? Ili je to lebdelo u vazduhu? Ili je ve bilo u njoj, samo duboko potisnuto, pa je moda sluajno izbilo napolje? Istina je ve zatoena u nama. Samo je treba osloboditi. Lukin zadatak je da pomogne da se to dogodi. Vrativi se u svoje gnezdo, pogledao je lanak jo jednom. teta to nije bilo fotografija. Ba bi voleo da vidi pobunjenike, te nepoznate saveznike i saborce. ekaj, da li je to dom zdravlja u kome radi onaj doca? Neto mu se ne javlja. Svratio i posle toga zautao i nestao. ta li je sa njim? Morae da ga podseti na sebe. Bilo bi glupo da ga ispusti tek tako. Treba se boriti za svakog. Morae da ga ohrabri ako se isprepadao. Da ga - 278 -

- 277 -

cimne ako je zadremao ili se uvukao natrag u svoju doktorsku koljku. Lake je sa idejama nego sa ljudima. Ideje su postojanije. Ljudi su kao jegulje, izmigolje se oas posla. Ljudi su kao pluta, kako ih koja struja ponese. Muka je to, stvoriti od njih neto upotrebljivo. Mada ponekad i prijatno iznenade. Kao pobunjenici iz doma zdravlja. Iako retko. Ali se dogaa. Vano je da se dogaa. 46. Lena nije zatezala. Nije bila ni iznenaena, kao da je oekivala da je Vlatka upita tako neto. Dogovorile su se brzo i lako. Eh, kada bi se samo sa svojima u kui sporazumevala tako jednostavno. Tu nita nije moglo da proe bez suvinih zaevica, nepotrebnog durenja, besplodnih sukoba, jogunastih inaenja. Tu je stalno neko nekog pokuavao da pobedi, da nekome neto dokae. Bilo joj je zbog toga jako krivo. Jo tee joj je padalo to tu nita nije mogla da ispravi. Prebacivala je sebi to nije u stanju da se ponese sa okolnostima. Porodine prilike su joj izmicale. Gde je pogreila? Gde se prela? Bilo je, naravno, lako okriviti druge, nita prostije. Prebaciti, na primer, svu odgovornost na Sutlijaa. Nije mali izazov da tako sebi olaka. To se dogaa u veini porodica. Pretvaraju se u ureaj za uzajamno optuivanje. I to im je jedina uzajamnost. Potraga za krivcem je jedina istinska, jedina iva veza, jedino to porodicu kako tako dri na okupu. Njeni lanovi su jedni drugima nezamenjivi kao krivci, teko da iko sa strane moe biti krivlji od onog ko ti je najblii, od onog koga najblie poznaje. Nagledala se toga i uvek bi joj bilo muno. Nije htela da se i sama zaglavi u tom glibu, da tone sve dublje i dublje. Nije htela da panino, sva usplahirena, bei od svojih greaka, kao to to ini ogromna veina onih koje - 279 -

zna. Bilo je to tako zamorno i tako jalovo. Muila je Vlatku sasvim suprotna nevolja nije uvek uspevala da otkrije gde grei, a nije bilo nikog da joj na to ukae. Ne da napada, bode, ujeda, kao to se to obino ini. Ve dobronamerno. Sa pravom prijateljicom bi joj bolje ilo. Kroz njen pogled bi sebe potpunije sagledala. Ne vidi sebe onako kako te vide drugi, kod sebe previa i ono to drugima bode oi. Ni na poslu nije bilo bolje nego kui. Naprotiv, tu je tek bilo smetanja i zajedanja. U nekim danima bi to liilo na osinjak, da bi se primirilo, privremeno, i pirividno. Trudila se da ni sa kim ne ratuje, nikoga ne napada, nikoga ne oteti, nikoga ne uvredi. Bila je sa svakim, ako ne u dobrim ono bar u podnoljivim odnosima, ali su je ipak uznemiravale zakrvljenost, zagrienost, razdraenost u koje je uranjala. Nije mogla da se sasvim iskljui, makoliko to elela. Zbijena grupa na ploniku je bila varka, za trenutak ih je zbila pretnja, kao presa. im je pretnje nestalo, grupa se raspala na sukobljene grupice i pojedince. Lana dojava joj je donela neprilike. efica joj je zamerila to se obratila direktno obezbeenju, preskoivi, naglasila je, normalnu hijerahiju. Nije imala prava da tako postupi, zna se ko je kome nadreen. Morala je da je obavesti, kao svoju pretpostavljenu, a ona bi odluila ta da preduzme ili ne preduzme. efica je zvuala ozlojeeno, kao da joj je neto oduzeto. Neka dragocenost, neko pravo. To vie ne sme da se ponovi, zapretila je. Inae e upotrebiti svoja ovlaenja i preduzeti neophodne mere. Ma kako bolne bile. Bolne je posebno podvukla. Na poslu postoji poredak koji mora da se sauva. Zato to je poredak organizacija. A nema posla bez organizacije. Bilo je neke jadne sitniavosti u tim pretnjama, ali e Vlatka ubudue morati da rauna sa e-

- 280 -

fiinim neprijateljstvom, a povreena surevnjivost ume itekako da napakosti. Poneki su je sumnjiili da je izmislila dojavu, doprli su do Vlatke i takvi glasovi, ili da joj se priinilo, ili da je preuveliala ono to je zaista ula. Niko joj nita nije rekao u lice, ali joj je Mladena priljeno prenosili ta drugi kau, ili navodno kau, smatrala je svojom prijateljskom obavezom da je obavesti o tome ta joj se pria iza lea, hvala i na takvom prijateljstvu. Osetila bi Vlatka sumnju i u ispipavajuim pitanjima, oduvek je strano mrzela ta ispipavanja. I u pogledima kojima bi je okrznuli u prolazu. I uopte, odjednom je bila okruena nepoverenjem. Mnogo si mi uinila to si me otpratila na ultrazvuk, sama ne bih uspela da odem, onako vie mrtva nego iva. Bilo je to u pauzi, u oblinjoj piceriji. Mladena je astila. Da zahvali na podrci. Tako da znam ta je to. Tako da moemo da odemo zajedno, ako ti je samoj frka, okoliala je. Vlatka je mrzela okolianja. Reci odmah ta hoe, kratko i jasno. A gde da odemo? Pa, kod lekara. ta u ja kod lekara? ta mi fali? Ne kaem da ti neto fali, nemoj odmah da se vrea. Ne vream se, samo pitam, poto ja ne primeujem da mi neto fali. Ne kaem da ti neto fali. Pa ta u onda kod lekara? Zato to ne zna da li ti neto fali ili ne fali dok to ne ustanovi struno lice. Samo struno lice je nadleno da oceni... To su izuili, pa za znaju. Zato treba da ode da se pregleda. Zato svi treba da idemo da se pregledamo. A ta bih to ja trebala da pregledam? - 281 -

Onako, uopte. Da ode vie na jedan razgovor, nita vie. isto da proveri kako ti je stanje. Svima se nama svata mota po glavi. Nije to, da kae... Bolje na vreme otkriti. Da bi moglo da se na vreme sanira. Pre nego to... Mnogo je tee kad uzme maha. Zna kako se kae, ko rano rani, zdravlje grabi. Ne kae se tako. Je li? Kae se ko rano rani dve sree grabi. A ta sam ja rekla? Rekla si zdravlje grabi. To ti je isto, zdravlje ti je kao dve sree. ula sam za jednog dobrog psihijatra, otii emo zajedno. I mene moe da... Bolje da se mi iskontroliemo, zato da ne? Otkud zna ta ti se dogaa tamo unuta? Mladena je pokazala na glavu. Kelnerica je spustila na sto tanjire sa picama. Stalno vidi u vestima. Pobio neko deset, petnaest ljudi, raspalio po kome je stigao, iz ista mira. Niko nije mogao da pretpostavi. Izgledao je sasvim normalno. A nije bilo iz ista mira. Bilo je to u njemu samo to niko nije znao. Ni on nije znao. Tu smo, ptiice. Misli da sam..., Vlatka je zavrtela kaiprst prislonjen uz slepoonicu, fijuknula? Nita ja ne mislim. Nisam dovoljno struna da mislim. Samo kaem da kontrola nikada nije naodmet. Bolje uraniti, nego zakasniti. Pa da bih mogla nekog da..., Vlatka je coknula jezikom, oponaajui pucanj. Ma ne, ne radi se o tome. Samo koga? Koleginicu na primer. Uzmimo tebe. Samo te tek tako izreetam. Ni zbog eg.. Neto mi kvrcnulo u glavi. Ili te pridavim, ili te prikoljem. Ala bi bilo naslova u novinama. Preko cele strane. - 282 -

Nije to za alu, u Mladeninom glasu je zazvuao zazor, ak je i, kradomice, bacila pogled ka vratima, da se uveri da joj je otvoren puta za bekstvo, ako zatreba. A na osnovu ega si ti zakljuila da sam pomerila pameu? Nisam rekla da si pomerila pameu. Nemoj da mi stavlja u usta ono to nisam rekla. Ali si mislila. Nisam ni mislila. Jesi, jesi, ne vredi da porie. Nemoj da se plai, neu zbog toga ni da te upucam, ni da te pridavim, ni da te prikoljem. Bezbedna si, draga moja. Pomislila pa pomislila, ta tu ima. Svata se pomisli, mislima ne moe da upravlja. Pomisli da je neko dojavio za podmetnutu bombu, a nikakve dojave nije ni bilo. Moe i to da se desi. Sama si rekla ta moe da se desi. U tom je i jeste stvar. Svakom to moe da se desi. I meni. I bilo kome, oprezna je Mladena, nesigurna da li je Vlatka iskuava, ili se egai, ili misli ozbiljno. Luda Vlatka, je li, uobrazila nekakvu bombu. Otkud luda? Po emu luda? Pa mislim, ko uobraava, taj je lud. Radimo pod pritiskom, kako ne shvata. Stres, napeti ivci. Ne bi bilo nikakvo udo da... Pone da mi se privia? Ne mora da znai, ali je bolje da to strunjak razmotri. Mladena je pokuavala da je ubaci u svoju bolesniku igru, do toga joj je jako stalo. Nee moi, koleginice. Zaboravi na to. E, draga moja, imam ja strunjaka i za tvoje strunjake. To je borac protiv mafije. Mladena se zablenula, ponekad ume da sloi tako glupavu facu. - 283 -

Kakve mafije?, uspela je da izusti. Medicinske, eto kakve. Sada je Mladena bila uverena da je Vlatka skroz na skroz poandrcala. Pice su ostale netaknute. Kelnerica ih ispratila zauenim pogledom. Najgore je bilo to bi u pojedinim trenucima i sama Vlatka posumnjala da joj se dojava samo priinila, toliko joj je izgledala nestvarna. Ne, nije se bavila lanom dojavom, dok je ila na svoj prvi as. Oseala se udno, pomalo blesavo ali je to bila neka vedra blesavost, kao kod onih nezadrivih naleta smeha koji te spopadaju u detinjstvu. Eto, postala je uenica a ta devojka e joj biti profesorka. Lana je ivela u iznajmljenoj garsonjeri, sa momkom koga Vlatka nije zatekla, negde je nekim klincima davao asove matematike, sa zavrenom arhitekturom jo nije naao stalan posao, ali je od poduavanja zaraivao sasvim pristojno, objasnila je devojka. Ona sama je diplomirala italijanski jezik i knjievnost. Izabrala je italijanski zato to govori kao da peva, a i zato to je imala tetku u Italiji, kod koje je odlazila s vremena na vreme. U internet kafeu radi dok ne nae mesto prevodioca u nekoj firmi ili joj tetka neto ne izbunari tamo preko, iako je to sada mnogo upavije nego nekad. Nije joj teak sadanji posao, Vlatka bi se zaudila da jeste, devojka joj je delovala kao osoba kojoj nita nije teko, moda otud njena privlanost, svaki dinar dobro doe i svako je iskustvo dragoceno. Poduka je poela dobro. Valjda zato to je Vlatka bila oputena, nije se stidela onoga to ne zna, nije se bojala da e se obrukati. Brzo je kapirala, izranjalo je i ono to je svojevremeno nauila a to se inilo zauvek pokopano. Osvetljavalo se i bistrilo ono to je ostalo mutno, povezivalo ono to je bilo razbacano. Bilo ju je - 284 -

ak strah to napreduje tako brzo, ako tako nastavi, poduka e se prerano zavriti, ostae bez izgovora da via tu devojku, bila joj je draga, prenosila je na nju deo svoje ivahnosti i sveine. Ta ivahnost i ta sveina su joj navjie nedostajale kod onih sa kojima je ivela, kod onih sa kojima je radila, kod onih koje je susretala. Nedostajala joj je i kod sinova, uprkos njihovoj mladosti. Kod Gojka ju je ostalo tek u tragovima, kod Miloa je, pljunuti otac, vie uopte nije bilo. ak je iz Prleta hlapila, ilela, ubrzano, nezadrivo. Povremeno je imala utisak da i nije okruena ljudima nego sablastima, pomiljala bi tada da su ljudi mrtvi, ne tek smrtni. Umru davno pre nego to e biti pokopani. Ve iste veeri je uspela da poalje mejl borcu protiv medicinske mafije. Podsetila ga je na predavanje o kijavici, kome je i sama prisustvovala. Iznela mu je Mladenin sluaj. Zatraila savet kako postupati sa takvim osobama. Predloila mu je i da se nau, iako to nije nameravala, dolo je samo od sebe, kao prirodna posledica svega to je pre toga napisano. trecnula se tek poto je poruka otila, ta to ona radi, da ne zakazuje sudar? Ala bi se Sneka veselila, da samo zna. Ala bi ciala i vritala, ala bi namigivala. Nee, naravno, saznati, iako se ne radi ni o kakvom sudaru, ve o neem sasvim drugom, ali je to drugo Sneki sasvim neshvatljivo. Sve merimo i sve tumaimo prema sebi. Sve svodimo na sebe. Otud toliko nesporazuma. 47. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Otiao sam. Zarekao sam se da neu, ali sam otiao. Tako je to sa mnom, zareknem se pa od toga ne bude nita. Tako sam se zarekao da u do stana i iz stana - 285 -

stepenicama, ne liftom. Kondicije radi. Pa opet hvatam lift. Zarekao sam se da neu uvee glavom u friider, pa opet... Slaba mi volja, ta li. Najbolje mi je da se ne zariem. Ipak, ispalo je dobro. Ispalo je odlino. Zato to, ha, ha, ha... Nacrtali su se tamo, na aerodromu, majka na elu, uparaeni. Ha, ha, ha. Pristigao je avion iz Bea. Ha, ha, ha. Ali ne i izvesna persona. Ha, ha, ha. Strka, panika. Gde je? ta? Kako? Da nije drugi let? Ne, nije drugi let. Da se nije neto dogodilo? Dr mobilni. Nedostupan. ta sad? Da se zove ambasada u Beu. Zato ambasada? Da provere. Tamo. Ne, majka e na prvi avion pa pravac za Be. Ne mrda s aerodroma dok ne poleti. Onda se javila. Persona. Iskrsli dodatni sastanci, nije Braca stigao da obavesti. Ne, nee moi do Beograda, morae pravo za Rim. Majka obesila facu. Delegacija se povukla. U neredu. Pokisla. Jednom i od Brace neto lepo. Na klinici, pacijenata nema. Prijatna promena. Navikao sam da vise u grozodovima. Upoznao sam kolegu iz ordinacije do mene. Krupan ovek, zategnutih obraza i znaajnog pogleda koji poruuje imam neto strano vano da ti saoptim. Ali nije zgodno ovde i sada, nego na nekom drugom mestu i nekom drugom prilikom.

- 286 -

Kolega se predstavio kao Guliver. Bio je osuen, teka je to nevolja, da ivi okruen sve samim Liliputancima u koje, naravno, ne ubraja novopeenog kolegu, to jest mene. Kolega je, neto drugo, od bolje je grae, oseti se to odmah. Obraao mi se kao da bi me najradije potapao po ramenu, ali to ipak nije inio. Smatrao se obaveznim da me, kao novajliju, podui. Nee sami da se stvore, bolesnike prokletije. Morate da ih dovuete. Za ui, pa ovde. Ako se neka, a vole da se nekaju, pripretite mu da e da pandrkne. Pa, ako mu je do ivota i zdravlja, stojimo mu na usluzi. Ako nije, sam e sebi biti kriv kada mu se dogodi ono to je zasluio. Gorko e se pokajati to nije na vreme... Samo to e za kajanje biti prekasno. Pa on neka vidi ta e i kako e. Nee da zavuku ruku u dep pre nego to se useru. Ne kaem da mi pacijenti nedostaju, bez njih je veselije. Ali bi mi opet trebali. Ovako sam, rekao bih, malo suvian. Znao sam da e tako biti, reeno mi je, nije da nije. to se toga tie, nisu me prevarili. Ali sam se ipak nekako nadao da klijente, tako ih je Taerka zvala, nai klijenti, ipak neu morati da vijam po domu zdravlja i da ih straarno sprovodim, kao ratne zarobljenike. Da gugija dovedem na preglede? To bi mi bio prvi klijent. Prvorazredna ekipa, sve ime do imena, mogao bih da mu kaem, primio bi se, lepo bih to upakovao iako nisam vet u pakovanju. Braca jeste. Braca je znao i da upakuje, i da napakuje, i da uvee, i da zavee, i da smesti, i da namesti. Umeo je, avo da ga nosi, da proda foru, ta je puta meni napakovao i smestio. Nevolja je to gugi ne bi da plati. Inae mu ja ne bih ni trebao. Finansijski strunjak bi dobit bez ulaganja. Biserka e da navali, kao to je navalila na sigurnosna

vrata, nee mi dati da ivim, ni konsultantsko zvanje me ne izbavlja. 48. Nenad se muno probijao kroz vetar koji ga je tukao u prsa, palio mu lice. Izgledalo mu je kao da ide satima i da nikada nee stii, na svaki korak koji napravi biva odbaen dva ili tri unazad. Konano je kroio u Hromog Dabu, kao u sklonite. Naao se van domaaja vetra i to mu je jedino bilo vano. Za sve ostalo ga nije bilo briga. ak ni za Darkov poziv, koji nije slutio na dobro. Opet e biti prebacivanja, prekonosiranja. Dokinavin sto je bio prazan. U Darkovom odsustvu niko nije sedao za njega, niti bi to ikom bilo doputeno. Kod Dabia se, nema ta, znao red. Izuzetak su bili oni koji su, kao Nenad, smatrani Dokinavinim gostima, oni su imali pravo da za njegovim stolom saekaju svog domaina. Bilo je sasvim uobiajeno da Darko kasni, usled silne zauzetosti, ali je Nenadu ipak bilo neprijatno da sedi sam, strepeo je da mu se ne prikai neki od posetilaca, stresao se od te posmisli, da mu ne zatrai uslugu, koju bi morao da odbije, pa bi ga zbog toga izvrgli ruglu, prozvali bi ga doca-droca, ili slino, svet je nemilosrdan kada mu ne ini po volji. Braca bi ga surovo muio kada god odbijao da postupi po njegovom, vadio bi mu duu na cevicu, u tome je bio majstor. Nije to bio Nenadov svet, ne bi pristao da ga prisvoje ili pobrkaju sa sobom. Darko se tu odlino snalazio. Kao da im je pripadao. Darko se, uostalom, svuda odlino snalazio, i svuda je pripadao, imao je dar da se zalepi, da prisvoji, da se stopi. Nenad nije nigde pripadao. Svugde je iskakao, ak i kada bi se trudio da se uklopi, da bi izbegao iznurujua trvenja, isrcpljujue - 288 -

- 287 -

trzavice. Skliznuo bi u stranu. Ili bi negde zapeo. Ili bi trao. Nestandardizovan je, pa to ti je. Alga mu nije prilazila. Za tim stolom je pravo na naruivanje imao samo Darko, i niko vie. Kao to je jedino njemu pripadao i pljesak po utegnutoj stranjici. Sreom, nisu ni drugi prilazili Nenadu, iako Kastrov brat kao da je to nagovetavao sitnim kaljucanjem. Podigao se kovitlac pozdravljanja i otpozdravljanja. Gde si, ta ima, kako ide, ta se radi? Darko nije mogao, ni eleo, da proe neprimeen, bez buke. Njegov dolazak je morao da bude razglaen na sva zvona, da se zna ko ide. Alga je dolelujala. Jesi li ti normalan, ovee?! Zna li ti ta radi?! Ova pitanja je ve uo, od ovog istog oveka. A i od ponekih drugih osoba. Strano je i alosno koliko se ljudi ponavljaju. Ubie ga ponavljanjima. To nisu bila pitanja na koja se oekivao odgovor. Niti bi odgovor bio sasluan, i da ga je bilo. To su bili napadi, prerueni u pitanja. Jesi li ti uopte svestan sa kim se igra?! Ja uopte ne razumem to tvoje ponaanje. Je li ti to nekog zajebava, ili ta?! E pa, naao si pogrene ljude da zajebava. Ubacim te u najznaajniju kliniku u ovoj zemlji, a ti ta? Umesto da navali da se dokae, da zapne iz petnih ila da ti zaborave ono to si ve jednom zabrljao, ti sedi tamo kao klada. Ni malim prstom nee da makne. Promet nula. Kao da si otiao na odmor, ili ta, pa podigao sve etiri uvis. ta eka, da ti pacijenti padnu s neba? Paf, padobranom, pa ravno kod tebe u ordinaciju. Nema ti toga, brajkoviu moj. Nije ti to dom zdravlja, da na nasru kao muve zato to im je skoro dabe. Nego ima da se pomui, da iskopa mutetiju, ako treba. A nije nuno da kopa. Sami ti ve dolaze u dom zdravlja. Dovoljno je da ih preusmeri. Ni to nee. - 289 -

Mrzi te, valjda, ne znam ta ti je. Da ne oekuje da ti drugi pabrie pacijente? Da ih okolo jure i navatavaju za tebe? Zaboravi. Od toga moe da se oprosti. Pazi, niko nije oekivao da tamo stvori gomilu, da napravi red do Dunava. Radi sa realnim ljudima. A realni su ti ljudi danas velika retkost. Zato si i dobio tri puta tri. Dok se ne snae, ne uklopi, ne razradi. Ali da ne obavi nijedan jedini pregled, to je prevrilo svaku meru. To je, izvnie, bezobrazluk. To je i vie od bezobrazluka. To je svinjarija. Drug si mi, ali ne mogu da te potedim. to jeste, jeste. Ja crvenim za tebe. Ja sam te tamo uglavio, ja odgovaram. Kada bi dobio priliku, Nenad bi rekao da ne trai da Darko zbog njega crveni. Nije traio ni da ga uglavi, ni da ga ubaci. Nenad ni od koga nita ne trai, ponueno mu je pa je prihvatio, a i to tek pod pritiskom. to se njega tie, ne mora u kliniku vie nikada nogom da kroi, to bi verovatno bilo najbolje za sve. Nije mu pruena prilika da ita kae. Darko je mleo i mleo. Ima jo nedelju dana da se popravi, ni dan vie. A tih nedelju dana si dobio iskljuivo na moj obraz i moje navaljivanje. Da nije zbog mene, ne bi te vie otrpeli ni sekundu. Ma ni stotinku. Nenad je odjednom shvatio da Darko govori toliko glasno da ga itav Hormi Daba uje, probijali su ga prodrljivi pogledi, nije to bila lepljivost na potiljku ispred Olginih nemih vratiju, bila su to hitnuta koplja. Zapravo mu to Darko pred svima dri vakelu kao kakvom derletu, u tome uiva itav kafi, gle kako na Dokinava riba onog njegovog doktoria, sila je to od oveka, sila. Shvatio je Nenad i da je pognuo glavu, obesio usnu, ba kao dete koje grde, bili su to oni postupci, oni gestovi koji nas nikada ne naputaju, misli i oseanja se menjaju, niu i nestaju, ali gestovi uvek ostaju sa nama. - 290 -

Darko je nastavio da svrdla reima, ponele su ga, ne moe da se zaustavi, bujica rei je jaa od nas, zato je Nenad toliko oklevao, briljivo odmeravao svaki izraz, re vue re, pusti li ih sa uzde, kazae vie nego to si hteo i vie nego to si mislio, posle e zbog toga zaaliti ali e biti kasno. Kajanje stie prekasno, uinjeno se ne da rainiti. Uiveo se Darko u predstavu koju je priredio, uivao u panji koju je privukao. Rastao je. Zavrio je pretnjom. Ako i trei put uprska, ne izlazi mi na oi. Vie mi nisi drug, neu da znam za tebe. Kada se Nenad dokopao ulice, vetar je bio nitavan prema onome kroz ta je upravo proao. Izbavio ga je poziv koji je zgrabio, oberuke, bio je to zgodan izgovor da utekne. Ne samo izgovor. Ima neto u toj medicinskoj mafiji. Eto, Daresalam, recimo... 49. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Smrt se kezila. Kako da joj uteknem? Kako da se pobrinem za sebe? Kako da se poduhvatim sa nemilosrdnim neprijateljem? Kako da mu doakam? Moda nije nemogue. Nema nepobedivih. Kada bih, recimo, postao jedan od arobnjaka u belom, izbavio bih se. Obreo bih se na drugoj strani. Prezreno bie bi se preobrazilo u... Ponosnog izbavitelja. Suzbijao bih bolest, izgarajui, ne tedei sebe, rame uz rame sa ostalim arobnjacima, tako sam mislio.

Ne bih dozvolio smrti da se priblii. U stvaralakom zanosu bih otiao i dalje, pronaao bih napitak venog ivota. Prava stvar. Eh, rame uz rame. Kao da se ikada ide rame uz rame. ak i u vojsci se samo tako spolja, neupuenom posmatrau ini. Vojnike u stroju ne povezuje unutranje jedinstvo, ve spoljnja komanda. Ostanu li bez zapta koji ih zbija, rasue se kud koji. Ukoliko se ne pobiju. Svako tumara i tetura, saplie se i posre za sebe. Tek se sluajno, tek na kratko dodirujemo. ee se sudaramo, jedni drugima prepreke na putu. Tako sam odabrao svoj sadanji poziv. Ili je poziv odabrao mene. Da sebi naem spasa. Prvo veliko razoaranje sam doiveo pre posla, pre studija. Bilo je tmurno jesenje jutro. Igliasta kia, vetar iba. Jedna prilika se povija po toj kii, probija kroz taj vetar. Glava joj je uvuena u ramena, korak oklevajui, nesiguran. To sam ja, sa poprilino godinica manje. Uputio sam se u dom zdravlja, na jednu od brojnih kontrola, zbog jedne od brojnih upala. Potiten sam. Majka se sino ponovo alila najboljoj prijateljici, trenutno najboljoj, kod nje se ta rang lista neprekidno menja, na moja poboljevanja, njima joj vadim duu. Na koga li se izmetnuo, pitala se. Legao sam, dakle, kao izmet. Kada sam ustao, nije bilo nita bolje. Neka za mnom puste vodu. Da me se ree jednom zauvek, da vie nikom ne budem na smetnji. Na vratima doma zdravlja doekala me je smrtovnica. Umro je jedan od lekara. To me je dotuklo. Zavrtelo mi se u glavi, zamutilo pred oima, zaklecala su mu kolena. Bio je to strahovit udarac, ostavio me je bez daha. Bilo je to obesveenje, unitavanje nade, pad idola.

- 291 -

- 292 -

Danima sam se vukao potiten. Zar je mogue da je smrt nepobediva? Zar je mogue da odnosi i one koji se sa njome tuku? Ne, to ne bi smelo biti istina. To mora da je neka greka. Tu neto nije u redu. Samo ta, mozgao sam. I domozgao. Mora da taj lekar i nije bio pravi. Mora da je bio tek neka eprtlja i priipetlja, takvih se svuda nae. Ali u ja, vrsto sam odluio, biti onaj pravi. Tu sam izneverio deaka. Traio je previe od mene. Biti onaj pravi znailo je biti onaj ko e pobediti smrt. To bi bila jedina pobeda koja se zaista rauna, jedina koja se ne moe preokrenuti u poraz. Sve ostale su samo privremene, tek odlaganje. Savladae jednu bolest, izboriti se sa drugom, ali e kad tad, kuc-kuc, na vrata ona koja e te dokrajiti. Svako je leenje tek odlaganje pogubljenja. Uspeu u onome u emu jo niko nije. Stvoriu napitak venog ivota. Uiniu sebe besmrtnim. Ali neu na tome stati. Nesebian sam, to mi je velika mana. Nita ne umem da zadrim za sebe. Podeliu napitak sa drugima. Napitak nee biti dopstupan svakom, da se razumemo. Podariti svima veni ivot? Tako neto ne dolazi u obzir. Dati to pravo svakoj hulji, svakom podlacu, svakom nitkovu? A ti su jo i mila majka prema svim onim gusenicama, guterima i prascima koji se vrzamju naokolo. Nikako. Ne zasluuje svako da veno ivi. Ko e da odluuje o tome? Ja, naravno. Ko bi drugi? Ima li ieg prirodnijeg nego da suvereno raspolaem onim to sam stvorio? ta ako pogreim? ta ako osudim na smrt onoga koga ne treba i potedim onoga kome na ovom svetu nije mesto? Na osnovu ega da razlikujem prve od drugih? Kako da prevaziem proizvoljnost? - 293 -

Reie se to ve nekako. Uglavnom, udotvorni napitak ne dam iz svojih ruku. Od mene e ga dobiti onaj koga ja odredim, ali se njime nee raspolagati mimo mene. Ionako se previe toga zbiva mimo mene. U kui, na poslu. Smuilo mi se. Nee moi doveka tako. Ne dam da mi sve promie, da ni na ta ne utiem. Hou da se pitam, hou da odluujem. Makar i greio. Imam pravo na greku. To mi pravo niko ne moe da oduzme. Ni onaj krmak koji mi je poruio da pocepam svoju diplomu. Toga u tek svojski da propustim kroz ake. Napitak, naravno, nee dobiti. To se podrazumeva. ta sam ako ni o emu ne odluujem? Kamen, eto ta. E pa, neu vie da budem kamen. Dojadilo mi je. Bie u mojim rukama i ivot i smrt. Da li bih ja to da se igram boga? Gospodara ivota i smrti. Zato da ne? ta bi se drugo moglo eleti? A taj gospodar bolesti i zdravlja, ivota i smrti, taj udotvorni iscelitelj nije u stanju da izae na kraj ni sa skoro rutinskim sluajem. Tom izbavitelju su natrljali nos kao kakvom balavcu. ta uraditi s takvim bednikom? Umlatiti. Nita drugo. Da ne zauzima prostor na ovom svetu. Da ne troi dabe vazduh koji die. Da ne zagauje okolinu svojim prisustvom. Nije stvar u skotu koji mi je poruio da pocepam diplomu. Lako bih ja sa njim. Stvar je u meni. Stvar je u tome da se ja sa njim sutinski slaem. Zato me proganja. Zato ne mogu da ga se otresem. Nita ne bi pomoglo ni kada bih ga izbubetao, osveta je isprazna, ni kada bih, priznajui svoju greku, preklinjao za milost. Ne bi to uutkalo glas koji rije u meni. Sa Tutumraicom se nisam proslavio. Zaslueno sam dobio po njuci. To ja samo sebe teim da joj je krelac izmislio nalaz, da bi se pravio vaan. Iako se jeste - 294 -

pravio vaan, nema zbora. Zakukurikao petao. I sam sam posle uvideo da sam tu prevideo izvesne... zato to... Ila mi je na ivce. Da se to desilo nekom drugom, slegao bih ramenima. Ali meni, nedopustivo. Omanuo je moj detektivski njuh. Sluaj je ostao nerazreen. To se asovima ne dogaa. Za mene nema nieg nereivog. Ne bi smelo biti. Nemam li za sve spremne odgovore? Ne samo u ordinaciji ve i uopte? Sve ja znam kako. Nereivo se na to ne obazire. Svakodnevno mi deli bubotke. Evo ti, evo ti, evo ti. ta je onih koje ne mogu da izleim. Hroniara. Onih to mi se stalno vrzmaju pred oima. Boluju, boluju, boluju i nikako da prestanu. Njihovo bolovanje me ini potitenim, ponienim. Bednim, bezvoljnim. Trpim udarac za udarcem, poraz za porazom. U meni vriti nemo. Vrisak razdire. Od muke bih da sebe rastrgnem. Od muke bih da bijem glavom o zid. Dok sebi ne prospem mozak. Dok ne unitim tog jadnika koji niemu nije. Toliko se brinem za bolesnike? Toliko patim to nisam u stanju da im bolje pomognem? Ba me neto zabole za bolesniku bagru. ta su zasluili, to su i dobili. Da su neemu vredeli, bolest ih ne bi sustigla. Da nisu zgreili, ne bi bili kanjeni. Nema kazne bez razloga. Neto je drugo po sredi. Neto daleko vanije od tih betija. Osporene su moje isceliteljske moi. Eto, to je. ta sam bez tih moi? Niko i nita. uumiga. arlatan koji torbari nadu. Prevarant. 50.

