ARHEOLOGIJA

Najstarija vaga na evropskom tlu

Pie: dr Predrag Medovi

I posle gotovo dvadeset godina od sluajnog otkria delova rune vage na jednom od praistorijskih naselja u blizini Novog Beeja, "vaga sa Boroa" predstavlja za sada jedinstveni materijalni dokaz korienja ovog drevnog mernog instrumenta na prostoru Balkana i Srednje Evrope. Veoma su joj sline dve kultne vage od zlata iz aht groba III u Mikeni, to nesumnjivo govori o tome da su oblik i sistem merenja preuzeti iz mikenske civilizacije Kao to se obino dogaa, veliki broj znajnih arheolokih nalaza otkriven je sluajno. Delove rune vage otkrio je 1986. godine inenjer Joca Bakalov, arheolog-amater iz Zrenjanina. Obilazei nekoliko poznatih praistorijskih naselja na potesu Boro kod Novog Beeja, J. Bakalov je u profilu visoke erodirane leve obale Tise primetio ukopanu jamu silosa za ito. Bila je ispunjena meanom zemljom, pepelom, ivotinjskim kostima i delovima praistorijske keramike. To je uobiajena slika kod ovakvih objeketa u okviru praistorijskih naselja. Nakon to je ispraznio oteenu jamu, ostalo mu je da ponese kui manju koliinu vrlo kvalitetne crno uglane keramike, dve kosti, jednu kopu za odelo i osam komada renih oblutaka. Bio je zadovoljan svojim nalazima toga dana, posebno celom bronzanom kopom. Krae vreme posle ovog otkria na Borou, J. Bakalov je autoru ovog teksta doneo na uvid i objanjenje samo jednu fino obraenu kost vretenastog oblika. Duina joj je iznosila 21,2 cm, debljina 9,05 do 8,33 mm. Na krajevima su bili izdubljeni otvori za nosae tasova, a na idealnoj sredini poluge horizontalni kruni otvor za ruku. Svi ovi detalji na krajevima bili su simetrini i vrlo precizno izvedeni. Na prvi pogled bilo je oigledno da je re o delu neke sprave, neodreene namene. Nita slino nije poznato u arheolokom materijalu na irem prostoru Podunavlja. Nekoliko godina bez uspeha trajala je potraga za slinim predmetom u arheolokom materijalu

irom Evrope. Sve to vreme vretenasta kost je odleala u fijoci i ekala da bude objavljena. Prva i najbolja prilika ukazala se 1993. godine na Meunarodnom simpozijumu u Berlinu. Tema tog naunog skupa bila je Trgovina i saobraaj u bronzanom i ranom gvozdenom dobu jugoistone Evrope. Izuzetna prilika za nalaz sa Boroa, jer je bilo sasvim izvesno da je re o vagi. Prijavljen je referat pod naslovom Vaga sa Boroa. Pripremajui se za ovu priliku, od nalazaa je preuzet i sav ostali materijal iz jame. Paljivom obradom zakljueno je da 8 renih oblutaka predstavljaju tegove vage, a vretenasta kost polugu rune vage. Sedam tegova su bili tvrdi kvarcni obluci. Za osmi teg nije pronaen kvarcni, pa je uzet reni oblutak meke strukture. Kada je sa povrine tega skinut debeli sloj naslaga kalcijuma, nataloen tokom leanja u zemlji vie od 3000 godina, pojavile su se dve svee ravno zaseene povrine. Napravljene su pomou brusa, koji se takoe nalazio u jami. Ovi detalji bili su odluujui razlog da se svi ovi reni obluci protumae kao tegovi.