Kad krene, onda krene. Kao da je neto provalilo, pa je iknulo kroz procep. Kad jednom krene, vie niko ne zaustavi. Nema te sile. Prvo, ta samonikla, neoekivana pobuna u domu zdravlja. Moda bi se vie postiglo usklaenim delovanjem, po nekom rasporedu, kad se, gde i kako udara. Sa druge strane, lake je razbiti ono to se vodi iz jednog centra. Unitit centar, i gotovo, zavrio si posao. Jednim udarcem. Tee je izai na kraj sa nizom nezavisnih pojedinaca, grupa, jedinica, odreda, kojima ne upravlja ista ruka, ali ih proima, spaja i vodi ista ideja. Ljudi su ranjivi, ali je ideja neunitiva. Ljudima moe da naudi ali ideji, ako je prava, ne moe nita. Osim da je kleveta, ali e i to izdrati. Stree sa sebe sve klevete, kao pas buve. Ljudi brzo propadaju, ideje opstaju vekovima. Vie glava, vie smisli. Vie volja, vie poduhvata. Jedna glava i jedna volja umrtve sve ostale. Ubija im i matu i polet. Nita ne preduzimaju dok im se ne naloi. Koliko se tu gubi? Pa neminovni, isrpljujui, razorni sukobi oko toga ija e volja i pamet vaiti, ko e biti centar koji svime upravlja, ija e biti poslednja, ako ne i jedina. Pokreti pojedu sami sebe pre nego to e biti zbrisani. Luka nee da se to dogodi njegovom. Bolje da bude bez sredita, bolje da bude bez sunca oko svega se sve obre. Luka nee da bude sunce. On je samo seja. I nita vie. Njegovo je da baci to vie semena, pa gde se primi. Njegovo je da pridobije i obui nove sejae. Obradovala ga je pobuna. Obradovao ga je i mejl ene koja je traila savet, predloila sastanak. Ta se, izgleda, ozbiljno zagrejala. To je prvi put da mu se neko javi na kontakt sa sajta. Prvi put ima opipljiv odjek neke od svojih akcija. Bio je uveren da ono to ini ne odlazi u prazno, ali je konkretna potvrda ipak bila neto sasvim - 296 -

- 295 -

drugo. Na kraju krajeva, u svakom ima slabosti, skole te sumnje, prikradu se niotkud. Ne gubi li se svaki pokuaj u nekoj crnoj, sveprodiruoj rupi? To te mui. Sa konkretnom potvrdom protiv sumnji ima vie od pretpostavki. Neto si postigao, u neijoj glavi si neto pokrenuo. A koliko li je tek onih u kojima se neto zaelo, da jednog dana sazri, na ovu jednu koja se javila? Koliko li je tek onih u kojima se neto makar poljuljalo? Desetine? Stotine? Zato ne hiljade? Tree, doktorenko je, noen vetrom, prosto doleteo na Lukin poziv, kiptei od besa. Bes je dobra osnova. vrst temelj, svata na njemu moe da sagradi. Istina, doktor Novakovi je besneo zbog pogrenih razloga, obino se besni zbog pogrenih razloga, zbog nekakve tamo klinike na kojoj od njega zahtevaju da proizvodi pacijente, i jo ih zovu muterijama i klijentima, kuljalo je iz njega. Zbog nekog tamo Daresalama, koji mu godinama soli pamet a uhvatio se sa najgorim oloem, ko zna ta sve kuvaju u tom Hromom Dabi, penio je. Zbog nekakvih tamo faca koje se produciraju po televiziji i novinama, oni e da unaprede i zdravlje i zdravstvo, a ovamo neka muljanja, neka petljanja. Zbog nekog tamo televizijskog doktora, sa kojim ga ena naoigled vara. Zbog nekakvog tamo Pizdia, Pitia, zbog nekog plavokosog pedera s minuom. Doca je, muenik, mislio da je to ta medicinska mafija kojoj treba stati na kraj. Bio je u zabludi, ali je bes bio pravi, samo ga je trebalo usmeriti na pravu stranu. Kako? Pustio ga je da se istutnji. Da izbaci iz sebe sve ono to vie nije hteo, ni mogao da zdri, sigurno mu se skupljalo godinama i decenijama. Izbijalo je u mlazevima, as jaim, as slabijim. Luka je ekao da presahnu. Neka se isprazni sva ozlojeenost. Opirao se vlastitoj nestrpljivosti, koja ga je gonila da prekine taj - 297 -

izliv, time nita ne bi postigao, doktor bi se zatvorio, valja ui pod kou onog ko treba da bude unovaen. Najpre uhvati tui ritam, ako hoe da ga izmeni. Ui u tui program, ako hoe da ga reprogramira. Inae e ti izmai. Rei su tukle okna, stvari, zidove. Doktor Hokins se blago smekao sa monitora. Vreme se krunilo. Grad tamo dole je bio svetlucavi fliper, sa bezbroj kuglica koje mahnito jure, sudaraju se jedna sa drugom, odbijaju o razliite prepreke. Natopljen Nenadovom ozlojeenou, Luka je postajao sve tromiji i tei. Sve bezvoljniji. Sve prazniji. Ostala je u njemu samo jedna elja da to prestane, to pre, dok je jo ita od ivota u njemu. Kada je Nenad konano izbljuvao ono to ga je trovalo, Lukine misli su se jedva micale. Preobraati bilo koga, u takvom stanju? Teko. Opet, obavezuje ga zadatak koji je preuzeo. Kada neto radi, uradi to ljudski, zapni svim snagama. Prevladaj slabost. Nemoj da mrljavi, nemoj da radi na pola. Nema prava da propusti priliku. Pogotovo ne ovakvu, kada ti se budui borac maltene sam nudi. Tako neto ti se nee skoro ukazati. Ako ga neim ne zadri, ode ovaj. Zavrio je svoje. Ispovraao se, olakao. Moe dalje. Priupitao ga je za Prirunik samoodbrane, da se za bilo ta zakai. Da li ga je pregledao, kako mu se ini? Ima li tu neeg to ga zanima ili pogaa? S im se slae, s im ne? Rekao je na Prirunik, ne moj. Bio je vie od sebe kada je govorio u ime ideje, u ime borbe koju je vodio, kao to je Gagi bio vie od sebe kada je govorio u ime radnje. Nenad najpre nije razumeo o kakvom priruniku se radi, ali mu je bilo nezgodno da to kae. Ima zanimljivih stvari, o kojima vredi razmisliti, promrmljao je neodreeno, kada je ukaio na ta - 298 -

kompjutera smera. To moe da kae ovako, na prvo itanje, razgovarae jo o tome. Takav je po prirodi, preivar, voli da sve savae po vie puta, da prevrne, razmotri sa svake strane. Da sagleda iz svakog ugla. Pa tek onda da... A ne, nee mi pobei u neodreenost, Luki se vraala snaga kao to se krv vraa u promrzle udove. A ta je najzanimljivije, ovako, na prvo itanje? Pa to iz kog ugla se sagledava. Neobian nain... Doktor Novakovi se, moda, ne slae sa tim nainom? Doivljava ga kao napad na svoju profesiju? ak kao napad na sebe? Ne, ne radi se o tome. O emu se onda radi, ako ne o tome? Pa eto, ni sam Nenad nije zadovoljan stanjem u zdravstvu. I on bi mnogo toga promenio. Ima i svojih ideja, te ideje nemaju nikakve veze sa onim to svakojaki arlatani blebeu po televiziji, iv mi Todor da se dri govor, na to se svodi sva njihova halabuka. Nenadove ideje idu daleko dalje, zadiru daleko dublje od ieg to o tome moe da se vidi i uje. Dalje i dublje od onih koje je naao u Priruniku za samoodbranu? Moda ne dalje i dublje od njih, ali drugaije, vrdao je Nenad. Luki je odgovaralo to ga je doveo u nepriliku, morae da se vadi, a to znai da e biti meki. Jesu li suprotstavljene njegovima? Luka bi ba voleo da se upozna sa tim idejama, pogotovo ako mu se suprotstavljaju. ovek vie naui od onog to mu protivrei, nego od onog s ime se slae. Sagledava iz drugog ugla. Uoava slabosti koje bi mu inae promakle. Otri misao, pobijajui ono to ga pobija Ne, ne suprotstavljene. ak bi se nalo i dodirnih taaka ako bi... - 299 -

Bez obzira. Luka bi voleo da se sa tim upozna. Ima li doktor Novakovi negde zapisane te ideje pa da ih proita? Ne, nema nita uoblieno, izvlaio se Nenad, zasada su to samo beleke, skice, ovla nabacane misli. Jednog dana e svakako od toga sainiti studiju, ali je jo rano. Jo to mora da sazri u njemu. Moe li Nenad bar da mu izloi svoje ideje o zdravstvu? Makar u najgrubljim crtama? Veoma je radoznao da ih uje. Koliko da stekne neku predstavu. Ne, ne ume on to, nije vet u izlaganjima, spleten je na jeziku. Drugo je Braca, Braca jezikom kri put kroz ivot. Od njega ivi. Takva mu je brana, radi u odnosima s javnou. A i sve je jo to samo u naznakama. Treba na tome jo mnogo da se radi. Nema nikakve veze. ak i da je neveto reeno. Samo par stvari. Koliko da stekne bilo kakav utisak. ta bi izvukao kao najudarnije iz tih svojih zamisli? Najudarnije? Teko je rei. Moda to sa ipom. ipom? Ali je to tek daleka budunost. Nije bitno. Budunost vidimo onako kako sagledavamo sadanjost. Sadanjost je samo umanjena, nedorasla budunost. Liena onoga to e joj tek biti dodato. Taj ip bi bio ugraen u svakog. Pri roenju. Pratio bi zdravstveno stanje iz trenutka u trenutak. Beleio bi svaku, i najsitniju promenu. U sluaju poremeaja, automatski bi uzbunio zdravstvenu sigurnosnu slubu, koja bi automatski reagovala. Tako bi bolest bila napadnuta im se pojavi. Opa, bato, vidi ti ovoga. Taj cilja mnogo dalje od trenutno vladajuih mafijaa. Taj bi potpunu kontrolu. Ako, nije to loe. Najkorisniji su oni koji idu u krajnost. Kada jednog takvog prevede na svoju stranu, bie ei - 300 -

borac protiv onoga zata se zalagao. To potvruju mnogi istorijski primeri. Nabasao je Luka na kapitalca, svaka mu ast. Znai, nee vie biti zakazuje, eka kod lekara? A ne, nikako. Toga vie nee biti, zablistao je Nenad, nisu ga esto putali da kae ono to mu je na umu, bio je od veno uutkivanih. Ne samo da nee biti ekanja nego vie bolesnici nee moi da odluuju hoe li da se lee ili nee. Leenje e biti obavezno, kao i redovni medicinski pregledi. Ko se ne odazove, bie policijski priveden, pregledan i kanjen. U podrum e biti priveden. Pokai ta ima. Da vidimo jesi li deak ili devojica. Pih, crvi. Deda kliconoa. Kominice, a, a. A ta e pregledi? Kako ta e? Da se proveri stanje. Ima li nekih... A ip? ta ip? Zar ip ve sve ne belei. Naravno da belei. Obavezni pregledi e biti uvedeni pre ipa. U nekoj prelaznoj fazi. Ajde, ajde, samo se ti izlani, doktore. Staviu na sajt tvoje zamisli, uneti ih u Prirunik, da vide ljudi kuda medicinska mafija smera. To e biti u budunosti. A dotle? Mnogo toga moe da se uradi odmah, ako ima volje. Recimo, da se zavedu obavezni pregledi. etiri puta godinje, zimski, proleni, letnji, jesenji. Mada ni ip nije tako daleko. Tehnika munjevito grabi napred, jedva je stiemo. Dok ne doemo do ipa, lekar bi mogao da ivi sa bolesnikom, dok ovaj ne prezdravi. Da bi uhvatio bolest na legalu. Da bi je stalno imao na oku. Zato to je bolest podmukla, prevrtljiva. Koliko bi onda lekara moralo da bude? - 301 -

Onoliko koliko treba, Novak se nije dvoumio. Da li bi pristali? Ko? Bolesnici? I bolesnici i lekari. Ko njih pita. to se bolesnika tie, lekar odreuje nain leenja. to se lekara tie, ko nee, ima da leti naglavake. Leenje je poziv ne puki posao, ko nije spreman da se potpuno posveti, nema tu ta da trai. Nenad se otvorio. Moda je pogodna prilika da ga malo darne? A ko e nas izleiti od lekara? Hladnoa, drhtavica, topla kada. 51. Nije joj se dopala ta mala. Izbijalo je iz nje neto pritvorno, vrebajue. Bila je u njoj ve neeg prezrelog. Ve je stekla onaj pogled kojim odrasle ene procenju prostor, nametaj, odeu. Kod Sneke toga nije bilo. Umela je da bude naporna, bila je obuzeta telima, i mukim i vlastitim, ali je nije bilo briga za to ko ta ima, kako ko stoji. Kao da ju je njena erotska opsesija sauvala svakodnevne podlosti. Nije dosad viala tu devojku. Nadala se da to nije nova, koja e zameniti prethodnu, zasmetao joj je taj izraz nova devojka, kao da se radi o novim cipelama ili pantalonama. Milo bi verovatno mogao da joj kae neto o tome, ali ga nee pitati. Vie ga nikada nee pitati ita o Gojku, ni o bilo kom drugom, niti e sluati obavetenja, ako ih sam ponudi. Tu greku vie nee praviti. Nee sopstvenog sina da pretvori u dounika, nema pravo da mu to radi. Pogrena ti je ta mala, rado bi upozorila Gojka, ali to ne ide. Nakupilo se u njenom ivotu mnogo tih ali, tih ako, tih meutim. Priklete, ne moe da mrdne. - 302 -

Uostalom, moda tu i nema niega. I da ima, da li je ispravan njen utisak o toj curici? Ili je pomuen unapred stvorenim neprijateljstvom? Ne bi da bude kao one ljubomorne majke, koje bi da sinove imaju samo za sebe, kao svoj iskljuivi posed, pa ocrnjuju, omalovaavaju svako ensko eljade koje se nae u njihovoj blizini, eto suparnica, zar da joj preotmu njenog deaka, ne shvatajui ta rade, a ponajmanje zato to rade. Nije bila sigurna da i u njoj nema neeg od toga, kada malo zagrebe, svata se u oveku nae, bolje da bude na oprezu, da joj se potreba za posedovanjem ne prerui u brigu. Naravno da svojoj deci eli sve najbolje, samo, da li za njih to zaista i jeste najbolje? ta ako grei? Moe brigom i da ugui, ne samo da pomogne. Moe da stvori bogalja od onog kome ne ostavi prostor da se sam snalazi. A opet... I tih opet se nakupilo, ne bi nikako volela da Gojko, ak i da je mala na svom mestu, to ipak nee biti, nije se Vlatki priinilo to vrebanje, kao to joj se nije priinila ni dojava o podmetnutoj bombi, jo je, Bogu hvala, pri istoj svesti, ne, nikako ne bi volela da joj sin ve sada upadne u emu da novim vezama lei rane zadobijene u prethodnim, i tako u beskraj, ne bi volela da postane zarobljenik sopstvene prolosti. Znala je, ipak, da to nee moi da sprei, sukobljava se sa previe snanim silama. Nije uspela da sprei ni kupovinu novih patika za Prleta, ni stare nije iznosio kako treba, sada ih vie nee ni obui, mora da potrai nekog kome bi ih dala, ne dolazi u obzir da ih baci, nije stvar u patikama nego u odnosu prema ivotu, ali to nikome ne moe da objasni. Moda ju je zato privukao borac protiv medicinske mafije, i on se suprotstavljao neem daleko monijem od sebe, sve je manje onih koji se suprotstavljaju, vie se niko nizata ne bori, osim da za sebe zgrabi to vie, - 303 -

muka joj je od tog grabea, skoro svi su legli na rudu, ili bi tanije bilo rei da su se prepustili toku da ih nosi, samo da im bude udobnije i lake, danas je sve u nekom tekuem, fluidnom stanju, nigde nieg vrstog, nieg postojanog. ivot je postao idak, kao kaa. I sve je bljutaviji. ta je oekivala od tog oveka picaste brade, ogromnih etvrtastih naoara? ta je oekivala od njihovog susreta? Nita posebno, nita odreeno. Svakako da nije ila zbog Mladene, bio joj je to tek zgodan povod. Niti se nadala prekretnici. Odavno vie nije verovala u prekretnice. Nema raskra na kojima neopozivo krene na ovu ili onu stranu, nego sve neto vijuga i krivuda, kroz mnotvo zavijutaka i slepih ulica. Kao po onim umskim stazama i stazicama koje se prepliu pa se, posle mnogo skretanja i vrludanja, nae tamo otkud si krenula ili zabasa na neki puteljak koji vodi ko zna kud. Bilo bi mnogo jednostavnije kada bi postojala raskra, sa putokazima i naznaenim razdaljinama, pa zna i kuda ide, kuda e i kada stii, ali takvih raskra nema. A aliti za onim ega nema, uzaludno je, aljenjem ga nee prizvati. Zna to iz sopstvenog iskustva. Pokuavala je, kao dete, da eljama ili aljenjem prizove ovo ili ono, nikada joj nije uspevalo. Htela je samo da upozna tog oveka, nita drugo. Nai e se u centru grada, pred pozoritem, otii negde na kafu i to bi bilo to. Nije se pripremala, nije se udeavala, nije to bio izlazak, jo manje sudar, kako bi Sneka odmah pomislila, uasavajua je ta jednolinost, neizdriva su ta ponavljanja, stalno jedno te isto, da izludi, kako sama sebi ne dojadi. Obui e ono u emu je bila na poslu, crna suknja, bluza boje narande, godile su joj narandasto crne kombinacije, u njima se najbolje oseala.

- 304 -

Hoe li se borac, tako ga je zvala u mislima, pojaviti u istom onom odelu, u kome je bio na predavanju, sa istom iskrivljenom, ravo vezanom kravatom, koja mu nikako ne stoji, mukarci ne umeju da se obuku ako nema ene da se o tome pobrine, oblai ih, i svlai, i prepovija, i pere, i hrani itavog ivota, te vene bebe. Borcu je oito nedostajala enska ruka, i nekako joj je zbog toga bio jo drai. Ne, nije doao u odelu, verovatno mu je to bila uniforma koju navlai kada kree u boj. Nije bilo ni kravate, koja te je prosto izazivala da je namesti kako valja. Bio je u nekom etinarski zelenom demperu. Bili su, u prvi mah, oboje zbunjeni, kao da ne znaju zato su se tu nali, niti ta da zaponu jedno sa drugim. Dobro je to su imali Mladenu, da prebrode poetnu nelagodnost. Klasina rtva medicinske mafije, sloio se Luka, i to jedan od teih sluajeva. Okaie njen primer na sajt. Kao opomenu. Pod drugim imenom, naravno. Da, zapravo mu je dala ideju, mogao bi da postavlja i analizira studije sluajeva, na to nije pomislio, eto ta znai interaktivnost. Neke stvari mogu da se objasne daleko bolje na konkretnim primerima, tako je oiglednije. Ljudi shvataju teko i sporo. Mora sve da im pokae prstom eto, to ti je to. Mora da im nabije nos u neto da bi uopte primetili. Prikazujui i tumaei sluajeve, lake bi i bolje objasnio ta mu je na umu. To bi privuklo posetioce. Da se javljaju, da alju primere. To je ve poetak saradnje. Moglo bi to lepo da se razvije, to sa sluajevima. to se Mladene tie, nije siguran ta bi moglo da se preduzme. Verovatno je ve izgubljena, tu teko da ima pomoi. Predaleko je zabrazdila. Ne treba gubiti vreme, ni troiti snagu, na one koji su duboko zaglibili. Potrajalo bi to, dok ih izvue iz blata. Ako ih uopte izvue. A iscrpi se. Treba udariti po onima koji se mogu pridobiti bre i lake. Tako se vie postie, bre - 305 -

napreduje. To je pitanje taktike. Udara tamo gde je protivnik najslabiji, ne tamo gde je najjai. Lake je osvojiti nedovoljno branjen prostor nego tvrave. Kada ih opkoli, tvrave e same pasti. Svim saborcima bi preporuio takav pristup. Iako je na svakom da sam odlui kako e. Nije on nikakav zapovednik pa da izdaje nareenja, taman posla. Borba protiv medicinske mafije ne poznaje hijerarhiju, nema tu nadreenih i podreenih, nema onih koji izdaju naloge i onih koji ih ispunjavaju, ta borba poznaje samo privrenost ideji. Vlatka se rvala sa sobom, da sauva lik koji je ponela, a koji je bledeo pred njenim oima. Dogaalo joj se to ve, da ljudi izblede kada im se priblii. Da se istanje, prosene. Zato nikada nije prilazila predavaima posle izlaganja. Htela je da joj ostanu ono to su bili dok su vezli svoj vez od rei. Tu neto nije u redu, morala je da prizna sebi, makoliko se tome opirala. Nije mogla da potisne ono to joj smeta. A smetalo joj je to je zapravo uopte ne primeuje. Nije joj se obraao kao odreenoj osobi, kao Vlatki, nego kao... teko joj je bilo da to odredi. Nije to bila ona uoptenost kojom se predava obraa mnogoglavoj publici, pa i predava zna da odabere jedno lice, bilo bi to neretko i njeno, da zastupa sva ostala. Ovo je bilo neto drugo. Neto to jo nije susretala. Smetala joj je i nadmenost sa kojima je pominjao one druge, one koji, za razliku od njega, nita ne razumeju. One koji se valjaju u blatu. Ima neeg ispraznog, neeg upljeg u nadmenosti. Smetalo joj je neto mehaniko u tom oveku. Smetalo joj je kako je hitro otpisao Mladenu. Trgla se na re saborac. Ona to nije, niti ju je dovela elja da to postane. S kojim pravom je prisvaja? Ni privrenost ideji joj se nije dopala. Nije ona privrena nikakvog ideji. Sve to je nala na sajtu, - 306 -

proitala u Priruniku, sve je to bila tema za razmiljanje, ne konana istina od koje nema odstupanja. Bilo je u tome dosta stvari sa kojima bi se sloila, i njoj se vrzmalo po glavi neto slino, ali i preteranosti pred kojima je uzmicala, i nedoumica preko kojih ne bi tek tako prela. Najbolje e biti da mu to odmah stavi do znanja, da presee svaki dalji nesporazum. Nesporazum se nadovezuje na nesporazum, upetljava se sve vie i vie. Ja nisam va saborac, odbrusila je otro. Odskoio je, kao da se odbio od zida. Onda se snudio. Ba kao dete kada jednom reenicom pokopa sve nade. Odjednom nema nita od izleta ili nita od kolaa. Zaalila je zbog vlastite otrine, kao da je nekog posekla. Obuzdavala je elju da ublai, zagladi, bila bi to greka koja bi joj donela jo jedan nesporazum, dovoljni su joj oni koji su je ve zadesili, i njen brak je jedan nesporazum, novi joj ne trebaju. Uputnije je kad odmah stavi taku, zarez je previe dvosmislen. Sasvim sigurno e se pokajati ako ne stavi taku tamo gde joj je mesto. Kao to se pokajala i to nije odmah okonala svaku priu o Prletovim patikama, to mu je ostavila makar slabanu nadu, koja se pretvorila u zbilju. Jo gore je kada nada jednom bude izneverena, to se due gaji, razoaranje e biti vee. Zapravo potedi onoga kome smesta stavi do znanja da ne moe da rauna na ono emu je teio. Nije li njena povremena otrina samo izvesnost, samo odreenost? Ne bi nikome da nanese bol, u tuem bolu uiva Sutlija, ne ona, to je uteha slabia, kao to su uteha i tue pobede, kojima se kljuka. Ljudi su, meutim, previe povredljivi, velika je to muka. Kree se meu njima kao da hoda minskim poljem, u svakom trenutku mogu da eksplodiraju, zakai li nehotice neko osetljivo mesto. Ili kao da ide po jajima, oas prsnu, oas se - 307 -

razliju. Izmodi te taj napor, iscrpi ta uvek budna obzirnost. Iza povredljivosti viri volja za gospodarenjem, zaboli ih im neto nije po njihovom. A ne moe ba sve da bude po njihovom. Vlatka i Luka su se razili, tui jedno drugom. Ima susreta koji razdvajaju umesto da spajaju. 52. Nenad se ljutio na sebe. Nita neobino, stalno se to dogaalo. Zapravo, bio je jedan Nenad Novakovi koji se srdio na onog drugog Nenada Novakovia. Taj drugi nikako nije uspevao da zadovolji zahteve onog prvog. Stalno je brljao, stalno podbacivao. Tada bi prvi morao da kazni drugog. Da ga posee pri brijanju, da mu nogom, laktom ili slabinom udari o ivicu stola, da ga navede na prepreku o koju e zapeti, da mu zada bilo kakav bol, napravi bilo kakvu tetu. Bivalo je i da mu zubima zagrize aku, i da mu pesnicom udari o zid, glavom jo nije, ali e i to doi na red. Bila je to dosta nezgodna posekotina, sa leve strane, odmah ispod ruba vilice, ustanovio je Nenad sa odobravanjem koje sleduje valjano obavljenom poslu. Opipao je posekotinu. Izbegavao je ogledalo, koliko je to pri brijanju bilo mogue. Gadila mu se testasta masa sopstvenog lica, koju bi u njemu naao. Zato je Nenad Novakovi besneo na sebe? Bilo je vie razloga. Uvek i za sve ima vie razloga. Jedan gotovo nikada nije dovoljan. Tim jednim se zadovoljavamo iz lenjosti. Ili iz straha. Da ne ieprkamo neto to ne bismo hteli. Prebacivao je sebi to se izleteo pred kompjuteraem. Povuklo ga neto za jezik. Trebalo je da bude suzdraniji, oprezniji. Mora da briljivo odvagne svaku re, sve to kae se moe upotrebiti protiv tebe. A - 308 -

on, ni pet ni est, nego izruio ono to jo nikada nije, istovario sve svoje zamisli. Zar su mu postale toliko teke, da vie nije mogao da ih zadri za sebe? I to pred kim? Pred ovekom koji je zakleti neprijatelj svega to bi Nenad da postigne. Bar da nije znao s kim ima posla, pa da se jo kako tako opravda. Nego jeste. Je li prelistao onaj nakaradni Prirunik? Naravno. Nije ga itao, ali ga je prelistao. Dovoljno da vidi o kakvim bolesnim idejama se tu radi. Ali je sve to smeo s uma. Zbog jeda koji je pokuljao iz njega. Traio je da se izlije taj jed, pred bilo kim. Da je bar stao kod jeda, nego nije. Hteo je valjda da se pokae, ta li? I sada je izloen, preputen na milost i nemilost. Bolesnik moe da, na onom svom sajtu, svima rastrubi Nenadove tajne zamisli. Da ih prikae kao pretnju kojoj se treba suprotstaviti. Ili da im se izruguje. Meketav smeh. Nele krele, onjara klonjara, na te sajtove trpa ta ko god hoe. Ne bi to smelo tako. Morao bi tu da se uvede neki red, da se zna ta se sme, ta ne. Takvi kao kompjutera e morati da se lee, onda kada zdravstvo postane ono to bi moralo da bude. Ne tek krparenje. Opasnost su po okolinu, sa glavom im nije sve u redu, a bolest u glavi je najgora bolest. Iz nje i potiu sve ostale. A da Nenad pokua da ga izlei sopstvenim snagama? A? Bio bi to ivotni izazov. Drugi razlog za ljutnju su bila sigurnosna vrata. U toku prepodneva je doao majstor da ih postavi. Biserka je zapela pa zapela, nee da je neko opljaka ili ih pobije tek tako, usred bela dana, od provale u zgradi se nikako nije smirivala. Zar da se i njoj dogodi neto tako? Kad zalegne, Biserka istera svoje, ali je i Nenadov otpor preslab, previe joj poputa, radi mira u kui, iako mira iovako ionako nema, ona seje svoj nemir. Koristi njegovu popustljivost, morae da okrene drugi list. A zna da ga

nee okrenuti, ne jedanput se zaricao, pa nita od toga nije bilo. Mrzeo je da ima posla sa majstorima. Nespretan, oseao se jadno pred njihovom vetinom. Gnjeila ga je. U svakoj njihovoj rei, u svakom pogledu, svakom postupku nalazio je prezir, video bahatost. Svejedno da li je prezira zaista bilo, ili je naao ono to je sam stavio, oseanje je bilo isto. Poto se nije razumevao u njihov zanat, nije mogao ni da ih nadgleda, nije bio siguran rade li kako valja ili mu uvaljuju koske. Mogli su da ga prave budalom kako im se prohte. Nenadu je davno dojadilo da ga prave budalom. Nije podnosio majstorsku sklonost kanjenju, njihovu uverenost da si obavezan da se ravna prema njima, umesto da se oni ravnaju prema tebi. Doi e kad im odgovara, ili kad im dune, a ti si obavezan da im bude na raspolaganju. Trea Nenadova srdba bila je zbog za to vee zakazanog zaverenikog skupa, na koji e ipak otii, kao to je otiao i na Bracin doek, kao to je otiao na kliniku, iako tamo nema ta da trai. Niti mu je Obradovika u izgledu, niti mu treba Gavranova glava, niti mu se mili da bude peadinac u tuim ratovima. A otii e, tue su namere i elje jae od njegovih. Majstor za vrata, naravno, nije stigao u dogovoreno vreme, bilo bi udo da jeste. Umesto u osam, pojavio se tek posle devet, bez ijedne rei izvinjenja, kao da je to kanjenje najnormalnija stvar na svetu, zbog koje se niko razuman ne uzbuuje. Zapravo, pojavila su se dvojica. Jedan stariji, ekinajste koe, etkaste kose, i drugi mlai, prozirnih, klempavih uiju. Nije ih vratio natrag, kao to je trebalo. ekinjasti je odmah stao da melje. Najpre se okomio na muterije, ima ih svakakvih, i Nenad e svakako biti svrstan meu svakakve. Ne znaju ta hoe a hoe za dabe to to ne znaju. Stisli su se za paru, jebali bi se za - 310 -

- 309 -

dinar. Pozove te pa onda nema da ti plati, i ta onda? Da mu razbije njuku? Da ga udavi u govnima? ive u svinjcima, da ti se stomak prevrne kad ue, a to su ene kurve, to samo on zna. Koliko ih je povalio na terenu, da ne broji, to da odbije kad se same nude, ta e, nisu ni one krive, uelele se pravog mukarca uz one mlakonje sa kojima ive, ne valja jedino kad hoe tako i da plate, to im ne da, ena je onu njenu stvaricu dobila od Boga, na poklon, on svoj zanat nije, imao je da zasue rukave dok ga je izuio, ali je zato sad najbolji meu najboljima. Nema mu premca u celoj zemlji. Drugi mu nisu ni do kolena, sve sami vindleri i alabajzeri, sem moda dvojice ili trojice, ali ni ti ne mogu sa njim da se ponesu. Zatim se dohvatio politike. U dravi sve ide naopako. Da mu je neto vlast, doveo bi on zemlju u red, ni mesec dana mu ne bi trebalo. Strelja par hiljada, obesi isto toliko, ostavi ih da vise po svim gradskim trgovima, kao opomena, pa da onda vidimo ko sme da se drzne da pravi sranja. Niko ne bi ni unuo. Nema nita bez zorta. Narod je takav, ivine, mora da mu utera strah u kosti, inae podivlja. Klempavi je utao. Rad na vratima je napredovao oajno sporo. ta e Nenad kada mu doe vreme da krene na posao? Ne moe da ih ostavi same, niti moe da ostavi kuu bez vratiju. Srea da nema smenu i u klinici. Mada ni tamo nema zato da ide, nee im dovlaiti pacijente, to mu je ispod asti. Ali ajde, odradie jo tu jednu nedelju, da se ne kae da je odustao. Neka odgovornost za raskid bude na njima, ne na njemu. Moda je trebalo da u domu zdravlja zatrai slobodan dan? Bilo mu je mrsko da trai. Bilo ta. Od bilo koga. Sada je kasno da se to uradi. Nita, neka Biserka izae ranije s posla, pa neka deura zbog tih vratiju, ionako je sama ovo zamesila. - 311 -

ekinjastog nisu morile vemenske brige. Imao je tueg vremena koliko je hteo. to da ga tedi? Zatraio je kaficu i rakijicu, da se malo potkrepe, kada se gazda ve sam nije toga dosetio, kao to bi bio red. I majstori imaju duu. Nisu samo teglea marva, kao to neki misle. Nisam ja va konobar. Plaeni ste da radite, ne da loete, tako je trebalo da odgovori. Bio je jo ljui na sebe to nije, nego im je zakuvao i kaficu, i rakijicu prineo, samo da izbegne frku, klonio se razdraenosti, razjarenosti, nije ulazio u sukobe jer je u njima redovno gubio, jo kao dete je nauio na poraze, ali ga pomirljivost preskupo staje. U okviru se stvorio Mari, radije je, iz rekreativnih razloga koristio stepenice nego lift, Nenad je hteo a nije. Mari je bio bez torbi u ruci, obavio je, dakle, kupovne naloge. Bio je bez dukele kraj sebe, nije, dakle, poslat ni da je proeta. Da nije puten da malo prolandara, osloboen svake porodine obaveze? To bi bila revolucionarna promena u domu Marievih. Ili se Marika spustila liftom, u drutvu svoje ljubljene betije, a pratiocu je doputeno da malo protegli noge, pre nego to im se pridrui u prizemlju? Ili je crkla, pa sreni udovac koristi novosteenu slobodu? Radi se, komija? Radi se, zabrundao je ekinjasti umesto Nenada. Ako, i treba da se radi. ovek vie ni u sopstvenoj kui nije siguran. O ulici da i ne priamo. Zavisi kako je kua obezbeena. Jo niko nije obio vrata koja ja postavim. I nee ih obiti. Stopostotna garancija. Jo da smo stavili video nadzor, kako sam predlagao, da se ne otkljuava kome ne treba, ali, ta da radi, dabe pria, uvek se tedi na pogrenim stvarima. Ne kaem, moe da proe i bez video nadzora, stopostotna garancija, to se obijanja tie, ko otkljua sam je sebi kriv, ali je sa nadzorom potpunije. Zaokruen - 312 -

sistem. Jo bi samo falio alarm koji die uzbunu direktno u policiji, da odmah poalju patrolu, ali smo mi u tom pogledu jo mnogo zaostali. A zato je to tako? Zato to ne daju vlast pravim ljudima. ekinjasti se udario pesnicom u grudi. Mari nije nastavljao tu temu, pomenuo je bezbednost usput, kao uvod, Zbog drugog se nacrtao. Ovaj, vidite, komija, okoliio je. U vezi onog eninog leka. Ako ste kojim sluajem.. Mnogo nade polae u taj lek. Zato to u Americi. A Amerika je sila nad silama. A kad se sila neim lei, to mora da je... Nenad se osetio krivim to nita nije uradio po pitanju tog leka na d. Oseanje krivice je bilo automatsko. Mrzeo ga je, ali nije mogao da ga se oslobodi. Usadili su ga u njega jo dok je bio dete, primilo se, razvilo, pustilo korene, nikako da ga iupa. Kakva Amerika. Amerika je nita, zareao je ekinjasti. Mogao sam ja stoput da odem u Ameriku, ovakav majstor svakom treba. Samo nisam hteo. Zvali me, molili, vukli za rukav, ubeivali. Ovim rukama bih bogatstvo napravio. Milione bih zgrnuo. Ali ja ni da ujem. Zato? Zato to su Amerikanci govna, eto zato. Je li tako da su Amerikanci govna?, obratio se klempavom. Klempavi se iskezio, bila je to valjda potvrda. Bolje da ti ena ne pije taj njihov lek. Moe samo da joj nakodi. Ta govna truju ceo svet. A i to sa lekovima je obina prevara. Nita ja u to ne verujem. Doktori se samo pretvaraju kao da neto znaju. A pojma s pojmom nemaju. Ja ti priznajem samo jedan jedini lek. Rakijicu. Ali onu domau, ljutu, ne bukurie iz prodavnice. Takva rakijica sve lei. Ja ti obavezno strusim aicu ujutru, aicu u podne, aicu uvee. I nita ne brinem. Bolest protiv rakijice nema anse. Ubija sve viruse i bakterije. Moe da strusi i vie, za svaki sluaj. Od vika glava ne boli. A pilule i ostale doktorske - 313 -

podvale, slobodno okai maku o rep. Tako ti reci tvojoj gospoi. Pod obavezno jedna aica ujutru, u podne i uvue. Moe i vie, nee da kodi. A pilule neka slobodno pobaca. Bie zdravija. A i tebi bih to preporuio, neto si mi ubledeo. Da nije majstor u nekoj vezi sa kompjuteraem? ta li su se samo navrzli na Nenadov posao? On u njihov ne dira. A mogao bi. Bojim se da nita neu moi da uradim po pitanju tog leka. Nije registrovan kod nas..., procedio je suvo. Bilo je krajnje vreme da Marie skine s vrata. Skupa s njihovom dukelom. Mari se pokunjio. Kako da se vrati neobavljenog zadatka? Dobie po uima, ima sve da bridi. Maria je zamenio komija nadzornik, koji, nadgledajui, parta po kraju s rukama na leima. To cenim. Svaka ast. Treba preduzeti najozbiljnije bezbednosne mere. Da se neke nesree ubudue ne bi dogaale. Kad ve nee svi skupa, pa da se lepo napravi portirnica, onda svako pojedinano. Mada za portirnicu nikad nije kasno. To bi ipak bila jedna sveobuhvatna mera. Ali ne vredi, nema s kim da se dogovori. Da nadzornika poalje u dom zdravlja? Da ga angauju kao savetnika za bezbednost. U vojsci, oficir za bezbednost je svakog meseca organizovao projekcije erotskih filmova, da vojnicima podigne moral, pospei ljubav prema otadbini. Eros je, meutim, zakazao pa je bilo ta je bilo. Jo bi mu samo trebali s uma sili kompjutera, Pizdi i Tutumraica, pa da ludnica bude kompletna. Mogao bi i Pjani da se pridoda uz Pizdia, pa da, iz zdravstvenih razloga, navale na Nenadovu rakijicu. Dobro da je bar erka u dnevnom boravku, da ne mora i o njoj da vodi rauna.

- 314 -

Naravno, nije bilo ni govora da se vrata zavre do poetka popodnevne smene. Naravno, Biserka nije mogla da izae ranije s posla. Imala je silne obaveze, ona uvek ima silne obaveze, strano zauzeta ena i strano ponosna na svoju zauzetost. Naravno, poruila mu je da se snae kako zna i ume. Naravno, morao je da zove dom zdravlja, da zamoli da istaknu obavetenje na ordinaciji, da zakazane pacijente prebace u druge termine. Ala e biti gunanja po hodnicima, ala e biti otrovnih rei i jo otrovnijih pomisli. Naravno, morao je i da se izvinjava. A mrzeo je i da moli i da se izvinjava. Onda su majstori morali neto da prezalogaje, i oni imaju duu, nisu maine. Ne, jelo im Nenad nee spremati, niti im seckati meze, to je previe, previe je, to je ak i ekinjasti shvatio, pa je onemelog pomonika poslao po picu, kad ve ima takvih ljudi koji se i ne sete da te ponude, nikakvih li domaina, on svakom gostu iznese na sto sve to ima. Konano je mogao da ih preda Biserki, erku je pokupila usput, delovale su ne samo slino ve i blisko, majka i ki, u njihovom svetu za Nenada nije bilo mesta. Bilo je prekasno da ode na posao, ta e tamo usred smene, pola dana ne znai nita, bilo je prerano za zaverenike, a uz majstore vie nije mogao da izdri, utaborili su se, ko zna kada e se povui, moe to da potraje danima, nedeljama, mesecima, ko zna kad e im videti lea. Kud e drugo neko kod Olge, makar ekinjasti Kazanova i povalio Biserku u njegovom odsustvu, bila mu je smena i sama pomisao na tako neto, ala bi se opekao o njen led, mada, nikad se ne zna, da nije samo sa Nenadom takva, zato to ga prezire ili kanjava, zna se ko je kriv za sve to joj smeta i sve to joj nedostaje, dok je sa drugima iva vatra? Ne daje li nekom drugom ono to njemu uskrauje? Bilo bi mu ipak krivo zbog toga. - 315 -

Olga ovog puta nije zanemarila svoju dunost. Otvorila mu je iz prve, raspoloiva kakva je i trebala da bude. Kod Obradovike, zgusnuto zaverenitvo, da ga noem see. Podnosili su se izvetaji, ko je ta uradio, ko je koga privukao, ko koga vrbovao, ko koga pridobio, ko koga prelomio. Svi smrtno ozbiljni, sa raportom nema zezanja. Plavuan je izvetaje propraao znaajnim klimanjem, valjda ih je tako odobravao. Svako je imao ta da kae, ime da se podii. Izuzev Nenada. Plavuan se namrtio, Obradovika ga je oinula pogledom, glavna sestra je dunula kroz nos, oftalmoglog je popravio nepostojee cvikere. Znao sam ja da e to tako biti!, uzviknuo je pedijatar pobedonosno. Znao sam da e tako biti. Znam ja tu pticu kad je jaje bila. Gavranovac je to. Samo se uvukao. Po zadataku. Da pijunira. pija, promrmljala je glavna sestra pretei. Zamahnula je, kao da joj je zaista bi u ruci. U tom sluaju..., rairio je ruke Plavuan. Hoe li Nenada neim po glavi, pa u gepek, pa u Dunav? Ili e glavna sestra da ga omami hloroforom? Bila je najpogodnija za taj posao. Ili e Plavuan da izvue pitolj s priguivaem, da mu presudi na licu mesta? Moramo da zbijemo redove, gazio je pedijatar. Jeste, redove, pridruio se oftalmolog. U tom sluaju..., ponovio je Plavuan. U tom sluaju..., prikljuila se i Obradovika i rukom napravila luk od Nenada ka vratima. Poveo se za tim pokretom. Znai, ipak e s lea, u potiljak, u predsoblju. Gnjida, tom reju ga je mlatnula po potiljku. Zaneo se, skotrljao niz stepenice. - 316 -

Da je gnjida, to ne priznaje. Ali da u njemu ima neeg gnjilog, to i sam osea. Bilo mu je kao u jutro posle slavlja, gosti su se razili, zamukla je graja glasova, stiao se smeh, sada, mutne i teke glave, valja isprazniti pepeljare i tacne pune pikavaca, ukloniti ispijene ili naete boce i ae, obrisati mrlje, oprati brdo posua, vratiti nametaj na svoje mesto i uopte pospremiti sav taj nered, a ovek je tako bezvoljan i tako prazan da bi lako, zbog nekog sasvim nevanog povoda, zbog najbeznaajnije sitnice, mogao da svri sa sobom, bez ikakvog oklevanja, bez trunke aljenja. 53. Da sam napravio ono to je Braca napravio svojim nedolaskom, majka bi podivljala. Kada se o meni radi, podivljala bi i zbog daleko beznaajnijih povoda. Ali je Braca uivao imunitet. Ne samo da je progutala povreenost. Preobrazila ju je u ponos. Eto, koliko je njen sin traen i zauzet. Ne stie ni da se javi. Njen sin je, naravno, Braca. Ja nisam niiji sin. Ja sam siroe. ta sam skrivio majci? Skrivio sam to to sam se rodio. Unitio sam joj karijeru, vajkala se prijateljicama. Pojavio sam se nezvan, u najnezgodnijem trenutku. Onda kada je ve takorei drala u depu lepo mestace u predstavnitvu na strani. Nisam bio predvien voznim redom. Omakao sam se. Da joj napakostim. To mi nikada nije oprostila. Sve u svemu, najbolje bi bilo da me nema i da me nikada i nije bilo. Ako nestanem, bar vie nizata neu biti kriv.

Jeste, pokuao sam jednom da prekratim ivot, ionako nikom ne treba. Hteo sam da napustim ovaj svet. Za mene tu ionako nije bilo dostojnog mesta. Hteo sam da kaznim sve one koji su me ponizili i uvredili. Spisak je podugaak. Da ne nabrajam. Odluio sam, eto, da sebi oduzmem ivot, omakom dat. Da maknem onog ko se omakao. Kad ve nisam prispeo na ovaj svet kao svako drugo eljade. Kad me je ve iz nitavila provercovala nesmotrenost, umesto da me dozove elja. Pojavio sam se grekom? Ispraviu je, nema problema. Svakome sam na smetnji? U redu, ukloniu smetnju. Naravno, zaalie ve oni kada shvate ta su izgubili. Odriui se postojanja, dokazau da sam uistinu postojao. I to istinskije nego drugi. Mata mi je iva, oas se razmahne. Daj joj povod i udesa e doarati. Naslaivao sam se prizorima bola, tuge, krivice. Skruenosti i kajanja. Do sitnica sam zamiljao uas, predoavao sebi uzbunu koja e se podii kada bude otkriven moj le. Video sam svoju sahranu i ono to joj sledi. uo govore koji me uznose nad otvorenom rakom i prie koje me uzdiu. Koliko lepih osobina e mi odjednom nai, koliko sposobnosti. Kasno im je sve to, nita im to vie ne vredi. Iz groba neu ustati, makar me na kolenima preklinjali. Da su umeli da cene ono to su imali, ne bi sada naricali nad onim to su izgubili. Sopstvenom krivicom. Od tog gubitka se nikada nee oporaviti. Utonue u utuenost bez kraja. ivot im vie nikada nee biti isti kao pre. Razneen nad sobom, menjao sam i doraivao te prizore, tragajui za najpotresnijim. Na mati se, meutim, nije moglo ostati. Mata najlepa tkanja tka. Ali je skuava sitniava stvarnost, prokleta bila, ukinuo bih je dekretom, nenosna je, nasrtljiva, u sve se uplie, sve mrsi, sve kvari. Valjalo je - 318 -

- 317 -

nameru sprovesti u delo. Ni ivot se ne oduzima sam od sebe. I tu mora da se pomui, da se prihvati praktinih pitanja, preskoi prepreke koje iskrsnu. Osnovno kako da svrim sa sobom? Koji nain da odaberem? ta e biti najupeatljivije? Sujeta je udo nad udima. I kada u smrt ide, misli kakav e utisak da proizvede. Tada pogotovo. Da sa sobom i svojom mukom svrim muki? Metak u elo. Tako se to radi. Ali, gde da naem pitolj, gde municiju? U to se mirnodopsko vreme oruje nije vuklo svuda unaokolo. Bilo je mangaa po kraju. Od njih su zazirali ali su im se i divili. O njihovim podvizima, njihovim okrajima sa momcima iz drugih krajeva, o njihovim obraunima sa policijom, ispredale su se legende. Tim legendama su se hranili i oni koji su ih priali i oni o kojima se prialo. Od njih bi verovatno mogao da se nabavi pitolj. Ali teko da bi me shvatili ozbiljno. Bio sam za te momke niko i nita, beznaajni stvor. Neko ko se ne uzima u obzir. Neko ko se uopte ne primeuje. I samom bi mi bilo mrsko da im se obratim. iveli su u legendama, irile su se od usta do usta, gutale kao bajke, u kojima za mene nije bilo mesta. To mi nije bilo pravo. Zar sam ja nie bie? Da priupitam nekog drugog? Nisam imao koga. Uostalom, moj naum je morao da ostane tajna. Ako bi se za njega saznalo, pokuali da me osujete. ak i da ne uspeju, uinak bi bio oslabljen, pa i sasvim upropaten. Moj in je imao da doe kao iznenaenje, morao je da odjekne kao udar groma. Braca bi verovatno uspeo da nabavi pitolj. Taj ume da se snae. Samo, daba mu to bilo kada nije u stanju da se uzdigne iznad sebe. Jeste, pitolj e nabaviti ali ga sebi uz elo nee prisloniti. Daleko bilo. Taj se od sebe nikada ne bi rastavio. Na sebe pazi kao na kakav dragulj. Na svoj ivot nikada ne bi kidisao. Na tu, to je ve neto sasvim - 319 -

drugo. Ukoliko mu se ukae prilika i ukoliko moe da proe nekanjeno. Istina, zasad ne ubija, ali zato gazi preko svakoga da bi se dokopao onoga to je naumio. Pitolj je otpao. Otrov? ime se otrovati? Nisam znao nita o otrovima i njihovom dejstvu. Da njukam po bibliotekama, bojao sam se da me ne provale. Tada nije bilo interneta, koji bi mi u mnogome olakao stvar. Tehnoloki napredak, svaka ast. ta bismo bez njega? Pomae nam da lake svrimo sa sobom. I pojedinano, i kolektivno. Pilule za spavanje, pilule za smirenje? Njih je bilo u kui, majka ih je koristila. Patila je od nesanica zbog kojih je optuivala najpre mene, koga bi drugog, a zatim i oca koji me je napravio. Patila je majka i od nervoze za koju je takoe zna se ko bio kriv. Da nestanem pomou njenih pilula, bilo bi u tome neke pravde. I neke doslednosti. Uklonio bih veliku nevolju iz majinog ivota sredstvom za ublaavanje tegoba, koje je ta nevolja izazvala. Bilo je to logino. A logika obavezuje. Naalost, kao to to obino biva, logici, pravdi i doslednosti se ispreio strah. Bio je to moj strah od umiranja u snu. esto nisam uspevao da zaspim iz bojazni da bih u snu mogao da iskliznem iz ivota, ak i ne opazivi ta se sa mnom zbilo. Da bih mogao, eto tako, da nestanem u nitavilu. Zaspati i vie se nikada ne probuditi, na takvu bi me pomisao oblivao hladan znoj. U smrt sam hteo da odem svesno. A nisam ni bio siguran da e stvar uspeti. Sa tim pilulama nikada ne zna na emu si. Mogli bi da me spasu i podvrgnu ispumpavanju stomaka, uo sam da o tome govore. Nisam znao ta je to, ali mi je delovalo krajnje gnusno, krajnje poniavajue. Ono to je zamiljeno kao velianstveni odlazak moglo je lako da se pretvori u neto nedostojno i nisko. - 320 -

Presei vene? Ali kako kad ne podnosim ni pomisao a kamoli pogled na krv koja istie. Da se utopim? Da se s mosta bacim u reku? Ni najmanje me nije privlaila pomisao na naduti le koji voda kovitla i nosi. Da se obesim? O kakvo drvo. Umreti sa konopcem oko vrata? Ljuljati se na nekoj grani? Bljah. Ne, nikako. Skoiti pod voz, kamion, autobus, automobil? Da me i na izlasku iz ivota pregaze onako kako su me u njemu gazili? To zaista ne bi imalo nikakvog smisla. Ali da se vinem sa vrha zgrade, to bi ve bilo neto drugo. Dramatino je. Privlai panju. Podie napetost. Sav taj svet koji bi se ispod okupio, nagaajui hoe, nee. Pa policija i vatrogasci sa prostirkom spremnom da prihvati moje telo. Sijaset novinara. Fotoaparati, mikrofoni i kamere. Pa megafon i bezuspeni pokuaj da me odvrate od samoubilake namere. A onda let u prazno. To bi se moda moglo tako izvesti. U meuvremenu, dok konano ne izaberem najbolji nain, valjalo je napisati oprotajno pismo. Samoubistvo bez oprotajnog pisma ne znai nita. U tom je pismu istovremeno valjalo optuiti i podariti velikoduan oprotaj, kakav meni nije nikada dat. Valjalo je prozboriti koju o plemenitim duama koje padaju kao rtve surovosti ovoga sveta. I, naravno, nikakvih gramatikih i pravopisnih greaka nije tu smelo biti. Jedan pogrean zarez je mogao da upropasti tav briljivo smiljan efekat. Ispostavilo se da oprotajno pismo nije maji kaalj. Nije ti lako da ga sain. Oprotajna poruka nije mala stvar. U njoj treba sve saeti, sve iskazati. To su tvoje poslednje rei, peat kojim peati ivot. To je moralo da bude neto izuzetno. Neto to duboko potresa i to se veno pamti. Vie sam se namuio nego i kod kolskih zadataka na one besmislene teme, Prolee u mom gradu i - 321 -

sline kojetarije, o kojima jednostavno ne zna ta da napie. Pisao sam, precrtavao, dopisivao, cepao. Rei su me izdavale. Nikako nisam uspevao da ih nateram da izraze ono to sam eleo. Uprkos svim naporima, ostajale su blede, neme, neubedljive. Od nemoi sam zarivao zube u aku, huktao i uzdisao. A onda je usledila propast. I pored sve predostronosti, i pored sve reenosti da svoju nameru drim u najstrooj tajnosti, sve dok je ne dovedem do blistavog ostvarenja, nisam bio dovoljno oprezan. Braca je naiao na jednu od verzija oprotajnog pisma. I sve pretvorio u urnebes. I sada mi u uima odzvanja njegov sitan, meketavi smeh, od koga se sav najeim. Bilo je to nepodnoljivo. itao je pismo, i to po bezbroj puta, svakom ko je hteo da uje, a hteli su svi. Kolutajui oima, krivei lice u plaljive i nadurene grimase, stavljajui ruku na srce, duboko i patniki uzdiui, prenaglaavajui izraze i reenice tako da ih pretvori u vlastitu suprotnost. Posebno se okomio na onaj deo u kome ujedno optuujem i opratam. Iao bi po kui, koli, kraju uzvikujui: Oprost grenicima! Kada bi me ugledao, zgrio bi se i prebledeo od navodnog straha. uvajte se! Avet je ustala iz groba! Dolazi da kazni! Hvatao bi se za vrat i previjao kao od nepodnoljivih bolova. Svuda oko mene je pucalo do smeha. Svi su se sjajno zabavljali. Velianstveni odlazak se preobratio u munu, poniavajuu lakrdiju. Nisam znao kuda da se sklonim od silnog stida. Bilo bi mi najdrae da se zemlja otvori poda mnom i proguta me. Ali se zemlja po zahtevu ne otvara, ostavlja te da po njoj koraa, pognute glave. 54.

- 322 -

Umesto pozdrava, Baki je, teatralno, nadlanicom prevukao preko ela, kao da otire znoj. Eto, laknulo mu je, ponovo ima sa kim da podeli teret posla. Gagi se, za svaki sluaj, drao podalje od Luke. Je li sasvim prezdravio, brino se raspitivao sa sigurne udaljenosti. Istina, nije navukao hiruruku masku. Mogao je Luka da odsustvuje jo koji dan, ali nije hteo da previe zatee. Trebalo mu je stalno uporite, da bi se na miru posvetio svom zadatku, umesto sa rasipa domiljatost, snagu i vreme, jurei poslove. Neka se Gagi time bavi, u ime firme, neka se Baki pobrine za ono to padne sa strane. Ionako nemaju nita pametnije da rade. Poslovi su za ljude puzave i prizemne, za prilikae. Za ljude bez zadatka. Luka e im od svog ivota dati koliko mora, ali i kada bude bio sa njima, nee biti meu njima. Bie negde drugde. Tamo gde se bije pravi boj, tamo gde se odigrava neto daleko zamanije, uzbudljivije, drugaije od mrcvarenja da bi se preivelo od jue do danas i od danas do sutra. Svisnuo bi od jada, skapao od muke kada bi se na to sveo. Ili kada bi ga prikovali za telo, kao to sa bolesnicima ine. Nije mu se ni sedelo kui, posle sastanka koji se zavrio suprotno svakom oekivanju. Bilo mu je potrebno da ponovo oseti izvesnost rada sa mainama. Radio je ujedno usredsreeno i rasejano. Nije greio. Izvetio se da deo panje posveti poslu, dok bi se onaj drugi, vei i vaniji, bavio zadatkom. Uspevalo mu je da ne mea ta dva dela. ak su se i neizbeni dramoleti za klijente, ko bi jo bio spreman da pristojno plati ono to mu deluje bezazleno i lako, odvijali sami od sebe, sa Lukom a bez njega, sve je to bilo odavno poznato, i replike, i gestovi, i rei, i pogledi, i zabrinuti izrazi lica. Uteraj mu strah u kosti da bi mu isterao pare iz depa, ne slui se tim trikom samo medicinska mafija, morao je da prizna. - 323 -

Upadao bi, ipak, u krize, kao nedavno, kada je sebi morao da obezbedi itave dane. Zadatak se nije zadovoljavao delom, traio je celog Luku, zahtevao da mu posveti svo svoje vreme, sve svoje sile, sve svoje misli. Bilo je teko odupreti se tom zahtevu. Luka bi mu najradije udovoljio, ali to nije bilo mogue. Bio je povremeno na ivici odluke da se svojoj borbi posveti potpuno, bez ostatka, ali granicu ipak nije prelazio. Odstupio bi, na korak ili pola koraka od nje. Nije se ni svakodnevno argatovanje moglo neprekidno drati tamo gde mu je mesto, dogaalo se i da ga skoro celog preplavi, naroito kada bi svi oko njega stali da ize, pogotovo Gagi, imao je taj takvih dana da oveka izbaci iz koe, imala ih je i Super veca, dogaalo se da zakae i Lukin zatitniki podsmeh. Skladno podeljena panja je ipak bila retko dostizani ideal, ne svakodnevno stanje, iako je Luka eleo da bude drugaije, pa i verovao da je tako. elja je jaa od stvarnosti, verujemo u ono to elimo, ne u ono to jeste, ali nam to mnogo ne pomae. Luka svakodnevnice i Luka zadatka su se ee sudarali i spoplitali nego ili naporedo, svako svojim putem. Tog dana nisu ometali jedan drugog. Luka zadatka je mirno mogao da se udubi u razmatranje onoga to se zbilo. Prvo je pokuao da se otrese tog promaaja, vetar doneo, vetar odneo, ali nije ilo. to ga je vie terao, to mu se nasrtljivije vraao. Previe ga je peklo. Bio je povreen, oseao se prevarenim. Kako ga je samo ta enska navukla na tanak led. ta je htela? Da se malo zabavi? Da ga napravi budalom? Kao u onim televizijskim emisijama, koje Luka nije mogao da smisli, sakriju kameru, pa ti naprave neku zvrku, da te nasankaju, na veselje publike. Primio se kao poslednji zvekan, to nikako sebi ne moe da oprosti.

- 324 -

Pokuao je i da pokopa povreenost, line emocije treba drati po strani, ni to nije ilo. Sa kakvim je samo poletom, sa kakvim oduevljenjem odleprao na taj sastanak, eto njemu pristalice, eto sledbenice. Okrutno ga je spustila na zemlju. Ako joj je bio cilj da ga ismeje, postigla ga je. Teko da je to bio njen pravi cilj. Bila je, ipak, previe ubedljiva za nekog ko se tek tako zevzei okolo. Poslali su je, nema druge. Zna se ko. Prola je ta ozbiljnu obuku. ta je trebalo da postigne? Da izvue informacije o namerama i planovima, o taktici i metodama? Mogue je, ali sumnja. Ne bi se povukla tako brzo. Naprotiv, prikaila bi mu se kao iak. Prilepila bi se uz njega kao pijavica, da isisa sve to moe, tako se to radi. Ova je poslata sa drugom namerom. Da ga rastroji, eto kojom. To e pokuati da mu naprave. Da ga dovedu do unutranjeg rasula, podstiui nadu, koju e udaviti u razoaranju. Lukavo, nema ta. Moe li ita da te uzdrma temeljnije od razoaranja? Poduhvatio se sa nezgodnim protivnikom. Ali ni Luka nije za bacanje. Ne da se ni on tek tako. Iz svake tete moe da izvue neku korist. Nije stvar u tome da li grei, greiti je neminovno, nego izvlai li pouke iz svojih greaka. Stekao je jedno novo iskustvo. Valja e mu. Sad bar zna da i to moe da oekuje. Sledeu provokaciju e doekati spremniji. Bie jo dana za megdana. Tek je poelo. Iz svake arke, iz svake bitke, iz pobeda kao i iz poraza, Luka e izlaziti kao jo prekaljeniji, jo opasniji borac. Zapravo su ga uvrstili umesto da ga poljuljaju. Luka je zadovoljan sobom zbog ovog zakljuka. Stekao je pravo da sebe nagradi. Rezervisae plavuu za veeras, odavno nijednu nije zvao. Bio je Luka zadovoljan, ne samo zakljukom, ve i nainom na koji je reio ensko pitanje, koje mnogim mukarcima pretvara - 325 -

ivot u pakao. Tim zadovoljniji to se Baki ponovo jadao na onu njegovu koja mu je, bez ikakvog razloga, sloila jo jednu svau dole joj njene lutke. udo bi bilo da joj nisu dole, u svakoj eni ui jedna nesnosna Super veca. Usosio se, sirotan. Upetljao, kao pile u kuine. A kod Luke je sve to jednostavno, jednostavnije ne moe biti. Zavidukao je. Otkud ti da zvidue?, zabrinuo se Gagi. Da to zvidukanje nije znak neke nove, nesavladive bolesti? Zviduem od veselja. Postarao sam da mi bude lako. Ko ume, njemu dve. Gagiju nije bilo pravo. 55. Izlazak sa Snekom nije bio posebno zanimljiva predstava. Ponajmanje je bio provod, iako Vlatka nikako nije jasno ta ljudi podrazumevaju pod tom reju, toliko im je vana da je mnogima postala ivotna svrha, pa i jedini ivotni razlog. Samo im je provod bio ivot. Sve ostalo je bilo, ne zna se ta. Izlasci sa Snekom su liili na kolske priredbe sa veno istim skeevima, uvek istim recitacijama. Sneka je revnosno odraivala ulogu, sa kojom se poistovetila. Svakom mukarcu je procenjivala veliinu ljubavnog miia i sposobnost da eni prui ono to joj pripada.. Prepoznavala je pouzdane znakove, i za jedno, i za drugo. Vlatka joj je skoro zavidela. Uvukla se Sneka u svoju opsesiju kao u koljku, i nita drugo je nije doticalo. Navukla je na sebe oklop u kome se oseala neranjivom. Nisu je morile nikakve muke, nisu je rastrzale nikakve neodumice. Nala je sebi savreno pribeite, kakvo Vlatka nikada nije imala.