Poluga i tegovi vage pre rekonstrukcije

Daljom obradom konstatovano je da su tvrdi kvarcni tegovi dovoeni u odreenu teinu na taj nain to su udarani uim vrhovima u slian oblutak. Tako su sitnim krunjenjem dovoeni do traene teine. Bile su to male intervencije sa jasnim tragovima. Sve je uraeno veoma domiljato i na jedini mogui nain u tadanjim uslovima. Konstruktor je oigledno imao kao uzor kompletnu vagu i tegove, verovatno od bronze. Kopirao je sebi istu takvu vagu od prirunog materijala, koga je imao u izobilju. Za tegove je morao otii do korita Dunava, poto su obale Tise muljevite. Svi ostali nalazi iz jame sa Boroa bili su od velike koristi za odreivanje vremena kada je ova vaga raena. Tako je nalaz iz jame datovan na kraj bronzanog doba (oko 12. veka pre nove ere) kada je proizvodnja bronzanih predmeta doivela veliku produkciju, gotovo industrijskih razmera. U keramici je tada vladao stil tzv. kanelovane keramike visokog sjaja i kvaliteta koji pripisujemo nosiocima grupe Gava-Belegi II. Ovaj stil vladao je u Podunavlju, na severu do Maarske, eke, Ukrajine, Rumunije i Bugarske, kasnije u celom Pomoravlju do Vranja, a jedan migracioni talas se pod udnim okolnostima zaustavio na jezeru Garda u severnoj Italiji. Simpozijum u Berlinu, novembra 1993. godine, prihvatio je predloeno tumaenje i rekonstrukciju vage. U pitanju je najstarija i prva poznata vaga sa tla Evrope. Zakljuujui skup, organizator je nalaz sa Boroa ocenio kao senzacionalno otkrie. Tako je nalazau vage i autoru ovog rada sinulo malo svetlosti i nade u toj tunoj i beznadenoj jeseni 1993. godine. Vagu je otkupio Vojvoanski muzej u Novom Sadu za malo inflatornih dinara 1994. godine, gde se i danas nalazi.

To nisu sve dobre vesti o pojavi i prihvatanju vage u iroj naunoj javnosti. Pripremajui reprezentativnu izlobu najznaajnijih nalaza bronzanog doba Evrope pod naslovom "Bogovi i heroji bronzanog doba", Savet Evrope obratio se autoru sa molbom da se priredi vaga i izloi zajedno sa ostalih dve-tri stotine predmeta iz Evrope, kao zavrni in viegodinje kampanje prouavanja i popularisanja dostignua u bronzanom dobu Evrope. Nijedno praistorijsko doba nije dobilo takvu panju kao bronzano. Ima tu i neke simbolike. Posle vie desetina hiljada godina ivljenja ljudskih zajednica, Evropa je prvi put u bronzanom dobu bila naseljenja na celoj svojoj teritoriji. Na alost, zbog poznate politike situacije 1998. godine naoj zemlji nije omogueno da nastupi na ovoj priredbi. Zbog toga vagu sa Boroa nisu mogli da vide graani Kopenhagena, Pariza, Bona i Atine. Prilika je bar delimino iskoriena. Vaga je rekonstruisana. Tasovi su napravljeni od jaree koe, vrpca za veanje od lana, a nosai tasova i drka od originalne bronze iz istog vremena. Napravljena je verna kopija rekonstruisane vage za svaki sluaj. Od trenutka kada je vaga dospela u strunu arheoloku literaturu, vrlo brzo su se pojavile reakcije. Otkrivaju se zatureni delovi vaga po depoima muzeja i sa jasnim izgledom vage sa Boroa prepoznaju i uvode u strunu literaturu. U tom pogledu najizrazitiji uticaj i korist imali su arheolozi Italije. Vaga sa Boroa postala je nosilac stila jedne vrste runih vaga, to joj obezbeuje visok znaaj u ovim retkim i veoma vanim instrumentima u praistoriji.