- 326 -

Bio je zamoran izlazak sa Snekom, ali je Vlatki trebalo neije drutvo, da ne ostane sama sa sobom. Zato to je samu sebe imala da tota priupita. Zato je tako neslavno utekla sa sastanka koji je sama zakazala? ega se isprepadala? ovek je samo uzimao ozbiljno sopstvene rei i poverovao je da ih je i ona uzela ozbiljno. Zato bi inae ttraila da se nau? Da bi zadovoljila svoju radoznalost? Da upozna jednog udaka? Da izbliza razgleda jednu neobinu pojavu, kao to blentavi, budalasti turisti zveraju u kakvu znamenitost, jer i to treba videti? Ako nije to, ta je onda traila? Svakako ne nain kako da izbavi Mladenu iz kandi medicinske mafije. U tu mafiju je istovremeno verovala i nije verovarala. Moda je traila pomo da se odupre Mladeni, koja je pokuavala da je gurne u bolesniku provaliju? Ili je htela da joj se zbog toga osveti? Ili je htela da opipa kako zaista stoji sa tom medicinskom mafijom. Koliko je ubedljiv onaj ko je raskrinkava? Da li je to istinsko uverenje, ili samo poza, koliko da sebi i drugima bude zanimljiv? Pa je uhvatila tutanj kada je shvatila da taj ovek, ne samo da ozbiljno veruje nego i neto ozbiljno preduzima. I oekuje da mu se pridrui. A Vlatka ne bi da sebe istera na obavezujui istac, nego bi da joj i dalje u glavi ostane nerazreeno, malo ovako, malo onako, i jeste i nije. Ili ju je uplailo to borac protiv mafije nije onako snaan, kakvim ga je zamiljala? Zar je mogue da i u njoj ima te enske potrebe za jakim mukarcima, kojima e nadomestiti vlastitu slabost? Ili je pobegla od neeg to ju je privuklo? Nije bila spremna da sebi odgovara na tolika pitanja, pa joj je bilo najzgodnije da utekne iz sebe. Zipa, eno etiri drepca za stolom u dnu, pokazivala je Sneka oima na etiri mladia. Svi - 327 -

napaljeni. Tempirane bombe. Samo ekaju da ih aktivira enska ruka. ta kae? Za svaku po dvojica? Kad je bal, nek je bal. Jednom se ivi. Dve matore koke u lovu na piletinu, Vlatka se zgorzila na tu pomisao. Sneka ju je uvalila u nezgodnu situaciju. Sada u da ih prizovem. Nee valjda stvarno da ode po njih? Nije valjda toliko udarena? Ne, Sneka nije ustala. Samo je sklopila oi i stala da neto mrmlja. ta to radi? Prizivam drepce. Priziva ih? Nego ta. Mentalnom energijom. Kakvom energijom? Mentalnom. ta se iuava, kao da nikad nisi ula za mentalnu energiju. Ti samo uti, da mi ne ometa talase. Na Vlatkin uas, momci su se zaista podigli od stola. Zar je mogue da se to dogaa? Kakav e to samo blam biti. Evo ih, pribliavaju se, sto za stolom. I... Nestaju iza staklenih vratiju. Ulica ih guta. Kravo!, jeknula je Sneka. Omela si mi talase. eljno ensko zrai na svoj nain, muko na svoj. Ta zraenja se privlae. Neu vie nigde da te vodim sa sobom. Samo mi kvari. Sneka se nadurila, nadula obraze. Usne su joj se iskrivile u plaljivu grimasu. Nee valjda da zacmizdri? Iamarala bi je da to uradi, stvarno bi je iamarala. Onako, svojski. Kao to sinove jo nikada nije. Nije ni mua, iako je to mnogo puta zaelela. Zasluio je to Sutlija, itekako, ali bi se uvek nekako provukao. Smuilo joj se da se suzdrava. Smuila joj se uravnoteenost. Smuila joj se staloenost, na koju je sebe primoravala. Smuila joj se pribranost. Smuilo joj - 328 -

se da bude puna obzira i razumevanja. Imala je valjda i ona pravo da prasne, ne obazirui se na posledice. Je li se obazirao na posledice borac protiv mafije, ijeg se poziva tako uplaila? Nije verovala da je tolika kukavica, gurala je u stranu svoje strepnje, kao sluajnosti koje sa njom nemaju sutinske veze, kao neto to joj se dogaa, ali nije deo nje. Ne, taj je grunuo svoje, pa ta bude. A Vlatka? Ona bi i da se ogrreje na vatri i da se ne opee. Da se zadri na mlakoj, bezbednoj dvosmislenosti. Da kojim sluajem ne sagori. Zata li se samo uva? ak i brljiva Sneka sledi neto to je vue, ak i ona. A Vlatka? Kao da stoji pokraj sebe, oklevajui da zaroni, onako kao to nevet pliva okleva da ue u vodu, da ga ne zahvate virovi, da se ne utopi. Ne, nije picobradi ovek sa ogromnim naoarima bio blei u stvarnosti nego u njenoj predstavi, ona ga je izbledela. Uradila je to namerno. Da bi se lake odbranila od onog ega je i u njoj bilo. Da sama sebi ne bi priznala koliko mu daje za pravo. Koliko su i njoj samoj odbojni ti medicinski mudroseri, prevaranti i foliranti. Koliko joj je nesnosan nasrtaj kojim bi da ivu celinu njenog bia razbiju na skup organa. Kasape te, ubijaju pre nego to umre, navodno ti produavajui ivot. Zapravo tek odravaju le koji hoda, poto su iz njega isisali svu sr. Banditi. Idemo odavde! Sneka se bez rei povinovala iznenadno zapovednikom tonu. Sutlija i njegov mlai dvojnik su bili zabezeknuti kada je zgrabila daljinski i s ekrana uklonila koarkaa koji se upravo spremao da izvede slobodna bacanja. Imate li vas dvojica neto pametnije u ivotu, osim da blenete u ove idiotluke? Bar da sami neto zaigrate, pa da mi ne bude krivo. Nego ste tu urasli kao panjevi. Samo - 329 -

to se mahovina ne pohvata po vama. Hajde, razlaz. Smislite ta ete da sobom. Zateenom Gojku je odrala vakelu da se ne sazreva beei od bola, i da se jedna glupost ne lei drugom, niti se jedan pogrean izbor ispravlja drugim, jo pogrenijim. Niti ikome sopstvena muka daje pravo ni na razdraenost, ni na izvoljevanje. Niti ikome moe da uskrati njegovo pravo, zato to si se sluajno ranije rodio, nije to nikakva zasluga, da se na nju poziva. Prle joj se sklonio puta. Utiao se, nije ni zucnuo. Postao je neujan i neprimetan. Kao najmlai, imao je najivlji oseaj za opasnost. I nove, brendirane patike je negde skembao, da ne stradaju umesto njega. Neka, izvui e i on svoje, im joj doe pod ruku. Osetila se bolje poto ih je presliala. Prijao joj je miris straha. Bilo je neeg uzbudljivog, neeg vrtoglavog u njemu. Shvatila je one koji se njime opijaju. A da ih se rei, onako uture? Da ih otkai, do jednog? Zbogom, odoh ja. A vi gledajte ta ete. Kakva obaveza, kakav zadatak, kakvi bakrai. Sve je to izmislila. Da sebe zavarava, ni zbog eg drugog. Da bude neim zaokupljena. Kuda da ode? Ne kod Sneke, naravno. ivot sa njom bi bio nesnosan. Niti bi je primila, navikla je da ivi sama. A kad moe Sneka da ivi sama, zato ne bi mogla i Vlatka? Iznajmie sebi negde neki stani, ne treba njoj mnogo, koliko da ima gde da prespava i da prezalogaji. ta e joj bilo ko? Treba joj blagotvorne samoe, potiskivala je tu enju, ivela sa drugima, za druge. Zato ne bi malo ivela sa sobom i za sebe? Zato da to sebi ne priuti? Zato da to sebi ne dopusti? Ionako sebi uskrauje toliko toga, da bi to vie ostalo drugima. Ionako ivi i mimo sebe, i protiv sebe. Zar je greh iveti malo i za svoju duu? Ako jeste, zato ne bi zgreila? U redu, ako se nae pravi ovek, - 330 -

nee ga odbiti. Ali ga nee ni traiti. Niti e aliti ako ga ne bude bilo. A da nije pravog oveka ve upoznala, samo to to krije pred sobom? Previe je navikla da ivi s pogrenim. A ko bi to, kao, mogao biti? Zna se ko, neka se ne izmotava. Ne razumee tajanstvene nagovetaje. Ne bi da ih odgoneta. Neka joj se jasno saopti ili neka se uuti. Onaj od koga je poblegla glavom bez obzira. Taj?! emu ironija u tome taj? Nije li elela saborca? Da se zajedno, ruku pod ruku, probijaju kroz ivot. Da zajedno ponesu njegov teret? Eto joj ga, na dohvat ruke. Sve se namestilo kako valja. I njemu nedostaju enska prinicljiva pamet, nedostaju mu i enska ruka i enska dua. Nema to nikakve veze. Dobro ako nema. Tako se Vlasta raspravljala sa sobom. Na poslu je uutkala Mladenu kada je krenula da joj dosauje sa doktorom za glavu, taj koga joj preporuuje je, garantovano, nabolji u u gradu, obema bi im jo danas zakazala. Nema nita od toga, Vlatku glava odlino slui, ako se Mladeni otkaila neka daska tamo unutra, pa treba da se prikuca, neka lepo ide sama, niko je ne spreava. I neka ve jednom prestane da je gui sa svojim izmiljenim bolestima, da joj je ita od onoga na ta se ali, dosad bi ve triput crkla. Vlatka vie nee da uje ni slova o njenim simptomima, pregledima, pretragama, nalazima. Mladena je skupila ramena, mrdnula glavom, razrogaila oi. Koleginica joj je poandrcala, tu vie nema nikakve sumnje. Svata moe da napravi. A ona joj je najblia.

Vlatka je suzbijala potrebu da se raspravlja sa naroguenim glasovima koji su zivkali, da se poale i priprete. Javljala joj se potreba za raspravljanjem i ranije, ali nekako rasplinuta, udaljena, umrtvljena, nikada jo nije bila tako iva, tako neposredna, tako silna. Neka ve jednom prekinu da kmee, nee umreti ako ostanu bez vode par sati. Nisu jedini koje vodovod mora da opslui. Nisu centar sveta, kao to su sebi umislili. Bilo joj je teko da im ne saspe u slualicu ono to im je sledovalo. Moda bi im i sasula, da nije stigao poziv inspektora Maksimovia. Molio ju je da doe do stanice, da preslua neke glasove. Poslae po nju slubeni auto. Iznenadila se. inilo joj se da su joj u policiji uzeli izjavu vie onako, reda radi, koliko da je unu u neku arhivu. Nije ni pomislila da e uopte baviti lanom dojavom. Na portirnici ju je saekao mladi u civilu, sa bubuljicom kraj nosa, i uveo je u auto bez policijskih oznaka, valjda da ne izgleda kao da je privode. Maksimovi ju je srdano pozdravio, kao staru poznanicu, sa kojom se pre neki dan video kod zajednikih prijatelja. Mi smo malo njkali, pa smo neto i iznjukali. Traku sa glasovima su joj pustili vie puta. Ne, nijedan nije bio onaj glas. Je li sigurna? Sigurna je. Sasvim sigurna? Sasvim sigurna. U redu, tragaemo dalje. Pronai emo mi ve tog aljivdiju. A kada ga pronaemo, nee mu biti do smeha. Pogled mu je blesnuo lovakom strau. Na rastanku, pruio joj je vizitku. Za sluaj da ste prethodnu negde zaturili. Vizitke se lako zature, znam po sebi. Stavi je negde i zaboravi. Javite se ako se bilo ega setite. Ne samo povodom lane dojave, ve i uopte. - 332 -

- 331 -

Trgla se. ta je sad ovo trebalo da znai? Po velikim firmama se svata dogaa. Pa, ako kojim sluajem... Ne znam ja ta se dogaa u firmi. Niti me zanima. Ne zabadam nos tamo gde mu nije mesto. A nemam ni sklonosti prema cinkarenju. Ni u koli nisam tuakala. Neu ni sad. Ali sam koristila usluge jednog cinkaroa, to nije dodala. S tim je zavreno. Molim vas, kakvo cinkarenje? Nije mi bilo ni na kraj pameti. Zato odmah potezati teke rei? Nego onako, ako vam zapadne za oko neto ega ne bi smelo da bude. U optem je interesu da se to sazna. Samo se vi slobodno javite. Niko nee znati. Javite se i uopte, ako vam bilo ta zatreba. Znate kako je, neke stvari je lake obaviti uz policijsku pomo. A to da ne pomognemo onome ko to zasluuje. Nije lako ni nama policajcima, niko nas ne voli, a bez nas se ne moe. Sutlija i Milo su je doekali sa neprijateljskom naroguenou, spremni da se bore za svoj narkotik, ako zatreba. Sutlija je zgrabio daljinski sa stola im je ula u prostoriju i nije ga isputao dok se nije udaljilja, ovog puta bez rei. Neka rade ta hoe, ba je briga. Od njih ionako nee napraviti ljude. Sa njima samo trai svoj ivot. A drugog nema. Zar da se pretvori u enu paenicu, enu muenicu, enu rtvu? 56. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Hoe li konano biti neto od tih pregleda, napada Biserka. Nee biti nita od gugijevih pregleda, neka se ubrie, odvraam, dojadilo mi da razvlaim. Kako nee biti nita? - 333 -

Tako lepo. Zato ih nee biti. Zato to ih nee biti. Ti si nesposobni idiot. Jeste, ja sam nesposobni idiot. Nisi ni prineti svome bratu. Jeste, nisam ni prineti mome bratu. Zato se ti lepo razvedi od mene i udaj za njega. Evo ti ga tu blizu, u Beu. Ako nije odleteo za Rim. A ni Rim nije preko sveta. Prestani da bulazni. Ili se udaj za koga god hoe, ako te on nee. Mukaraca ima kao pleve. Hoe da ti naem nekog? Ti si kreten. Jeste, ja sam kreten. itavog ivota mi samo pakosti. Jeste, pakostim ti. Takvi mi je priroda. I majci sama napakostio tome to sam se rodio. to ne bih i tebi? Sasue mi otrova u jelo, moja Biserka. Da li sam se zaista omakao? U zanosu strasti. U kakvoj mirisom lipa natopljenoj letnjoj noi? Nekako mi se to ne uklapa. Zanos, strast, ne ide mi to uz uvek smotrenog, obazrivog oca. Taj se nikada ne zaboravlja i nikada nita ne ini bez nekog svog razloga. Jesam li siguran da se otac u potpunosti poklapao sa sobom? Uzmimo fotku doktora Hokinsa. Sasvim obino, ak blago lice. Nita ubilako se ne nasluuje na njemu. To lice se ne slae sa tristotinak pacijenata, koje je upokojio. Osim ako ih nije upokojio ba iz blagosti. Iz samilosti. ivot je nepodnoljiv teret. Zato da im ga ne skine sa ramena. Moada je i u ocu postojala neka drugaija osoba, koju nikada nisam upoznao. Moda te drugaije osobe - 334 -

postoje u svakom. I u Biserki, i u onima sa kojima radim, i u onima koje leim. Samo to ne elim da ih vidim. Lake mi je da imam posla sa sablastimna, koje sam lino stvorio. Radi i sujeta, naravno, bez nje ne ide. Svuda se uplie, vernija od senke. Raznolikost bih, ipak, da zadrim za sebe. To je odlika nadmonih, bogatijih priroda. Ako se nisam omakao, mora da je tu bilo neke oeve namere. Je li zaista sa mnom neto smerao? I ta? Zbog ega sam mu bio potreban? Nikada prema meni nije pokazao bilo kakvu naklonost ili makar interesovanje. Nije pokuao da me prisvoji onako kao to je majka prisvojila Bracu. Braca je bio majin sin, ali ja nisam postao oev. Nije pokuao da me oblikuje po svom uzoru niti da od mene naini saveznika. Ako u poneemu liimo, ako se kao i on najbriljivije i po vie puta osvrem levo i desno, napred i nazad pre nego to nainim najsitniji korak, ako pritom nogu podiem sa oklevanjem i sa zadrkom je sputam, to nije njegovom zaslugom, ve se dogodilo samo od sebe. Ni na koji nain nije pokazao da sam mu potreban, a kamoli vaan. Bili smo tui jedan drugom, moda i zato to smo u poneem bili previe slini. S kakvim me je ciljem onda provercovao u ivot, zaklanjajui se iza nesmotrenosti, koja mu nije svojstvena? Nekog je tu cilja ipak moralo biti. Samo kog? Oeva je priroda zakopana, njegove su namere skrivene, zakuaste. Da me nije posejao kao minu? Da me nije upotrebio kao oruje u podzemnom ratu koji se vodio izmeu njega i majke, bez zastoja, bez primirja. Gubio je u tom ratu jer je majka bila preduzimljivija i pokretljivija. Dok je otac nerado naputao zaposednut i poznat teren, majka je stalno nekud jurila. Bilo mu je potrebno neto da je - 335 -

makar uspori ako ve ne moe da je zaustavi. Da je makar omete, ako ne moe da je osujeti. To neto sam bio ja. Mina na majinom putu. Posluio sam kao adut koji se u pogodnom trenutku baci na sto. Samim svojim roenjem odigrao sam ulogu koja mi je namenjena. I vie ga nisam zanimao. Bio sam potroen. Tako sam bio zloupotrebljen ve na svom ulasku u ivotu. Da bih zatim bio odbaen. Tako se u moj ivot urezala nemogua nedoumica ta je gore, biti zloupotrebljen ili nikome potreban? Mogao bih da budem uvreen. Mogao bih da oca obaspem pogrdama i pokudama. Da ga proglasim za udovite. I jesam uvreen. Ali opet, sve to imam da mu prebacim i samom mi zvui uplje, isprazno. Na kraju krajeva, ta je uinio? Ono to se stalno ini. Svako svakog gleda da upotrebi. Ima li ieg obinijeg, svakodnevnijeg? Takav je tok stvari na ovom svetu. A negodovati zbog toka stvari mogue je, ali je uzaludno. Kao da negoduje zbog toga to reka tee onako kako tee. Samo e ispasti smean. Ne zaboravljam, naravno. Niti opratam. Nikada nita ne zaboravljam, nikada nita ne opratam. Taloe se u meni moje uvreenosti, gomilaju moje srdbe. Ne odriem se osvete. Naprotiv, o osveti snujem. Ako ne vrati milo za drago, priznaje da su bili u pravu oni koji su te unizili. Ali se ne zalei naslepo, ne udaraj u prazno. Nai naina da se osveti tako da to zaista zaboli. A dotle psssst. Pritaji se. Ne dopusti da bilo ta naslute, spreie te. Ili smrviti. Bilo bi najbolje da se osvetim tako to u se uzdii iznad svih, na nedohvatne visine. Da otud blesnem. Zalepljujuom svetlou vlastite veliine. To bi bilo ono pravo. Nije mi se dalo. Da sam pronaao serum

- 336 -

besmrtnosti, druga bi se pesma pevala. Ali nisam. Zato mi je bolje da zaveem. Da se pokrijem uima i utim. Imao sam ja i drugih pretpostavki o svom roenju. Jedno vreme sam bio vrsto uveren da sam, grekom, zamenjen u porodilitu. Da sam bio namenjen drugim ljudima, drugaijoj sudbini. rtva zabune, dospeo sam u ivot kome ne pripadam. Bio sam pobrkan, otud ova zbrka u meni. Otuda potreba da odem. Otuda potreba da izaem iz sebe. Da pronaem svoj pravi ivot, onaj zatureni, onaj koji je negde drugde. Gde da odem? Kako? Sebe podneti, nemogue je. Ni zaboraviti. Od sebe utei neizvodljivo. 57. Taerka ovog puta nije navratila da priupita treba li neto i usput proveri da li se i ta radi. Hrupila je sa saoptenjem usluge doktora Nenada Novakovia vie nisu potrebne. Nema razloga da i dalje dolazi, neka na polasku pokupi svoje line stvari. Dobro, rekao je Nenad. Hteo je da kae tim bolje, vi meni uopte niste ni trebali. Ali je iscedio iz sebe samo jedno bezbojno dobro. Rei su se gubile negde u njemu, pre nego stignu do usna. Otpadale su jedna po jedna, kao to otpada suvo lie, sve dok ne ostane samo gola grana. Eto i kolege, odmah za Taerkom. Gotovo?, vie je ustvrdio nego pitao. Gotovo, skliznulo je sa Nenadovih usana. Znao sam ja da e to tako biti. im sam vas video, rekao sam sebi ovaj nee dugo. Imam ja nos za takve stvari. Odmah prepoznam ko e da se odri, ko nee. Niste imali nikakve anse. Nedostaje vam... Lepljivosti. Ne prijanjate, eto to je. Nenad nije voleo da mu spominju kako mu neto nedostaje. Uvek mu je neto nedostajalo, Braci nikada - 337 -

nita. Kod Brace je sve bilo na mestu, sve potaman. Upravo onako kako treba da bude. ak se i prelivalo, od silnog obilja. Kod Nenada nikada nita nije pasovalo, nikada nita nije bilo kako treba. Roen je sa zaostatkom, i taj se zaostatak nije mogao stii. Bio je roen da kaska za drugima. Da im gleda u lea. Mislio sam odmah da vas upozorim. Da ne traite vreme. Nego rekoh, pusti oveka da pokua, moda mu se i posrei. Pravo reeno, niste ni izgubili mnogo vremena. Tako da je i bolje to su vas tako brzo otpisali. Nenadu je ipak bilo krivo to je otpisan, umesto da on njih otpie. Kad je ve dopustio da ga Darko gurne tamo gde mu se nije ilo. Da je ispotovao svoj otpor, ovde nikada ne bi kroio. Nije posluao sebe i to je moralo da mu se osveti. Ne moe nekanjeno da prelazi preko sebe, a on je to stalno inio. E, sad, moete da odete s treskom. Da vas upamte. Ili bez treska, da vas zaborave. Ja bih, na primer, otiao s treskom, kada bih odlazio. Priutio bih sebi to malo zadovoljstvo. Zato da ne, kada sam ovde ionako zavrio. Postarao bih se za dostojan, upeatljiv kraj. Da ne bude kao da me ovde nije ni bilo, pojeo vuk magarca, jedan otiao, drugi doao. Red je da se i magarac malo ritne, pre nego to ga poderu. Koliko da ni vuci ne prou sasvim bezbolno. Tresak? Hm, tresak. Sablanjivo, nema ta. Udri kopitom u elo ili rebra. Ili u slabine, koleno, butinu, stomak, rame, lakat, gde god zakai. Kako bi se to moglo? Odmah u da vam objasnim. Kolega se uneo Nenadu u lice. Skoro da su im se nosevi dodirnuli, uvukao mu se u nozdrve neki istovremeno kiselkast i slatkast zadah, koji dugo nee moi da izbaci, ma koliko ga izduvavao. Kolega je spustio glas do poverljivog, jedva razgovetnog apata.

- 338 -

Svi su gore. Svi. Glavonja do glavonja, guzonja do guzonje, seronja do seronje. Imaju nekakav sastanak. Neto im, izgleda, ne ide ba najbolje. Negde im je zapelo. Eto vam prilike. Da ih pokokam? Ne vredi, nemam pri sebi ni bombu, ni pucaljku, ak ni sekire, rekao je Nenadov pogled. Da im sve saspete u lice. Da im ui zabride. Hm, hm, hm, poskoilo je u grudima, sablanjivo. Ja, razume se, nita nisam rekao. Zvanino, nikakvog sastanka i nema. Nego se skupilo drutvance da malo proaska, da se malo poali. Neobavezno. To vam je konferencijska sala, levo od upravnikove kancelarije. Sasvim u dnu. Ne moete da promaite. U Nenadovoj glavi pijue pijuk. Neto se odronjava. Neto se probija. Da sam na vaem mestu, ne bih propustio. Glava se odmakla, prostor otvorio. Pa, kolega, drago mi je da smo se upoznali. elim vam sve najbolje. Jo emo se mi negde sresti. Mali je ovaj svet, sreu se planine a ne ljudi. Nije Nenad promaio ni stepenice, ni sprat, ni skretanje, iako je sam kaskao pored pejzaa, nije bilo plamenokose da ga vodi, gde li se ta dela? Gde li su je unuli? Da je nisu utnuli, moda je se upravnik zasitio? Neke od faca za ovalnim stolom su ga podseale na njuke sa poternica, neke su mu bile poznate sa televizije, bogami se tu nakupilo buzdovana, teta to kod sebe nema nita konkretno, jednim udarcem bi potamanio poprilino tetoina. Zatekao se tu i Darko, bio je nekako sav stisnut, kao da strahuje da bi mogli da ga uhvate za guu i izbace ako se prekomerno razbaakari. Bio je tu i upravnik, jo roaviji, jo iskolaenijih oiju, sa jo dubljim usekom u bradi. Crven u licu, oroen znojem,

delovao je kao neko ko se zbog neeg pravda. Nenadu je bilo drago to ga je zatekao u neprilici. Par trenutaka je proao neprimeen, a onda su se glave obrnule ka njemu, jedna po jedna. Darko je svoju uvukao jo dublje u ramena. ta je ovo?, prvi je progovorio debeljko, sa kesicama ispod oiju. Ja... ta je ovo?, pridruilo se jo par glasova. Ja... Otkud ovo?, zahripao je debeljko. Ja... Pogreio sam vrata. Izvinjavam se. Gnjeili su ga zidovi hodnika. Taerka se uzverala uz stepenice. Letele su joj i ruke i noge na sve strane, u kovitlacu. Za njom je dahtao nabildovani bilmez, irok kao ifonjer, iz kog su kaveza ovog pustili? ta e ovde, nesreo?!, ciknula je Taerka. ta trai ovde, nitarijo?! Ukopao se pokraj jarko narandastog zalaska sunca. Napolje, da ne bi... Smeta napolje, da ne bi..., zareao je bilmez, pretei. Napolju je sipio sneg, sitan i suv. Vetar se povukao. Gar je ponovo pao na grad. Mimoilazili su se i zaplitali kiobrani. Komeale su se kape i kapuljae. Motori su brektali, gume cvilele, semaforiu su sad zaustavljali, sad proputali vozila i ljude. U domu zdravlja nije morao da objanjava zato se jue nije pojavio na poslu. Niko ga nita nije pitao. Malo ga je to i zaboleo. Zar je njegovo odsustvo znailo tako malo? Zar nije prouzrokovalo nikakav znaajniji poremeaj? Zar se tako lako moglo bez njega? Obradovika je gledala kroz Nenada. Ne ni pored ili iznad nego ba kroz. Poznavao je taj pogled. Ti si vazduh, poruivao je. I manje od vazduha. Vazduh je ipak tu, udiemo ga. A tebe uopte nema, uopte ne - 340 -

- 339 -

postoji. Njime ga je kanjavala majka, vraajui ga u nitavilo, iz koga, to se nje tie, nije trebalo ni da se pomalja. Kanjavali su ga njime i Braca, i Biserka. Darko je kroz vrata ordinacije proturio tek glavu i pola ramena. Levog. Ti si beznadean sluaj!, dobacio je jetko, ne obazirui se na pacijentiknju kojoj je Nenad upravo prislonio slualice na grudi. Pacijentkinja se trgla, nabrala nos u nedoumici, da li to njoj kau. I za Mariku je bio vazduh. Morao je da se skloni u stranu kako ne bi udarila u njega na putu od lifta ka izlazu. Dukac je, meutim, besno zalajao. Biserka je siktala. Usosio ju je, prokletnik. Finansijski strunjak se snaao za preglede, poslovno uticajna koleginica joj je danas napomenula suvo, tako da Biserskin mu vie ne mora da se trudi. Bilo je u toj napomeni zajedljivosti. Razlone zajedljivosti, mora da prizna. Jednom u deset godina ga zamoli da neto uradi, a on nije u stanju ni za obine preglede da se postara. ta hoe, rekao joj je da od toga nema nita. Nikad od njega i nema nita. ta je ona zgreila da je njime kanjena? Sada koleginica, od koje umnogome zavisi Biserkino unapreenje, misli da na nju uopte ne moe da rauna. A ako koleginica ne moe da rauna na Biserku, ne moe ni Biserka na koleginicu. Nema nita dabe na ovom svetu. Jo ako poveruje da ju je zavaravala, pa je uzme na zub? Onda ne samo da nema nita od unapreena, nego e joj se zaljuljati i sadanja pozicija, a toliko joj je muka trebalo da je stekne. I koliko joj je truda trebalo da sebi otvori put ka tom unapreenju, bilo joj je na dohvat ruke, a sad? Sad moe da se sa tim pozdravi, ali njega to nije briga. Teko mu je da makne i malim prstom. Zaista ne zna ta je spreava da iz ovih stopa ne pozove advokata, pa da se razvede dok je jo u

snazi, kad se ve udala za smetenjaka. Gde joj je glava bila kad se sa njim vezala. Ne znam ni ja. ta ne zna ni ti? Ne znam ta te spreava da se razvede. To mi je ba udno. Ti se jo izruguje? Ne izrugujem se, samo kaem. Tako?! Stegla je pesnice, poplavela u licu, i zubi su joj zakripali ili se Nenadu samo tako uinilo. Lepo, sada je svugde precrtan. Ima li i erka neto da mu prebaci, neto da mu zameri? Ne, ak ni to. Nije bio dostojan ak ni zamerke. Bio je tek nejasna mrlja na obodu erkinog sveta, kojim je Biserka suvereno vladala. 58. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Tuga tue u prozore. Teskobna tiina. Treba raistiti sa lanim lekarima. Sa uzurpatorima. Da upotrebim kompjuteraa? Da ga, kao kakvu raketu, usmerim tamo gde treba? Da raznese lanjake, da oslobodi prostor za nas prave. Postigao bih cilj, a sam ostao na bezbednom. Nedohvatan. Zaista, mogao bih da pribegnem daljinskom navoenju. ta e lepe od toga. Iz senke upravlja ljudima i zbivanjima. Nevidljiv, nedodirljiv. Kompjutera bi mogao da se upotrebi. Ima u njemu mahnitosti koju treba usmeriti na pravu stranu. Da svoj bes ne troi uzalud. Samo paljivo. Ukoliko primeti da pokuavam da njime upravljam, od toga nee biti nita. - 342 -