Vrsta i teina svih tegova naenih na Borou kod novog Beeja:

Oblutak kvarca boje slonovae sa tragovima nataloenog krenjaka Bezbojni oblutak kvarca Oblutak kvarca bele boje Oblutak kvarca svetlosive boje Oblutak kvarca smee i crvenkaste boje Oblutak kvarca prljavo bele boje Oblutak kvarca svetlosmee boje Oblutak terakot boje Poreklo i upotreba vage u praistoriji Prvi pisani podaci o merenju i mernim sistemima potiu iz Egipta. Jo u Starom carstvu korieni su vrsti sistemi mera. Vaga, kantar i merenje bili su pod zatitom boginje Mat. Preko Bliskog istoka vaga je dospela do Krita i Mikene. Kasniji izvori govore da se tokom praistorije posedovanje vage i merenje smatralo svetom dunou stareine plemena, koji je jedini bio ovlaen da je poseduje i koristi. Sama ta injenica ukazuje nam da je u drutvenom ivotu vaga imala veliki znaaj i da joj se posveivala odgovarajua panja. Taj odnos prema merenju traje do dananjih dana i on je pod strogom kontrole drave. Badarenja vage i kontrola merenja spadaju meu najstroiji i najznaajniji drutveni nadzor, zatitu graana i uesnika u prometu roba. Opti procvat minojske kulture na Kritu, poetkom drugog milenijuma pre nove ere, nije mimoiao zanate i trgovinu. Veliki broj zanatskih radionica visokog kvaliteta zahtevao je ureeni merni sistem i garantovan kvalitet. Sigurne mere obezbeivale su vage, a peati - kvalitet i poreklo robe. Gotova roba, dobro upakovana i peaena, izvoena je po celom Mediteranu. Kasnije, izmeu XVI i XI veka pre nove ere, mikenski svet je proirio trgovaki prostor i na evropsko kopno. Glavni putni pravac bilo je Podunavlje, do Nemake i Francuske. Drugi vaan pravac odvajao se kod Titela i iao rekom Tisom do Slovake. Oba pravca su za nae prostore bili vani. 16,950 g 51,180 g 54,370 g 55,700 g 62,720 g 86,720 g 122,170 g 183,700 g

Naa vaga sa Boroa predstavlja za sada jedinstven materijalni dokaz korienja vage na prostoru Balkana i Srednje Evrope. Veoma su joj sline dve kultne vage od zlata iz aht groba III u Mikeni. Zbog toga i nema sumnje da je oblik i sistem preuzet iz mikenske civilizacije. Tu mislimo na konstrukciju vage i teinske serije tegova. Da li su kopirane sve serije tegova, sada je teko rei. Mikenski sistem imao je razliite tegove, prilagoene vrsti roba. Pravljeni su od kamena i bronzane kouljice nalivene olovom. Uvek od vrlo tvrdog materijala i u raznim oblicima i frakcijama. Tegovi su imali oblik kupe ili glave bika. Osnovna mera bio je talanton (31,440 grama). Na njemu su zasnivane vee i manje frakcije tegova. Zajedno sa svim ostalim civilizacijskim dostignuima pre i posle toga, iz istonog Mediterana preuzet je i merni sistem. U pravo vreme tokom bronzanog doba, koje je kod nas trajalo od 2000. do 1000. god. pre nove ere. O tome, pored literarnih, sada postoje i arheoloki dokazi. O kontaktima plemena na Dunavu, Tisi i Moravi tokom bronzanog doba sa mikenskim trgovcima i uopte mikenskom kulturom, postoje brojni arheoloki dokazi. Najstariji su otkriveni u selu Vatin kod Vrca poetkom XX veka, a najmlai krajem istog veka na naselju Feudvar, kod Moorina, u Bakoj. Upravo su u Moorinu otkriveni mikenski uticaji u arhitekturi, tehnologiji i ukrasni motivi koji podrazumevaju upotrebu estara za njihovo izvoenje. Zbog toga se moe rei da je mikenski svet na nae krajeve uticao u oblasti materijalne i duhovne kulture. Ovde svakako ubrajamo vagu i ceo sistem mera. Ako imamo na umu sve napred navedeno, postaje jasno da je bilo uslova da se vaga i sistem mera prenese u nae krajeve i to nije uopte sporno. Da nije uspostavljen sistem mera, ne bi bilo nikakvih uslova da se razvije proizvodnja bronze, svakako najznaajnije legure do dananjih dana. Otkrie bakra, zlata i drugih znaajnih metala zahtevalo je utvrivanje njihove mere. Pojedinano za svaki ovaj redak i veoma cenjeni metal, a posebno u tehnologiji bronze. Trebalo je ovoj skupocenoj i retkoj robi odrediti teinu i paritet u odnosu na druge robe u prometu. Kod proizvodnje bronze vaga je imala posebnu ulogu. Bakar i kalaj, upotrebljeni u odgovarajuoj srazmeri, daju meku ili tvrdu (ljutu) bronzu. O tome su postojali odgovarajui recepti koji su se jedino pouzdano mogli primeniti pomou vage. Naa rudita bakra u istonoj Srbiji, na Rudniku i Jarmovcu kod Priboja, proizvodila su izvesne koliine bakra i manju koliinu zlata. Od bakra se proizvodila bronza, a od zlata se pravio nakit, posue i zlatne ice za razmenu. S obzirom da je zlato redak i cenjen dragoceni metal, bilo je potrebno vrlo precizno merenje. Tako je zlato od njegove pojave do danas postalo mera svih ostalih roba i vrednosti.