- 341 -

Da bih ga vodio, najbolje bi bilo da se pretvaram kao da ga sledim. To e oslabiti njegov oprez. Uspavae ga privid lake nadmoi. Pretvarati se da si daleko slabiji kako bi upravljao onim ko je uveren da je neizmerno jai, promourna je to taktika. Veliki sam ja taktiar. Pametna glava. Da mi neto daju dravu u ruke, napravio bih udo. Ne daju, skotovi. Iznenadie se kada ga posetim. Raspilavie se kada ga zamolim da mi obrazloi svoje vienje medicinske mafije. 59. Nevolja sa vetrom je to kad-tad stane. Nije da se izduva, nije da se izmori. Nego ga neto upije. Postoji neki dinovski suner, koji sve upija, u kome se sve gubi. Upijanje je najgore. Daleko gore nego kada te zaustave udarcem u stomak, od koga ostane bez vazduha. Nastavie dalje, im doe do daha. Kada te upiju, vie nema nieg dalje. To nije ak ni kraj. To je bespogovornije, beznadenije od kraja. Luka nee dozoviliti da ga upiju. Zato je neophodno da neprekidno neto preduzima. Da ono to je zapoeo ne zamre samo od sebe. Provokacije i nisu tako loe, dre ga u pokretu, spreavaju da zadrema. ovek je bodriji kada se bori. Snanije ti prostruje i krv, i misao. Docu ne treba otpisati. Ponovo je iskrsao. Doao je da se napoji istine. Mnogo je oedneo. Pio je itavu no. udno. Luka u bolnikim posetama nije bio itavu venost. Oslobodio ih se im je mogao. Da ne susree skrhane sunje u onim prugastim, robijakim pidamama. Da ne udie zadah pokornosti i straha. Da ne susree nadmene tamniare u belom. Da ga ne rastroji razorna rasplinutost robovanja. Da ne gleda sva ta sitna dovijanja kako bi se - 343 -

od tamniara izmolile, ili kupile, jadne povlastice, bila je to ponekad tek trunka vie panje. Ubijalo ga je to. Jedilo ga je poistoveenje bolesnika sa sopstvenom boleu, gutala ih je. Nestajali su u njoj. Jednom je i sam dopao bolnice. Bilo je to kada su mu izvadili slepo crevo. Nije se bojao bola. Dogaalo se da ga sam sebi nanese, kako bi se vebao u njegovom podnoenju, kako bi ukrotio svoje telo, dokazavi mu da je jai od njega. Operacije se gadio, ne plaio. Bilo mu je odvratno da, pod reflektorima, lei na stolu, rasporen kao svinje iz koga vade iznutrice, prisustvovao je klanju, nikada nee zaboraviti uasnuto skianje sirote ivotinje, uvuklo se duboko u Luku, sloilo mu se, podigla se utroba, dolo mu je da povraa, a svi oko njega su bili razdragani, bie polutki i peenica, i krvavica, i kobasica, i varaka, bie i masti i slasti. Nije mogao ni da dotakne to mesto, Super veca ga je tamanila u slast, uz pohvale itave porodice, njegovo odbijanje nikome nije bilo po volji. Nije pripadao veseloj zajednici dranja. Tue ruke koje e riti po njemu. ta ako neto zauvek poremete? ta ako neto zaborave u njegovoj unutranosti, dogaa se to, pa taj strani predmet postane deo njega, kao kakav novi organ, usaen spolja? Operacija je protekla u najboljem redu, kako se izrazilo medicinsko osoblje. Zbog toga su u porodici bili strano ponosni. Kao da je uspela operacija bila neka njihova posebna zasluga, potvrda da su porodica na svom mestu, neuspene operacije sleduju samo poremeenim porodicama. Doli su, upraeni kao za fotografisanje, onako kako se nekad davno ilo kod fotografa, kao to se ide u goste i na sveanosti, i uopte kada se treba pokazati u najboljem izdanju,. Majka je medicinskoj sestri tutnula nekakvu kesu, uz molbu da pripazi Luku. Razume se, kako da ga ne pripazim, odgovorila je sestra, a Luka je hteo da propadne od stida. Super veca je neto - 344 -

blebetala o postoperativnom toku, ona se kao u to silno razume. Super veca se u sve silno razume. Jedva je doekao da se pokupe. Ovog puta je u bolniku posetu poao sa sopstvenim ciljem. Tu akciju jo nije preduzeo, nije se mogla veito odlagati. Izabrao je najveu bolnicu u gradu. ak je i u piljarnici pred ulazom kupio voe, kekse, da, sa ponudama u ruci, bude sliniji ostalim posetiocima. Probio se, kroz bolniki vonj, do velike prostorije sa nizom bolesnikih kreveta, a da ga niko nije nita upitao, niti pokuao da ga zadri, strepeo je da bi mogli da ga zastave, i obuzdavao tu strepnju. Po hodnicima je nailazio na grupice civila i zatoenika. Prikazivale su brinu, dirljivu prisnost, ali bez prevelikog uspeha. Civili su doli da odrade svoje, zatoenici bi se, da mogu, rado zamenili sa onima koji su im doli u posetu. Ne bi se ustezali da im utrape svoju bolest. Veina utamnienih je, ipak, sedela na svojim krevetima, leiju podrputih uzdignutim jastucima. Posetioci su stajali ili sedeli pored postelja. Na ormariima i ebadima leale su ponude. Razgovori su vijugali izmeu bolesnikih simptoma, stanja i strahova, lekarskih miljenja i pretraga, je li neto posebno pomenuto u dananjoj viziti, izmeu kunih prilika i nutkanja, uzmi ovo, prijae ti. Bilo je, dakako, i mrcanja, i vlanih oiju, i oroenih obraza, i naleta grevitog plaa. Prialo se i o drugim bolesnicima, povremenim i prisilnim poznanstvima. Pale bi i poalice. Prostorija je bila okreena masno zelenom farbom. Prozori su gledali na bolniko dvorite. Na proelju postelja, irile su se temperaturne liste. Svetlost je bila sipljiva. Luka nije znao ta e rei, ni ta e uiniti. Nije prisiljavao sebe da unapred spremi plan napada, do toga ionako ne bi bilo nita. Planovi su uzaludni. Najbitnije je da si u pravom raspoloenju, tada e ti se samo obznaniti - 345 -

i ta i kako. To je ve negde u tebi, samo treba pustiti da izae. Neto e te ve navesti na pravi postupak. Neka sluajnost, neka sitnica. Ostao je kraj vratiju, otud je mogao da se obrati svima, a da nikome ne bude okrenut leima. Drugo je kada susretnu tvoj pogled, drugo kada se sudare sa tvojim potiljkom. Pogled ih prikiva. Potiljak izaziva da ga tresnu. Ne znam kada e me pustiti odavde, uzdahnula je sredovena ena, ustiju postavljenih visoko na bradi. Kvrcnulo mu je. Pitate se kada emo izai odavde?!, potrudio se da nadjaa amor glasova, nije kod sebe imao nita ime bi proizveo zvuk da njime privue panju, trebalo bi da se postara za tako neto, za neki gong, neku sirenu, neku pitaljku. Pitate se kada emo izai odavde?! Ponovio je to par puta, sve glasnije i glasnije, sve dok ponavljanje nije stvorilo usek, potisnuvi zvuke koji su ga orkuivali. Razumljiva briga. Razumljiva strepnja. Hoemo li ikad izai? Hoe li nas ikad pustiti? Ili smo osueni na doivotnu robiju? To jeste vano pitanje. Ali ima jedno jo vanije. Zato ste uopte ovde? Zato su vas ovde strpali? ta vam rade? Jeste li neto skrivili, pa ste zbog toga zatvoreni? Niste li prekrili neki zakon? Jeste li neto ukrali? Nekog povredili? Nekog ubili? Niste. S kojim pravom vas onda ovde dre? Ko vam je odsekao kaznu za nepostojeu krivicu? Doktori, eto ko. Zatoila vas je medicinska mafija. Ima neeg u dranju govora. Ponesu te vlastite rei. Zalebdi. Nae se iznad zemlje, makar malo, opijen, oamuen. Makar za trenutak pod nogama oseti vazdunu prostirku umesto poda. Ko je medicinskoj mafiji dao pravo da sudi? Otkud joj ta vlast? Sama je - 346 -

uzela pravo, sama je uzela vlast. Medicinska mafija je sud nad sudovima, vlast nad vlastima, mo nad moima. Njene presude su konane, albe nema, niti ima ikoga da ih poniti. ak i najsamovoljniji vladar je podreen svom lekaru. Ni kada, i ako, izaete odavde, neete se nai na slobodi, neete utei toj moi. Medicinska mafija nikada ne isputa rtvu koja joj je jednom pala kandi. Nikada se nee odrei svog plena. Leenju, sami znate, nikad kraja. eka vas beskonaan niz terapija, lekarija-lagarija, pregleda, pretraga, kontrola. Stavljen vam je povodac oko vrata, da vas vodaju kuda oni hoe i cimaju kako im se prohte. Do obeanog izleenja nikad neete stii. Izleenja nema. Izleenje je samo mamac, varalica za naivne. ta ete im zdravi? Od zdravog oveka medicinska mafija nema nikakve vajde. Izmakao joj je. Nije u njenoj vlasti. Probie vam ui priama o zdravlju. Zato? Da biste se oseali to bolesnijim. Da biste patili to ste toliko daleko od tog njihovog zdravlja. Da se razumemo, nema mafija u vlasti samo vas koji ovde leite. Porobljeni ste i vi koji ste im doli u posetu, iako ste na prividnoj slobodi. ta daje mo medicinskoj mafiji? Na strah. to smo uplaeniji, to su oni moniji. Medicinska mafija je bolest od koje treba da se izleimo. Bolest koja ubija. Bolest koja nas od ljudi pretvara u bolesnike. U nesahranjene leeve. Zato... Neto se u magnovenju promenilo. Ispratio je poglede koji vie nisu bili upereni u njega, ve negde kraj njega. U belu grudvu i stub u teget uniformi. Grudva su inili beli mantili, stub je imao uvuenu bradu. ta je ovo?! ta ovo treba da znai?!, dreknula je grudva iz vie grla. Neko ga je otcinkario. Uvek se nae tih priljenih podanika, radih da se potkazivanjem dodvore vlastima. Na njima vlast i poiva. - 347 -

Stub ga je zgrabio za rame. Stisak je drobio. Za mnom, zabrundao je i okrenuo ga otrim pokretom. Nije mu pustio rame, ni olabavio stisak, sve dok ga nije uveo u portirnicu. Kraj staklene pregrade na posetioce se mrtio tip uzanog nosa, u istovetnoj teget uniformi. Videlo se da ne odobrava njihov dolazak, to samo gamie, ali mora da trpi tu rulju, tako je nareeno. Je li to taj to je pravio sranja? Jeste, to je taj. E, pa, sad e da se propisno usere. Joj, kakav promaaj! Kakav promaaj!, urlao je TV komentator u sobi iza. I to kada se utakmica lomi! Neverovatno! Prosto neverovatno! Kamera je prikazala igraa koji je uao, sa licem meu dlanovima. Pa grupu navijaa u neverici. Sedi tu i da nisi mrdnuo. Inae u piku da ti razbijem! Stub ga je bacio u tapaciranu stolicu, sa drvenim naslonom za ruke. Ti e mene da zajebava usred utakmice! Ko zna ta sam sve mogao da propustim. Sedi tu dok ne dou po tebe, i da nisi zucnuo! Luka se nije usudio da pita ko to treba da doe po njega, ovaj bi zaista bio u stanju da od njega napravi lepinju. Komentator je podvriskivao, publika pevala i urlala, pevala i uralala. Stub je uftao, coktao, huktao. U, majku mu! Luku je uhvatila drhtavica. Led mu se, umesto krvi, razlio po itavom telu. inilo mu se da e svisnuti od hladnoe. Policijska patrola se pojavila petnaestak minuta po poslednjem sudijskom zviduku. Ala je bila utakmica, doekao ih je stub. Da se triput preznoji, rekao je policajac sa brkovima. Policajac bez brkova nije rekao nita. - 348 -

Je li to taj?, pokazao je na Luku policajac s brkovima. Jeste, to je taj. A ta je uradio? Pravio je sranja. Neto je kenjao, uznemiravao bolesnike, pretio osoblju. A to ovako drhti?, upitao je policajac bez brkova. Otkud ja znam zato drhti. Ukenjao se valjda da ga ne trkeljiete. Da nije bolestan? Ma kakvi, otkud bi bio bolestan. Folira se, tako mu dolo. Sigurno nije bolestan?, znatieljan je i policajac sa brkovima. Najsigurnije. A da ga ipak neko pregleda, navrzao se policajac bez brkova. A ta ima da ga pregleda? Vodite ga u stanicu pa ga tamo pregledajte. Da nije neto zarazno?, odmakao se policajac bez brkova. Gde bi bilo zarazno, odsean je stub, ali se i on odmakao. Pozovi deurnog, da vidi ta je s ovim. Ne moemo ovakvog da ga vodimo, presudio je policajac s brkovima. Stub se novljno povinovao. A ti, dii u stranu!, dobacio je Luki. Ko je jo video da se ljudima duva u lice? Deurni je imao elu po sredini, bunove kose sa strane, kao zametak krila. Nije mu nita doktore. Samo se prenemae. Da se izvue. Znamo mi takve. Prvo napravi sranje pa se onda pravi bolestan. Poznata mi je odnekud ova ptiica. Mislim da sam ga i ranije ovde viao. Moda ima veze sa - 349 -

kraama po bolesnikim sobama? Ti se uvuku u vreme poseta, tako im je najlake. Vodite ga na intervencije, frknuo je lekar. Zato na intervencije? Zato. Luka nije mogao da kae da mu nikakve intervencije nisu potrebne, vrua kupka bi sve reila, ili da ga bar umotaju u ebad i puste da povrati izgubljenu toplotu, nita drugo mu ne treba. Smrznuta su mu i usta, i rei. Ajde, istaj! uje ta ti je doktor rekao?!, naredio je stub. Ustao bi Luka, kako da ne bi, ali ga noge ne sluaju. Povedi ga, vidi da ne moe sam. Da ga povedem? A ako mi neto prenese? Nema da brine. Ako je zarazan, ve si se zarazio, nasmejao se doktor. Ajde, zovi sestru, da doe sa kolicima. Ubacili su ga u kolica, kao vreu, i izgurali. Hodnik je odjekivao upljim glasovima. Svest je utrnula. Doao je k svesti u prostorije za intervencije. Zatekao je sebe ispruenog na metalnom krevetu, neto mu je utalo u glavi. Pridigao se do sedeeg poloaja. Oseao se nestvarno lakim. Jesi li vaskrsao?, promrmljala je sestra, neto je prevrtala po ustima, valjda vakau gumu. I bilo ti je vreme, da mi se vie tu ne izleava. Idi kui pa mavaj, nije ovo hotel. Stvarno su pacijenti odvratni. Ajde, isti se, ekaju te erifi, da popriaju sa tobom. Plaio se da e se zaneti, kada ustane, ali nije. Va je, moete da mu radite ta god hoete. Mi smo sa njim zavrili, prepustila ga je policajcima, kao da im predaje paket. Line podatke i izjavu su mu uzeli u portirnici. Lae, sve lae, gunao je stub, vidno okuraen, neko ga je izgleda ubedio da nita nije zakaio. - 350 -

Moe da ide, sklopio je slubenu belenicu policajac sa brkovima. Kako to, moe da ide?!, pobunio se stub. Nema osnova za privoenje. Kako nema? Nema. Imamo sve podatke, imamo sve izjave, pozvaemo ga kad doe vreme. Stub je sloio ojaenu facu deteta koje su poslali na spavanje. 60. Jedno je bilo zamiljati kako odlazi, uz ogromno olakanje to se oslobaa tereta koji ju je godinama gnjeio, uz slatku slutnju mogunosti koje se otvaraju, dolazilo joj je to i ranije, razgonila je takve pomisli, terala ih od sebe, sada je dopustila da je preplave. Zaista otii, bilo je to ve neto sasvim drugo. Ustuknula je pred inom, suoena sa mnotvom praktinih prepreka, koje bi trebalo savladati. Naila je na sveproimajuu inerciju svakodnevnice, guste, lepljive. Naila je na mukli, rasplinut ali utoliko ilaviji otpor kojim je svakodnevnica bila spremna da se odupre svakom pokuaju da se iz nje izae. Ustuknula je pred oseanjem krivice, zbog toga to bi svojim odlaskom neto uskratila, neto oduzela, neto poremetila, to bi povredila, priinila tetu, najpre tim deacima, a onda i tom oveku koji nije bogzna kakav, ali opet... Izneverila bi Gojka, Miloa, Prleta, nanela im bol sa ko zna kakvim posledicama. U dobu su kada svaka povreda zadire duboko. Ima li prava da im to uradi? Zar da strugne? Zar da ostavi zadatak koga se poduhvatila, zbog line udobnosti? Bednog li razloga. Zar je zaista ne vue nita vie, nita bolje? Ugraditi sebe - 351 -

u temelje tuih ivota, zar je to sudbina od koje se bei? Zar bi da sklizne u lakou? Zar bi da padne na Snekine grane? Da, pohodile su je i ranije misli o odlasku. Branila se, nije im doputala da prodru. Ovog puta su je zaokupile kao nikada ranije. Nametnule su se. Nije uspela da ih otera. Nije ni pokuala. Nije ni elela da pokua. Bile su dovoljno snane da je osvoje, ali ne i da je navedu na delo. Bila je nezadovljna sobom. Dakle, ipak nije borac, kao to je volela da misli o sebi. Pravi borac nee ustuknuti. Ni pred spoljanjim, ni pred unutranjim preprekama. Pravi pliva ne mlatara rukama na obali, nego se baca u vodu. Nala se u nemoguoj nedoumici. Niti da ode, niti da ostane. Nije vie pripadala ni muu, ni sinovima, nije vie sebe zavaravala da im pripada. Nije mogla da ih napusti. Jedan deo Vlatke se uhvatio u kotac sa drugim, nijedan da nadvalada. I da ostane meu njima, nee biti sa njima. I u prisustvu e biti odsutna. Ali e ostati i ako ode. Ponee ih sobom u taj novi ivot, makar kao prekor, makar kao pepeo i gorinu poraza. Bila je smetena. Plaila se da je nezadovoljstvo ne pretvori u jednu od onih enturaa, koje kinje i i sebe i sve oko sebe. Nije htela da postane jedna od onih kiselkastih, zajedljivih, veito vajkajuih muenica i patnica, koje nikom ne prataju to su unitile sopstveni ivot, to su se ukopale, to su se zakopale. to su istrunule. Zar i nju to eka? Na as kod Lane krenula je sva dvojna, nerazreena u sebi. U takvom stanju bi najradije izbegla svaki spoljni dodir, najradije bi se negde sklupala, dok se ne rasplete. Nije li, uostalom, budalasto uiti bilo ta, a ni u sebi se ne razabira? ta e joj pomoi to znanje? Zar e dotai ita bitno? Zar e razreiti njene nedoumice? Znala - 352 -

ili ne sa kompjuterima, ostae ista Vlatka, ukletena izmeu nemogueg odlaska i nemogueg ostanka, izmeu borbe i pristajanja. Ne zatrpavamo li se prividnim znanjem, kako bismo izbegli ono to nas iznutra titi, razdire, uznemirava? Hteli bismo da umemo i ovo, i ono, samo da zaboravimo, samo da prikrijemo kako se u sebi ne snalazimo. Opet, Lana je za nju odvojila deo svog vremena, trebalo je to ispotovati. Sama je traila. Ne moe da se igra sa ljudima, sad hou, sad neu. Bilo je tu jo neto, bitnije. Bilo je to neko iekivanje, tanano, treperavo. Iekivanje neeg neopipljivog, neodredivog. Kao da je ta devojka nosila neku tajnu, koju e preneti Vlatki. Ne reima, tajna se ne iskazuje, tajna zrai. Prome te. Ispuni. I onda e se sve osvetliti, sve povezati, sve uskladiti, sve razmrsiti, sve probuditi, sve oiveti, sve ozariti. udela je, nekad, eznula za biima koja zrae. Susretala se samo zgasla, pepeljasta stvorenja. Nikada tu udnju, tu enju nije iupala iz sebe, iako je bilo previe bola u svakodnevnim razoaranjima. Samo ju je priguila, ublaila. Probijale su se ta enja i ta udnja kroz slojeve kojima ih je prekrila. Pokuavala je da im udovolji. Na predavanjima, na primer. Traila je na njima vie od pribeita, vie od prijateljice. Traila je tajnu. Traila je bie koje zrai. I nije nalazila. Sa svakog predavanja je izlazila sa oporim ukusom neeg neostvarenog. Izvetila se da tu oporsot izbrie u magnovenju. Mnogo toga je brisala. Povuklo bi je poneto. Kao borac protiv medicinske mafije. Kao da je u njemu bilo... Neega. Prevarila se, obmanula sebe sopstvenom eljom, osetila je to im su se susrreli. Bilo je u njemu neeg zamorno jednolinog, neeg kripavog, neeg mehanikog, kao u svakoj ozlo-

jeenosti. I nema ta tu sebi da prebacuje. Nije se uplaila, posluala je svoj oseaj i povukla se na vreme. Da nije i od Lane pravila ono to ta devojka nije? Da je nije saobraavala svojim nadanjima? Ili... ovog puta...? Sivkasti pas se valjao po snegu. Sa bilborda se smeila ena glatke, zategnute koe. Vakcina mladosti, bilo je ispisano krupnim slovima. Zauvek mlada. Hoe li ikada dii bunu tune zatoenice svog izgleda? Teko. Pokorne su ene. I najkoopernija strepi pred svojim ogledalom. Spodoba u zelenoj jakni dobacivala je prolaznicima: Videete vi ko sam ja! Niko se nije obazirao. Samo je jedan deak pokuao da zastane i da ga osmotri, ali ga je majka ustro cimnula za ruku. Dan se gasio, no prikradala, jo malo pa e blesnuti uline svetiljke, podrhtavale su od nestrpljenja da se poduhvate posla. Zaurlala su kola hitne pomoi. arlatani, rekao bi ovek sa etvrtastim naoarima i picastom bradom. Lako je to rei. Lako je poricati. Dok ti ne zatrebaju. Drugaije je kada zalebdi na ivici smrti. Drugaije kada se previja od bolova. Bile je u njegovim tvrdnjama neeg previe odsenog, previe krutog da bi bile istinite. Bilo je neke nasilne izotrenosti. Kao da je istina no kojim see pogau ivota. Jeste, preteruju doktori pripisujui sebi mo koju nemaju, jeste, stvaraju zavisnike, Mladena je primer, ali preteruje i borac u svom poricanju. Nita nije tako jednostavno, tako nedvosmisleno. Ne postoji jedna, ve mnotvo plavih boja. Nisu iste plava neba i plava mora. Sve je u vie ili manje. Istina je pitanje prave mere. Samo, koja je mera prava? Na ulazu u Laninu zgradu zatekla je umrlicu, prolog puta je nije bilo. Nestao je jedan ivot, izmeu dolaska i dolaska. Industrija smrti je revnosno radila svoje. ivi se nisu bavili umrlima ve praktinim - 354 -

- 353 -

poslovima, kojima se obeleava nestanak. Bilo je doba u Vlatkinom ivotu kada je odbijala da umre. Neu da umrem, neu da umrem, neu da umrem, ponavljala je, kao da ivot i smrt zavise od njene odluke. Bila je tada negde Miloevih godina. U Gojkovim je ve odbila da misli na kraj koji je eka. Posle poroaja je strah za vlastiti ivot zamenila briga za ivot majunog stvorenja, koje joj je povereno, prvog, pa drugog, pa treeg. Kao da je zaula udar zemlje o poklopac sanduka. ivu e je sahraniti, probila ju je uasna pomisao. Gotovo se presavila. Je li vam dobro? Zar tako ravo izgleda? elela bi da sebe osmotri sa strane, Laninim pogledom. Sve je u redu. Samo vi sedite u ovu fotelju ovde, udobnije je nego za radnim stolom. A ja u odmah da pristavim aj. Nita boljeg od vrueg aja. Najsigurnije oporavlja. Dozivae iz svog kovega, ali je niko nee uti. Pred Vlatkom se stvorila inija sa jabukama, bananama, mandarinama. Stvorila se i aa vode, i posuda sa medom. I inija s keksima. Kako je samo hitra ta devojka, hitra bez uurbanosti, pomislila je sa divljenjem. Moda se hitrina i uurbanost ponitavaju? Vie niko nita ne stie, otkad su se svi uurbali na sve strane, iskidanih, grevitih pokreta, kao pokvarene igrake na baterije kojih je, do pre par godina, kua bila puna. Hajte, navalite. Med ne moe da kodi. Voe ne moe da kodi. Zapahnuo ju je okrepljujui miris aja. Krepila su je i gipkost, sveina te devojke. Bilo je to vie od mladosti. Bilo je to... neto. Ono sa ime se moda svi raamo ali to malo nas uspeva da sauva.

Radile su na Vlatkino navaljivanje. Godilo joj je da oseti kako joj misli klize, bez napora, bez otpora. Nije li sama sebe ubacila u frku? Bez ikakvog istinskog razloga? Nije li sebi stvorila lanu nedoumicu? Namerno nereivu? Nije li preuveliala i sumnjiave poglede na poslu, i Mladenina navaljivanja? Nije li u borcu protiv mafije videla najpre vie, zatim manje nego to on jeste? Nije li preuveliala porodinu provaliju? Niija deca nisu onakva kakva bi roditelji hteli da budu, pa nisu ni njena, nema tu nieg stranog, ponajmanje nepodnoljivog. Niko joj, uostalom, nije dao pravo da krmani njihovim ivotima. Na kraju krajeva, zar je Sutlija neto gori od drugih? Fotelja, daljinac, sportski prenosi, pience i grickalice, svi su muevi manje vie takvi. Niko ne moe preko sebe, pa ni Sutlija. Makoliko bi ona volela da njen ivotni saputnik, vie od saputnika ionako nee dobiti, bude bolji. I ta s tim ako joj mnogo toga izmie? Njen je uticaj toliki koliki moe biti. Ne moe da pobedi sile neizmerno jae od sebe. Teko joj je da to podnese, da to prihvati. Po emu zakljuuje da u firmi svi misle da je luda, da je izmislila lanu dojavu, zato to joj se priinilo? Da li joj je to neko rekao? Jedino je Mladena neto nagovestila, ali je ona takva, svuda vidi porremeaje koje treba leiti. Vidi ih i kod sebe, a kako ne bi kod drugih? Nije li to Vlatka pripisala vlastite primisli onima sa kojima radi? Nije li samu sebe proglasila ludom, radije nego da se pomiri sa tim da je nasela, da nije u stanju da prepozna lanu dojavu, to niko i ne bi mogao. Nisu mogli ni policajci, kojima je to posao. Ne zahteva li od sebe previe? Uz Lanu, sve je dobijalo primerenije obrise. Hlapile su tlapnje. Ne, nije sebe ivu zakopala. I nee.

- 355 -

- 356 -

Kretala se poigravajuim korakom kroz vee od somota. Kada joj se to poslednji put dogodilo? 61. Peticija je kruila po domu zdravlja, Gavrane, daj glavu. Nenadu nije ponueno da je potpie. Kosnulo ga je to je preskoen, zaobien, kartiran. Kao da mu je neto oduzeto. Neko pravo, bez obzira da li bi ga iskoristio, moda i bi, samo je na njemu da o tome odlui, ni na kom drugom, iako nema nita protiv Gavrana, iako nije hteo da se baci u agitaciju, agitovanje mu je mrsko, ma kakvo i ma zata bilo. Nije agitatorska priroda. Nije ni hajkaka. S druge strane, ne bi ni za Gavrana zapeo. Opet, moda bi i on bacio svoju granicu na lomau, iz istog zadovoljstva da vidi kako drugi gori, i u njemu, ne porie, ima toga. Istovremeno sa potpisivanjem preticije, stupili su u dejstvo i Gavranovci. Nikome ne bi savetovali da se uputa u taj mutljag, da ne slomi vrat. Gavran ima vrsto uporite tamo gore, nije mu stati na ulj, mogao bi gadno da opaui. Kog odalami, taj se vie nee dii. ta im fali sa Gavranom? Uradio je za dom zdravlja ono to niko ne bi. Potegao je sve veze koje je mogao. Zauzeo se kao da je njegovo. Je li ikada ikom uinio ita naao? A mogao je, samo da je hteo. Mnoge je mogao da ukopa. Ponajpre one koji sada naglasnije kevu protiv njega. Bilo je i razloga i povoda. Samo to nije takav, blag je ovek, ne bi ni komarca spljeskao, ni mrava zgazio. Dok ga ne ubode u nezgodno mesto. Onda ga se uvaj. Taj je kao grizli, kada se razjari. I kako mu se vraa sve dobro? Opanjkavanjem, podmetanjem. I ko se u to upustio? Poslednje nitarije. Najgori neradnici, nikakvi strunjaci. Oni kojima bi bilo pametnije da se pokriju uima i ute. Oni koji ne znaju nita drugo nego da podmeu nogu - 357 -

sposobnijima i boljima od sebe. A zato? Da zadovolje svoju pohlepu i svoju sujetu. Da preuzmu dom zdravlja i sve rasture, sve oerupaju. To im je jedini cilj. Nije se sa takvima hvatati u kolo. Nije za takve vaditi kestenje iz vatre. Tako su ukali Gavranovci. Brini, dobronamerni. S njihove strane, Nenadu je pristupila fizijatrica. Imala je smeu kosu, pa frizuru, lice irokih jagodica i oblu bradu. Pohvalila ga je to se ne mea sa oloem. Pametno mu je to. ta e poten i struan ovek sa propalicama i neznalicama? Najgora je ona Obradovika sa kojom deli ordinaciju. Dobro je to nije dopustio da ga smota. Ta je navikla da sve dobija na sise, butke i guzove. I na onaj njen jebozovni kez, na koji muke gluperde padaju kao muve. Poslednja profuknjaa, mogla bi slobodno da stane na ulicu, i nita drugo, ta ti je za elezniju stanicu, ne za zdravstvenu ustanovu, da iri noge, ne da lei ljude, a prohtelo joj se da direktorie. Zbog toga je i nadigla itavu galamu. Ni doglavnici joj nisu nita bolji. Roditelji ne smeju ni da vode decu kod onog nazovi pedijatra, od oftalmologa moe da izae samo jo oraviji nego to si kod njega uao. Od glavne sestre propitae svi pacijenti. Lepo se drutvance skupilo, nema ta. Sauvaj boe da im stvarno uspe ono to su naumili. Nastradali bi i zaposleni, i pacijenti, kakav bi rusvaj napravili, kakav bi dumbus i grabe nastao. Zato treba pomoi Gavranu da se odri. Treba na svakom koraku suzbijati korov, neutralisati otrov koji se iri. Treba razuveriti zavedene, ohrabriti zaplaene, uvrstiti kolebljive. Gavran e umeti da se odui. Takav je ovek, gotov da nagradi svaku zaslugu. Nenada je ve zatitio, tu nedavno, a da mu ni re o tome nije rekao. Bila je kod njega nekakva Jakovljevika, ili tako nekako, dola je da se ali zbofg nesavesnog leenja. Dobru joj je bukvicu oitao. Zar na Novakovi nesavestan? Pa to je jedan od - 358 -

nasjavesnijih radnika koje imamo. Najpriljenijih, najtemeljnijih, najstrunijih. Tako joj je natrljao nos, da se izala sva pokunjena. ilo se zarilo u Nenadovu utrobu. Tutumraica je i ovde rovarila protiv njega, pokuala da ga namesti. Nai e njene podatke, imaju tu prestupnicu u kartoteci, pa e joj, zvrc, na vrata, koga ti hoe da sjebe, gadijo? Pa udri, dok mu se ruka ne zamori. Udri i udri. A kada raspizdi onog njenog Pizdia, ceo urgentni centar nee moi da ga sastavi. Tako sa takvima treba, drugo oni i ne razumeju. A nai e se i raznih bonusa, i slinih stvarica, kuvala ga je fizijatrica. Moglo bi i naelniko mestace da padne. Regrutaciji je umakao na jedvite jade. Zaverenici su, meutim, spominjali ogromne cifre, koje su proneverene. Da li su ih izmislili ili su zaista vrbovali nekog iz raunovodstva pa raspolau proverenim podacima, nije ni bilo naroito vano. Vano je bilo da cifre ostavljaju utisak. U propagandi je utisak sve, istina nita. Samo se uinak rauna. A uinak i istina nemaju nikakve veze. Zapravo, izmiljotinama se daleko vie postie, upeatljivije su. Tvrdili su da Obradoviku obrauje buda sa samog vrha, tako da je Gavran ve osuen, treba ga samo malkice gurnuti pa da padne. Svako vee buda po nju alje slubena kola. Bez nje ne moe. Slubena kola? Novost za Nenada. Nije valjda plavuan taj buda? Ne bi rekao da je tako visoko? Ili je skot samo podvodi nekom iznad sebe? Spanala se s neijim oferom, odvraali su Gavranovci. Uskomealo se. Uzavrelo. Zapenilo. Zajapurilo. Olga se razbolela. Nala je kad e, ljutio se Nenad. Lomila ju je groznica, gorela je u vatri. Grip, nita drugo. - 359 -

Eto, opet mu je sedativ izmakao. Ponovo nije mogao da na nju rauna. Bolest ju je uzela pod svoje. A bolest je surevnjiva gospodarica. ta zaposedne, to je samo njeno, tu vie niko nema pristupa. Bie pod njenom vlau je izgubljeno za sve ostale, i sve ostalo. Ne, nije Olga imala pravo da mu to priredi. Mogla je malo da se pripazi, umesto da ga ostavi na cedilu ba kada se naao izmeu zaraenih strana. To je ve krajnje zabrinjavajue. Pod hitno mora da se snabde jo kojom Olgom. Ova je postala previe nesigurna. Koliko jue ga je prevarila sa prijateljicom, sada ga vara sa boleu, sutra ko zna s kim i ko zna s im. Svratio je do kompjuteraa, da pokua da ga usmeri na pravu stranu. Kolega Hokins ga je posmatrao saaljivo, tuno. Jo jedan suvian ivot. Valja ga prekratiti. Iz samilosti. Kompjutera je pucketao ukrtenim prstima. Nenad se spoticao o taj zvuk. Cevi su krkljale, u ropcu. Iako ometan, Nenad je kako tako izloio sluaj klinike, napustio ju je iz protesta, nije to vie mogao da gleda. Protest se sam ubacio u priu, da je ulepa. Lepo je legao, kao da mu je tu prirodno mesto, kao da bez protesta nikako nije moglo da proe. Kompjutera ga je sasluao, ali odsutno, videlo se da su mu misli na sasvim drugoj strani. Pati, siromah, od poremeaja panje, mora da se lei, dok jo ima nade. Sloio se, iako ne sa previe ara, da to razbojniko gnezdo valja raskrinkati i rasturiti. Pozvao je Nenada da to uini, nata se ovaj trgao, zateen. Nenad e to najbolje obaviti, izbliza poznaje okolnosti, to se Luke tie, sa zadovoljstvom e mu dati prostor na sajtu, da izloi ta ima, i pruie mu svaku vrstu pomoi. Ali je na doktoru Novakoviu da zada udarac, najbolje poznaje slabosti svojih kolega. Mogao bi i da zakuca na vrata redakcija, moda i prodre u neke novine, probije se na neku - 360 -

televiziju, stigne do radija. Valja probati. Jo ako negde nekog zna... to se navlaenja i navatavanja pacijenata tie, tu bi i Nenad mogao poneto da uradi u svojoj ordinaciji. Mogao bi da unese malo sumnje meu bolesnike. Da, recimo, priupita one koji mu dou na pregled a zato se vi uopte leite? ta e vam to? ta mislite time da postignete? ta oekujete od lekara? Nenad je stao da vrda, taj ovek ga stalno primorava da vrda, nije mogao da glat odbije, predlog je zanimljiv, razmislie, razmotrie, nije od onih koji odluuju na preac, lome preko kolena, svaku stvar mora da razmotri sa svih strana, da je po stoput prevrne, da sagleda sve posledice, da odvagne pluseve i minuse. teta bi bila da ne proba, postigao bi lep uspeh, kompjutera se nije obazirao na Nenadovo vrludanje, pritiskao ga je uza zid, speljskae ga. Izaao je mraniji nego to je uao. Svi su mu okrenuli lea. ak i kompjutera. Ni on nee da sprovede u delo Nenadovu osvetu, a na to je raunao kao na sigurno. Ljudi su strano nepouzdani. Varljivi kao bolest. 62. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. Jedno vreme sam, jo osnovac, uinu ostavljao psima lutalicama. Bilo mi ih je ao, nisu imali ni kue, niti ikog da brine o njima. Na asovima mi je glad upala utrobu, ali je u tome bilo i nekog uivanja. to je glad bila jaa, zadovoljstvo je bivalo vee, podvig mi se inio znaajnijim. Neko me odnekud posmatra, neko vie bie, i balgonaklono, sa odobravanjem prati moje postupke. Ovaj mali ima srca, govorilo je to vie bie.

Negde u to vreme, halapljivo sam gutao prie o deacima herojima koji su, poneseni velianstvenom lepotom rata, spremno rtvovali svoje mlade ivote. I skoro da mi je bilo krivo to moja zemlja trenutno nije vodila nikakav rat, onaj prethodni, dobijen bez mog uea, preselio se u udbenike i itanke, koji bi mi omoguio da sledim njihov primer. Rat je doao kasnije. Kao inkasant. Da naplati svoje. I naplatio je. Raun je bio papren. Odrasli smo kao generacija bez ratnih podviga, valjda smo ih zaeleli. Jednom prilikom, bilo je to u gimnaziji, u igri je slomljen kolski prozor. Nastala je oko toga poprilina guva, nadigla se silna graja, tim vea to kolske vlasti nisu uspevale da pronau krivca. Razredni je zapretio da e itav razred biti kanjen ako se krivac sam ne javi. Ili ako drugi ne otkriju ko je to uradio. U uionici je vladala napeta tiina. Svi su, sagnutih glava, gledali u klupe. Dakle?, upitao je razredni. Niko da progovori. Neki kao da su ak prestali i da diu. Znao sam ko je razbio prozor. Bio je to jedan iz grupe deaka koja me je kinjila. Znali su to i mnogi drugi. Niko da prijavi. Jedni iz straha od osvete, drugi jer su se gadili cinkarenja. Ko prikriva zlodelo, i sam u njemu uestvuje, poruio je razredni. Njega su gazili odozgo, na njemu je bilo da gazi one ispod sebe. A ispod smo bili mi, uenici. Danas razumem lanac gaenja, osnovni zakon ljudskog opora. Prokljuvio sam ga. Ali sam tada bio daleko od te spoznaje. Rei razrednog sam uzeo ozbiljno. Dobio sam priliku da svojim muiteljima vratim milo za drago. Hou li je iskoristiti? - 362 -

- 361 -

Neto me je podiglo iz klupe. Ustao sam uz suvi um stolice, stvorio je strahovitu buku u toj suspregnutoj, nabijenoj tiini. Tridesetak glava se okrenulo ka meni. Razredni je zastao, iznenaen. Zapravo nije oekivao da se iko javi. Pribegao je jednoj od onih rutinskih pretnji koje se upuuju vie reda radi, koliko da se i to pokua, nego to se veruje u njihovo delovanje. Da ujemo, Novakoviu. Da ujemo. Ti, dakle, zna ko je to uinio? Pre nego to sam progovorio, ni sam nisam znao ta u rei. Hou li ukazati na krivca? epala me je zastraujua ali sladostrasna vrtoglavica. Kao kada poeli da se prepusti neodoljivoj privlanosti ponora. Ja, ja sam to uinio, izgovorio sam glasom uzdrhtalim od uzbuenja. Na tridesetak lica se pojavilo olakanje, pomeano sa uenjem i nevericom. Na licima deaka iz grupe, kojoj je pripadao krivac, sinuo je osmeh podrugljivog olakanja. Kakva budala, govorili su ti osmesi. Kod kue je razbijeni prozor proizveo pakao trebalo ga je platiti. Otac, vazda teak na pari, huktao je, jeao, hvatao se za glavu i vajkao kako u upropastiti itavu porodicu. Majka je u ovom dogaaju nalazila jo jednu potvrdu injenice da se od mene moe nadati samo teti, i rodio sam se da nanosim tetu, ponavljala je, i nita drugo. Brat se sladio mojim mukama. U razredu mi netraena rtva nije donela ni prihvatanje, ni divljenje, ni zahvalnost. ta sleduje onima koji ne umeju da uvaju svoju kou? Prezir. Ko je dovoljno lud da sam podmee lea, zasluio je da po njima i dobije.

Lekarski poziv, eto nove prilike za rtvovanje. Smatrao sam se obaveznim da se potpuno posvetim pacijentima, do kraja, bezuslovno, sasvim zaboravljajui na sebe i svoje interese. Prizivao sam neku veliku, pogubnu epidemiju, spasavao bih tada ivote, dovodei sebe u krajnju opasnost, sve dok se jednog dana ne bih zarazio i umro. Bila bi to herojska smrt. Nezavisno od bilo kakve koristi ili tete, nezavisno od posledica i doprinosa, ima u samoj rtvi neke veliine, neke neizmerne lepote. rtva je cilj, ne sredstvo. Ona je uzdizanje iznad samoodranja, iznad opstanka. rtva je nain da pobedi smrt, prezrevi je. Preduhitriti smrt. Ne dozvoliti da te ponizi. Odrei se ivota pre nego to ti bude oduzet. Onako kao to se odrie onoga to ionako nee moi da zadri. Onako kao to uri da napusti ljude pre nego to te odbace. Dobrovoljnou nadvladati odvratnu, uniavajuu nunost. Tako bih da samog sebe uinim uzrokom, ne pristajui da me neumitnost svede na posledicu. Gnuam se nunosti. Mrzim kada mi je uskraen izbor, iako mi odluivanje teko pada. Mrzim kada se ja hou raspline u bezlino to tako biva. U neto to od mene ni najmanje ne zavisi, na ta nikako ne mogu da utiem. Niko te nita ne pita, ima li odvratnijeg izraza? rtvom prevazii nunost. To niko ne razume. Grevito hoe ono to moraju hteti samoodranje. Nasru na mene da produim njihov prljavi i puzavi, otuni i ogavni, bestidno bljutavi, bezrazloni opstanak. Svako bi da se dokopa nekog udotvornog sredstva, nekakve pilule, tenosti, svako bi da se podvrgne nekom maginom postupku, koji e ga razreiti bolesti, sauvati od smrti, i podivlja kada mu to ne obezbedi. Rastrgao bi te. Nemam serum koji pobeuje smrt. Eto, nisam ga pronaao. Desilo se. Zabasao sam na druge puteve. - 364 -

- 363 -

Moda je tako i bolje. Na ta bi liio svet u kome niko ne bi umirao? Kada ne bi bilo umiranja, da li bi bilo raanja? Smrt i raanje su neraskidivo povezani. ivot koji gasne doziva onaj koji se budi, ivot koji nestaje ustupa mesto onome koji e nastati. Veni ivot jednih bila bi vapijua nepravda prema svim ostalim koji, u predvorju vremena, uzalud ekaju da budu puteni na ovaj svet. Da li bi besmrtnost ivih ubila neroene? Osuenik se, izabravi rtvu, uzdigao iznad sebe. Nije vie onaj ko trpi, postao je onaj ko ini. Nije vie onaj koga su obeleili, nije vie onaj koga su odbacili. Nije vie onaj koga uklanjaju, postao je onaj koji izbavlja. Uzvisio se iznad onih radi kojih se rtvuje. Naprotiv, kenjkave rtve, one koje se vajkaju na nepravdu, nikada me nisu privlaile. Iz takvih progovara slabost, ne plemenitost. Nisu umeli da se odbrane, i to je sve. Hou istu rtvu, rtvu bez delata. Doavola i rtva. Ba sam svata nadrobio. rtvuju se samo budale i magarci. Pametnjakovii rtvuju druge. Netedimice. Njihov put je poploan tuim leevima. Takve barabe zatim slave kao veliine. Trpaju ih u udbenike, podiu im spomenike. ta sam onda hteo? rtva je bila lukavstvo, taktika varka. Sredstvo da iznudim zatitu. Trebalo je da steknem zasluge zbog kojih bi me neka via sila sauvala od unitenja. Naravno, nisam uspeo. Meni, zna se, nita ne uspeva. Osuen sam na poraze. Nele krele, Nea noa, onjara klonjara, Nea pea, kunjalo kenjalo, Neonja blesonja, daj mu uke posred njuke. Sitan, meketavi smeh To je nepromenjivo. Budalasto je da se zanosim. Opet, ne mogu drugaije. Odbijam da prihvatim ivot bez zatite.

Kada bih bar postao neophodan. Kada bih, recimo, imao neki zadatak. Tada bih bio bezbedan. ovek ne nestaje sve dok ne obavi zadatak koji mu je poveren. Sve dok ne ispuni svoje pozvanje. Ja taj zadatak nemam. Odrekao sam ga se, kukaviki. Ne tragam za napitkom venog ivota. Ne borim se sa smru. Pozvanje mi se srozalo na posao. Sa kompjuteraem je drugaije. Nije prikan mutav. Izmislio je sebi zadatak i vrsto ga se dri. Niko mu ga nee tek tako oteti. Da ga se sam odrekne, nije mu ni na kraj pameti. Nije, kao ja, lakomislen. Taj zna zato je na ovom svetu. Tu je da otkriva, prati i raskrinkava medicinsku mafiju. Bez njega se, dakle, ne moe. Postojim bezrazlono. I zato mogu da budem uniten u svakom trenutku. Zbog najbeznaajnije sitnice. Ili bez ikakvog povoda. Kome sam ja to neophodan? I zbog ega? Nikome. Ni zbog ega. Da se ne zavaravamo. Pacijentima, rei ete? Jak tih. Njima ne trebam ja. Treba im sprava za dijagnostiku i terapiju, na kojoj mogu i da se iskale za sve ono to im nije potaman. Jesenje jutro. Koraam oko jezera. Vrane krete: krrr, krr, krr. Krto osueno lie prati pod njima. Lie je smee, skoro narandasto. Drvo ljubiaste kronje. Svetle i tamne, tu i tamo gotovo plave, marinski plave. Toranj u daljini se utapa u zamueni vazduh. Pomalja se kada mu se pribliim. Zaarano jezero, bez ljudi. Naputeni batenski stolovi i stolice, pedaline, vodeni bicikli, klupe, klackalice, ljuljake, tuevi. ljunak, tu i tamo proaran travom. Deblo u blizini vode. Linija trave na obali. - 366 -

- 365 -

U vodi, ogledaju se ptice. Nadleu u niskom letu. Na povrini jezera, mrlje tamnije svetlosti se izdvajaju iz svog okruenja. Doi, zove me jezero, apatom jezivo tihim. Doi, ponavlja poziv. Neto u meni eli da se odazove. Beim. To je zatim jedan drugi, sivkast i nekako vunast, malo vetrovit ali topao i veoma stian dan kasnog prolea. Leto je ve tu negde, iza oka, samo to se nije pomolilo. Retki kupai na obali, ratrkani, razbacani po beliastom ljunku. Po koji eta, po koji trka, po koji biciklista, po koji roler na stazi du obale. Mahom prazne stolice i ligentuli, na plai. Nikog na postoljima za spasioce. Dvoja policijska kola, jedna bela, jedna plava. Na ljunku, tik uz vodu, predmet nejasnih oblika, pokriven belim prekrivaem. Policajci se vrzmaju izmeu predmeta i kola. Deluju neodluno ili tek bezvoljno, kao ovek koji se upravo probudio, pa nikako da se otrese sna, nikako da se pribere, nikako da se priseti ta bi trebalo da zapone sa sobom. Tu je i jedan civil, prebacuje se s noge na nogu. Ne deluje uzbueno. Devojka s kikom, u policijskoj uniformi, koraa od predmeta ka plavom policijskom autu. Nasluujem se da se neto dogodilo. Taj belim prekriveni predmet bi mogao biti davljenik. Kao da kretanje devojke to potvruje. Jedan prolaznik zastaje, privuen znatieljom. Pita da li se to neko udavio. Civil odgovara neto nerazgovetno. Mlad deko?, pita prolaznik. 58, odgovara civil ali nije jasno da li su to godine ivota ili godine roenja. Policajac civilu: Tu su vam njegova povlastica i lina karta.

ovek u amcu pria oveku na obali o nekome ko se upleo u travu jezera i borio sa njom. Tragovi trave su mu naeni pod noktima. Stresam se zbog te mukle, usamljenike borbe sa neim vijugavim i sluzavim, to te obavija. Podii pokrov. A ta ako se ispod njega nalazi telo bez lica? Sve se nastavlja dalje. etai etaju, trkai tre, biciklisti obru pedale svojih bicikala. Poneko ispija kafu, neko se smua na vodi. Kao da se ba nita nije dogodilo. ivot se uvek nastavlja dalje. Nestanak koji gotovo da nita nije poremetio. Sumorno. Uasavajue. Ima te i vie te nema. Munjevito biva popunjeno ono malo praznine to je ostavi iza sebe. Najstranija u smrti je njena beznaajnost. Zato se toliko staramo da joj podignemo vanost, ritualima kojima je okruujemo. Zato mnogi toliko zapinju da bi sebi dali na znaaju. Da ne umru nepoznati, bezimeni. Da stvore ime iza koga e ostati nenadoknadiva praznina. ovek bi se mogao ubiti kako bi vlastitom odlukom preduhitrio ono to je neminovno i upravo stoga beznaajno. Moda sam ve umro a da to ne znam? Moda je samo privid da ivim? Moda sam ubijen ko zna kad? Uguen u kolevci? Pa se moja neupokojena dua vrzma svetom, ne nalazei smirenja. Moda se nisam ni rodio? Moda sam tek san nekog ivog? Kada se sneva probudi, vie me nee biti. Ljudi su mrtvi, ne smrtni. 63. Svinjski grip ljudska greka?

- 367 -

- 368 -

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) istrauje da li su tvrdnje australijskog naunika Adrijana Gibsa o nastanku svinjskog gripa tane, javljaju agencije. Ovaj 75-godinji naunik, koji je saraivao s farmaceutskom kompanijom Ro holding na proizvodnji leka tamiflu, izjavio je da e objaviti studiju u kojoj tvrdi da je novi virus rezultat ljudske greke. Gibs je detaljno objasnio kako smatra da se virus sluajno proirio u jajima koje naunici u laboratorijama koriste da razviju nove viruse i naprave vakcine. On je kazao da je do tog zakljuka doao prilikom utvrivanja porekla virusa prouavajui njegovu genetsku strukturu. SZO je prole nedelje dobila Gibsovu studiju i sada je prouava, izjavio je vrilac dunosti pomonika generalnog direktora SZO Keidi Fukuda. Gibs, koji je 40 godina prouavao evoluciju mikroba, jedan je od prvih naunika koji je analizirao genetiki sastav virusa H1N1, koji se pre tri nedelje pojavio u Meksiku. Fukuda je rekao da virus, koji je rezultat laboratorijskog eksperimentisanja ili proizvodnje vakcine, moda znai potrebu za veom bezbednou, a ukazivanjem na izvor virusa naunici mogu bolje da razumeju potencijal irenja mikroba i izazivanja bolesti. to pre otkrijemo odakle je virus, stvari mogu da postanu mnogo bezbednije, kazao je Gibs, napominjui da bi u pitanju mogla biti i greka, odnosno da je virus sa svinje skoio na nekog drugog sisara ili pticu pre nego to je dospeo do ljudi. Molim lepo,eto kako oni rade. Eto kako proizvode opasnosti od kojih nas navodno brane. Svedoanstvo iz prve ruke, izvukao je to Luka kao udarnu vest. - 369 -

Ala je bilo veselja kada je Super veca donela diplomu. Ima sad neko i mene da lei, kliktao je otac. Ne samo tebe, itavu familiju, ispravljala ga je presrena, ponosno uplakana majka. Ba itavu? Nee biti. Ima jedan koga sigurno nee. Taj jedan je Luka, razume se. Nee njega ni razodenuti, ni tai, ni Super veca, ni sve njene doktorske drugarice. Doktorski drugovi jo manje. Ne da se Luka u njihove ruke. Nema teorije. Radije e cri. Ala je bilo slavlja kada je Super veca natukla lekarski mantil. Ala se duvala sa stetoskopom i lekarskom torbom. Ala je, sva vana, tumaila simptome dedama, babama, tetkama, strinama, teama, strievima, ujacima, komijama, kunim prijateljima. Kako je samo izgovarala odoh ja na posao kao da polee na mesec. Da mu je igle, da je probui, onako nadutu i da posmatra kako, , spanjava. Eh, samo da je bocne. I bockao je. Nije mnogo vredelo. Ljutila bi se, dizala nos, dobijala histerine napade, ali nije splanjavala. Naprotiv, nadimala se sve vie. I ostavljala mu sve manje i manje prostora. Oduvek ga je guila, oduzimala mu je vazduh, ali je to sada postajalo sve gore, sve nepodnoljivije. Nadao se da e se neki bilmez prevariti da je privena i odvede, ali niko nije dovoljno dugo opstao u njenoj blizini. Bila je kao one biljke koje upijaju svu svetlost, isisavaju sve hranljive sastojke. Otiao je iz kue pre nje, im se domogao posla kojim je kako tako mogao da se izdrava. Nedugo po njegovom odlasku, dovukla je u kuu nekakvog jadnika, jedva ivog stvora, pitomog i poslunog, koji ju je gutao ujedno zadivljenim i prestravljenim pogledom, upijao se u nju, mutrala ga je kako joj dune. Strano u ta ena moe da pretvori oveka. - 370 -

Doavola i Super veca. Otkud mu se samo ona dounjala u misli? Takva je, prodire svuda, kao voda. I kao voda sve podriva, sve odronjava, sve rastae. Takva se i mafija kojoj pripada. Svakako, znao je da e se neto tako kad tad dogoditi, da e medicinska mafija kad tad neto preduzeti. Ali, bilo je to neko udaljeno znanje, koje ga se nije doticalo. Govorio je sebi da mora biti spreman za protivudar bilo koje vrste. ak je i poverovao da jeste. Ne, nije bio pripravan. Dogaaj je uvek iznenauju, makoliko ga oekivao. Kada te zadesi, padaju u vodu sva predvianja, sve pripreme. Uvek biva zateen, zapanjen. Uvek to biva drugaije nego to si zamiljao ili nasluivao da bi moglo biti. I ti uvek biva drugaiji. Nije ga toliko brinula opasnost da bi mogli da ga privedu radi sasluavanja. Bila je to uobiajena pandurska finta, lomiti rtvu neizvesnou. Tako da ti prosto lakne kada te osude i zatvore, bar zna na emu si, ne rastre se izmeu nade i strepnje. ta mu mogu? Nije uinio neita protivzakonito, toga se uvao u svim svojim akcijama. Odrao je mali govor i nita drugo, svako ima pravo da govori, kao to svako ima pravo da uti. Kao to svako ima pravo da preuje ono to mu nije po volji. Tu nema nieg spornog, a kamoli kanjivog. Jedino ako mu neto ne napakuju. ta je ono pominjao kreten koji mu je umalo odvalio rame? Nekakve pretnje. I za pretnje e da se ubriu. Nekakve krae? I za krae e da se ubriu. Mada, nije ba tako sigurno. Medicinska mafija upravlja i sudovima i policijom, mogu da mu nameste ta god im se prohte. Neka se ne zavarava da e moi da se odbrani, ako odlue da ga bace u bajbokanu. Tu nikakvi dokazi ne pomau. Oni ih vagaju, prihvataju ili odbacuju. Oni presuuju. Bolje da se sa tim unapred pomiri, iako ni sa - 371 -

im ne moe da se pomiri unapred. Miri se samo unazad, sa onim to je ve bilo. Pa i tada se opire, koprca, negoduje. Hteo bi da je ispalo drugaije, ako ti nije po volji, a najee nije. Stvar za koju se bori bi, meutim, od apsane imala vie koristi nego tete. Svakom ozbiljnom poduhvatu trebaju rtve, da se ugrade u temelje. Bez toga graevine ne biva. Niti ima borbe bez muenika i stradalnika. Mogli bi gadno da se preu ako ga zatvore. Nada se da e napraviti tu greku. Nada se da e mu pruiti priliku da samog sebe ugradi u temelje sopstvenog poduhvata i da se tako vine daleko iznad onoga to jeste, u nedohvatne visine, tamo gde prebivaju legende. Druga je Lukina muka. Ne sasluanje, ne sud, ne zatvor. Stid ga je i strah svoje slabosti. Zar da tako zakae? Zar da tako zadrhti? Zar da se tako trese? Zar da se tako obeznani? Zar da im dopusti da se prema njemu odnose kao prema bolesniku? ak da ga navodno vraaju k sebi? Kao da medicinska mafija ne radi upravo suprotno. To je nedopustivo, to je neoprostivo. To je bedno. To je poniavajue. To vodi u propast. Mogao je da se vadi da mu je stub neto ubrizgao, ali ne bi sebe uspeo da u to ubedi. Nedostajao mu je dar ubedljivog samozavaravanja. Teko se prima na sopstvene lepe lai. Videti sebe jasno, bez opsene, smatrao je to svojom vrlinom, ne manom, ali je ova vrlina imala svoje nezgodne strane, sa vrlinama je tee iveti nego sa manama, zahtevne su, obavezujue, zato ih se ljudi i klone. Ne, nita mu nije bilo ubrizgano. Slabost je bila u njemu. Znao je to, naravno da je znao, ovek zna vie nego to bi hteo. Nije li i ranije bilo i drhtavice, i iscrpljenosti, i jo poneeg, srea da se nije uneredio, samo to je reio da na to ne obraa panju? Ali time nije

- 372 -

uklonio stidnu slabost. Zanemarena, doekala je svoj trenutak, da ga spoplete. Ni slabost nije bila najgora. Najgore bi bilo kada bi zbog nje poeo da se osea kao bolesnik, zaokupljen sopstvenim telom. To bi bila njegova konana predaja, to bi bila konana pobeda medicinske mafije. To sebi ne sme da dozvoli. Na kraju krajeva, promaaji i neuspesi su neminovni. Trenuci slabosti takoe, ko im je ikada izbegao? Gde takvog ima? Nigde. Najvanije je nastaviti borbu, uprkos privremenim porazima. To je jedino bitno. Sve ostalo doe i proe. Priao je prozoru da mu pogled na grad robova ulije novu snagu. Ne daj da te slome. Ne daj da te pretvore u jednog od onih dole. Super veca, stajalo je na ekranu mobilnog, jednom e baciti tu napravu. ta li ona hoe? Zvala je povremeno, uglavnom da mu prebacuje to zapostavlja porodicu, to se nje tie ne pati zbog toga, nije neka mustra, moe i da ga vie nikada ne vidi, ali je otac uvreen, majka tuna, a oboje su stari ljudi, nije im mnogo ostalo od ivota, mogao bi ba i da ih obie s vremena na vreme, toliko moe da uini, znailo bi im to, nee se pretrgnuti niti e mu kruna pasti s glave. Tako mu je pridikovala. Podastrla bi mu i izvetaj o majinom i oevom zdravstvenom stanju, dakako, zabrinjavajuem. Pokuala je da ga pokori oseanjem krivice, ali to kod Luke ne pali. Nije odgovorio. Super veca nije odstupala, jedino im je upornost bila zajednika. Posle petog poziva je poslala poruku: Otac u tekom stanju. Majka moli da doe da se otac oprosti s tobom dok jo uvek moe. A ja bih te zamolila da bar ovom prilikom ne bude skot. 64. - 373 -

Nita se nije dogaalo u hajci na Gavrana. Nadleno vie mesto je ostalo nemo. ta radi taj Obradovikin buzdovan? ta eka, ako ga uopte ima? Ako ga nije izmislila. Zar bi bila sa nama da zaista ima nekog stvarnog faktora uz sebe? Taj bi je ve povukao navie. Naravno, o tome se upravo radi. Operacija podizanja je u toku. im se Gavran demontira, Obradovika e biti postavljena na njegovo mesto. Hajkai su se unervozili. Bili su, uostalom, uvreeni. Zar da se tek tako pree preko njihove brige za opte dobro? To zaista nije imalo smisla. Ako sada odustanu, priznae da ni do sada nisu bili u pravu. Zbunjenost je potrajala. Onda se neko dosetio da u lov ukljui bolesnike. Neka i oni svojim potpisima podupru stvar, koja je, zar ne, ionako pokrenuta za njihovo dobro. Neka posvedoe koliko im tete nanosi loe upravljanje domom zdravlja. Pacijenti su i ranije imali prilike da izraze svoje negodovanje. Postojale su ute kutije u koje su mogli da ubacuju primedbe i predloge. Klju od tih kutija bio je kod Gavrilovia, a povremeno ih je praznila njegova sekretarica. ta se dalje dogaalo sa njihovim sadrajem, nije se znalo. Sve dok... Na razoaranje lovaca, pacijenti se nisu bacili na peticiju sa oekivanim oduevljenjem. Ipak je to bilo neto drugo od gunanja u gomili ili ubacivanja anonimnih papiria u nekakvu kutiju. Pa ak i od povremenih ispada. Pa i pobuna. Bili su to nastupi bunila, napadi groznice, ne promiljeni postupci. Ovde se trebalo, pri istoj svesti, isprsiti crno na belom, pod punim imenom i prezimenom. Sa sve brojem koji te ini jedinstvenim. Mogao bi neko da ih zbog toga uzme na zub, a onda su nadrljali. Nije uputno potceniti kukaviluk. Tu i tamo bi se iscedio poneki potpis, ali su - 374 -

ljudi uglavnom zazirali. Malo je ko bio voljan da se podmetne. Akcija je alosno omanula. 65. Iz belenice doktora Nenada Novakovia Sve je to pogreno. I gavranovci i antigavranovci. I hajkai, i zver koju gone. I bude sa klinike. I Daresalam. I Hromi Daba. I Obradovika. I Biserka. I... ki. Da, ki je zovem, ponekad mi stane mozak pa ne mogu da se seti njenog imena. Bio je pogrean i kompjutera od koga neu napraviti oruje osvete. Izmie mi, divalj je, ne doputa da ga upregnem u svoja kola. Ne znam kako da ga ukrotim. I Olga je pogrena. I bolesnici su pogreni. I ja sam pogrean. Ja sam najprogreniji. Zato me treba zatui. Nasred ulice. Da ne prljam ovaj svet. Ja sam greka prirode. Nemam prava da postojim. Uvukao sam se u ivot, ali u njemu nemam ta da traim. Video sam Pizdia. Na vratima ordinacije je pisalo Priji, ali tom maskaradom ne moe da me prevari. Znam ja dobro ko je on i ta mi je napravio. Iz zlobe. Ili iz obesti. Ili onako usput, isto da se malo razonodi. Da razbije dosadu. Dosada je teka mora. Treba nekako sa njom izai na kraj. Ako ne moe drugaije, daj onda da zaratimo. Zato se ovde ratovalo? Ne zbog svih onih raskokodakanih rei koje su se valjale okolo, uplje, zveketave. Rei su izgovor. Ratovalo se iz iste dosade. Zato se ratovalo. Ni zbog eg drugog. Trebalo je pustiti malo krvi, da se trgne iz obamrlosti. Trebalo je neim razbiti nesnosnu nepokretnost. Bilo ime. Zaguljive nepokretnosti sparnih letnjih popodneva. Kada sve zamrle. Kada udno oekuje da se prolomi nebo i donese olakanje. Seam se nedeljnih i prazninih porodinih poseta. Vukli su me u njih, kao prtljag. Bio je to deo porodine diplomatije. Odravanje odnosa, - 375 -

upranjavanje spoljnih poslova. Jedva bih se usuivao da mrdnem tokom tih poseta, jedva bih se usuivao da diem, iz straha da ne uinim ili ne kaem neto pogreno. Tako je bilo. Kao u tim posetama. Neizdrivo. Pre nego to je grunulo. U mahnitim, krvavim grevima. Neto se jednostavno moralo dogoditi. Kada je grunulo, zamalo da me nasamare. Zamalo da nasednem na privid. Zamalo da stvar uzmem ozbiljno. Imam ja tu slabost, da stvari uzimam ozbiljno. Skupo me je kotala. Braca ju je veto koristio da me izvrgne ruglu. Ipak, nisam se nauio pameti. Iznova i iznova dolazim u isto iskuenje. Glupav sam po prirodi, teko uim. Uinilo mi se da bi rat mogao biti prilika da se izvuem iz posla, vratim pozivu. Da prinesem sebe na rvtu. I time izbavim. Pod paljbom, na liniji fronta spasavati ivote, takve su mi se kojetarije vrzmale po glavi. Vuklo me je da se prijavim u dobrovoljce. Zaustavila me je potmula slutnja da je sve to jedna ogromna podvala i da mi se lako moe desiti da od sebe jo jednom napravim potpunu budalu. Ne, nisam imao zakazan pregled, ispod asti mi je da ekam kako bih kod tog nitkova doao na red. Jednostavno sam se nacrtao ispred ordinacije sa lanim imenom, koliko ih samo hulja ima, od Pitia i Pijia do Pizdarevia. Pretvarao sam se da ekam, kad tad mora da se pomoli. Oseao sam se bedno meu bolesnicima. Ve sam pomalo i zaboravio kako je to nai se sa druge strane bolesti. Ponovo me je proela bolna bespomonost, proeli su me stid i strah, jarost i ponienje, vazduh je bio natopljen njima, svakim uzdahom su se uvlaili u mene. Na poslu me je uniforma titila, ovde sam bio u civilu, bez odbrane. Prepoznao sam i prezrivu nadmenost, osornost i osionost, u pokretima, u pogledima, u reima medicinskog osoblja. Upijalo me je neto bolesniko.