Bronzana kopa za odelo naena zajedno sa vagom

Cela Karpatska kotlina preuzela je mikenski sistem mera i stvorila sopstveni. Bio je vrlo blizak mikenskom i u nauci se on naziva EBA sistem. Do ovoga se dolo na osnovu mera proizvoda od bronze i zlata. Velika produkcija metalnih proizvoda od bronze i zlata bila je mogua samo ure-

enim sistemom mera. Da bi se do kraja shvatilo merenje i njegov drutveni znaaj, naveemo samo nekoliko vrsta namene. U nauci je poznato da su se manje-vie svi metalni proizvodi odlivali u parovima, poev od nakita do zlatnih posuda, koje se takoe proizvode u parovima po dva ili vie primeraka. To nije samo zbog nominalne vrednosti ve i zbog pariteta sa drugom robom. Osim potrebe u trgovini, vredni metalni proizvodi pratili su i drutvene odnose. Znalo se koji predmet po rangu pripada odreenom gostu susednog plemena ili kod prinoenja rtava bogovima. I u pogrebnim obiajima odreuje se dar, zavisno od statusa pokojnika. Osim gotovih proizvoda u prometu su bile i zlatne i bronzane ice. Ispitivanjem je utvreno da je svaki duni metar bronzane ili zlatne ice imao uvek istu teinu. Ovo nam govori da su livnice i zanatske radionice u celini bile vrlo ureene. Oigledno, merenje je bilo vaan i siguran regulator drutvenog i privrednog ivota ljudi na naim prostorima. Traei neki metalni predmet koji bi odgovarao bilo kom tegu sa Boroa, nismo morali da se mnogo trudimo. Nali smo ga 19 km daleko od ovog naselja. Potie iz depoa zakopanog blaga. Jedna bronzana narukvica iz tog depoa bila je teka 16,350 gr. Ona odgovara naem tegu navedenom pod brojem 1. Neznatna razlika od 600 hiljaditih delova grama nije prepreka za adekvatno poreenje. Posle svega moe se postaviti i sasvim logino: otkud vaga u jami? Bila je nezavrena. Nedostajale su joj metalne spojke i tasovi, a sve ostalo je bilo dosledno izvedeno. Tasovi su bili od koe i vremenom su degradirani. Metalne spojke nisu bile postavljene. Ako znamo da je vaga uvana kao sveti rekvizit, zajedno sa njom ostaje i veita tajna - ko ju je i zato odbacio?