- 376 -

Moda kompjutera i nije tako udaren, ima tu neeg, nije da nema. Pojavio se, Pizdi, pojavio se prokletnik. Imao je dug i tanak vrat, sitnu glavu, izbuljene oi, liio je na kornjau. Vrat bih mogao da mu zaveem u vor. Eto prave kazne za ovog skota. Pomislio sam to, ali nekako bez pravog ara. Bio je znaajniji dok sam se njime bavio u mislima, bio je nekako zgusnutiji, pa i stvarniji nego kada se ovaplotio. Kao da me je prola volja za osvetom. Nije me uvredila ova kornjaa ve onaj Piti, Piji, Pjani, Pizdi, Pizdarevi, ili kako ve, koga je Tutumraica uselila u moju glavu. Na bljuzgave ulice sam siao prazan, bezvoljan, kao da sam odjednom ostao bez iega. Sledio sam ljapkave zvuke, nasumice. emu se pretvarati da nekud ide, ak i da zna kuda i zato, kada samo tumara po ovom svetu. Dabia sam opazio na novinskom kiosku. Likvidiran u saekui, pisalo je iznad njegove fotke, eh, da nam je vie ovakvih, itulja do itulje, svaka bar po pola ili etvrt strane, slavi se po oglasnim odeljenjima. Srce mi je zaigralo, noge klecnule, krv ivlje prostrujala. lanak sam proitao u prvom kafiu. Ne, Daresalam se nije pominjao. Ni kao upucan, ni kao sluajno ranjen. Taj se ponovo izvukao. Taj se uvek izvue. I Braca bi se uvek izvukao, ja uvek nastradao, esto umesto njega, umeo je da me namesti. Majka ga je hvalila to ume da se postavi. Mnogo sam puta uo da se nekom dive zbog tog umea, zapravo iste podvale. I Biserka je sebi laskala kao ume da se postavi, a mene omalovaavala to tu alosno podbacujem. Nije Daresalam popio metak. A moglo je da mu se dogodi. I trebalo je. Da ima pravde. Samo to pravde nema, nego je sve kako se ko snae i kako se kome zalomi. Nikada se nisam navikao na naelo kako se ko snae, kako se kome zalomi. Hteo bih da bude po nekom - 377 -

pravilu, po nekoj zasluzi, onako kako treba, ne onako kako ispadne. I povodom Daresalama pomiljam krag ide na vodu dok se ne razbije, svaka lija jednom dolija, iako znam da od toga nema nita, pre u se ja razbiti nego on ili Braca. Oni su kao make, imaju devet ivota. Doekaju se na noge, kako god da ih baci. Ja tresnem na kimu ili zveknem glavom, da sve seva. Ali, eto, i ja moram neim da se teim. Za Dabia mi je ba drago, previe se taj poneo. Valjda e se sada rasturiti i ono probrano drutvance kod Hromog Dabe. Osveta je smuti pa prospi. Zamlaivanje. Da pobegnem od... Nepravedno je to u ivotu nema popravnog. Kada bi se ivot mogao iveti onako kako se snima film. Svaku scenu ponavlja onoliko puta koliko ti je potrebno, sve dok ne istera ono to ti treba. Podeava poetak prema kraju, kraj prema poetku. ta propusti na snimanju, ispravi u montai. To bi ve liilo na neto. Ovako, jad i beda. 66. Sneka je bila uznemirena, Vlatka je takvu jo nije videla. To ne mogu da mi urade. To ne mogu da mi urade, ponavljala je onako kao to je Vlatka nekada ponavljala, neu da umrem, neu da umrem, kao da e magijom ponavljanja zaarati pretnju. Svetlost u sobi je bila priguena, crvenkasta. Volela je Sneka ta bordelska osvetljenja, te bordelske boje. Kompjuter je tiho preo, monitor prikazivao obnaenog, miiavog mladia sa uspravljenim udom. Ipak ja ne radim od jue taj posao. Niti brljam, niti... - 378 -

Kod Sneke na poslu pronela se pria da e biti velikih rezova. Da e se, zbog tednje, znatno skresati osoblje. Nita zvanino nije reeno, ali su o tome odjednom svi govorili. Vlatka je poznavala takve prie, odjednom prostruje, naizgled niotkud, praene morom pretpostavki, prestraenih nagaanja, zlih slutnji. Klonila ih se, da je ne izbezume. Podozrevala je da ih odozgo namerno putaju, da pripreme teren za neto, ili da opipaju raspoloenje, ili da unesu malo zorta, da ljude uine poslunijim. Nije, meutim, mogla da preuje glasine. Nametale su se, nasrtljive. Nije mogla sasvim da se odbrani. Delovali su i na nju, iako slabije nego na veinu. Sneku su dobro protresle prie o predstojeim otkazima. Probile su njen oklop. Seks maina se preobrazila u uplaeno, uzdrhtalo bie. Takva je Vlatki bila draa. Bila je izbaena iz svog tela, u koje se uanila. Sneka i Mladena su u jednom bile sline. Obe su se grevito drale tela, za jednu je bilo izvor i obeanje zadovoljstva, za drugu pretnja, patnja i bol. Sneka je imala pornografsku matu, ali se nikada nije koristila svojim telom da postigne neki cilj. Bila je beskrajno daleko od prostitucije, makar i one najbezazlenije kada ene, skoro automatski, ne priznajui sebi ta ine, flertuju sa mukarcima od kojih pokuavaju da neto izvuku, makar to bila i neka sitnica, bolji komad mesa u mesari ili neto slino. Veina njih bi se zadrala na nesvesnom flertu, bile bi zapanjene, pa i uvreene kada bi ga mukarac uzeo ozbiljno i pokuao da krene dalje, ali su ipak koristile svoju enstvenost da neto postignu, neto iskame. Kod Senke toga nije bilo. Nije pokuavala da, posresdstvom muke poude, sebi izdejstvuje neke pogodnosti ili povlastice. Ne bi, recimo, ni pomislila da spasava posao tako to bi odvukla u krevet nekog mukarca koji bi o tome mogao da odlui. - 379 -

Doivljavala je telo kao cilj, ne kao sredstvo. Uostalom, obrnula je uloge, lovila je, umesto da bude plen. Kao da je kroz eros beala od enske podreenosti. Zato bi mi dali ut kartu? Naravno da nema nikakvog razloga da ti daju ut kartu, izlazila je Vlatka u susret Snekinoj potrebi za podrkom. Godilo joj je da se osea jaom. I ti misli tako? I ja mislim tako. Ipak ja znam svoj posao. Naravno da ga zna. Nikada nije bilo nikakvih problema. Eto, vidi da nema razloga da brine Vlatka je bila ubeena da ljude ne otpisuju s razlogom, nego po nekom udnom efu, s tim ni zasluge, ni radni uinak nemaju nikakve veze. Nije to rekla. Zato bi? Sneka je traila ohrabrenje, ne istinu. Istina malo kome treba. Sneka je uzela da nabraja zbog ega sve treba da je ostave na poslu. Nije kasnila, nije greila, retko je bolovala, retko izostajala, bila je dobra i sa kolegama i sa strankama. Ipak, kao da se nije obraa Vlatki, ve nekom odsutnom, ko treba da razmotri i uvai njene razloge. Potrajalo je pre nego to je mogla da ode. Kada se Sneka ponovo dohvatila pastuva i kopljanika, Vlatka je mogla da je ostavi, bila je ponovo u svom utvrenju, na sigurnom. Bar do daljeg. Ne bi li bilo bolje da joj nije pomogla da se vrati u svoje sklonite? Odbacuje tu sumnju. Zar ba uvek mora da uradi ono to je najbolje? I zar ba uvek mora da zna ta je najbolje? Zato bi ba ona bila zaduena da usmerava, ispravlja, oblikuje tue ivote? Zato bi ba ona uvek morala da bude i vodi, i oslonac? Zato bi ba uvek morala da bude vrsta, postojana, pribrana, jaka?

- 380 -

Zar nema i ona pravo da makar ponekad bude i slaba, i uplaena, i nesreena, i izgubljena? Da li joj to neko dahe za leima? Okrenula se naglo, da zbuni pratioca. Suoila se sa praznim plonikom. Da li u ulazu nazire obris koji vreba na usamljenu rtvu? Ima li u ruci no ovek koji joj, pognute glave, ide u susret? Hoa li na nju nasrnuti ona tri mladia? Zaustavljaju li se kraj nje kola, uz kripu guma? Potrala je. Kui je stigla tresui se. Ujutru nije mogla da ustane, slomljena groznicom. Mladena ju je skoro silom odvukla kod lekara. U lekarskoj ekaonici se setila devojice koja je, vraajui se iz prodavnice, ispod tree uline svetiljke, borajno od ulaza u zgradu, pomislila ovo sam ja. Setila se i straha koji je devojicu tada preplavio. 67. Recept za samoubistvo? Prava meavina lekova koji e vas odvesti u sigurnu, bezbolnu smrt? Svaka ast, dasa je znao ta radi. Prevaziao je i doktora Hokinsa. Hokins je zastao negde na pola puta. Trovao je potajno, da se ne primeti. Ovaj dasa je otvoreno nudio lekove kao ono to zaista jesu sredstvo za usmrivanje. Na sajt sa njim! Na sajt! Luka je bio razdragan. Medicinska mafija poinje da se roni. Sve je vie onih koji iskau iz njenih redova. Istina, zasad su to samo sporadini sluajevi, ali e se to proiriti kao zaraza. Vano da je krenulo. Nagrizaju je sa raznih strana. Razjedaju je iznutra. Nee, naravno, biti unitena sutra ili prekosutra, Luka se ne zanosi takvim nadama, ali je prola vrhunac svoje moi. Dalje e samo slabiti, jedino je pitanje kojom brzinom. Sustizae je udarac za udarcem. Udarci e biti sve ei, sve razorniji. - 381 -

Teko e je poraziti pravo na dobrovoljnu smrt, ona ivi od odlaganja i mrcvarenja. Umri to kasnije, ak iako ti ivot vie nije vredan ivljenja, ivotari makar kao biljka, samo da te to due leimo, to due imamo u svojoj vlasti. to si bespomoniji, to si nam vredniji i miliji. ivi i umri kao ovek, to naelo rui medicinsku mafiju. Obruie se na drznika koji se usudio da dirne u temelje. Verovatno e uspeti da ga onemogue, za to su jo uvek dovoljno jaki. Ali ta im pobeda nee mnogo znaiti. Pojavie se drugi, trei, deseti, stoti, kao seme kada proklija, to je neminovno. Tako neto ne moe da se zaustavi. Luka je bio deo tog talasa, ne tek usamljeni pojedinac, eh, radosti, radosti. Super veca je pokuala da mu pomuti radost, nita udno, bila je strunjak za takve stvari. Nanjui li razdraganost, nee se smiriti dok je ne sasee, dok je ne pokopa. Kao to se ni mafija, kojoj tako predano slui, odana joj je svim srcem, nee smiriti dok iz tebe ne izbije i poslednju trunku pouzdanja u vlastito telo i vlastiti um, u ljude i ivotinje, u hranu i pie, u prirodu i stvari. U ono to ini. Nee se smiriti dok te ne natera da u sebi i svuda oko sebe vidi bolest i samo bolest, koja vreba da te unti. Dok iz tebe ne izbije i poslednju trunku sigurnosti i vedrine. Dok te ne izludi strahom. Nije odgovarao na uzastopne, nestrpljive pozive, Super veca je i kao klinka poskakivala od nestrpljenja, ali mu to nije pomoglo. Niti je pomoglo to nije otvorio njenu poruku, ionako je mogao da pretpostavi ta mu pie. Provalila mu je u misli, takve provalnike niko ne goni, iako gorih nema. Grad je utonuo u maglu. Tek se nazirao. Mrzeo je oprotaje. ak i one pre polaska na put. Bili su nategnuti, lani. I nisu suili niemu. Osim - 382 -

pretvaranju da nam je strano ao to emo due ili krae biti razdvojeni, a to je nam je navodna alost vea, to razdvojenost vie prieljkujemo. Prikrivamo da smo davno dosadili jedno drugima i da jedva ekamo da se jedni drugih bar privremeno reimo. Predsmrtni rastanci su tek farsa nad farsama. Slue onima koji umiru da prekore i neim obaveu one koji e ih nadiveti. I niem drugom. A otac, uostalom, i nije na samrti, i majka i Super veca vole da drame, tako im je ivot uzbudljiviji. Mogao je to Luka sebi da ponavlja koliko god hoe, opet bi otiao. Svrdlalo bi ga ako ne bi. Otiao bi, razdraen to je nateran, to nije uspeo da se odupre, to njime upravlja neto monije od svih razloga, kao kompjuterski virusi koji, kada se ubace, preuzmu kontrolu nad sistemom. Majka ga je doekala grevitim jecajima, kako je samo mrzeo te jecaje, ivot su mu zagorali. Nije mu jo mnogo ostalo. Super veca je nabacila nekakav zatitniki izraz. Onaj njen fikus je uzdisao, zadivljen, kakva ena, kakva ena. Kako se samo ne umori od tolikog divljenja. Naporno je to. Otac nije leao u kui, to su mu saoptili tek kada je zatraio da obavi ono zbog ega je doao, ajde da se opratamo, kad se ve mora. Ponovo su ga nasankale, majka i Super veca, stare saveznice. Nije mogao da izbegne odlazak u bolnicu, iako je staroj neprijatnosti dodat nov oiljak koji je jo uvek pekao. Sreom, otac nije leao u bolnici u kojoj je Luka doiveo poniavajui fijasko. Pitanje je da li bi ga tamo uopte pustili da ue ili bi ga stub epao za rame, gurnuo u portirsku sobu, da lino sa njim svede raune, kad ve policija nee, zvanina pravda je previe spora i previe trpeljiva. Ili bi ga, u najboljem sluaju, obrnuo nalevo krug i utnuo - 383 -

napolje, kao fudbaler koji izvodi kazneni udarac. Taman posla da mu pokvari jo jedan prenos. Ne dolazi u obzir. Magla se lepila za obraze, uvlaila u nozdrve. Zaudarala je, kiselkasto. Sestra je u bolnicu umarirala prva, paradnim korakom. Otac se nije nalazio u ok sobi. Lekario je u obinoj sa jo desetak njih. I uopte nije delovao kao da e da odapne. Kada je ugledao Luku, u pogledu ak kao da mu je sevnulo neto podrugljivo. Evo mu bludnog sina, da se pokaje na samrtnikoj postelji. Kakve splaine, da povrati. Nee ga ipak pokoriti tek tako. Nisu njime ovladali, iako se ovog puta povinovao. U redu, navukli su ga da uestvuje u porodinoj predstavi, ali je to sve to mogu da postignu. Podii e ocu ugled u bolesnikoj sobi, srazmeran je uestalosti poseta i broju posetilaca, lanovi najue porodice donose i odnose vie poena, prezrivo se saaljeva onaj koga su i najroeniji zaboravili. Kad su na okupu i ena i ki, i zet i sin, to je ve za uvaavanje. Jo da se oko postelje vrzma i togod unuadi, ali Super veca nije stigla da prozivde koje derle, ili onaj njen fikus nije bio kadar da ga napravi, a Luki nije bilo ni na kraj pameti da seje potomke, da brine o kmeavcima, samo bi mu jo to falilo. Seje on neto vanije seme pobune. Majka se brino raspitivala o simptomima, Super veca je, meutim, imala obavetenja iz prve ruke, od kolege koji vodi oca, Luki je bila smena re vodi, kao da je otac detence pa ga je neko uhvatio za ruicu, da se ne izgubi, tako je, pacijenti i jesu deca, kako se toga ranije nije setio, medicinari su njihovi strogi, ali brini i dobronamerni roditelji. Prognoze su odline, slagala je sestra oca, ne trepnuvi, ili je pre toga slagala Luku kada mu je saoptila da su ocu odbrojani dani. Majci je ionako svaki povod dobrodoao za dramske uzlete, uivala je u tome da sve predstavlja mnogo gorim nego to jeste. Fikus je urastao u dno kreveta, tamo gde mu je i mesto. - 384 -

Niti se micao, niti je davao glasa od sebe. Samo je razvukao lice u neto to je, verovatno, trebalo da bude osmeh podrke i ohrabrenja. Otac se raspitivao o Lukinom poslu, kao da meu njima nikada nije bilo nieg spornog. Luka je odgovarao turo, kuso, neodreeno. Nije podnosio da ga zapitkuju. Otac je i takvim odgovorima bio zadovoljan. Nisu ga ni zanimali. Bitno je da je dobio bilo kakve, tako da je ritual mogao da se obavi do kraja. Nije bila stvar u odgovorima ve u potvrdi oinskog prava da postavlja pitanja. Zato bi, meutim, poseta protekla onako kako su je oni zamislili? Zato je Luka ne bi iskoristio za svoje ciljeve, kad je ve tu? Kao zbiljski posetilac, bie uverljiviji nego prolog puta, a i jai je za jedno iskustvo, makoliko muno bilo. Zapravo, ni proli put nije ilo tako loe, dok se nije dokotrljala medicinska grudva. I dok ga stub nije zgrabio za rame. Na stoiu kraj susednog kreveta spazio je kaiicu u ai. Kucnuo je triput, kao kad se neko za stolom sprema da odri zdravicu. Zato sam ja ovde? Zato smo svi mi ovde? 68. Gavrilovi je uzvratio. Na ulaznim vratima, po altetrima, po hodnicima, pojavilo se obavetenje. Saziva se zbor zaposlenih. Pominjala se novonastala situacija. Pominjao se poremeaj u procesu rada. Pominjale su se mere. Dolazak obavezan. Novonastala situacija, poremeaj u procesu rada, mere bili su istaknuti nekom zagasito crvenom bojom. Obavezan dolazak je bio podebljan, nema ale. Nenada razdrauje re obavezno. Upree ga. Mamuza. Otiao je, ipak, da ne izostane. Da neto ne - 385 -

propusti, moglo bi da bude vano. Ko hoe da sauva svoju kou, mora da bude upuen u ono to se oko njega zbiva. Tako bi mislila i Biserka. Moda njih dvoje i nisu tako razliiti? Moda ih vezuje jo neto, osim navike i potrebe za krivcem? Neka skrivena slinost? Ima li u njemu neeg njenog, u njoj neeg njegovog, to oboje ne priznaju? Nalaze li jedno u drugom ono to su od sebe sakrili? Dobro, povukla ga je i radoznalost kojom pratimo zaplet nekog romana ili filma. Eto, neto se konano dogaalo. Zbor se odravao u bifeu doma zdravlja. Snalaljiviji i bri zaposeli su plastine stolove, boje prezrele ljive. Nenad je ostao da stoji. Zaposedanje mesta mu nije jaa strana. Ukoliko uopte ima jau stranu. Nije iskljueno, ali tu stranu jo nije pronaao. Ako je ima, veoma se dobro krije. Ko je nae, neka mu javi. Nagrada nalazau se podrazumeva. Na njegovo veliko olakanje, u prostoriji nije bilo Obradovike. Strepeo je da bi mogla da ga javno osramoti. Da ga pred svima nazove krpom i gnjidom. A po emu je on to krpa? Da se posluila njime da ubrie Gavrilovia, tada, naravno, ne bi bio krpa, ve uvaeni kolega ili neto slino. Biraj, ili e robovati ili biti ocrnjen. Tako ti je to od roenja. Ili radi ta ti kau, ili e te grdnjama ubiti u pojam. I nije neki izbor. Skupu je prisustvovalo malo hajkaa. Tek dvoje ili troje, koliko da izvide stvar. I podnesu raport svojima. Pretpostavlja da je pao takav dogovor. Nekog dogovora je bilo. Stalno su se domunavali i jedni i drugi. Na njegovo gnuanje. I majka se stalno neto domunavala sa prijateljicama ili bratom. Nenad je iz toga bio iskljuen. Kao i otac.

- 386 -

Naao se pored radiologa. Posle pobune u ekaonici, taj je sa sobom zaista vukao pozamanu pucaljku i svima je ponosno poturao pod nos. Ko mi pisne, sam u da mu presudim. Kao ni Nenad, radilog nije pripadao ni jednom ni drugom taboru, ni gavranovcima ni antigavranovcima. Drao se po strani. Nemam ja tu ta da traim. I da maknu Gavrana, mene sigurno nee postaviti za glaveinu. Prema tome, to da budem neiji peadinac. Peake prve rtvuju, i u ratu, i u ahu. Da zalegnem za Gavrana, ni za to nemam razloga. Neka ih, neka se makljaju bez mene. Neka jedni drugima puste malo krvi, neka polome po koju kost. Mirniji e biti. Gavran se, praen doglavnicima, pojavio sa zakanjenjem. Uz njega je bio i domar, vukao je nekakvu kartonsku kutiju. Drutvo je zaselo za tri spojena stola, postavljena nasuprot ostalima. Dakle, zapoeo je Gavran. Dakle. Spolja se gola grana, sjajna od kie, pruala ka prozoru, preklinjala da je puste unutra. Neko je mrknuo, neko je frknuo, neko se zakaljao, neto je pucnulo, neto je zakripalo. Miroljubiv je ovek, svi to znaju. Tako je nastavio. Gavran. Je li ikada ikome naudio? Je li ikada ikog kinjio? Je li ikada ikog zakinuo? Naprotiv, starao se da svakome pomogne, da svakoga zatiti. Nije li tako? Svi znaju da jeste. Ko smatra drugaije, neka slobodno kae. A evo kako mu se vraa. Kidie se na njega. Blate ga kao da je poslednji probisvet. Hoe da mu slome vrat. Zar je to lepo? Zar je to kolegijalno? Zar je to ljudski? Pogodilo ga je to, nee da krije. Bio je prosto preneraen tolikom zlobom. Ali nije hteo da lomi preko kolena. Pustio ih je da se istutnje, neka se strasti smire, mislio je, podivljali e doi k razumu. Prevario se. Njegovu pomirljivost su shvatili kao slabost. Terali su dalje. Sve benje i benje, - 387 -

sve gore i gore. Dok nisu prekardaili. Ni pacijente nisu ostavili na miru. Hukali su ih, podmetali im pod nos nekakvu peticiju, kao da je bolesnim ljudima do nekakvih tamo razraunavanja meu onima koji bi trebalo da ih lee. Doli su ovde po pomo. Ne da ih uvlae u svoje mutne radnje. Tu ve nije bilo druge, nego da se umea. Ne da zatiti sebe, to nikako. Da zatiti bolesne o kojima smo duni da se staramo. Profesija nas na to obavezuje. Bravo majstore, tako se to radi. Samo raspali. Nema nita dok se ne poslui tuim dobrom. Dok ga ne hitne, koplje da proburazi protivnika. Nenada je uvek nekako stid da posegne za tuim dobrom kao orujem. Previe je snebivljiv, to mu je krupna mana. Zato i prolazi ugavo. Gavran je podigao ruku, domar je izvrnuo kutiju. Listovi su se rasuli po stolu. Eto primedbi na rad i ponaanje osoblja. Priznaje, pogreio je to po njima nije ranije postupio. Kao najodgovorniji ovek ove ustanove, nije imao pravo na takvu boleivost. Mnogo se pacijenti ale, mnogo. A najvie na kolovoe ove jadne zavere. Tim kolovoama, naravno, smeta svaki astan, dobronameran ovek, koji dri do ovog asnog i humanog poziva. Evo, primera radi, proitae neku od pritubi. Pozvao je sekretaricu da iz gomile izvue bilo koji papir. Liilo je to na izvlaenje pisama, pristiglih u nagradnim igrama. Proitajte nam ta tu pie. Gavrilovi je prekrstio ruke preko grudiju, zabacio glavu unazad, ak je i oi sklopio, da se bolje usredsredi ili da ne gleda sramotu koja sledi. Dola sam kod doktorke Svetlane Obradovi, itala je sekretarica ravnim, metalnim glasom. Kaljala sam. Bolelo me je u pluima. Skinula sam se za pregled. Zazvonio je telefon. Doktorka je podigla slualicu i rekla nekome da ima svata da mu ispria. Onda je mene - 388 -

pogledala popreko i naredila mi da smesta izaem iz ordinacije i saekam dok ne zavri razgovor. Pozvae me kad bude slobodna. Rekla sam da prvo moram da se obuem. Obrecnula se na mene da ne budem bezobrazna i da uradim ono to mi se kae. Nisam joj nita odgovorila. Poela sam da se oblaim. Doktorka mi je rekla da joj se tu ne razvlaim. Odgovorila sam da se ne razvlaim ali da ne mogu bre. Onda je ona rekla joj se odmah vuem s oiju i da danas nije raspoloena da me pregleda. Ionako mi nije nita, samo joj oduzimam vreme. Mogu ponovo da doem kada nauim da se pristojno ponaam. Ne pre. Gavran se ponovo nagao nad sto i tuno odmahnuo glavom. ta tu uopte da se kae? Treba li da itamo sve pritube. Ne, ne treba zagrajalo je sa svih strana. Svako se uplaio da se u papirima ne nae i njegovo ime. Gavran je objavio da je primoran da, do zavretka disciplinskog postupka, suspenduje par ljudi. Obradovika je bila meu njima. Pribegava takvoj meri sa velikim aljenjem, ali druge nema. Primorali su ga da to uradi. Prostorija se praznila, grana ostala napolju, preklinjui. Bie joj lake, kada neko otvori prozor, da izvetri. Veta je bitanga, veta, uzdahnuo je radiolog. Ode jedan rendgen. Gavran hoe da ga otpie. Zar je neispravan, upitao je Nenad naivno. Kakvi neispravan, radi kao vajcarski sat. Dae ga Gavran nekom budzato, za privatnu ordinaciju. Lepo e da se omasti od tog posla. Takva jedna spravica ti brat bratu vredi... Odmahnuo je rukom. Ko ume, njemu dve. Onda je izvukao pucaljku.

Ponekad mi doe da sebi prosviram kurum kroz glavu. Zato, Nenad nije pitao. Takva elja mu je bila razumljiva sama po sebi. 69. Iz belenice doktora Nenada Novakovia. ta je pravo? Ne poznajem nikog ko bi to umeo da mi kae. Ili makar nagovesti. Ne poznajem nikog kome bi razlika izmeu pravog i lanog bila vana. ak nikog ko bi na nju uopte obratio panju, ak nikog ko bi je makar primeivao. Ili iim pokazao da je primeuje. Svima je sasvim svejedno. Za sve njih razlika izmeu pravog i lanog naprosto ne postoji. I bez onog pravog se sasvim dobro snalaze u ivotu. Zapravo, snalaze se utoliko bolje, ukoliko su laniji. Nita ih ne zbunjuje. Ja sam, naprotiv, zbunjen ovek. Ne snalazim se sa krivotvorenim putokazima. Stalno se o neto sapliem, stalno se sudaram sa sobom. To je zato to sam gori, nesposobniji, smotaniji, smueniji od drugih. Zato to sam Nele krele, onjara klonjara, Neonja blesonja. Tu bi se sloili i Braca, i majka, i Biserka, i Obradovika, i Daresalam, i Tutumraica, i Marika, i Pizdi, i Piji, i Ptii, i majstor za vrata. Svako. Ukljuujui tu i mene samog. Olga, mogue je, ne bi, ako bi je ko priupitao. Ali, ko jo pita sedativ? Sedativ se ne rauna. Dobro, neka sam i Krele, opet mi nedostaje ono pravo, ne vredi da to krijem od sebe da bih bio to sliniji drugima. Ne mogu veito da gazim po tepihu koji mi podastiru, koji i sam sebi podastirem. Da mi bude meke, udobnije. Hou da osetim vrsto tlo pod nogama, hou da golim tabanima pritisnem golu zemlju.

- 389 -

- 390 -

Da li bi pomoglo kada bih iza posla pronaao poziv? Valjda bi. Vredi probati. Nemam ta da izgubim. ovek je najjai kada vie nema ta da izgubi. Ili kada prestane da sebe zavarava da ima. Kada razgrne privid kojim su ga obmanjivali sve dok se i sam nije pridruio obmanjivaima. Bili su toliko uporni, toliko uverljivi, toliko veti. Kako da pronaem poziv? Kako da se ozbiljno, svim srcem, uhvatim u kotac sa boleu? Ne usput i rutinski. Da se usredsredim na jednog bolesnika? Da ga u potpunosti upoznam. Bolest nije neto spoljanje, to je bolesniku pridodato. Bolesnik i bolest su srasli u jedno bie. isto je kockanje leiti bolest a ne poznavati bolesnika. Koga da odaberem? Nekog od onih koji ue u ekaonici? Teko da bi odgovarali. Previe su u emi. Gde da leim? U domu zdravlja ne moe da preduzme nita ozbiljno. Tu je sve podeeno da ide serijski, na traci. Sledei, sledei, sledei. Tu nikako ne bi ilo. Za sve pristup mi trebaju i sve bolesnik i svee mesto. Kompjutera? Zato ne on? Pravi izazov. Ba zato to prezire i lekare i leenje. Ba zato to je umislio da je iznad bolesti, sumanutog li uobraenja. Ba zato to svoje najvee neprijatelje vidi u onima koji se rvu sa boleu. Ba zato to e biti samo moj bolesnik, jer nije niiji. Ba zato bi to bio pravi poduhvat. ta je ivot bez poduhvata? ta je ivot bez podviga? Tuga i jad. Gare i magla. Bljutavo bivanje. Tegobno tavorenje. 70. Kada se pridigla, bila je pomalo razoarana, pa i povreena, to kuu nije zatekla u tako stranom stanju - 391 -

kao to se pribojavala, ili nadala. Snali su se i bez nje, bilo joj je zbog toga nekako tuno. Nije im bila neophodna. Zavrtela je glavom. Ne, ipak nije prebolela onu Vlatku, koja bi da ureuje, usmerava, usklauje. Bilo bi lepo da od sebe moe da se tek tako odvoji, padne u postelju, napusti je kao sasvim nova osoba. Ali ne ide. Od sebe se, izgleda, prezdravlja lagano i dugo, ako se ikad prezdravi. Po kui su joj manje ili na ivce to je, pretpostavlja, dobar znak. Manje joj je iao na ivce ak i Sutlija. Manje ga je poredila sa zamiljenom osobom, sa kojom bi radije ivela, sa kojom bi ila rame uz rame, savlaujui prepreke, prepoznajui i izbegavajui zamke, ostvarujui ono to su zajedno preduzeli. Manje je u Sutlijau videla samo siromanu zamenu za oveka koga nikada nije srela. Ipak nije bio samo sredstvo kojim joj je ivot podvalio, pa je kivna zbog te podvale. Bio je ono to jeste, ne tek uljez koji je zauzeo mesto predvieno za nekog dostojnijeg. Ne, nije joj postao bliskiji, ne, nije stekao njeno potovanje, ali joj je manje smetao. Mogla bi da ga ostavi, ali bez srdbe. I sinovi su bili ono to jesu i to mogu biti, ne ono to bi ona htela. Nisu njen produetak i to im je, puklo joj je pred oima, sutinski zamerala. Sve ostalo je bilo sporedno. Sve ostalo su bili izgovori. Najvei deo ivota provede traei izgovore. Mogla je da ih sagleda jasnije, kao da joj je spala koprena, koja je sve mutila. Moda i nije spala, ali se ipak proredila. Bili su joj istovremeno i dalji, i blii. Dalji jer nisu bili deo nje, ve bia za sebe. Nisu bili odjek njenih elja i njenih razoaranja. Blii jer ih nije odbacivala kao to odbacujemo nepoeljni deo nas samih. udotvorno bilje u narodnim predanjima, tako je glasila tema predavanja koje je posetila posle bolesti. Bila je jo uvek pomalo drhturava, ali prijemivija nego ikad. - 392 -

Nadala se da ova prijemivost nee otupeti, godila joj je. Predava je bio ovek srednjih godina, nemirnog pogleda, briljivo negovane brade. Imao je kriputav glas, ljunak koji se tare. Kako je izlaganje napredovalo, tako je u Vlatki raslo oseanje da tu neto nije u redu. Neto je tu bilo pogreno, neto promaeno. Neto je zapinjalo, ali ta, to nije mogla da odgonetne. Nije to otkrila ni u holu, ni na ulici, ni u autobusu, u kome su se kikotale tri devojice, jedna ju je strano podseala na Sneku, nije otkrila ni u snu u kome je prala i prala brdo tanjira, brdo je raslo umesto da se smanjuje, kako sa jednima zavri, tako se pojave novi. Na poslu ju je Mladena ubeivala da se ovog puta sreno provukla, ali da bi pod hitno morala da se podvrgne detaljnim pregledima. Zaudo, nije joj zasmetalo ovo navaljivanje, neka pria ta god hoe, ionako ne moe drugaije, sebe je ubacila u bolesniku mainu, neshvatljivo joj je da neko ostaje izvan nje, a i neim mora da ubije vreme, ta bi sa sobom da joj nije lekara, pregleda, terapija? ime bi razbila dosadu, da joj nije strahova? Ajdmo u kolo sa medicinskom mafijom, da se malo zabavimo. Morale su da ostanu i po zavretku smene. efici je naspelo da ih upozna sa najnovijim tehnikama smirivanja agresvinih stranaka. Okupila ih je u prostoriji sa spojenim drvenim stolicama, podizale su se i sputale sa kripom, kao u bioskopima koje je poseivala kao klinka. efica se nacrtala na sredini podijuma. Zasula ih je mitraljeskom paljbom nerazumljivih izraza. Uglavnom, dalo se shvatiti da je dunost svakog zaposlenog da radi na neprekidnom unapreenju svojih sposobnosti i vetina. Ko zaostane, otpada, preduzee je kompozicija, iskljuuju se vagoni koji ne uspevaju da isprate tempo, pretnja je bila nedvosmislena, neki su se i nehotice trgli, ali se Vlatka nije osetila ugroenom. Ophoenje sa - 393 -

strankama se stalno usavrava, usavravaju se tehnike, u skladu sa najnovojim otkriima. Nadalje e se primenjivati metodologija razvijena u Institutu za poslovni menadment, sa seditem u Sinsinatiju, koji je meu vodeima u svetu. I bla, i bla, i bla. efica se strano trudila, ne da neto objasni, ve da pokae i dokae koliko je upuenija od njih. Tada je Vlatki sinulo ta nije bilo u redu sa predavanjem o udotvornom bilju. Predava je tek prividno govorio o bilju i o predanjima. Zapravo, govorio je o sebi, i samo o sebi, svakom reju, svakim pokretom. I na drugim predavanjima su govorili samo o sebi, tema je bila tek pokrie. Vidi, poruivali su, kako sam ja pametan, pronicljiv, obaveten, upuen, duhovit, elegantan, armantan. Koliko sam beskrajno bolji od vas. I ne samo od vas. Niko mi nije ni prineti. ipak, Vlatka to umalo nije izgovorila. Spala je arolija. Pokidan vez. Mladena se snudila, zabrinula. Nita novo. Mladena se uvek snudi, uvek zabrine. Razume li ti ovo? Meni nita nije jasno. Nema tu ta da se razume. Lana joj se obradovala. Bilo je okrepljujue sresti nekog ko jo uvek ume da se raduje. Da, dopadala joj se ta devojka. Bila je ono to Vlatka nije sebi dopustila da bude. Ne, nije stvar u Sutlijau, ni u sinovima, ni u efici, ni u Mladeni, ni u Sneki. Stvar je u njoj. Gde god da ode, sebe e poneti sa sobom. 71. Videe, strava enska. Avion, sladio je Baki. U Bakijevom reniku, re avion je, kada se radilo o enama, bila pohvala nad pohvalama. A kod Bakija se - 394 -

skoro uvek radilo o enama. Onda kada se nije radilo o lovi, engi, kinti ili kompjuterima. U taj trougao su stala sva njegova interesovanja, tu ak ni za sport nije bilo mesta, a kamoli za neto bar malo drugaije ili neobinije. Da mu Baki preputa avion, umesto da ga sam poveze, Luka u to ba i nije verovao. Uz onu stalnu, sa kojom se vukao godinama, stalno su bili na ivici konanog razlaza, as je ona odluivala da napusti njega, as on nju, a nikako da se raziu, odluke se ne bi odrale, Baki se nije libio povremenih veza i vezica, bilo ih je i vie istovremeno, smatrao je da mukarac po prirodi eli harem, samo to je veina mukog sveta previe isprepada da to i prizna. Bie da je ta enska pre traktor ili prikolica nego avion, a da je Baki, po svom obiaju, prihvatio vie poslova nego to moe da savlada, pa pokuava da Luki uvali bar jedan. Ne bi se Luka polakomio ni da je enska bila avion, jednom je zasvagda sreno reio ensko pitanje, to da sebi oteava ivot i tovari bedu na vrat. to da ita menja kad mu je ovako sasvim dobro. Hoe crnku, hoe plavuu, hoe brinetu, izvoli, poslui se kad ti zatreba i gotova pria. Pazi, raskantala se sa muem, ivi sama. Dakle, treba joj muko. Ima i dobar posao, pa joj ni kinta nije problem. Plaa bez zanovetanja. Dobro, moda i ne bi bio naodmet koji dinar pride. Naroito sada kada se borba zaotrava. Trokovi e rasti. Zatrebae i da se angauju ljudi. I da se tota plati. Rae i pritisak. Moda e negde morati i da se skloni, bar na neko vreme, sada kada su mu se prilepili uz pete. enska je, naravno, bila ivana. Bila je u frci, kompjuter joj je neophodan, zbog posla, ne moe ni dan da sastavi bez njega. Luka je teko vario ivane ene, ali su, s druge strane, muterije u frci najisplativije. Moe da im zacepi koliko hoe, ne pitaju koliko kota, samo - 395 -

da im to pre zavri. Za jue, kad bi se moglo. Dolivao je ulje na vatru. Ubaci ih u to veu paniku, da im iz depa izbaci to veu kintu. Neprikosnoveno naelo. Postoji li i kompjuterska mafija, proletelo mu je kroz glavu dok je petljao po maini, onako kao to postoji medicinska? Misao je sama minula, nije morao da je tera. Nije nala pogodnu podlogu, da prione. Mobilni mu je bio iskljuen, da mu ne dosauje dok radi. Razvlaio je posao dovoljno dugo da moe da udari po uima. Platila je ne trepnuvi. Vozio je, u tiini, kroz no bez zvezda. Nije trpeo muziku u kolima, jo manje brbljanja voditelja i voditeljki, blebetanja njihovih gostiju, truanja slualaca koji se ukljuuju u program. Sluaoci su bili najgori. Samo kompletan idiot i kompletna idiotkinja mogu da ue uz telefon da bi se ubacili u etar, kako to voditeljske vrane vole da graknu, ne bi li i oni neto saoptili svetu. udnog li zadovoljstva. Izaao je na autoput. Voleo je da vozi nasumice, ne da bi negde stigao ve da bi bio u pokretu. U kolima je bio sam sa svojim mislima, mnogo izdvojeniji, mnogo potpunije sam nego u stanu. Prijala mu je ta izdvojenost. Kretao se kroz prostor, probijao, prodirao umesto da mu pripada. Naroito su ga privlaile none vonje, kada su predeli nestajali. Ipak je jajara onaj doktor Novakovi. Hteo bi a ne sme. Pogreno je i to to bi hteo. Nita taj nije razumeo, samo bi da napakosti nekom od svojih, nita drugo. Bolje da otpadne, takvi mu ne trebaju. Otpae mnogi, ali e zato oni koji ostanu neto vredeti. Bolja je manja ali probrana vojska od velike u koju se naguralo sve i svata. Treba odstraniti to sve i svata. ta e mu korov? Od korova samo teta.

- 396 -

U snopu farova bljesnule bi hrpe snega. Na stubovima kraj puta mirkale su crvene maije oi. Kada bi ovek mogao da se nikada ne zaustavi. Iz sna ga je trgla zvonjava na ulaznim vratima. Tama se tek tanjila. Mahinalno je potraio pantalone na stolici kraj kreveta a onda shvatio da je zaspao obuen. Potar je imao crven, baburast nos. Tutnuo mu je u ruku beli koverat i pokazao mesto u bloku gde je trebalo da se potpie. Luka je obrtao koverat, nikako ne razumevajui otkud sad taj telegram. Otvorio ga je s otporom. OTAC UMRO. DOI ODMAH. Telegram je potpisala majka, ne Super veca. Proitao je telegram jo jedanput, i jo jedanput, i jo jedanput, kao da je svaki put oekivao da e zatei neke druge rei. Kakva je sad ovo podvala? ta su sad smislile stare saveznice? Ili nisu nita smislile? Ili je matori arlatan otegao papke samo da mu napakosti, da ga kazni? Ako je to naumio, prevario se. Dabe je umirao. Luki je na dui toliko lako kako ne pamti da mu je ikad bilo. Kao da je spao tuani teg, koji ga je pritiskivao itavog ivota. Super veca ga je napala da je oca oterao u grob. Nije mogao da preivi sramotu koju mu je roeni sin priredio pred tolikim ljudima. Kako sam ga ja to oterao u grob? Nisi li rekla da je na izdisaju i da mu nema spasa?, odvratio je razlono, to je Super vecu dodatno razjarilo, razlonost ju je dovodila do besa. Majka je u razlonosti nalazila neto bezduno, a bezduno je bilo sve to se opiralo njenim preuveliavanjima. Kako iko moe da bude toliki skot, zapenila je Super veca, samo to se ne ugui u vlastitoj srdbi. Fikus je tucnuo. Ponovo. I ponovo. Nikako da se zaustavi. - 397 -

Jasno, medicinska mafija je udesila da otac umre odmah posle posete i akcije, nije im to bilo teko, imali su ga na raspolaganju, da bi Luku vezali oseanjem krivice, nita tako ne obogalji kao krivica. Veti su, nema ta. Nije ni pokuao da potisne potovanje, pa i divljenje prema svom protivniku. Zato bi? Umanjujui supranika umanjuje i sebe. to je neprijatelj moniji, to si vei. Veti, veti. Samo su ovog puta omanuli. Udarac u prazno. To kod Luke ne moe da proe. Moda je nekad i moglo, ali vie ne. Stekao je otpornost. Ne pada na krivicu, kao to ne pada ni na avione. Treba organizovati opti trajk rtava medicinske mafije. Neka svi odbiju da ih lee. To bi bio odluujui udarac. 72. Kada su saznali ta je Gavran napravio, hajkai su podivljali. astili su ga svakojakim nazivima. udnovata stvar, kada udaramo po nekome, nema nieg prirodnijeg nego da nam uzvrati. A ipak smo zateeni, zapanjeni pa i uvreeni ako se to dogodi. Strano se zgraavamo nad stvorenjem koje se usudilo da raspali po onome ko ga tue. Voleli bismo da su vezane i ruke i noge, zapuena usta onima koje amaramo. Da ne mogu da nas zveknu, da ne mogu da nas ritnu, da ne mogu ni da zaurlaju ili zavape. Obradovika je pozelenela od jeda. Neto se mora smesta preduzeti, ponavljali su pravednci, najgorljivije oni koji su bili najtee pogoeni. Ali ta, ali ta? Preduzelo se. Svi suspendovani su stupli u trajk. Sad, ionako im nije bilo dozvoljeno da rade, pa nisu to mogli ni da odbiju, ali takva jedna sitnica tajkaima nije predstavljala problem. U odlunim bitkama se ne - 398 -

zadrava na triarijama. I dalje su se muvali po domu zdravlja. To to su pod suspenzijom, ne znai da im je mogue zabraniti ulazak, tvrdili su. Niko na to nema pravo. Ponajmanje onaj skot. Pozivali su sve zaposlene da im se pridrue. Zarad odbrane dostojanstva profesije. Dostojanstvo profesije, izgleda, nije bilo na ceni. Niko se nije prikljuio. Povukli su se i oni koji su ih ranije podravali. Nisu bili radi da se izloe Gavranovom gnevu, od Obradovikinog buzdovana nikakve pomoi. Kao da je u zemlju propao, ako ga je uopte bilo. Ustanovljena je i disciplinska komisija, da razmotri sluaj. U njoj su se nali sve sami gavranovci. Suspendovanima se loe pisalo. Gotovi su, ukalo se. Nadrljae, za primer. trajkai je zahvatilo ogorenje. Na one koji su ih izdali jo vie nego na samog Gavrilovia. Rado bi se vratili natrag, kada bi se ikako moglo. Zalegli su za opte dobro, a ispae da samo oni stradaju. To zaista nije pravo. Gde su kolege, gde pacijenti? Nigde nikoga, ostavljeni su na cedilu. Natrag se, meutim, nije moglo. Napred ih je gurala inercija uinjenog. Bili su u njenoj vlasti. Uzbunie javnost, tako su odluili. Neka ceo svet sazna ta se ovde radi. Kada se sjate novinari, kada po Gavranu raspale mediji, kad istina odjekne, drugaija e pesma tada da se peva. Javnost, kako to mono zvui. To je jo jedna od onih arobnh rei koje obeavaju mnogo, malo daju. Kada Nenadu spomenu javnost, pomisli na ie po parkovima, eno ih gde eprkaju po jutronjim vestima, na domaice koje sa kominicama kafeniu uz ukljuene televizore, na kakvog usaljenog i uirenog ovu koji, nabokan do gue, drema u fotelji dok televizijskim ekranom, zadihana, tre frika zbivanja, na kakvog portira koji rasejano prelistava tampu, da neim utuca - 399 -

vreme. Pomisli na prolonedeljne novine, koje se povlae po kui jer se niko nije setio da ih baci. Pomisli na neto pranjavo, ubualo, ustajalo, ueglo. U ime trajkaa, i jo vie u ime istine, novinare je zivkala Obradovika, PR trajkaa, kako se predstavljala. Sazvana je konferencija za novinare. Pripremljen je materijal koji e se podeliti. ta e ako Gavran zabrani ulaz pozvanima? Ne, na tako neto se ipak nee usuditi. Tim bolje ako bi pokuao, zamerio bi se javnosti. A tada je tek obrao kou na iljak. Ima da ga ivog oderu. Na dan zakazane konferencije itavim domom zdravlja je prostrujalo neko iekujue uzbuenje. ak je i Nenada zahvatilo. trajkai su se pojavili uparaeni, namontirani. I oni su sastavili iste stolove, boje ljive, u istom bifeu, kao Gavran svojevremeno. Gola grana je i dalje uzalud preklinjala da je puste unutra. Novinari, meutim, nikako da se pojave. Nikako da navali sedma sila i zbrie gnusnog Garvrana s lica zemlje. Konano, eto nekog uzmuvanog mukog stvora, neodreenog izgleda, neodreenih godina, sa belenicom u ruci, raspituje se za pres konferenciju. To je saradnik lista Jutarnji glasnik ne ba itanog. ta je, tu je. Bolje iko nego niko. Obradovika nevoljno nabraja sve Gavranove grehe i sve ono to se preduzima da se, u ime pacijenata, osoblja i opteg dobra, njegovim nevaljastvima stane na kraj. Uzmuvana prilika hvata beleke, mrdajui vilicama, kao da neto vae. Govna!, praskala je Obradovika, kada su se izgubili jutarnji saradnik i njegova musava belenica. Sve su to najobinije seronje. U onom je raspoloenju, kakvo i Nenad veoma dobro poznaje, kada bi ovek, od muke, da rastrgne bilo sebe, bilo prvog ko mu se nae pod rukom. Ili da neto

- 400 -

razbije. Ili da makar iz sebe izbaci sav gnev, u grevitim, ikljajuim mlazevima. Nisu se usudili! Takva jedna tema. A oni se nisu usudili. Umesto da se polome. Da sam ja neto novinar, pa da mi neko ponudi ovakvu priu, sve bi pratalo. Kupljeno je sve to. Igraju onako kako im se svira. Znam ja odakle vetar duva. Znam ja ko titi Gavrana. Onaj ko se sa njim tali. Ni itaoci Jutarnjeg glasnika nisu se, po buenju, upoznali sa Gavranovim zlodelima. Moda je pria o njima negde usput ispala iz musave belenice uzmuvanog tipa. Tako se javnost nije ustalasala. Nije se razlegao urlik negodovanja. Gavran se nije zatresao. Disciplinska komisija odluila je da se Obradoviki i drutvu u narednih godinu dana umanji plata za trideset odsto zbog teke povrede radne discipline. aeni su i poslednjom opomenom pred otkaz. Pokunjeni, vratili su se u svoje ordinacije. Obradovika e i dalje ostati tu, da Nenada stavlja na muke svojim telom, odbija svojom naravi, gnjei svojim prezirom. Ovakva odluka je mnoge zaudila, pa i razoarala. Nije u njoj bilo nieg konanog. Bez obzira na kaznu, svi su se zadrali na svojim mestima. Nije to bio zadovoljavajui zavretak. Niti je Gavrilovi sruen, niti su odstranjeni oni koji su nasrnuli na njega. Bilo je u tome neeg previe polovinog. Proneli su se glasovi da je u poslednjem trenutku uskoio Obradovikin buzdovan, da sprei najgore. Nije bio dovoljno moan da uini neto vie, ali je ipak bio dovoljno uticajan da sauva glave. 73. Iz belenice doktora Nenada Novakovia - 401 -

Nagaanja, tumaenja. Sit sam tumaenja. Hou presnu, sirovu stvarnost. Obradovika, primamljivo telo, otrovna narav. ta e enama narav? Telo im je dovoljno. Tvrdoglavog li oveka. Ne moe da ga ubedi, pa ne moe. Sve odbacuje. I odmah kree u protivnapad. Ali ako, to je optor ilaviji, predaja e biti potpunija. Mnogo je tee sa Marikama, Tutumraicama, Pizdiima, Pjaniima. Tu se skubljava sa neim itkim. To je blato koje te svog oblepi. To ak nije ni sukob. Blatu ne moe da naudi. Neranjivo je. Ovde bar imam protivnika sa kojim mogu da se ponesem, pa ko nadvlada. Ili u ja njega privesti pameti, ili e on mene iz pameti isterati. A moda i svako ostane na svome, ni to nije iskljueno. Samo polako, samo uporno. Tvrave ne padaju na juri. Tvrave se osvajaju opsadom. Protivnika mora da iznuri, pre nego to ga slomi. Ni bolest, uostalom, ne osvaja na prepad. I ona te najpre opseda, isrcpljuje, navaljuje i navaljuje, sve dok ti ne oslabi otporna snaga. Zaposedne te kada vie nisi u stanju da se brani. Nagrizau ga iz dana u dan, kao kiselina. Podlokavau ga, roniti, kao voda. Voda je sila nad silama, jo joj nita nije odolelo. Neu stati dok mu ne podrijem zidine. Tada e se sruiti same od sebe. Kompjutera e biti prisiljen da se suoi sa onim od ega okree glavu. Zato je okree? Zato to se boji. Trese se od straha, iako to nee da prizna. Ukakio se kukavac, eto, to je. I nita drugo. Izmislio je medicinsku mafiju da prikrije kako se utronjao od bolesti. Kao, bolesti i nema, nego ju je izmislila nekakva tamo mafija, da podjari naivan svet. Utena misao. Ali ne pomae. Ne nestaje - 402 -

ono to nee da vidi. Bilo bi lepo da je tako, ta bih ja se izbrisao, da mogu. To, meutim, ne ide tako. Stvarnost je nametljiva, nasrtljiva, stalno se s njom sudara, stalno o nju saplie, nesnosna je. Da mogu, ukinuo bih je dekretom. Neizvodivo. Ja u biti kompjuteraeva stvarnost. Zahvalie mi zbog toga jednog dana, kada mu otvorim oi. Kada konano progleda. Kada krenem da ga leim od svih boljki koje od sebe krije. Ne mora ni da mi zahvali, ba me briga, moe i da me proklinje. Vano je da ja radim za njegovo dobro. Ne kaem, smrti neu doakati, ali u joj bar zadati to vie muka. I to je neto. A neto je bolje nego nita. Ne kaem da u bolesti stati na kraj, ali je bar neu pustiti da vrlja kako hoe. Moda nisam udo nad udima, kao Braca, ali nisam ni za bacanje. Nije mi mesto na otpadu. Potcenili su me. I majka, i Braca, i Biserka, i Daresalam, i Obradovika, i oni to ue u ekaonici, i... Nema ko nije. Ako, to mi je i zgodnije. Ostavlja mi vie prostora. Biserka je podivljala. ao mi je, nisam most, da me pregaze. U stvari, nije mi ao. to ima da mi bude ao? Neka svoje kombinacije pravi bez mene. Nevolja je to od nje ne moe da se ivi. Kljuca me u glavu, bez prekida. Pone im se probudi. Ne prekida dok ne zaspi. Srea to se ne viamo vei deo dana. I to mi serije daju malo predaha. Ima neke koristi i od onog TV doktoria, onog to ini uda. Istina, uda su televizijska, ne stvarna. Jesu li televizijska uda su stvarnija od stvarnosti? Biserka je postala neizdriva. Moram da je se oslobodim, pre nego to me izbezumi. Davno je to trebalo da uinim. Kao to je davno trebalo da odem iz doma - 403 -

zdravlja. Nego sam ja takav, slabo pokretan. Kada se ukotvim, teko diem sidro. Ali u ga ovog puta dii. Prekardailo je. Trpeo sam dok se moglo trpeti. Podneo sam ono to bi malo ko podneo. Moda i zato da sebi pokaem kako mogu da izdrim vie od drugih, jer sam vre grae. Eh, sujeto, sujeto, ta mi radi? Ostaviu joj stan, neka se iri sa svojom erkom. Iza sigurnosnih vratiju, koje niko ne moe da obije. A ja u... Kod Olge. ta bi mi falilo? Ne bi se protivila. Olga se ne protivi mojim namerama. Nije daleko od idealne ene. Idealna ena je ena bez svoje volje, bez svojih elja, bez svojih misli, bez svojih oseanja. To je prazna posuda, koju tek mukarac ispunjava. I fiziki, i mentalno, i emocionalno. To je za mukarca idealna ena. Sve ostalo su prazne prie. Prema tome... dabome, pie na zidu blizu doma zdravlja. Bar me Dalesalam vie ne gnjavi. Izbegava me, zaobilazi. Lepo od njega. Neka samo nastavi tako. I u njega se uvuklo neto unjavo, prezavo. Svratio sam do Hromog Dabe. Kafi jo stoji, ali, im ue, oseti da je na samrti, pogoen istim hicima kao i njegov vlasnik. Brzo e da izdahne. Umesto alge, posluivao je neki bubuljiavi deko, Za Daresalamovim stolom sedela su neka trojica, koju tu jo nikada nisam video. Reda vie nije bilo. 74. Ne, nije to bio taj glas. Ni taj. Ni taj. Je li sigurna? Sigurna je. Sasvim sigurna? Sasvim sigurna. A da ih jo jednom preslua? Nema potrebe. - 404 -

Ipak e joj pustiti traku jo jednom, za svaki sluaj. Ne kae se dabe, triput meri, jednom seci. Razliiti glasovi su jo jednom izgovorili istu dojavu. Odmahnula je glavom, volela bi da ih obraduje, ali... Inspektor Maksimovi nije bio zadovoljan, ali Vlatka nije mogla da izabere nausmice, da bi mu uinila po volji. Ne, nije mogla da mu obezbedi krivca, da uspeno zavri svoj lov. Ni u firmi nije primetila neto...? Onako...? Sumnjive radnje i slino? Ne, nita nije primetila. Da nije neto naula? Da nije bilo nekakvih pria? Uvek ima nekakvih pria. Moe li da navede koju? Ne moe. Ne obazire se na glasine. Inspektor Maksimovi je postao jo nezadovoljniji, ali je bio previe dalek da bi je dotaklo njegovo nezadovoljstvo. Nije to bila ba prava udaljenost, pre kao da se nalazio iza staklenog zida. Iza staklenog zida se naao i Sutlija. Iza staklenog zida su se nali i Prle, i Milo, i Gojko. Iza su bile i Sneka i Mladena. Ceo svet se smestio iza staklenog zida. To ju je uplailo. Hoe li iko ostati sa ove strane, tako da moe da ga dodirne, oseti? Ne tek da razazna mimiku, pokrete, rei? Otkud se zid stvorio? Otkud je iznikao? Ili je oduvek bio tu, samo to je Vlatka odbijala da ga primeti? Na Lanina vrata je zazvonila sa strepnjom. I odahnula, susrevi se sa iskriavim pogledom. 75. Doktorenko je odjednom zapevao drugu pesmu. Kao kad na radiju promeni stanicu. Ne tako. Na radiju je sve - 405 -

to jedna te ista stanica, i jedna te ista pesma, samo to se drugaije zovu. Kao i na televiziji. I sve novine su jedna te ista novina, ista zavidljiva podlost, ista dosada, ista slinavost, isto nagvadanje, isto naduvavanje. Ni sa sajtovima nije drugaije. Istom nadevaju razliita imena, da te zavaraju. Daju ti, kao, da bira. Ili ti tutnu glasaki listi da, fol, izabere svoje predstavnike. Kao, i od tebe neto zavisi, kao i ti o neemu odluuje. to je najsmenije, ima tuta i tma budala koje se primaju na te podvale. Sa doktorenkom je neto drugo. U njemu je neto kvrc, kvrcnulo. Kao da je neko okrenuo prekida. Mora da su ga njegovi cimnuli za povodac. Nanjuili da se koleba, da se lomi, pa ga pritegli. Da im ne izmakne. Zato se i navrzao da Luku preobrati u bolesnika. To mu je kazna. Pokajniki zadatak. Dokazivanje odanosti. Uvalili su ga u nemogu poduhvat, sirotana. Sa Lukom ni bolji nisu izali na kraj. Od doktorenka verovatno i ne oekuju da mu skine skalp. Znaju i oni da nije tome dorastao. Nego su mu dali da ispata greh kolebljivosti. A i da razdrauje, kao muve koje ti zuje oko glave. Da ga ivcira. Da mu odvlai panju. Od doktorenka bi i to bilo dosta. I vie nego dosta. Imajui u vidu njegove mogunosti. Istina, Luka ga je precenio u jednom trenutku, poverovao je da bi od tog smotanka neto moglo i biti. Da bi mogao da ga izdelje u saborca. ak delotvornog saborca. Posadi u nekog svoju elju pa vidi ono to je izniklo iz te elje. Nita zato, takve zablude su neminovne. Vebae na njima. Nije otiao na oevu sahranu. Da Super veci nad grobom ne nalupa amare. Da ne gleda majin dramolet. Poneta publikom, prevazii e sebe. Nesnosan prizor. Doktorenko je dolazio svakodnevno, da ga obrauje. Bilo je to kao da neko po Luki udara tupim dletom. Putao ga je, iako nije znao zato. Da se elia, moe biti. - 406 -

Gagi je guio i guio, zanovetao i zanovetao. Nita mu nije bilo po volji. Nemoj da sunem, i virus dunem, huknuo je Luka, unevi mu se u lice. Gagi ga je pogledao zabezeknuto. Pa se obrnuo oko sebe i uhvatio tutanj. Sneg je nestao sa ulica. No je zaudarala na memlu. Doktorenko je dahtao. U bioskopskoj sali su pogaena svetla, ali projekcija nikako da pone. Da li je zadremao ovek koji puta film? Ili se projektor pokvario? U glavi mu je zujalo, usta su bila suva. Nije mogao da ustane i ode po vodu. Neto ga je dralo uz krevet. Ni ruku nije mogao da podigne. Bio je privezan, remenima.

Ne, nisam se sluajno obreo na ovom svetu. Nisam prozivod nesmotrenosti. Nisam se omakao. Tu sam s razlogom. Niko ne moe da me ukloni dok ne okonam ono zbog ega mi je podaren ivot. A to nee biti skoro. Izleiu te ja, prikane moj. Izbaviu te. Da me izbavi. Jun 2009.

76. Iz belenice doktora Nenada Novakovia Stekao sam svog bolesnika. Niko ne moe da mi ga otme. Ne moe ni da mi utekne. Ovaj je zbilja pao u postelju, samo od mene zavisi kada e iz nje ustati. Nee to biti tako brzo. Nigde mi se ne uri. Hou da ga temeljno ispitam, temeljno izleim, ne tek da ga zakrpim. Hou da iz njega isteram svaku boljku. Bie to potpuno, savreno ozdravljenje kakvo jo niko nikada nije postigao. Pronaao sam svoj poziv i vie mi niko nita ne moe. Ni Tutumraica, ni Piti, ni Pizdi, ni Biserka, ni Braca, ni majka, ni Daresalam, ni njegove bude i budaklije, ni Obradovika, ni pedijatar. Niko. ak ni smrt mi vie nita ne moe.

- 407 -

- 408 -